Mladi gospodine, prvo je trebalo da u Narodnu skupštinu dođete, pošto vam je miliji ustaški novogovor, sa "okovratnim zatezalom", a ne tako razdrljeni u toj košulji, da biste mi se obratili.

Druga stvar, nemojte više ikada da vam padne na pamet da pogrešno tumačite moje grimase i da govorite da se podsmevam nad mrtvim ljudima, zato što sam ja pre pet godina izgubila svog oca.

Sa druge strane, vodite malo računa o tome kako se uopšte obraćate pametnijima od sebe, u šta ja spadam i svaki poslanik SRS i svaki Srbin koji nije u ovoj skupštini, jer da ste vi, mladi gospodine, bar delom i nalik na vašeg stranačkog kolegu gospodina Mikavicu, kome ne bi palo na pamet, a isto je iz Novog Sada, da brani ustaše od njihovih zločina i zlodela, mogli ste nešto da naučite, pošto dolazite iz Novog Sada.

Nisam očekivala, niti sam mogla da očekujem da vas nečemu nauči Dušan Proroković. Znam već godinama da on ničemu ne može da vas nauči, a on je to pokazao malopre ovde.

Bolje vam je da ćutite. Još, što bi naš narod rekao, do džaka soli vi da stignete, kako rekoste - Borko, kako vam je prezime, mora da prođe još ne znam koliko vremena i da uđete na ova skupštinska vrata, a na sledećim izborima nećete da vidite ovu salu na razglednici.

Sačekajte malo, jeste vi mladi junoša, ali nemojte da se zalećete tako. Prvo ja prestanem da govorim, pa odem i sednem na svoje mesto, pa se vi javite, pa ako vam predsedavajući da reč, a pre toga nabavite ovo, kako vam rekoh da se zove, "okovratno zatezalo".

Gospodine Iliću, Dejan Mikavica nije u sali, ali trebalo je Dušan Proroković da vas upozori da kao koalicioni partner SRS, doduše manjinski, u Novom Sadu ne možete da iznosite takve neistine i da u odsustvu kolege Igora Mirovića, naročito zbog toga što su to grube neistine, govorite stvari kojima pokušavate sebe samog da diskreditujete, odnosno i vašu stranku, pošto ste u koaliciji sa SRS u Novom Sadu, koja izuzetno dobro vodi taj grad, i gospođa Gojković kao njen gradonačelnik, i odbornička većina u Skupštini grada Kragujevca i direktori preduzeća, kao i Zavoda za izgradnju grada.

Što se tiče tog posla o kome govorite i stavljate ga pod sumnju i na takav način želite da diskvalifikujete taj neumorni rad kolege Igora Mirovića, valjda zbog toga što je za nepunih godinu dana Novi Sad, srpska Atina, zablistao sjajem kakav nikada nije viđen u tom gradu, a naročito za vreme vladavine DS-a, to niti je u redu, niti je korektno, samim tim što ste vi iz DSS-a. Neko je na to trebalo da vas upozori. Taj kamen kojim je gospodin Mirović ulepšao Novi Sad je iz Nemačke ili iz Belgije, ne znam tačno odakle, a tu tezu i priču su proturali Novaković i onaj žutaćki autonomaški lobi iz Novog Sada, koji se svojski trudi, ali bezuspešno, da diskredituje rad gospođe Maje Gojković i gospodina Igora Mirovića.

Što se tiče prodaje cigareta i šverca duvana na prostorima bivše Jugoslavije i onih koji su se najviše okoristili, gospodine Prorokoviću, srdačno vam preporučujem da pročitate knjigu koju je napisao naš predsednik (a tu ćete da prepoznate i te kako vrh dosovske bivše garniture i one koji vam se sada nude za saradnju), koja se zove "Stanko Subotić - Cane Žabac, kralj duvanske mafije".

On nije govorio samo o periodu od 2000. do 2003. godine, nego i o 1993. i 1994. godini i svim godinama kada je naša država bila pod sankcijama i o činjenici da su se pojedinci iz vrha dosovske vlasti i te kako okoristili i našli unosan posao švercujući cigarete.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o planiranju i izgradnji koji je doneo Dragoslav Šumarac je naišao na veoma negativan odjek među milionima građana Srbije.
Mi srpski radikali, mi koji smo bili u stanju, kao što ćemo biti u stanju i vašu vlast da oteramo pre vremena, smenili smo i dosovsku garnituru i Šumarca i sve one koji nisu hteli da slušaju šta smo im govorili, sproveli smo za kratko vreme akciju u kojoj se milion i sto hiljada građana širom Srbije svojim potpisom opredelilo i zahtevalo da se Zakon o planiranju i izgradnji stavi van snage.
Mi smo na tome insistirali kada je konstituisan ovaj saziv Skupštine Srbije i vi to niste hteli da prihvatite. Smatramo da je trebalo da se uradi potpuno novi projekat.
Moj amandman je samo sled početka cele naše priče – da se briše član 84. postojećeg Šumarčevog zakona, odnosno član 27. To je bio amandman kolege Milana Stevovića. Sada se to provlači i kroz član 161, odnosno 42.
Predlažem da se doda član 42a u ovom izmenjenom predlogu zakona, kako bi se promet zemljišta omogućio, jer se mi kao stranka, za razliku od gotovo svih aktera na političkoj sceni Srbije, kada su u pitanju promene pojedine Ustava, striktno zalažemo za ono što treba da se promeni u Ustavu, a jedna od tih stvari je ne samo trajno korišćenje, nego posedovanje gradskog građevinskog zemljišta.
Međutim, ni te naše predloge, ni činjenicu da smo prvi izašli, odnosno gospodin Tomislav Nikolić, u ustavnoj komisiji sa konkretnim rešenjima šta bi trebalo da se uradi, pa čak i rekli da bi to moglo amandmanski da se promeni oko društvene svojine, oko građevinskog zemljišta...
Sada dolazimo na to da takav principijelni stav imamo i kada je u pitanju Zakon o planiranju i izgradnji i da će javnost pre da prihvati ovo naše rešenje, zato što je zapravo produkt našeg dugogodišnjeg rada na ovim i drugim pitanjima, na problemima koje građani imaju i sa kojima se suočavaju.
Ovaj zakon o planiranju i izgradnji, odnosno izmene i dopune i u kvalitativnom smislu, a naročito u birokratskom smislu neće doneti nikakve pomake za građane Srbije.
Nešto simbolično, a to je ništa, u problemima sa kojima se oni suočavaju.
Dolazeći jutros po ovoj ogromnoj kiši i po pljusku iz Kragujevca na sednicu Skupštine Srbije očekivala sam da će u 10 sati pre svega da se obezbedi taj vaš čuveni kvorum od 84 za početak radnog dana, pa pošto je to odloženo za 11 sati, da će to da se desi uz prisustvo ministra Velimira Ilića, koji je sada nadležan i za ovu oblast u tom čuvenom Ministarstvu za kapitalne investicije. Njega nema i niko nema odgovor gde je on.
Juče se ovaj predsednik DS-a sa Pajtićem i autonomaškom svitom šetao uz obalu Dunava, tek da vidi kako izgleda Dunav.
Znate, neke stvari čovek po prvi put u životu mora da vidi, verujem da on nikada zemunskim kejom prošetao nije, juče je šetao novosadskim kejom; jer, ako je čovek koji je rođen u Crnoj Gori, kaže, nosili ga kao malog, dva puta je išao u Crnu Goru, odakle mu je otac poreklom, samo se pojavljuje u tako nekim situacijama, onda je neverovatno da ministar koji je nadležan za sve ove nedaće, a imaju ih meštani mnogih gradova i naselja u Srbiji, danas nije ovde, a razgovara se o ovom zakonu.
Ako vi nemate odgovor i ako ne zna predsedavajući da je on na licu mesta na terenu, tamo gde je sada najugroženiji deo Srbije, nažalost mnogo je takvih, onda je neverovatno da nam pričate da je negde, zašto se onda zavukao u mišiju rupu.
To vam govorim zbog toga što gospođa Gordana Pop-Lazić, koja je juče popodne jedno vreme predsedavala skupštinskim zasedanjem, nije sada u prilici da dođe ovde, ali me je zamolila da u njeno ime obavestim javnost o sledećem.
Tridesetoro ljudi, u pitanju je sedam porodica iz naselja Goveđi brod iz Zemuna, pre izvesnog vremena je iseljeno iz njihovih kuća kada je nadošla voda i kada je postalo očigledno da su to neuslovni objekti za stanovanje; opština Zemun, vojska i pre svega građani dobrovoljci koji pomažu gospođi Gordani Pop-Lazić i opštinskoj vlasti u Zemunu su učinili sve da se ti ljudi isele i da im se omogući da imaju struju, redovne lekarske preglede, da im se da pomoć u namirnicama.
Onda se pojavio, posle mnogo dana od kada se to desilo, Velimir Ilić i rekao kako će on lično tim porodicama (ponavljam, Goveđi brod naselje, Zemun, sedam porodica, tridesetoro ljudi) da izgradi kuće; jer, on je sebi prigrabio pola republičkog budžeta i vi ste mu dali da se tako bahato ponaša i da obećava sve i svašta u svoje ime i rekao je da će on lično, Velimir Ilić, da se zauzme da što pre otpočne gradnja kuća za ove ljude, samo su potrebni placevi.
Gospodo, vi koji ste došli iz Ministarstva, jer vam ministar nije tu, a ta crna tašna nije njegova očigledno, i ovaj materijal na stolu, ko zna gde je on i šta sada radi, poslao je vas da ćutite i da klimate glavom, ili ne klimate, ali vas obaveštavam da je gospođa Pop-Lazić, i danas je u ovom nevremenu zajedno sa dobrovoljcima, građanima i sa pripadnicima vojske i sa svim tim dobrim ljudima koji brane i spremni su da odbrane od nadolazećeg talasa vode opštinu Zemun, poručila Velimiru Iliću da više ne obmanjuje i ne laže građane Srbije, pa ni ove ljude iz naselja Goveđi brod.
Ako je on već rekao da je samo potrebno da oni imaju placeve i da će on odmah da krene sa izgradnjom, ona je spremna, koliko danas, neka kaže dolazi za pola sata, za sat vremena, šalje nekoga iz Ministarstva u opštinu Zemun da potpiše ugovore o dodeli placa i o početku izgradnje... Ovako da nam priča neke priče, oni ljudi jadni, nesrećni, kukaju juče ceo dan na svim vestima, nemaju čizme, nemaju čamce, nemaju čime da se kreću. Svaki grad u Srbiji koji je više poplavljen pretvoren je u Veneciju.
O čemu se radi ovde? Radi se o neodgovornosti jednog čoveka koji skoči u Ibar navodno, pa izađe suv, a sada obećava ljudima da će da im pravi kuće, samo im trebaju placevi. Evo, žena je odgovorna, predsednik je opštine i kaže – ima placeva, neka dođe, jer ako nekome obećate da ćete da mu napravite kuću, mora da postoji ugovor o tome.
To vam je ista Bogdanovićeva priča za tri naselja u opštini Zemun, za Busije, Grmovac i Plave horizonte. Srpski radikali, na čelu sa prof. dr Vojislavom Šešeljom, kada su oslobodili Zemun od prethodne vlasti, pa smo je sada opet oslobodili od ove dosmanlijske 2004. godine, krenuli su u izgradnju novih naselja sa namerom da učine sve u skladu sa svojim opštinskim nadležnostima, gradske opštine, da ti ljudi dobiju potrebnu infrastrukturu.
Moram samo ovog kolegu koji je izašao, koji se površno i povremeno bavi politikom, da upozorim da je takvo bavljenje politikom ne džabe, nego potpuno pogrešno, jer to vam je kao nimalo i nikada, pa bolje onda neka digne ruke. On je našao da spočitava Vjerici Radeti, koja je godinama radila kao načelnik sektora za građevinske odnose i bila zamenik ministra pravosuđa, ili to priča srpskim radikalima, koji jesu obučeni i specijalizovani da govore o svim temama, a znate zbog čega?
Zato što je za nas neverovatno da nam dođe građanin i da nas pita – je li, šta ti misliš o onom članu Zakona o radu, šta misliš o članu zakona o semenu, o veterinarstvu, o poljoprivredi, o ne znam čemu, a taj neko, bez obzira da li je Radiša Ilić, Četrović, Milajić, dr Dunjić ili Moma, da kaže – znaš, nisam kompetentan. Nego šta su nego su kompetentni, za sve su oblasti kompetentni, jer posao narodnih poslanika je da uče, da rade, da se bore za građane i da znaju svaki zakon.
Pitam vas da li vi smete da zanoćite, vi sa te strane koliko vas ima ili ovde ovi koji su dopisni poslanici, a da ne znate šta je na dnevnom redu i da li imate savesti i odgovornosti da znate koliko je zakona i koji je došao na dnevni red. Sada da vas pitam, evo da krenem sa anketom, šta je na dnevnom redu u ponedeljak, pošto je ovaj predsedavajući brzopotezno zakazao sednicu, pojma nemate, i ako znate da vidite šta je taj zakon, pa to je prosto neverovatno.
Mi ovde izlazimo, mi predstavnici naroda koji idemo bez ikakve zaštite, jer se ničega sem Boga ne bojimo, štitimo građane, idemo među ljude, putujemo svojim kućama, vraćamo se, šetamo ulicama Beograda, mi lepo kažemo Brašnjevići su kriminalci bili još ranije, kažemo za Šutanovca da ih je reketirao, kažemo za Kljajevića unazad četiri godine da je kriminalac, za Čumeta, za pripadnike ovog ili onog klana, zato što smo čestiti i časni ljudi, takav nam je predsednik stranke, takav je njegov zamenik, takvi smo mi srpski radikali i u tome je razlika između vas i nas.
Kada kažem da ministar Ilić treba da dođe ovde i ovi koji viču "hvala Bogu", a pitanje je da li se Bogu mole i da li znaju Očenaš, bolje da ćute.
Što se tiče ministra Ilića i njegovog nedolaska ovde, recite mu vi, gospodo, jer vidim da sa pažnjom pratite sve ovo, da se ne poigrava tako sa sudbinama ljudi i sa ovim porodicama i da mu je to lično poručila Gordana Pop-Lazić, jer ako mu ona dođe ovde, a on se pojavi, budite sigurni da će da leti perje.
Zaista je neverovatno da neko trpi takvog ministra i tamo gde nismo na vlasti, a tamo gde jesmo, gde on ne preduzima poslove iz svoje nadležnosti, nego laže ljude koji po ovoj kiši i po ovoj temperaturi od svega četiri stepena napolju moraju da opstaju u šatorima, i to sve zahvaljujući, pre svega, angažovanju ovih ljudi ovde.
Znate, moram da vam kažem da ne morate tek tako da se šegačite sa nekim stvarima i da donosite paušalne ocene. Sećam se, jednom je Čedomir Jovanović, sa sve Mićićkom i onim propalim DOS-om, imao neki performans, akciju na tašmajdanskom potesu, pošumljavanje nekim sadnicama; i, zamislite ironiju sudbine, gde su otišli da popiju piće – restoran se zove "Poslednja šansa".
Vaša poslednja šansa je otišla odavno, jer niste ništa uradili, niti ste pokušali bar da postavljanjem džakova pokažete da ste spremni da zaštitite građane i da im pomognete, a nama koji to radimo i ljudima koji su sada na terenu, srpski radikali su, znate da kažete da smo ovakvi i onakvi, da treba da nas izvozite tamo ili ovamo. To je bruka i sramota i najveća sramota je što ministar nije ovde, što je vas ostavio da sedite i da mu pravite paravan i da odobravate sve te njegove brljotine. Hvala.

Vi, gospodine Mihailoviću, od jutros kao da radite na normu, počeli ste da štancujete naše amandmane sve vreme dok nisu bili srpski radikali. Imali ste valjda toliko sluha i demokratičnosti da vidite da tek ulaze poslanici, a ne u hodu da govori koleginica Radeta. Pa nećemo da se guramo na ova vrata kao vi kada bežite iz sale kad utvrdite kvorum, nego lepo, pristojno, civilizovano ću da dođem na svoje mesto.
Zaista me iznenađuje da ni vi ni predsednik Skupštine niste proverili šta se dešava sa Zakonodavnim odborom. Kolega Krasić vas je lepo upozorio da je ne samo diskutabilno, već da postoji otvorena sumnja da taj odbor nema kvorum za odlučivanje.
Ako je to već tako, a inače je prekršen član 147. Poslovnika, odnosno 146, onda me tim pre i zapanjuje ovakvo obrazloženje i nemogućnost da se podnese amandman, po tumačenju kolege Aligrudića, a i ministra, na osnovu onoga što sam podnela kao član 8.
Iz cele koncepcije i celog izlaganja poslanika SRS jasno ste videli da je naš cilj da ovaj zakon ne stupi na snagu, jer smatramo da su ovim zakonom, a videli smo to u toku rasprave u pojedinostima i u načelu, otvorene još neke istorijske nesuglasice, razmirice, tumačenja ovako i onako. On je u suštini nepotpun na nizu primera, od podnošenja zahteva, preko uzimanja perioda od kada bi se vršila rehabilitacija lica. Ko su oni koji to mogu da urade i koji mogu da podnesu zahtev?
Znate, žrtve nacizma i fašizma i oni koji su pod genocidom ustaša, a pre svega Hitlerove nacističke Nemačke stradali u najvećem broju na prostorima gde žive Srbi, mislim na najveći, nažalost, srpski grad pod zemljom – Jasenovac; mislim na centralni deo Srbije, preko 7.000 žrtava u kragujevačkim "Šumaricama" u jednom danu; preko otvaranja priče o tome da su pojedini koji za sebe govore da su nekakve demokrate, tipičan je primer Dragoljuba Mićunovića, on je jedan od osnivača DS-a, došli drugi po sistemu oca ubice, smenili ga i njih više nema.
On sad ima ove svoje junoše koji lažu, otimaju, obmanjuju narod, obogatili su se za period od godinu, dve ili tri dana, poput ovog glavnog tajkuna Đilasa, a taj isti Dragoljub Mićunović za sebe traži (on im je predsednik političkog saveta i član predsedništva DS) da podnese zahtev za rehabilitaciju.
U isto vreme javljaju se ljudi i dan-danas, hvala bogu, živi i neke gospođe koje su imale dosta godina manje nego Mićunović na Golom otoku. Evo, znam primer njegove supruge, tada je imala 18 godina, duže je boravila na Golom otoku od Dragoljuba Mićunovića. On je tamo imao sasvim jasnu i nesumnjivu ulogu, o čemu smo govorili i naš predsednik pre više od 10 godina.
Prema tome, ne samo da je sve ovo što ste napisali u mnogim članovima diskutabilno, nego otvara nova pitanja i nove ideološke i kakve god hoćete razmirice. To nikako nije u funkciji pomirenja za koje se zalaže SRS, a vi – današnje demokrate, treba da pokažete na svojim delima i svojim rečima da zaista želite demokratski uređeno društvo i da ne želite ni lustracije niti da proganjate političke protivnike.
Ali kako, kada nudite koaliciju Šutanovcu koji osim toga što se ovajdio u prošlom sazivu, uzevši ko zna koliko desetina otpremnina iz Saveznog ministarstva odbrane i koji sa cipelama od 700 evra na sebi preti ljudima da će da ih šutira i da će da se ponaša ovako ili onako? Takvima nudite koaliciju i svoju perspektivu vidite sa takvima. O čemu onda pričamo?
Da pričamo o tome šta su neki radili ljudima i kako su se komunisti ponašali prema srpskim patriotama pre više od 60 godina, ili Nemci i fašisti, kao što je to primer u Kragujevcu.
Pa, gospodine Aligrudiću, da ste imali malo obzira prema činjenici da je ovo sled koncepta SRS i prema mom amandmanu na član 8, koji tražim da se briše, ne biste tako brzopotezno reagovali ili poslali dopis, a u to nisam sigurna, ne znam ni kada ste predsedavali Zakonodavnim odborom, ni da li je tamo bilo kvoruma, jer veoma često se to dešava.
Sa druge strane, bolje je, gospodine Aligrudiću, pošto ste još uvek okosnica ove kakve-takve koalicije, da razmislite malo o ovim zlikovcima preko puta. Zgrada preko puta, preko "Čedine zebre" puna je kriminala, tajkuna i onih koji su spremni da izdaju i prodaju zemlju. O tome razmišljajte, a ne o tome da odbijete moj amandman.

Uvažena gospođo Pop-Lazić, dame i gospodo poslanici, kada je potpisan Kumanovski sporazum protiv koga je bila SRS i tzv. Sporazum Černomirdin-Ahtisari, koji je značio okupaciju naše južne pokrajine, Kosova i Metohije, i tada je kroz zaista veliki emotivni naboj koji je postojao u našem narodu, koji je prethodnih 78 dana preživljavao zlikovačku NATO agresiju, postojao neverovatan stepen poverenja u vojsku Savezne Republike Jugoslavije, odnosno ljudi su znali da su se vojnici i starešine, generali, načelnik Generalštaba, držali hrabro i odlučno u borbi sa najvećom vojnom silom na svetu.
Narod im je u tome mnogo pomogao, ali su odmah posle petooktobarskog puča, prvim imenovanjem ministra iz druge republike članice, po prezimenu Krapović, ljudi znali da će da usledi strmoglavi pad vojske SRJ, a moram da vas podsetim na to da je to prvi vojni ministar koji je krenuo i u fizički obračun sa narodnim poslanicima.
Zamislite, samo nenormalan čovek može da pokuša tako nešto i da inicira neki fizički obračun sa takvim čovekom i takvom gromadom kao što je predsednik naše stranke, četnički vojvoda – prof. dr Vojislav Šešelj.
Krapović je dobio to što je zaslužio, usledilo je imenovanje drugog ministra, takođe iz Crne Gore, a onda dolazak Borisa Tadića uz aminovanje kompletne DOS-manlijske garniture, sa izraženom sumnjom nas srpskih radikala i ljudi koji su časni oficiri, pripadnici Vojske Jugoslavije, da li je uopšte taj čovek, i gde i kada služio vojni rok.
Ako danas pravite neku anketu među vama ovde – gde si ti služio vojsku, koliko je tada trajala, da pitate Tadića, moguće je da neće i ne može da vam da takav odgovor.
Moram da vas podsetim i na to koga je on imenovao u svoje okruženje i ko su mu bili savetnici, neki od njih i dan-danas. Moram da vas podsetim na to da su o vojsci i o ulozi naše vojske i slavnih generala, poput jednog od najslavnijih među njima, generala Božidara Delića, koji je penzionisan sa 48 godina i koji je komandovao na najtežim borbenim položajima, na Košarama, braneći našu južnu pokrajinu, predstavnici tadašnje DOS-manlijske vlasti, naročito oni iz DS-a, poput Čedomira Jovanovića, Šutanovca i njima sličnih, najgore govorili o našoj vojsci i ulozi vojske SRJ za vreme odbrane države i naroda.
Onda se krenulo sa otvorenom pljačkom i mahinacijama u Vojsci Jugoslavije, sa unižavanjem pripadnika, što visokooficirskog kadra, što vojnika, što ljudi koji su građanska lica na službi u Vojsci SRJ, do otvorenog sukoba sa ovima koji drugačije misle, pa sve do čistke u Vojci Jugoslavije, odnosno državne zajednice Srbije i Crne Gore, sa otkazima koji su sledili u talasima.
General Božidar Delić je poznat širokoj javnosti kao najmlađi penzionisani general, sa visokim odlikovanjima i ratnim zaslugama u odbrani države i naroda, ali tu su i mnogi drugi čija imena ne znate. Oni su oterani iz vojske samo zato što su izvršavali svoju ustavnu obavezu koju su dali polaganjem zakletve, da će služiti otadžbini i braniti državu i narod.
Međutim, jasno je bilo posle 5. oktobra, ne samo nama srpskim patriotama, nego i našim prijateljima antiglobalistima, poput onih koji čine jedan od najslavnijih vojnih kadrova u svetu, a to su oficiri, generali ruske vojske, beloruske i svim onim našim prijateljima, da je vojni vrh koji je branio državu i narod ne samo na listi za odstrel, i da su protiv njih napisane optužnice za antisrpski Haški tribunal, već da će i oni koji su bili u nižem rangu komandovanja, da stradaju samo zato što su ostali verni i lojalni svojoj državi i svom narodu.
Mnogo je, ko zna koliko, na stotine, na hiljade onih koji su dobili otkaze, koji su pokušavali da zadrže to svoje radno mesto na kome su proveli više decenija, od kako znaju za sebe branili su državu i radili su u vojsci. Sećam se, odmah posle onih terorističkih napada i svega onoga što se dešavalo u pogromu našeg naroda na Kosovu i Metohiji 2004. godine, u noći između 17. i 28. marta, usledili su pozivi naših Srba sa Kosova i Metohije. Mislim, je l' tako, kolega Kragoviću, da ih je negde oko 500 pripadnika vojske, u stvari onih koji su civilna lica na službi u Vojsci Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore, koji su momentalno dobili otkaz.
Ti ljudi su i dan-danas bez parčeta hleba, dobili su neku bednu otpremninu, i ne samo oni, nego ih je u Kragujevcu bilo više stotina, u Nišu, mislim, nekoliko hiljada, i po celoj Srbiji tako, sve zbog toga što je od strane NATO pakta i od strane EU, koja po svim segmentima prati šta radite i kako izvršavate njihove naloge u procesu, kako oni to nazivaju u ovom svom zvaničnom dokumentu "Reforma sistema odbrane", jasno zacrtano koliko vojnika treba da ima naša država, šta treba da rade da se vojska potpuno uništi, jer oni su to uradili i u državama u okruženju.
Pitajte susednu Bugarsku koja treba da uđe u EU 1. januara 2007. godine, od onolikog vojnog kadra šta im je sada ostalo. Pitajte Rumune, Grke, pitajte bilo koga ko je sprovodio NATO vojnu doktrinu na šta mu sada liči vojska.
Ako je to vama normalno i ako vam je normalno da se oni koji su dezertirali amnestiraju i da ih još hvalite i favorizujete kao neke poznate javne ličnosti koje su ovo ili ono, onda apsolutno niti imate bilo šta patriotskog u sebi, niti poznajete ustavni zakon ove zemlje. I, kako je moguće da uopšte nešto ovako predložite.
Od čega su to morali da se kriju kad su već takvi jadnici i bednici i kada su toliko hulili na svoj sopstveni narod i bili direktno svojim izjavama i svojim dezerterskim ponašanjem za vreme NATO agresije u službi NATO pakta, i šta im je to po dolasku Krapovića i onog Radojevića i kasnije Tadića smetalo od 7. oktobra 2000. godine­? Zašto ste im onda dali podršku i daćete im u danu za glasanje? Pa zato što ste isto razmišljali kao i oni koji su izbegli da služe vojni rok.
Nikakva razlika nije između vas i onih koji se amnestiraju ovim zakonom. Apsolutno isto razmišljate i vi koji ste služili vojsku i znate da je, kao što reče kolega Marković, vojska Srbije odnosno SRJ bila jedna od najjačih i najobučenijih sa oficirskim kadrom, pre svega među prvih pet u svetu i znate šta je sve vojska uradila i šta su uradili ti oficiri, generali, braneći državu i narod, ne samo za vreme NATO agresije nego sve vreme, postavljajući se tako da podižu moral narodu, naročito za vreme dok su nam otimane zapadne srpske zemlje – Republika Srpska Krajina i Republika Srpska.
Vas to ne zanima, zanima vas samo šta piše ovde. Ovo je iz novembra prošle godine i tu lepo kažu: aha, niste krenuli sa vojnom doktrinom onako kako vam propisuje NATO pakt i kako od vas traži EU.
Evo, pre 15 dana je bio ovaj nesrećnik, ranije zaštićeni svedok u procesu protiv Srba u Haškom tribunalu, ministar odbrane Zoran Stanković, koji je imenovan za ministra na zahtev Karle del Ponte zato što joj je lično obećao da će da isporuči generala Mladića u Hag. Ali, malo sutra, što bi rekla deca, ili neki ljudi u šali, ili malo prekosutra. E, neće to biti ni 1. maja ni ne znam kog maja, ni koje godine. Nemojte ni vi da se nadate tome, ni nesrećni izdajnik Zoran Stanković.
Ali, njega to ne zanima. Osnovan je pre njegovog imenovanja Fond za reformu vojske. Šta se desilo? Odjedanput iz Fonda nestalo 5-6 miliona, pa onda to počelo da se penje na stotinu miliona, ovde to čak i kažu, ali njima to odgovara.
A, znate šta još dodaju? Određeni konflikti među političkim grupacijama, pošto je sistem odbrane u nadležnosti državne zajednice, odgovarali su, kažu oni, da bi izašlo na videlo da su se desile neke malverzacije, a onda je odjednom, kako kažu, kulminiralo ostavkom ministra odbrane.
Istovremeno, kažu da reformu vojske i dalje ometa nedostatak sredstava. Pare nestale iz Fonda za obnovu vojske, rasprodato onako sve na brzinu i ljudi ostali bez plata, nekoliko hiljada njih otpušteno.
Samo mi recite – kada je izgrađen neki stan ili je napravljeno neko naselje za oficire i članove njihovih porodica?
To vas nije interesovalo. Interesovali su vas oni što su se krili ispod ženskih suknji, oni koji su dezertirali i koji su čekali da dođete na vlast i da uđe u proceduru ovakav zakon. Znate, to su nesrećnici koji nemaju ničega kod sebe. Kad se rodi muško dete u kući, zna se da ono treba da bude zdravo i pravo, da se uči časti i poštenju i jednoga dana da stasa da služi, odnosno da brani državu i narod, da ide u vojsku i da, ne daj bože, ako zatreba, brani svoju otadžbinu.
Vama je sve to normalno, sve te njihove namere, sve ono što su oni kao "evropejci" doneli ovde, što su isprobali i vršili eksperimente u ovim zemljama u okruženju. Prihvatate to tek tako da bi im se dodvorili i da biste slepo ispunili te naloge.
I nije onda slučajno zašto već danima pominjemo i gospodina Đoga i potpukovnika Milisava Pančića, časnog oficira, potpukovnika, koji je u uniformi došao na sahranu, da isprati svog komandanta, bivšeg predsednika Srbije i SRJ. Niste mogli da sačekate, odnosno ovaj izdajnik Stanković, ni pet ni 10 dana, otpustili ste čoveka. Čovek nema ni krov nad glavom, živi u kasarni, u nekom pomoćnom odeljenju, sa suprugom koja nigde ne radi.
Šta onda da govorimo dalje? Kuda nas to vodi, kakva ćemo to država da budemo i kakva će onda da bude svrha sastajanja ove skupštine i da mi koji želimo da opstane državna zajednica SCG, sve učinimo da tako i bude, a šta onda i 22. maja i u godinama i u mesecima koji budu sledili posle toga? Nema vojske, nema ničega što je krasilo ovu državu i ovaj narod kroz vekovnu tradiciju; nemate obrazovanje, odnosno školstvo, zdravstvo je svedeno na najniže moguće grane, vojska uništena. Šta smo onda – "banana republika"?
Zašto se niste setili da svih ovih dana sazovete konferencije za novinare i da govorite o ubijenim vojnicima u Sloveniji, kako su ih tamošnje ustaše pobile?
Godinama ste izvrtali, samo sa željom da napadate SRS, nesporne činjenice iz novije istorije – kada je počeo da se brani narod i kada su ustaše nasrnule na goloruki narod i na goloruke vojnike na Koranskom mostu, bilo ih je 36, nikada ih niste pomenuli, možda ih je bilo i više, izvinjavam se ako sam pogrešila taj podatak; i kada su ginuli naši mladi vojnici u kasarnama širom Republike Srpske Krajine, odnosno ono što ustaše sada zovu – Republika Hrvatska.
O tome treba da govorimo ovde, kao i o činjenici da jednog ubijenog vojnika i njegovu porodicu, ostali su samo otac i sestra, jer su mu od tuge preminuli i majka i baba, 15 godina niko nije posetio dok nije aktuelizovano to pitanje.
Sada ćete da kažete svima koji hoće da otimaju i Trgovište i Kragujevac, sutra i Rašku i Kraljevo i Suboticu, i Novi Sad i Beograd, pa neće da ostane ni beogradski pašaluk – ajde, krenite, sve vam je dozvoljeno, nama država više ne treba, ne treba nam teritorija, ne treba nam ništa.
Nemamo nameru ni sa kim da ratujemo i nikada nismo započinjali, ni kao država ni kao narod, nikakve ratove, samo smo branili ono što nam je vekovima pripadalo i trudili se da zaštitimo goloruki narod i u okolini Knina, i u Srpskim Moravicama, i u Islamu Grčkom i u Latinskom. Da vas podsetim, to su mesta u Republici Srpskoj Krajini, gde su naoružane ustaše, od strane svojih zapadnih mentora krenuli na goloruke starce. Prvo su ih mučki ubijali, a onda su ih tako ubijene vešali.
O čemu vi pričate? Sve vreme i sve ove godine, o onome šta će da se dešava ako dođu takvi koji su finansirani od strane zapada, na vlast, govorio je predsednik naše stranke, dr Vojislav Šešelj. Zbog toga što je bio zagovornik ideje da se očuva ono što je naše i da se očuva naša teritorija, zbog toga što vam smeta i zato što vam je sve vreme govorio istinu, što je pravi srpski patriota, nalazi se već četiri godine u haškom kazamatu.

Gospodine Šormaz, mi predstavnici SRS, kao najbrojniji predstavnici političke stranke u Srbiji... Samo vi bežite. Izvolite u vašu šetnju, vozni park, dnevnice, devojčice, kafići i tako redom, a mi ćemo da radimo.
Što se tiče naše aktivnosti i aktivnosti Vojske Jugoslavije za vreme NATO agresije, ne samo da svako u ovoj sali treba da bude na to ponosan, a rekla sam vam da su jednog od najslavnijih oficira iz tog rata, generala Božidara Delića, penzionisali u 48. godini.
Takve dezertere i takve koje sada branite narod nikada nije hteo, niti će ikada da ih prihvati. U duši, u srcu srpskog naroda, ma kako teško da mu bude, ma kako da zna da su mu država i narod ugroženi, nikada ne može da bude više od 0,001%, u promilima se mere oni koji su za otvorenu izdaju.
Što se tiče političkog delovanja i gospodina Šormaza i njegovih sledbenika i onoga što ste uradili posle 7. oktobra, narod vas je dovoljno kaznio, tek će da vas kažnjava na izborima.
Sada, u situaciji kada se razgovara o tome da li će ova vlast i onaj nesrećni Vukčević, ne znam koga ste već upregli putem goluba pismonoša i ostalih mehanizama da ulove generala Mladića, kažem vam da smo mu mi poručili da se ne predaje. Uverena sam da on to neće da uradi i da nikada nećete stići do slavnog generala.
Znate zbog čega? Zato što mi razmišljamo o budućnosti i o činjenici da Haški tribunal nije osnovan zbog toga da bi se Koštunica ili Boris Tadić sastajali sa Karlom del Ponte, da bi se oni družili i ćaskali sa njom, nego da bi se donele presude i nama koji smo najstradalniji narod pripisao genocid i da bi ko zna koje generacije, one koje pod vašom vlašću neće moći da idu u vojsku, jer neće imati gde da je služe, plaćale ratnu odštetu onima koji su nas, u stvari, ubijali i bombardovali. O tome se ovde radi.
Ako mislite da narod nije prepoznao u nama da državnički mudro razmišljamo, na duge staze i da smo tako razmišljali, kao i naš predsednik unazad toliko godina, grdno se varate. To će već sledeći izbori da pokažu. Činjenica je da svi ti ljudi i članovi njihovih porodica, časni i pošteni, koji su pripadnici ili su bili pripadnici Vojske Jugoslavije, znaju da smo u pravu, da je ovo sraman zakon, da vas ništa drugo ne zanima, poput ovog fićfirića koji je izašao, ovog Šormaza, sa torbicom ispod ruke. Narod ima naziv, zna se kako se takve torbice zovu. Ode čovek u nepoznatom pravcu, briga njega i za vojsku i za Skupštinu i šta će da bude sutra.
Mi nismo ti. Pre svega, časni smo ljudi, iskrene srpske patriote i budite sigurni da će milioni onih koji nas podržavaju učiniti sve da se u skorijoj budućnosti ugled vojske i svih poljuljanih državnih institucija povrati.
Još nešto, pre dva meseca zamenik predsednika SRS gospodin Tomislav Nikolić najpre o tome nije hteo javno da govori, a posle je ipak odgovorio na pitanje novinara na konferenciji za štampu. Rekao je još jednu bruku i sramotu aktuelne vlasti, ministra i onih koji danas rukovode vojskom.
U opštini Bujanovac, odnosno u zoni tzv. kopnene bezbednosti naša vojska, do dolaska Tomislava Nikolića i generala Božidara Delića, koji je penzionisan, nije imala vodu. Bilo je potrebno samo malo truda i minimalnih investicija, koliko pojedinci iz vaše vlasti dnevno ukradu, a da ne govorim o ovom Đilasu, Tadićevom tajkunu, zapravo, to je bio posao za nekoliko dana, da se vojsci obezbedi voda.
Šest ili više takvih bunara je napravljeno, vojska je dobila vodu i onda je jedan pukovnik, koji je tamo zatekao gospodina Nikolića, rekao: nemojte, molim vas, to da spominjete, niti moje ime, znate kakvi su ovi, odmah otpuštaju sa posla. Lepo mu je poručio Tomislav Nikolić, time ću da završim: nema potrebe za tim, za nekoliko meseci u Srbiji ću ja da se pitam, kao i SRS, i kad se to desi, ti ćeš biti rehabilitovan, slavni generali će biti na mestu načelnika Generalštaba, a svi oni koji su se ogrešili o zakon i oni koji su radili protiv Ustava i protiv zakona moraće da odgovaraju.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednik poslaničke grupe, grupacije G17 plus nije upućen kako se zove tekst koji mu je prezentovan i Republičkoj vladi prošle godine, u novembru mesecu, tačnije 9. novembra. Taman posla da tamo njegovi zapadni mentori pišu – Srbija na dobrom putu. Oni pišu – Srbija, i dokle se stiglo sa izvršavanjem zadataka koje smo vama, poslušnim đačićima, dali da završite u što kraćem roku.
I to je zaista jedna obimna da ne kažem studija, ali jedan izveštaj koji se radi polugodišnje.
U njemu su sadržani svi segmenti našeg društvenog života. I osnovni uslov svih uslova je da se razgovara o ovome o čemu mi danas razgovaramo ili bilo kojoj ekonomskoj temi, znate šta? Izručenje svih srpskih heroja Haškom tribunalu. Za to se zalaže Miloljub Albijanić, za to se zalaže Koštuničina vlada, Mlađan Dinkić, ali neće vam više ići tako lako, gospodine Albijaniću.
To što ste juče celog dana hapsili i privodili šurake Ratka Mladića, njegove bliže i dalje rođake i maltretirali mu sina ne samo da će da vam izađe na nos, gospodine Albijaniću, nego će ljudi, oni isti za koje se hvalite da se rukuju sa vama ispred zgrade Skupštine, kad god prođu da urade nešto gore od onoga što ste doživeli kada ste prolazili pored moje noge, znate.
Jer, ono što vi radite danas brukajući Srbiju i ponižavajući srpski narod, a sve sa ciljem da ispunite stranice i stranice ovoga, nema nikakve veze sa vašom šupljom i praznom pričom. Možda je vaš otac, verovatno je to čovek poljoprivrednik koji živi na svom imanju u selu i pokušava da stvori nešto, i školovao vas je i želeo je, verovatno, da od vas bude čovek i da vi kao čovek dođete jednoga dana i da budete predstavnik naroda. Doduše, to je bilo veliko iznenađenje i za vas samog, niste mogli kao mali da sanjate da ćete nekoga da predstavljate u Srbiji, a kamoli da budete poslanik, ali to je sada već priča za laž i obmanu vaše organizacije, kako ste vi to prevarili građane pa dobili tu šačicu mandata.
Ali, nemojte vi, gospodine Albijaniću, da pominjete ni Šid, ni Zemun, ni Novi Sad, ni Aranđelovac, ni Kragujevac, naročito nemojte da vam je palo na pamet da pomislite da je Kragujevac na mapi Srbije odakle ja dolazim!! Znate što? Tamo niste mogli cenzus da dostignete. Osvojili ste 1,6 posto birača, a onaj vaš kandidat za gradonačelnika, od 11 postojećih kandidata, znate koji je bio, deseti. A šta je on sada, načelnik Šumadijskog okruga!
I vi pričate Miti Avramovu da on otpušta ljude i da radi neke nečasne stvari, vi koji u Kragujevcu niste mogli da probijete cenzus i gde vladu u malom predstavlja čovek sa par stotina glasova!! Obraćate se čoveku koji je dobio 70 posto glasova građana Šida i koji je jedan od najboljih i najuspešnijih predsednika opština u Srbiji. Nemojte više da izlazite i da se javljate, pokrijte se po ušima i ćutite.
To što ste noćas vežbali pred ogledalom ili ne znam već gde, ja sam mislila da je samo manir Borisa Tadića, i gestikulacije, i povećanje i snižavanje tona i veoma loša dikcija, kada se već govori o tome kako ko govori, da li nakaradno, da li sa padežima. Meni to inače para uši.
Gospodine Albijaniću, niste morali toliko da glumatate, jer niste ni impresionirali ministra. Pokupio se i otišao.
A tek srpsku javnost? Pa ko vama da poveruje, gospodine Albijaniću? Pa cela Skupština zna da ste se vi ne samo na brzinu skućili, nego smo se ponudili još ako vam treba, a ne treba vam sigurno ništa, neki luster ili nešto da vam donesemo, možda balone da kačite po kući. Vama je to inače manir, mislim, samo su vam baloni u glavi.
E, sada što se tiče ovih famoznih rezultata i ovih kontragarancija, vratiću se na neistine, jer je besmisleno pričati sa vama. Vi ste to nabiflali i ispričali ste nešto što ne može da potvrdi ni ministar, ne stoji iza tih vaših tvrdnji. Naprotiv, on zna, a pišu mu i ovi nalogodavci iz ove ekspertize od 9. novembra prošle godine, da je ekonomska situacija veoma loša. I da, od usvajanja one vaše čuvene (s kojom ste se hvalili svuda i na svakom mestu) studije o izvodljivosti ili studije izvodljivosti, segmenti po kojima je trebalo da se prate parametri ostvarivanja tih datih zadataka nimalo nisu u vašu korist.
To je sada jedan problem nad kojim vi treba da se zabrinete, jer da ste bili iole promućurniji, mislim na celu Koštuničinu vladu i na prethodnu dosmanlijsku, koju vi i dan-danas hvalite iako niste direktno u njoj učestvovali, vi biste onda na dnevnom redu današnje sednice imali mnogo više ratifikacija sporazuma sa Ruskom Federacijom, sa Kinom, sa afričkim zemljama, sa bliskoistočnim zemljama, sa Indijom. A ne da nam sa ustaškom hrvatskom državom nudite ratifikaciju Sporazuma o carinskim propisima, kada vrlo dobro znate da je Republika Srpska Krajina okupirana, da u poslaničkoj klupi SRS sedi gospodin Buha, koji je predsednik vlade Republike Srpske Krajine u izbeglištvu, kada ovde ima pola miliona Srba koji su ostali bez svojih domova i proterani najvećim genocidom koji je napravljen u proteklih 15 godina nad srpskim narodom!! Da vas ne vraćam na Jasenovac, jer očigledno ste, kao i Mesić, kao i ostale ustaše, i vi to zaboravili!!
Što se tiče ovog izveštaja ovde, znate šta oni kude – kude vaše rezultate, kaže: nisu dobri, ali za njih je bila dobra, kako kažu, „proslava“ desetogodišnjice „Oluje“. Ti isti koji vama daju zadatke preko Odbora koji vodi vaša koleginica Milivojević i koje vi slepo prihvatate, hvale ustašku ''Oluju'' i kažu, slavili su deset godina ''Oluje'' pa možda zbog toga srpske vlasti ne žele sa njima da imaju intenzivniju bilateralnu saradnju. Taman što ste dobili u novembru mesecu packu, vi kažete – ne, dobri su nama Hrvati, mi volimo ustaše.
Već na sledećoj sednici, posle četiri meseca, ide ratifikacija ovoga. O čemu vi pričate? Zamenik ministra trgovine jedan je od najvećih hrvatskih lobista. Već su ga novinari nazvali ''Hrvoje'', onaj Srećković, pominjala sam ga pre neki dan. Pogledajte koliko u našim marketima i hipermarketima, koji su otvoreni u Srbiji, u kretanju robe i kapitala ima hrvatske i slovenačke robe, a šta je sa srpskom proizvodnjom.
Gospodine Albijaniću, kako je moguće, ako ste se vi skućili i našli sebi, ne znam pod kojim uslovima i mogućnostima, kredit povoljniji od povoljnijeg, što ni meni nije pošlo i mnogim poslanicima SRS koji nemaju svoj krov nad glavom i koji žive kao podstanari, kako je moguće da se vi onda pozivate i da terate građane, ako Vlada to već radi sa ovim kontragarancijama, da srljaju u zaduživanje, kada vrlo dobro znate da je to omča oko vrata i kada znate (a to su vam napisali i ovi vaši mentori u izveštaju) da to može da bude generator inflatornih tokova, za koju ni ove godine ne znate kolika će da bude, ni ministar finansija, ni guverner Narodne banke. Od nagađanja devet-deset, mi dođosmo na 17%.
S druge strane, potpuno ste zaboravili privatni sektor. Da ne govorim o činjenici da ne samo da niste raskrinkali, a to je bio manir, pogotovo vaš, pokazivanjem raznih afera na monitorima, na konferenciji za novinare, pre nego što ste ušli u Skupštinu, nijednu aferu niste raskrinkali vezano za privatizacije koje su obavljene pod DOS-ovskom vlašću, niste se tome ni suprotstavili. Zbog čega? Vi ste samo drugi, zamenjeni igrači i dobro vam je dok imate tu ulogu.
Dobro vam je da hvalite ovaj sporazum vezan za elektroprivredu, jer vas ne zanima koliko je stvarno poskupela struja, a nije poskupela, od 1. aprila 15,14% za domaćinstva. Nažalost, nije bila prvoaprilska šala, nego ste napravili, odnosno ''Elektroprivreda Srbije'', potpisao i predsednik Upravnog odbora i Đorđević, direktor „Elektroprivrede“, potpuno drugačiji tarifni sistem i potpuno drugačije tarifiranje za građane Srbije. Šta kažete – stigao april mesec, nema više grejanja na struju, dok dođe do jeseni ili do prvog obračuna, daćemo im za dva meseca, to će da se zaboravi. Neće da se zaboravi, ja ću danas da im kažem, kako to izgleda.
To u plavoj zoni više nije do 600 kilovat sati struje, koja je pod vlašću DOS-a i pod vašom vlašću 20 puta poskupela. Od 0,9 centi došlo je do celih 10, sada 12 kilovat sati za crvenu zonu. Gde su tu plate, gde su tu zarade? Otpustili ste milion ljudi sa posla. U sledećoj, zelenoj zoni je to, umesto od 600 do 1.600 kilovata, mnogo manje, a da ne govorim o ovoj crvenoj, vama sigurno to ništa ne znači, ko zna ko vama plaća. Vi verovatno imate poslugu da vam plaća i račune za komunalije i za struju. To su za vas sitne stvari. Vi se bavite ovim „ozbiljnim“ državnim pitanjima.
E, moj Albijaniću, tako nećete daleko da dogurate. Nećete, zato što uz sve vaše glumatanje i sve ove najoštrije kritike koje ste dobili od ovih koje slušate i do čijeg vam je mišljenja stalo, niste se usredsredili, ni ova vlada, ni resorni ministri, na ono što je strateško pitanje za ovu državu, a to je da rešavate veoma velike socijalne probleme. To ne radite od nivoa lokalne samouprave.
Samo gde su radikali na vlasti to se veoma uspešno radi, iz svih postojećih resursa, iz svih postojećih para koje se prelivaju u budžet.
Šta ste vi u međuvremenu uradili? Vi danas nama pričate o napretku u društvu, o potrošačkoj korpi.
Smeju vam se i ovi ekonomisti koji se svrstavaju u grupu onih ne nesvrstanih, protiv kojih vi imate nešto, mislim zemalja nesvrstanih, zato što ne znate ništa o tome i ne znate, jer ste se smejali kada je gospodin Nikolić primio ambasadora Maroka, da Maroko ima 30 i nešto miliona stanovnika, pa vam je i to sad smešno, jer se niko od ovih vaših prijatelja sa Zapada nije pojavio da kaže da Kosovo i Metohija neće da dobije nezavisnost, nego, upravo predstavnici Maroka i nama prijateljskih zemalja.
Tako vi vodite državu. A kako je vodite, što reče Vjerica malopre, ne počišćeni metlom ili onim Krstićevim motkama. Nije to demokratski metod delovanja, nego lepo ajmo mi na izbore, pa vi da se prišunjate negde, ne znam na kom biračkom mestu glasate, ako ste se kao ovaj vaš Jelašić nastanili sada na Senjaku ili na Dedinju, da glasate, a posle toga, posle pet na dan izbora slobodno isključite telefon, nemojte više nikome da se javljate, jer vi više nikome nećete da budete ni važni.
Vi ćete biti jedan običan građanin Miloljub Albijanić, koji je tog dana iskoristio svoje biračko pravo i koji će, koliko sutradan, po objavljivanju rezultata izbora, da vidi da je u zgradu Vlade Republike Srbije, u Nemanjinu ulicu, došao gospodin Tomislav Nikolić, mandatar za sastav nove Vlade, da predoči naciji kojim putem, a biće mnogo bilji, ide Srbija.

Obično o nečijim frustracijama ili ne kada se obraćaju osobi suprotnog pola, treba da govore osobe suprotnog pola. Pošto ja vas tako ne doživljavam, a ja sam dama, meni je zaista besmisleno, ''koleginice'' Albijanić, da sa vama na takav način razgovaram.
Stvarno ne znam, pitala sam na brzinu kolege, vi ste stvarno dali intervju nekim novinama? Nažalost, zbog velikog stepena siromaštva, u pojedinim ruralnim sredinama i u nekim sredinama gde nije dostignut takav civilizacijski napredak ljudi nemaju mokre čvorove u kućama, pa koriste neke druge načine da zadovolje minimum svoje higijene. Mislim da oni usput, kada krenu na ta mesta, nose intervju sa vašom slikom, tako da je to verovatno završilo tako.
Što se tiče vaspitanja, gospodine ili koleginice Albijanić, potrudite se da u maniru, pre svega, čestite osobe vaspitavate svoju decu, kada već vas nisu vaspitali, a verujem da su vaši roditelji imali dobru nameru, a oni učenici iz škole gde ste vi bili kao upravnik ''konclogora'' pamte dane kada ste ih jurili po školskim veceima i ko zna gde da vidite da li je neko zapalio cigaretu. Počnite vi prvo primerom od sebe, ostavite pušenje i nemojte više da pušite, i nemojte da baljezgate svašta sa ove govornice.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto ministar zadužen za ovaj predlog izmena zakona nije došao, a to je ministar Bubalo, jer očigledno beži od odgovornosti, moraću da iznesem neke sumnje koje su utemeljene i opravdane zbog činjenice da je gospodin Dimitrijević najavio zakon o zadrugama, koji, kao što ste čuli, apsolutno neće imati nikakvog smisla, odnosno imaće u onom delu koji će da se tiče razgraničavanja u okviru svojine u zadrugama, jer ova izmena tačke zakona, da bi građani Srbije znali, odnosi se na deo društvenog kapitala koji poseduju zadruge u Srbiji, one koje još uvek poseduju.
Tradicija zadrugarstva, a o tome je govorio i gospodin Krasić, još od vremena Narodne radikalne stranke, kao i tradicije preduzetništva i onoga na čemu bi danas trebalo da se zasniva ta mala, srednja privreda, potpuno je uništena i zbrisana.
Početkom devedesetih godina usledio je strmoglavi pad, kada smo imali prekid kod privatizacije u Srbiji, kada je Demokratska stranka insistirala da se onakav zakon o privatizaciji stavi van snage, odnosno da se prekine sa procesom privatizacije.
I mi u Šumadiji imamo više tih skandaloznih primera. U selima Šumadije, koja imaju preko 100 godina staru zadrugarsku tradiciju, u kragujevačkoj, u račanskoj opštini, u knićanskoj opštini, naročito, te zadruge su dovedene na ivicu propasti.
Međutim, vodi se i dan-danas, u smislu da su one imale mogućnost da kroz aranžmane sa bankama po veoma povoljnim kreditima, zadrugarima pomažu da obnavljaju stočni fond, mehanizaciju, kroz saradnju sa jednim od najvećih proizvođača hleba i peciva, a to je „Žitoprodukt“ Kragujevac, kroz saradnju sa kragujevačkom mlekarom, koja je u međuvremenu, naročito pod vašom vlašću, doživela strmoglavi pad.
Kao nasleđe društvenog kapitala, koje imamo zbog dolaska komunista na vlast posle 1945. godine i društvenog oblika svojine, koja je u stvari svačija, a ničija, neverovatno koliko je problema prouzrokovalo u procesu privatizacije, a da ni prethodna DOS-ovska vlast, koja je samo želela što više da zgrabi i da pojedinci strpaju u svoje džepove, a i ova sada ne ide na to da se te, u pravom smislu reči nepravde koje su poljoprivrednicima nanete tokom tih decenija komunističkog vladanja, isprave.
Kada su se ugledni srpski domaćini pre Drugog svetskog rata, između dva svetska rata, ljudi su se udruživali, da li je to u knićanskom Grivcu ili u Žunju ili je u Drači kod Kragujevca ili tamo u Topoli, u Vinči, sve je jedno, oni su imali najbolju nameru, a to je da pomognu jedni drugima i da pomognu onima koji nameravaju da unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju, bez obzira kojom granom poljoprivrede se bave.
Kad uđete u ovaj šumadijski atar, mislim administrativno, mada ova kapija kreće već ispod Avale, da krenete, recimo, od Topole, od topolskih sela, da krenete od kragujevačkih, sve do Knića i tamo do kragujevačke Rače, nema nijedne jedine zadruge koja je opstala, a uporno vam govorim, sa tog sam područja, tamo sam rođena i znam kako su se i u mom selu seljaci radovali kada su mogli kao zadrugari da ostvare sve te beneficije i kako je to mogao svako i od mojih rođaka i njihovih prijatelja, i po mnogim selima širom Srbije. Danas je prosto nemoguće, zato što se danas poljoprivrednicima pomaže na sledeći način.
Evo ja ću da vam ispričam, a zamolio me jedan ugledni domaćin iz sela Veliko Krčmare kod Kragujevca, da upitam pre svega ovu gospodu iz vlasti, kako se dolazi gospodo danas do poljoprivrednog kredita (jer taj ugledni srpski domaćin iz Velikih Krčmara koji je čuo da se priča negde o tome) jer on više nema zadrugu, nema više nijedne zadruge u račanskoj opštini i kome on da se obrati.
Da ode u banku? Ko će njega tek tako da primi. Da ode u Fond za razvoj, pa on je član SRS.
Uzgred budi rečeno, nije član G17, DSS ili ovih žutih gde je predsednik opštine u toj opštini iz Demokratske stranke.
Čuo je čovek da se daju neki krediti od 150 do 250.000 dinara i računa da ne mora da ide u banku, po onoj već poznatoj reklami, da ''izvede kravu'', uđeš odmah i izađeš i da na takav način sa kamatom od 18% kupi kravu i zanavlja stočni fond.
Nego je računao, rešila Vlada Republike Srbije da pomaže seljake u Srbiji pa će i on da dođe do tog kredita. Nema od toga ništa. On je to samo čuo i moguće je da je lista odabranih napravljena u Rači Kragujevačkoj, napravljena je, to mi vrlo dobro znamo jesenas kada su bili izbori u Opštini Kula, u mestu Ruski Krstur, pa je to urađeno u Bačkoj Palanci, u Pivnicama, sve dolaze vajni stručnjaci za poljoprivredu iz G17.
Sada to rade na području Grada Kragujevca, u svim kragujevačkim selima i samo kažu ljudima – učlanite se kod nas, evo krediti, samo što nisu stigli.
Pred izbore u Opštini Kula obećali su samo u tom selu preko 50 kredita, a čujem da se buni ova što je glavni agronom iz stranke čiji je predsednik u izbeglištvu, Bogoljubove stranke, kaže – idu ovi pa mi kupe glasače, kao da i jedni i drugi imaju mnogo pa se pobunili ko će pre da otme nekoga.
Nisu ludi šumadijski poljoprivrednici da veruju u prazna obećanja. Nema toga zato što nema sistemskog uređenja grana poljoprivrede, odnosno određivanje prioriteta. To sve sami ljudi moraju da rade.
Pošto se vama kraj vlasti svakako bliži, a verujem da mnogi mladi ljudi (ne samo ovi stari ugledni domaćini poput ovog iz Krčmara koga sam spomenula, uz situaciju, sigurna sam, apsolutno) kada dođe do razgraničavanja u procenat koliki je to deo društvenog kapitala, sada vam je to ovaj zakon omogućio i omogući će vam sledeći da dajete poznatim kupcima u zakup pre svega, po bagatelnim cenama, ogromne komplekse zemlje, ipak verujem (jer pratim kako se i na koji način dobijaju i kako pokušavaju nekim novim projektima mladi školovani ljudi koji hoće da ostanu u selu, nema mnogo takvih primera, ali daće Bog da ih bude sve više i naša radikalska vlast će to da im omogući, jer mene ohrabruje kada čujem da jedan mladi školovani čovek u jednom velikom selu pored Lazarevca odluči da ne ide dalje, iako je bio odličan đak u Elektrotehničkoj školi, već da krene sa obnavljanjem stočnog fonda u svojoj porodici i da tu ostane da živi, pa poštujem i ono, a verovatno niste čuli što je u kolubarskom kraju i te kako veliki hit da pored toga što država nema sluha za ratare, nema sluha za ljude koji se bave voćarstvom.
U čačanskom i naročito u požeškom kraju bacaju tone i tone voća koje proizvedu, jer nikako ne mogu da plasiraju i preko agrozajednice i preko voćarskog instituta iz Čačka.
Ima jedna porodica u selu Ježevica kod Čačka, koja svake godine zbog takve nebrige države, a vredni su ljudi i taj čovek ima dvojicu sinova koji ozbiljno rade taj posao, najbolje sorte srpske jabuke ostane im i propadne, imaju svoje hladnjače, obećaju da je izvoz osiguran, nema od toga ništa i oni su prepušteni sami sebi.
Dok su bile zadruge u Srbiji, u srpskim selima, vraćam se na početak priče, nisu morali da budu prepušteni sami sebi.
Ovako ljudi, kao što su ovi iz valjevskog okruga, koriste priliku, čuli su i dobar je to posao, ohrabrili se i krenuli sa nekim skromnim sredstvima, oni koji su ostali bez posla sa onom bednom nadoknadom koju su dobili od po 100 evra ili 200 maraka i krenuli da proizvode dobru i u svetu veoma cenjenu i skupu vrstu japanske pečurke koja se zove ''šitaka''.
Da li će da se proizvodi ''šitaka'' ili ćemo mi kao država, odnosno sigurna sam da će to da uradi budući radikalski ministar za poljoprivredu, da ozbiljno krenemo sa restrukturiranjem srpske privrede, to će tek građani moći da vide.
Dok se to ne desi moram našim poljoprivrednicima da poručim da njih zaista čeka ova, kao i svaka godina, sve teža i teža.
Veliki je angažman i borba srpskih radikala, pre svega predsednika skupštinskog Odbora za poljoprivredu, prof. dr Zorana Mašića i svih ostalih.
Nisam član Odbora za poljoprivredu, ali sam zbog svih tih nedaća koje su zadesile šumadijski kraj, pre svega kragujevački, direktna šteta koju smo imali prošle godine od 154 miliona, mislim na Grad Kragujevac, na poljoprivrednim usevima zbog elementarne nepogode. Jedan jedini dinar Vlada Republike Srbije u Kragujevac nije uputila da bi se pomoglo da ponovo niknu ti plastenici, voćnjaci i da se ljudi oporave, iako je na tome insistirao profesor Mašić.
Sve to što smo čuli, naročito u intenzivnom radu Odbora za poljoprivredu za vreme ove bespotrebne skupštinske pauze, jer se Odbor sastajao četiri ili pet puta, mogli smo da vidimo skandalozne stvari, a to je da se niko sistemski ne brine o voćarima, o ratarima, da se niko nije zabrinuo na takav način na koji su to uradili članovi Odbora i Komisija.
Vlada Republike Srbije to nije uradila do kraja i na valjan način da se šteta nadoknadi. Da ne govorim o načelnicima okruga, naročito o načelniku šumadijskog okruga i onda o čemu da pričamo?
Tekuće stvari iz jedne nepogode, iz jedne nesreće koja je, nažalost, zadesila velika područja u Srbiji, nekoliko okruga, ne rešavaju se. Kako onda od vas da očekujemo da uradite nešto u pravom smislu reči da se izvrši preko potrebno restrukturiranje u srpskoj poljoprivredi?
Grupa ekonomista sa kragujevačkog Ekonomskog fakulteta je, još krajem 1999. godine, izašla sa jednom više nego dobrom studijom o tome kuda ide srpska poljoprivreda i kako da se izvrši proces restrukturiranja, jer ako voćari iz godine u godinu, počev od DOS-ovske vladavine, pa prošlogodišnjeg bacanja na tone malina, višanja, jabuka i ostalog voća, imaju probleme sa vama, ako više nema subvencija, ako su seljaci u Šumadiji i u Kragujevcu došli dotle da su iz revolta jednog jutra ustali i sjatili se ispred kragujevačke mlekare, koja je osnovana još 1954. godine, i prosuli sve svoje mleko jer ne veruju više ovoj vlasti, baš kao ni onoj lokalnoj, onda vama nema pomoći, a sa vama ni poljoprivrednicima u Srbiji.
Pošto danas razgovaramo o jednom drugom problemu, juče smo o rudarstvu, pa danas o svim ovim zaduženjima u koje srlja Vlada i uvlači građane, nema onda pomaka, niti bolje Srbije, niti bolje budućnosti do promene vlasti i do dolaska naše stranke na ključne pozicije u državi.

Hvala, gospodine predsedniče, mada mi nismo na takmičenju za Pesmu Evrovizije, na koju neće ići Srbija i Crna Gora ove godine, da morate četiri-pet imena unapred da najavljujete. Dovoljno je da kažete sledeći, sada je to kolega Kragović posle mene.

Hvala, gospodine predsedniče, mada vidite i sami da je lista preostalih govornika sa liste poslanika SRS. Svi su, hvala bogu, živi i zdravi, u sali, i čekaju ko zapete puške da kažu šta ne valja u ovom zakonu, a zakon je zaista katastrofa.
Smatramo da je zakonsko rešenje čije izmene se sada vrše daleko bolje od predloženog i ne možemo da verujemo da ministar Naumov, kao neko ko je posle petooktobarskog puča najpre bio u koalicionoj vlasti sa Zoranom Đinđićem, Demokratskom strankom i sa tom celom žutom mafijaškom klikom, a posle toga se kao predsednik upravnog odbora EPS-a navodno distancirao od njih, sada poseže za još radikalnijim merama, ali ne u pozitivnom smislu, nego u potpuno negativnom, kada je u pitanju Zakon o rudarstvu.
Neverovatno je, gospodine Naumov, da se vi niste nijednom rečju pobunili, da niste protestovali kao ministar na konferenciji za novinare, kada već danas rekoste koliko je važan ovaj zakon, a uputili ste ga kao ministar, odnosno Vlada Republike Srbije još 25. oktobra 2005. godine Skupštini na razmatranje.
Kako je i kojom brzinom došao zakon na dnevni red, takvo nam je i stanje u rudarstvu u Srbiji. Što reče uvaženi kolega inženjer gospodin Rankić, ne samo da se ništa nije promenilo unazad šest godina, nego se tome ne vidi kraj.
Ono što nam je preostalo od naših rudnih bogatstava... To namerno kažem zato što tendenciozno niko od vas, od resornih ministara iz Vlade Republike Srbije, kada obrazlaže neki zakon ne spominje drugu autonomnu pokrajinu, Kosovo i Metohiju, već samo Vojvodinu.
Verovatno je pripremljen teren i po ranije usvojenom Zakonu o koncesijama i po Zakonu o privrednim društvima. Sada ovakvim ukidanjem članova 14. i 15. prethodnog zakona i osnivanjem agencije za mafijaški lobi koji će najpre...
I da vam kažem kako se ispravno govori – RTB Bor, ne "Bora", kako vi kažete kad odete u Bor, nego Bor. Da li je to vaš lapsus ili ste ubeđeni da je to Bora, nije, to je Bor.
Što se tiče rudarstva i globalne politike koja se vodila unazad 50 ili više godina, velike su greške pravljene. U ono vreme brozomanije, u ono komunističko vreme one bivše SFRJ, uglavnom su se tadašnji upravljački kadrovi ili veliki direktori u našim rudarskim kompleksima oslanjali na činjenicu da su mogućnosti eksploatacije ogromne.
Poput Hamovića i Lazarevića danas ili ovog vašeg bivšeg Zorana Drakulića, koji se sada bavi muljanjem i uvozom bakra i sirovina iz Ukrajine, sumnjivog kvaliteta, kao i preradom u Boru, mnogi od tih komunističkih kadrova su se još tada, a onda su ti isti neokomunisti nastavili tako da rade od 2000. godine, obogatili na muci rudara tako što su koristi svoje pozicije, kroz Londonsku berzu, pre svega kroz trgovinu tonama i tonama bakra, da zarade za sebe, za svoje pajtaše.
Moram opet da spomenem slučaj čuvenog Miodraga Savićevića, koji je i javno priznao, pošto ga je DOS posle 5. oktobra doveo na vlast, da je u menadžerskom kiksu jednog dana prokockao 20 miliona dolara državnih para, kockajući se našim bakrom iz RTB Bor i nikada do današnjeg dana nije za to odgovarao, kao ni mnogi drugi koji su sada te rudare i članove njihovih porodica ostavili na cedilu.
Ono što je egzaktan podatak, a što verovatno nije stigao da spomene gospodin Rankić, imala sam tu priliku da posetim i Bor i Majdanpek i da zajedno sa njim, koji je ujedno i predsednik našeg okružnog odbora tamo, obiđem sva ta mesta i danas izuzetno siromašne građane Bora, jeste nešto o čemu mi je on još pre nekoliko godina govorio. Kada sam otišla tamo i pitala ga – u tom procesu restrukturiranja, koji je utvrdila Đinđićeva vlada, Vlahović i ostali ministri, gde će da se nađe Bor i građani Bora, on mi je rekao da verovatno od toga neće da bude ništa, jer se priprema teren za raznorazne lobije koji dolaze da kupe RTB Bor.
Pojavljivali su se "Rio Tinto", australijsko-engleska kompanija, "Debis" iz Nemačke, "Dandi" iz Kanade, koji je dobio koncesije na Crnom vrhu, kao i već pomenuti Drakulić, koji se kao ekskluzivac... A ko zna koliko će sad takvih ekskluzivaca da bude, pošto ste ukinuli članove 14. i 15. osnovnog zakona, koji će moći da rade šta im je volja i da na narodnoj i rudarskoj muci, pre svega, pljačkajući rudno bogatstvo naše zemlje, stiču ogromne zarade.
Podatak iz jednog elaborata još iz 1931-1932, koji su radili nemački stručnjaci, o čemu je on meni još tada govorio, jeste da pored ovih poznatih kopova i basena, koji je sada zatvoren i radi na ivici, od kojeg je moglo da se prihoduje, kao što je on to i sam rekao u svom izlaganju, pola milijardi dolara godišnje, postoji mogućnost za otvaranje još najmanje 7-8 kopova oko Bora i na Staroj planini.
Ne samo da vi nikada niste izašli sa tim podatkom, nego i prethodni ministar i ministri pre vas, jer koga to uopšte briga. Najbolje je tako, mafija dođe, pokupi svoje i otpuste se radnici s posla, rudari ostanu bez kore hleba. Onda se seti, a sećate se tih reči i Đinđića i njegovih ministara iz Vlade, neko od ovih "žutih" mafijaša da poruči rudarima u Boru da mogu da se bave proizvodnjom kikirikija, pa je otvoren jedan pogon za proizvodnju nameštaja, pa su im se razne alternative nudile.
Ne samo da RTB Bor može da radi punim kapacitetom sa prihodom od pola milijardi dolara, kao što reče kolega Rankić, koji je došao tamo da živi i koji je želeo najbolje kao inženjer, i školovao se na tamošnjem rudarskom fakultetu, da pruži tom gradu, kao i mnogi drugi koji su došli, izuzetni stručnjaci iz te oblasti, već postoje mogućnosti za još 7-8 kopova koji nisu otvoreni i o kojima niko ne razmišlja.
Tako vam je sa svim potencijalom koji zemlja ima, i u naučnom smislu i u radnom potencijalu.
Samo da vas podsetim na neverovatnu katastrofu koja je zadesila pojedine krajeve Srbije, kada se već govori o eroziji zemljišta i o ovoj nesreći oko poplava.
Vi znate da je u dnevnoj štampi jedan od profesora sa rudarskog fakulteta (opet pravim paralelu, šta će da rade sad ti naučni radnici sa tri instituta i dva fakulteta u Boru i Beogradu, kada agencija sve preuzima na sebe) rekao da je izumeo svojevrsni patent kojim je na mnogim lokalitetima, mislim u Italiji i u nekim drugim oblastima u Evropi, uspeo da kroz postavljanje nekih strujnih kola, kroz rastresanje zemljišta, predupredi da dođe do klizišta.
Rekao je lepo čovek da ne samo njegovo znanje, koje je neiskorišćeno, zaista se izvinjavam profesoru ako prati prenos, zaboravila sam prezime, nego i drugih njegovih kolega koji su se bavili tim pitanjem, nije interesovalo Vladu Republike Srbije, nego kaže da kad su prva klizišta krenula brzopotezno ste ga zvali telefonom, vaše ministarstvo i ovog "kapitalca" Velje, ali kasno je bilo zato što, po onoj narodnoj "bolje sprečiti nego lečiti", o svemu mora na vreme da se misli.
Ne misli se dobro, zato što i vi niste u svom izlaganju, niti to radi bilo koji ministar iz Vlade, spomenuli te frapantne podatke o našim rudnim, odnosno mineralnim nalazištima koja se nalaze na okupiranom Kosovu i Metohiji. Šta sa time?
Gospodine ministre, ako je opštepoznata činjenica da je TE "Obilić" ranije, dok je bila pod ingerencijom EPS-a, što sada nije, jer je potpuno izopštena iz našeg elektroenergetskog sistema, jer je pod okupacijom, tamo je upravljački menadžment neki Irac...
Šiptari ne da nemaju pojma da pokrenu punim kapacitetom pogone, već tendenciozno šiptarski separatisti i teroristi, koji su sad izvršna vlast, isključuju Srbima struju na po dva, tri ili već šest meseci. Bolje je postaviti pitanje kada Srbi na Kosovu i Metohiji imaju struju, a ne kada je nemaju.
Zašto se o tome ne govori?
Zašto je potrebno da hvalite na ovakav način Zakon o rudarstvu i da osnivate agenciju za ovih preostalih sedam kopova u Srbiji, kada vas ne zanimaju nova nalazišta, kada vas očigledno ne zanima šta će da bude sa Borom i kada vas ne zanima, o čemu je malopre jedan kolega govorio, kako će to opština Lazarevac da prihoduje, kada je zaista to tako po statutu grada Beograda, da i ta opština, zemunska i svaka beogradska opština ima status proširene mesne zajednice i sve će da ide u ovu mafijašku Bogdanovićevu lopovsku kasu.
Ono što želim danas da istaknem i da iskoristim priliku, pošto ste došli, a mi smo podneli mnogobrojne amandmane i naročito skrećemo pažnju javnosti na činjenicu da ne postoji više sistem prikupljanja ponuda i aplikacija za korišćenje nalazišta, jer ste ukinuli te članove zakona.
Gospodine ministre, želim da vam kažem, danas je bilo o tome reči kada se govorilo o "Kolubari", da je potpuno netačna informacija sa kojom ste vi i vaše ministarstvo izašli u javnost, i nadležni u EPS-u, o poskupljenju električne energije.
Nije prvoaprilska šala, nego je novi tarifni sistem stupio na snagu 1. aprila. Ne samo nove cene, nego i novi tarifni sistem. Eksperti iz redova SRS zaposleni u Elektroprivredi Srbije su ovih dana izračunali da to izgleda ovako: visoki napon, znači onaj od 110.000 volti koji koristi srpska privreda, upropašćena i pod prethodnom dosovskom i vašom vlašću – poskupljenje od 22%. Gde ćete goru informaciju za javnost i za privredu?
Vi ste čak išli korak dalje, gospodine ministre, pa ste rekli, naravno svesni ste toga i ne preduzimate ništa, jer je vaša stranka i celokupna Koštuničina vlada omogućila Hamoviću i Lazareviću da se bogate krađom i preprodajom struje, gde ćete goru poruku za građane i za privredu uopšte, nego da kažete – ne može više država da se bavi nikakvim subvencijama i da tretira cenu kilovat-sata kao socijalnu kategoriju, već moramo da pređemo na tržišne uslove i da cena bude mnogo viša kako bi se proizvodnja isplatila.
Vi treba prvo da se pozabavite, gospodine ministre – a pre vas gospodin Marković, koji do dana današnjeg pred narodne poslanike nije dostavio izveštaj o radu Anketnog odbora i o pljački građana koju su počinili Hamović i Lazarević – najpre činjenicom da taj mafijaški dvojac to i dalje radi, da Drakulić radi i to u Boru, o čemu sam malopre govorila, da se ko zna koliko još Hamovića i Lazarevića i ovih iz Demokratske stranke i celog nekadašnjeg DOS-a nesmetano bogati.
Rudarski posao je težak i ti vredni ljudi su danas prinuđeni, kao ovih 7.000 nezaposlenih u Boru, da žive od neke crkavice, od neke bedne socijalne pomoći, dok se grupica i šačica mafijaša bogati.
Da li onda za vas kada donosite ovakav zakon postoji nekakva vizija za taj istočni deo Srbije? Da li ste imali taj podatak koji ima kolega Rankić, od ljudi sa tri instituta i fakulteta u Boru, da postoje još mnoga neotvorena i stvarna nalazišta bakra? Da li je za vas normalno da se jedan deo države kao što je Kosovo i Metohija na takav način prepusti NATO okupatorima i šiptarskim banditima koji sada drže vlast tamo, a da niste bili u mogućnosti da reagujete pravovremeno i da Srbima obezbedite struju, i da se izvrši ovakvo novo tarifiranje?
Građani to ne znaju, ja moram da im kažem pre nego što ih to neprijatno ne iznenađenje, nego taj šok stigne sa prvim narednim obračunima: promenjen je odnos između zelene i plave zone. Umesto ranijih 600 kilovat-sati u zelenoj zoni, to je sada od 1. aprila 350 kilovata, a u plavoj je ostalo 1.600. Na toj razlici između zelene i plave zone, kada se izračuna prosečna potrošnja jednog domaćinstva, što su uradili ekonomisti koji su zaposleni u Elektroprivredi Srbije, a iz SRS su, poskupljenje nije 15,14% za domaćinstva, kao što ste vi rekli, nego 19,8% plus PDV.
Ovo ne samo da je izuzetno poražavajuće stanje za građane Bora, za građane cele Srbije, nego ovaj zakon i sve ono što ste kao ministar do sada uradili, i ova vlada, pokazuje da vi nemate stratešku nacionalnu viziju ni šta ćete u oblasti rudarstva, ni šta ćete u drugim oblastima privrede i kako da se suočite sa tim problemima koji nisu vaše nasleđe nego ste im aminovali onda kada ste bili deo koalicione dosovske vlade.
Zato smatramo, i zbog rešenja koja smo ponudili podnošenjem velikog broja amandmana i na ovaj zakon, da je zaista vreme da građani Bora, koji će doduše uskoro... I verovatno ćete vi tada da potrčite zajedno sa Veljom Ilićem i celom Vladom, očekujem da će i sam Koštunica da se pojavi pet puta u Boru, pošto se bira predsednik opštine, da obećavate kule i gradove. Kada odete recite da je to RTB Bor, a ne Bora.
Ali, za građane cele Srbije i za ljude koji shvataju da vi apsolutno ništa ne možete da unapredite ni u srpskoj privredi, ni u sektoru koji vi vodite, najbolje je rešenje da što pre idemo na izbore i da stručni i odgovorni ljudi, koji će i u ovom sektoru da se obračunavaju sa mafijom, a srpski radikali su, dođu na vlast.

Izvinjavam se, gospodine Markoviću, kolega Ilić, poslanik SRS, verovatno razume da imam, jer ovo nikada ranije nisam uradila, da saopštim nešto veoma važno srpskoj javnosti, ministru koji je ovde, nekolicini poslanika iz vladajuće strukture i naravno svima onima koji prate skupštinski prenos.
Danas popodne počela su hapšenja članova porodice generala Ratka Mladića. Uhapšeni su Miroslav Jegrić i Vuko Jegrić, šuraci Ratka Mladića, koji apsolutno nikakve kontakte godinama unazad nemaju sa srpskim herojem, proslavljenim srpskim generalom, na čiju ste porodicu, bliže i dalje rođake krenuli danas. Takođe su uhapšeni i njegovi rođaci pod nadimcima Kiko i izvesni Branko, pretresaju im se stanovi, ljudima je policija danas upala u stanove i to verovatno čine u širem krugu njegove porodice u ovom trenutku.
Na njegovog sina, koji ima jednu malu radionicu, odnosno garažu, finansijska policija je danas po nalogu vrha vlasti Srbije počela da vrši neverovatnu finansijsku presiju.
Treba da vas je sramota što u trenutku kada se sve ovo dešava i kada nevini ljudi stradaju, kada pokušavate da se dodvorite zlikovcima poput Karle del Ponte i svima onima koji su vaši mentori, raspravljate o zakonu koji ama baš nikakve veze nema sa sudbinom i boljom budućnošću srpskog naroda. Sa druge strane, juče ste govorili hvalospeve o onima, koje hoćete da pomilujete zakonom o amnestiji, koji su izbegli da brane srpsku zemlju i da služe vojni rok. To treba da vam služi na čast.
Ali, budite sigurni, zbog ove informacije i zbog ovoga što radite porodici Ratka Mladića, njegovim bližim i daljim rođacima, narod Srbije će, to ne mora više niko da vam govori, da se podigne na noge. Sada moram da kažem jasno i glasno da Vlada Vojislava Koštunice mora što pre da ode, jer ovakva bruka i sramota i ovo što radite, sa ponižavanjem Srbije, srpskih heroja i srpskog naroda, više ne može da se trpi.
Izvinite, kolega Iliću.

Gospodine Markoviću, nikada nikome od srpskih radikala nije palo na pamet da se poigrava sa ovakvim stvarima i, nažalost, sa činjenicom da su šuraci Ratka Mladića, ponoviću ponovo, Miroslav Jegrić i Vuko Jegrić, i njegovi dalji članovi porodice danas na najbrutalniji način privedeni i uhapšeni, hapšenje se vrši dalje. I, da je vršen pritisak na njegovog sina celoga dana da izda i potkaže svog sopstvenog oca.
To vaše licemerje u ovakvoj situaciji prevazilazi granicu. Vi kažete, da imate informaciju da je tačno ovo što ja poručujem srpskoj javnosti, vi biste učinili nešto. Članove porodice Ratka Mladića hapsi vaša vlast, gospodine Markoviću. Vi, Koštunica, Boris Tadić i svi koji ste spremni da služite Haškom tribunalu ste bruka i sramota za srpski narod.
Pozivam poslanike Srpske radikalne stranke da napustimo za danas skupštinsko zasedanje. Nemamo nameru da razgovaramo o ovom predlogu zakona u situaciji kada vi lovite srpske junake i srpske glave. Hvala.

Gospodine Mihailoviću, verovatno je slučajnost htela da predsedavate sada dok raspravljamo o Zakonu o rehabilitaciji, kao unuk ubijenog đenerala Draže Mihailovića.
Ali, u svemu tome je i dobro što sada predsedavate, a više niste u stranci onog, malo je reći poremećenog ministra inostranih poslova Vuka Draškovića, koji sa četništvom i sa čiča Dražom nije imao ama baš nikakve veze, tek tolike da šenluči na Ravnoj gori, iz godine u godinu.
Što se tiče onoga što je radio, okupljajući određene paravojne formacije i zbog toga se sada dodvorava Karli del Ponte, zato što mu je omča zvana – haška optužnica oko vrata, to je nešto što će da ga progoni do poslednjeg dana dok ga ne iscede, kao svaki isceđeni limun i dok mu ne napišu optužnicu od koje beži, što bi se reklo, kao "đavo od krsta".
Zato je danas, a i vi to znate, s obzirom na to da, kada govorimo o ovome, možete, kao pripadnik te porodice, da razmišljate u kontekstu ovog zakona, a i svako od nas pojedinačno, sa nekim svojim slučajem u porodici, kao što je ovaj, malopre izrečen od strane gospodina Kojčića ili ono što smo potencirali celog dana.
Stvaranje jaza među građanima – Srbima, pre svega danas, u današnje vreme, kada je neophodno da se postigne toliko traženo i toliko potrebno nacionalno jedinstvo, kada ovde u poslaničkim klupama sede ljudi koji žive i dan-danas u veoma teškim uslovima na okupiranom Kosovu i Metohiji, kada sede poslanici poput gospodina Buhe, koji je predsednik Vlade Republike Srpske Krajine, u izbeglištvu ili koleginica Radeta, koja je morala od ustaškog noža da pobegne sa svog ognjišta i ne može da obiđe grob svojih predaka, onda znate da nije u redu da se ljudi, pre svega ideološki pogrešno usmeravani unazad 15 godina, ko zna, možda su ih tako pogrešno usmeravali decenijama u njihovom vaspitanju, a pre svega ostrašćeni i puni mržnje prema onima koji drugačije govore i misle, pojavljuju za skupštinskom govornicom.
Danas smo imali i takvih primera, da oni sebi prave listu Srba koje treba rehabilitovati, a ne pitaju se šta zapravo predstavlja ovo mrtvo slovo na papiru i šta znače ove reči koje ništa ne znače i koje, u najmanju ruku, dovode u zabunu, ne samo potomke ljudi koji su iz ideoloških, političkih i drugih razloga bili proganjani, unižavani i na svaki mogući način su se rušila njihova elementarna civilizacijska i ljudska prava, već šta o tome da govore buduća pokolenja, odnosno oni koji nas danas gledaju, čije su oči uprte u nas.
Ono što sigurno znam, a što vi ne znate, sa ove strane vladajućih stranaka je da, kada govorimo, ili bilo koji drugi predstavnik SRS, mogu da računam, a to poručuje u svom oproštajnom pismu predsedniku Slobodanu Miloševiću haški optuženik, predsednik naše stranke – prof. dr Vojislav Šešelj, na naklonost miliona Srba, ma gde da žive, najviše ovih što žive ovde u Srbiji i onih što žive u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, kao i onih koji su morali da pobegnu od ustaša iz Republike Srpske Krajine i žive u dijaspori.
To vrlo dobro znate, zato što oni znaju da su na putu odbrane nacionalnih interesa i na putu stvaranja uslova da se brane sve srpske zemlje i da se deca, kao što vam je jutros rekao gospodin Nikolić, i partizana i četnika, u poslednjem otadžbinskom ratu nazivaju četnicima, te mogućnosti i poziv na tako neophodno jedinstvo je sve ove godine činila i radila jedino SRS i naš predsednik.
Ali, šta da govorim pojedincima, odnosno mnogima od vas, čast malom broju izuzetaka iz vladajuće garniture ili onih ministara koji se nalaze u Koštuničinoj Vladi, kada su govorili o tome da smo mi Srbi zlikovci, a najstradalniji smo narod i to dobro znate, da smo narod koji je želeo drugima da nanese zlo i zaboga, vršili smo nekakve, kako imaju običaj da kažu – oružane akcije.
Imala sam slučaj pre nekoliko dana u Skupštini grada Kragujevca da u jednom aktu, u kojem se daje mogućnost da učesnici poslednjih otadžbinskih ratova budu oslobođeni prevoza, a onda se kaže da to pravo imaju oni koji su učestvovali, zamislite, u oružanim akcijama od avgusta 1990. godine. O čemu se zapravo radi?
Radi se o tome da u vašim glavama i u svesti vas samih, a sve manji broj ljudi je koji vas podržava, još uvek ne postoji ono što je primarno i što je zapravo osnov da bi se neko nazivao patriotom i da bi zaista dobio priznanje od naroda da voli svoju državu i svoj narod, a to je – da raščistite sa time ko smo mi Srbi, a ko su, kroz vekove i unazad, ako se vraćam ovih 60 godina, bili naši neprijatelji. Govorim o periodu Drugog svetskog rata, a naročito o "brozomaniji", o tom vremenu jednoumlja i komunizma, i o periodu od 1990. godine, pa naovamo.
Znate, po ovom vašem zakonu, sada nazivate to zakonom, čovek koga svi vrlo dobro poznajete, koji je aktivni učesnik političkog života Srbije, jedan je od osnivača, odnosno bio je predsednik Demokratske stranke i sada je član predsedništva, Dragoljub Mićunović, može da se pozove na ovaj zakon i da, pošto je kratko vreme boravio na Golom otoku, kaže – tražim da budem rehabilitovan. Ali, da pitate ljude koji su isto vreme bili sa njim na Golom otoku šta je on tamo radio dok su bili na najgori mogući način mučeni, reći će vam da je sarađivao sa onima koji su ih držali u takvim neljudskim i necivilizacijskim uslovima, i došao za kratko vreme u svoj Beograd.
Isti odnos sada imaju i oni koji ga slede, a takozvani su demokratski blok, ova njegova demokratska deca, pod znacima navoda, i Boris Tadić i onaj Šutanovac, razni Đilasi i drugi. Isti odnos imaju prema onima koje sada drugi sudovi i drugi zlikovci i dželati progone, poput gonitelja u Haškom kazamatu.
Nisu digli glas zbog toga što je na ovakav način pre tri godine i više, uz njihovu pomoć, uz pomoć Svilanovića i ostalih ustaša u Srbiji isposlovana lažna optužnica protiv predsednika naše stranke – prof. dr Vojislava Šešelja. I ne piše dr Vojislav Šešelj sve ove knjige samo za vas neuke da se nečemu naučite, ova koju držim u ruci je knjiga pod brojem 63. Znate kako se zove? "Kriminalac i zločinac Havijer Solana".
Ne govori se samo u ovoj knjizi o tome kakva je sve nedela i zlodela taj zlikovac počinio ovde u Srbiji, nego o tome da su svi koji su bili spremni da služe i Amerikancima i zapadnim silama, a isto tako oni koji su bili spremni da sarađuju sa fašistima i nacistima u Drugom svetskom ratu, da između njih može da se povuče paralela – između ovih novih ili mlađih domaćih izdajnika i onih koji su to radili za neke privilegije: za sebe, za članove svojih porodica, nekada davno i prosto uživali u montiranim političkim procesima i sehirili nad time da se nevini ljudi ubijaju.
Zbog toga niste pozvani da govorite na dostojanstven način o ovome, zato što još uvek imate ideološke barijere u svojoj glavi. Ako danas svi od reda ne izađete i ne kažete da hoćete da branite svakog haškog zatočenika i ako ne pokrenete inicijativu i ne prihvatite ono što vam je juče ponudila Srpska radikalna stranka – da se ukine Haški kazamat, zato što je napravljen da bi se, kroz montirane političke procese u toj najmonstruoznijoj političkoj tvorevini u svetu, sudilo samo Srbima, o čemu onda pričate? Kako ćete onda da budete humani prema senima onih koji su stradali, bili na ovoj ili onoj strani, kao i da razumno i racionalno donosite neki sud sa ove vremenske istorijske distance?
Zbog toga, ne samo da nećemo biti u sali kada se bude glasalo o ovom predlogu, nazovi zakona, nego ćemo onako, kao što to sada iz haške ćelije i bez svetla ovih dana čini Vojislav Šešelj, i kroz ovakve knjige i okupljanja na stotine hiljada ljudi, to ste najbolje mogli da vidite pre nekoliko dana kako je to kada patriotska Srbija izađe, onda vam je to istorijski sud za vašu noviju istoriju, šta ste radili, i za one koji su vas učili da radite pogrešno za ovu državu i za ovaj narod. Tada ćete se pitati i stideti pred svojim potomcima.

Gospodine Markoviću, mene vaša zbunjenost ne čudi. Počeli ste da zaboravljate kako se zovu i prezivaju poslanici. Četiri meseca niste na mestu predsedavajućeg, tako da me ništa ne iznenađuje. Vi ste toliko izgubili orijentir, što reče gospodin Nikolić, kao da smo sad u decembru mesecu, 17. ili 20 i neki decembar. I da je prvoaprilska šala, nije danas 1. april, bilo bi mnogo.
Reklamiram član 27. Poslovnika, koji govori o tome kako predsednik Skupštine treba da zakazuje sednice, kako njima da predsedava, a posebno da vam obratim pažnju na blagovremeni i usklađeni rad radnih tela Narodne skupštine.
Ovaj čovek koji je predložio da se ovo nemoguće spoji u jednu tačku dnevnog reda, to je isto toliko fantastično kao što su mu one tačke dnevnog reda na opštinskim skupštinama ove njegove organizacije ili već kako se zove - strančice, što ne može ni motkom cenzus da prebaci, taj čovek ne samo da nije razmišljao o tome o čemu se ovde radi i da li su te odluke prošle određena radna tela, nego očigledno da vama u problemima i u razmišljanju od ostavke do ostavke, gospodine Markoviću, takođe to nije bilo važno.
Prvo, zbog toga što sva radna tela Skupštine nisu prošla ove akte koje vi nama predlažete i zato što je nemoguće da u okviru jedinstvene rasprave, a ne verujem da imate nameru da je povećate tri ili četiri puta, mi na ozbiljan način razgovaramo ne samo o kreditima nego o vašoj spremnosti da Republika Srbija i ovako siromašni građani daju kontragarancije za projekte koji su bezumni, najblaže rečeno, pojedini od njih. Ne samo zato što će direktno da koštaju budžetske obveznike, nego zbog toga što ste vi imali danas najpreči posao, na šta su vas upozorili i gospodin Nikolić i gospodin Krasić.
Vi da ste predsednik Skupštine, pa i u ostavci, i onako sa nonšalantnim stavom pred novinarima, pred javnošću, te hoću, te neću, morali ste da znate, gospodine Markoviću, da jedna od najvećih država u svetu, nama prijateljska Ruska Federacija, nije čekala da ispunjava uslove na način na koji vi želite da predstavite da ste demokratičan predsednik, da poštujete striktno Poslovnik i da nam dajete takva obrazloženja. Oni su se dva dana pošto je ubijen Slobodan Milošević iz svojih kancelarija, deputati u ruskoj državnoj Dumi, spustili u salu i krenuli sa raspravom i sa deklaracijom koja traži da se ukine antisrpski haški kazamat.
Vama je smešno, lepo i šareno. Pod svetlima ste ovde. Niste se upitali da li svi zatvorenici koji se tamo nalaze na pravdi boga i kojima ne počinje proces, kao našem predsedniku, imaju svetlo, da li imaju osnovne mogućnosti i uslove da se pripreme za svoju odbranu. Nije vam stalo da stanete u njihovu odbranu, ni da kritikujete aktuelnu vlast. Naravno da nije, zato što nemate elementarni osećaj za svoje sunarodnike.
(Predsednik: Vreme.)
Pre svega, zato što ste vi sve ono suprotno od njih, niste nikada bili spremni da branite ni državu ni svoj narod. Vaše poslaničke fotelje, vaše fotelje u upravnim odborima, na ministarskim mestima, velika primanja, šareni lusteri, šareni baloni i sve što je u vašim glavama, sve vam je to preče od države i naroda. Zato vam ističe vreme i zato ste takvi kakvi jeste.