Dame i gospodo narodni poslanici, 3. juna 1999. godine kada se obraćao sa skupštinske govornice u ime srpskih radikala i kao potpredsednik Vlade prof. dr Vojislav Šešelj je poslanicima i celokupnoj srpskoj javnosti poručio da smo mi srpski radikali spremni da priznamo da smo pogrešili i da prestanemo da se bavimo politikom ako je to što stoji, a što je tada Skupština usvajala i protiv čega je jedino bila Srpska radikalna stranka – okviri i načela za mirovni sporazum Černomirdin-Ahtisari, tačno i sprovodljivo.
Nažalost, ispostavilo se da smo mi srpski radikali bili u pravu. Ono što ste vi tada u jeku kampanje već za izbore sledeće godine, potpomognuti od strane Amerikanaca i Zapada, finansijski i logistički pre svega, slavili kao veliko rešenje danas je nešto sa tragičnim i nesagledivim posledicama po srpski narod u južnoj srpskoj pokrajini.
Od 1996. godine proturaju se razni modaliteti i teze o tome kako da se reši pitanje Kosova i Metohije, zapravo to datira još od kraja osamdesetih godina, ali u tome se 1996. godine, ako se ne varam tada baš, ističe akademik Despić, jedna grupa akademika oko njega; pojavljuje se sa nekim svojim planom Dobrica Ćosić, da bi se 2001. godine, uoči jednoglasnog usvajanja Rezolucije o položaju Srba na Kosovu i Metohiji, sa podelom Kosova i Metohije izjasnio i tadašnji premijer Zoran Đinđić.
Bilo je u okviru tzv. rasprave u javnosti raznih drugih rešenja: da se vratimo na Ustav iz 1974. godine, da Kosovo bude republika, da dobije nezavisnost, pa sve do ovih današnjih glasnogovornika koji idu na ruku šiptarskim separatistima i Amerikancima koji ih podržavaju, do najnovijih jučerašnjih, kako ih je nazvao, entitetskih karti Nebojše Čovića.
Međutim, moram sada uz jednu opasku i vama, gospodine Koštunica, da kažem da je taj čovek do pre dva-tri meseca, dok gospođa Sanda Rašković-Ivić nije došla na mesto šefa koordinacionog odbora, sve vreme bio na mestu tog tela koje je trebalo da se brine o sudbini, da pomaže Srbima na Kosovu i Metohiji. Pre nego što je izašao, sinhronizovano uz Karića i uz Demokratsku stranku, sa tim entitetskim kartama, jasno je govorio ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije da Srbi ne mogu da imaju tapiju nad gradovima, nad crkvama i manastirima na Kosovu i Metohiji, da sve to treba da se baci u mutni Dunav – sada parafraziram i muka mi je uopšte što moram da izgovaram te reči moralnih, u svakom slučaju politički inferiornih, nakaza i ljudi koji nikada ništa dobro nisu mislili srpskom narodu.
Pred sobom imam dve deklaracije i jednu rezoluciju, koje su jednoglasno usvajane u Narodnoj skupštini Republike Srbije u periodu DOS-ovske vladavine, kada je Srbija doživela nacionalni sunovrat i kada je doživela da i u momentu kada se u avgustu mesecu usvajala jedna rezolucija, koja je bila tako mlaka i nikakva, koja je samo konstatovala stanje u kome se naš narod nalazi, a danas je još u goroj poziciji, tadašnji premijer iz DS-a Zoran Živković pobrka dva grada na Kosovu i Metohiji i kaže – nema u Štrpcu jednog jedinog živog Srbina; pomešao je Štimlje i Štrpce. Eto takvi su bili predstavnici vlasti, ovi koji se hvale da imaju saveznike u američkom Kongresu i na Zapadu i kako su oni, tobož, bili spremni da rešavaju sva ta pitanja.
Da je besomučna NATO agresija 1999. godine, koja je trajala 78 dana, na našu zemlju i na naš narod zapravo bila nešto drugo, a ne navodno spasavanje od humanitarne katastrofe i njihova briga za Šiptare na Kosovu i Metohiji, pokazalo se već kasnije. Epilog je, evo, svima poznat: u proteklih 15 dana, kada je potpisan i sporazum, od strane Vuka Draškovića, o nesmetanom prolazu NATO snaga, jer u nestanku bipolarnosti, u nestanku ravnoteže na opštoj globalno-političkoj sceni, pre svega što se tiče zapadne vojne alijanse, jasno je bilo svima, svim odgovornim ljudima i svim državnicima koji to gledaju na takav način, a predstavljaju onaj pravdoljubivi deo čovečanstva, da je njihova namera bila da se sve više šire na istok i da je to zapravo bila svrha, a da su šiptarski teroristi, separatisti i njihova želja za nezavisnošću samo jedan dodatni instrument u njihovim rukama.
Poražavajuća je današnja situacija u kojoj se nalazi srpski narod u našoj južnoj pokrajini – 6.535 terorističkih akcija, možda i nekoliko desetina više, izvinjavam se ako i ovaj broj nije tragični bilans, 1.200 osoba ubijeno, 1.238 ranjeno, 1.146 nestalo, oteto, izvedeno preko 5.000 terorističkih akcija uz pomoć tzv. Kosovskog zaštitnog korpusa i UNMIK-a kao mozga terorista, odnosno separatista iz redova šiptarskih bandi. Sve je to prethodna vlada nemo posmatrala, donoseći ovako blage rezolucije.
Kada već govorite o poziciji Ustavnog suda i o tome šta on može a šta ne može i kada se taj nesrećni Slobodan Vučetić oglašava, moram da upozorim sve vas koji ste na ovoj ili onoj funkciji bili na vlasti, da smo vas tri godine usmeravali na to šta treba da činite kada već de facto postoji Rezolucija 1244 i taj sporazum i Kumanovski sporazum, a vi to niste radili.
Lepo smo vam govorili da svaku odluku šiptarskog rukovodstva, separatističkog, a naročito posle usvajanja tzv. Hekerupovih ustavnih okvira i svođenje državnika iz matice, Republike Srbije na strance, uvođenje carine, taksi i akciza, morate veoma glasno i jednoglasno, i za to bismo vam dali pomoć, da osudite i da neprestano Ustavni sud Srbije, sa takvim ocenama da se Šiptari na Kosovu i Metohiji, koji su posle usvajanja Hekerupovih ustavnih okvira dobili i svoj parlament i svog predsednika i navodnu autonomiju na području lokalnih samouprava, ponašaju u suprotnosti sa Ustavom i zakonom, namerno kršeći i taj deo, koji nam garantuje Rezolucija 1244, teritorijalnog integriteta, odnosno suvereniteta.
Zlonamerno je ona citirana i radi se i danas o tome. O tome je govorio gospodin Vučić, kada je anekse sporazuma i delove Rezolucije preneo kako to jeste, kroz citat; dakle, insistirali smo na tome i to je trebalo da bude takva sinhronizovana akcija da se po Rezoluciji hiljadu vojnika i policajaca vrati, da se uspostave carinski punktovi i da se učini sve da se zaštiti srpski narod na Kosovu i Metohiji. To nije učinjeno. Nije urađeno ništa.
Mi danas imamo pred sobom rezoluciju, po kojoj ćemo rezolutno da se izjašnjavamo mi koji smo u opoziciji, a koji smo oduvek, kada je pitanje Kosova i Metohije, to stavljali iznad svakog interesa, jer ključ svih pitanja za nas su bili Republika Srpska Krajina, Republika Srpska, Kosovo i Metohija, jedinstvo naroda i države. Tako smo se ponašali kada smo bili ono kratko vreme na vlasti i otkako smo opozicija.
Pravna snaga i pravni tretman ove rezolucije mora da bude obavezujući za sve. Znate, to što se Boris Tadić kao predsednik Republike, izabran uz vašu pomoć, vas iz DSS-a, ne obuva, što bi moji Šumadinci rekli "svakog dana u istoj pameti", to je njegov problem.
Ali, ovo što se danas odluči ovde i što će Skupština velikom većinom da usvoji mora da bude obavezujuće za sve. To je naša obaveza prema Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji, koji su potpuno nezaštićeni i koji su teško stradali, ne samo u noćima između 17. i 19. marta 2004. godine, već se to nastavlja i dan-danas.
Ne mogu da se otmem, dok sada vas gledam i ovo govorim, utisku i očima dece koja su nas ispraćala iz Prilužja i Plemetine, kada smo kao delegacija stranke, na čelu sa gospodinom Aleksandrom Vučićem, išli od manastira Banjska, u koji se, hvala bogu, posle više vekova vratilo naše bratstvo, otišli do tzv. enklava, okupiranih sela Prilužja i Plemetine. Posetili smo osnovne škole "Vuk Karadžić" i "Sveti Sava". Ta deca, direktori tih škola i ti nastavnici, okupljeni građani tih sela tražili su još tada od nas, a to je bilo u maju mesecu, da se što pre sastanemo, da donesemo jedinstvenu odluku koja će da poboljša i da utiče na to da se obezbedi opstanak i da se garantuje sloboda našem narodu na Kosovu i Metohiji.
Ta deca, ti dečaci i te devojčice su nas sa stiskom svojih malih ruku ispraćali i tražili to od nas. Mi smo im to tada obećali. Mi se danas sa mnogo meseci zakašnjenja, zajedno sa vama, nalazimo u najvišem skupštinskom domu da usvojimo jednu takvu rezoluciju.
Upozoravamo vas, kao što smo vas upozoravali kada niste mogli da verujete i govorili – Udbine su daleko, Knin je daleko; niste hteli da razmišljate o stradanju naroda u Republici Srpskoj. Blizu su Raška, Kraljevo, Kragujevac i Beograd, imajte to na umu i mislite stalno na opstanak našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada želite dobro svojoj državi, kada idete na postizanje opšteg konsenzusa oko ključnih nacionalnih i državnih pitanja, kao što je pitanje Kosova i Metohije, onda morate sve segmente kako bi država nesmetano funkcionisala da gledate u tom pravcu.
Nemoguće je da onda sa potpuno neizbalansiranim budžetom ministar finansija izađe za 2006. godinu, jer kao što je velika zebnja i strepnja svih nas i svih građana Srbije oko zaštite srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, velika je zebnja i strepnja svih građana kako će da uđu u sledeću budžetsku 2006. godinu, a naročito kako da izađu iz ove. Jer, svi statistički podaci pokazuju da je egzistencija naših građana svakog dana sve gora i sam ministar je priznao da je inflacija u ovoj godini daleko od očekivane projekcije koju su imali on i guverner Jelašić.
Kurs dinara, uz sve druge poremećaje na našem tržištu, uveliko zapravo daje pravi prikaz stanja da na toj fluktuirajućoj berzi kapitala, da odnos 86 dinara za jedan evro, koliko je već danas, nije taj, jer nema proizvodnje i nema stvorene nove vrednosti, kako bi se ojačale devizne rezerve i kako bi se pre svega ojačao kurs dinara, samo kroz povećanje proizvodnje, kako bi proizvodi koji su konkurentni, a proizvode se na našem tržištu, bili spremni za izvoz.
Međutim, šta da kažem kada u ovoj zemlji, i pored svih tih problema u odnosu na našu domaću valutu, preferencijali koje naša zemlja ima za pojedine poljoprivredne proizvode, za pojedine vrste metala nisu iskorišćeni. Vi kao da se bojite toga. Dakle, od one šećerne afere i od davanja odobrenja od strane Miroljuba Labusa u periodu od pre dve godine, vi kao da ste zaboravili na sve povoljne spoljnotrgovinske aranžmane koje imaju Srbija i Crna Gora, odnosno Srbija i država ih uopšte ne koristi.
Tačno je to što je Mlađan Dinkić rekao da su stvoreni ambijentalni, odnosno institucionalni uslovi kroz izglasavanje one jedne deklaracije i promene carinskog zakona da se na mnogo veći nivo podigne tekstilna industrija i proizvodnja. Reći ću vam na primeru paraćinske štofare ili na primeru kragujevačkog "22. decembra". Sve i da dođe novi vlasnik, a u Paraćinu je novi vlasnik, u pitanju je jedna italijanska kompanija, uz sve dugove koji su tamo zatečeni i uz razvlačenje opreme od strane bivšeg DOS-ovskog direktorskog lobija, nije ostalo ništa.
Mnogo vremena treba da prođe i ko zna koliko takvih rezolucija za tekstilnu industriju da bi moglo da se krene sa proizvodnjom, a to je jedna od privrednih grana koja je ranije u bruto društveno proizvodu imala važno mesto. Poljoprivreda utiče sa 21%, primarna poljoprivredna proizvodnja, i prehrambena industrija koja se tiče prerade poljoprivrednih proizvoda sa preko 25% u ukupnoj strukturi naše privrede.
Gde su ti proizvodi na evropskom, na svetskom tržištu? Nema ih. Nasuprot tome imamo ono o čemu je govorio kolega Krasić i ovaj moj amandman je samo nastavak amandmana koji je on podneo u ime poslaničke grupe SRS, imamo veoma nizak nivo tekućeg bilansa što se tiče naše valute, o čemu sam već govorila, i imamo jednu ogromnu unutrašnju prezaduženost, cifra dostiže do 11 milijardi evra u ovom trenutku i pitanje je, do kraja godine neko će morati da izađe sa tim podatkom, kolika je, te otud jednu neverovatnu situaciju za dalji oporavak građana, u pojedinačnom finansijskom smislu, a da ne govorim, države.
U razvijenim svetskim zemljama kao što je Kanada, kada dođe kraj godine i kada se objavi da je unutrašnji dug građana prema bankama, jer to je ogromna zemlja, sa ogromnim brojem stanovnika, veliki, visok i svakako je to zanemarljivo u procentima u odnosu na ovih 11 milijardi evra, koliko trenutno iznosi naš unutrašnji dug, onda u anketama tih građana, kada ispitaju te koji imaju zaduženje po platnim karticama šta im je najveći san u životu, kažu, da se oslobodimo toga.
Sada dolazimo do dve i po milijarde devizne štednje, navodno u bankama, o čemu je govorio Mlađan Dinkić, odnosno dve milijarde i 70 miliona. Morao bi da nam objasni u ukupnoj strukturi, a pošto je on verovatno imao saradnju i sa bankama i udruženjem banaka, kada je ovako nebulozni zakon o bankama stavljao u proceduru, da li je to štednja po deviznom računu ili je to obavezni depozit.
A pre će biti da je to, jer informacije koje sam dobila od jedne od najvećih banaka, koje posluju kao strane, odnosno domaće na našem tržištu i koje imaju poslovanje u obimu od 80% sa sektorom stanovništva, to je zapravo obavezni depozit kod kredita, koji verovatno i mnogi od vas imaju, manje ili veće.
Da li je u pitanju ovaj kratkoročni keš kredit za koji najveći broj građana svakoga dana aplicira i pozivaju se ljudi sa državnih medija, sa bilborda da dođu što pre, veoma je brzo i efikasno, ali se ne kaže kolika je kamata. To vidite kada dođete tamo. Na dve godine pozajmica od 2.000 do 5.000 evra, efektivna godišnja kamata je 24%. Ako je taj rok otplate pet godina, vi vidite da samo tri godine banci plaćate kamatu. To su užasno skupi krediti.
Govorio je ministar Dinkić i o stambenim kreditima, ali u kontekstu povoljnosti, i to samo pod određenim uslovima može da se govori o kreditima koje država daje preko Nacionalne korporacije. To je limitirani broj sa određenim bankama koje su potpisale ugovor. Mislim ova "Vojvođanska banka", mislim da je "Rajfajzen banka" među prvima to uradila, možda "Meridian banka", ali dolazite na druge zakonske barijere, pre svega, one koje se tiču obaveznosti hipoteke, svih uslova koje morate da ispunite, a koji su zaista neverovatni.
Samo što vam ne traže broj cipela i do kraja niste u mogućnosti da popunite formular kako biste konkurisali. I da sve to nabavite, i da uzmete hipoteku prvog reda, i da nađete kasnije neku kolateralu za zamenu, ne vredi, jer u bubnju je samo 1.500 porodica u Srbiji, a taj problem ima nekoliko stotina hiljada ljudi.
Zašto smo mi govorili, sada to radimo u Novom Sadu, zašto je to bio predizborni program gospodina Vučića za mesto gradonačelnika?
Da mora da se gradi, ali ne pod takvim isforsiranim cenama, kao što je sada neverovatan kvadratni metar u Kragujevcu, koji je privredno propao, od 1.200 ili 1.300 evra stana, nego po cenama, kao što imate slučaj Novog Sada, gde nova gradnja košta, neverovatnih u odnosu na Kragujevac, 600 evra za novi metar kvadratni stana.
U tom smislu je ministar lagao kada je rekao da su uslovi MMF-a i ono na šta je on, u lošoj pregovaračkoj poziciji, pristao kao par ekselans prioriteti, a to su isplata duga penzionerima i smanjenje javne potrošnje, smanjenja u javnim preduzećima, samo bili krajnji uslovi i da je to zadnje što će on da radi dalje sa MMF-om.
Kaže - to ću da završim, taj trogodišnji aranžman je produžen do kraja maja, a u maju nam je rekao biće mnogo brže, sada dođosmo do kraja godine, ali to jednostavno nije tačno.
I u sledećoj 2006. godini, po sistemu "staf monitoringa", odnosno nadgledanja izvršenja svake pozicije i stavke, ništa nećete moći da uradite, a da ulažete u proizvodnju, a da ulažete u socijalne programe, koji bi davali vidljiv efekat.
Zbog toga sam u ime poslaničke grupe SRS predložila, kao u svakoj dobroj ekonomiji, kada već imate ovakvu prihodnu stranu, moram kasnije u amandmanu na član 6. da se osvrnem na to kako je došlo do ovolikih prihoda i kakva su zahvatanja i od koga, da uz balans između rashodne i prihodne strane – uz pravilno korišćenje, bez otimačine, bez nameštanja tendera, bez svih tih davanja bespotrebnih, bez kupovine bogatog i luksuznog voznog parka Borisu Tadiću i Narodnoj kancelariji, bez davanja na raznorazne nevladine organizacije, kojih je mnogo, a koje direktno rade i usmerene su protiv interesa države i naroda, to su samo neke od stavki. – moguće je da se više uradi u socijalnom programu.
To što su na kašičicu dobili Bor, Kragujevac i Vranje nije ništa. Tri meseca je isplaćivana jednokratna pomoć radnicima u Kragujevcu. Hoćete tako da radite i da obećavate u 2006. godini? Kada je počela? U aprilu sa 15.000 dinara, pa jedna faza, pa druga krajem maja, pa tek u septembru do kraja.
Gde je tu obnavljanje proizvodnje i gde je tu rešavanje pitanje nezaposlenih? Jednostavno to ne može da se radi na takav način.
Ovaj budžet se projektuje u drugom veoma osetljivom trenutku. Budžet je za 2006. godinu, kada će da se rešava sudbina Kosova i Metohije, odnosi u državnoj zajednici između Srbije i Crne Gore i sve većih aspiracija koje ima separatistički režim na čelu sa Milom Đukanovićem, i sve će to biti jedna takva konfuzna situacija, koja pogoduje Zapadu, a pre svega Amerikancima, Svetskoj banci i MMF-u, još jedan osnov više da u prvom kvartalu nastave sa pritiscima.
Projekcija ovakvog budžeta po modelu MMF-a, sa potpuno besmislenim izvlačenjem suficita od 40 milijardi, dok sa druge strane trpe građani koji nisu dobili ni stambene kredite, ni kredite za preduzetništvo, za otpočinjanje proizvodnje, ima njih, ali to je u tako maloj meri, a onda ćete da koristite budžetska sredstva za davanje kontragarancije, za izmišljanje nekih novih agencija, to je potpuno besmisleno.
Kada se uradi celokupna rekonstrukcija, odnosno prekomponovanje ovog budžeta sa prihodima od strane SRS, kao što smo mi to uradili počev od prvog, pa preko drugog amandmana, mi dolazimo do nekog prihvatljivog rešenja, s tim što znamo da su mnogi drugi mehanizmi potrebni da, osim što je potrebno da se na takav način izbalansiraju i prihodna i rashodna strana, budu u istom nivou što se tiče nominalnog iznosa, kao što sam to predložila.
Meni Vlada daje odgovor da ona ne shvata zašto to radim. Baš zbog domaćinskog ponašanja i zbog toga što razmišljam šta je sa svim ovim ljudima kojima je isto tako prošle godine obećano, ostavljeni su na cedilu.
Imate samo neka sitna sredstva za sve te namere, a od toga ništa. Recite Mlađanu Dinkiću, ako se ne pojavi danas, vi iz G17 mu recite danas u toku dana, dok traje rasprava po ovim zakonima da je jadno i bedno to što je izjavio kada je podnosio ekspoze, da je preko 7.000 ljudi dobrovoljno u Vojsci Jugoslavije napustilo svoja radna mesta.
Preko 700 ljudi i u severnoj Kosovskoj Mitrovici, i u opštini Zubin Potok, Leposavić, a da ne govorim o onima koji su još u mnogo ugroženijoj situaciji, jer su u tzv. enklavama potpuno okruženi šiptarskim teroristima i okupatorima, dobilo je otkaz. Ti ljudi su se javljali i Ljubomiru Kragoviću, i kolegi Periću iz SRS i meni lično da kažu da država takav odnos ima prema njima, jer nije svejedno šta će da se dešava.
Ti ljudi su bili velika, ne samo kakva-takva, ogromna sigurnost za meštane svih tih opština i sela, jer su umeli, jer su visokoprofesionalni, iako kod sebe ne mogu da imaju ni praćku, a kamoli oružje, potpuno su razoružani, ali su psihološki veoma važni za prisustvo tamo i da ih država plaća, što se pokazala i u noćima između 17. i 19. marta 2003. godine.
I onda, a naročito od 1999. do 2001. godine, kada su šiptarski teroristi, potpomognuti Kosovskim zaštitnim korpusom, krenuli da ubijaju srpske žene i decu.
Razmislite o tome šta je državni strateški interes, zašto smo svih ovih meseci kroz sve ove zakone govorili: ulažite u zdravstvenu zaštitu, ulažite u školstvo, a ne po modelu amerikanizacije školstva, prihvatanja svega što piše u Bolonjskoj deklaraciji, vidite na šta se sve to svelo. Posle mesec dana žale se profesori sa svih univerziteta.
Ulažite u proizvodnju, nemoguće je da to uradite ako i dalje imate ovakve parazite na budžetu i suficit koji je trebalo da služi, ako već može da se dođe do tolikog zahvatanja, za direktnu proizvodnju i izvoz, kako bi se u sledećoj godini, u tom pogledu, napravili veći pomaci. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas se nisu stekli uslovi za nastavak rada po tački dnevnog reda kada razmatramo Predlog zakona u pojedinostima.
U pokušaju svoje revnosti ministar Predrag Bubalo, koga očekuje Predlog zakona koji je na dnevnom redu posle razmatranja Predloga zakona o budžetu u pojedinostima, došao je u skupštinsko zdanje misleći da je njegov zakon uskoro na dnevnom redu, što doduše rade pojedini ministri iz redova vladajuće koalicije, ali mogu da se izbroje ili ne izbroje na prste jedne ruke.
U takve ne spada Mlađan Dinkić i on pozivom vama – ili vam se ne odaziva na poziv ili niste u mogućnosti da stupite sa njim u kontakt i nedolaženjem na nastavak današnjeg zasedanja, odnosno na početak nastavka, već treći vaš pokušaj – jasno pokazuje da omalovažava Narodnu skupštinu, da u Golupcu otvara neku sportsku halu ili objekat koji je tri puta pre toga otvaran i zaista nam je dosta više njegovog bezobrazluka, a i građanima Srbije.
Imamo izveštaj Vlade Republike Srbije štancovan za skoro svaki amandman SRS isti. Ako ne piše - odgovor je kao u amandmanu na član 2, onda piše da nisu razumeli amandman. Ne može to tako. Ne može ovako da se ponaša jedan ministar.
Ministar Bubalo što je došao to je njegova obaveza za svaku sednicu i po svakom zakonu. Je l' tako, gospodine ministre? U stvari, vi ste pozvani da dođete na svaku sednicu. Gospodine Markoviću, sat i po vremena vam je trebalo da smislite šta ćete da nam kažete da bi se stekli uslovi za nastavak rada.
Ako je sve to tako i ako vi sada mrtav hladan sedite i nastavljate dalje da razgovarate i da dajete nama reč po amandmanima, odnosno kolegi Mirčiću, šta ste onda razmišljali za tih sat i po vremena. Valjda je trebalo da nas obavestite do kakvih ste saznanja došli, zašto je to tako.
Izašao je gospodin Vučić, nedvosmisleno vam je ukazao na to da se ministar i potpredsednik Vlade šegače sa nama i sa građanima Srbije. Kasnije je kolega Arsić, pošto je predsednik našeg okružnog odbora za Braničevski okrug, dobio na sve te svoje zahteve takođe kao ovlašćeni predstavnik informaciju da je ministar po Golupcu, ko zna gde i na šta ovo dalje liči.
Zašto ste uopšte prekidali rad dva sata ako ćete sada nesmetano i normalno da nastavite zasedanje? Odakle vama uopšte to pravo? Vi ste jutros nešto pokušali, gospodine Markoviću, a najveći ste krivac vi, jer je vaš Poslovnik i predlog koji su oni usvojili, vaša skupštinska većina, obesmislio rad Skupštine. Pokušali ste nešto da kalkulišete sa minutažom poslanika. Ne ide to tako.
Mi smo imali u prošlom DOS-ovskom sazivu jednog poslanika koji ništa drugo nije radio nego svakog jutra još u 9,30, čim ovi ljudi otključaju vrata, dođe, sedne, ubaci karticu. Taj nikada nije izašao za skupštinsku govornicu, naprave specijalnu emisiju DOS-ovci o njemu i kažu - ovaj je najvredniji poslanik jer sedi, kartica mu stoji sve vreme. A on, da li sluša ili ne sluša, piše neke svoje knjižice, hvata beleške. Mi nećemo tako da radimo. Ozbiljni smo ljudi, građani od nas očekuju da štitimo njihove interese, da se suočimo i da ministar na naše argumente da odgovor.
Ako vi mislite i kazali ste nam - evo vam odgovor Vlade, da je to odgovor Vlade na amandman koji sam podnela da se potpuno izbalansira budžet, prihodna i rashodna strana za 2006. godinu, uz ceo sled koji posle ide po razdelima, takav da to nije moguće, zamislite vi tog genija iz Vlade, kaže da to nije moguće zato što je izbačen suficit. Šta će nam suficit od 40 milijardi dinara kada oni kojima je pomoć najpotrebnija to nemaju, a ministar se hvali da mu je budžet pun para.
Ako vi imate iole morala i odgovornosti da i dalje na takav način predsedavate Skupštinom, neka vama služi na čast, ali da znate da to nije u redu i onda budite ljubazni, pošto ste prekršili ceo Poslovnik na takav način i ponašajući se u nastavcima isto. Sve mislim sat vremena, promeniće se bar Predrag Marković, pa će da kaže - zašto mene ovaj Dinkić i Labus da zavitlavaju i da mene diskredituju pred poslanicima i pred javnošću, da odložim zasedanje ili da tražim da hitno dođu.
Niti vam se javljaju, niti imate odgovor gde su, ili znate a nećete da kažete, niti nam dajete nagoveštaj kada bi ministar mogao da dođe. Za 15 minuta popiste kaficu, vratili smo se ovde kao da ništa nije bilo. To neće moći.

Dame i gospodo poslanici, gospodine Anđelkoviću, pred nama je Predlog predsednika Republike Borisa Tadića. Da bi ovaj predlog došao u Skupštinu, da bi se poštovao Poslovnik, Ustav i zakon ove zemlje, morali bi ozbiljno poslanici da stave prst na čelo i da razmisle da li je Boris Tadić predsednik Republike.
Pre svega, da pitam vas iz DSS, vi ste ga izabrali za predsednika, potpomogli ste "žutima" da on bude izabran za predsednika Republike, izađite sad ispred zgrade Narodne skupštine, prošetajte ulicama Beograda, krenite od severa prema jugu i pitajte građane ko je njihov autentični predstavnik i ko je pravi predsednik građana Srbije, svako će vam reći da je to Tomislav Nikolić.
Pošto ste učinili sve da na dan izbora, u drugom izbornom krugu, pošto ga je Tomislav Nikolić deklasirao u prvom, Boris Tadić, zahvaljujući vašim glasovima, dobije mandat da vrši, što on ne radi, poslove propisane Ustavom i zakonom, onda morate da snosite odgovornost i za dva kandidata, o kojima je govorio gospodin Krasić juče i gospođa Radeta danas.
Jer ove njihove pleh biografije i sve ovo što niste napisali, odnosno Tadić vas nije obavestio, i dalje vas drži neobaveštene, svakako govori u prilog tome da su kandidati loši.
Što se tiče SRS, mi možemo i o postojećim sudijama Ustavnog suda, a znate da smo eksperti za lošu i katastrofalnu biografiju i ponašanje Slobodana Vučetića, da govorimo, i danas o ove dve, što bi rekli neki od vas "kandidatkinje", ova dva kandidata, ali to je u ovom trenutku manje važno, već činjenica da nam kandidate predlaže predsednik koji je jednu od kandidata imao u svojoj ekspertskoj grupi za izradu ustava.
Pošto je taj predlog ustava došao onako, da bi vama DS njime trljala nos ili zabila prst u oko i pošto je gospođa učestvovala u izradi predloga ustava, morali ste onda malo da razmislite – kakve će sve konsekvence da ima ovakav izbor sudija Ustavnog suda i kakve već sada ima po državne organe i organizacije, kako to kaže slovo našeg Ustava, i kakva je to uopšte politička institucija.
Od 2000. godine i od dolaska Slobodana Vučetića, od predstavki koje su u tomovima pisali predstavnici SRS za pokretanje ocene ustavnosti i zakonitosti, gospodin Krasić je, među svima vama koji ste pravnici i onima koji su sudije Ustavnog suda bar poznat po tome da je u svojim ekspertskim osvrtima na kršenje zakona i Ustava išao čak i do 300-400 strana, uvek imao šta da kaže.
Moram da vas pitam: šta je sa zakonima i da li ste ih vi na takav način osudili, koji su flagrantno kršili Ustav i prava čoveka i građanina i pojedinaca, koji su na zloglasniji način bili proganjani od DOS-ovskog režima, u kome ste i vi sadašnji činioci, u najvećem delu, koalicije oko Koštunice, učestvovali?
Setite se Zakona o ekstraprofitu i setite se hajke i harange na ljude, a pre svega, gospodina Nikolića, gospodina Vučića i ostale čelnike SRS, takvog zakona koji nije mogao nikako da opstane u pravnom prometu, što bi ovi pravnici rekli, protiv koga je SRS i zbog koga je odmah napisala predstavku Ustavnom sudu.
Dame i gospodo, moram da vas vratim, dobro je što sada gospodin Anđelković predsedava, na period od pre DOS-ovskog haračenja po Srbiji i da dam jednu jasnu i preciznu ocenu da je Ustavni sud Republike Srbije od '90. godina politička institucija. Vas, koji ama baš ništa ne znate o tome šta se dešavalo u Srbiji unazad 15 godina ili za vas počinje sve od zloglasnog 5. oktobra pa nadalje, moram sada, koliko mi vreme dozvoli, jednom kraćom opservacijom da vratim na leto 1994. godine. Da pitate Albijanića šta je tad radio – koristio je letnji raspust, predavao u školi, šetkao se, išao da bere neke travčice, gledao šta će da radi, decu malo jurio prutićem, veze on nema šta je tada bilo u Srbiji.
Baš mi je drago što u ovom trenutku i nominalni predsednik Srbije, gospodin Nikolić, ulazi u salu. Moram da vas podsetim na činjenicu iz 1994. godine. Gospodin Tomislav Nikolić, predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj i ostali predstavnici SRS su na najgrublji način, zbog takve odluke separatističkog režima Mila Đukanovića, sa kojim ste vi na nivou državne zajednice u kohabitaciji, u koaliciji, proterali čelnike SRS iz jedne opštine u drugu.
Iz opštine Perast u opštinu Zemun. Da li je to istina? Evo, gospodin Palalić i svi ljudi koji se prisećaju, kao i gospodin Anđelković, koji je bio protagonista tadašnjeg režima, ne ovog separatističkog u Crnoj Gori, nego ovog u Srbiji, zna da je to tačno.
Gde je do današnjeg dana odgovor Ustavnog suda Srbije, tadašnjeg, kao političke institucije, čiji je kontinuitet Vučetić, kao kadar G17 i kao vajni ekspert iz oblasti pravosuđa, nastavio. Nema tog odgovora. Niste se zapitali kako je moguće da narodne poslanike, tada i iz Savezne skupštine, Veća građana i Veća Republika, iz jedne opštine neko protera i deportuje u drugu opštinu, u četiri sata ujutro, sa sve sitnom decom, izvučene iz kreveta. Šta me onda od vas iznenađuje? Kako vi onda dalje da reagujete i šta vas briga za jedan zakon, kad se tako ljudi šikaniraju.
Moram da vas podsetim, 1997. godine politički Ustavni sud Republike Srbije nije dao odgovor, na osnovu Zakona o izboru predsednika Republike Srbije, a povodom predstavki i pokretanja postupka za ocenu ustavnosti i kršenje prava građana, pre svega, krađe na izborima, kada je krađom glasova Milan Milutinović izabran za predsednika Republike.
Treba li da vas podsetim na to, a nikada se niste stavili u zaštitu kada ste bili neka sitna opozicija, bilo vas je dvoje-troje, ovi "žuti" tad nisu ni bili u Skupštini, kao i onda odlučili da bojkotuju Skupštinu i sada, zato i propadaju i sve ih je manje i manje u biračkom telu. Niste se zapitali kako je moguće da u Glogovcu, na jednom biračkom mestu gde je upisano 1.863 birača, od toga 20 Srba je živelo na tom biračkom mestu, 16 Srba glasa za prof. dr Vojislava Šešelja, a 1.800 i nešto birača, znači, izlaznost skoro 100%, za Milana Milutinovića. Ili u selu Prekaze, gde su šiptarski teroristi, Jašari, imali svoje uporište, gde policija više od 15 godina nije mogla da uđe tenkom, izlaznost je bila ne 100%, nego 102-103% i svi glasali za Milana Milutinovića.
Posle 2000. godine nastavilo se političko delovanje Ustavnog suda Republike Srbije, na čelu sa Slobodanom Vučetićem. Zakon o ekstraprofitu, reketiranje i gospodina Nikolića, i gospodina Vučića i svih drugih časnih i poštenih ljudi, a ostale tajkune i lopove koji su vama dobri, naravno, niste dirali, netaknuti su i danas, samo su neki od primera flagrantnog kršenja Ustava.
Do dana današnjeg vam nije palo na pamet da izbacite sve one katastrofalne odredbe Zakona o planiranju i izgradnji. Niste se pobunili kada ste dobili mandat da budete poslanici u Narodnoj skupštini i kada su počeli da stižu odgovori, posle godinu i po dana, od strane Ustavnog suda, jer konstatovali ste: šta nas briga, skrpili smo ovu koaliciju, nama je Vučetić i dalje dobar.
U martu 2004. godine objavljene su odluke Ustavnog suda Republike Srbije, na čelu sa Vučetićem, na predstavke koje su SRS godinama ili mesecima unazad sukcesivno podnosili.
Tamo ste dobili odgovor da je u pravu bila, samo u jednom delu, SRS kada je, pozivajući se na Ustav i na zakon, osporavala to što je Nataša Mićić sa Čedomirom Jovanovićem smislila da poslanici ne mogu da obrazlažu amandmane. Znam da to vama i dan-danas pada teško, jer uvek iznosimo argumente protiv vaših nakaradnih zakona.
Sve drugo, vidite, bilo je po Ustavu i zakonu. I da ta nesrećnica čita poslanike koji nisu u sali, i da naređuje da se policija meša i da interveniše i da čupa poslanicima ruke i noge, da ih izbacuje naglavačke kroz vrata, i da se reketiraju, i da lica koja ni po jednom slovu zakona nisu mogla da dođu u Skupštinu, poput Mileta Korićanca i ostalih, odjednom, jednog dana uđu na ova vrata, oko pet popodne, posedaju u klupe, neke privremene kartice poubacuju, da Skupština tada ima 308, umesto, u tom trenutku, 250 poslanika, i da se serija zakona, koji su dan-danas na snazi, čije vi samo izmene i dopune vršite, izglasaju uz pomoć Mileta Korićanca i ostalih koji su došli, jednog dana pozvani, sedeli, bili dva-tri dana, glasali, rekli im tako Čeda i Mićićka. A onda, zamislite, bili, navodno, Stevan Lilić i Dragor Hiber, profesori Pravnog fakulteta, u pravnoj zabludi, nisu znali o čemu se radi kada su podnosili ostavke na mesta poslanika.
Da li ste vi iz DSS sa takvom vrstom i stepenom amnezije, je li neka hipokrizija nastupila kod vas, da pričam ovima iz G17 plus besmisleno je, vajni ekspert Slobodan Vučetić je iz njihove grupacije, zna se kako oni prolaze i vidite po ovim anketama to cenzus, sa Bubkinim kopljem, ne može da prebaci niko iz G17 plus, ali sve i da zaboravite na sve to – kako možete da zaboravite da su vas naglavačke izbacili, pa svi ste morali da prođete ovde i da Mićićki položite poslaničku karticu?
Da li ste u pravu bili kada ste tvrdili ono isto što i SRS –da su krađom mandata i glasova u Skupštini Republike Srbije izglasavani zakoni ovde? Jeste.
Sada ste sve to zaboravili, zato što ste u junu prošle godine, umesto da podržite jednog časnog čoveka, patriotu i predstavnika građana koji su i srpske i druge nacionalnosti, podržali Borisa Tadića. E, imali ste koga i da podržite.
Koliko je on pametan i kako vrši posao predsednika Republike vidite ovih dana. Samo pogledajte sve te novine koje stoje ispred vas. Kakav je njegov stav, a videćemo za nekoliko dana, povodom Kosova i Metohije. Gde je da se izjasni? Gde su njegovi poslanici? Njihova pogubna politička odluka da izađu iz Skupštine Srbije, i to što ih nema i što će biti zbrisani na srpskoj političkoj sceni, svakako je nešto dobro. I to odgovara SRS, a pre svega građanima koji su bili u zabludi da su to neke demokrate i da je taj predsednik neko ko može da im obezbedi prosperitet, da bude ambasador privrede.
Ali, kada je ova gospođa već, sa svojom pleh biografijom, ova snajka, kao što reče gospođa Radeta, bila ekspert u pisanju ustava, uzmite taj predlog njihov kojim su vam stavili prst u oko i prekinuli rad Ustavne komisije Republike Srbije, jer, zaboga, oni su odlučili, (a vi ih tetošite jer ste u kohabitaciji) trebalo je samo poglavlje – jemstvo, ustavnost i ustavnost i zakonitost da izbaci. Šta će to Demokratskoj stranci? Oni ne poštuju Ustav i zakon, Boris Tadić se ne drži Ustava i zakona i vi onda takve ljude i takve predloge prihvatate.
Ništa vam nije smetalo i ne bi vam falilo, a mi vas pozivamo da to upravo uradite, da zbog i političkih biografija i zbog takve pozicije i uloge koju ima Slobodan Vučetić, kao predsednik Ustavnog suda Srbije, a vi ne činite ništa, i zbog takvih odluka koje su donete i zakona koji su štetni i protivustavni na snazi, da odbijete ovaj predlog. U protivnom snosićete odgovornost. Koštunica će da se hvali i reći će da su stabilne sve institucije, Vlada odlično funkcioniše, u parlamentu je sve lepo, sve cveta.
Vidite kakav je Poslovnik, pogledajte kakve su i dalje odredbe poslovničke na snazi. Vi ste ih zadržali i obesmislili još više Skupštinu. Doduše, nema više izbacivanja i takve žestine i takvog frontalnog sukoba, ali pogledajte po kakvom vi Poslovniku radite, kako ste ponizili najviši zakonodavni organ u ovoj zemlji. Onda da sutra razmišljate da dajete u ruke ovim ljudima, odnosno da ove dve žene uz ostale sudije Ustavnog suda, na čelu sa Vučetićem, ocenjuju ustavnost i zakonitost, to neće moći. To su ljudi koji nikada neće da pogledaju i da po slovu i Ustava i zakona zaštite prava građana, jedinica lokalne samouprave.
Više puta sam spominjala samo slučaj Aranđelovca i činjenice da hajdučijom nekakva tzv. skupštinska većina (uz uvođenje odbornika na vrata, jednog dana podnesu ostavku, posle pola sata imenuju se drugi) sada vrši vlast u toj opštini. To sve zna vaš bivši predsednik Radomir Milošević i zna za predstavke koje smo upućivali Ustavnom sudu. Ne očekujete valjda da ćemo mi onda vas da u budućnosti amnestiramo odgovornosti.
Budite sigurni, s obzirom na to da se izbori bliže ili će svakako biti pre mandata na koji mislite da ste oročili vašu vladavinu, da ćemo (baš kao ja gospodina Anđelkovića danas na period od 1994. godine do 2000. ili DS, i vas koji ste im davali podršku) podsećati na to i stalno vam govoriti da ste pogrešili, ali na štetu građana Srbije, jer ste ovakav predlog Borisa Tadića, koji nije predsednik Republike, već samo predsednik DS, prihvatili.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedavajući, drskost Vlade Republike Srbije i vaša, kao i poslaničke većine, prevazilazi sve granice.
Mi možemo da razumemo da ste vi u velikim problemima sa poslaničkom većinom, da ministra Lalovića i ostale poslanike, gostujuće poslanike u Skupštini, navlačite uvek kada vam je potrebno da izglasavate dnevni red.
Ali, da građane Srbije, preko izglasavanja i stavljanja na dnevni red ovakvih zakonskih predloga i ponižavanja narodnih poslanika, ponižavate još više nego što ste unizili rad Skupštine, a naročito kroz predlog da se zakon o bankama po hitnom postupku, a kada je već otpočeo, kako vi kažete, radni dan u toku nedelje, dostavi narodnim poslanicima, drznete se da nam ga uvrstite u dnevni red po hitnom postupku i da spojite rad o bankama, pranju novca, javnim preduzećima, pa dajte nam neko iole logično objašnjenje.
Vi, kao predsednik, koji je uvek spreman i u svom metaforičnom, a nekada simpatičnom, veoma često nesimpatičnom maniru i stilu, obrazloži takve poteze Vlade Republike Srbije, ne možete za to da nađete opravdanja, a da kažete da su narodni poslanici u svojim pravima, po ovom poslovniku koji ste vi predložili i koji je većina izglasala, izjednačeni sa pravima onih koji se na takav način drsko, a pre svega neargumentovano ponašaju.
Razumem da će posle izglasavanja, a to građani Srbije mogu da vide, iako je kamera fokusirana samo na jedan deo sale, da nastupi pravi stampedo. Prosto ćete da se sudarate, što glavama, što rukama, što nogama izlazeći na ova vrata. Kada izglasate da ste spojili sve ovo nespojivo i kada izglasate da ste na takav način prekršili i dostojanstvo nas koji vas argumentovano kritikujemo, a i građana koji to moraju da trpe, otići ćete lepo odavde kao da se ništa nije desilo.
Scenario je dalje poznat, doći će Mlađan Dinkić, predložiće budžet i zakone koji su veoma štetni za građane Srbije, svakoga dana žive sve teže i gore. Zar hoćete nas, narodne poslanike koji smo spremni da uvek sa vama i u svako doba dana i noći raspravljamo o zakonima koji nisu dobri i po građane Srbije, da ubedite da to moramo navrat-nanos da radimo kao što vi izlećete na ova vrata. Uz sve ovo, sve vam je i smešno. Vi pojma nemate koja se rasprava vodi.
Ako vam sada Predrag Marković ne kaže ili vam kaže - od te do te tačke, hajde pogodite svi, jedan po jedan, koji su zakoni na dnevnom redu, pojma nemate. Znate da se raspravlja o budžetu; vi što govorite - ne lupaj, odavno ste lupali o šerpe i lonce, pa ste izlupali svoje.
Meni ostavite da kažem građanima Srbije da je ovo nedopustivo, sve uz asistenciju ovakvog predsednika Skupštine, koji pokušava vešto da zabašuri svoje nedemokratsko ponašanje i takav odnos i da se predstavi da je prvi među jednakima.
Vi, gospodine Markoviću, koji pristajete na ovakve diktate i ucene od strane Mlađana Dinkića, Vlade Republike Srbije, snosićete istu odgovornost, ali zapamtite da ubuduće, kada budete ovako nešto predlagali i vaš autoritet, koji je nesporno sve manji i manji, i poslaničke većine, kod građana Srbije biće ispod 0,5 ili 0,05%.
To se ovakvim ponašanjem ne dešava ni u jedinicama lokalne samouprave. Ponekad se desi.
(Predsednik: Vreme.)
Ali se ipak upozore odbornici da će neka odluka da bude uvrštena u dnevni red. Da nas bombardujete preko noći vašim nebuloznim predlozima i zakonima i da spajate nespojivo, videćete kako će dalje zbog ovakvog vašeg ponašanja, uz amandmane koje smo uredno predali i napisali, da se odvija rasprava. Budite sigurni, što bi narod rekao, neće ostati kamen na kamenu, skroz ćemo da razgolitimo vašu politiku.

Sada se javljam zbog povrede Poslovnika, član 104.
Gospodine Markoviću, današnja vaša veoma loša retorička opservacija nije naišla na moje simpatije, kao što vidite ni poslaničke većine. Samim tim što se njima podsmevate, a oni su vas izabrali, na koja vrata treba da trče, dovoljan je razlog da oni pokrenu inicijativu da vas smene sa tog mesta. Kada bi se meni predsednik, koga sam izabrala na mesto predsednika Skupštine, na takav način podsmevao i ponižavao me, u najmanju ruku ono što bih uradila je da odmah razmislim da pokrenem inicijativu da se on smeni.
Pošto ste vi predložili i niste pažljivo slušali, veoma često naćulite uvo na jednu stranu kada vam nešto dobacimo iz klupe. Znači, niste bili u situaciji, ni pored ova četiri mikrofona da me čujete, ceo duh Poslovnika je povređen zbog vašeg ponašanja i takvog ciničnog odgovora. Ne samo da ti zakoni nisu hitni, oni su katastrofa. Ne treba uopšte da budu na dnevnom redu. Ne trebaju nam vaši zakoni.
Fiskalna politika koju vodite za sledeću godinu je, i po oceni vaših mentora do čijeg mišljenja vam je stalo, veoma loša.
Prema tome, sledeći put, molim vas da ove neandertalce koji sede u trećem redu, u stvari ovog jednog, pre sam vas, u gluvo doba noći zamolila ....

Gospodine Markoviću, ako neko ispušta krike, ako se nepristojno ponaša, necivilizovano, ne priliči narodnom poslaniku, dok govorim o veoma ozbiljnoj povredi Poslovnika, ne znam kako to drugačije da nazovem.
Izvinjavam se drugim kolegama koji to nisu radili. Ovaj jedan, koji to jeste, za koga znate da jeste, sam se prepoznao i, prema tome, nemam šta da mu objašnjavam.
Što se tiče Poslovnika, apsolutno je povređen. Nemojte na takav način da nam objašnjavate šta je hitno, a šta nije. Više puta su vas i sam gospodin Nikolić i gospodin Vučić upozoravali, čak ste sličan ili u istom maniru odgovor imali pre nekoliko dana, kada je u pitanju hitnost za nacionalnu bezbednost države i naroda i za pitanje južne srpske pokrajine.
Vi sada meni kažete da je Dinkićev zakon bitan za bolji život građana i da će posle toga sve u Srbiji da bude kako treba. Nemojte da se šalite sa tim stvarima i na takav predsedniku zakonodavnog tela neprimeren način. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, vezano za ovo što je govorio Slavoljub Matić, propali predsednik opštine Požarevac, moram da vam kažem, gospodine Matiću, da morate elementarno da se obrazujete i da se politički edukujete kada se obraćate pametnijima od sebe i kada se obraćate srpskim radikalima, sve od prvog do poslednjeg, a najviše nas je ovde, kada se obraćate srpskoj javnosti, kada se obraćate uvaženom potpredsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, gospodinu Stefanu Zankovu.
Vi morate da znate, gospodine Matiću, da oblast koju ste sada pokušali da branite na jedan veoma nevešt način ne da vam nije bliska, nego ako ceo DSS nema boljeg kandidata od vas da bude ovlašćeni predstavnik i da brani Dinkićev budžet, onda svi treba javno da se spale. To vam najozbiljnije kažem.
S druge strane, kada već baratate činjenicama, znate da i kada ništa ne znate, kao što ne znate. Prvo, trebalo je Mlađan Dinkić da vas obavesti da je on ulepo sa Bogoljubom Karićem, da su oni sada kao dva brata rođena, da su lepo putovali zajedno, da su u finim, normalnim odnosima. Kao predstavnik stožera ove koalicije napadate Bogoljuba iako je on Mlađin prijatelj sada.
S druge strane, morate da znate kada su radikali bili na vlasti ko je sa njima bio u koaliciji. I da vi nešto znate, kao što nemate pojma ni o čemu, znali biste da Bogoljub Karić nikada nije bio ni u kakvoj koaliciji niti u vladi u kojoj je bila SRS.
Kako to vama da objasnim, gospodine Matiću, kada do 2000. godine ovde u klupama, a pre toga ih je bilo svega 5, 6, sa sve Koštunicom koji je sedeo u drugom redu, nije bilo poslanika DSS.
Vama je misaona imenica bila Skupština i vi zaista o tome ništa ne znate. I nemojte ispoljavati animozitet koji imate prema kolegi Arsiću, što je u svakom pogledu, i kao radikal, i kao čovek, i kao Požarevljanin, superiorniji u odnosu na vas, propalog predsednika opštine, i te komplekse koje imate zbog toga lečite na drugom mestu, jer uvek ćete loše da prođete kada nas na takav način prozivate, na neuk i na način koji je samo vama svojstven. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, javljam se kao član Odbora za odbranu i bezbednost da vam ukažem na to da amandman o kome se govori, a koji je gotovo u suštini identičan amandmanu kolege Petra Jojića iz SRS, jeste nešto što svakako treba da prihvatite.
Ne vidim, a i u dosadašnjem radu sa vama u odnosu na kontakte sa Odborom, da postoji bilo kakva smetnja u komunikaciji. Mi se ne slažemo sa ovim zakonskim rešenjem i kao stranka ćemo glasati protiv zakona.
Veoma često postavljamo pitanja iz oblasti državnih i nacionalnih pitanja, i to nam je ostao dužan, kao jedan od najgorih ministara u policiji, Dušan Mihajlović.
Vi ste nasledili sve te nerešene situacije, naročito kada su u pitanju svi oni problemi koje je pokrenuo predsednik naše stranke, profesor dr Vojislav Šešelj.
Ali, moram da istaknem pre svega lično zadovoljstvo što učestvujem u radu Odbora koji je nivo ovako osetljivih pitanja, kao što je pitanje bezbednosti države i naroda, pitanja iz oblasti policije, podigao na najvišu stepenicu pod patronatom kolege Milorada Mirčića.
Ranije, za vreme ozloglašene vladavine DOS, kada su pripadnici MUP zloupotrebljavani na najgori mogući način, kada su se čelnici MUP stavljali u službu jedne stranke i čelnika koji su želeli na svaki mogući način da se obračunavaju sa političkim neistomišljenicima, obično po usmenom nalogu i Čedomira Jovanovića i one bubašvabe Bebe Popovića i ostalih, bilo je zaista jadno da narodni poslanici, a i vi ste tada bili i potpredsednik Odbora i narodni poslanik, gospodine Jočiću, da svi prate kakve izjave daje Dragan Šutanovac.
Taj nesvršeni NATO i britanski đak, onaj koji pretenduje da se razume u oblast bezbednosti, a svaki Srbin to zna bolje od njega, a nije plaćen i ne uzima na blagajni tih organizacija i obaveštajnih službi paušal, na najgori mogući način je klevetao i govorio sve najgore o poslanicima i predstavnicima političkih stranaka.
A vi znate da mi kao stranka u tom sazivu nismo uopšte učestvovali u radu odbora u tom periodu, od 2000. do 2003. godine, ali smo iznosili naše stavove o zloupotrebama u službi, o tome da se on kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost stavlja u funkciju jedne destruktivne politike, koja je veoma štetna po državu i narod, pre svega građane koji su to osetili na svojoj koži za vreme čuvene akcije "Sablja".
Ako pogledate kako su pali svi oni argumenti, kvaziargumenti neistomišljenika SRS i prethodnika na vlasti pre 2000. godine, videćete da se uz pomoć takvog stava i ponašanja, pre svega, predsednika Odbora gospodina Mirčića, a zatim i svih nas, posle toliko godina izvršila demistifikacija nečega što se zove BIA, bivša SDB, jer je to bio jedini mogući način da se uspostavi parlamentarna kontrola i da mi ovde u parlamentu, najvišem zakonodavnom telu, primimo direktora BIA, da razgovaramo o izveštaju koji nam se podnosi dva puta u toku godine, kao i vašem.
Uopšte ne vidimo zašto je smetnja da to radimo češće. Mi znamo, nažalost, u kakvom se osetljivom trenutku danas nalazi Srbija i kakvi su sve izazovi pred nama. Naročito kada imamo u vidu ulogu policije, na čemu svakako treba da se oda svakome priznanje zbog uslova u kojima radi i zbog osetljivosti područja gde radi, kada su u pitanju ove tri južne srpske opštine i uopšte kada je u pitanju delovanje policije na celoj teritoriji Srbije.
Mi nikada ne znamo, ne daj bože, kakva situacija može da nas zadesi, ali kada moramo da se sastanemo i vi da nam u kraćem periodu nego što je to šest meseci, podnesete izveštaj, možda za proteklih mesec dana, za dva meseca, 15 dana, otkud mi to znamo. Zato bi bilo dobro da prihvatite ovakav naš stav, naročito zbog činjenice da se visokoprofesionalno, pre svega, i kao političar i kao vrsni poznavalac ove oblasti postavio i gospodin Mirčić i svi članovi Odbora iz SRS i druge kolege koje su učestvovale u tom radu i u komunikaciji sa vama.
To bi samo, na kraju krajeva, u pojedinim važnim trenucima doprinelo da se eventualno neke nastale tenzije u društvu stišaju, kao što je to bio slučaj u noćima između 17. i 19. marta 2004. godine, onda kada je gospodin Mirčić prošle godine, čini mi se 19. septembra, organizovao zajedno sa članovima Odbora za međunacionalne odnose, odlazak u subotičku Gradsku kuću, da razgovaramo o svim onim negativnim stvarima koje se u izvođenju onih koji ne žele dobro Srbiji i svim građanima Srbije izvode, a pokušava se da se imputira nama.
I sve takve stvari i eventualni takvi događaji zaista zahtevaju da više puta u toku godine, ako to potreba zahteva, vi podnosite izveštaj Odboru Skupštine, odnosno Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Mislim da su to dovoljni argumenti da vi prihvatite ovakav naš stav, a vidim da je on izražen i kod pripadnika, naročito zbog podnošenja ovog amandmana, o čemu je govorio kolega Krstin, članova vladajuće koalicije. Hvala.

Gospodine Zankov, dame i gospodo poslanici, koristim pravo na repliku, jer smatram da je u jednom delu ministar, između ostalog, i moje izlaganje protumačio pogrešno.
Moram da vam kažem, ministre Jočiću, da ništa nije namerno urađeno kada je izabran gospodin Mirčić za predsednika Odbora za odbranu i bezbednost. To je čista matematika. SRS je najjača stranka u Srbiji, najjača stranka u parlamentu i ima 82 poslanika. U momentu kada je gospodin Mirčić izabran za predsednika Odbora, striktno je poštovan reciprocitet. Zato je gospodin Zankov potpredsednik Skupštine, zato je gospođa Pop-Lazić potpredsednik Skupštine i zato su druge kolege srpski radikali neki na mestima predsednika, a neki na mestima zamenika predsednika pojedinih odbora.
Upravo sam o tome i govorila malopre u delu svog izlaganja, da je to bio ključni razlog u periodu DOS-ovske bahate vlasti od 2000. do 2003. godine, što nismo učestvovali u radu odbora, jer nije poštovan taj reciprocitet i vi to znate.
Inače, gospodin Mirčić je izabran za predsednika Odbora onda kada ste vi bili poslanik i kada je Vojislav Koštunica bio poslanik, kada je predsednik bio Dragan Maršićanin. Dakle, u momentu kada se nije znalo koga ćete sve da skupite, s konca i konopca, da skrpite ovu vladu koja je na izdisaju.
Što se tiče rada Odbora za odbranu i bezbednost, u prilog ovome što ste rekli, zaista je taj deo da ga pozdravi svaki član Odbora, ali se ne slaže sa našim zahtevom i amandmanom kolege Jojića, da je javnost neophodna, da je Skupština vlasna da kontroliše MUP, da postavlja pitanja. Kako vam to nije dovoljan razlog da prihvatite amandman SRS? Kažete - to je već sadržano u Poslovniku.
Kada pogrešno tumačite da je Poslovnik taj koji je iznad zakona i Ustava, to uopšte nije tačno, on određuje način rada najvišeg zakonodavnog tela. Poslovnik mora da se usklađuje sa važećim zakonima i Ustavom.
Ne može Poslovnik i neki odbor, recimo Odbor za zdravstvo, da da sebi za pravo protivno zakonu, recimo, da vrši laboratorijske nalaze eventualnog ptičijeg gripa; ove ima ptica preletača iz stranke u stranku; ima kradljivica i grabljivica i svačega ima.
To vam govorim samo zbog toga što Poslovnik mora da bude usklađen sa zakonima. Sve i da je prepisana poslovnička odredba, ne smeta da to stoji u zakonu. Naročito zbog toga što smatram da vi, kao i gospodin Mirčić i predstavnici SRS, valjda imate drugačije mišljenje od onog nesrećnog Šutanovca. U nedostatku argumenata, nepoznavanju pravopisa, što je pokazao prilikom kreiranja onih smešnih plakata protiv gospodina Vučića pre nekoliko dana, izlaskom iz parlamenta, pa sad mučenici sve da hoće, ne znaju kako da se vrate, on ide od televizije do televizije i priča gluposti.
Znate li šta on zagovara? Potpunu diskreciju, odnosno mrak u Skupštini kada je u pitanju rad Odbora za odbranu i bezbednost. On bi bio za to da se vrati OZNA i kožni kaputi. Znate li šta kaže - ne može da radi u Odboru, sve mu to smeta, zato što su izveštaji BIA, zamislite, njega koji je zajedno sa Čedomirom Jovanovićem i ostalim kabadahijama, Bebom, Mijatovićem, Zoranom Petrovićem, sve ono radio za protekle tri godine kada je bio na vlasti, kaže ne može da postavlja pitanje zato što su izveštaji cenzurisani, pa se on neprijatno oseća, to je izveštaj MUP-a i ne može da priča jer je prisutna javnost.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ko normalan može to da prihvati kao argumentaciju. Ali, pošto imate drugačije mišljenje, pretpostavljam, od Šutanovca; dobro ste me ispravili, svi ste ovde položili poslaničke kartice, pa je ušao Mile Korićanac i još nekih 12 građana u Skupštinu i Šutanovac za posao - Odbor za odbranu i bezbednost, to je mala ispravka.
U svakom slučaju, ništa ne smeta da se i ta, ako kažete da je od reči do reči prepisana, poslovnička odredba stavi u zakon, jer ćemo na taj način da pokažemo da je to dosovsko vreme, najgore vreme koje je promovisala i zagovarala DS, iza nas, bar kada je u pitanju rad Odbora za odbranu i bezbednost.

Iskoristiću pravo po Poslovniku na repliku. Jer, sada u ovom izlaganju ministar je jedan deo mog malopređašnjeg komentara, kada niste bili tu gospodine Markoviću, pogrešno protumačio.
U pitanju je samo forma, pismeni izveštaj, zbog toga što mi znamo da vi niste Dušan Mihajlović, onaj dok ne pročita i kada pročita dve rečenice on ne može da ne muca i da priča normalno, a vi gospodine Jočiću možete.
Vi ste, kao što rekoste, jedan od prvih poslanika od početka višestranačja, sa gospodinom Mirčićem, i lepo ste rekli da je Odbor za odbranu i bezbednost, na čelu sa gospodinom Mirčićem, najbolje radio do sada. Za razliku od onog nesrećnika Šutanovca, koji tvrdi suprotno, koji svoji bes zbog neznanja i zbog činjenice da radi za sve agenture po svetu a ne za svoju državu i narod, ispoljava na takav način i traži da sednice ne budu javne.
Kada već piše da je to samo forma, to ne znači gospodine Jočiću da vi ne dođete sa pisanim izveštajem, a pismen je u svakom slučaju, nepismen je Šutanovac koji nepismene plakate piše, i vi dođete i mi razgovaramo. O tom izveštaju se otvara debata, mi pričamo, dolazimo do zaključaka, kolega Mirčić u najdemokratskijem i najtolerantnijem duhu, kao što je to činio do sada, na njemu svojstven način, izvrsnog poznavaoca, to zaključuje.
Vidim jednog kolega koji gleda u plafon. Kolega, i vi malo naučite nešto o stanju bezbednosti i o tim poslovima, pa se hvalite. Nije to po sistemu da samo Ciga svoga konja hvali, nego je to zbog toga što su to činjenice. Kada vlast kaže, na čijem je čelu opozicioni poslanik, najbolje radi u istoriji srpske policije, onda šta ima više da se priča.
Što se tiče mogućnosti da mi razgovaramo na osnovu jednog izveštaja, nećete vi gospodine Jočiću za kraći period od mesec dana da dajete onako obimne i detaljne prikaze sa grafikonima i sa svim onim podacima koje dobijamo, kao što su izveštaji na šest meseci - ne, nego jedan pisani kraći pregled stanja. Mi onda o tome lepo razgovaramo i pokazujemo da smo spremni da i dalje, najbolje do sada, radimo svoj posao i ne vidim zašto bi to bio problem da ne prihvatite svu ovu našu argumentaciju. Samo toliko radi pojašnjenja.

Gospodine Markoviću, dame i gospodo poslanici, ne morate da nam sve to objašnjavate posle naše debate sa ministrom, zato što sve mogu da zamislim da vi budete u životu, ali policajac ili ministar policije, verujte mi, to mi je nezamislivo. Mi ćemo to da rešimo sa ministrom, a pošto niste bili prisutni na Odboru, samo da vam kažem da grešite.
Prvo ste glasali o amandmanu gospodina Jojića, takav je bio redosled, međutim, pošto su kolega Jakšić, kolega iz poslaničke grupe G17 plus glasali samo za taj amandman koji je podnela njihova poslanička grupa nije bilo kvalifikovane većine na odboru da prođe amandman kolege Jojića, i to je jedina istina.
Što se tiče mog odgovora vama na to ko je srećan a ko je nesrećan, da li kršim Poslovnik, znate, kada je u pitanju bezbednost države i naroda, kada je u pitanju saradnja, kao što to Šutanovac radi sa stranim agenturama, sa Cijom, ja ću to uvek najoštrijim rečima da žigošem i da kažem da je nesrećan, da je bednik, jadnik i kako god hoćete.
Znate, neko ko samo gleda kako da napuni svoj džep, uzme 24 lična dohotka iz Savezne vlade, dođe u Skupštinu Srbije, pa se na takav način ponaša, i neko ko je protivno svim demokratskim postulatima zauzeo mesto predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, jer ministar sam kaže da je na takav način smenjen, i onda 12. marta, na dan ubistva Zorana Đinđića, posla sata pre toga sazove u Skupštini Srbije Odbor za odbranu i bezbednost, pozove ceo vrh MUP-a, Sretena Lukića, Banjca, ne znam koga sve još, da li je tu bio Dušan Mihajlović, i on nema pojma šta se tog dana dešava u zemlji, a ubijaju mu predsednika stranke i premijera.
I taj da kaže da smo mi neuki, da ministar ne zna ništa, a to što je rekao, to morate vi sa njim da raspravite Jočiću, neću ja da vas branim od Šutanovca, ali da kaže da predsednik Odbora, gospodin Mirčić, ne može kvalifikovano da radi taj posao, moja malenkost, kolega Jojić, Marković, znate, neko ko priznaje da se školuje u Americi, Britaniji, kod zapadnih obaveštajnih službi, a za to verovatno dobija veliku nadoknadu, najblaže što mogu da kažem za tako nekoga je da je nesrećnik.
Ne znam uopšte, gospodine Markoviću, i u odsustvu tog poslanika, tog nesrećnika, zašto ga branite i štitite kada on ne uvažava parlament i to je uopšte njihov stav koji će skupo da ih košta, jer ničim se drugim ne bave nego samo ti iz DS što napadaju srpske radikale i to im je cela politika preostala posle pljačke, kriminala, korupcije i svega onoga u šta su upleteni do guše i preko glave.

Pa, nije da je moguće, njega čini srećnim da dobije tolike hiljade dolara, desetine hiljada, onda ste vi u pravu, verovatno da je srećan sa tako napunjenim džepovima.
Gde god da ode, na koju god blagajnu CIA-e, britanske obaveštajne službe, ovih, onih, uđe tamo, oni ga u kešu isplate, jeste, srećan je on zbog toga. Nesrećan je narod koji izabere takvog predstavnika i glasa za takve.
Što se tiče člana 12, ništa vam ne valja ovaj član, kolega Jočiću, odnosno ministre Jočiću, a kažem kolega, jer smo navikli na vas kao poslanika, dugo godina ste bili sa nama ovde.
Ne valja zbog toga što taj član 12. zadire, naročito svojim stavom 2. koji u ime poslaničke grupe SRS tražim da se menja i ne samo zbog toga, nego što reče Predrag Marković, u opšte dobro i društva i države.
Neophodno je da se bolje definiše članom 12. Nacionalni i međunarodni standardi policijskog postupanja, pa je potpuno bespotrebno, i mislim da je ovo preuzeto iz nekih drugih zakonodavstava, nekih drugih država, možda i ovih sa kojima tako tesno na sebi svojstven način Šutanovac sarađuje, naročito ovo u stav u 2.
Predložila sam da se taj vaš predloženi stav 2. izbriše i da ostane ovaj prvi ostane koji kaže da "u obavljanju policijskih poslova policija se pridržava nacionalnih standarda policijskog postupanja, zahteva utvrđenih zakonima i drugim propisima i aktima Republike Srbije, kao i međunarodnim ugovorima i konvencijama koje je usvojila Republika Srbija", odnosno ratifikovala Skupština državne zajednice itd.
Kada ste već sve ovo napisali u stavu 1. mislim da je potpuno bespotrebno da ovako široko, a naročito sa nekim ovakvim tumačenjima, idete u stavu 2.
Pročitaću ceo taj stav za koji mislim da je bespotreban i da je bolji ovaj koji sam predložila, pa neka poslanici koji nisu u toku odluče i vide u danu za glasanje.
Dakle, vi ste rekli: "Pri obavljanju policijskih poslova u skladu sa stavom 1. ovog člana policija se pridržava i međunarodnih standarda policijskog postupanja (a sve to stoji već u stavu 1, ratifikovani međunarodni ugovori, do detalja piše šta je to), a naročito zahteva utvrđenih međunarodnim aktima koji se odnose na: dužnost služenja ljudima; poštovanje zakonitosti i suzbijanje nezakonitosti; ostvarivanje ljudskih prava; nediskriminaciju pri izvršavanju policijskih zadataka; ograničenost i uzdržanost u upotrebi sredstava prinude; zabranu mučenja i primene nečovečnih i ponižavajućih postupaka; pružanje pomoći nastradalim licima; obavezu zaštite poverljivih podataka; obavezu odbijanja nezakonitih naređenja i otpor podmićivanju, korupciji."
Sve to sam zamenila kroz amandman sa samo jednom rečenicom u kojoj je sve to rečeno, jer je prvi stav veoma sadržajan, i predložila sam da umesto toga član zakona glasi: "Policijski službenik je dužan da u svako doba preduzme nužne radnje radi zaštite života i lične sigurnosti ljudi i imovine".
Odnosi se u bukvalnom smislu reči, ovako kao što je napisano, na ličnu sigurnost ljudi i imovine, bez obzira na to da li su oni državljani naše zemlje, da li su nosioci diplomatskog statusa ili su oni koji se nalaze na teritoriji naše zemlje a turisti su, gosti, tako da je bolje da ovako definisan član 12. i primenljivije je, i nema tog do detalja širokog tumačenja gde može da se podvede pod ovo ili pod ono, kako se kome prohte.
Bolje je da prihvatite ovaj amandman, jer samim tim stavovi 2, 3, i 4 se brišu, jer su i oni takođe u tom sledu, ako bi se prihvatio ovaj amandman, bespotrebni, na način na koji je, ovako najprostije rečeno, ali najbolje, kratko i sažeto, ono što je posao policije po svim standardima, i nacionalnim i međunarodnim.
Mislim da je mnogo bolje da se prihvati ovaj amandman koji sam podnela na član 12. Hvala.

Nije, nego gospodine Markoviću uopšte nisam išla na pauzu, a vi ste dva puta danas koristili pauzu. Kada ja ne žurim, sačekajte još malo.
Vidite gospodine Jočiću, mislim da vi niste u pravu i nemojte bukvalno da shvatite. Zloupotreba tumačenja ako stoji u jednoj rečenici, za pametnog i razumnog čoveka kakvi svi policajci jesu, na čelu sa vama, valjda je dovoljno da se napiše šta treba da radi i koji su poslovi iz njegove nadležnosti.
U članu 10. sve ste lepo objasnili. Šta su policijski poslovi. I tačka 10) kaže - izvršavanje drugih zadataka utvrđenim zakonom i podzakonskim aktima. U članu 12. kažete to je deo iz člana 13. vašeg predloga zakona. Odlično, onda vam ne treba član 13. ili taj stav. Ali, ovde se govori o nacionalnim i međunarodnim standardima policijskog postupanja.
Razumem da će svaki policajac, po standardima koji su utvrđeni kod nas i svuda u normalnom svetu u svakoj zemlji, da postupa savesno i odgovorno ako on to jeste. Neće da se ponaša bahato, kao u slučaju bacanja Cimpla, koji je navodno hteo da izvrši atentat, odnosno njegov irski seter na Borisa Tadića, preko bankine na topčiderskoj zvezdi. Niko normalan neće to da radi, da gura kola čoveku i da mu ugrožava život, a i psa koji je bio unutra. Inače, pas je pokušao da izvrši atentat.
Ne da se našalimo, nego zaista tako jeste. Sve je lepo u članu 10, i zato mi nismo podnosili amandman na član 10, napisano šta su poslovi policije.
Međunarodni standardi ratifikovani ugovori koje je naša zemlja preuzela sadržani su u stavu 1. člana 12. i samo sam zato tražila da se stav 2. definiše ovako kratko i jasno, jer je u stavu 10. naširoko i nadugačko objašnjeno.

Zašto ste nestrpljivi, gospodine Mihailoviću, nisam ni došla do govornice.
Ministre, da li ste vi član Demokratske stranke?
(Milan Parivodić, sa mesta: Nisam.)
Niste, imate još ono "Srbije", kao da ste iz Demokratske stranke, boju glasa ste sa Vlahovićem original pogodili. Imate iste nastupe, na isti način nam se obraćate.
Prvo da vam kažem, po članu 93, gospodine Mihailoviću, ko može da uzme učešće u raspravi; kada se reč daje ministru, to niste prekršili, ali postoje određena pravila i u komunikaciji ministra sa narodnim poslanicima. Evo, vidite kako ću ja to vama lepo da objasnim, bez držanja predavanja. Ne želim da imam tako ironičan nastup kao vi, mi koji smo ovde deset i više godina, kolege koje su došle u prošlom sazivu, neki su duže neki kraće, znamo šta je Narodna skupština, vi ste ovde gost.
Pre svega, kolegi Krasiću, kao jednom od doajena Narodne skupštine Republike Srbije, čoveku koji je svaki zakon proučio do najsitnijih detalja od obnavljanja višestranačja u Srbiji, ne možete na takav način da se obraćate. Ispadate smešni, ne u našim očima, nego u očima cele javnosti koja dobro zna ko je Zoran Krasić.
Sa druge strane, vi ste ovde gostujući ministar, koji odgovara pogrešno na ono o čemu se govori. Da li vi i kolege koje su izašle iz vladajućih struktura pratite na šta se odnosi ovaj amandman?
Da li vam je jasno da je naša intencija da pare ne idu u Tadićev vozni park, u vaš, Dinkićev, u specijalizovane ugovore, u posebne troškove, nego namenski - u proizvodnju, koja je sistematski urušavana. Na isti način su nam se obraćali i oni prethodnici na vlasti, pa smo morali... Narod je, zapravo, hteo zbog toga što niti ima proizvodnje, fabrike prodate, ljudi otpušteni s posla; oterali su ih i odbacili takvu mogućnost.
Ako već govorite o tome kakva je vaša pozicija, kakva naša, nismo do sada videli da ste u nekoj povoljnoj pregovaračkoj poziciji. Ispred sebe imam ovaj ugovor koji je napravila komisija EU o tzv. stabilizaciji i pridruživanju. Brojne zamerke i na vaš sektor i na sektor unutrašnje trgovine, zakonodavnu aktivnost, naravno, ne bismo slepo sve to sledili, ali smo spremni da uzmemo u obzir sve ono što bi moglo da unapredi svaki proces integracije ne samo sa EU, nego sa celim svetom.
Ako se ovde govori o konkretnoj stvari – kako sredstva, odnosno prihod koji se vraća u budžet, treba da budu potrošena, nemojte onda da se bavite zamenom teza i da nama govorite šta bi bilo kad bi bilo. Pustite nas o tome da razmišljamo, kada gospodin Zoran Krasić bude bio ministar, kada mi budemo bili na vlasti. Budite sigurni da zbog toga što znamo šta hoćemo i zbog toga što ne lutamo u zakonodavnoj aktivnosti i u ponašanju uopšte, nego imamo jasan cilj, imamo preciznu ideologiju, smernice, ne možemo da dođemo u pat poziciju u kojoj se veoma često nalazi vaša vlada, na čelu sa sve Koštunicom; zato tapka u mestu, zato nema nikakvih aktivnosti i zato vi prilično nesigurni, iako želite da ostavite drugačiji utisak, dolazite pred poslanike nespremni da se suočite sa našom argumentacijom, ali to je onda vaš politički problem i problem vas kao ministra.