Nije šija nego vrat, samo da biste glumili da ste najpametniji, malo se skoncentrišite, pa ćete da vidite da je kolega Markićević upravo rekao – amandman koji je podnet u ime poslaničke grupe SRS, ispred sebe imate sinopsis, piše ko ga je podneo, Nataša Jovanović.
Svejedno, hvala vam, na kraju, što ste tako ljubazni, cinično, naravno, u vašem maniru i dali mi mogućnost da repliciram kolegi Markićeviću.
Kolega Markićeviću, sa vama da razgovaram o stavu 2. člana 8. ne mogu, niste ni pročitali zakon. Veze nemate o čemu se ovde radi. Sada da vas pitam šta sam pričala, a gospodin koji je predstavnik Vlade, Ministarstva, koji nije, uzgred budi rečeno, najuspešniji, i nije to imovina, ni prćija privatna, ni dedovina Velimira Ilića, niti to razmišlja neko od ovih ljudi ovde koji ga zamenjuju, nego je to vlasništvo Republike Srbije.
To što je on trenutno na mestu ministra za tzv. kapitalne investicije, to je problem sa kojim će Koštunica da se suočava pre ili kasnije. Nije to problem SRS.
Ako nas opet pitate za zdravlje da li smo dobro, hvala bogu, iz priloženog vidite dobro smo i zdravo svi ovde i bićemo još bolje. Trenutno imamo podršku od preko 40 posto birača u Srbiji.
Kako stvari kreću, vi sve manje. Borite se da menjate cenzus i tri posto je nedostižno da doskočite toliko. Da sam na vašem mestu, osim toga što trošite uzalud vreme, bar da imate amandmane i zakon ispred sebe, pozabavila bih se svojim dvorištem.
A Vi ste u Čačku od strane Velimira Ilića smenjeni sa mesta šefa odborničke grupe zato što vam je rekao da ne radite dobro ni u svojoj stranci.
Što se onda mešate u posao najbolje i najveće stranke? Ne bi Vas smenio Velja sa mesta šefa odborničke grupe. Znate zašto Vas je smenio?
Zato što ceo Čačak zna da ste i Vi i Nova Srbija i Vaši kadrovi iz Komunalnog preduzeća do guše upleteni u kriminal i korupciju u komunalnom preduzeću.
Za Vašu informaciju, upravo mi se javio kolega Miroslav Talović, poznato vam je ime? Predsednik SRS u Čačku, je l' tako?
Poslanik u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, upravo sada je nastavio da predsedava anketnim odborom i rekao da će najmanje 20 krivičnih prijava morati da podnese, jer ste pljačkali i pokrali iz tog preduzeća sve što vam je palo pod ruku, od transformatora do toalet papira, preko svega ostalog. O čemu Vi pričate? Pokrijte se po ušima i ćutite, slušajte pametne ljude i naučite nešto.

Znate šta, kolega Markićeviću, uopšte niste, po mom skromnom mišljenju, a verujem da svi poslanici koji su prisutni u sali znaju da ja jako dobro poznajem Poslovnik. Onda kada ga predsedavajući ne poštuje, imam neke svoje metode da to rešim. Ovoga puta, naravno, samo ću, uz upozorenje predsedniku Skupštine, da se malo više skoncentriše na to ko ima pravo na repliku i na transformator i na svaku pljačku, da vam kažem i da vam odgovorim.
Ne treba da se dičite time, već treba da se stidite, što bi naš narod rekao, što ste spali ''sa konja na magarca''. Pošto je trebalo da vi kao predsednik odborničke grupe vodite računa o tome da vam odbornici u Čačku ne biraju za predsednika, odnosno za predsednika upravnog odbora i za direktora preduzeća lopove i kriminalce – naravno da je neko na nekoga morao, predsednik vaše stranke, to je sada vaša interna stvar, da svali krivicu.
Odgovorni ste i Vi i Velimir Ilić i svi ti odbornici i svi oni koji podržavaju takvu mafijašku vlast u opštini Čačak. Deset godina vi tamo vršljate i radite šta god hoćete i nama onda pričate da nije važan neki transformator ili sredstva za higijenu ili bilo šta! Narod vama plaća ogromne račune za grejanje, za vodu, za sve ono gde otimate i kradete. Hiljadu i sto ljudi je samo za mesec dana došlo u prostorije SRS sa računima koji su astronomski, a koje ste im fakturisali Vi i oni koje ste Vi lično postavili tamo i dali ih kao vaše kadrovske predloge da otimaju od građana imovinu Čačka i da ih na takav način pljačkaju.
Kolega Markićeviću, sve što budete dalje rekli, samo ide u prilog onome što smo mi ovde izneli. I da ste privezak u Koštuničinoj vladi. I sada ste rekli za njega da je neobavešten.
Evo, ja ga ovim putem obaveštavam da vi u Čačku vršite zloupotrebe i da ima takvog koalicionog partnera, a sledeći put kada vam dođe gospodin Ilić, vaš vajni ministar, koji ne da nije uspešan, nego je zaista i po svom ponašanju i neprofesionalnom stavu jedan od najgorih ministara kojeg je Vlada Republike Srbije ikada imala, videćete kako će da se provede.
Veoma često ne zna da pogodi ova vrata pod težinom naših argumenata. Pozivam ga da u nastavku zasedanja dođe. Da, da, težinom amandmana!! Videću, sada je tri sata. Zavisi kada dođe kakva će to biti situacija za njega i kako će da pogodi ulazna vrata. Malo je to problematično za popodne.

Visoka sam 1,76 santimetara i kada sednem u klupu dovoljno uočljivo da me vidite gospodine Marković, ali ako vi pričate sami sa sobom ili gledate u te papire ispred, ja ne mogu da vam mašem iz klupe.
Što se tiče amandmana koje je podneo kolega Đorđević i ovog prethodnog, o čemu će govoriti gospodin Krajinović, neverovatno je, stvarno, da nam veoma često i u nastupima na raznim TV emisijama ministar Ilić drži pridike, predavanje i kaže: šta oni radikali pričaju, ne znaju šta su koncesije, ne znaju šta su kapitalne investicije, a ispostavilo se da su svi amandmani u cilju da se popravi zakon koji nije dorečen i nedefinisan, pogotovo član 17. koji je potpuno nedorečen, kada je u pitanju definisanje toga šta je motorno vozilo.
Ako Velimir Ilić ili njegovi saradnici, tvorci ovog zakonskog predloga ne znaju šta je traktor, ne znam šta bi više neko sa njima imao da razgovara i da im objašnjava.
Ako ne prihvatite ovaj prethodni amandman ostaće zabeleženo, sada to ponavljam da svi građani Srbije to čuju – Velja Ilić ne zna šta je traktor!!
Neka dođe i neka me demantuje. Za njega traktor nije motorno vozilo. On zna šta je bager, ne znam šta on više zna. Ali, ministar ne zna šta je traktor.
Kolega Krajinović se smeje, jedan je od pisaca ovih amandmana, ali nemojte da nas zamajavate sa ovakvim predlozima zakona, jer ovo bi deca u predškolskom, a ne u prvom razredu osnovne škole, odbacila, pogotovo deca koja žive na selu, i oni znaju šta je traktor a Velja Ilić ne zna.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadovezaću se na diskusiju kolege Ivana Radića, koji je podneo jedan sasvim razuman amandman, baš kao i svi ostali srpski radikali, na Predlog zakona o sprečavanju dopinga u sportu.
Danas smo imali zajedničku sednicu Odbora za prosvetu i sport i Odbora za trgovinu i turizam. Razmatrali smo jedno veoma važno pitanje i jednu pojavu u našem društvu, koja se tiče incidentnih situacija na đačkim ekskurzijama, zbog svih ovih nemilih događaja o kojima ste čitali i slušali.
Zašto ovo govorim?
Zbog toga što mi danas kao narodni poslanici uopšte nismo ni na tom odboru, upravo zbog mnogo ukorenjenih negativnih i destruktivnih pojava u našem društvu, naročito kod mladih ljudi, što dolazi do izražaja ne samo u propustima agencija, kojih svakako ima, ne samo u propustima škola, kojih takođe ima od strane direktora i prosvetnih radnika, to ne možemo da generalizujemo, govorili o nečemu što je opštedruštvena pojava i što je odavno pustilo korenje i što treba da se sprečava.
Pored svih ovih globalnih nedaća koje imamo ne možemo da računamo na to da ovde stasavaju generacije u zdravom društvu i da pre svega očuvamo državu i zdravu naciju, ako se ne upustimo u obračun sa takvim vrstama destruktivnih pojava, kao što je i doping u sportu.
Ja sam govorila, i prošlog puta se direktno obraćala ministru, o ovoj pojavi, da je mnogo slavnih imena našeg sporta, poput bivšeg predsednika Olimpijskog komiteta Dragana Kićanovića, proslavljenog reprezentativca, Ducija Simonovića i ostalih, dalo svoj doprinos u svojoj mladosti i kasnije, dok su generacije učili da se bave tim sportom, da se ove pojave ne dešavaju.
Međutim, nije dovoljna samo ova zakonska regulativa. To vidite i na ovom primeru đačkih ekskurzija, što sam povezala, jer je, takođe, jedna negativna pojava da se sve to dešava, a toga je bilo uvek, kao što je bio i doping u sportu, o čemu su pričali i Kićanović i Simonović, još 70-tih godina i na olimpijskim igrama i na svetskim prvenstvima.
Nemoguće je da se to reši samo jednim zakonom.
Ali, ako želite da donesete zakon da se ta pojava sprečava, taj zakon mora da ima smisao. Ne možete da izmišljate nekakve agencije, a agencija ima agenciju, kao što smo imali Agenciju za duvan, onda je Dinkić ukinuo, kaže da to sve stavlja pod svoje ministarstvo. To je bespotrebno, to je trošenje para.
Zašto ne dati u omladinski masovni sport, zašto su nam tako zapuštene sportske hale, sportski tereni i sve ono što je potrebno, a što propagira od svog osnivanja SRS, da bi se deca i omladina usmerila u pravom pravcu.
Što se tiče amandmana kolege Ivana Radića, on je zaista samo sled našeg stava. Potrebno je da se antidoping odbor, po mišljenju Srpske radikalne stranke, osnuje u okviru Olimpijskog komiteta, koji treba da se uhvati u koštac sa tim problemima i da svaku od tih pojava registruje, prepozna i najoštrije da se osude oni, pored svih ovih kazni i diskvalifikacija u slučaju da koriste zabranjena sredstva.
U danu za glasanje treba da razmislite ne samo o ovim amandmanima na ovaj zakon, nego i na sve ostale.
I o činjenici da, iako niste previše zamoreni, juče je Skupština radila dva sata, uopšte vas ne zanima, obraćam se vama koliko vas ima iz skupštinske većine, o čemu se ovde priča, zašto mi ovako argumentovano i sa puno žara zagovaramo da prihvatite sve predloge Srpske radikalne stranke. Videćete pre ili kasnije da smo bili u pravu.
Uostalom, dovoljna je potvrda bila i danas priznanje samog ministra Vuksanovića posle izlaganja na malopre pomenutu temu da se on apsolutno sa svim onim što sam rekla slaže i da to može da potpiše. To meni ne laska, ni SRS, ali to je dovoljan dokaz da smo u pravu i da smo oduvek znali da zastupamo prave interese dece, omladine i sportista.
Završiću, iako ima još dovoljno vremena, jer naš generalni sekretar i zamenik šefa poslaničke grupe javnosti, po Poslovniku, ima da saopšti jednu veoma važnu stvar.

Sve negativne pojave u društvu i neshvatanje realnosti i onoga što je prioritet danas, o čemu treba da se raspravlja i razgovara, o čemu je govorio gospodin Vučić, mene uopšte to ne čudi kada imamo takvog predsednika Republike. Predsednik Republike, koji je antitalenat da prepozna šta su prave vrednosti, meša se u sve i svašta, pa i u naš profesionalni sport.
Ako je bio u stanju – i na takav način ne blamira on samo sebe, nego instituciju koju predstavlja – da izjavi da Platinija u Beogradu pozdravlja kao proslavljenog golmana, šta onda mi da kažemo i o toj Demokratskoj stranci, i o njihovim lopovlucima i o načinu koji ste vi prihvatili oberučke, mislim na Vladu Koštuničinu, i Vuksanovićevo ministarstvo i na sve vas, kao kontinuitet bivše vlasti da osnivate agenciju.
Sad bilo koga od vas da pitam da li ste pročitali ovaj predlog budžeta koji nam je brzopotezno sa sve diktatima MMF-a dostavio Mlađan Dinkić, pitanje je i koliko će da košta agencija za sprečavanje dopinga u sportu; isto je pitanje da li neko od vas može da nam da ovaj odgovor, a besmisleno je da se sa vama koliko vas ima u sali ubeđujemo kada ovde nema predstavnika predlagača.
Njih to apsolutno ne zanima, oni znaju da slepo izvršavaju sve uslove koji im stižu spolja.
Na kraju ove rasprave u pojedinostima zakona o sprečavanju dopinga u sportu postavlja se jedno pitanje – kako je uopšte moguće da bilo ko sa imalo morala i časti, kada zna koliko ima gladne dece, a njih je preko 800 hiljada u državi, koliko ima gladnih ljudi bez posla, dva i po miliona ljudi ispod granice siromaštva, osniva agenciju za sprečavanje dopinga u sportu, a nisu pitali te iste ljude i tu decu da li imaju osnovne uslove za život, da li imaju opremu, da li mogu da odu na čas fizičke kulture i da li deca u pojedinim krajevima koji nisu dovoljno razvijeni imaju sve ono što im treba da se bave sportom, da li imaju sportske sale, da li imaju za to potrebnu opremu?
Moram da vas podsetim na jedan od "slučajeva" posle vašeg propalog, neuspelog petooktobarskog puča, jer sve to na čemu ste vi zasnovali politiku je kasnije splaslo, narod pročitao, video da lažete i obmanjujete i okrenuo se SRS-u.
Doktor Branislav Blažić, danas ugledni predsednik kikindske opštine, kao ministar, želeći da pomogne nekima od mladih ljudi da se više angažuju u sportu i da imaju bolje uslove, kupio je jedan set dresova za jedan fudbalski klub, koji naravno, kao i mnogi od tih klubova i sportskih društava u zemlji, nema ni prebijeni dinar ili se nalazi u teškoj situaciji. Mi nemamo zakon o sportu i profesionalni sport nije to u pravom smislu reči, ta oblast tek treba da se uredi i tek da raspravljamo u ovom visokom domu o tome.
Dve godine su DOS-ovci, na čelu sa tadašnjim ministrom finansija, uz vašu orkestriranu podršku DSS-a i svih koji su podržavali, na sva zvona pričali o tome da su podneli, zamislite, krivičnu prijavu protiv doktora Blažića jer je kupio jednom klubu omladinaca dresove.
Vi možete, a da ne razmatrate sva ova druga pitanja i ovu bedu i sirotinju koja je zadesila Srbiju, da pritisnete taster za glasanje i da izglasate budžet nove agencije, a sada i za nagradno pitanje ne znate koliko je to, a mnogo je miliona dinara, kao i sve one druge koje mnogo koštaju građane Srbije.
Razmislite o tome i sledite ovaj jedini racionalan put, ako već hoćete da se prikažete kao štedljivi, a niste, jer sam ministar finansija to nije, najskuplji mu je vozni park, predsednik Republike isto; besni, obesni, ko pijani milijarderi bahato se ponašaju i rade šta hoće, a sa druge strane dođu im predstavnici MMF-a – smanjite javnu potrošnju. Najlakše je da uzmete od gladnih, od bolesnih, od zdravstvenih radnika, od penzionera, od prosvetnih radnika.
Izvolite, gospodo, razmislite malo kuda i na kakav način, sa ovim zakonima koji se štancuju iz meseca u mesec i sa sve većim brojem agencija, vodite Srbiju. To nije dobar pravac, to građani znaju i zbog toga ne mogu da prihvate takvu vašu politiku, a naročito bahato trošenje para u ogromnim iznosima, dok je sa druge strane možda desetine ljudi ili ko zna koliko sačekivalo vas ili nas ispred zgrade Skupštine ili predsednika da traži osnovnu pomoć za lek, za plaćanje računa, posao ili ono što im je najneophodnije.

Kao odgovorni poslanik još odgovornije Srpske radikalne stranke prvo da vam kažem, gospodine Markoviću, lakše je vama u toj poziciji, ne zato što ste na mestu predsednika, nego vi čitate sinopsis koji je ispred vas, pa vi samo, što bi rekao naš narod, terate od početka do kraja i dokle stignemo, a kad tako nama kažete, prebacićete se sa jednog na drugi zakon, a i kako pakujete zakone u dnevni red, sa dopinga u sportu na bezbednost i zdravlje na radu, mi to sve možemo, ali moramo da znamo sa koje materije ulećemo u neku drugu.
(Predsednik: Primite moje izvinjenje.)
Prihvatam izvinjenje. Vrlo ste ljubazni.
Što se tiče člana 15. i namere dr Paje Momčilova da se u tački 1) definiše odgovorno lice, ovo kao da je nedovršena rečenica – počeo je neko od saradnika ovog Slobodana Lalovića, poslanika-ministra, da piše i stao, nema dalje.
U pravu je gospodin Marković, ne samo što je to praksa kod nekih drugih zakona, ovde to mora da bude obaveza, jer ako se sve ove dalje tačke navode, onda mora da se zna da nije dobra ni formulacija. Tu je napravljena greška: "aktom u pisanoj formi odredi lice", pa sada ovo "za bezbednost i zdravlje na radu"; treba da stoji na kraju "odgovorno lice" i ovo "za" ne, nego koje će to da čini, da predstavlja lice odgovorno za bezbednost i zdravlje na radu - odgovorno lice.
Zašto ovo potenciramo? Zbog toga što je odgovornost nekoga ko predstavlja poslodavca u odnosu na zaposlenog danas veoma bitna stvar. Da to jeste tako pokazuju i sve ove predstavke koje stižu nama poslanicima, a naročito članovima Odbora za privredu i privatizaciju.
Evo, u petak će Odbor za privredu i privatizaciju da razmatra neka veoma loša rešenja koja su učinjena, po mišljenju zaposlenih, u mnogim preduzećima u Srbiji, recimo "Izolma" iz Rače, to znam pošto je preduzeće sa područja Šumadijskog okruga, a i u drugim privatizovanim preduzećima, gde se od strane poslodavca, mnogo je bilo takvih slučajeva, od strane onih koji su kupili to preduzeće uopšte ne razmišlja ni o minimumu socijalne zaštite ni programa, a kamoli o ovim novim tehnologijama i o toj zaštiti, o čemu govori član 15.
Prema tome, da bi sve bilo precizno i jasno do kraja i da bi se znalo ko je to... Možda se to vama čini kao da smo mi podneli amandman radi amandmana, ali pogledajte da ova prva tačka nikakvu logiku nema.
Sve ovo drugo, i da se za obavljanje poslova zaposlenom obezbede mere bezbednosti i zdravlja na radu, što naravno mnogi poslodavci ne čine, i da se osposobljavaju zaposleni za bezbedan i zdrav rad – molim vas, gde ste vi to videli, a naročito kod mnogih vlasnika, ovih novokomponovanih bogataša ili tajkuna da to rade.
Zamislite vi sada da Bogoljub Karić nekome obezbedi mere zaštite; on da može gurnuo bi ga kroz prozor, samo da mu služi za jednokratnu upotrebu i šta ga briga. On svojim zaposlenima, osim zaposlenima članovima svoje porodice koji ne rade ništa, nego samo fiktivno peru pare i milione evra po svojim računima, niti uplaćuje poreze ni doprinose. Imate na toj njegovoj BK televiziji saradnike i novinare i one koji rade po deset ili 15 godina, žene koje ne mogu da postanu majke, da zasnuju porodicu, iz razloga što se boje da ne dobiju otkaz.
On je predsednik udruženja nekakvih industrijalaca i dobija navodne... Ali, to sve plaća i onu decu da mu pevaju u Japanu, da mu po Londonu dele plakete. Vajni industrijalac i poslodavac. Neće dotle i sa takvim ponašanjem poslodavca niko da zaštiti radnike.
Prema tome, prihvatite u danu za glasanje ovaj amandman da bi se znalo i da bi se bar u ovoj oblasti pokazala namera da želite neki red, da se navede koje je to odgovorno lice što se tiče obaveza poslodavca u članu 15. kako je to predložio kolega Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, retko ko u Srbiji danas da zagovara nove tehnologije i da su one primenjene.
Ima nekoliko fabrika koje rade, ali kada pogledate u onome u čemu smo mi bili najbolji, kada je u pitanju mesna industrija, konditorska industrija, imamo nekoliko dobrih fabrika koje treba da se suprotstave uvozničkom lobiju, jer kvalitet tih proizvoda, recimo u "Soko Štarku", daleko je bolji nego mnogih drugih proizvoda koji se nalaze na našem tržištu.
I sami znate odmalena da su čokoladne napolitanke "Soko Štarka" daleko najbolji proizvod i da ne mogu čak ni mnogo poznatije robne marke da pariraju tom kvalitetu proizvoda.
Kada je u pitanju ta nova tehnologija i kako do nje da se dođe, ne vidimo da bilo ko pokazuje dobru volju, naročito od novih vlasnika preduzeća i firmi, jer oni to obećaju, i to je najveći spor sa radnicima i kod Agencije za privatizaciju, a ne ulažu ništa u tu novu opremu.
Sve to i da se desi, a i da je ovakva kakva jeste - zastarela, nemoguće je da radniku koji ima za to određenu kvalifikaciju ili je preko nekog zavoda (kao što je ovaj čuveni u Kragujevcu, gde nije izvršena nikakva prekvalifikacija) ipak uspeo da se prekvalifikuje, dođe da radi za fabričkom presom, kažete – izvoli, to je tvoje radno mesto, kreni da radiš danas, od 7 do 15 ti je radno vreme, norma ti je tolika i da zaradiš neku crkavicu. Nemoguće je, a da se ne prihvati amandman koji je podneo kolega Dragan Živkov.
Onaj službenik koji dođe u banku da radi, ili u bilo koje drugo preduzeće, da je činovnik, mora za rad sa računarskim programom tog preduzeća da se obuči za kratko vreme, da zna da knjiži, da zna da radi, da poznaje program tog preduzeća, sistem rada.
Ovako, ako vi ne prihvatite amandman u kome kolega kaže da se posle reči "radnog vremena" dodaju reči "pod kontrolom zaposlenog koji je osposobljen za bezbedan i zdrav rad", onda sam član nema smisla i dovodite u veoma veliki rizik, jer to će bukvalno taj novi, ili bilo koji poslodavac da shvati i da tako baci u vatru novozaposlenog, bez mogućnosti da mu neko od kolega sa dugogodišnjim iskustvom pomaže u tome.
Prema tome, svi amandmani podneti na ovaj predlog zakona i te kako imaju smisla i samo su logičan završetak nečega što je Slobodan Lalović započeo, očigledno sam, ali to nije dovoljno i nije dobro. Mi, koji veoma brinemo o radnicima u Srbiji i o njihovom zdravlju, o situaciji u kojoj se nalaze i zbog toga potenciramo sva ova pitanja, tražimo od vas da razmislite još jednom i da u danu za glasanje prihvatite ovaj i druge amandmane.

Gospodine predsedniče, kada već razgovaramo i stigosmo do člana 28, da vas pitam gde vam je ministar?

Vi ste mu i predsednik, gospodine Markoviću, on je i poslanik.

Jesu, ali znate zbog čega vam to kažem.
Ako već razmatramo član 28. i amandman koji je podneo kolega Milovan Radovanović, a jedino je normalno rešenje za ovaj član zakona da se u za to prikladnim prostorijama obavlja test novozaposlenog, onda vas to pitam zbog toga što u obrazloženju koje je potpisao ministar Lalović u odgovoru da ne prihvata ovakav amandman kolege Milovana Radovanovića najciničnije je odgovorio da upravo na tom radnom mestu treba da se obavi test, odnosno upitnik ili pismeni test zaposlenog za novo radno mesto.
Sada treba da nam objasni zaista, opet pominjem onu reklamu "pomeri se s mesta" i skelu, ili neko drugo gradilište ili raščišćavanje snega na putu, kako će u uslovima kada dođe na radno mesto da raščišćava sneg na autoputu Beograd - Niš, kada je ogromna vejavica i napolju -20, da polaže test.
Ako nam Lalović objasni kako je to moguće ja ću da prihvatim da on nije obavezan da bude ovde u sali, ali zaista on to jeste, uz sve to što neki misle da ne treba da sluša ili da brani svoj stav, jer takva vrsta cinizma je samo njemu poznata i nailazi na veoma veliku osudu od građana.
Da je to tako i da ne mislim samo ja i SRS o ministru Laloviću da je veliki cinik, jer je takav odgovor dao, da ljudi i u takvim uslovima, i onaj ko je na brodu, i onaj ko je u avionu...
Hajde kažite pilotu u avionu neka na radnom mestu polaže test – stvarno neverovatno. Teorijski to može da se desi, jer je on to tako napisao, a kolega Milovan pokušao da ispravi.
Među mnogobrojnim pismima koja stižu na poslaničku grupu i na naša imena stiglo mi je i pismo potpisano od strane vaših sugrađana, gospodine Markoviću, Beograđana koji su se potpisali kao prijatelji, ljudi koji su zaposleni, neki su u penziji, ljudi koji su univerzitetski profesori u penziji, koji su obespravljeni zbog takvog Lalovićevog zakona koji ste vi usvojili i za njega glasali u Skupštini, mislim ne vi, nego vaša poslanička većina, i slušajući ga u Skupštini i na raznim emisijama došli do zaključka da većeg cinika nema.
To je njegova karakterna osobina i njegov način ponašanja i ovde u ovoj stranci koju nema, kao samostalni strelac, ali je neprihvatljivo da nas ponižava i da kolegi Radovanoviću daje ovakav odgovor. Mogao je da kaže – to je dovoljno što sam napisao, ili mi smo mišljenja, ima nekih rešenja koja su identična ovome.
Ali, ne može da pronađe ni rešenje, jer u svim zemljama u okruženju i zemljama na zapadu sa kojima vi harmonizujete, u većini slučajeva, ove zakone, zemljama EU u koju će navodno da nas uvede ova vlada koja je na izdisaju, još neki mesec ili dan.
Pitanje je da li će da opstane, 2012, 2024, ne znam koje godine, nigde nema ovakvog rešenja kao što je u članu 28. predložio Lalović, nego upravo ovo o kome govori kolega Radovanović – da u za to primerenoj prostoriji treba da se obavi ispit, pisani, odnosno pismeni test koji kvalifikuje novozaposlenog da dalje može da obavlja taj posao, i to je jedino logično i normalno.
Gde bi to Lalović mogao da uradi, i sad njega da pitamo, ne znamo, jer ovo mu je jedno od prvih radnih mesta u pravom smislu reči. On je bio sindikalac, stalno išao, nešto se kao bunio, pobuni se, nagodi se sa poslodavcem, posle dođe; ovog gospodina ni krivog ni dužnog poslao ovde da hvata beleške, niti može da izađe ništa da nam kaže, možda se i slaže sa našim stavovima. Je l′ tako?
Možda smo vas ubedili da su ispravniji stavovi SRS-a. Ja vidim po vašoj reakciji da se vi slažete, ali nema tu ministra.
Kaže predsednik Skupštine – pozvao sam ga, on nije došao. To nije opravdanje i to nije u redu, naročito kada je ovakav jedan zakon u pitanju.

Dame i gospodo poslanici, svim pravoslavnim vernicima koji danas slave krsnu slavu Sveti Luka i porodici dr Vojislava Šešelja i njemu lično čestitam slavu, sa željom da se što pre vrati u otadžbinu i da na takav način, kao što to radi u haškom kazamatu, zastupa interese države i naroda.
Gospodine ministre, želim da se osvrnem na neke od naših zamerki, a mnogo ih je, u ime poslaničke grupe SRS, kao jedan od članova Odbora za odbranu i bezbednost, i da izrazim, pošto razgovaramo o ovoj temi, lično zadovoljstvo što je Odbor za odbranu i bezbednost, po prvi put otkako je obnovljeno višestranačje u Srbiji, zbog toga što je i takav odnos gospodina Mirčića kao predsednika Odbora prema članovima i MUP-a takav da je apsolutno, što biste vi bivši ili sadašnji DOS-ovci rekli, transparentno sve ono o čemu se tamo govori, pa se po prvi put desilo da BIA dođe u zgradu Narodne skupštine, što treba da bude i ubuduće, i podnese izveštaj dva puta godišnje o svom radu.
SRS je, zbog toga što je predsednik Odbora iz SRS i zbog toga što mi veoma aktivno radimo po pitanju stanja u MUP-u Srbije, kao poslanici, na najdetaljniji način razmatrala ovaj predlog zakona.
Mi smatramo, za razliku od prethodnika koji su govorili iz vaše poslaničke grupe, da nisu prava zaposlenih u policiji, bar što se tiče onog dela koji ih tretira u njihovim pravima kao zaposleni, najbolje rešena.
To se vidi u članu 137. zakona, pre svega, kada se na sasvim neprimeren način ostavljaju zaposleni da dežuraju u raznoraznim hipotetičkim, nepredividivim situacijama, a koje vam je i kolega Jojić objašnjavao da mogu da traju unedogled i da zaista mogu da iscrpljuju zaposlene.
Sa druge strane, mi smo želeli da, u sklopu celokupne demistifikacije, što je cilj i danas trećerazrednih političara i propalih snaga na političkoj sceni Srbije, omogućimo to pravo zaposlenima u MUP-u, da se radno angažuju i van svog radnog vremena, ako nije u pitanju sukob interesa i ako služba ne trpi posledice zbog toga.
Ključni amandmani koje smo podneli, mada je svaki važan na svoj način, odnose se na član 5. Predloga zakona, pa zatim u ovom prvom delu na član 9. Predloga zakona.
U članu 5. mi, zbog iskustva koje imamo iz ranijeg perioda, tražimo da MUP u toku istražnog postupka ne može da daje nikakve informacije o određenim počiniocima krivičnih dela.
Za vreme čuvene protivustavne akcije "Sablja", kada su na najgrublji način gažena sva ljudska prava i norme, slobode čoveka zagarantovane Ustavom Republike Srbije, preko najvećeg broja tih saopštenja, koje je pisao ne MUP, po izjavi jednog od bivših načelnika Bore Banjca, već neko drugi, a taj drugi centar moći je bio čuveni Biro za komunikacije, na čelu sa Bebom Popovićem, na najgrublji način su klevetani predsednik SRS, prof. dr Vojislav Šešelj, naša stranka i ogroman broj ljudi koji nas u Srbiji podržava. Mi zbog toga tražimo da se takva odredba u članu 5. briše.
Zbog ovoga što sam rekla u uvodu, smatram da je veoma važno da više puta godišnje ministar unutrašnjih poslova, što je amandman na član 9. Predloga zakona, podnosi izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini i Odboru, sa mogućnošću da postavljamo pitanja i da na njih dobijamo konkretne odgovore.
Kada je u pitanju ta javnost rada, za razliku od ove zaista utemeljene pohvale kolegi Mirčiću, ne mogu da budem zadovoljna dosadašnjom javnošću rada kada je u pitanju vaše ministarstvo, naročito kod konkretnih slučajeva. Uglavnom ću danas da se zadržim na tome, jer malo je vremena koje je ostalo da govorim, a tiče se konkretnih pitanja za koja vi znate.
Naime, još pre godinu dana sam, a zatim ponovo u maju obnovila "slučaj" atentata na prof. dr Vojislava Šešelja, hvala bogu neuspešnog, koji su naručili Vuk i Danica Drašković, a o čemu su saznanje dobili visoki zvaničnici policije, poput generala Branka Đurića, koji je u procesu "Ibarske magistrale", tokom svedočenja u tom slučaju, nedvosmisleno rekao da je lično on saslušavao izvesnog Dragoljuba Pejića Garija, koji mu je rekao da je Danica Drašković tražila od njega da izvrši atentat na predsednika SRS, prof. dr Vojislava Šešelja, a da on to nije učinio zato što se nije dogovorio oko cene sa Danicom Drašković. Naime, ona je ponudila 400.000 evra, a izvesni Dragoljub Pejić Gari je tražio 600.000 evra. Nisu se nagodili i tako je taj plan osujećen.
Odmah posle toga direktor BIA ,gospodin Rade Bulatović – to je onaj isti koga ste vi, gospodine Jočiću, kao poslanik tada zajedno sa kolegom Mamulom morali da tražite za vreme akcije "Sablja", jer mu je nestao svaki trag, čovek je jednostavno nestao, kao da ga je crna zemlja progutala, 48 sati, pa ni za njega, ni za Acu Tomića, ni za onog Banđura, upravnika zatvora, niste znali gde se nalaze – sada kao direktor BIA, na isto obnovljeno pitanje u julu ove godine rekao "da". Dao mi je potvrdan odgovor da služba ima saznanja da je u gradskom MUP-u, obrađujući slučaj "Ibarske magistrale", jedan od svedoka došao do takve izjave, odnosno da je dao takvu izjavu o kojoj je govorio gospodin general Branko Đurić.
Mene sada zanima zašto, i pored svih tih mojih zahteva u više navrata, do dana današnjeg MUP nije dostavio zvaničan izveštaj o tome. Dakle, pošto sam dobila potvrdan odgovor, tražila sam da mi budemo kompletno informisani o tom slučaju.
Mi smo više puta postavljali pitanje, to vam sve govorim jer bi vas i ovo danas, da je ovde, pitao prof. dr Vojislav Šešelj, ali vidite, samo u Brozovo komunističko vreme Srbi pravoslavci nisu mogli sa svojom porodicom da obeleže krsnu slavu, pa je u takvoj situaciji i danas, kao haški zatočenik, naš predsednik.
Gospodine ministre, ono što me naročito interesuje, na šta nismo dobili odgovor, jeste pitanje džipa koji je vlasništvo SRS. Vi znate i sami da je u više navrata Vrhovni sud potvrdio, na osnovu naše predstavke, da je džip nesumnjivo vlasništvo naše stranke i da ga je u vreme DOS-manlijskog harača u zemlji i neposredno uoči akcije "Sablja" oteo bivši ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, i onda takvim svojim nečinjenjem, nedavanjem odgovora i nevraćanjem svojine, koja je u vlasništvu SRS, navodite me na to da pomislim da je isti kontinuitet otimanja imovine koju naša stranka ima.
Što se tiče amandmana koje sam podnela u ime poslaničke grupe SRS na član 70, o tome će govoriti drugi naši poslanici, tiče se poligrafa, mi tražimo da se to briše, i na član 83, a to je najveća opasnost, gde takođe tražimo da se briše tzv. ciljana potraga. Ovlašćenja koja se MUP-u u tom smislu daju upućuju nas na neki novi vid Sablje, što niko od građana Srbije ne bi želeo, jer to jedno u novijoj istoriji naše zemlje, dakle, mračno vreme i takvo ponašanje čelnika Republičke vlade i pripadnika MUP-a, na čelu sa Dušanom Mihajlovićem, Nenadom Milićem i svima onima koji su delovali iz senke, jeste nešto što će građani da pamte, zbog čega trpe i dan-danas mnogi od njih posledice.
Mi ćemo u raspravi o pojedinostima da govorimo i o konkretnom položaju zaposlenih u MUP-u, sa posebnim akcentom, a to ćemo činiti i prilikom predloga budžeta za 2006. godinu, na materijalni, odnosno socijalni položaj zaposlenih u MUP-u, za koji tražimo da bude bolji, da se bolje plaćaju, da im se stambeni problemi rešavaju, jer to su najbolnije tačke. Ako želimo da imamo sigurnost za sve građane, za decu koja žive ovde i da iskorenimo kriminal i korupciju, što je osnovni cilj SRS, MUP-u Srbije moramo da damo mnogo bolje uslove za rad.
Još jednom zahtevam da mi date odgovore na ova konkretna pitanja kako bismo celokupnoj javnosti, kao što ste to učinili i danas odgovarajući gospodinu Vučiću, saopštili ko su zapravo oni koji pokušavaju danas da optužuju SRS, propali političari sa ispod 2% glasova u Srbiji, zaista jedna bruka i sramota za sve građane Srbije koji danas, a zahvaljujući vama i podršci vaše stranke, uživaju velike privilegije i imaju visoke položaje u našem društvu.

Gospodine Mihailoviću, dame i gospodo poslanici, vi ste prekršili član 100. Poslovnika. Trebalo je odmah pošto je gospođa Radeta izašla na repliku ovom sada već bivšem predsedniku opštine Kraljevo, sasvim je izvesno, prisutnom Joviću, narodnom poslaniku, da mi date reč, jer sam tražila da reklamiram povredu Poslovnika zbog toga što je on, koristeći govornicu, a lagao je kao pas, uvredio ne samo poslanike Srpske radikalne stranke, nego se poigravao sa osećanjima umrlih ljudi, na način samo njemu poznat.
Moram prvo da vam kažem, gospodine Joviću, to što ste na konferenciju za novinare u Kraljevu pre nekoliko dana doveli pet lažnih svedoka i odmah je reagovao gospodin Četrović, kao jedan visokomoralan i častan čovek, i podneo krivične prijave, nije ništa šta će tek da vas snađe zbog vaših zloupotreba.
Hoćete da krenemo redom? Kao prvo, objavljeno je u "Službenom listu" da su građani svojim validnim potpisima zatražili vaš opoziv. To će se desiti u fantastičnom procentu da niste ni svesni toga.
Dana 25. novembra izraziće svoju slobodnu i demokratsku volju građani Kraljeva, koje ste ojadili vašim mahinacijama i malverzacijama, zloupotrebama, lopovlukom, korupcijom koja je zavladala u opštini Kraljevo, reći će vam da morate, kako bismo mi radikali rekli, da odete na smetlište istorije.
Onda će da rade pravosudni organi. Ove krivične prijave što ste dovodili lažne svedoke nisu ništa za ove druge zloupotrebe. Na desetine miliona dinara opštinskih para ste proćerdali, zajedno sa direktorom "Čistoće", preko gradskog servisa. Sklopili ste najštetniji ugovor u Srbiji, koji može da uradi jedan predsednik opštine, sa "Naftagasom" i fantastičnih 1.200 evra je priključak za gas, najskuplji u centralnoj Srbiji, to ste lično vi potpisali.
Šta ste radili dalje? Nije vam bilo dosta, jer ste vi nezajažljiv čovek, čovek koji je navikao da otima i da krade, pa ste onda krenuli dalje. Reći će vam i ministar Parivodić i nemojte samo da se petljate u ekonomiju, jer vi o tome ništa ne znate. Niste smeli da uzmete jedan jedini dinar nenamenski, a šta ste vi uradili? Vi ste 2.200.000 uzeli za otpremnine, ljude poslali sa bednim otpremninama i sutradan uradili, šta – svoju svastiku doveli na neodređeno vreme da radi.
Ali, nije vam bila jedna svastika dovoljna, još nekoliko svastika, a onda šuraka za direktora televizije. Šurak, naravno, tako dezorijentisan kao što ste i vi očigledno, postavljen za direktora televizije, zamislite, pravi četiri specijalne emisije o vašim potezima, o tome kako vas napadaju radikali, kako ste vi pošten čovek itd.
Znate, pet šuraka da imate i da imate nacionalnu televiziju, vama ni bog otac ne može da pomogne, zato što vas građani neće, gospodine Joviću.
Ko hoće kriminal i korupciju, ko hoće da trpi da se 200 ljudi za godinu dana vaše vladavine zaposli u opštinskoj upravi, sva vaša familija, verovatno i vaša žena i ko zna ko redom. Sve koje ste mogli da dovedete i da ih uhlebite, vi ste to uradili, a poštene ljude otpustili sa posla.
(Predsedavajući: Vreme, prekoračili ste vreme.)
Ne možete tako, gospodine Mihailoviću, jer ja sada mogu da se vratim do mesta, pa opet da tražim povredu Poslovnika, i tako tri ili četiri puta da vam ukažem kako ste bili neprincipijelni i zašto ste svom partijskom kolegi, a više ne znam ni kako vam se zove ova poslanička grupa, dakle, sedmorica mladih, pa da ste mladi...
(Predsedavajući: Naprotiv, i on je dobio opomene kao i vi.)
Ne znam ni kako vam se zove ova poslanička grupa, devet plus devet, još malo pa će da vas zovu... Svi ste veseli kao ovaj Jović i Veroljub Stevanović, na specifičan način; u najmanju ruku čudne osobe, i da niste takvi kakvi jeste građani bi to pozdravili.
Gospodine Joviću, nemojte sledeći put da dolazite, nego se pokrijte ušima, ćutite, zavucite se u mišiju rupu i budite srećni kada 25. uveče objave da su vas opozvali, jer to je najmanje što može da vam se desi, a sve drugo što će da usledi, sve ove mahinacije, zloupotrebe, državni organi će time da se bave.
Jednom razumnom čoveku bi bilo dovoljno, kaže mu opštinska izborna komisija, lepo ste išli, napali ste ljude, oni kažu svi potpisi radikala validni, je li tako bilo?
Odete jednom na sud, odete drugi put na sud, oni kažu – laže Jović, izmišlja, svi potpisi su validni; vi sada, a to je nešto najbednije što sam videla, a vi to naravno možete kao predsednik opštine, dolazite sa umrlicama za skupštinsku govornicu.
(Predsedavajući: Molim vas da privedete kraju.)
Ako ste zbog toga danas došli, kao što ste izvodili lažne svedoke, bolje da niste dolazili, jer vi ste mogli da uzmete umrlice svih, nažalost, preminulih lica u proteklih nekoliko godina u opštini Kraljevo, naročito od momenta kada ste vi predsednik, i da dođete i da se na takav način ponašate.
Budite sigurni da ćete i zbog toga da snosite odgovornost, kao što ćete i za ove lažne svedoke i za zloupotrebe, za mahinacije, pljačku, otimačinu, to Kraljevčani više neće da trpe.

Teška radikalska artiljerija kreće, gospodine Markoviću, jer znate, kada izađe neko za govornicu, ja ne znam ko je, ima samo ime i prezime, a ne znam kojoj stranci pripada jer je dezorijentisan, pet stranaka promenio, onda ste vi dužni da mi kažete da se eventualno ne dovedem u zabludu sa kim razgovaram.
Ovde gospodin kaže – sa nikim, a ne kaže se tako, nego se kaže – ni sa kim, malo se elementarno obrazujte ako hoćete da budete poslanik.
A vi, gospodine, šta je bilo? Samo vi telefonirajte Dinkiću koga trebate, a pustite nama da rešimo ovo sa ovima koji su vaši privesci, da ne kažem još nešto gore, a podržavaju vas u vašoj pogubnoj politici.
Što se tiče Srpske radikalne stranke i našeg ozbiljnog rada i moje diskusije koja će da usledi o zakonu o spoljnoj trgovini, o čemu je danas reč, neverovatno je zaista, gospodine Markoviću, da ste tako licemerni i da na takav način pokušavate da vodite sednicu u onome što mi zovemo demokratska borba, s tim što su neki, kao što smo mi srpski radikali, ljudi sa urođenim osećajem za demokratiju, za razliku od ovih drugih koji se lažno predstavljaju. Nemamo ništa protiv da dolazi do takvih sukoba, sve to je parlamentarni život i politički život Srbije.
Ako već vidite da su, kao što vide građani Srbije, radikali maksimalno dominantna politička stranka, i poslanici i svi članovi Srpske radikalne stranke u promovisanju svog programa, a zato smo i najuspešniji, zato nas narod najviše i voli i zato nas ima najviše ovde, onda nemojte da se stavljate, gospodine Markoviću, jer ste prvi među jednakima, na stranu gubitnika.
Ne treba da se stavljate ni na jednu stranu; lepo, objektivno da posmatrate i verujem da vi intimno mislite da su radikali to što ja ispričah do sada, a vaš je problem što ste tu gde jeste u ime te politike koju ste zagovarali ili ste možda promenili stav.
Kada dajete reč poslanicima, koji nisu uopšte bili u sali, a koji inače imaju primarni zadatak, kao prethodni govornik, da čekaju ispred blagajne Narodne skupštine, pa ni zaposleni ne mogu da objasne kada trenutno nema para, jer nisu donesene iz trezora, onda morate da znate kakva je razlika i sa kim imate posla.
Nije isto kada ja izađem ili neki srpski radikal ili takve spodobe kao ona malopre. Prema tome, razmislite malo o tome zbog vašeg rejtinga i zbog rejtinga Narodne skupštine kojom predsedavate.
Zaista više ne znam, čovek podržava sada Koštunicu, a oteo mandat u prošlom sazivu. Kako je to moguće da se sada pojavi i da kaže – Koštunica je dobar i dobra je Vlada, a ukrao je mandat prošlog puta. To je prosto neverovatno.
Vodite o tome računa, gospodine Markoviću, jer vi svojim primerom i nepristrasnošću treba da pokažete da ovaj visoki dom, najviše zakonodavno telo ipak treba da vrati sebi dostojanstvo koje ovakvi kao što je poslanik Jović i ovaj što je govorio malopre urušavaju svojim ponašanjem i pre svega neistinama i jednim krajnje, a to nije nekorektno, jer nema šta da bude nekorektno u tim političkim duelima i sukobima, nego licemernim stavom, bar kada su oni u pitanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovaj zakon smo mogli da očekujemo u skupštinskoj proceduri posle seta izmena drugih zakona, a naročito Zakona o carinskoj tarifi i Zakona o carini.
To je bio neki sled događaja koji je zacrtan, ne kod vas i u nekoj vašoj viziji kao ministra i konkretno kod Vlade Srbije, već posle onog čuvenog potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je toliko hvaljen ovde, a na osnovu izveštaja, a ovaj koji ja imam u ruci je za prvu polovinu 2005. godine i jasno se vidi šta EU traži od Vlade Republike Srbije i kakvi zakoni će doći na red.
Da ste mnogo toga od onoga što EU bezuslovno traži od nas propustili prilikom izrade ovog teksta zakona videlo se i kasnije na osnovu podnetih amandmana, a njih je ukupno 15, koje je na svoj sopstveni prvobitni predlog zakona podnela Vlada.
Potpisao ih je potpredsednik Vlade Miroljub Labus, onaj isti koji je potpisivao u čuvenoj "šećernoj aferi" sve ono što je doprinelo da se ugled naše zemlje na međunarodnom spoljnotrgovinskom planu toliko umanji i da se baci jedna ljaga na naš potencijal i na ono što smo stvarno spremni ovde da proizvedemo i da izvezemo koristeći preferencijale, a ne da se bavimo prevarama.
Onda se postavlja pitanje, ministre Parivodiću, kako je to moguće, a jednom su vas doveli u nezgodnu situaciju da zamenjujete Dinkića, pa se iz trećeg puta u Predlogu zakona vi pojavljujete kao ovlašćeni predlagač, da ispustite ovakve stvari i da u nekim segmentima čak dođete i do pozicije Srpske radikalne stranke kada je u pitanju, recimo, brisanje člana 74. zakona, jer smo mi to takođe predložili.
Vi znate kako je po Poslovniku i vi ste to koristili, da se ovi amandmani Vlade Republike Srbije inkorporišu u zakon, ali mene jedino interesuje sudbina amandmana Srpske radikalne stranke.
Ako želite da imate jedan sveobuhvatan zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, a da zaštitite potpuno urušenu domaću privredu, onda treba ozbiljno da razmislite o ovim amandmanima i primedbama koje smo dali, zbog mogućih zloupotreba, a pre svega zbog zaštite naše proizvodnje.
Tu prvenstveno mi srpski radikali mislimo na poljoprivrednu proizvodnju, koja, inače, po izveštaju Komisije za stabilizaciju i pridruživanje EU (to je ono na šta vi iz Vlade posebno obraćate pažnju i bezuslovno sledite), učestvuje u više od 20%.
Mi smo mnogo toga slušali od reformista pre vas, počev od 2001. godine kada su stvari krenule da se menjaju u zakonodavnom smislu, kako bi nama bilo bolje, kako bismo mi bili sa našim proizvodima konkurentni na svetskom tržištu, kako bi se smanjile zloupotrebe, kako bi se onaj prethodni režim koji je toliko zla naneo sasekao, odnosno njihovi monopolisti. Međutim, ništa od toga se nije desilo i nije urodilo plodom, pre svega zbog toga što smo se mi oštro usprotivili takvoj liberalizaciji cena.
Mi možemo kao stranka da pozdravimo potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini sa što većim brojem zemalja. Mi nikada to nismo osporavali. Postoje neke koje su bile izrazito neprijateljski nastrojene prema našoj zemlji i našem narodu u vreme bombardovanja, sankcija, ali mi u tim ratifikacijama u Skupštini državne zajednice onda ne učestvujemo, ali potenciramo tamo gde ima takvih sporazuma, kao što je sa Ruskom Federacijom, zašto se on nedovoljno koristi.
Mi kao stranka smo veoma često bili u prilici da objašnjavamo, a građani su to sada i shvatili, naročito od kada vršimo vlast u mnogim opštinama i gradovima u Srbiji, integracione procese i u našem regionu, i na području Balkana, Evrope, ali i celog sveta, jer nije dovoljno samo vezati se za zemlje EU i u tom smislu da posmatrate budući prosperitet naše privrede.
Pitanje je osnovnih pitanja – a to je ono što smo potencirali u predizbornoj kampanji 2003. godine i na narednim izborima ćemo, za koje očekujemo da će biti prevremeni, o čemu je govorio i gospodin Tomislav Nikolić, a naročito kada je, kako biste vi rekli, "transparentno" pokazivao kako izgledaju naši proizvodi i šta to mi možemo da ponudimo a da je kvalitetno – sa čime bismo izašli sa ovako zastarelom tehnologijom i sa proizvodnjom koja gotovo da ne postoji u određenim privrednim segmentima na tržište EU.
Mere zaštite, naročito za poljoprivredne proizvode i za našu prehrambenu industriju, koja koliko-toliko još postoji, nisu dovoljne, što jasno pokazuje izraženi stepen spoljnotrgovinskog deficita i činjenica da se mnogo loših, da ne kažem puno nekvalitetnih proizvoda nalazi i u našim supermarketima i kod onih koji su uvoznički lobi, a sa druge strane se uništava sistematski naša privreda.
Kada bude rasprava u pojedinostima videćete da se tih nekoliko amandmana koje je Vlada Republike Srbije dala poklapa sa stavom Srpske radikalne stranke, doduše, malo je preciznije definisan. Što se tiče ovih do sada izraženih primedbi od strane poslanika SRS-a, mi smatramo da, pored člana 74. za koji ste dali predlog da se potpuno briše, a to je jedini takav vaš amandman, baš upravo iz mera zaštite ovako posrnule i tehnološki veoma loše privrede u Srbiji, treba da se briše i član 63. zakona.
Šta je ono što bismo mi mogli, ali u drugačijim okolnostima, ne samo kroz uslov da imamo ovakav zakon i bolji način regulisanja uvozno-izvoznih kvota, da izvezemo na tržište, a pitanje je vezano za kurs dinara i za našu trenutnu monetarnu situaciju i politiku. Ocene ekonomskih stručnjaka su da je kurs dinara nerealan i da je on destimulativan za izvoznike.
To su najpre osetili malinari, prvo sa veoma niskom otkupnom cenom ove godine, od 40 dinara, mislim, za prvu klasu malina, pa im je bilo (neki su to iz revolta i radili u tim krajevima) lakše i da nekome to poklone ili su im jednostavno propadali kontingenti i voća uopšte, koje se proizvodi u pojedinim područjima Srbije, jer oni nisu ni organizovani, niti su bili potpomognuti od strane države, sve do sada. Videćemo da li će to da se poboljša donošenjem ovog zakona, da to plasiraju kao izuzetno kvalitetne proizvode na tržište ne samo EU, nego širom sveta.
Kada je u pitanju dodela kvota i zloupotreba, mi smo vam predložili, iz opreznosti, pored brisanja člana 63, da se takvim licima, odnosno onima koji se pojavljuju ne da mogućnost da u dogledno vreme konkurišu, zato što su izvršili zloupotrebu.
Vi se sećate, ako ste pratili tada, a verujem da jeste, politički život Srbije, oblast spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja uređivalo je Veće građana i Veće republika Savezne skupštine još u ono vreme Radoja Kontića, kada smo mi oštro protestovali zbog povlašćenih lica i zbog onih koji su dobijanjem uvoznih kvota na takav način, po političkoj liniji, ostvarivali enormni prihod.
Neki od njih, ti sada popularno nazivani – srpski tajkuni su se lepo udomili u dosovskim strukturama vlasti, pa ostali da sarađuju i sa vama, odnosno sa ovom vladom i niko im ništa ne može. Oni su jednostavno monopolisti u našoj zemlji i rade šta hoće.
Veliki su problemi u startu zbog takvog ponašanja države prema određenim pojedincima. Znam mnoge ljude koji razmišljaju o tome da se bave unutrašnjom trgovinom, imaju registrovanu spoljnotrgovinsku delatnost, bave se izvozom nečega što može da se plasira na inostranom tržištu, i to veoma dobro, ali jednostavno, oni nemaju nikakvog podsticaja, unapred su demoralisani i to uopšte nije u onoj meri u kojoj bi moglo da bude u našoj zemlji, pa zato imamo takav spoljnotrgovinski deficit i tako loše rezultate beležimo.
Mnogobrojni su zahtevi i zamerke koje EU stavlja pred nas, liberalizacija cena, ono što su učinili u oblasti uslovljavanja kada su bile u pitanju carinske tarife, što smo mi oštro kritikovali, naročito za poljoprivredne proizvode i to je nešto što naša privreda neće moći da izdrži.
Usklađivanje zakonodavstva u kretanju robe, kapitala i uopšte spoljnotrgovinskog poslovanja nije nešto od čega mi bežimo, ali mi smatramo da bar u narednom periodu, pitanje je koliko će to da traje, jer mnogo treba vremena da se privreda oporavi...
Evo, mi to vidimo na primeru kragujevačke "Zastave". Nije dovoljno da se potpiše samo ugovor o licenci, neki to nazivaju kupoprodajni ugovor, gde mi kažemo – eto, tu granu privrede smo spasili.
Znate, tu se postavlja veliki problem, a ovaj zakon ništa sam po sebi neće tu da pomogne, gde ćemo mi da izvezemo i sve da proizvedemo tih ugovorenih 600 hiljada automobila marke "punto", odnosno "zastava 10", zato što kompanija "Fijat" ima jednu od najboljih prodajnih mreža od automobilskih industrija i kompanija, i ona nije svoj ugovor o licenci sa "Zastavom" vezala i kroz prodajnu mrežu.
Onda oni kažu – eto, za unutrašnje tržište, za tržište Bugarske, Rumunije, za tržište okolnih zemalja vi možete toliko da proizvedete, a rukovodstvo treba da bude dovoljno sposobno i pitanje je da li je sposobno da to plasira.
Ovo sa poljoprivrednim proizvodima i sa konstantnim propadanjem poljoprivrednih proizvoda koji na kraju budzašto završe na našem tržištu je problem koji traje deceniju i više unazad, a sve zbog toga što država nikada nije imala dovoljno sluha i nije ozbiljno pristupila tom problemu.
Sećam se, u vreme dosovske vladavine i kada je Čedomir Jovanović bio šef poslaničke grupe DOS-a da je on onako bez pardona izašao za govornicu i rekao – šta fali holandskom krompiru, možda je bolji nego onaj iz Prilika.
Onda, naravno, kako da reaguju ti poljoprivredni proizvođači kada znaju da ove godine em što je zasejano mnogo manje žitarica, em što je cena niža 20 posto nego prošle godine, i oni koji su zasejali krompir i oni malinari koje sam spominjala, ili oni koji imaju plantaže višanja – propali su i oni jednostavno nemaju mogućnosti da prežive.
Mi srpski radikali smatramo da i pored toga što zaostajemo u tehnološkom procesu za razvijenim zemljama imamo neke izuzetno zdrave delove naše privrede, naročito akcenat bacamo na poljoprivredu i na metalski kompleks i smatramo da mi možemo kao država da konkurišemo na stranom tržištu.
Da smo na vlasti, mi bismo maksimalno koristili taj ugovor koji je naša zemlja još 1998. godine, uoči bombardovanja, potpisala sa Ruskom Federacijom, jer pouzdano znamo da i te kako mnogo možemo da izvezemo za to tržište.
Uostalom, nismo osporavali ratifikaciju sporazuma vezanog za tekstilnu industriju pre nekoliko meseci u Skupštini.
To je jedan od primera iz onih vremena kada je naša privreda besprekorno funkcionisala, kako može kvalitetan proizvod koji ima naša tekstilna industrija, a koja je u izuzetno teškom položaju sada, da izveze na tržište Ruske Federacije; oni sve i svašta uvoze iz raznih drugih zemalja, jer sa nama kao tradicionalnim saveznicima ne mogu da ostvare takve ugovore, jer je trenutno tekstilna industrija u teškoj situaciji i nema šta da ponudi.
Kroz raspravu o amandmanima videćete da su ove naše mere zaštite, koje su neophodne, mnogo preciznije i bolje urađene. Na primer, kod trajanja privremenih mera primereniji je rok od godinu dana nego 200 dana, koliko ste vi dali, a što se tiče svih drugih, od prvog amandmana smo reagovali, ne svuda, nego tamo gde je bilo neophodno, videćete da je Srpska radikalna stranka, imajući u vidu neophodnost oporavka srpske privrede, nastojala da i kroz zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, koji treba da opstane u prometu neko duže vreme i da se ne menja, davala mnogo bolje uslove i rešenja za ovaj zakon i za ovu oblast, o čemu ćemo da razgovaramo kada dođe rasprava u pojedinostima. Toliko za sada, dok ne krenu naše pojedinačne primedbe, odnosno po amandmanima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle Zakona o radu i njegove izmene u Narodnoj skupštini Republike Srbije, protiv čega se usprotivila Srpska radikalna stranka, moram da podsetim i gospodina ministra i celokupnu javnost da se nekim pozitivnim amandmanskim rešenjima, poslanici u stvorenoj skupštinskoj većini u martu mesecu, pokušali da poboljšaju Zakon o radu.
Međutim, ministar se pre dva i po meseca pojavio i dosledno je želeo da vrati ono što je od početka zagovarao. Normalan sled događaja je bio da ovaj zakon dođe u skupštinsku proceduru, odnosno da se nađe na dnevnom redu. Niko ne spori, nije ni naš ovlašćeni predstavnik to osporavao i bilo ko od poslanika, da ova oblast treba da se uredi. Naravno.
Od kada je sveta i veka, valjda je toliko težila ljudska civilizacija tome da se u tehnološkom smislu, u individualnom svako usavršava, da od najprostijeg oruđa dođe do najsavremenijih mašina, kako to vole da kažu oni koji se impresioniraju dostignućima nove tehnologije, da sve radi na dugme i da bude potpuno bezbedno.
U razvijenim privrednim sistemima mnogo se ulaže i polaže na to da proces proizvodnje i svaka nova tehnologija, uz preispitivanje i uz nedostatke, koji će kasnije ili pre da se pokažu kao takvi, dostigne nivo da zadovolji ono što je bio osnovni cilj onoga ko je pronalazač nečega novog.
Međutim, mi suočeni sa velikim problemima koje naša privreda ima i činjenicom da imamo skoro milion nezaposlenih i onih koji rade, i koji obavljaju neku delatnost, da je to veoma suženo, sa zastarelom tehnologijom, razgovaramo o zakonu koji poštuje određene evropske ciljeve i komponente zakona u razvijenim zemljama, a da ne razgovaramo o problemima koji nas tište. Zašto i ovaj zakon, i ako je imao tu nameru, da sledi razvijene tehnologije i razvijene privrede, nije do detalja razrađen u svakom svom segmentu.
Poslanička grupa SRS je podnela mnogobrojne amandmane.
Vi ste bili u pravu, gospodine Laloviću, kada ste prihvatili amandman koleginice Radete, jer član 35. i novi stavovi, koje je gospođa Radeta predvidela, 2. i 3, apsolutno zadovoljavaju formu člana 35. Ali, po uzoru na član 35. trebalo je da vi sve druge amandmane pažljivije pogledate. Imam utisak da ste ih previše uopšteno doživljavali na način koji je neprihvatljiv, kada je u pitanju naša intencija da potpuno i do kraja razradimo jednu materiju.
Ako već kažete, po Zakonu o radu su definisana prava trudnica i maloletnih lica, odnosno njihova zaštita od ne daj bože nekih povreda i negativnih posledica, ništa nije smetalo da prihvatite amandman SRS koji smo podneli u tom smislu u članu 30. – posle stava 3. da dodate st. 4, 5. i 6, kako smo mi to predvideli, naročito za vreme trudnoće da žena ne sme da obavlja određene delatnosti.
U vašem članu i stavu se kaže da ona treba da bude upozorena sa određenim rizikom koji može eventualno da je snađe. Vi vidite kako smo mi do kraja išli precizno kroz tač. 1, 2, 3. i 4 – niti bi se trošio "Službeni glasnik" sa papirom, ako vam je to muka, ili ne znam šta bi mogao da bude povod. Od viška reči boli glava, kada su one besmislene, kada razni neuki ljudi govore svašta i kada se mešaju u ono što nije njihova oblast, u nešto u šta se ne razumeju. Mi smo zaista veoma pažljivo pristupili ovom zakonu i ovom problemu kod nas.
Naša namera je bila da neke stvari i pojmove definišemo do kraja. Zato oštro negodujem što niste prihvatili ove druge amandmane poslaničke grupe SRS, jer je to sve bilo samo u tom cilju da se do kraja definiše položaj i status zaposlenog lica i sve ono što ga očekuje u procesu zaštite i bezbednosti zdravlja na radu.
Kada smo napisali, možda ste mislili da se mi šalimo, da zaposleni, kada mu se proverava stepen znanja za određeno zanimanje, to treba i praktično da pokaže i treba određenu vrstu ispita ili testa da položi, nismo tek onako napisali da to treba da se uradi u, za to, pripremljenim i prigodnim prostorijama, jer da ne bude kao u onoj reklami – pobogu čoveče, pomeri se s mesta. Da se malo našalim u celoj situaciji. Ali, zaista je tako.
Ne možete da očekujete da je neko na skeli, pa da se desi to što je u reklami šaljivo prikazano, polaže takvu vrstu ispita. Ili, da radi kao rudar ne znam u kom kopu i da očekujete da on tamo popunjava nešto. Dakle, sve su to veoma smisleni i osmišljeni amandmani u cilju da se radnicima pomogne.
Raspitivala sam se, uoči diskusije u načelu, kako stoje stvari, pošto znam za neke lične primere i uopšte kako to ide u razvijenom svetu, koji vi zagovarate i na osnovu kojeg pišete zakone, kada je u pitanju najviša osigurana suma kod osiguravajućih društava za, ne daj bože, teške telesne povrede. U Srbiji, po informacijama koje imam, koje su iz prve ruke, to najviše može da bude milion dinara. To je, znači, ugovorena stvar za slučaj smrti ili teških telesnih povreda. To je najviše milion dinara.
Izračunajte šta je milion dinara i kako su neobezbeđeni naši radnici. Vidite, on ne može, ako želi da ugovori veću sumu, ne može u Srbiji da nađe takvo osiguravajuće društvo, jer je to najviši nominalni nivo koji je u opticaju. Znate kako je to u zapadnoj Evropi, znate kako je to u zemljama gde se poštuju visoki standardi, ili u drugim tehnološki razvijenim zemljama.
Možemo da govorimo o Kini, zašto da ne. Njihov proces i njihova tehnologija je toliko daleko otišla da je to nešto za sve one koji se bore protiv opšte globalizacije na privrednom i političkom planu, koji Amerika sprovodi, uz pomoć zemalja zapadne Evrope, na koje se vi isključivo pozivate, što može samo da raduje.
Mi, kao zemlja koja je opterećena mnogobrojnim problemima, prvo treba da razmišljamo o tome i pre nego što dođe, ne daj bože, do neke situacije da se u procesnom, tehničkom smislu nešto desi i da se neki radnik povredi, šta je ono što je osnovni uzrok, a tiče se zdravlja na radu i zdravlja zaposlenih uopšte? Ne možemo deklasirano da govorimo ovako, kao što ste vi to po nekim visokim, navodno, standardima predložili u zakonskoj formi, a da ne znamo ili da nismo svesni toga, što veoma često vi pokazujete, kao da imate odsustvo od realnosti i Koštunica, a da ne pričam o Dinkiću i svim drugim ministrima.
Govorite o bezbednosti i o zdravlju na radu. Treba da se zapitamo koliko je taj naš čovek zdrav kada uopšte krene ujutru na posao, da li radnik u "Zastavi", Boru, Majdanpeku, Vranju, nije važno gde, osnovno pitanje je, da li uopšte ima predispozicije zdravstvene da radi to što radi. Teško, gospodine ministre.
Da bi razmišljao o ovim merama zaštite, koje, naravno, treba da postoje, ali mi smo to mnogo bolje definisali amandmanima, on treba da ima uslove za egzistenciju, da krene na posao, da ima šta da doručkuje, da je obezbedio ženi i deci u kući sve što treba. On je unapred, u psihološkom smislu, indisponiran kada dolazi na radno mesto.
Tu može i to je veoma čest uzrok, nekada nepažnje i svega, problemi, briga za golu egzistenciju. To je ono što je u Srbiji najveći problem.
Poražavajući je podatak koji možemo danas da čujemo i koji možete da pročitate u nekoj dnevnoj štampi – da se svakoga dana desi neko samoubistvo. Zbog čega? Ne zbog toga što neko to od besa radi ili što se desio neki drugi vid poremećaja, nego od bede i nemaštine ljudi podižu ruke na sebe; nemaju osnovnu egzistenciju.
Veoma često oni koji se bave tim dekadentnim stanjem u našem društvu, u tom stresnom položaju, u kome se nalaze naročito oni koji su ostali bez posla, kažu – treba da vodite računa o tome, a sve to ide iz bede i nemaštine.
Ne mogu sada da dođem i da objašnjavam, kao narodni poslanik, nekom radniku da su ova rešenja idealna, da je to sve super, kada znam da će on da kaže – šta me na kraju briga, idem tamo da radim, da zaradim koru hleba.
Onda dođemo do kaznenih odredbi, i vi pre nekoliko dana kažete: ne nosi zaštitno odelo, ne pridržava se mera zaštite, malo parafraziram, mora da plati toliku i toliku kaznu. Od čega da plati? Ništa ne bi bilo sporno, i uz mnogo preciznije, ovo što smo dali kroz amandmane, da se ovakav model zaštite i bezbednosti na radu zagovara, da je ovo država blagostanja, da ovde privreda radi i funkcioniše.
Koleginica Radeta je govorila, ali to su samo neki od primera, to najbolje znaju poslanici SRS koji su u Odboru za privredu i privatizaciju. Na stotine oštećenih radnika, bez socijalnog programa, bez mogućnosti da normalno mogu da obavljaju svoj posao, sa novim gazdama, sa srpskim ''tajkunima'', kako se kod nas popularno zovu, koji rade šta hoće, obespravljuju radnike, a Vaš Zakona o radu je, gospodine ministre, mnogo tome doprineo.
Reći ćete Vi – imamo kolektivni ugovor. Kakav je to kolektivni ugovor iza koga ne stoji Vlada Republike Srbije, samim tim i država kao garant, što je ustavno pravo svakog radnika? Trebalo je, a razgovaraćemo i o ovim rešenjima u pojedinostima, dakle, na mnogo bolji način smo, kada ovo bude zaista dostiglo svoju pravu primenu, u nekoj doglednoj budućnosti, ali sa ovakvom vlašću to je veoma teško, da se primenjuje.
Razmislite još jednom o ovim amandmanima koje smo podneli. Pošli ste dobrim primerom, prihvatajući amandman koleginice Vjerice Radete, ali svi ovi drugi amandmani su do kraja precizni, poboljšavaju položaj i na mnogo bolji način štite radnike.
Ako to treba u zakonskom okviru da im se pruži, onda neka se to uradi na jasan i precizan način. Od viška glava ne boli, ovo nije samo višak, nego neki nedostaci.
Ne verujem da ste samo Vi, nego i vaši saradnici, sada i u ovom istumbanom ministarstvu, jer kako ste i Vi postali slobodan strelac, ovi Orlićevi odlazili, Vi neke ostavili – sada ko Vam je pomoćnik umesto Novovićke?
Ko će to da zna šta vam se sve istumbalo po Ministarstvu? Radi se ko zna, gde i šta. Ali, ako su oni učestvovali u tome i u davanju ovakvih obrazloženja, to je potpuno besmisleno. Kažete – sadrži u tom članu, u Zakonu o radu je rečeno, samo malo na drugačiji način.
Ne kažem da morate i da je vaš imperativ da prihvatite amandmane najveće opozicione političke stranke, ali vi onda pokazujete da je sujeta u pitanju i da niste spremni da razgovarate o mnogo boljim rešenjima i uopšte iz oblasti položaja i prava zaposlenih, socijalne politike, ekonomske politike.
Srpski radikali nude mnogo bolja rešenja, to građani znaju i zbog toga nam ukazuju sve veće poverenje. Verujem da će znati na takav način da tumače ovakva naša zalaganja, da se mnogo bolje štiti položaj i prava zaposlenih, odnosno njihova bezbednosti i zaštita na radu.