Naravno, u kućnoj atmosferi, uz uključeni erkondišn, uz limunadicu itd.

Hoćete li da mi dozvolite da pričam o amandmanu, a ne da pričate kao navijeni 300 na sat, a da ne kažete ništa.
Dva puta ste me prekidali suprotno Poslovniku, dozvolite mi da pričam o amandmanu i da mi date objašnjenje kada završim, ako ste shvatili da iz svog izlaganja tražim i povredu Poslovnika.
Sada ću da se osvrnem na amandman koji je podneo kolega Radovanović, za koji ste rekli da je principijelne prirode. Nije to samo stvar principa, nego jedina moguća stvar kada su u pitanju nadležnosti ministarstava u Republici Srbiji, onako kako to vidi SRS.
Uvek nam dajete, kada vladajuća struktura, odnosno Vlada Republike Srbije, to je jedno isto obrazloženje za sve zakone, kada tražimo da se reč "ministar" promeni u "ministarstvo", isto obrazloženje, bez obzira koji resor je u pitanju i koji zakon na dnevnom redu.
U ovom slučaju, da bi građanima bilo jasno i ovim dopisnim poslanicima koji prate putem interne mreže, ne znam da li uopšte u ovom trenutku ima prenos, jer jedno vreme je bio prekinut.

Nemojte da opominjete poslanike SRS, da li oni dobacuju ili ne.

A što ste vi toliko nervozni, gospodine Markoviću?
Da vam nije vreme za nešto pa ste nervozni, a nema ko da vas zameni? Sada je 15,05, stvarno ne znam zašto ste nervozni. Što se tiče, smeju vam se poslanici vaše političke stranke i grupacije, jer stvarno vaša nervoza ne vodi ničemu.
Ako već nije ministar ovde, ne morate vi da budete nervozni. Dozvolite da objasnim amandman koji smo podneli, a koji ide u prilog svih ovih, da se ispravi jedan ovako loš zakon.
Dakle, kada su u pitanju donacije, način na koji se one primaju, ne ministar, nego Ministarstvo finansija i lokalne samouprave, mi srpski radikali smatramo da ceo član nije dobar i nije samo u pitanju ovaj principijelni razlog da se reč "ministar" menja u "ministarstvo", nego taj ceo prihod od donacija, član 33, naslov i to na šta se on odnosi nije dobro urađen, ali mi smo se zadržali samo na ovoj korekciji.
Reći ću da je razvoj jedinica lokalne samouprave uz oslanjanje na donacije, pristizale one ili ne, sasvim pogrešan.
Takvu strategiju je imala prethodna DOS-ovska vlast, gradonačelnici koji su bili gradonačelnici Novog Sada, Beograda, Kragujevca i Niša u prošlim mandatima i pokazalo se da ta strategija nije dobra, a i da su mnogi zloupotrebili položaj na koji su izabrani ili postavljeni zato što su nenamenski trošili mnoga sredstva, a budžetska inspekcija po preuzimanju vlasti od novoizabranih ljudi, kao što je slučaj u Novom Sadu, budžetska inspekcija Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstva finansija, nikada nije došla da napravi presek stanja i da sagleda kako su te donacije trošene.
Mi smo društvo koje ima nerazvijenu i upropašćenu privredu, nerazvijenu komunalnu infrastrukturu, dosta krajeva Srbije koji su zaista u teškoj situaciji i naselja gotovo odsečenih od urbanog dela, kao što su pojedina sela do kojih se teško dolazi.
Sada, ako se govori o donacijama i o nečijoj dobroj nameri, pokazalo se i iskustvo nam govori, unazad ovih šest godina, da su uglavnom namere onih koji su donosili te donacije, bez obzira da li je u pitanju školstvo, zdravstvo, komunalna infrastruktura, bile sa određenim skrivenim namerama.
Oni su se, mislim na predstavnike pojedinih zapadnih zemalja, a naročitu ulogu u svemu tome je imao i bivši američki ambasador, i sada, uglavnom stavljali u ulogu, što zapravo i jesu, političkih mentora onih političkih stranaka koje su zahvaljujući toj globalnoj prevari koja se desila 5. oktobra 2000. godine došli na vlast, ali kasnije, pošto su obilato davali tim gradonačelnicima i predsednicima opština milionske donacije, nisu želeli da imaju uvid u to kako su ta sredstva trošena.
U Kragujevcu je došlo do malverzacije i zloupotreba, u Novom Sadu, tamo je gomilu krivičnih prijava nadležnim organima prosledila i sama gospođa Gojković kada je izabrana na mesto gradonačelnika, pojeo vuk magarca, što bi naš narod rekao, nikom ništa.
Onaj koji je bio ovde poslanik i bivši gradonačelnik, sada Bogdanović u Novom Sadu – Novaković, Bogdanović isto radi šta god hoće, ko je njega kontrolisao, o tome je mnogo govorio i gospodin Vučić u predizbornoj kampanji i o zloupotrebama kod ovih velikih projekata kao što su Beogradska arena, onda parking u Pionirskom parku i ostalih projekata gde su mnogobrojne zloupotrebe bile sasvim očigledne, i gde se opralo mnogo para.
Kada su u pitanju projekti koji treba da zamene te donacije uz ovaj zakon koji će da uskrati mnogim gradovima transferna sredstva i najviše će po ovome što smo mi sagledali da se oduzme gradu Novom Sadu, zato što tamo stranka ministra ima samo tri odbornika i zato što je tamo na vlasti uspešan gradonačelnik, gospođa srpski radikal.
Treba da se ugledate i da na primerima kapitalnih projekata investicija tražite mogućnost da se finansira lokalna samouprava, uz ove izvorne prihode, svakako je neki veliki posao koji je u stanju predsednik opštine da donese u svoj grad, podstrek za građane i neka nada za njih da će da im bude bolje.
Podsetiću vas na najveći projekat koji je u Srbiji stigao, koji će tek da se realizuje, a to je izgradnja termoelektrane na gasu u Novom Sadu. Ugovor je potpisan pre nekoliko nedelja. Pokušali su naši politički protivnici, naročito ovi lopovi iz autonomaških stranaka u Vojvodini da ospore taj kapitalni projekat vredan 609 miliona evra, koji je za dolazak u taj uspešan grad koji je danas najveće gradilište, posredovao lično gospodin Tomislav Nikolić i uz spajanje onoga što je bio moto njegove kampanje za predsedničke izbore, zapada i istoka, jer su finansijeri projekta iz Švajcarske, a projekat će da sprovodi ruska kompanija, pravi potezi koji mogu da znače da će tom gradu i tim ljudima koji će da nađu uposlenje u narednih nekoliko godina da bude dobro.
Mi nemamo ništa protiv donacija ako one nisu uslov za nešto, ali kao što rekoh, obično jesu bile uslov za političko poslušništvo i za sprovođenje politike koje ne idu u prilog našoj državi, našem narodu, kao što su svi ti raznorazni projekti kojima su se dičili pojedinci iz vlasti, a koje su dolazile od zemalja koje su imale druge skrivene namere.
Nije samo tehnička stvar u pitanju, nego ceo član i način na koji će da se sprovodi ugovor o donaciji, i ovaj period od tri meseca da se naprave određeni podzakonski akti nama otvaraju sumnju da će u budućnosti tu da bude mnogo zloupotreba, kao što smo imali primere i do sada to da vidimo.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, javljam se kao jedan od članova Odbora čiji je predsednik gospodin Milorad Mirčić, a vi znate odluku SRS i da mi ne učestvujemo više u radu odbora.
Ovaj događaj i raspravu o tome da je bivši ministar iz dosovske vlade Dušan Mihajlović zajedno sa ovim svojim promoterom Simovićem, govorim o ovome koji je bio zadužen za informisanje u MUP-u, objašnjavao, doduše, kao i sve druge malverzacije koje su se dešavale u MUP-u dok je on bio na čelu...
Da ne govorim o fantomskoj akciji "Sablja", o ubistvima koja su se dešavala, o direktnoj povezanosti njega samog sa najužim kriminalnim klanom u našoj zemlji, sa nagovaranjem pojedinih protuva da lažno svedoče i to protiv prof. dr Vojislava Šešelja u haškom kazamatu.
Dakle, to je bila ta sednica Odbora, na kojoj smo između ostalog pokrenuli pitanje imovine SRS, koja danas stoji kao mač nad glavom i sadašnjem ministru Draganu Jočiću koji nije u Skupštini danas kada se raspravlja o Predlogu ovog zakona, a u pitanju je džip SRS koji nam je oteo Dušan Mihajlović.
Na tom istom odboru, morate da se setite da je to bio poslednji odbor kojim je predsedavao gospodin Mirčić, a da na njemu učestvuje Dušan Mihajlović, jer mi smo konstituisali odbore i imali smo Odbor za odbranu i bezbednost, sa sve bivšim sazivom iz MUP-a, sa nedavanjem odgovora od strane Dušana Mihajlovića, Banjca i ostalih koji su zloupotrebljavali svoj službeni položaj, za set pitanja koji smo im uputili.
Između ostalog smo pitali ko je taj ko je ugovarao kupovinu te opreme, kao što smo pitali šta je sa imovinom SRS, s obzirom da mi imamo već dva puta, je l′ tako, gospodine Krasiću, od strane Vrhovnog suda, tri puta, presudu da je to imovina SRS koju nam je otela bivša dosovska vlast. Za to je lično sada odgovoran i ovaj ministar, jer je i on to nasledio, kao što je nasledio ovaj posao oko uvođenja ovih ličnih karata na način na koji je to njegov prethodnik ugovarao, a onda se postavlja pitanje kakva je razlika i koliko će to nas da košta.
Kasnije ću vam da vam iznesem onaj podatak, pošto je velika pobuna građana bila u mnogim zemljama, u Grčkoj, Velikoj Britaniji itd, kakve su njihove procene u odnosu na njihov broj stanovnika. Ovde je pitanje, u ovako siromašnoj Srbiji, kada narod nema hleba da jede, gde ćemo mi da se zaustavimo sa uvođenjem ovog sistema i šta će još da bude prateća oprema i ko će da se pojavi za remont. Onda bi došao ministar, ali promeniće se vlast i vlada, pa neće biti u situaciji, ja se nadam ni sam zakon da neće da bude implementiran zbog toga što je rok šest meseci, a dotle ne možete da izdržite na vlasti.
Sećate se kako je to bilo sa elektroprivredom; u proteklih šest godina stalno su nam zbog lobija Hamovića, Lazarevića i ovih bivših dosovskih lopova, ovih žutih i ovih posle koji su bliski vama i Koštunici, poput ove dvojice, a naročito Dinkiću, te remont elektroprivrede, kontragarancije... Hajde sami se setite u protekle dve godine koliko je Narodna skupština Republike Srbije odobrila kontragarancija za remont elektroenergetskih postrojenja i koliko nam sada treba za održavanje opreme, ove motorole. Pitanje je koliko će to da košta državu, da ne govorim o drugim negativnim efektima i potencijalnim opasnostima.
Znači, niste, kolega, u pravu, to je bio odbor na kome je bio Dušan Mihajlović lično, onako sa svojim stavom koji nije promenio ni tog poslednjeg dana i nije nam dao odgovore na sva ta pitanja, jer smo mi baš tražili, pošto se prvi put konstituisao odbor Narodne skupštine Republike Srbije gde je predsednik iz opozicione političke stranke, da nam odgovori na sve ono što ga je godinama unazad pitao i sam prof. dr Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, vi ste bili obavezni, već vam je na to jutros ukazala koleginica Radeta, ali vi niste tada predsedavali, da obezbedite prisustvo ministra Jočića danas ovde. Ja sada govorim o amandmanu gde se pominje reč "ministar", odnosno njemu se daje nadležnost da propisuje obrazac koji je prateća aplikacija prilikom podnošenja zahteva za izdavanje lične karte, i ako je ministar bio sprečen danas da dođe, onda ste i danas mogli da odložite sednicu, kao što iz nekih vama poznatih razloga sutra Skupština neće da radi.

Da li je on otišao u London, ili ovamo ili onamo, to zaista za nas ništa ne znači, niti ima značaja za poslanike koji se direktno njemu obraćaju, jer samo je on ovde u situaciji, uz sve uvažavanje prisutne gospode, da nam odgovara na naše primedbe. Mi baš želimo da vodimo stručnu i kvalitetnu raspravu i da ubedimo ministra da je ovaj zakon, koji je nasleđen iz prošlosti, iz vremena Dušana Mihajlovića, pripremano sa svom pratećom opremom i sa svim ugovorima, predugovorima, od strane bivše DOS-ovske vlasti, dakle, nešto što ne treba građanima Srbije i da je to zakon sa neizvesnom do kraja finansijskom konstrukcijom.

Ovih dana, kako smo počeli da pričamo o ovom zakonu, kao i svim ostalim kolegama i meni su se javljali mnogi građani, naročito oni kojima baš ovih dana ističe lična karta, odnosno rok za zamenu lične karte i pitali su me šta da rade.

Naravno, uputila sam ih, kao što i oni sami znaju, da odu u matični MUP u svom mestu, da podnesu zahtev, dobiće ličnu kartu kao i do sada, ali je ovo prilika da im kažem još jednom, možda su zaboravili, nisu obratili pažnju, da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, ali da će njegova primena tek uslediti posle šest meseci od toga perioda.

Kao što rekoh, neće proteći šest meseci do promene vlasti u Srbiji, do suštinskih promena i do mogućnosti da radikali predlažu zakone narodnim poslanicima, a mi ne bismo ovakav zakon predložili, ne samo zato što su bila oprečna mišljenja u mnogim zemljama širom planete Zemlje, kada je u pitanju ovaj zakon.

Veliki protesti, kao što su oni krajem devedesetih godina u Grčkoj, pa u Velikoj Britaniji, tamo se najveća polemika vodila u stručnim krugovima oko toga, pa evo prilike Jočiću, ako je otišao tamo, da pita neke kolege zašto su oni bili protiv tog zakona i zašto nisu prihvatili posle višemesečne i višegodišnje takozvane javne rasprave.

Ovde toga nije bilo. Rekla sam vam već, onaj bivši ministar policije Dušan Mihajlović ugovorio posao, posao nasledio Dragan Jočić, ugovoren način kupovanja opreme, a građane niko o tome nije pitao, zakon u svom najvećem delu, dakle, zbog novog načina identifikovanja, zalazi i te kako u domen ljudskih prava, ali vas uopšte ljudska prava ne zanimaju, to ste pokazali na mnogobrojnim slučajevima. Kako da očekuje neko od vas da štitite ljudska prava građana kada vi kršite sva ljudska prava pojedinaca tako što hapsite nedužne ljude i držite ih mesecima u zatvoru.

Obraćam se vlasti, da mi ne biste posle replicirali, gospodine Markoviću, uvek se obraćam onima koji su na vlasti. Tako su i dalje i gospodin Đogo i gospođa Ljiljana Vasković i njeno dvoje dece u Okružnom zatvoru i mnogi drugi proglašeni jatacima generala Mladića. A u to isto vreme dok se vi zalažete za borbu protiv terorizma, pa kao zakon i te kako unapređuje ljudska prava, vi imate neidentifikovana opasna lica koja se šetaju gradovima Srbije.

Meni je zaista žao što Dragan Jočić nije ovde, da ga pitam da li je on upoznat sa kretanjima opasnih kriminalaca po Srbiji. Jednog takvog sam videla pre nekoliko dana, ne lično ali sam iz lokalnih medija saznala, u Kragujevcu je nekoliko televizija to prenelo, da je jedan od najvećih i najopasnijih kriminalaca, koji je ujedno i saradnik stranih obaveštajnih službi i vrli saradnik Karle del Ponte na lažnom optuživanju srpskih heroja, Zoran Stanković pre nekoliko dana šetao po Kragujevcu. Čak je, mislim, proveriću taj podatak, ušao u krug Fabrike namenskih proizvoda.

Taj čovek, sa jednom katastrofalno lošom biografijom, ovo što sam navela su samo neki segmenti iz prljave biografije tog čoveka, nije mogao da dođe kao predstavnik izvršne vlasti, nego kao građanin sa imenom i prezimenom, koji nema nikakva ovlašćenja i koji nije mogao u Kragujevcu da daje nikakva obećanja ni zaposlenima u "Namenskoj", ni vojsci, niti bilo kome.

Time treba da se bavi ministar policije i da vidi ko su ti ljudi koji se kreću, i on i onaj Vuk Drašković, a za ovog Stankovića je to toliko očigledno.

Desi se tragedija, kao što se desila pre nekoliko dana sa još jednim vojnikom, on izlazi i saziva konferenciju za novinare i obraća se javnosti. U čije ime on to radi? Ko je taj čovek? Čovek koji je počinio mnogobrojna krivična dela, ali o tome tek kasnije kada do suštinske promene vlasti u državi dođe.

Sada ovde taj način i metod, kao što je radio Aligrudić pre 15 dana, pa danas kolega Živković, u pokušaju ubeđivanja javnosti i nas poslanika, pokazivanjem platnih kartica iz banaka, da je to čip sličan onome koji će da postoji na ličnoj karti...

Prvo, ne treba da se hvalite time, jer je zemlja prezadužena preko tih platnih kartica, uskoro ćemo da dođemo u situaciju da san svakog prosečnog Srbina bude kao san onog prosečnog Kanađanina, da se oslobodi viška platnih kartica.

Jer, čuli ste podatak od jutros, i to je zvanično objavila NBS, da je trenutni dug svakog stanovnika Srbije na godišnjem nivou u proseku, zaposlenog onog ko je mogao da uzme te kredite, 850 evra. Mi polako ulazimo u dužničko ropstvo, odnosno već smo u njemu. Baratate se podatkom da 154 milijardi dinara u ovom trenutku građani duguju po osnovu kredita, uđeš, izađeš i gotov si. Stvarno si gotov, jer je neverovatno šta ljudi sve moraju da rade da bi preživeli.

Mi sada hoćemo sistem za uvođenje novih identifikacionih, odnosno ličnih karata, koje su mnoge razvijenije, ekonomski stabilnije zemlje odbacile. Motiv zbog kojih je to uradila Velika Britanija nije bio samo ekonomske prirode. Kod njih se išlo na procenu da li će to da košta 10,6 ili 19,2 milijarde funti. Ipak su se njihovi stručnjaci iz oblasti borbe protiv međunarodnog terorizma više bavili tim pitanjem, a to je ključna stvar, o kojoj morate da razmišljate, da ova kartica i da mislite da je to potpuna bezbednost i baza podataka kako će ona da se pohranjuje, uopšte nije bezbedna.

Oni su to na mnogobrojnim primerima dokazali i rekli da su teroristi koji su proteklih godina izvršili najveći broj terorističkih akcija u svetu, kao što je slučaj španskog metroa, kao što su ostali slučajevi metroa u Velikoj Britaniji, dolazili iz zemalja gde postoje lične karte. Njima nije nikakav problem da kopiraju najsavremeniju i do perfekcije sofisticiranu identifikacionu, odnosno ličnu kartu.

To su shvatile i najpoznatije banke u svetu; australijska "Komonvelt banka" je da bi sprečila falsifikate svojih platnih kartica išla dotle da najsavremenijom tehnologijom izrađuje te platne kartice. Međutim, ispostavilo se, odnosno to vam je uvek tako, valjda to i znate, da oni kojima je cilj da vrše falsifikat upadaju u bazu podataka, da to nose, zloupotrebljavaju itd, da li u svrhe terorizma, u neke druge svrhe, podrivanja sistema u kome živimo, uvek imaju za cilj da ono što je najsavršenije hoće da obore.

Tako vam je i sa ovim hakerima. Oni neće da ulaze u sisteme koji su bez veze. Danas postoje i deca od 15, 16 godina koja provaljuju u neke programe za koje vi mislite ili pojedinci, neki od nas koji to učimo na ovaj ili onaj način, ili brže ili kasnije naučimo da koristimo... Zato su oni shvatili, kada su se te "komonvelt" platne kartice pojavile na singapurskom tržištu za samo nekoliko dolara, da ništa nije zaštićeno toliko. Čovek je zaštićen svojim identitetom, mi treba da razgovaramo o tome kako da se definiše taj identitet, a to nije na ovaj način.

Mnogo polemike je bilo u javnosti. Uopšte ne znam da li je vas, kolege poslanici koji pripadate vladajućim strukturama, interesovalo sve ovo što se govorilo vezano za donošenje ovog zakona u proteklih 15 dana. Ja sam najmanje na tri ili četiri televizije i u radijskim emisijama pratila komentare stručnjaka, ljudi koji su okupljeni u udruženju Istina, koji su izdali ovu brošuru, "Za život bez žiga", koji apsolutno ništa tendenciozno nisu pisali. Ali, prema materijalima, a štiteći privatnost lica, međunarodne konvencije o poštovanju ljudskih prava, sve ono što je bio predmet analiza i britanskog ministarstva, i grčkog i svih drugih koji nisu prihvatili lične karte, oni su kroz jedan uporedni prikaz dali ovde, sa posebnim osvrtom na to, pošto je brošura urađena 2004. godine, da je to projekat Dušana Mihajlovića i prethodne dosovske vlasti, već ugovoren, koji ste vi nasledili i koji imate nameru da sprovedete. Uopšte se ne zna do kraja koliko to košta. Zaista se ne zna koliko će to građane Srbije da košta; u trenutku kada su nam ekonomski pokazatelji najgori mogući vi se upuštate u jedan ovakav projekat.

Ove lične karte sa biometrijskim čipom su dobrovoljne u Velikoj Britaniji, ali svako će morati 2010. godine, svako ko izvadi pasoš, da izvadi takvu ličnu kartu. To kod njih postoji, međutim, i ova sadašnja odlazeća vlada je shvatila da zbog protesta ljudi i zbog te klauzule to mora da menja, odnosno ako dođe do promena odnosa snaga, kao što mi očekujemo da će u Srbiji da dođe.

Koliko košta program kod nas u milijardama evra ili dinara, kako god hoćete, pitala sam prošlog puta ministra, nije mi odgovorio, i mi zaista obećavamo građanima Srbije da ćemo sve ove zakone koji su štetni i koji su ne neprimenjivi, koji dosta koštaju građane i koji kriju niz drugih opasnosti, dolaskom srpskih radikala da stavimo van snage. To je jedini način da poboljšamo situaciju u Srbiji i kad god nas ljudi pitaju na ovim mnogobrojnim okupljanjima i tribinama, bez obzira koja je oblast društvenog života, mi im tako kažemo.

Mi nemamo drugi način da sprečimo već nastalu štetu koja je nastala od 5. oktobra do današnjeg dana kroz niz zakona koje su predlagali raznorazni, oni prethodni i sadašnji ministri iz ovog skraćenog DOS-a. Jednostavno, ljudi koji žele dobro Srbiji i koji imaju osećaj šta je građanima potrebno neće da se upuštaju u neke projekte zbog kojih negoduje šira javnost.

Vi nikako niste pitali, pa i da ste pitali u tim vašim mestima gde živite, izabrani ste na ovoj jedinstvenoj izbornoj listi vaše stranke, mnogi od vas, odnosno njihove političke stranke neće moći ni do 2% na sledećim izborima da dobace, jer računate šta vas briga, šta ste uradili uradili. Na nama, koji smo dolazeća politička snaga i odgovorni ljudi, jeste da to menjamo i budite sigurni da ćemo to morati da uradimo.

Nismo vas ubedili u to, nismo vas ubedili u činjenicu da više stotina hiljada ljudi i dan-danas u Srbiji nema državljanstvo. To su ti ljudi o kojima je govorio gospodin Nikolić, koji imaju neki serijski broj, neki broj ne znam ni šta znači; kada su prognani sa svojih ognjišta došli su samo sa tom legitimacijom ovde. Oni ne poseduju JMBG i kao takvi ne mogu po ovom zakonu da se pojave, niti uopšte da traže da dobiju ličnu kartu.

Vi niste, gospodo, u situaciji, pošto niste za to ovlašćeni, da odustanete od Predloga ovog zakona. Ko zna koliko puta ćemo još do kraja da pozivamo poslanike da u danu za glasanje to ne prihvate. Nije to Srbiji sada najpreče, funkcionisali smo kao država i sa ovim dosadašnjim modelom lične karte, a kada je već glavni segment na borbi protiv terorizma, što su odbacile sve ove antiterorističke organizacije kao potpuno besmisleni razlog da bi se to uvodilo, naročito u Velikoj Britaniji, jer i sami znate da im nikakav problem nije ni da kroz falsifikovanje, ni kroz raznorazne metode dođu, ne daj bože, da negde vrše terorističke akte, onda ostavite to razmišljanje za neko kasnije vreme.

Ali, vaše vreme i te kako ističe, tako da ćete o tome kasnije moći da razmišljate samo kao bivši poslanici i političari koji su jednoga dana predlagali loše zakone.

 

Niste vi ovde, gospodine Markoviću, da tumačite šta pričaju poslanici iz vaše bivše poslaničke grupe nepripremljeni za raspravu.

Je l′ ste razmislili, je l′ imam pravo na repliku?
(Predsednik: Izvolite, dao sam vam pre 30 sekundi reč.)
Govorila sam o biometrijskim dokumentima kao metodu za sprečavanje terorizma i dugo sam pratila šta govori naša stručna javnost i, opet da vam ponovim, u više medijskih nastupa ljudi koji su pozvani da govore o tome zato što su pratili kako se to rešavalo u svetu, kakvi su otpori bili. Ne mislite valjda da bilo koji poslanik SRS nepripremljen dolazi na sednicu. To vi možete samo da uđete i izađete da se prošetate, znate koji je zakon ili nije.
Mi u svakom trenutku za bilo šta o čemu se raspravlja ovde znamo kakva su razmišljanja svih na planeti, i onih u Aziji, i u Africi, i u zapadnoj Evropi, i u Latinskoj Americi, ali samo smo mi u stanju to da uradimo. Nije nama po svaku cenu samo – rekli ovi, pa rekli oni, pa ispuni ovaj zahtev, pa ispuni onaj. Ne, nego šta se dešava i u onim zemljama i koje su to manje razvijene zemlje u svetu koje nisu prihvatile biometrijski način identifikacije.
I, uopšte se ne radi ovde o tome da ljudi nisu imali nikada ličnu kartu, pa sada treba da dobiju, pa im je to najveća blagodet koju su dobili od Koštuničine vlade, od Dinkića, od Jočića i od ostalih ministara. Ne, mi imamo naš način, koji je ostao od onog komunističkog doba, izdavanja ličnih karata, i taj dosadašnji način je bio podložan zloupotrebama, ali ni više ni manje nego biometrijska identifikaciona kartica, ova nova lična karta. Procenjuje se da na broj stanovnika od 30 miliona ljudi koji imaju izdate biometrijske lične karte mogućnost pogrešne identifikacije je čak od 10 do 15%.
E sad, što se tiče tehnologija, unapređivanja toga, kakvi ste vi, a kakvi smo mi, ja neću ništa da vam govorim u prilog tome, gospodine Homan, zato što sam mnogo pripremljenija za ovaj zakon i mnogo više podataka sam iznela javnosti i ljudima iz Ministarstva, koje možda dodatno ubedim ovim argumentima. A i sam izgled govori o svima nama. Evo, vi ste malopre bili za govornicom, ja sam sada, neka ljudi procene ko ide u novo doba i ko je za to doba i za budućnost, vi ili ja.

Uvek se ovo meni, gospodine predsedniče, dešava, ali znate kako se kaže – ko čeka taj dočeka. Tako i ja dočekah da se obratim, a i srpski radikali svoje vreme. Ako se sećate, jutros ste me tako zaustavili na minut pred početak, ali nema veze.
Javila sam se po amandmanu kolege Vojislava Milajića.
On traži da se briše član 32. predloženog zakona koji govori o postupanju sa nerešenim zahtevima i kaže: "Postupak za rešavanje zahteva za izdavanje lične karte započet pre dana početka primene ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona."
Dakle, moramo da znamo, i opet zbog javnosti koja sada prati skupštinski prenos, da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja.
Kako sada stvari stoje i kojim tokom ide skupštinska sednica, glasanje o amandmanima i ovom zakonu, građani moraju da znaju, biće negde krajem jula meseca, a stupa na snagu šest meseci od dana njegovog objavljivanja.
Verujem da ćemo mi srpski radikali sa svoje strane da učinimo sve da ovakav zakon ne doživi svoju implementaciju zato što je veoma loš i zato što je u pravom smislu reči naišao na ogromno neodobravanje od strane građana.
Evo, pre pet minuta sam, dame i gospodo poslanici, ušla u skupštinsku salu na početak popodnevnog zasedanja i kurir mi je ispred dao jedan telegram koji je naslovljen na moje ime i koji je poslat pre nekih sat vremena.
Na osnovu naše jutrošnje rasprave i polemika koje smo vodili oko biometrijskog zapisa, odnosno čipovanja, na osnovu činjenice da taj zakon duboko zadire u ljudska prava i da građani uopšte nisu bili konsultovani prilikom predlaganja ovakvog zakona jedan od njih, koji se potpisao punim imenom i prezimenom, gospodin je ostavio i svoj matični broj, rekao je da moli da postavim pitanje i da mu se odgovori – s obzirom da sam uzoran građanin i da nosim svoju ličnu kartu uvek sa sobom, iako budem čipovan (to govori zbog ovog novog metoda koji ćete da primenite) znači li to da ću doživotno biti praćen i u svakom trenutku dostupan?
Naravno, vi sada ovo možete da podvedete pod neku paranoju nas ili građana, ali moram opet da se vratim na to, zbog toga kolega i podnosi amandman da se briše ovaj član, odnosno da zakon ne doživi svoju primenu, da su raznorazni stručnjaci, ne samo kod nas u Srbiji, nego u celom svetu, došli do saznanja i kroz mnogobrojne uzorke i primere dali su jedan zaključak koji ne ide u prilog ovakvom zakonu i donošenju zakona o ličnim kartama na ovakav način.
Jedan od "Majkrosoftovih" direktora za tehnologiju u Škotskoj Džeri Fišend izjavio je sledeće: "Stavljanje svih ličnih podataka na jedno mesto pogoršava upravo problem koji sistem navodno treba da eliminiše.
Ne treba praviti sisteme koji dozvoljavaju hakerima da na tako lak način dolaze do velikog broja ličnih podataka koncentrisanih na jednom mestu". To je ono što vam mi uporno danima i satima govorimo. "Ovo je veoma privlačna i zahvalna meta za kriminalce".
Naravno, sve što je, navodno, do te mere sa visokosofisticiranom tehnologijom usavršeno mamac je za sve kriminalne, odnosno najveće kriminalne grupacije, teroriste i sve one koji imaju upravo tu metu da zloupotrebljavaju tu bazu podataka.
"Ovo je veoma privlačna i zahvalna meta i, za razliku od drugih oblika podataka, kao npr. za kreditne kartice, ako dođe do kompromitacije ličnih podataka, kao što su npr. otisci prstiju, ne postoji način da dobijete neke druge. Svaki put kada se upotrebi takva lična karta to će biti registrovano u centralnom registru", zbog toga je i bojazan ovog građanina, jer je to zaista tako, "tako da će moći da se pravi mala mapa vašeg ličnog života. To niko ne želi".
I vi sami znate, narodni poslanici, i gospodin Marković kao predsednik ove skupštine ima to pravo i obavezu da nas opominje svaki put kada govorimo o stvarima iz ličnog života pojedinca. On to radi u skladu sa Poslovnikom, doduše selektivno, nekad ovako, nekad onako, zavisi ko je za govornicom, ali u principu, reaguje kada je taj član Poslovnika u pitanju.
Sada ovaj gospodin koji je poslao telegram, i očigledno je usplahiren, postavlja meni, odnosno svima vama, jer je rekao molim vas pročitajte, pitanje da li će i kako ubuduće kroz otisak prsta i kroz upotrebu nove lične karte da se koriste podaci iz njegovog života? Kazaćete, koristiće ga nadležni državni organi, kako to stoji u zakonu, za njegovu ličnu identifikaciju itd. Međutim, on je svestan činjenice i na osnovu ove argumentacije, samo jedne koju sam ja iznela, da svakome može da bude dostupna ta informacija o njemu.
Kada se govorilo o takvom zakonu i kada je vođena nekakva javna rasprava u Australiji da li da se on primeni, odnosno da ga tamošnji poslanici izglasaju... Oni imaju komesarijat za zaštitu privatnosti građana u australijskoj državi, mi ovde imamo ta prava zagarantovana Ustavom Republike Srbije, svim potpisanim međunarodnim konvencijama koje se uopšte ne poštuju u našoj zemlji, vi to vrlo dobro znate. Flagrantno su kršena sva ta prava za vreme akcije "Sablja", a i kasnije, a i zloupotrebljavaju pojedini, ne svi, mediji u obračunu sa onima koji nisu na njihovoj strani, odnosno nisu politički istomišljenici njihovih finansijera. Sve to političar, onaj ko je javna ličnost, ko se upusti u ovaj posao, treba da istrpi na svojoj koži i da pokaže narodu da nije tako, svojim držanjem, svojim stavom i istinom kojom se uvek i jedino rukovodi SRS.
Kako vi jednog građanina da zaštitite od svega toga? On sebi postavlja pitanje. On nema skupštinsku govornicu, ni odborničku ni poslaničku, mogućnost da sazove konferenciju za novinare, da se obrati javnosti i da kaže – slušajte, ljudi, moja prava su ugrožena zbog toga i toga, neću da imam ovakav zakon u svojoj zemlji.
Raznorazne fajlove mogu da prave na osnovu naših podataka oni koji su zainteresovani ili pojedini bolesni umovi kojima to može da padne na pamet. Nije nikakva paranoja u pitanju, nego pravi istraživački metodi kojima su se bavili stručnjaci iz ove oblasti u celom svetu, šta sve može da se dogodi.
Zašto da razmatramo to samo sa tehničkog stanovišta, kao što su pokušale da nas ubede kolege iz vladajućih struktura? To uopšte nije stvar tehničkog pitanja. Ne samo da zadirete u osnovna ljudska prava čoveka i građanina, što je kršenje Ustava Republike Srbije – ali kada vi imate takve ministre, pa i potpredsednika Vlade koja kaže da je važnija borba protiv radikala nego Ustav, onda je u ovoj državi sve dozvoljeno – nego imate i veći broj tradicionalnih verskih zajednica, poput onih koje su se oglasile iz naše SPC, koje su protiv donošenja ovakvog zakona.
Zato su ovi ljudi, boreći se samo za istinu, iz ovog udruženja izdali brošuru pod nazivom "Nove lične karte? Za život bez žiga". Niko ne želi da bude žigosan. Jedno totalitarno vreme, vreme fašizma, kada je uništeno toliko života za vreme Drugog svetskog rata, prognano toliko ljudi samo zbog toga što nisu iste vere i iste nacije, učinilo je da se naprave stratišta širom kugle zemaljske.
Ako smo mi došli u situaciju da moramo danas da se ubeđujemo, a da su mnogo veće države, po broju stanovnika, razmatrajući ovo pitanje godinama došle do saznanja da im to nije potrebno, onda je bespotrebno i da vas dalje ubeđujemo, ako hoćete realno, da prihvatite ove argumente, a ne samo zato što je to dostavila Vlada.
Recimo, vi koji ste bili tadašnja navodna opozicija, sebi tražili odskočnu dasku da dođete u Skupštinu Srbije, Dušanu Mihajloviću, da je on stigao da dođe na dnevni red do momenta dok ga nije radikalska poslanička grupa oborila sa vlasti, odnosno ceo DOS, u decembru mesecu 2003. godine, sazivali biste konferencije za novinare, na sve strane biste pričali kako je zakon ovakav, onakav, kako se krše ljudska prava.
Onog momenta kada ste došli u Narodnu skupštinu, a pred vas, sa zakašnjenjem od dve i nešto godine, zakon koji je promovisan od bivšeg ministra koji je po zlu zapamćen kao ministar unutrašnjih poslova, vi kažete da je odličan zakon. Da mi je da sam vas videla tada šta biste rekli kada je Dušan Mihajlović bio ministar. Ali, šta vas briga, sada je Jočić, vi slepo podržavate njega, odnosno Ministarstvo i Vladu koja ovo predlaže.
Na sledećim izborima nećete da preskočite cenzus, neće da vas bude tu, vi ćete samo da budete građani koji će da dođu, po članu 32. za koji gospodin Milajić traži da se briše, pred šalter da podnesete prijavu da biste dobili novu ličnu kartu.
Takav način razmišljanja je neodgovoran, zato što škodi ljudima, zato što nije dobar i pre svega košta ovu državu.
Niko mi do sada nije dao odgovor, tu su gospoda iz Ministarstva, pa ću na kraju iskoristiti ovo svoje poslaničko pravo, ako dozvolite, gospodine Markoviću, da ovako u hodu postavim i to pitanje.
(Predsednik: Izvolite.)
Dakle, zanima me, pošto se od početka, pri potpisivanju preliminarnog ugovora za "Motorolinu" opremu, dok je ministar bio Dušan Mihajlović, spekulisalo sa nekom cifrom, da mi nadležno ministarstvo, odnosno Ministarstvo finansija i Republička vlada odgovore – ceo ovaj projekat do kraja, sa svim pratećim stvarima za potpunu implementaciju ovog zakona, da svaki građanin dobije ovakvu ličnu kartu, koliko će to da košta budžet Republike Srbije, odnosno građane Srbije koji će to morati da plate?
Verujem da ćete u danu za glasanje da razmislite malo i o svojim postupcima i o nepromišljenim postupcima onih ljudi koji su predlagali ovaj zakon i pre nego što je imenovana ova republička vlada, a koji su očigledno određeni lobisti i centri moći, jer niko to nije radio, niti mu je palo na pamet, a naročito Dušanu Mihajloviću i ovim "žutim" lopovima, onima iz DOS-ovske vlasti, da takve zakone donose.
Vidite šta kaže ovaj gospodin koji mi je poslao telegram. On kaže: "Ja sam uzoran građanin". Zaboravila sam da vam kažem, podvukao je velikim slovima da je nestranačka ličnost. Znači, on se samo kao građanin obraća i traži da se to kaže.
Ali, vi znate da je i sada kazna, možda kolega Jojić zna koliko je to za neposedovanje lične karte, pošto su povećane uredbom Vlade Republike Srbije sve ove kazne, kazne za pojas, za prekoračenje brzine, verovatno je to hiljadu dinara.
Šta kaže policajac, ispraviće me nekadašnji general srpske policije, kolega Jojić, ako pogrešim, kad zaustavi takvog na ulici i kaže – ličnu kartu, vadi sve iz džepova. Tako kaže nekome ko mu je sumnjiv u najmanju ruku, nađe ga u nekom ćošku, budžaku. Naiđe policajac na Dragana Đilasa i kaže mu – ličnu kartu, vadi sve iz džepova. On prevrne džepove, u džepovima samo "gold" ili još više privilegovane razne "ameriken ekspres" i ostale platne kartice sa milionskim iznosima raspoloživih sredstava, jer on sve pare što je pokrao, omogućila mu Republička vlada koja ga finansira i njegova mafijaška Demokratska stranka, drži na raznoraznim računima.
A kad naiđete na običnog građanina, kao što je ovaj čovek, on kaže da uvek nosi ličnu kartu, ali može da se desi da nije poneo, on će samo prazne džepove da izvrne, ispašće jedan, dva, tri dinara.
U tome je razlika između običnih ljudi i građana koji traže zaštitu njihovih prava i onih lobista iz dosovske vlasti, Dušana Mihajlovića i DS, koji su prvi bili zagovornici ovog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman kojim želim da se nekako urazumi ministar finansija i vladajuća struktura da na grbači penzionera i budućih penzionera ne vrše vlast na način na koji to ljudi ne žele.
Gospodine Dinkiću, vi uporno tvrdite da vam se već dve godine ogroman budžetski suficit pojavljuje, a socijalna davanja i sva druga davanja se rapidno smanjuju.
Amandman koji sam podnela, a za koji mi vi dajete obrazloženje da je u skladu sa Zakonom o radu, nešto je što nije prihvatljivo ni za koga u Srbiji, naročito za ogroman deo javnosti koji je bio zgranut zbog takvog izglasavanja Zakona o radu i ne samo zbog toga, nego, što se i sam ministar Lalović drznuo da se, posle nekoliko meseci, pošto mu zakon u integralnom tekstu, kako je on to želeo i Vlada, nije prošao u Skupštini, pojavi sa izmenama i dopunama Zakona i upravo ono što su poslanici u jednom trenutku kao povoljnost izglasali za radnike, za penzionere, za sve one koji koriste pravo iz tog Zakona, on je promenio tako što je prokomponovao poslaničku većinu.
Evo, recimo, to je bilo u martu mesecu prošle godine, kada smo mi mnoga davanja za radnike i zaposlene uspeli da vratimo glasajući za amandmane koje smo pojedinačno podnosili, a onda se posle nekoliko meseci, čini mi se prošle jeseni, Lalović pojavio sa izmenama i dopunama i tako je zakinuo sve zaposlene u Srbiji.
Ovde se, dame i gospodo narodni poslanici, radi o tome na koji način će da se utvrđuje iznos otpremnine za odlazak u penziju.
Ja sam se u međuvremenu raspitala kako stoje stvari kada je u pitanju, ne ovaj republički prosek, koji je oko 21.000 dinara za prošli mesec, već prosek koji se uzima na nivou grada.
Svi uzimaju ovaj republički prosek jer ga vezuju za kolektivni ugovor, ukoliko ga imaju potpisan sa poslodavcima.
Međutim, takvo je normalno razmišljanje.
Mi mislimo da bi u skladu sa rastom tog proseka mesečne zarade na nivou Republike – ako je prošlog meseca oko 21.000, uzimajući u obzir sada još nedefinisan procenat, odnosno stopu inflacije, možda će krajem godine to da bude, recimo, 25.000 dinara, da sada ne kalkulišemo i ne špekulišemo ciframa – onda bi bilo najpravičnije da se, kao što sam ja predložila u ime poslaničke grupe SRS, otpremnine za odlazak u penziju usklađuju sa tim republičkim prosekom, kako raste zarada na nivou Republike, koja je jadna i bedna, nikakva, i sami znate da je taj iznos nikakav, da mnogo ljudi i ne prima uopšte tu zaradu i da su to u suštini pare koje ne mogu da donesu neku kapitalnu dobit, niti da reše neki problem tih ljudi.
Ali, ako se već daju otpremnine za ljude koji idu u penziju – vi sada imate slučaj samo za ljude koji će ostati bez posla zbog raspada državne zajednice Srbija i Crna Gora, imate mnoge ljude koji će pod prisilom ili prinudom morati da odu u penziju, pogotovo u bankama koje su išle u proces privatizacije na način na koji ste vi to radili, pa su onda ljudi primorani da idu u penziju, do neke godine, koliko im je ostalo, godinu, dve, otkupljivao im se taj staž, a kada je došlo da im se isplati otpremnina, ona je ovakva sada kako stoji, gospodine ministre, preračunajte vi to ili pitajte te vaše savetnike, za više hiljada dinara manja, nego na način na koji to utvrđuje SRS.
Prvo, ti ljudi idu u penziju, odradili su svoj radni vek, neki maltene pod prinudom moraju da idu zbog opšteg haosa u privredi Srbije, koji je nastao.
Svaki dinar mu je važan, svaki onaj koji je odslužio radni vek i treba da ide u penziju za taj iznos, obično je to tako. Ja pretpostavljam da ste i vi mnogi deca penzionera.
Šta su radili vaši roditelji kada su dobili te otpremnine? Nešto su možda kupili vama, vašoj deci, ako ih imate, nešto su želeli da kupe da imaju za sebe kao uspomenu, da počaste svoje kolege, da naprave neki ispraćaj i to je iznos, u opštem lopovluku u državi za one koji ne znaju šta će sa parama, a takvih je mnogo, ali je najviše ipak bede i sirotinje, u stvari ništa.
Vi sada kada pogledate da se u proseku 100 evra zakine budućem penzioneru, njemu je to mnogo. Za 100 evra ili 8, 9 ili 10 hiljada dinara on želi nešto da uradi, da taj novac uloži u nešto ili da nekim prigodnim poklonima, kao što sam navela da to obično penzioneri rade, obraduju svoje članove porodice i mislim da pozivanje na Zakon o radu, a sa druge strane toliki budžetski suficit kojim se hvalite je krajnje licemeran stav za te ljude koji treba da idu u penziju.
To niko ne može da prihvati.
Prvo zbog toga što oni kad onu u penziju znaju da imaju vrlo nepovoljan zakon za obračun penzija i da je to model protiv kojeg se izričito protivi najšira javnost i SRS, od momenta kada je taj model za obračun penzija izmislio ovaj derikoža pre vas, ovaj vaš tadašnji prijatelj iz ovog Dosovskog konglomerata, Božidar Đelić. To je bilo, negde, u decembru 2001. godine, mislim kada je, sećam se, usvojen onaj paket poreskih zakona, da je onda došlo do promena modela obračuna penzije.
Mi smo i tada tražili da se iznos penzije usklađuje sa prosekom zarade u Republici, odnosno sa porastom troškova na malo, odnosno vi ste sasvim drugačije prikazali tu potrošačku korpu i rast troškova života, nego što to stvarno jeste. Ne mislim Vi lično, nego službe koje to rade. Republički zavod za statistiku iz meseca u mesec obmanjuje građane.
Ja ne znam da li do vas dolazi taj podatak, lepo uzmite neka vam daju kako izgleda minimalna potrošačka korpa i koliko košta, sa sve onim namirnicama od prve do poslednje za mesec maj 2006. godine i da kažete vašoj supruzi da ide na pijacu i da se striktno, vi ste ministar finansija, dakle, strogi ste, trebalo bi da budete strogi kada je u pitanju svaki dinar, i kažete lepo gospođi – izvolte, kreni na pijac i po ovim cenama ovde kako su mi dali iz Republičkog zavoda za statistiku, pa kupi sve ove namirnice.
Ona će da se uhvati za glavu jer zna da to ne može nigde u Beogradu da nađe. Možda bi mogla da nađe negde u nekom delu Srbije gde se to proizvodi u većoj količini ili na veliko ili gde je niža cena, ali u Beogradu i u Kragujevcu, tamo je takođe skup zeleni pijac u odnosu na platežnu moć stanovnika. Takav iznos za te navedene namirnice, osnovne životne namirnice niko ne može da nađe po tim cenama.
Ako je već nepravda učinjena sa te strane, da se, zaista, sve više vaše kolege ekonomisti govore o tome, iz meseca u mesec pišu, ako se vrši očigledna manipulacija statističkim prikazom i modelom koji zapravo ne odražava realno stanje, zašto onda da štetimo, odnosno da država zakida budućim penzionerima? Taj iznos dakle može da se kreće od 5 do 10, do 15.000 dinara u ukupnom iznosu otpremnine koji je zakinut.
I to što ste vi meni dali samo šturo obrazloženje da je usklađen sa Zakonom o radu jeste neprihvatljivo i za mene kao poslanika SRS i za celu našu stranku i za ogroman broj građana Srbije, jer mi smatramo da je taj Zakon o radu loš, da je način utvrđivanja otpremnine po tom Zakonu i sva ona davanja kojima su zakinuti građani Srbije katastrofalan, da su zbog toga ljudi ogorčeni i to je ključni problem.
Ljudi vide da moraju da plaćaju poreze, da moraju da plaćaju doprinose, da daju u državnu kasu, a za uzvrat oni ništa ne dobijaju. Jednostavno, celog života ulažu, mnogi u stambeni fond decenijama.
Evo, skoro mi se javila jedna gospođa, ona je prosvetni radnik, od skoro u penziji. Nema krov nad glavom, nemaju njena deca, ceo život je ulagala u stambeni fond, a vi imate neke vaše saradnike i saradnike iz vlasti koji ne znaju šta će sa parama, sa vilama, sa kućama, sa stanovima. Znate, onda ljude boli ta nepravda.
Ako već idu u penziju pod ovim ili onim uslovima i ovim ili onim okolnostima onda im treba dati ono što je pravično, jer ne možete da imate jedan aršin kada utvrđujete neke druge stvari, a ovako da primenjujete. I onda, stalno, vi ste štedljivi, štedite, štedite, dokle to može, samo se pojavite i kažete – imam budžetski suficit.
Sad lepo sutra kad odete u Kragujevac na sednicu Vlade, pošto sam ja otuda, gospodine ministre, obećali ste pre mesec dana, nema ni toliko kad ste bili, zaista su Vas dočekali u maniru Josipa Broza, ne znam da li su Vas obavestili, tri televizije su direktno prenosile šta Vi pričate i kako se krećete, jer digao se ceo grad, dolazi ministar Dinkić pa će sve da procveta, pa milioni stižu, pa milijarde – e sada, sutra kad odete lepo vidite šta ste obećali, ja sam sve zabeležila, i Vi i onaj Stevanović sa Vama, pre mesec dana.
Da li ćete Vi biti u stanju da to uradite? I šta ćete sa radnicima na "Zastavinom" zavodu za zapošljavanje i obrazovanje, kako će dalje da ide investicija u proizvodnju i kako ćete da se nosite sa činjenicom da ni izbliza i nigde na vidiku nema strateškog partnera za "Zastavu"? Dok ne dođete u situaciju da tako neku veliku investiciju donesete u grad iz kojeg ja dolazim, gde 40.000 ljudi ne radi, nekoliko hiljada verovatno njih će u ovoj godini morati da ide u penziju, a sada će po ovom zakonu, zato što niste hteli da prihvatite moj amandman, i to da im bude zakinuto, onda je bolje da se niste tamo sastajali i da ne dolazite.
U gradu gde su, svuda u Srbiji je mnogo teško, ali gde su, čini mi se, zbog broja ljudi koji tamo živi, a zbog stope nezaposlenosti najizraženije socijalne tenzije, da se pojavite samo sa nekom pričom koja ne pije vodu – znate onda kako ćete da prođete, kao onaj vaš prethodnik. Došao je on u jednom vrelom letnjem danu 2002. godine sa dvojicom svojih kolega, sa onim Vlahovićem i sa Pitićem, u Kragujevac, nekoliko meseci posle izbora...
Tako će da se desi i sa vama, kragujevčani su shvatili da je to bila, i oni koji su im poverovali 2000. godine, velika prevara i na tim parlamentarnim izborima u mom gradu je ubedljivo pobedila SRS.

Znate šta, pretpostavljala sam da onaj ko se kandidruje na neku državnu funkciju, naročito na funkciju ministra finansija, mora da ima elementarno znanje o tome šta je osnovni zakon, šta su izmene i dopune zakona i kako se zakoni čitaju. Pogledajte, ministre, da li ima nekog u vašoj poslaničkoj grupi, možda može da Vam pomogne, pošto, očigledno, gospođica ili gospođa pored Vas koja vam je suflerisala ne zna kako se čita zakona.
Dakle, pošto ste u maniru obmanjivača, kao što to radite već godinama unazad, pokušali i sada da obmanete i prisutne i vaše poslanike, odnosno sve poslanike u Narodnoj skupštini i javnost, ja sad moram da vam održim lekciju kako se čitaju zakoni.
Evo, ovo je Zakon i ovo je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Postoji osnovni zakon i postoji zakon koji se menja. Vi ste nama predložili da promenimo Zakon o porezu na dohodak građana. Sada, pošto imate izmene članova koji se menjaju, obično se daje obrazloženje predlagača, obrazloženje predlagača je ovde nesuvislo, zato što nije utemeljeno ni u jednom realnom parametru, jer nam je katastrofalna ekonomska situacija.
Sada da vam ne čitam ove gluposti, floskule, fiskalne reforme, ništa narod od toga nema. Onda, gospodine ministre, reći ću Vam na kojoj je to strani, pogledate lepo, pošto Vas nisu naučili, onda sledi ono što Vi ne znate i zato lažete i obmanjujete. Ne iz Vaše gluposti, možda ste Vi pamenti, ali zadržavam za sebe pravo da određujem da li jeste ili niste, ali ovo je očigledno Vaše neznanje. Onda slede odredbe članova zakona koje se menjaju.
Vi ne znate da čitate amandman, pošto ja nisam predložila da se ceo taj stav briše, kako ste Vi hteli da kažete, jer iz Vas kipti neka mržnja, neki bes, to rešite sami sa sobom i sa Vašom strankom. Ja pred građanima Srbije odgovorno, kao poslanik, govorim samo istinu i zalažem se za veća prava, a to je moje pravo, kao opozicionog poslanika i to stranke koja mnogo više vodi računa i o socijalnim davanjima i o svom programskom delovanju i o brizi za narod i za građane.
Pošto sam ja samo reagovala, Vi to onda bolje pročitajte, na ono što ste vi predložili, a Vi ste predložili da se tačka 18) člana 9. osnovnog Zakona menja, sve drugo ostaje i piše – "otpremnine kod odlaska u penziju". Vi ste sada predložili da se utvrđuju do iznosa koji je kao najniži utvrđen zakonom kojim se uređuje rad.
To je onaj Zakon o radu o kome sam vam malopre pričala i da taj model i utvrđivanje obračuna penzija i otpremnina nije dobar. Samo tražim da se to što Vi predlažete briše, a taman posla, kome bi palo na pamet da se briše ceo stav, da ljudi nemaju otpremnine kad odlaze u penziju.
Po mom modelu, odnosno modelu SRS, neće da se utvrđuje taj iznos na osnovu Zakona o radu, jer je to klasično zakidanje od penzionera, iako je to povećano u nominalnom iznosu, kao što Vi kažete, nego, Vi malo, gospođice, sada ućutite, budite toliko pristojni i parlamentarni, nemojte da me ometate, jer Vi ste ovde ipak samo tehničko lice, kasnije mu suflerišite, držite mu predavanja kad izađete, a sada ga pustite da mi opet odgovori, očigledno je da čovek ne zna.
Pošto je u pitanju samo onaj deo teksta koji se odnosi na način na koji se utvrđuje, to ja tražim amandmanom da se briše, onda Vi, gospodine ministre, sledeći put sedite pa pročitajte, pa kad hoćete da mi replicirate, Vi onda govorite o razlici u iznosu, kako bi bilo da se utvrđuje na osnovu proseka rasta mesečne zarade, kako ja to predviđam u ime SRS, a kako je po ovom Vašem zakonu.
(Predsedavajući: Vreme)
(Miloljub Albijanić, sa mesta: Vreme)
Je l' Vam nije dobro? Dajte, molim Vas, mnogo ste nervozni, nemojte da dobacujete, nemojte da ste nepristojni, sačekajte malo. Ozbiljna je stvar u pitanju. U pitanju je otpremnina za penzionere. Malopre sam objasnila šta taj jedan penzioner hoće da uradi sa tom svojom otpremninom...
(Predsedavajući: Molim vas da privedete kraju, prekoračili ste vreme.)
...da kupi poklon svojoj deci, svojim unučićima, da uradi nešto, kupi neku stvar u kući. Ovde govorim o tome što za vas par hiljada dinara nije ništa ili par desetina hiljada, a za te ljude znači mnogo. Nemojte tako da se ponašate.
Sledeći put, gospodine ministre, malo bolje čitajte zakone. Pošto ste već od danas krenuli da obmanjujete, nemojte uopšte, sutra da tražite da Vas Koštunica opravda, nemojte da dolazite u Kragujevac, jer stvarno će da nastane haos. Ako tako krenete tamo da zamenom teza i manipulacijom lažete one moje jadne sugrađane, ljudima još gore stajete na živu ranu i više ih tlačite.
(Predsedavajući: Molim vas da privedete kraju.)
Hvala Vam, gospodine Mihailoviću. Izvinjavam se i Vama i kolegama što sam možda malo prekoračila vreme. Hvala.

 Besmisleno je, dame i gospodo narodni poslanici, da razgovaramo o nečemu što je stvar drugačijeg razumevanja u glavama pojedinih poslanika, ali znate, ona stara latinska poslovica kaže da reči lete, a napisano ostaje. Ovde sve lepo piše. U mom amandmanu na koji se jedino osvrnula Vlada Republike Srbije, a koja nije predmet manipulacije i špekulacije, to su radile stručne službe, ljudi su pogledali o čemu se radi.
Da je sve ovako kao što govore pojedini poslanici iz G17 plus i ministar Dinkić zbog nerazumevanja, očigledne obmane, pokušaja manipulacije, moj amandman bi glasio da se u članu 9. tačka 18) briše. Dakle, člana 9. osnovnog Zakona. Kako je ovde u pitanju izmena i dopuna Zakona, i to je poslednje što ću da vam objasnim, a u pitanju je član 1. stav 6. samo je pola rečenice to što ministar menja.
Ovaj zakon nije Zakon o penzijama, nije Zakon o radu, to da kažem onima koji nisu čitali. Ovde se samo radi o visini neoporezivog iznosa, da ljudi ne plaćaju porez na dohodak građana. Pazite, visina neoporezivog iznosa kada dobiju otpremnine, ne visina u iznosu od dve ili tri i dobro je što je povećano i što je trostruki iznos, nego visina u odnosu na model obračuna te visine ukupne, da se ona ne obračunava po Zakonu o radu, nego kao što sam ja napisala.
A da je to tako kao što vi govorite i pokušavate zamenom teze i očiglednom manipulacijom da skrenete pažnju sa nečeg drugog ili da vam je krivo zbog toga što mi želimo mnogo bolje građanima Srbije nego vi, onda bi Vlada Republike Srbije kao nemogući nadležni odbor odbili moj amandman. U tom slučaju, oni bi rekli da sam ja pogrešila i da se to ne odnosi na deo o kome ja govorim. Ne, oni su sasvim u skladu sa ovim što je bila moja namera i namera SRS odgovorili.
Ako želite, zamolite nadležne službe ili gospodina predsedavajućeg, ako niste našli u kovertama, koje možda ne otvarate i ne čitate, ovaj amandman, ja ću onda da vam pročitam i to je poslednje što ću da uradim, dakle, jednu jedinu rečenicu koja govori o suštini i mojoj nameri u vezi ovog amandmana.
Jedino ispravno i tačno ovde što piše, dakle, član 1. ovog zakona koji se menja, jer znate, ja sam napisala: "Na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosim amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana", a ne na zakon, osnovni zakon, a vi se non-stop vraćate na član 9. i tačku 18). Ovo je samo reagovanje u jednom delu tog člana.
Dakle, da se povoljnije utvrđuje neoporezivi iznos, odnosno do onog iznosa koji je viši po svim statističkim prikazima i merilima od iznosa koji utvrđuje Zakon o radu. Još mi Vlada Republike Srbije odgovara da je to prethodnim Zakonom utvrđeno.
Nemam ja ništa protiv što ste vi nekom većinom, koju ste skupili, to izglasali, ali taj zakon je inače nepovoljan i bespotrebno je što su mi to dali kao obrazloženje, ali rečenica u kojoj ja govorim o visini neoporezovanog iznosa, dakle, obrazloženje amandmana, svakome ko zna da čita, deca koja tek uče slova, mada ne znaju šta je ova materija, jasno je. Dakle – "Iznos otpremnine koji ne bi bio oporezovan morao bi biti vezan za iznos prosečnih mesečnih zarada na teritoriji Republike Srbije", pa u potpisu, poslanik SRS Nataša Jovanović.
Toliko i zaista je besmisleno dalje, a ako je vama cilj da se zamajavate, da manipulišete i vama samima, da umišljate nešto da piše, a da ne piše, da ne čitate, da se vezujete za zakon koji uopšte nije predmet razmatranja ovde, to je vaša stvar, ali ja vam kažem da će građani zbog toga i zbog svih ovakvih postupaka i loših zakona da vas kazne na izborima.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik SRS gospodin Dragan Čolić podneo je amandman na član 6, zato što je nedorečen ovaj član zakona, izmena i dopuna Zakona, zato što je neshvatljivo da nam ovakav član zakona predlaže Vlada Republike Srbije.
Naime, ovde je samo promenjen iznos. Dakle, za dnevnice za putovanje u unutrašnjosti u Srbiji neoporezivi iznos do sada je bio 1.000 dinara, a sada se on povećava na 1.200 dinara. Uračunata je navodno stopa inflacije, ali ne znam po kom ste modelu računali, jer je ona mnogo veća od one koja se prikazuje. Ali, da stavimo to na stranu.
Nedorečen je amandman, zato što nije definisano šta sa oporezivim delom za dnevnice za putovanja u inostranstvo. To je ono što naročito predstavnici vlasti jako vole da puno švrćkaju okolo, što bi naš narod rekao, da putuju u inostranstvo.
Mi smo imali, pre Zorana Šamija, predsednika, ove, nažalost, sada rasturene skupštine državne zajednice, koji je više boravio u avionu i u vazduhu nego u zdanju skupštine na Trgu Nikole Pašića, a da ne govorim o raznim delegacijama. Tu se više ne zna ko gde ide i šta priča.
Ovi iz ovog mafijaškog "žutog" preduzeća DS o trošku Narodne skupštine Republike Srbije, preko odbora koji im je dao mogućnost da putuju u inostranstvo, išli da prave neke lobije protiv SRS. Vidim kako su dobro prošli, sve više i više građana im okreće leđa.
Naročito, narod u nas ima poverenje, zato što zna da smo štedljivi ljudi, da smo domaćinski nastrojeni ljudi, zato što u opštinama i u gradovima gde su srpski radikali na vlasti taj broj putovanja, dnevnica, reprezentacija, raznoraznih specijalizovanih ugovora i troškova je sveden na najmanju moguću meru. Samo ću da vam dam primer Kragujevca.
Budžet je usvojen prošle godine, pre nekoliko dana smo imali rebalans. Da vidite na primeru jednog grada, zato što u ovom trenutku ne znam koliki je tačan iznos predviđen, miliona ili stotina miliona dinara za putovanje u inostranstvo, pošto je to, za dnevnice za službena putovanja, pošto je to po ministarstvima.
Ovde znam, jer sam izvukla tu računicu, jer smo mi u Kragujevcu, kao opozicija, ovom Stevanoviću i toj rasipničkoj vlasti, želeli primerom nas domaćinskih ljudi da sve damo u socijalno zbrinjavanje.
Šta ima da putuje gradonačelnik sa svojom svitom ili predsednik gradske skupštine koji non-stop ide levo-desno ili ovi članovi delegacija, naročito iz DS, i da troše pare poreskih obveznika. To je kod nas u gradu nekoliko desetina miliona dinara, što je možda budžet jedne male opštine u Srbiji.
Sada, ovde je u pitanju jedan problem koji nije zakonski uređen više godina. Ne znam, mislim da sam prvi put na službeni put u inostranstvo, kao tada zaposlena na prvom radnom mestu u jednoj spoljnotrgovinskoj firmi, tada čuvenoj u Srbiji, onoj bivšoj Jugoslaviji, putovala mislim 1987. godine.
Ista uredba je, javiće se kasnije možda gospodin Krasić da me ispravi ako grešim, odnosno način na koji se reguliše dnevnica za službeni put u inostranstvo se primenjuje od osamdeset i neke godine. Po toj istoj po kojoj sam ja prvi put putovala u inostranstvo 1987. godine i dan-danas se putuje.
Ekvivalent, odnosno valuta koja se primenjuje, vi to vrlo dobro znate nije evro, odnosno ranije je bila, nije bila nemačka marka, nego je američki dolar. Je l' tako? Sad prvo hoću da vam kažem, pošto stalno i kada treba i kada ne treba, ovde je konkretno gospodin Dragan Čolić predložio, da se pored ovog iznosa od 1.200 dinara za dnevnicu u zemlji dodaju i dnevnice za službeni put u inostranstvo.
Kada je u pitanju vaše izražavanje o svemu i svačemu u evrima, iako smo mi mnogo daleko od EU koju ste vi obećali građanima još 2000. godine, samo što treba da dođete na vlast, moram da vas obavestim da je u Ruskoj državnoj dumi na drugom čitanju jedan zakon.
Znači, kod trećeg čitanja zakona, kako je to po njihovom poslovniku, on će biti usvojen na predlog predsednika države, gospodina Vladimira Putina, i uz očiglednu saglasnost svih poslanika Ruske državne dume, da svaki državni funkcioner, svaki deputat u Dumi, dakle, u toku je rasprava o tom zakonu, koji umesto rublje kaže dolar, bude sankcionisan, novačno da se kazni.
Zato što ozbiljna država i država koja ima toliki spoljnotrgovinski suficit, koja je u takvoj privrednoj ekspanziji želi da štiti svoju nacionalnu valutu.
To kod vas nije slučaj, govorim vama predstavnicima vlasti, jer tamo gde ne treba da pravite ekvivalent dinara i evra vi to tendenciozno i namerno radite, kao da ljudima iz džepova ispada po 100, 200, 1.000 evra. Ljudi nemaju ništa u džepovima ili se zadužuju preko ovih platnih kartica, a ranije čekova.
Vlada je dala obrazloženje da ne prihvata amandman kolege Dragana Čolića zato što kaže da je ranijom Uredbom, to je verovatno ta Uredba, odnosno propis koji postoji već 20 i više godina, regulisan način za službeni put u inostranstvo, odnosno za boravak državnih funkcionera u inostranstvu. To nije u redu. I kaže opšte poznata stvar. Nije poznata, možda niko od vas poslanika iz vlasti nije znao da postoji tako nešto.
Jer, normalno je valjda, ta Uredba je podzakonski akt, da se sve reguliše zakonom. Pa, ako zakon reguliše koji je neoporezivi iznos za dnevnice za službeni put u zemlji mora da se zna i za inostranstvo, jer sve što nije definisano podložno je manipulaciji.
Kako ja nemam izveštaj, kao narodni poslanik, koliko se potroši u ovoj skupštini za putovanje u inostranstvo, odnosno nemam kao opozicioni odbornik u gradu u kome sam opozicija, u onoj, takođe, rasipničkoj vlasti, to bi građani trebalo da znaju. Čekajte ljudi, da li ti državni funkcioneri i svi koji po raznim osnovama putuju u inostranstvo i primenjuju propise za visinu dnevnice, zavisi od zemlje do zemlje, je l' tako, da li oni plaćaju porez na to? Ne može ovako dvosmisleno ili trosmisleno, ne znam kako se piše tekst zakona i da se daje takvo obrazloženje.
Sve to mora da bude definisano i zato smo mi insistirali, odnosno kolega Dragan Čolić, da se jasno navede i za dnevnice za službena putovanja u inostranstvo. Jer, neko samo na geografskoj karti može da vidi neko mesto, bilo koje, ili neku zemlju izvan granice naše zemlje. A zamislite da tek putuje ili da ide o trošku države ne znam koliko dana.
Normalno, svi ti ljudi i građani bi voleli da bude ovakav zakon na snazi kakav mi predlažemo, da se to jasno zna i da svi oni koji koriste takve privilegije, koji putuju, idu, mnogi idu i ne znaju za šta, a oni što idu idu da ne brane interes Srbije i naših građana već rade samo za svoju ličnu korist ili korist svoje propale stranke, tako nešto stoji u zakonu.
Eto zbog toga je kolega Čolić želeo, a obrazloženje nije dobro, jer ne može predlagač izmene i dopune zakona da se poziva na neku postojeću uredbu zato što uredba nije zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik SRS gospodin Dragan Živkov je podneo amandman da se u članu 14. posle stava 1. doda stav 2. koji glasi: "Tačka 2) briše se".
Neki bi zlobnici, a ima takvih pojedinih ovde, pomislili – šta hoće ovi radikali, brišu samo i takve amandmane pišu, ali ako obratite pažnju na tekst stava 2. i na ovo obrazloženje koje je dao kolega Dragan Živkov, videćete da je neophodno da se briše ova tačka 2.
Intervencija ministarstva, odnosno Vlade na stav 1. ovog člana, a to je inače član 65. osnovnog Zakona, bila je izvršena intervencija od strane Vlade na raniji tekst u tački 1) – ne plaća se porez na prihode od kapitala na kamatu na dinarska sredstva po osnovu štednje.
To je sada precrtano, data je ispravka i piše – štednih i drugih depozita oročenih ili po viđenju. Ono što svakako nije bilo dobro i nismo reagovali u ovoj izmeni koja je sada data, ali što nije dobro u članu 65. a što smo i ranije intervenisali kada je bio osnovni tekst Zakona, mi srpski radikali smatramo da stav 2. treba da se briše, koji kaže, da se ne plaća porez na prihode od kapitala na kamatu, ne kod prvog slučaja, nego i po osnovu dužničkih hartija od vrednosti u smislu propisa kojima je uređeno tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.
Obrazloženje koje je dao kolega Živkov da bi se brisao ovaj stav, mi smo i ranije apsolutno identično reagovali kada je donet osnovni tekst Zakona, da to nije dobro zato što bi se svi imaoci koji se pojavljuju na, inače potpuno haotičnom, tržištu hartija od vrednosti, koje i dan-danas tako funkcioniše u našoj državi, imali svojevrsni monopol na tržištu kapitala.
To na jednom primeru – znači da bi svi oni koji mogu da emituju u smislu ovog zakona hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente, a nosioci su lokalne samouprave ili je to Republika Srbija ili Narodna banka, da se pojavljuju u ovom smislu, ovog zakona, ako ovo ovako ostane, kao nosioci prava, odnosno ubiranja kamata i prihoda na monopolistički način, za razliku od svih drugih koji to rade, a nemaju ovo oslobođenje.
Onda ćete da dođete u situaciju da će zainteresovani komitenti želeti na tržištu hartija od vrednosti, zbog ovakve olakšice, koji emituju, da kupuju upravo samo te hartije od vrednosti, neće od nekog drugog. Biće zainteresovani samo za ono što je državno, odnosno što emituju opštine, odnosno skupština autonomne pokrajine, Republika Srbija ili Narodna banka.
Šta sa ostalim imaocima hartija od vrednosti? Pojave se na tržištu i vi kažete da to treba da funkcioniše, ima i u onom izveštaju od prošle godine kada ste se još zanosili time kako ćemo za godinu, dve, tri u Evropsku uniju, pa kada su vam dali sav onaj pregled koji je to stepen dostignutosti ispunjenosti uslova i postoji jedno posebno poglavlje, to je izveštaj od novembra meseca prošle godine koji sam vam često citirala, njihova konstatacija je tamo da je u Srbiji, odnosno ranije državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, ali pošto su nas posmatrali kroz prizmu dvostrukog koloseka, jer je Solanina namera bila godinama i ranije, on je ratni zločinac i onaj koji je želeo da potpuno razbije naš zajednički nacionalni, etnički, kulturni, ekonomski prostor, pa pošto ste krenuli usaglašavanje po principu dvostrukog koloseka, odnosno Srbija i Crna Gora sa druge strane, ocena za nas, a i kod njih je isto tako bilo, da je to jedno haotično stanje.
Prema tome, smatramo da bi najpravičnije bilo, ako već hoćete, da svi takmaci uđu u ravnopravnu trku, da se stav 2. izbriše i da niko nije u privilegovanom položaju. Mnogi su se zanosili, pogotovo nosioci vlasti u pojedinim lokalnim samoupravama, to je slučaj i u mom gradu u Kragujevcu, zamajavali su javnost, povraćaj imovine opštinama i gradovima, a posle se pojavi sam ministar i kaže da je to nemoguće, nema nikakvog utemeljenja u Ustavu, a oni iz vladajuće koalicije.
Kad god se radi o nečemu takvom, nije samo u pitanju mogućnost sticanja većeg dela kapitala zbog neophodnog osamostaljivanja u ekonomskom smislu opština, nego se ovde pojavljuje Narodna banka, Republika Srbija i autonomna pokrajina, ali besmisleno je da se na takav način uređuju naši društveni odnosi i da oni koji bi već sada u startu želeli da se bave trgovinom hartija od vrednosti na našoj berzi, koja će jednog dana morati da bude uređenija, budu u inferiornom položaju u odnosu na sve koji se navode u stavu 2.
Zato i smatramo da treba da prihvatite ovaj amandman da bi u budućnosti, pre svega tržišta hartija od vrednosti i svi zainteresovani subjekti mogli ravnopravno da posluju na ravnopravnim ekonomskim osnovama. To je bio osnovni motiv zbog kojeg je kolega Živkov podneo ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici verovatno da će ovi stručnjaci za budžet iz Ministarstva finansija da izračunaju kada budete usvojili, potpuno nesmotreno to radite ili onako bez razmišljanja, da u danu za glasanje pritisnete taster, ove izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koliko će još para dodatno da se slije u republički budžet.

A ovaj član 23, odnosno član 89. osnovnog teksta Zakona koji gospodin Spaho traži da se briše, jer se on samo promenio, ne da će da utiče destimulativno na sve privrednike u našoj zemlji, nego vi ovim članom poručujete, pošto jedinstvenu stopu poreza na dohodak građana, koja je bila ranije propisana članom 89. koji sada menjate, koja je bila utvrđena u procentu od 10% sada menjate, odnosno vršite gradaciju na osnovu poslovanja, odnosno na osnovu prihoda.

I sada ministar Dinkić, ovaj što pobeže jutros, nije znao da čita tekst osnovnog Zakona i onog koji menja.

Pa sad ako mu slučajno Vi, gospođice, prenesete da ne bude u zabuni kada je u pitanju ovaj amandman kolege Spaha, on ne traži da se porez na dohodak građana briše nego da se briše ovaj predloženi tekst izmene člana 89, dakle, da se izbriše ovo što ste vi predložili, član 23, a da ostane onaj član 89. osnovnog teksta Zakona gde je ta stopa bila od 10%.

To je zato što, ne znam kako ste došli na tu ideju, ali će ona u svakom slučaju naići na veliki otpor kod ljudi koji će tek kasnije i sa prvim rešenjima, i prateći svoje prihode da shvate šta ih čeka.

Takva vrsta gradacije u jednoj državi koja je potpuno ekonomski i privredno uništena je apsolutno neprimenjiva i neprihvatljiva. Zato što bi jedinstvena stopa poreza na dohodak građana po članu 89. koji vi sada predlažete u drugoj formi mogla da bude prihvatljiva za sve, je l' tako, jer

zemlja tek treba i da se uspravi, da se podigne i da ljudi krenu normalno da rade, što očigledno pod ovom vladom neće moći da se desi.

Da su neke drugačije okolnosti, da ne postoje lobiji da ne postoje tajkuni, počev od ovih iz DS poput Đilasa i ostalih, njemu neće biti problem da po ovoj gradaciji plati taj porez.

Znate, ko zna koliko on i ne prijavi kad se on sam hvali da ima pet miliona evra godišnjeg prihoda, ne obrta kapitala, nego prihoda.

Ali šta ćete vi sada sa nekim preduzetnikom ili sa ljudima koji su taman pomislili – evo, da kucnem u drvo, krenulo mi je, posao mi ide, imam dobru zaradu, i sad ga vi stavljate u nove odredbe člana 89.

Umesto da plaćaju, kao što je do sada bilo i kao što predlaže gospodin Sulejman Spaho da ostane 10% jedinstvena stopa, vi mu kažete – tačno tempiraj da zaradiš manje zato što sve preko toga mi ćemo mnogo više da ti naplatimo.

I onda kažete, za iznos veći od trostruke a manji od šestostruke godišnje zarade to je 10%, znači to ste zadržali, ali ako je preko šestostruke prosečne godišnje zarade onda je 15%.

Kažnjavate tog nekoga što je bio uspešan, a taj ko je uspešan on će naravno i da investira više i više će ljudi da bude zainteresovano da rade kod njega i imaće u svakom slučaju od mase onog kapitala koji on poseduje i zarade država konkretniju korist u iznosu od 10%.

Ovako, vi mu kažete – ne, ti nemoj da radiš jer sve što je preko 600, recimo, zaokružiću iznos, a to je verovatno za neke firme u milionima, ne kod tajkuna Đilasa, nego kod normalnih preduzeća u milionima dinara, sad kažete, taj iznos šestostruke zarade je recimo 600.000 ili 6 miliona, jedan dinar preko toga, to vaš zakon kaže, to više nije 10% nego 15%.

Sada bi, recimo, kolega Arsić, kao vlasnik jednog porodičnog uspešnog preduzeća ili neko drugi od srpskih radikala koji se time bave, imaju dugu porodičnu tradiciju ili neko od vas će to da radi, a vama će da bude lako da štelujete sa Dinkićevima u poreskoj upravi, tačno da natempirate i kažete – dotle idem, ostalo neću, jer ću da platim 5% više.

Gde je tu zdrava logika i zašto to da se radi u ovakvoj situaciji kada treba ljudi da se stimulišu? Je l' to bila vaša politika, je l' to bio program i ekspoze i samog premijera i kasnije izabranog ministra finansija?