Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Jočiću, uopšte ne znam kako ste došli na ideju da ovaj zakon, koji vam je u nasleđe ostavio Dušan Mihajlović, na ovakav način, sa tako drakonskim rigoroznim merama, bespotrebno ''unapređujete'', a ne činite da otklonite sve ovo što ne može da stoji u zakonu, što je već regulisano Zakonom o prekršajima, Krivičnim zakonikom, Zakonom o javnom redu i miru.
Ja verujem da će posle, već se prijavio gospodin Krasić po Poslovniku, je l' tako gospodine Krasiću, da uđe kao vrhunski pravni stručnjak, to kaže naš predsednik Šešelj koji ga je uzeo za glavnog pravnog savetnika, boljeg od njega nema, da sa pravnog aspekta objasni, što je učinio, takođe, i gospodin Perić, kako je to moguće. Evo i ja ću ponovo da vam ukažem na to.
Zaista je neverovatno, u vezi ovog 2. stava, iako je gospodin Perić tražio da se ceo član 22. briše, jer mu nije mesto u ovom zakonu, kao što i nekim drugim članovima nije mesto u Zakonu, iz vaše oblasti, pa se to dešava, ili iz neke druge. Objasnite mi, molim vas, pošto je ovo Zakon o prekršajima, to je zbirka svih tih zakona i taj deo se nije menjao, iako je ovo ovde što ja imam iz davne 1995. godine, apsolutno sam uverena da nije, a vi vrlo dobro znate da postoji vrsta kazne, da postoji način na koji se kazna propisuje, zakonitost pri izricanju kazne, kazna zatvora i novčana kazna.
Ako ste ovde lepo napisali i kolega Sreto Perić vam je malopre to objasnio, da se uz kaznu za prekršaj fizičkom licu može izreći zaštitna mera zabrane prisustva određenim sportskim priredbama, pod uslovima propisanim ovim zakonom, gde ste vi našli utemeljenje za ovako nešto?
Ko ste vi i kako možete licu koje je već kažnjeno po Zakonu o prekršajima, da li je on dobio novčanu kaznu ili sada povećavate raspon zatvorske kazne, dobio je, umesto, to je poslednji stav, od 6 meseci do 2 godine, a naveli ste za koje sve prekršaje. Kako je moguće, gospodine Jočiću, koja je to vrsta diktature, ne znam kako to stvarno da nazovem, i kako to fizički uopšte može da se izvede i za lice koje ima kaznu prekršaja, a tog dana uopšte ne dođe na utakmicu, o čemu je govorio gospodin Perić. On ima već izrečenu kaznu, prekršajnu, za neko delo koje je nabrojano ovde, a uradio i to se desilo, recimo juče.
Igrala se utakmica juče i on je kažnjen i mora da plati novčanu kaznu, a zna se kako ide ili kaznu zatvora, da je odsluži u roku. Sada sledeće nedelje se ponovo igra neka utakmica i vi prejudicirate i kažete da to lice mora, ako je u tom gradu, da se javi najbližoj policijskoj stanici, odnosno područnoj policijskoj upravi na području na kojem se učinilac prekršaja zatekao i da boravi u njihovim prostorijama do završetka sportske priredbe. Odakle vama osnov da nešto tako uopšte radite?
Vi isto tako nemate nikakvog osnova, po ovom zakonu to niste čak ni eksplicitno naveli, a to policija radi, da držite gostujuće navijače, uopšte nije važno da li su oni iz domaćih klubova ili iz inostranstva, u nekoj vrsti geta. I vi ih onda lepo držite oko stadiona, okruži ih žandarmerija i pustite ih maltene u minut pre početka utakmice. Ko ste vi da nekome ko dođe, ne znam, par stotina kilometara ili nekoliko hiljada kilometara, odredite i kažete, samo u tom trenutku, vi ste potencijalni izazivači nereda, možete da uđete? Odakle vama tako nešto?
Znate, mi smo raspravljali i zato ja ponovo govorim o svim propustima do sada organa policije u kontekstu sagledavanja svih ovih nereda koji su bili i izgrednika pojedinačno.
Naravno, i za to smo da se žigošu i da se kazne, ali, ajde, da pođemo od toga šta su uradili policijski organi.
Je l' treba da vas podsećam na činjenicu, govorili smo danas samo o utakmici ''Zrinjski'' – ''Partizan'', a šta ćemo sa utakmicama koje su igrali kragujevački ''Radnički'' i beogradski ''Rad'' u Novom Pazaru i kako su posle toga jedva živu glavu izvukli. To danas nismo pominjali.
Ili, Srbi koji su slavili uspeh naše reprezentacije, gde nam je izveštaj o tome? Ili malo pre o onom oficiru koji je naredio, pa se posle oglasio, ne znam ko od vaših saradnika, pa kaže – e, što su oni mladići i devojke padali na glavu i što su im drugi pritrčali u pomoć, nema veze, dobio je premeštaj u Lazarevac.
Ovde čoveka koji se prekršajno kazni terate zakonom da se javi u policijsku stanicu, najbližu područnu jedinicu, što je zaista neodrživo, jednostavno nemate nikakav osnov za ovo, u Zakonu o prekršajima, da radite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 136. Dakle, u članu 136. Poslovnika Narodne skupštine određene su tačke, odnosno alineje šta sve jedan zakon mora da sadrži, dakle, da bude usklađen sa Ustavom, da bi mogao da bude pravno moguć, da bi mogao da opstane. Nije napisano da član zakona može da bude glup. Zaista, član zakona može da bude glup i besmislen.
Gospodine Jočiću, moram da vas podsetim, opet, da ste vi upravo od takvog jednog ministra policije, bivšeg, Dušana Mihajlovića, preuzeli ovaj zakon i verovatno trebalo je da vi sednete i da pogledate, da razmislite. Vi ste tada bili opoziciona stranka kada je Dušan Mihajlović pisao ovaj zakon, to je onaj koji nam nije vratio džip, pa nam ga niste vratili ni vi, koji je imovina SRS i koji potražujemo na osnovu pravosnažne odluke Vrhovnog suda, o čemu smo više puta govorili i počinjali svaku sednicu odbora.
Ali, pošto u članu 136. ne stoji, gospodine Jočiću, da član zakona ne može da bude glup, onda vi lepo priznajte da je ovo Dušan Mihajlović glupo napisao i prihvatite amandman kolege Srete Perića da se član 22. briše, jer ovo je više nego smešno.
Vi ste za neki nepostojeći, imaginarni određeni sportski događaj, što kaže kolega Krasić, ne zna se gde, ni kada, ni šta, učiniocu prekršaja, fizičkom licu, koje zaista ne postoji u prethodnom članu 21. rekli su da on ne može da uradi to, to i to, odnosno da mora da se javi u policijsku stanicu, u područnu jedinicu MUP i da ga tamo zadrže do završetka utakmice.
Igra se utakmica u Kragujevcu ili se igra u Novom Sadu i traje do dva sata popodne ili do četiri, svejedno, i oni ga zadrže. Završila se utakmica, on brže bolje seda u auto, na autobus, nije važno kako, polazi u Beograd u šest sati i ponavlja taj isti prekršaj zato što je to sada neko drugo mesto. On je promenio klub u jednom danu. Navijao je za "Vojvodinu", sada krenuo u Beograd, navija za "Partizan" ili za "Crvenu Zvezdu", pa posle uveče ima košarkašku utakmicu koja se igra u Nišu i pođe dole u Niš, kod Boška Ristića, i gleda košarkašku utakmicu.
Dakle, neverovatno je da ovako nešto besmisleno, stvarno nemam drugi izraz nego glupo, može da postoji u zakonu. Nemoguće je da ovo uopšte primenite i zašto vam onda treba? Samo se brukate.
Jeste li vi rešili da izmenama i dopunama Zakona kao nešto poboljšate? Videli ste da su to mere protiv kojih smo mi, iako želimo da sve bude u redu, da nema nikakvih izgreda, mi se zalažemo za fer sportsko navijanje i za dobro organizovane sportske manifestacije, ali ovo je jednostavno smešno.
I taj, neki, potencijalni učinilac tog prekršaja, odnosno ovog dela će da vam se smeje, jer on praktično može da radi šta hoće na tom nekom događaju, da ode posle u drugi grad, da menja nekoliko utakmica u toku dana i nikom ništa. Kako ćete vi onda da ga kaznite? Lepo je onda gospodin Perić predložio da se ceo član Zakona briše, ništa neće da vam fali, a neće da vam ostane ovako nešto što je stvarno besmisleno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo prvi put usvajali ovaj zakon dugo smo vodili raspravu, doduše, tada je bio drugi ministar. Nelogično mi je zašto je došlo do ove promene od gospodina Cvetković do vas, gospodine Milosavljeviću, jer zaista možemo različito da tumačimo u čijoj je nadležnosti duvan kao akcizna roba i kao direktan prihod u budžet Republike Srbije, ali ovaj zakon u najvećem delu, pa i ovaj član o kome ću da vam govorim, govori upravo o prodaji, odnosno o prometu duvanskih proizvoda.
Ovo ne samo da je nelogičnost, ja sam napisala kratko, sažeto, svima jasno obrazloženje, da je ovo mogao da predloži samo diletant. Nemojte da se uvredite, gospodine ministre, jer vi ste ovo nasledili od prethodnog ministarstva, pošto ste vi kontinuitet one prethodne Koštuničine vlade, samo nastavak onog dela Vlade koji je pisao ovakve zakone.
Ili niste hteli da obratite pažnju ili se, za razliku od mene, niste raspitivali u kakve su sve probleme došli sasvim obični ljudi, vlasnici samostalnih trgovinskih radnji, zbog odredaba ovog zakona.
Naime, ja sam napravila intervenciju u članu 45; tu se govori o neophodnosti ispunjavanja sanitarno-higijenskih uslova u trafikama gde se vrši promet cigareta. Najpre, skandalozno je, gospodine ministre, što ste uveli taj vid licenciranja za vlasnike samostalnih trgovinskih radnji koje prodaju cigarete, odnosno duvanske proizvode.
Apsolutno ništa država ne pomaže ljudima u tom poslu. To je, eto tako, prihod za budžet. Zato što ste osnovali Agenciju za duvan i zato što ste izmislili taj način licenciranja, vi verovatno raspolažete sada, kao resorni ministar, podatkom koliko ima onih koji proizvode duvan i onih koji stavljaju u promet svoje duvanske proizvode, i vi, gospodine Bubalo i ostali ministri iz vlade. Ali, iako vas lično i vaše ministarstvo sama prodaja cigareta i rad trgovinskih radnji ne zanima sada, to vas je, svakako, interesovalo u vašim ranijim mandatima, kada ste bili predsednik komore i kada ste bili ministar u prvoj Đinđićevoj vladi.
Gospodine ministre, ja bih vas zamolila (gospođo Kolundžija, pošto je važna stvar, ako biste bili ljubazni da ne ometate ministra) da mi date odgovor, kao neko ko sada direktno brine o proizvođačima i o poljoprivrednoj proizvodnji, ranije kao predsednik komore i pre toga kao resorni ministar za trgovinu. Razmislite malo da li je logično da zakonom tražite od vlasnika trafike ili trgovinskog objekta, koji može da bude neka veća trafika, onog tipskog karaktera, znate kakvih ima, da ispune sanitarno-higijenske uslove da bi prodavali cigarete. Ako oni to ne urade, što je jako besmisleno da se traži od tih ljudi, jer oni to fizički ne mogu da urade, nemaju uslova za to, naročito trafike... To znači da imaju mokri čvor.
Šta znači – sanitarno-higijenski uslovi? Ja ću vam sada reći, izašla sam na trenutak, s obzirom na to da je bio isti amandman pre dve godine, da pitam jednu svoju saradnicu, gospođu Žiropađu iz Knića (njene dve ćerke su završile trgovačku školu i drže jednu od malobrojnih trafika u centru knićanske varoši) kako je moguće da ona ispuni sanitarno-higijenske uslove. Rekla mi je kako teče taj postupak: iz Knića, koji je skoro 200 kilometara udaljen od Beograda, ona mora na nekoliko meseci da dođe i da plati državi da bi dobila taj papir (i ništa joj ne pomaže ministarstvo), da bi dobila licencu. Umesto četiri hiljade, to će koštati osam hiljada, to je 100 evra. Pitanje je da li tako mladim devojkama, koje u jednoj varošici drže prodavnicu i nastoje da imaju solidan asortiman robe, da li se nekome u Zemunu, na Vračaru, u Kragujevcu, bilo gde, isplati da drži duvanske proizvode i da traži licencu od države, jer to je 100 evra manje zarade? Ona za 100 evra može da plati porez i doprinos državi za jednog zaposlenog. Vi ćete da ih destimulišete da to rade, a uz to im pretite visokim kaznama, zbog toga što ne ispunjavaju sanitarno-higijenske uslove.
Ja sam je lepo pitala – dobro, šta su tebi rekli? Pa, zaređali su ti sanitarni i tržišni inspektori i rekli su – ako do jeseni ne ispunite te uslove, nećete to više moći da radite. Ako zaista krenu sa takvim rigoroznim merama i kaznenim odredbama i ako nalože ljudima da do određenog roka za trafike imaju te sanitarno-higijenske uslove...
Vi znate šta se sve u trafikama prodaje, gospodine ministre. Tu je široka paleta proizvoda. Zamislite sada trafiku, prodavnicu, gde imate hleb i mlečne proizvode, naravno da oni vode računa o tome, bar imaju onaj lavabo, česmu da te prodavačice operu ruke, ali šta je onda to što je sanitarno-higijenski uslov?
Mislim da ste dužni odgovor ljudima, njih je ko zna koliko hiljada ili desetina hiljada koji od toga izdržavaju decu. Ili, na primer, ove dve mlade gospođice, one samo to rade i nemaju drugi posao. Jedan roditelj nema, a drugi je verovatno u nemogućnosti da se nešto snađe, pošto su to ljudi koji su dobili otkaz.
Mnogo je takvih slučajeva u gradovima u Srbiji, i u mom gradu, gde su ljudi te bedne otpremnine od nekoliko hiljada evra koje su dobili uložili i pomogli deci da otvore trafike.
Treba da se zapitate da li je to normalno, ako treba da stimulišemo ljude da bilo šta rade, a trgovina svim tim proizvodima može da bude sasvim solidan posao, ne unosan, ne da se neko obogati, eto, da ima penzijsko, socijalno i da zaradi neku malu platicu i da može normalno da živi; zašto sa četiri hiljade da se poveća na osam hiljada? Vi ste, dakle, duplirali iznos za licencu bez razloga. Ako izračunate po Jelašićevoj stopi inflacije, nikako niste mogli da dođete do tog dupliranog iznosa.
Zbog čega tražite ove uslove, koje realno niko ne može da stvori? Čak i u stavu istog člana, gde smo napisali amandman, stoji da to isto treba da se odnosi na vozilo koje vrši prevoz duvanskih proizvoda. Sada mi samo objasnite kako u jednom vozilu mogu da se ispune sanitarno-higijenski uslovi.
Ako se nađe taj pametan neka mi objasni da li su to tipska vozila, da li su počela takva vozila da se prave, da nije možda negde u izbeglištvu Cane Žabac napravio fabriku pa pravi kombi vozila za prevoz cigareta, a unutra ima malo kupatilo.
Samo vas molim da mi objasnite, gospodine ministre, kako u vozilu treba da se steknu sanitarno-higijenski uslovi, i u jednoj trafici. Evo, ljudi vas konkretno pitaju, kao što je ova gospođa iz Knića koju sam malopre pomenula. Hvala vam.

Gospodine Mrkonjiću, vi ste čovek starog kova, iz vremena Slobodana Miloševića. Zapanjena sam što vi kažete da sam ja poslanica. Vrlo dobro znate da sam ja narodni poslanik. Nije u redu.
Javila sam se, ima vremena, povodom amandmana kolege Markovića, iako je gospođa Kolundžija izrekla stav Demokratske stranke da se oni slažu sa ovakvim našim viđenjem, a to je da važnost pasoša treba da bude 10 godina i ubedili smo, evo, na licu mesta, ministra da to prihvati. Upravo se o tome radilo.
Vidite, gospodine Šormaz, vama da kažem, zato što ste vi zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, bez obzira da li se žargonski to sada nazvalo čip, radi se, evidentno je, o biometrijskim podacima.
Koliko još uvek samo Ministarstvo luta u tome kako će da izgledaju ti podaci, odnosno kakva će biti njihova zaštita, u ovom trenutku to ne može da vam kaže ni gospodin Todorović. To je gospodin koji sedi pored gospodina ministra i koji je nama to u detalje objašnjavao. Mi smo ušli u jednu stručnu polemiku...
Nemojte da mi zvrckate stalno, gospodine Mrkonjiću, ja sam veoma koncentrisana.
(Predsedavajući: Ja ću da ih smirim, gospođice Jovanović.)
Kako da smirite, kada vidite da neće da sluša kolega kome se obraćam, nego je nemiran, a neće da uči. Ne znam kako ćete vi da mu pomognete kada on ne može sam sebi.
Dakle, radi se o tome da su podaci koji treba da se unesu podložni manipulaciji od strane onih koji se bave raznim subverzivnim delatnostima, od strane onih koji imaju loše namere prema jednoj državi, jednom narodu, pojedincu koji ima putnu ispravu.
Nemojte, gospodine ministre, da karikirate sad, u kontekstu amandmana uvaženog kolege generala Delića, ovo o čemu je govorio gospodin Marković. Ako je on žargonski rekao čip, sada nema veze, učitavanje biometrijskih podataka. Vi znate da postoje posebni uređaji koji to rade, koji mogu da budu dostupni svakome, ne samo nadležnim državnim organima, nego i vlasniku nekog hotela.
Mi smo vas veoma ozbiljno, pozivajući se na zaključke Budimpeštanske deklaracije, odnosno tog seminara koji je održan u Budimpešti pre dve godine, pitali i tražili od vas konkretne odgovore. Gde će podaci biti učitani, da li će to biti kao u američkim pasošima, pa će to biti ona metalna vlakna u koricama?
Kako će građani da se zaštite, to je ono što postavlja general Delić kao pitanje, odnosno kolega Marković, kako će znati da neko neće da zloupotrebi te podatke?
Kada nije precizirano u zakonu, a nije u ovome o kome raspravljamo, koji su to sve podaci o građanima, mislimo da je javnost zbog toga s pravom uznemirena i da su se zato povele te polemike i u medijima, i od strane ljudi koji se bave oblastima bezbednosti, i u verskim organizacijama, odnosno u SPC, zato što je u pitanju integritet pojedinca, odnosno naše, u ovom trenutku, neznanje šta će sve da sadrže ti podaci koje će uređajima za mašinsko očitavanje (ako tako precizno hoćete, ali nije šija nego vrat, kolega Marković je samo rekao kako se to u žargonu kaže) moći da očitavaju.
Mi nismo beli miševi, niti ljudi koji treba da budu deo eksperimenta za nešto što od vas traži, i postavlja standarde, neka zemlja ili neka organizacija.
Svaka država u svetu ima pravo da odredi koji su to podaci (i da se o tome raspravlja u bezbednosnom sektoru) koji će biti dostupni u inostranstvu, a koje građani moraju da daju sada prilikom traženja pasoša; ti njihovi podaci će da stoje i kao takvi oni su na izvol'te svakom organu, i u policiji, na carini, u hotelu i bilo gde kada ih legitimiše bilo ko u inostranstvu.
Valjda je normalno i naše je pravo da pitamo kako ćemo da budemo tretirani u tom slučaju, a da ne govorimo dalje o svim ovim drugim nedostacima o kojima ćemo da pričamo do kraja. Pitanje je veoma jasno. I sami znate da postoji više stepena zaštite tih podataka i da oni mogu na različite načine da se unesu, da bi ih ti određeni uređaji očitali. Naše je pitanje bilo u tom smislu.

Priznali ste upravo, gospodine Jočiću, da ste nespremni za nove putne isprave, zato što za ovaj amandman generala Delića, koji je čovek iz oblasti bezbednosti, slavni srpski general, vi sada meni kažete - mi to nemamo i mi to ne možemo. Nećete? Nećete, onda je u pravu kolega Marković i cela javnost koja je zabrinuta zbog toga, jer ovo su upravo mere zaštite koje vam je predložio general Delić. Ako nećete i ne morate, ako se pare otimaju i pljačkaju na druge strane...
Skupo je. Gospodine ministre, bilo je skupo i kada ste nam oteli džip i kada je Dušan Mihajlović obećao javno našem predsedniku nagradu od milion maraka ako otkrije tri ubistva, što je on uradio. Bilo je skupo kada ste oteli opremu, odnosno Dušan Mihajlović (i to sam vas pitala, niste mi odgovorili do današnjeg dana), koja je propala, od nekoliko stotina hiljada evra, motorole, bez tendera.
Sada kažete - skupo je, a hoćete da ugradite podatke i da građani budu na izvol'te svima kada pređu državnu granicu. Ne možete tako. Ili vodite računa o bezbednosti građana i poštujte ono što su standardi i zaključci.
Ne bi se ti ljudi, iz tolikog broja zemalja, sastajali i doneli tu Budimpeštansku deklaraciju i razmišljali o tome kako da štite svoje građane. Onda lepo ostavite ovaj standard i ovakav pasoš kao što je bio, promenite samo grb i naziv, napišite Republika Srbija, nemojte da nas onda svakoga dana u medijima vi i vaši saradnici zamajavate time.
Znate šta je bio odgovor vašeg kolege, mislim da se preziva Maravić, pre neko jutro na državnoj televiziji? Gostovao je u ovom Tijanićevom Jutarnjem programu, ovog julovskog ministra informisanja. Pita ga ovaj što vodi jutarnji program - zašto nije pasoš na 10 godina nego na pet, a sada ste pristali na 10, a on kaže - zbog tih podataka koji se unose i zbog činjenice da ćemo posle pet godina zbog tehnološkog razvoja i napretka da usavršimo mogućnost da oni budu zaštićeni. A vi sada kažete da neće, zato što nećete da poštujete ovo što vam je predložio general Delić. Ako niste bili spremni kao država...
Mi bismo to uradili da smo na vlasti i da je gospodin Todorović na vašem mestu, a daće bog, biće ministar unutrašnjih poslova, mi bismo imali takve pasoše da štitimo građane.

Gospodine ministre, ovde ste prekršili Ustav u članu zakona, o čemu vam je govorio gospodin Šarović, zato što je u članu 7. Ustava Republike Srbije striktno propisan način upotrebe grba, zastave i himne.
Zakon je odredio kako izgleda državni grb Srbije, ali Ustav je u članu 7. u poslednjem stavu apsolutno eksplicitan i kaže: "Izgled i upotreba grba, zastave i himne uređuju se zakonom".
Ne znam da li može ovo što ste napisali - obrazac uređuje ministar propisom. Tu su ovi pravnici, eksperti SRS, poput kolege Šarovića, gospođe Radete, Jojića, Srete Perića, Martinovića, mnogo ih ima, zaista, ceo ekspertski tim srpskih radikala. Ne možete nikako, gospodine Jočiću, da upotrebite na putnoj ispravi grb države Srbije, a da to niste uneli u zakon. Kršićete Ustav, a vi ste legalista, valjda ste potpredsednik ove Koštuničine stranke, DSS-a.
Mi ne možemo da znamo da li ćete vi uopšte da se pridržavate zakona, gospodine ministre. Lepo vam je nacrtao pasoš kolega Šarović.
Vi vrlo dobro znate, samo niste hteli, ne znam zbog čega, da prihvatite amandman srpskih radikala, ali pozivam sve narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju za amandman kolege Šarovića, jer ćete tog dana, pošto ćete da izglasate zakon o putnoj ispravi, odnosno pasošu, kada odete kući, moći da kažete vašim članovima porodice i prijateljima kako će novi pasoš da izgleda.
Vrlo dobro znate, gospodine ministre, to je takođe ovaj vaš Maravić pričao pre neko jutro kod Tijanića u Jutarnjem programu, da će ovako da izgleda pasoš, da li je rekao baš u milimetar, ali je rekao da će biti plave boje, da će biti utisnut grb. Kako ćete da stavite grb na putnu ispravu u obrascu koji ćete vi da propišete, kada to niste stavili u zakon? Ne može.
Sada morate, ako hoćete da poštujete Ustav, da prihvatite amandman kolege Šarovića. Ako ga ne prihvatite, onda nemate pravo da stavljate državno obeležje, za koje je propisano Ustavom tačno kako se stavlja, na putnu ispravu.
Samo još nešto, gospodine ministre, mogli ste, da ste imali dobru volju, ali još nije kasno, sada ide opet pauza od sat vremena, da se ponovo sastane Odbor za odbranu i bezbednost da ispravite to i da ne kršite Ustav, da u celosti prihvatite ovaj amandman kolege Šarovića, da se vratite i saopštite da je to u redu. Tom pravno-tehničkom redakcijom može da se uradi i to da prihvatite i onaj naš predlog da se na svakoj stranici, odnosno pri otvaranju korica pasoša, nalazi mapa Republike Srbije.
Tako ćete da odbijete svakog šiptarskog separatistu koji bi zloupotrebom putne isprave Republike Srbije i prijavljivanjem na mesto boravka, o čemu je govorio pre neki dan dr Goran Cvetanović, u Bujanovcu, Preševu, Medveđi i tamo gde su inače naseljeni, i apliciranjem za dobijanje putne isprave...
Jednostavno, biće demoralisani samom činjenicom da je tu mapa države Srbije, koja će do kraja štititi, po Ustavu, i sačuvati teritorijalni integritet i suverenitet, sa Kosovom i Metohijom u sastavu Srbije. To je nešto što oni neće želeti da drže u svojoj ruci. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 1. Poslovnika - prava i obaveze, da bih vama i građanima Srbije dala jednu informaciju.
Danas je u Beograd po ko zna koji put došla tužilac tzv. suda u Hagu Karla del Ponte da izdaje naloge Tadiću i Koštunici, odnosno svima vama kako da dalje postupate u potrazi za srpskim junacima.
Ono što radi taj tzv. tužilac dobro je poznato čitavoj patriotskoj Srbiji; ljudi koji se protive takvom satanizovanju srpskog naroda očima ne mogu da je gledaju, naročito zbog činjenice da je tamo ubijen Slobodan Milošević i da se već pet godina, bez početka sudskog procesa, a krše mu se sva procesna i ljudska prava, tamo nalazi predsednik naše stranke prof. dr. Vojislav Šešelj.
Ja vas obaveštavam, kao i javnost, pre svega Kragujevca, da će SRS danas, sa početkom u 19 časova, u dvorani Doma sindikata u Kragujevcu održati promociju knjige prof. dr Vojislava Šešelja "Haško instrumentalizovanje lažnih svedoka".
Danas će kolege, članovi tima za odbranu našeg predsednika i drugi stranački funkcioneri, kragujevačkoj javnosti, ali i svima koji budu mogli to da prate putem regionalnih i lokalnih medija, govoriti o tome da je vaše sluganstvo prema Karli del Ponte i ostalim neprijatelja srpskog naroda pogubno za Srbiju.
Ujedno ćemo da ukažemo i na to, u šta smo apsolutno sigurni, da je uskoro taj dan kada će predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj u paramparčad razbiti Haški tribunal, kome se nazire kraj, vratiće se u svoju otadžbinu Srbiju, uspešno će da vodi svoju stranku i srpski narod, a vi ćete ostati u istoriji našeg naroda zabeleženi kao ljudi koji su obavljali najprljavije poslove za račun tih monstruma, Karle del Ponte i ostalih, kojima je cilj da unište srpski narod i srpsku državu.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima 136. i 161. Poslovnika, gde se govori o hitnom postupku i neophodnosti da se donese ovaj zakon i tu se vidi sva vaša od početka namera, pre ovoga o čemu je govorio predsednik naše poslaničke grupe, gospodin Nikolić, kada ste inkorporisali amandmane koji su postali sastavni deo zakona i time ga potpuno promenili, vašeg poslanika Petkovića, da je u pitanju licemerstvo najgoreg mogućeg ranga.
Gospodine Jočiću, vi ste, što vam je rekao gospodin Martinović, sticanje prava na državljanstvo uslovili prebivalištem. Sada ću vam objasniti na vašem primeru, pošto ste rođeni u Crnoj Gori i dobili ste državljanstvo Republike Srbije, i kada biste hipotetički želeli da imate i državljanstvo Crne Gore, kada uskoro ne budete više bili ministar, prijavite se tamo u mestu vašeg rođenja ili bilo gde u Crnoj Gori, oni bi vam rekli, jer tako će biti po njihovom novom ustavu, da vi tražite otpust iz državljanstva Srbije, odnosno da vi niste Crnogorac, pa da time po automatizmu možete da dobijete njihovo državljanstvo, jer pretpostavljam da će oni favorizovati one, u najezdi ove kampanje koja se vodi protiv srpskog naroda u Crnoj Gori, koji se izjašnjavaju kao nepostojeći Crnogorci.
Šta će oni da napišu u ustavu, da li su Crnogorci, Marsovci, vanzemaljci, to je potpuno nebitno, jer to što se zove Crnogorci, to ne postoji, to je izmišljena nacija i to će oni kao takvo da stave u ustav.
Vi ste u obrazloženju za hitni postupak upravo priznali da hoćete da nagradite one koji su razbili državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, separatiste koji su uticali na to da mi dođemo u ovu situaciju i da Srbi u Crnoj Gori budu u takvoj situaciji.
Vidite šta ste napisali, gospodine Jočiću, u razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku vi kažete da ''osnovni razlog za donošenje ovog zakona po hitnom postupku ogleda se u potrebi da se promene u oblasti državljanstva, koje su nastale po istupanju Republike Crne Gore iz državne zajednice Srbija i Crna Gora, čime je Republika Srbija postala pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora, što pre zakonom uredi i s tim u vezi obezbedi zaštita lica koja su, usled okolnosti na koje nisu mogli da utiču, postali nedržavljani.''
Separatisti iz Crne Gore, koje ćete vi da nagradite i da stavite u isti rang kao Srbe iz Crne Gore ili Srbe iz bilo kog dela sveta, iz Amerike, iz Kanade, upravo su mogli, gospodine Jočiću, da utiču na to da se ovo desi, a vi kažete da biste učinili onima koji nisu mogli usled nastalih okolnosti.
Razumela bih da prihvatate amandman koleginice Radeta, o kome još uvek raspravljamo i poslovnički i kroz replike, da postoji ovakvo obrazloženje, ali upravo vi niste bili dosledni do kraja. Kažete da vam je zakon neophodan za one koji nisu mogli da utiču, a oni razbili državu, održali neki referendum uz pomoć Šiptara i Lajčaka, pod sumnjivim okolnostima, i vi ćete sada njih da nagradite.
Sa druge strane, gospodine Jočiću, znate da ni u jednoj državi bivših jugoslovenskih republika, pa to neće biti slučaj ni u Crnoj Gori, jer pratite, valjda, i znate da je u toku izrada njihovog ustava, prebivalište ne može da bude pravo po kome će neko da dobije državljanstvo. Idite, recimo, u Sloveniju i kažite Slovencima - biću prijavljen kod vas šest meseci, godinu dana i tražim državljanstvo. Oni svojim državljanima po zakonu iz 1992. godine nisu dali, imali su rok do kraja 1992. godine, pošto je to prva secesionistička republika iz bivše SFRJ, da se izjasne: ili hoće da budu državljani te banana republike ili hoće da budu državljani neke druge, iako se radi o Srbima koji su poreklom Srbi.
Prema tome, sada da se desi da neki Srbin, koji po ovom zakonu hoće, a živi u Sloveniji, da zatraži, može, ali da se odrekne njihovog. Šta to nas briga? Što je tražio prijem u njihovo? Srbi iz srpske Crne Gore treba da dobiju sva prava, jer upravo su oni ovi iz ovog obrazloženja koji nisu mogli da utiču na to.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, javljam se po članu 1. Poslovnika. Zamoliću sa skupštinske govornice Mobilnu telefoniju Srbije i Vladu Divca da me ne uznemiravaju, ni mene ni ostale srpske radikale, ni građane. Gospodin Divac čitavog dana uznemirava građane, uz pomoć Mobilne telefonije Srbije, čiji sam korisnik, uz to i korisnik Telenora, da se ne uvredi drugi operater, nemam karticu trećeg operatera.
Vama koji niste razumeli i koji verovatno ne znate da čitate šta vam piše na displeju, a govorim vama iz "žutog preduzeća" DS, pošto je Vlade Divac oduvek bio trojanski konj Borisa Tadića i vaše stranke, a vidim da se otimaju za njega od jutros po štampi ovi iz DSS-a, hoću da kažem da svako može na ovakav način da bude humanitarac i da doprinosi tome da se popravi položaj izbeglih i raseljenih lica.
To je licemerno, pokvareno i bezobrazno i ne samo da bismo mogli da mu otpozdravimo, i koleginica Radeta koja je bila član Anketnog odbora kada je ustanovljeno da je Vlade Divac pokušao i te kako da mulja i muva sa akcijama "Knjaza Miloša", nego je besmisleno da govorimo o ljudima poput njega, koji bi svojim zarađenim milionima evra mogli da utiču i te kako na položaj izbeglih i raseljenih lica, a ne da to rade na ovakav način – uz vapaj građanima putem poruka, koje celog dana stižu preko mreže MTS, da građani uplate 100 dinara za Divca i njegov humanitarni tim.
Kada je on to pokazao humanost na delu, a da nije želeo da se prišljamči nekoj stranci ili da pokuša da otme akcije, kao što je bio slučaj sa firmom "Knjaz Miloš"?
Prema tome, Srpska radikalna stranka koja je uvek i u svakoj prilici, svaki njen poslanik... Vrlo dobro znate da smo odbili da učestvujemo u onome što se zove fond pomoći Vlade Republike Srbije, jer ne verujemo ni Koštunici, nismo verovali ni Dinkiću ni ostalim ministrima koji su otimali iz budžeta Republike Srbije. Mi uvek i u svakoj prilici pomažemo našoj napaćenoj braći na Kosovu i Metohiji. Za razliku od Đilasa, Tadića, Divca (svi ste vi ta žuta mafija koja otima i pljačka građane Srbije), mi od svog novca, svojom solidarnošću utičemo na to da život svih ljudi bude bolji. Mi smo jedina stranka koja je sve škole na Kosovu i Metohiji opremila računarima. To nismo tražili ni od koga, niti smo terali građane da nam uplaćuju na račun stranke, pa ćemo onda mi licemerno to da poklanjamo nekome.
Neka izvoli gospodin, ako ima mogućnosti, ako ima novca, neka osniva šta god hoće, u politiku mu je najbolje da se ne meša jer je potpuni diletant za to, neka radi svoj posao humanitarca kako hoće, ali ne preko građana Srbije. To mu poručujem još jedanput, uz poziv, gospođa Radeta će već da mu otpozdravi svojom porukom kao član Anketnog odbora. Kaže, već je poslala poruku. Ali, neka ne uvlači građane Srbije u ono što je njegov politički marketing, doduše, već neuspeo u pokušaju. Hvala.

Kolega Vujadinoviću, ja mogu da cenim ili da ne cenim vaše spisateljske nadarenosti i aktivnosti koje imate. Vaše pravo je da napišete pet knjiga o Divcu i vaše pravo je da ga zamolite da odigrate basket jedan na jedan i da vam on da 19 fore, da vas pusti da ubacite taj jedan koš i da ga pobedite, ako igrate do 21. Mislim, i da vam se oduži zato što ste tako blagonakloni prema njemu.
Moje je pravo da mu poručim u ime srpskih radikala i svih poštenih građana Srbije da me ne uznemirava. A, kada bude politički propadao slavno, kao neslavni političar, propašće zajedno sa vama, "žutim preduzećem", svidelo se vama to ili ne, i to će vrlo brzo da se desi. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja pomažem kolegi Džudževiću, mislim da je to kolegijalno i korektno sa moje strane.
Dakle, gospodine Džudževiću, pošto je kolega koristio Poslovnik, i vama da kažem, uvažena koleginice, imam pravo na repliku jer me je više puta direktno pomenuo. Nemojte da kažete da nemam. Hoćete da se sklonim? Nećete.
Kolega, zapanjuje me stepen da li vaše bezazlenosti, iskrenosti, pa iz iskrenosti vi kažete neku glupost ili istinu, ne znam šta je u pitanju. Ako ste iskren čovek, onda ste, kao neko ko je u isto vreme ispao i ovo drugo, bez da vas uvredim, rekli nešto što je manir stranke kojoj pripadate.
Vi, kao narodni poslanik, izvinjavam se, ne znam tačno iz kog ste mesta, nije ni važno, kao čovek iz kraja iz kojeg dolazite, možete da se bavite poslom za koji vas je poslala i opredelila u parlamentu vaša Demokratska stranka, koju smo mi pobedili na izborima 21. januara, do nogu potukli, je l' tako, da to bude jasno.
Kolega, vi ne možete, a koleginica Radeta može, jer ona je imala mandat i pre vas i imala je legitimitet svih narodnih poslanika koji su za to glasali da uđe, kako vi kažete, u spise i u ono šta se dešavalo oko "Knjaz Miloša". Vi ne možete, jer vi niste ni istražni organ. Očigledno je manir vaše stranke da upadate u sudove, u tužilaštva, da upadate u preduzeća sa automatskim puškama, sa i bez njih, i da sve to radite, da ulazite u spise. Vi ste se našli pametni da nama pričate šta ste saznali i do kakvih ste saznanja došli.
To vi možete, zato što piskarate o Divcu i ne znam kome, da nagađate, da naslućujete, da maštate, da razvijate maštu, ali vi niste Vjerica Radeta i ostali članovi Anketnog odbora, čiji izveštaj mi još uvek nemamo. Nadam se, pošto vi sada imate predsednika Skupštine Olivera Dulića, pošto ste vi čovek koji hoće da istina izađe na videlo, da ćemo uskoro, evo na sledećoj sednici, imati izveštaj Anketnog odbora, pa da vidimo zašto je koleginica Radeta, zajedno sa Aleksandrom Vučićem, morala pod hitno da dođe tog dana u Narodnu skupštinu na sednicu Odbora za privredu i privatizaciju, koju je vodio kolega Nikola Novaković, da u pravom smislu reči traže da se ta sednica Odbora prekine i da se hitno razgovara o činjenicama, odnosno o situaciji koja se dešavala u gradu Aranđelovcu, gde je, inače, predsednik opštine srpski radikal, uvaženi dr Radosav Švabić. Budite uvereni da mnogo više poznajem prilike ne samo u preduzeću "Knjaz Miloš", nego i u toj opštini i od vas samih.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo ću kratko, uz zahvalnost kolegi Krasiću, da završim celu ovu epopeju oko Divca i onoga šta je radio ili nije rečima koje je izgovorio na statusnoj konferenciji naš predsednik kada je tražio da gospodin Zoran Krasić bude njegov glavni pravni savetnik – boljeg od njega nema. Mogli ste da vidite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je bila protiv Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji i ispostavilo se na sednici odbora, o čemu je govorio kolega Valjarević... Ne na onoj prvoj u pokušaju, kada je kolega Grujić iz Nove Srbije izostao da dođe, na nalog Velimira Ilića, zato što je bilo potrebno da Natalija Ćatović post festum bude predložena kao kandidat za člana Državne revizorske institucije, već na sledećoj sednici kada je, da li iz nehata ili zato što je tako hteo, Aleksandar Vlahović sav radostan uzviknuo – i mi imamo dva komada kandidata za članove Državne revizorske institucije, a u svojoj iskrenosti gospođa Borka Vučić, zaista legenda naših javnih finansija i bankarskog sektora, koji je Dinkić uništio, rekla je – pa i mi imamo predlog, odnosno kadar naše stranke.
Počelo je da se razgovara o tome i bilo je sasvim očigledno koji će kandidati biti izabrani za ovu instituciju koja treba da bude navodno nezavisna i van uticaja političkih stranaka, kako u zakonu stoji, a naročito u članu 18. stav 2.
Ukoliko bi se to poštovalo, dvema gospođama i dvojici kandidata, uz to i predsedniku institucije, bilo bi zabranjeno da se bave ovim poslom zbog činjenice da oni rade u državnim organizacijama, odnosno organima izvršne vlasti koji su usko povezani sa kontrolom javnih finansija.
Posle petooktobarskog puča 2000. godine postojala je ona prelazna vlada, u kojoj Srpska radikalna stranka nije želela da učestvuje nakon što su državne institucije, preduzeća, tužilaštva, Savezna uprava carina "osvojeni" tako što je Dinkić upao sa automatskom puškom u Narodnu banku Jugoslavije, pa i u sva preduzeća i ustanove u našoj zemlji.
Kao učesnici vlasti do septembra meseca te godine, mi smo apsolutno čista obraza izašli; imali smo ministre u koalicionoj vladi sa besprekornim biografijama, sa besprekornim vođenjem ministarstava i koliko god da se Božidar Đelić tada, ateriravši iz Pariza na tetkin kauč, odnosno kao neko ko je podstanar u tetkinom malom stanu, trudio da pronađe u završnom računu za 2000. godinu nešto u ministarstvima koja su vodili srpski radikali, to je bio pucanj u prazno. Pokušao je, reći ću vam kako.
Doktor Branislav Blažić, današnji uspešni predsednik opštine Kikinda, bio je ministar za ekologiju. Kao humanitarac, ali ne kao Vlade Divac, nego kao čovek humanista i kao lekar, učinio je da jednom seoskom klubu kome je bilo neophodno za decu ministarstvo pokloni komplet fudbalskih dresova.
Kolega Milovan Radovanović, slavni ministar vera u toj vladi u kojoj je učestvovala Srpska radikalna stranka, učinio je veliko dobro delo za istoriju i buduća pokolenja štampajući, kao ministar, sabrana dela velikog bokeljskog Srbina i naučnika koji je emigrirao za vreme komunizma Laze M. Kostića. Kolega Aleksandar Vučić, u novijoj istoriji srpskog parlamentarizma i srpske vlade najbolji ministar informisanja, učinio je da se pomogne ljudima kroz davanje bonova. To je zaista bilo nešto najhumanije, za šta je na najgori mogući način žigosan, protiv njega je vođena hajka, kao i pokušaj navodnih istražnih postupaka zbog deljenja bonova za hranu radnicima.
Da ne govorim o humanosti, sada prisutnog, i malo mi je degutantno, gospodina Dragana Todorovića, kao potpredsednika Vlade i ministra za saobraćaj u toj vladi; da ne govorim o svemu onome što je kao potpredsednik Vlade činio naš predsednik dr Vojislav Šešelj, kao predsednik Odbora za budžet i finansije, i gospodin Tomislav Nikolić, najpre u jednoj pa zatim u drugoj vladi.
Sve ste živo, što ste mogli, pročačkali. Mogli ste da izmišljate i protiv gospodina Krasića ne znam šta, i da štancuje Đelić milion krivičnih prijava, ali nema ničega. Ljudi su radili za državu i za narod. Kolega Krasić je u vreme besomučne NATO agresije snabdevao i Kragujevac, Šumadiju, u kojoj ja živim, i celu Srbiju, ne samo neophodnim životnim namirnicama, što vama ne bi pošlo za rukom nikada u takvoj situaciji, jer ste, ne svi, ne obraćam se vama nego vašim čelnicima, mnogi od vas pobegli i sakrili se u mišiju rupu.
Ta humanost na delu bila je toliko velika od strane pojedinih ministara Srpske radikalne stranke da je, recimo, kolega Jovan Damjanović ušao u svako romsko naselje da pomogne svojim sunarodnicima, koje niko do tada na takav način nije obilazio, jer je jedino Srpska radikalna stranka učinila da se prvi put u istoriji Srbije jedan Rom pojavi kao ministar u Republičkoj vladi.
Evo, dođosmo do današnjeg dana, do 18. septembra 2007. godine, od toga da nema nikakvih malverzacija, niti ih je ikad bilo kod ijednog srpskog radikala, dođosmo do činjenice da ima pljačke, otimačine, krađe i ko zna čega sve još iz državnih preduzeća, iz budžeta Republike Srbije, zbog toga što niste bili, što ste obećali, kako vi to volite da kažete – transparentni. Jer, da jeste, mi bismo i bez ove farse od Državne revizorske institucije danas imali pred sobom (evo, ja sam poslanik u ovom skupštinskom domu od 2000. godine) jedan ili, poželjno je, svih šest završnih računa.
Ovako, uvođenjem tog manira da se ništa ne zna gde se otima i gde se pljačka i krade, izglasavanjem 2001. godine Đelićevog Zakona o budžetskom sistemu, mi smo došli u situaciju (to znaju kolege, bez obzira da li su srpski radikali ili iz drugih stranaka, ekonomisti su) da kroz dva konta koja se obeležavaju brojevima 423 - specijalizovane usluge, i 425 - usluge po ugovoru, vi možete u lokalnoj samoupravi u budžetu Republike Srbije da podvedete šta god hoćete, da pljačkate, da kradete, da nikome ne polažete račune.
To je, inače, glavna packa koju vam je dao i onaj koji nadzire rad republičkog Ministarstva finansija i naš budžet, izvesni Harold Hiršhofer, predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda. On vam upravo to zamera, da su ta dva fonda, specijalizovane usluge i usluge po ugovoru, i takav nakaradni Đelićev Zakon o budžetskom sistemu glavna podloga za mahinacije i pljačke. Vi ćete sad nas da ubedite...
Evo, sasvim slučajno ili ne, zbog prirode posla kojim se bavim u Šumadiji, u okrugu u kome živim, poznajem gospođu Ćatović kao kandidata Nove Srbije. O ovim drugima sam mogla da vidim na osnovu referenci i onoga što je pričao Aleksandar Vlahović. Zbog zakona i zbog toga što su oduvek bili u vašim političkim strankama ne mogu da vrše kontrolu budžetskih javnih finansija u našoj zemlji.
Zato bi bilo dobro, gospodine Duliću, pošto ste se priključili, došli pred kraj rasprave, da pozovete kolegu Obradovića, da vidite gde je. Ili, prekinite ovu farsu, pošto imamo kandidate koji ne ispunjavaju uslove, pošto je Državna revizorska institucija farsa, lepo povucite ovaj predlog sa dnevnog reda, vi imate to ovlašćenje. Ili, neka to uradi kolega Obradović.
U protivnom ćete poslati poruku građanima, uz upozorenje Srpske radikalne stranke, da je i dalje svakome sve dozvoljeno. Natalija Ćatović i svaki drugi kandidat koji bude izabran danas ovde nikada neće doći u lokalnu samoupravu u preduzeće u kome ste vi na vlasti da pokuša da ustanovi gde se pljačka i krade. Nastaviće se, a građani će to skupo da plaćaju.
Zato je, gospodine Duliću, na vama, što bi naš narod rekao, i nož i pogača, izvolite, vi ćete da snosite odgovornost.
Nemojte na sledećoj sednici da nam govorite kako ćete da zaokružite član 5. Ustavnog zakona, kad ste sami uvučeni u celu ovu farsu, i svi vi koji ćete o tome da glasate. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, izdvojila sam mišljenje, kao i ostale kolege srpski radikali, zbog činjenice da tog dana ministar policije Dragan Jočić nije bio na sednici Odbora, pa nije mogao da nam da konkretne odgovore u ime Ministarstva i Vlade Republike Srbije u vezi s našim konkretnim primedbama na Predlog zakona o putnim ispravama. Zato se tog dana nisu stekli uslovi da razgovaramo o Predlogu zakona u pojedinostima, a verujem da ćemo to učiniti već sutra u Odboru.
Srpska radikalna stranka je, kao najozbiljnija politička stranka u Srbiji, iako je trenutno opozicija, ozbiljno shvatila posao oko novih putnih isprava. Nažalost, posle separatističkog referenduma koji se desio 21. maja prošle godine i izglasavanja novog ustava Republike Srbije, mi smo u situaciji da moramo da uradimo puno posla.
Onaj redosled poteza koji je trebalo da uradi ova vlada, a tiče se ove sednice i onih svih prethodnih, tj. neizglasavanje zakona iz člana 5. Ustavnog zakona a dolazak na dnevni red ovog zakona, koji, takođe, proističe, kao novonastala obaveza, iz Ustava Republike Srbije, daje nam za pravo da uložimo konkretne amandmane i primedbe, zato što ovaj zakon nije samo tehničke prirode.
On je veoma važan, jer svaki građanin i svi Srbi koji budu dobili državljanstvo, nadam se da ste, gospodine ministre, dobro razmislili i da ste već u fazi prihvatanja ovog našeg amandmana na član 16. zakona o državljanstvu, dakle, kada se steknu svi ti uslovi i kada dobiju u ruke putnu ispravu države Srbije, moraju da znaju da je taj dokument apsolutno besprekorno urađen, da su svi poslovi, pa i odlučivanje narodnih poslanika o izradi dokumenta, putne isprave kojom treba neko da putuje van granica ove naše zemlje, urađeni na najbolji mogući način.
Mi mislimo da ovde to nije slučaj. Najpre, zbog činjenice da vi uopšte niste imali razloga, gospodine ministre, da bežite od toga kako treba da izgleda pasoš Srbije.
Ovih dana se mnogo spekulisalo u javnosti oko toga kako samo 11% građana Srbije ima putnu ispravu, pa i mnogi mediji, a naročito oni koji su u službi hajke i harange protiv svega što je srpsko, nacionalno, da ih sada ne pominjem, zlurado komentarišu kako ljudi nisu hteli da uzmu pasoš koji je imao ta obeležja; šta će im, kada ne mogu da putuju.
Najpre, moram da vas podsetim da je lično Boris Tadić u, kampanji za predsednika Srbije, obećao da će naša zemlja biti na beloj Šengen listi.
S druge strane, treba da postavite pitanje sami sebi, vi koji govorite o tome kako je to najveći problem, da li ljudi, uopšte, imaju sredstava za normalan život i da li su danas kupili hleb, mleko, da li su platili račune za struju, jer je to primarno.
Tek posle toga će da razmišljaju o tome šta su izjave pojedinih političara i još uvek aktuelnog predsednika Republike o stavljanju zemlje na belu šengensku listu. Nije to glavni prioritet za milione ljudi u ovoj zemlji.
Kada već treba da odu u Ministarstvo unutrašnjih poslova i da zatraže putnu ispravu, onda unapred treba da znaju da li smo mi poslanici dobro razmislili kada smo pojedine odredbe u ovom zakonu usvajali, odnosno nismo usvajali.
Ovakvi zakoni se u ozbiljnoj državi i u ozbiljnim vladama razmatraju veoma dugo.
Primera radi, evo, kolega Mirović je svedok takvog slučaja kada je u pitanju Ruska Federacija, posle raspada SSSR-a. Takav i slični zakoni, kojima se identifikuju građani, evo, kroz putnu ispravu, imaju dva ili tri čitanja pre nego što dođu pred narodne poslanike.
Ministar je malopre rekao - svi ste ga dobro proučili i imate zakon ispred sebe. Nisam baš sigurna u to, gospodine Jočiću, možda ovi vaši iz DSS-a jesu, ali ne verujem da su svi.
Prvo, pitanje je koliko ljudi ima u ovom trenutku na poslaničkim klupama zakon o putnim ispravama, a, s druge strane, pitanje je koliko je njih do detalja razmišljalo i ulazilo u samu suštinu onoga što je trebalo da se promeni i što nije dobro.
Rok za izdavanje novih putnih isprava je vaše dezavuisanje svega u Srbiji, kao što to činite i neusvajanjem zakona iz Ustavnog zakona od sastavljanja ove vlade, koja je skrpljena s koca i konopca.
Vi uopšte nemate razloga, gospodine ministre, da kao rok za podnošenje novih putnih isprava stavljate šest meseci. Zašto? Ako su službe dobro uradile svoj posao, nije dobro da samo vi znate i da stoji u članu zakona da ministar određuje obrazac novog pasoša.
Moramo da kažemo da smo mi, srpski radikali, da sada ne ulazim u detalje, to precizno napisali, jer znamo kako izgledaju državna obeležja. Znamo kako izgleda grb Republike Srbije, kakve su dimenzije, po svim standardima, i koje oznake i na kojim jezicima moraju da stoje u putnoj ispravi jedne države. Zašto da to uređuje ministar nekim podzakonskim aktom, nema razloga za to.
Dakle, o tome treba da razmislite i da se ova sednica završi usvajanjem ovog zakona.
Još nešto. Mi mislimo, s obzirom na činjenicu da su ljudi s iščekivanjem gledali, i u vas, kao ministra, i u Vladu, kakav će zakon biti predložen i da to nije samo tehnička stvar, hajde sada, zarad onih preko 11% koji će prvi put otići da uzmu pasoš i da ga zatraže po proceduri od Ministarstva unutrašnjih poslova, da im ne ograničavamo važnost na ovaj rok, nego na 10 godina i da im olakšamo tu proceduru. To ćemo, naravno, sve obrazložiti kroz amandmane koji slede.
Veoma je ozbiljno politička grupa SRS-a razmatrala Predlog ovog zakona. Ni ovi, ni mnogobrojni drugi amandmani, koji su na izgled tehničke prirode, nisu to, već su suštinski, zbog toga što mislimo da ovakav zakon treba da bude jedan, pa za sva vremena, a ne da se menja i da se na njemu interveniše kroz nekoliko godina. Već sada treba da uradimo sve kako treba, apsolutno precizno i jasno, da građanima olakšamo da što pre dođu do putne isprave. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, jutros sam, prilikom obraćanja kod izdvojenog mišljenja o Predlogu zakona o putnim ispravama, naglasila da ovo nije stvar tehničke prirode ni za države u svetu koje su uvele biometrijsko očitavanje podataka na ličnim dokumentima.
Mi to sada imamo kod naših ličnih karata, uz alternativno opredeljenje građana, a uz obavezu da po standardima za izdavanje putnih isprava, pasoša, kao međunarodnog dokumenta, postupimo na ovaj način na koji je to predlagač predložio.
Međutim, to nije ni malo beznačajan i bezazlen posao, naročito za MUP u našoj zemlji, za koji ne znamo ni kojom opremom raspolaže, jer su više puta od jutros kolege pominjale onu čudnu nabavku bez tendera koju je sproveo Dušan Mihajlović. To je bilo, u više navrata, i moje poslaničko pitanje u Odboru za odbranu i bezbednost, unazad nekoliko godina.
Žao mi je što trenutno u sali nije gospodin Milić, pošto je bio zamenik ministra, a mogao bi da nam kaže da je to oprema koja je zastarela u eri ovakvog razvoja tehnologije.
Jednom je to lepo rekao gospodin Tomislav Nikolić, prilikom pojave prvih personalnih računara, kada je svom starijem sinu, koji sada već ima svoja dva sina, objašnjavao da nikako ne vredi da se neko trka s tehnikom i tehnologijom, jer će uvek da izgubi tu trku. Postavlja se pitanje koliko će država Srbija i MUP morati da izdvoje za ono što se zove mašinsko očitavanje putnih isprava.
Jutros je general Božidar Delić govorio o nečemu što je zaključak više ljudi, eksperata iz oblasti bezbednosti u svetu uopšte, o usvajanju, sada već poznate, za one koji su želeli to da prate i malo da se udube u ovu materiju, Budimpeštanske deklaracije.
Nije nimalo slučajno što su se sastali stručnjaci iz raznih zemalja, onih koje su bezrezervno prihvatile uvođenje biometrijskih čipova u lična dokumenta, da raspravljaju o prednostima, o manama i o tome koji nivo bezbednosti jedna država treba da uvede kako bi zaštitila svoje građane, kako bismo mogli, na osnovu onoga što je očigledna namera i MUP-a u našoj zemlji, da podatke sa dokumenata drugih državljana, koji dolaze u Srbiju, očitavamo.
Mere za smanjenje rizika od provale bezbednosti, krađe identiteta, i kada su u pitanju ovakvi čipovi, nisu dovoljno efikasne u svetu. Amerikanci su pribegli, čak, najvišem stepenu zaštite, pa vidite da od toga nemaju nikakve koristi.
Niko ne može da kaže, pogotovo ja ne mogu za sebe da kažem da sam ekspert za ovu oblast. Postoje ljudi koji su učeni i samo to rade i postoje ljudi koji pretenduju da samo to rade, kao što je gospodin Todorović, koji je stručan u domenu svog posla u Ministarstvu.
Ministar je politička ličnost, gospodin Jočić je diplomirani pravnik, do juče je bio političar, a pre neki dan je rekao da mu je žao što više nije poslanik, da može malo žustrije da polemiše.
Kada su u pitanju ovakve stvari, hajde da pitamo ljude koji se uskostručno, samo time bave.
Mislilo se, čak, uvođenjem tih zaštitnih metalnih vlakana na koricama pasoša, da će krađa identiteta, odnosno da će očitavanje podataka sa čipa američkih pasoša biti potpuno nemoguća. Ispostavilo se da nije.
Svaka zemlja je pribegla svom načinu kontrole, odnosno zaštite, ali niko nije do sada, u zemljama u kojima je to urađeno do savršenstva, niti će ikada moći da zaštiti podatke jednog pojedinca. Onda se, s pravom, postavlja pitanje za sve naše građane.
Zamislite, mi sada raspravljamo o ovome, a pre toga nije bilo nikakve rasprave na tu temu, niti su građani o tome čuli, osim sa skupštinske govornice, od jutros samo o tome govore poslanici SRS-a, odnosno, u 99% ovog vremena, i sada vi objašnjavate ljudima, onima koji čine onih 89%, ako je taj podatak tačan, koji nikada nisu imali i nemaju u ovom trenutku putnu ispravu, šta ih čeka na tom putu. Jasno im je da moraju da dobiju uverenje o državljanstvu, kako će da prođu tu proceduru, ali ih, i to je prirodno kod svakog čoveka, zanima i kako će štititi te svoje podatke.
Postavlja se pitanje da li treba da bude, što biste vi rekli, transparentno i na uvidu nekim drugim organima i organizacijama kada naš građanin putuje u inostranstvo i koliko je to bezbedno?
Nije uopšte. Da biste boravili u nekom hotelu, bilo gde u inostranstvu, kao dokument i prijavu za boravak morate da date vaš pasoš, a uređaj za mašinsko očitavanje podataka sa tog biometrijskog čipa uopšte nije skup, pa može da ga ima, primera radi, svaki hotel. Ljudi su se bavili pitanjem koliko i kome na uvid to samo treba da se da. Postavilo se pitanje da li to treba da bude očitavanje na toj ili onoj daljini i koliki je stepen rizika, koliko je umanjen rizik, u zavisnosti od toga kakav je čip, odnosno na koji način se očitavaju podaci.
Nije zato nimalo slučajno što je gospodin Božidar Delić, slavni srpski general, naš uvaženi kolega, koji je ovlašćen za ovu tačku dnevnog reda, jasno tražio od vas, gospodine Todoroviću, sada moram vama da se obratim, jer ministra nema, da građani u svakom trenutku znaju, pošto je očigledno prisutna ne fama oko toga, nego opravdan strah kod ljudi, šta sadrži taj čip, na koji način i ko može da ga očitava. Valjda je to elementarno pravo, po svim međunarodnim konvencijama, da znate ko je taj ko u svakom trenutku raspolaže podacima o vama.
Vi znate, kroz raznorazne slučajeve, time su se, takođe, ovi eksperti bezbednosti bavili, da je ustanovljeno da se na potezu od dva do deset metara, radio frekvencijom, mogu očitavati podaci nosioca pasoša. Koliko god da usavršavate tehniku zaštite podataka na čipu, toliko će se truditi i onaj ko hoće da vam doskoči, bez obzira na to da li su to razne terorističke organizacije, a uglavnom jesu, da li su to razne organizacije koje se bave špijunskim delatnostima, kakve su očigledno prisutne u našoj zemlji i bez uvođenja ovakvih putnih isprava, koje tom subverzivnom delatnošću idu na podrivanje političkog sistema i institucija sistema. Vi morate građanima da kažete, ako smo mi kao država prihvatili, bez ikakvog opiranja, da ovakav pasoš bude, koliko će građani biti zaštićeni.
S druge strane, veoma je problematičan stav zakona koji reguliše dostavljanje podataka nadležnim organima kada su u pitanju boravci naših ljudi u inostranstvu.
Ne možete na ovakav način da se poigravate s onim što se zove prava čoveka i građanina u našoj zemlji. To što je on, potpisivanjem i priznavanjem države Srbije kao svoje, obavezan da poštuje Ustav i zakone ove zemlje, ne znači da u svakom trenutku treba da bude glineni golub ili neko ko će da stavlja svoj život ''na izvolte'' organima nekih drugih država, naročito kada su u pitanju ovi slučajevi hrabrih srpskih heroja.
Koleginica Radeta, koja je, inače, jedan od članova tima odbranu našeg predsednika, prof. dr Vojislava Šešelja, već dugi niz meseci se bavi ovim slučajevima lovaca na one koje Haški tribunal želi da instrumentalizuje da lažno svedoče protiv našeg predsednika.
Kada govorimo o pravljenju lista nepoželjnih za dobijanje putne isprave, pomenula je skandalozno obraćanje juče ovog Bruna Vekarića, ovog nesrećnika, jer znate, kakav sud - takav i portparol, takav i tužilac.
U pravu je Toma Nikolić kada je za ovog Vukčevića rekao - pre je za ludnicu nego za sudnicu.
Isti vam je slučaj i sa ovim Vekarićem. Zamislite vi da je on u Dnevniku ove Tijanićeve TV, televiziji ovog JUL-ovskog ministra informisanja, na najgori mogući način napao Srpsku radikalnu stranku i predsednika naše stranke koji se nalazi pet godina u Haškom kazamatu, kome se ne poštuju njegova ljudska i procesna prava.
Taj nesrećni Vekarić kaže, a propo obraćanja gospodina Vučića juče i konstatacije da ti zlikovci to rade, da teraju te ljude da lažno svedoče i da prihvataju to izmenjeno njihovo pravilo - izjave nekih mrtvih svedoka, u pripremi procesa našem predsedniku - možda je to zbog činjenice što je jedan od njih član Srpske radikalne stranke, a radi se o procesu ''Ovčara''.
To vam je dovoljan dokaz da zaista nije za sudnicu nego je za ludnicu, ne samo zbog toga, nego zbog činjenice da bi taj gospodin Vekarić, zbog takve izjave, mogao krivično da odgovara i da se njime bave nadležni državni organi.
Oni će to i te kako morati da urade, jer on, kao portparol nekog specijalnog suda, kvalifikuje ljude po pripadnosti političkoj stranci i na taj način se i dalje vrši hajka.
Na takav način vršite pritisak na sve ljude koje ovi zlikovci iz Haga traže, zato što su članovi Srpske radikalne stranke, da moraju da urade to i to ili će oni, raznim podmetačinama i ucenama, da naškode njima lično i članovima njihove porodice. Nemojte da mislite da će to da se desi.
Ovaj Vekarić, da li ima dupli pasoš ili nema, verovatno da nema, međutim, apsolutno sam sigurna da će uskoro pravda da zavlada u Srbiji i da takvi neće moći da pobegnu glavom bez obzira, a što se njega tiče, meni je apsolutno svejedno da li je on član Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije ili čak podružnice HDZ-a ovde u Srbiji, jer je očigledno da nije normalan kad takve izjave daje.
Hvala.