Dame i gospodo narodni poslanici, SRS se od svog osnivanja zalaže da se u društvu u Srbiji na najrigorozniji način sprečavaju pojave kao što su distribuisanje narkotika, zloupotreba, pre svega, mladih ljudi, kroz jedan takav vid, jednu takvu pošast u našem društvu, koja je jedan od ne samo najvećih poroka, nego najvećih zala protiv koga se bori čitav civilizovani svet.
Međutim, u svetu veoma često i sportisti, kao i mnoge holivudske zvezde, prednjače u promovisanju teških droga, ako se one uopšte mogu razvrstavati u teške i lake.
Uređenje ove oblasti je neophodno u Srbiji, s tim što mi srpski radikali imamo amandmane vezane za uspostavljanje agencije, kada je u pitanju zakon o sprečavanju dopinga u sportu. Smatramo da Olimpijski komitet SCG, koji je veoma dobro radio pod patronatom našeg proslavljenog košarkaša Dragana Kićanovića, koji se i sam isticao u borbi protiv dopinga, a koji treba da stane na svoje noge posle svog mešetarenja vezanog za Filipa Ceptera, trebalo bi da preuzme ulogu i da kroz poseban odbor u okviru Olimpijskog komiteta vodi brigu o tome da se takve skandalozne pojave ne dešavaju na našim prostorima i u takmičenjima.
Ali, generalno gledano, Olimpijski komitet, ne ovaj kod nas, nego uopšte, doduše, na olimpijskim igrama uočava takve pojave i navodno se trudi da ih žigoše, međutim, to su sporadični slučajevi i ta akcija bi trebalo da bude mnogo veća.
Želim da se osvrnem na jedan aktuelni primer kada je u pitanju dolazak, odnosno najava ponovnog dolaska američkog košarkaša Džeroda Hendersona u KK "Crvena zvezda", koji je igrao u "Hemofarmu", pa je igrao u "Crvenoj zvezdi", pa otišao da igra za jedan grčki klub. U Grčkoj, pošto je kod njih takođe rigorozan test na sve vrste droga, jer one zaista sve to jesu, on je, ispostavilo se, dok je igrao u Grčkoj, pozitivan na marihuanu. Onda su ovi iz našeg sportskog miljea, a pre svega iz KK "Crvena zvezda" rekli, "dobro, to i nije tako strašno" i prokomentarisali, "marihuana, pa šta je to?".
Znate, kada se Nenad Čanak, koji je zaista stalno na nekim drogama, tako se i ponaša, i koji je prijatelj jednog od najvećih dilera droge u Srbiji, i to ne krije, već se time diči i ponosi, kaže "to je laka droga", onda niko da ne reaguje i ne obraća pažnju, jer znaju u kakvom je on stanju i da je pod takvim vrstama droga, i ta politička opcija za koju se on zalaže nešto najpogubnije, uz drogu i sve druge poroke.
Ali, jedna takva konstatacija i reakcije u javnosti su zapravo da, bez obzira što je on dobar košarkaš i što je pokazao da to zna i ume dobro da radi, takav primer nije dobar za našu omladinu i za one koji su sledbenici tog kluba, ili uopšte da se prelaskom preko toga na takav način reaguje u tom konkretnom slučaju.
Navodno su oni obrazložili time da to nije stimulativno sredstvo, nego eto kao neka laka droga. Lake i teške ne postoji, sve su to droge i protiv toga se mora boriti.
Uostalom, predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj, kao predsednik SRS, govorio je u svim predizbornim kampanjama o neophodnosti da se pojača i omasovi školski sport, u profesionalnom sportu pored raznoraznih političkih zloupotreba svakako treba doping sprečiti.
Sećate se da je Ljubodrag Duci Simonović, naš proslavljeni sportista, reagovao još 1972. godine, kada je rekao da ne želi da igra za reprezentaciju tadašnje SFRJ zbog toga što je odbio da se na sportskom terenu sretne sa onima koji koriste droge, odnosno koji se dopinguju, i ispostavilo se da je bio u pravu jer je reprezentativac Portorika kasnije i podlegao uživanju droga. A on nije želeo tada da igra za reprezentaciju zato što je smatrao da je ta pojava svuda prisutna i u tom konkretnom slučaju se ispostavilo da je bio u pravu, jer je još tada, pre trideset i više godina, ukazivao da to postoji i da nije dovoljna briga i akcija.
Kada već govorimo o ovoj ozbiljnoj stvari ne da se našalim, ali u susret sutrašnjem danu ozbiljno je to da bi moglo da se predloži da se, pored sporta, antidoping kontrola uvede i u Savet ministara Srbije i Crne Gore.
Vuk Drašković nikako ne bi mogao da bude pozitivan na testu, odnosno ne bi mogao da prođe kao neko ko nije uživao u narkoticima, a bogami kako stvari stoje i najava izbora Zorana Stankovića za novog ministra odbrane, sumnjivi su i svi ostali članovi Saveta ministara, jer samo neko na drogama ili u nekom posebnom stanju može da glasa za takvog kandidata.
Onaj koji najviše zloupotrebljava sport u marketinške svrhe, a to je predsednik Republike Boris Tadić, maneken koji se stalno slika i šeta od jedne do druge sportske manifestacije, zaista je najsmešnija pojava u pravom smislu reči, iako je predsednik Republike.
Kada je u pitanju nedavni događaj, jedan blam koji može da se desi običnom građaninu, a kamoli predsedniku Republike, kada je prilikom dolaska Mišela Platinija u Beograd rekao da mora da izrazi divljenje prema činjenici da je Platini bio veliki golman.
Samo čovek koji je na nekoj vrsti droga može da kaže za napadača jednog od proslavljenih francuskih selektora i Juventusa da je bio veliki golman.
Vidite svašta se dešava, takvi se mešaju u sport i na takav način kao potpuno neuki predsednik Republike Boris Tadić, i mi srpski radikali smatramo da pored potpune depolitizacije, a naročito profesionalnog sporta, čega ima u našem društvu, moramo da se borimo i da je neophodno da se ova oblast uredi.
Međutim, osnivanje agencije i kako bi se našalio gospodin Moma Marković, kako će ovi iz Vuksanovićeve stranke da zapošljavaju silne ljude u novoosnovanoj agenciji kada ih ima troje, četvoro, neće ih biti dovoljno, nije šala nego je zaista bespotrebno da se osniva agencija kako bi se borilo društvo protiv ovoga, već jedan odbor u Olimpijskom komitetu, koji treba da stane na noge i posle svih mešetarenja mora time da se bavi.
Kada smo podnosili amandman, splet okolnosti je da je to amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, vezanih za dopingovanje životinja, vidim da je Vlada Republike Srbije prihvatila amandman gospođe Snežane Lakićević-Stojačić, ona je pripadnik poslaničke grupe koja se ne bori protiv negativnih pojava u društvu, produkovala je i kriminal i korupciju, cela Demokratska stranka, i samo im je u glavi kako da se izbore sa srpskim radikalima, ali vi znate da nas narod hoće i da se približavamo sve većem i većem procentu, tako da im je ta borba uzaludna.
Ali, ako je već Vlada Republike Srbije skoro kroz identični tekst amandmana, naravno kasnije sam to učinila, videla da je u pitanju isti amandman, nije dobra praksa. Ne govorim samo kada je ovaj zakon u pitanju, i ranije kada su bili drugi zakoni, naročito je izražen slučaj zato što se tri puta vraća u proceduru Zakon o turizmu i ako već ne želi da prihvati amandman srpskih radikala, prvenstveno taj, onda treba lepo da kaže da će se izvršiti pravno-tehnička redakcija, pa je to u stvari ta suština.
Mislimo da bi trebalo da se prihvate svi ostali amandmani SRS, naročito ovaj vezan za osnivanje agencije, jer to je potpuno bespotrebno, uz iziskivanje novih finansijskih sredstava. Olimpijski komitet bi u budućnosti time trebalo da se bavi. Spomenula sam ovaj slučaj dolaska najavljenog Džeroda Hendersona u košarkaški klub Crvena Zvezda, i ono što se desilo u Grčkoj, kao i kroz činjenicu da najveće sportsko društvo u našoj zemlji, Sportsko društvo Partizan, nije zabeležilo da su se dešavale takve pojave vezane za doping u sportu, dovoljni su primeri, uz pominjanje Ducija Simonovića i svih onih proslavljenih naših legendarnih sportista koji su se zalagali čitavog života protiv dopinga u sportu, da se ova oblast uredi uz prihvatanje amandmana SRS.

Baš je simpatično to vaše zbunjivanje, gospodine Markoviću. Javljam se po Poslovniku. Prvi član Poslovnika, a verujem da zaista mogu da se kladim da ministar ne zna ni jedan član Poslovnika, a to govorim zbog toga što je on i poslanik.
Prvi član Poslovnika je povređen zbog prava i obaveza narodnih poslanika. Onaj kojim se vređa dostojanstvo Narodne skupštine, a koji pre svega kaže da su poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Gospodin Slobodan Lalović je i poslanik i ministar u Vladi Republike Srbije, da, šef je svoje poslaničke grupe samostalnog strelca.
Kao prvo, gospodine Markoviću, uopšte ne razumem, danas ste prigovorili, i s pravom, jednom čoveku koji je ušao ovde i na brzinu nam rekao da je pomoćnik ne znam čega, a što je neprimereno obučen i što je sportski obučen, jer je imao neki džins na sebi. Došao takav u najviše zakonodavno telo, u ovo cenjeno skupštinsko zdanje, što jeste, ma koliko se trudili kroz kršenje Poslovnika i poslanici iz vladajućih struktura da ga omalovažavaju. Što bi rekao gospodin Nikolić, nema tu više ni morala ni ničega.
A i u šta se pretvorila poneki put Narodna skupština, pitamo se mi koji smo deset i više godina poslanici, a oni koji su godinu i po dana to vide. Dobro. Niste mogli da mu date reč zato što poslanik i ministar Lalović nije primereno onim vašim kodeksima, koje ste zagovarali i usvajate ih po jedinicama lokalne samouprave, došao odeven u Skupštinu Srbije.
Ministar Lalović, poslanik, došao je u Skupštinu bez kravate i izašao da priča o zakonu. On, u najmanju ruku, potcenjuje i omalovažava radnike u Srbiji, ne samo radnike, nego sve one koji prate prenos i vide kako on seiri nad jednom nenormalnom situacijom u kojoj je Srbija danas. Svaki radnik koji npr. za kaznu što ne nosi radničko odelo, odnosno zaštitno – pitanje je samo gde i koje to fabrike rade, i koji je procenat onih koji mogu da uzmu sebi zaštitu na radu i da se obuku u skladu sa novim propisima i da daju celu platu – kaže "šta je to 5.000 dinara, neka da", a pitanje je da li će on toliko da primi.
Gospodine Laloviću, otkad ste počeli da dolazite sa vašim idejama u Narodnu skupštinu, ne bi bilo strašno da ste vi samo poslanik i da dođete sa nekom idejom, ali vi ste ministar u Vladi, a Vlada je neodgovorna, jer vama daje mogućnost da se na takav način poigravate sa sudbinom građana i radnika. Pre svega, sve gore i gore žive od vaših ideja. Kardeljevština i jedan model koji vi primenjujete kao kadar iz tog vremena.
Ali, tamo je bilo uglednih i privrednika i sposobnih ljudi, ma šta vi mislili, ali vi niste nikada radili na tim poslovima, niste bili direktor nekih velikih preduzeća i imali takvu vrstu upravljačke funkcije. Od sindikata, preko drugog sindikata, pa posle 5. oktobra, kao "uloviću lopove", pa pronašao Vuk Obradović kriminal, vi u fioku, pa avanzujete dalje, pa do ministra, pa do slobodnog strelca.
Nemojte na takav način da se obraćate poslanicima SRS. Ne vređate vi samo naše dostojanstvo, mi smo visokomoralni i časni ljudi, nego građane Srbije, a njih je preko 40 posto i biće ih preko 50 posto koji nas podržavaju.
(Predsednik: Vreme.)
Zbog toga što ste rekli da će njima biti bolje ako se izglasa zakon, a mi ćemo da utičemo na to i mi ne želimo radnicima dobro. Znaju svi građani Srbije da im mi želimo dobro, jer naša osnovna namena i namera je da što pre vas i celu Vladu koja je takva oteramo sa vlasti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde imate neke kolege, nažalost, koji su i načinom na koji su sada reagovali kada sam krenula za govornicu, pokazali da su poput onog Albijanića danas, za neko mesto gde treba da se izoluju, a nikako da sede u poslaničkoj klupi. To njima služi na čast i ovom čoveku koji tako reaguje, a poslanik je vladajuće strukture. Inače, sam sebe kad pogleda u ogledalo mislim da se uplaši, jer tako se ponaša i tako gleda sve nas druge kao da mrzi ceo svet.
Što se tiče odgovora, nisam zadovoljna i tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni da ste vi, samim tim što ste dopustili neprilično i nedolično ponašanje ministra, dozvolili da se vređa dostojanstvo Skupštine, izjasni o povredi Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona, odnosno stavljanje van snage jednog ranije usvojenog amandmana poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije kroz predlog koji nam je stigao od resornog ministra i Vlade Republike Srbije ne samo da je loša praksa za odnos izvršne prema zakonodavnoj vlasti, već jedna jasna poruka nama poslanicima opozicionih stranaka da uopšte ne treba da podnosimo amandmane.
Kada su u pitanju amandmani Srpske radikalne stranke, a vi znate da smo mi najažurniji u tome jer smo najoštriji kritičari i jedina istinska opozicija aktuelnoj vladi Vojislava Koštunice, nastojimo da ti amandmani i u pravno-tehničkom smislu i suštinski, u skladu sa programom SRS i sa onim što smatramo da je bolja prilika i uslov za građanina i za određene oblasti, podnosimo amandmane.
Međutim, sada se dešava ono isto što se desilo sa Zakonom o radu pre nekoliko meseci. Zapravo, u februaru mesecu usvojen je Zakon o radu; u jednom trenutku se stvorilo, u neko gluvo doba noći, puno poslanika i postojala je skupštinska većina; pretrpeo je drastične izmene u odnosu na ono što je predložio Lalović kao resorni ministar. A onda se posle nekoliko meseci pojavio Lalović i rekao – ništa to ne valja, nisu to dobro odlučili poslanici, nastale su ucene sa ovim "privescima" koji podržavaju Koštuničinu vladu i došao je sa izmenama i dopunama Zakona pred Skupštinu i "pojeo vuk magarca", nema ništa od toga. To što smo se mi jedne noći dogovorili ne valja, stvorila se jedna većina koja je poboljšala prava radnika, a ovo je ista priča.
Dakle, ako se u nekom trenutku neko od ovih koalicionih partnera koji stalno ispostavlja Koštunici nove zahteve, po sistemu ranijeg jedinstvenog DPS-a, kao što su dolazili u Beograd ili sada ovi drugi koji pregovaraju i šuruju sa Koštunicom, i Marović sa njima, po džakove para da bi došli na sednicu Skupštine državne zajednice, tako su i ovde prisutne te ucene i dogovori, i to nije dobro.
Ako je motiv druge prirode samog ministra Ilića i Republičke vlade da se pitanje taksista i obavljanje taksi prevoza uredi na ovakav način u našoj zemlji, nije dobar. Postoje iskustva iz drugih zemalja. Ja sam zaista, bez lažne skromnosti, većinu evropskih zemalja i metropola obišla i znam kako funkcioniše taksi prevoz i u Londonu, Parizu, Atini i u drugim velikim gradovima ili u prestonicama tih velikih zemalja. Istina je da tamo postoje određeni limiti, linijski prevozi i ograničenja, ali vi morate da imate u vidu da je obavljanje taksi prevoza u Srbiji u direktnoj vezi sa socijalnom strukturom i negativnim tendencijama u našem društvu, kada su u pitanju oni koji su ostali bez posla.
Nemoguće je da u Londonu od sedam hiljada onih koji se bave taksi prevozom, to je tamo jedna ustanovljena tradicija i zbog automobila koji se koriste u tu svrhu, što znači da su svi jednoobrazni, ili u nekom drugom gradu u Evropi naiđete na taksistu koji kaže – ja sam diplomirani mašinski inženjer, radio sam u toj i toj firmi 20 godina, ostao sam bez posla i sada moram da taksiram. Međutim, u Kragujevcu je takav slučaj, naglo je porastao broj taksi prevoznika i firmi koje su registrovane za tu oblast u gradu u kome ja živim, a ima ih više stotina, možda oko 500, ali proveriću taj podatak zbog sednice Skupštine grada, na kojoj će se raspravljati o drugim stvarima vezanim i za njihov stalno izraženi problem parkiranja u gradu.
Ovakvom odlukom i prebacivanjem odgovornosti, odnosno davanjem odrešenih ruku predsednicima opština, gradonačelnicima i onima koji su na vlasti u jedinicama lokalne samouprave, stvarate veliku mogućnost za zloupotrebe.
Kabadahijsko ponašanje gradonačelnika Veroljuba Stevanovića u gradu Kragujevcu je veoma poznato, pa čak i vašem poslaniku gospodinu Vučićeviću, koji je tamo opozicija u parlamentu, u kojem je i SRS žestoka opozicija Veroljubu Stevanoviću, ali i taksisti imaju sa njim problem. On nikako da se urazumi.
Osim toga što je nešto malo behaton ploča stavio u Ulicu Nikole Pašića samo sa jedne strane, a sada pokušava sa druge, što je grad potpuno raskopan, što i vaš poslanik, odnosno tamo odbornik i naša odbornička grupa svakog ponedeljka ukazuje, on kroz neke performanse, a mi kroz konkretne primere, da se tamo ništa ne radi i da taksisti, sa voznim parkom koji je stariji od 15 godina, polomiše i ono malo osnovnog sredstva što imaju.
On tamo ima nekog glavnog stručnjaka, tome ja ne bih dala dve nacrtane koze da čuva, izvesnog Nebojšu Vasiljevića, koji će da kaže – e može toliko, jer se taj u sve razume. Nema oblasti u koju se taj Vasiljević ne razume i on će da kaže – slušaj, Verko, usvojen je zakon u Skupštini i ja ću da ti kažem koliko za grad Kragujevac treba optimalno taksista, i on će da mu poveruje, kao što mu sve slepo veruje, i ljudi će se naći u problemu.
To je neka moja greška i propust – nemam vozačku dozvolu, pa kada mi treba u nekim malim relacijama da se vozim po gradu, kada mi je to neophodno koristim taj taksi prevoz, koji je, uzgred rečeno, i zbog socijalne situacije u Srbiji daleko jeftiniji nego u vašem rodnom Čačku ili u Kraljevu, a da ne govorim o Beogradu i o drugim većim gradovima. Ti ljudi rade da bi preživeli.
Oni koji imaju veći broj automobila možda mogu nešto više da zarade, a ovi drugi mučenici, oni koji su zaposleni u tim firmama i rade kao taksisti, 12 sati im je jedna smena. To pričaju i mladi ljudi i stari ljudi i veoma često su to ovi radnici ZZO, otpušteni iz "Zastave" ili iz drugih kragujevačkih propalih preduzeća.
Oni će sada da izraze otvorenu bojazan šta će sa njima da bude ako se na takav način ograniči broj i ako samo podobni, kao što su ranije za vreme kriminala i velike korupcije, koja i sada ostavlja tragove u Kragujevcu, za vreme vladavine DS-a, dobijali poslove.
Tako je dobijala posao građevinska urbanistička mafija za vreme ovih žutih koji neće ovde da borave u Skupštini, a neka su vajna opozicija, a vi znate da nisu. Evo, i Tadić to pokazuje u kohabitaciji sa Koštunicom, i svi njihovi na nivou lokalne vlasti i sa DSS-om i sa vama i iz svih ostalih stranaka.
Ali taj problem što se uvek jedna takva odluka bazira na novom modelu korupcije i mafijaštva, u pravom smislu reči, jeste nešto protiv čega je SRS. Ja konkretno govorim za grad iz kojeg dolazim.
Pošto je bilo dosta reči u toku jučerašnjeg dana i danas povodom ovog slučaja i konkretnih primera da takva praksa postoji, kao što sam ja sada rekla, a verovatno i vi to znate, u ovim drugim velikim evropskim gradovima i na drugim kontinentima, ovde se dešavaju stvari koje vaše ministarstvo nikako da krene da rešava, a koje su velika posledica velikog kriminala i korupcije iz vremena dosmanlijske vladavine.
Ja ću da se osvrnem i povezaću te dve stvari, znači kako korupcija može da uzme maha i da vas podsetim na jednu vašu javno izrečenu ocenu, pre svega na državnoj i nacionalnoj televiziji. To nije bilo onog puta kada ste i mene u nekom kontekstu spominjali, navodno da ne treba da vas kritikujem za koncesije i da to neprimereno radim kada se u osnovi i strukovno time ne bavim.
Mogu za sve da vas kritikujem zato što sam ja narodni poslanik, pa kada dođe ministar za zdravstvo, mogu da mu pričam o tome, kada dođe i ovaj za poljoprivredu takođe, kada dođe i onaj za turizam, što je moja oblast, takođe mnogo kompetentnije i stručnije mogu da govorim, ali vi ne treba da imate takvu vrstu sujete kada su u pitanju poslanici, jer poslanici su ti, a i sami ste bili poslanik, koji mogu sve da vam kažu, a vi morate sve da otrpite i to sportski da podnesete, a ne da odete prvi put na nacionalnu ili neku drugu televiziju pa da govorite – ovaj me napao tamo, ova je rekla ovo ili ono.
Ne možete tako, gospodine ministre. Pre svega morate da budete gospodin džentlmen, a sa druge strane, da kao ministar i nosilac izvršne vlasti to sve lepo istrpite.
Vi ste bili u pravu i moram da vas podržim u ovoj izjavi datoj u februaru mesecu 2005. godine, i kasnije ste je ponovili na Odboru za saobraćaj i veze, pa me interesuje da mi danas u kontekstu vaše prisutnosti i cele ove priče oko kriminala koju mi potenciramo, a koji je direktno uzrokovan vladavinom onda Demokratske stranke a sada ovih njihovih naslednika iz G17 plus, kažete kako se to i dalje dešava u Srbiji da SBB i KDS vršljaju i rade šta god hoće.
Kada je u pitanju Kragujevac i odnos KDS-a prema javnom preduzeću RT Kragujevac, tu ni sam Stevanović i da hoće da se upušta u to, a neće očigledno, ne može da reši problem, jer on kreće od Beograda, odnosno od Republike, monopolskog ponašanja i ovoga što ste vi ispravno rekli, da oni ubiraju veliki kapital, nikome ne plaćaju ništa, da ih Soroš finansira, i to je tačno.
Neke novine su pisale o tome da oni koriste tu svoju opremu i način na koji posluju čak i da prisluškuju političke neistomišljenike ili one koji su, kako su oni nazvali, tvrda nacionalna opcija, a protiv su Soroša i onih koji sistematski uništavaju državu i narod, ali to su sad već neke druge stručne priče i analize.
Mene konkretno zanima kada će vaše ministarstvo, Republička vlada da krene u oštar obračun sa onima koji sprovode, a navodno legalno, kriminal kakav se dešava od strane SBB-a i KDS-a. Oni su na naše tržište, i u Kragujevcu i u svim drugim gradovima u Srbiji, potpuno bez jednog jedinog dinara, centa, čega god hoćete, ušli i posluju. To pitanje je pokrenuto na Odboru za privatizaciju i veoma često su vas novinari pitali za to.
Ja sam konkretno i na poslednjoj sednici Skupštine grada postavila pitanje da li će da se oglasi novi tender, kako ćemo mi da rešimo taj odnos, iako smo mi za to da se sve medijske kuće privatizuju. Vi znate, vuku se repovi za jednim od čelnika DS-a iz Kragujevca (a on je sada angažovan u tom kablovsko-distributivnom sistemu), koji je bio direktor medijske kuće čiji je osnivač grad Kragujevac. Tako od jednog do drugog grada afera za aferom, a vi ništa ne rešavate po tom pitanju.
Sa druge strane, ono što je velika zamerka SRS-a, vama lično i vašem ministarstvu, kada je u pitanju Odbor za saobraćaj i veze, čiji ja nisam član, žao mi je što tog dana nisam mogla, što mi je poslovnička mogućnost takva, dakle, kada se govorilo o izveštaju i tabelarnom pregledu troškovnika i urađenih deonica puta... Veoma je indikativno i zato su me zamolile neke kolege koje danas sticajem okolnosti zbog obaveza u SO nisu ovde, a članovi su Odbora za saobraćaj i veze, da vas pitam ono što su vas oni pitali kada je u pitanju ta tabela i neobjašnjenje specifikacije troškova.
Recimo, koliko su mi oni objasnili i dobro sam razumela, kada je u pitanju neka deonica kod Užica od 15 kilometara javno je prikazano sve konkretno kako je tekao tender, ko je izvođač, kolika su sredstva utrošena, dokle se stiglo, koliko je deonica realizovano, ali kada je u pitanju, recimo, deonica Vrčin - Bubanj potok, ili tako neka druga, nema ništa, samo piše – realizacija 100%.
Mi sada imamo jednu situaciju u Kragujevcu, ne znam da li ste upoznati sa tim, verovatno vas nije ovaj vaš koalicioni partner obavestio o najnovijem slučaju; to je skandal u pravom smislu reči i niko od normalnih predsednika opštine ne može sa takvom politikom da se složi da je Stevanović grad zadužio za novih 350 miliona da bi radio određene infrastrukturne projekte i poslove, bez ikakve specifikacije troškova.
Dato mu je da on sam izabere poslovnu banku sa kojom će da potpiše ugovor, niti znamo na koji rok, niti koja je kamata, ni kako će to prezaduženi građani da vraćaju. Kažu, uradiće taj i taj deo grada, toliko košta gasifikacija, a tako su radili i oni prethodni iz DS-a i zato su tako prošli na izborima.
Ali, mi upozoravamo građane Srbije, kada je u pitanju i ovaj kriminal oko KDS-a i svi ti mutni poslovi gde nema prikaza stanja koliko šta građane košta, da je to nešto što oni ne mogu da podnesu.
Jer, u svim problemima koji postoje u društvu, sa kojima smo mi opterećeni kao država i kao narod, kao nacija, sa svim onim čime nam se preti od strane onih koji stalno ucenjuju i ovu vladu, ucenjivali su i prethodnu, pokušavaju na takav način da se igraju sa nama kao narodom koji je teško postradao, građani, u sklopu svih pitanja i problema koje prepoznaju kao najizraženije i kada zahtevaju prevremene izbore, a ogroman je procenat onih koji to traže u ovom trenutku, šta je to što vas najviše muči.
Nemate posla, teško živite, penzije male, nezaposlenost, a evo sada i sve ove druge zdravstvene pretnje, ne daj bože, koje haraju po svetu, sa kojima je trenutno svaki građanin opterećen, šta je ono što vas najviše boli? A oni kažu - kriminal i korupcija. Odakle to dolazi? Od vrha državne vlasti. Odakle se vuče ovo sa KDS-om i SBB-om? Od vladavine Demokratske stranke i dosovskog režima i taj problem mora da se reši.
Što se taksista tiče, dobro razmislite, ova naša argumentacija nije samo zbog toga da bismo oponirali zato što želimo po svaku cenu svaki predlog Republičke vlade najoštrije da kritikujemo, jer smo najžešća opozicija, jedini smo u stanju da vas srušimo sa vlasti, ali stvari u nekom zakonskom projektu za koje smatramo da mogu u toj formi da ostanu mi amandmanima ne diramo.
Za ovo vam kažemo da će prouzrokovati mnoge probleme, jer lokalne kabadahije i oni koji su spremni da zloupotrebe pozicije vlasti na kojima se nalaze, kao što znam da je to slučaj u Kragujevcu i u drugim gradovima i tamo gde hara DS, poput Bogdanovića i Beograda i drugih gradova, iskoristiće i zloupotrebiće ovo i uzeće nekom detetu parče hleba iz usta, a to nije mala stvar.
Zahtevam od vas da mi danas, ako je to moguće, jer vaš pomoćnik magistar Dragomir Vasiljević je 9. maja rekao, kako on ima saznanja i informacije, sve što se tiče KDS-a je usklađeno sa zakonom, a nije, i vi ste bili u pravu kada ste to tvrdili – da li ostajete pri tim tvrdnjama i kada će taj veliki kriminal u zemlji da se reši. To je ono što građani traže i ja u ime njih kao narodni poslanik.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, ova sednica danas ne može da se održi sa utvrđenim dnevnim redom, odnosno sa predlogom dnevnog reda o kome Narodna skupština tek treba da se izjašnjava. Naime, pozivajući se na član 86. nakaradno i u situaciji kada vama to odgovara zbog toga što imate krizu u vašoj poslaničkoj većini i ne možete u vreme u koje ste sazvali sednicu da sakupite minimum od 126 poslanika, vi ste, na samo vama svojstven način, prekršili Poslovnik tumačeći da je današnji dan, 12. oktobar, jedan sasvim običan radni dan za Narodnu skupštinu, što naizgled jeste, s tim što poslanici iz vaše većine to nisu shvatili.
Ali, ovo nije radni dan u kojem nam je potrebna minimalna većina od 1/3 prisutnih poslanika. Mi smo za danas dobili sasvim novi predlog za dnevni red, o kome Skupština treba da se izjasni.
Vi ne možete član 86. danas da primenite u stavu 1. i 2, na način na koji ste to radili u 10,10, u 11,00 časova, a zatim ste u 12,00 časova, primenjujući član 86. stav 4, opet po ko zna koji put prekršili Poslovnik ne trepnuvši, samo ste se smejali, doduše, gotovo 30 sekundi više od toga, jer u roku od 30 sekundi niste mogli da ustanovite da u sali ima 126 poslanika.
Sve ovo što ste uradili pre toga, što se umislili da je ovo dan u kome je potrebna samo jedna trećina, jer taj radni dan u Skupštini se podrazumeva onda kada je sednica u toku i kada treba da nastavimo sa raspravom o tačkama dnevnog reda, koje su usvojene u dnevnom redu, a kada je dan za glasanje i kada je početak sasvim nove sednice, kao što je saziv od danas, vi niste mogli na takav način da vršite odlaganje sednice.
Pošto ste to prekršili i došli u situaciju da u 12,00 časova opet pozivate poslanike da namaknete većinu od 126 u momentu kada je u sali bilo 124, odnosno 125 poslanika, na osnovu elektronskog sistema, mogli ste, ako ste želeli da primenite član 86, samo da tražite da se prozivkom utvrdi, što su vam čak i predlagali i sugerisali neki poslanici iz vaše poslaničke većine, da u sali eventualno ima više poslanika.
Međutim, ni to vam ne bi prošlo zato što mi prozivkom u tom trenutku, da ste to uradili... Ako su vam ovih dvoje došli naknadno, to je druga stvar, ali opet nije dovoljno poslanika, jer u procesu prozivke ne bi učestvovali poslanici Srpske radikalne stranke, jer znate da mi nikada ne dajemo kvorum za početak rada ili početak sednice, kao što to nismo uradili ni danas, iako bi neki drugi koji u Srbiji žele da se predstave opozicijom pomislili na tako nešto. Mi smo vam danas jasno i glasno, što ja sada činim, reklamirajući ovaj član Poslovnika, rekli da ste ga prekršili i da niste imali elementarne uslove za početak rada.
Ne možete sada na ovakav način... Naravno, ako imate trenutno u sali 126 poslanika možete sve, ali ne bi trebalo da se na takav način igrate sa Poslovnikom koji ste sami predložili i doneli, uz protivljenje Srpske radikalne stranke, jer bi se na takav način i nastavkom takvog ponašanja igrali Narodne skupštine. Uostalom, juče vam je i šef naše poslaničke grupe gospodin Nikolić rekao da više nema ni reda, ni poretka, ni morala u Narodnoj skupštini i uopšte me ne čudi danas ovakvo današnje ponašanje.
Tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni da ste danas na najflagrantniji način prekršili član 86. Poslovnika, a ako želite da poštujete Poslovnik i Narodnu skupštinu, odložite, kao što vam u Poslovniku piše, početak sednice za sutra.

Dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče, upozoravam vas na početku današnjeg, kako vi kažete, radnog dana, mada je danas dan kada imamo sasvim novu sednicu i dnevni red niste uspeli da utvrdite do 13,05 časova, da ne vređate narodne poslanike i da ubuduće sa nama, kada ste na mestu predsedavajućeg, imate sasvim korektnu, normalnu i pristojnu komunikaciju.
Vi znate da smo mi srpski radikali poslanici koji se drže pravila ponašanja i ovog ovakvog nakaradnog poslovnika, za razliku od mnogih koji su sasvim slučajno došli u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Sada ih je zadesila sreća, neće ih biti na političkoj mapi na sledećim izborima. Mi pretendujemo da na sledećim izborima nemamo ovakve probleme, jer ćemo moći bez problema sa 126 poslanika uvek da utvrđujemo dnevni red, i to je najmanje 126.
Vama sada, dok ste na mestu predsedavajućeg, moram da kažem da je krajnje nekorektno što ste se danas na takav način u više navrata obratili kolegi Nemanji Šaroviću. On vas je dobronamerno, a pre svega je to njegovo pravo i obaveza iz člana 1. Poslovnika, upozorio da nakaradno tumačite član 86.
Ako se vratite nekoliko minuta unazad, videćete dokle je išla vaša drskost. Vi ste kolegi Šaroviću rekli, posle više povreda Poslovnika, gde je on bio u pravu, a niste mu dali ni adekvatan odgovor i objašnjenje i na to je morao da vas podseća, kada je krenuo za govornicu da vam kaže da nije zadovoljan objašnjenjem, jasno i glasno rekli – ako ste sposobni da mi date signal da li možete da se izjasnite o tome.
Gospodine Markoviću, dešava se da pravite razne grimase iza leđa govornika, da namigujete, da se svakako ponašate na mestu predsedavajućeg. Ako očekujete da se mi kreveljimo, kao što vi to radite, iz poslaničkih klupa, nemojte, mi smo ozbiljni ljudi. Mi imamo nameru da srušimo ovu vladu i mi imamo nameru da ubuduće nesmetano i u skladu sa demokratskim principima vladamo u ovoj zemlji.
Van skupštinske sale vi možete da pokušate i da se sa nama našalite; mi to praktikujemo, i da pričamo sa vama kada se sretnemo u hodniku ili bilo gde u zgradi. Ali, kada ste na mestu predsedavajućeg, ostavite te vaše, što bi rekla deca, fore i fazone za neko drugo mesto. Ovo je ozbiljna institucija, iako moralno i svakako urušena, ali institucija koju treba da poštuju građani, a pre svega narodni poslanici i vi na mestu predsedavajućeg.
Gospodin Nemanja Šarović je i te kako sposoban, mlad je čovek, obrazovan, jedan od najaktivnijih poslanika Srpske radikalne stranke i zaista ne zaslužuje da mu se na takav način obraćate. Upozoravam vas da sposobnosti poslanika procenjujete u svojoj glavi i da zadržite svoje mišljenje za sebe, sposobnosti bilo koga na bilo kom drugom mestu. Mi smo ovde odgovorni ljudi koji želimo da radimo korektno svoj posao. Vi nam to ne omogućavate, jer ne koristite mogućnost, odnosno ne dajete nam mogućnost iz Poslovnika koji ste sami promovisali kao njegov predlagač.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Zankov, dobro ste podsetili narodne poslanike i ove iz ove tzv. pozicije na poslanička pitanja, jer to praktično ne postoji od petooktobarskog puča u Narodnoj skupštini Republike Srbije kao mogućnost da se poslanici interesuju za određene oblasti. Mogli bismo da razgovaramo na tu temu ili zdrave ishrane ili onoga što je pogubno za zdravlje ljudi u našoj zemlji i što je preteća opasnost svakako, kao i na mnoge druge od vitalnog značaja za narod i državu.
Najpre, ovaj amandman na koji je profesor doktor Zoran Mašić podneo primedbu, odnosno amandman na član 124. je loše napisan. Nije u skladu sa čitkim i jasnim srpskim jezikom, napisan je u infinitivu i neprihvatljiv je prvo iz razloga što se to nerado izgovara u srpskom narodu, a sa druge strane, što je rogobatno i zato što je fakultativno određeno.
Nešto što može da, odnosno kako je to ovde napisano - može se odrediti, ne znači ništa, naročito zbog toga što je i profesor Mašić samo neke od primera, ako pogledate i dnevnu i nedeljnu štampu i specijalne emisije na našim elektronskim medijima, govorio o raznoraznim zloupotrebama kod uvoza kontingenata robe životinjskog porekla.
Mnogobrojni su primeri, pored ovog Vitoševića, ima tu i raznih drugih lobista za ovog Lijanovića, koji je preplavio megamarkete u Srbiji, za raznorazne druge proizvođače koji su u najmanju ruku sumnjivog porekla, naročito kada su u pitanju proizvodi životinjskog porekla od tzv. pernatih životinja i naročito zbog činjenice da se uglavnom otpad i ono što je, kako bi to rekli ljudi koji se bave tom oblašću, živinska konfekcija kod obrade mesa, onaj ostatak i oni restlovi nešto najopasnije u toj mašinskoj obradi mesa, a nalazi se u smrznutom stanju ili prerađeno u neke salame, u razne paštete i čuda po našim samoposlugama i marketima.
Ako želite da se suočite sa realnošću i da vidite koliko je potcenjena i sistematski uništena naša mesna prerađivačka industrija, ne sva, ali recimo, to je očigledno na primeru potpune pljačke i otimanja imovine kod Fabrike "Crvena zvezda" u Kragujevcu, nekada najpoznatije fabrike mesnih prerađevina, a kada sa druge strane vidite šta taj uvoznički lobi sve plasira na domaće tržište i kakva je opasnost i kakav je opravdani strah naroda i zbog bolesti ludih krava, i zbog ptičjeg gripa i zbog svega onoga o čemu je govorio profesor Mašić, onda je opravdano da tražimo jedan ovakav amandman.
Jer, ako neko već obezbedi devizna sredstva, ako obezbedi validan spoljnotrgovinski, odnosno ugovor o uvozu (nažalost, kod nas se radi uglavnom po sistemu nelojalne konkurencije i uvozničkih lobista), ako je spreman da određeni kontingent ponudi domaćem tržištu, zašto beži od toga da se na graničnom prelazu, odnosno prilikom odobravanja kontingenta izvrši potreban laboratorijski nalaz i da to bude obavezno kako je to u svom amandmanu predložio doktor Mašić.
Iako je postalo popularno u Srbiji, što bi rekli pojedini - "in", da se govori o zdravoj hrani i zdravom životu, elementarni uslovi za to nisu ostvareni u ovoj zemlji, zato što (evo videli ste i kada smo računali šta sve sadrži jedna potrošačka korpa) teško da će neki penzioner ili neki nezaposleni građanin Srbije da dođe do mesnih prerađevina.
Po onoj računici i kalkulaciji, domaćinskoj, gospođe Radete iz one potrošačke korpe 23 jela, ali samo onako klot, što bi se reklo, bez ulja, kuvano povrće, malo posoljeno, i to je pitanje.
Kada već govorite o mogućnosti da se neko bavi uvozom ovih proizvoda, što je nedostižno za mnoge građane, onda ga lepo obavežite ovako prihvatanjem amandmana profesora Mašića da mora da bude podložan kontroli, jer velika opasnost se krije kod tih proizvoda koji su i te kako zastupljeni na našem tržištu.
Pogledajte u tom poražavajućem podatku, kada je u pitanju spoljnotrgovinski deficit naše zemlje, u susret ovom danu "D" za vas koji mnogo žurite u Evropu i čeka vas Studija izvodljivosti, pa se neki sapliću ovde između skupštinskih klupa, kakav je odnos kada je u pitanju uvoz proizvoda životinjskog porekla u odnosu na promet u našoj zemlji domaćih proizvoda. Razmislite još jednom, a pre svega pozivam narodne poslanike, ovo su samo neki od razloga, jer je pored svega toga za pojedine... A danas sam slučajno bila svedok tome na putu do Skupštine. Profesor Poskurica i ja smo na, ne bih da reklamiram tu radio stanicu, pošto inače nemam dobro mišljenje o toj medijskoj kući; pojavila se, zaboga, jedna gospođa koja je promoter zdravlja i zdravog načina života. Ako je to za neke postalo unosno zanimanje i ako su spremni svakoga dana da građanima, koji su jadni, gladni i bedni, ispiraju mozak o tome kakvu kvalitetnu hranu treba da jedu, baš zbog toga da biste sprečili da se, ne daj Bože, desi nekakvo trovanje ili da nastradaju decu po obdaništima i po školama ili uopšte porodica u Srbiji, uvedite ovo kao obavezan način i prihvatite amandman kolege profesora doktora Zorana Mašića.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću amandman uvaženog kolege gospodina Momira Markovića da bih vam skrenula pažnju na jedan ne slučaj, nego skandal koji se upravo dešava, ako ste bili u prilici da ili u međuvremenu, ili juče putem interneta pratite statusnu konferenciju predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja i da vidite zapravo zašto je intencija SRS da se ta humanost, kada je u pitanju odnos pritvorenika sa porodicom, poboljša na ovakav način, kao što je to predložio gospodin Momir Marković.
Ad hok tribunal osnovan samo da bi se sudilo srpskom narodu, sa onim monstrumom od tužioca Karlom del Ponte, ne prestaje, na čelu sa Teodorom Meronom, predsednikom suda, Hansom Holcijusom, sekretarom suda, da na svaki mogući način zlostavlja pritvorenike, a naročito predsednika naše stranke, prof. dr Vojislava Šešelja.
Njemu ne samo da nije ni po ovom predlogu kako je to dao ministar, a mi tražimo da to bude češće, omogućen kontakt sa porodicom, njega kao pritvorenika i svakog drugog koji se tamo nalazi na pravdi boga, nego mu je u više navrata bio potpuno zabranjivan kontakt sa suprugom, sa decom, sa unucima, sa njegovim pravnim savetnicima, sa njegovim saradnicima. Nije mu data mogućnost, i podsetiću vas na period iz 2004. godine, šest meseci u totalnoj izolaciji, da uspostavi sa bilo kime kontakt i da pokuša da spremi svoju odbranu.
Uz još jedno podsećanje, a to je ono što svi vi znate, da se on tamo nalazi dve godine i šest meseci, a da nema ni nagoveštaja, kao što smo to videli i danas, odnosno malopre kada je emitovan snimak jučerašnje statusne konferencije, kada će mu početi suđenje, nego kažu - vi ste primili, gospodine Šešelj, izmenjenu optužnicu iz jula meseca, te hoćemo da vas spajamo sa Martićem, te nećemo, totalne nebuloze i gluposti.
S druge strane, tom čoveku koji je otišao da brani interese svih vas i vaše dece, i države i naroda, ne omogućava se ono što je najelementarnije, kako je on rekao, minimum minimuma, da fotokopira na hiljade stranica predstavki i svega onoga materijala koji je pripremio, kako bi se što bolje spremio za odbranu.
I vidite šta se desilo. To je emitovano pre nekih sat vremena i lepo je to dr Šešelj konstatovao. Uz sve naše zamerke pravosudnom sistemu u Srbiji i onom ranije, naročito onome za vreme DOS-manlijske vlasti pod Batićevom palicom, uz sve kritike aktuelne Vlade i Zorana Stojkovića kao ministra, i amandmana koji smo podneli, to je jedan presedan i to se ovde ne bi moglo desiti, kao što je to dr Šešelj rekao, da mu se jednostrano kao pritvoreniku, odlučio je taj kriminalac Holcijus ili Teodor Meron, predsednik suda, prekine svaki kontakt usred razgovora. Tako dva meseca ćutanje, izolacija, bez ikakvih razloga, nema kontakta sa suprugom, nema kontakta sa sinovima, sa unucima, sa svojim prijateljima i saborcima iz stranke, sa pravnim savetnicima.
I šta se onda dešava posle toga? Kažu - eto, prošlo je dva meseca, nastavljamo dalje, vi sada, gospodine Šešelj, možete nekoliko dana uoči onog briljantnog svedočenja u slučaju Slobodana Miloševića da nastavite da komunicirate sa vašim saradnicima i sa članovima porodice. Pojeo vuk magarca.
Ovde sede pravnici, advokati, vrsni krivičari poput gospodina Jojića i gospodina Koprivice, gospodina Jojića koji je zapravo i u suštini idejni tvorac jednog krivičnog zakonika, o čemu mi razgovaramo, jer je sa pozicije saveznog ministra pravde napravio najveći kostur te kodifikacije, ali onda su nas besomučno NATO bombardovanje, agresija i vaš mafijaški petooktobarski puč sprečili u tome da gospodin Jojić bude predlagač tog kodifikovanog zakonika.
Ono što je suština, da tamo nema, što vi sami znate ili vi koji ste i dalje neverne Tome, nikakve pravde i nikakvog pravnog poretka, o tome se radi. Koji god monstrum od prava, ne znam kakav model da se primenjuje, iz ovog primera, a o tome govori član u našem pravosudnom sistemu, član 82, iz slučaja dr Šešelja u Haškom tribunalu vidi se da je to nemoguće da sa njima na pravno regulisan način isterate pravdu, zato što je gola sila.
Prošlo je dva meseca i kažu - sada se uključi i telefoniraj. Ili je profesor dr Šešelj kršio pravilnik tog nazovisuda, odnosno tribunala ili se neko ogrešio i treba protiv njega da bude podneta krivična prijava, protiv ovih kriminalaca, predsednika suda i sekretara suda, što se na takav način, zloupotrebljavajući službeni položaj, tako se to kaže kolege pravnici, odnose prema jednom pritvoreniku.
Zato je na vama i na vašoj savesti, da bi bar pravosuđe u Srbiji bilo bolje uređeno, da prihvatite u danu za glasanje ovaj amandman koji je podneo na član 82. kolega Momir Marković, i sam jedno vreme zatvorenik na pravdi boga, čovek ni kriv, ni dužan, zatekla ga ona ludačka akcija "Sablja", kada su skupljali ljude sa ulice, pokazivali prstom na političke neistomišljenike.
A bilo ko od vas da je iz političkih razloga, pre svega, jer za kriminal će tek u državi odgovarati krupne ribe, u to budite sigurni, dolaskom radikala na vlast, ali bilo ko da je iz političkih razloga bio osuđen jedan jedini dan, kao što je to bio slučaj sa gospodinom Šešeljem u više navrata u Srbiji, sa gospodinom Tomom Nikolićem i nekoliko poslanika srpskih radikala ili uz ovakvo tamničenje dr Šešelja u Haškom tribunalu, znao bi kako to izgleda i da je veoma važno ne samo humanosti radi, nego da se držimo nekih boljih kodeksa i principa, da prihvatite ovaj amandman kolege Momira Markovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je takođe u pitanju status zatvorenika i ne samo humanost prema onima koji će tek da se nađu iza zatvorskih rešetaka, a u tesnoj su vezi sa vrhom državne vlasti, to su ovi srpski tajkuni protiv kojih će se izboriti SRS.
Videli ste da je pod parolom i velikom akcijom za vlast bez korupcije SRS ubedljivo pobedila u opštini Kula i kako građani Kule traže da se oštro obračunamo protiv korupcije, kriminala, mi ćemo to činiti i ubuduće.
Ako je neko pravosnažnom presudom osuđen na određenu zatvorsku kaznu i ako je u statusu ovog zatvorenika u zavodu, u odeljenju zatvorenog tipa sa posebnim obezbeđenjem, nema razloga da se prema njemu ima drugačiji tretman, nego prema ovim tzv. običnim zatvorenicima koji nisu pod posebnim nadzorom i da im se ne da mogućnost da više puta, odnosno dva puta u toku meseca prime paket.
Ako je u zatvoru i pod takvim obezbeđenjem, dakle, za lica kojima se sudi za teška krivična dela, sve urađeno na način da ne može, kao što je to radio Čedomir Jovanović, da ulazi i izlazi iz zatvora kad god hoće, da se unose nedozvoljene stvari, da se iz zatvora iznose ili da čak jedan pritvorenik, odnosno zatvorenik tek tako išeta i kaže, provukao se kroz onaj otvor za paketiće, odnosno za izlaz, onda nema nikakve bojazni da usvojite amandman koji je podnela koleginica Radeta.
Ako će zatvori da budu i dalje ovakvi, ako će se dešavati takvi propusti, a budite sigurni, jer naročito su to ustanovili srpski radikali pre dve nedelje, obišli su sve zatvorske zavode u Beogradu, i kolege Krasić, Jojić i Marković konstatovali su da zaista ptica ne bi mogla da proleti tamo da je neko od srpskih radikala upravnik tog zatvora, i to se baš desilo posle one afere, izlaska jednog zatvorenika.
Ne vidimo razloga da se ne dostavi paket sa određenom težinom, i sa onim namirnicama i sa onim sadržajem koji je dozvoljen za zatvorenika, i mi smo naveli, odnosno koleginica Radeta u jednom opširnom obrazloženju zašto je to neophodno.
Dakle, zato što je veoma važno da istaknemo, a to su uvidele i kolege poslanici srpski radikali i ostali, da u mnogim od tih zatvora nije adekvatna hrana za osuđenike i zatvorenike, i to je stvarno poznato odavno i o tome se pisalo i u javnosti, potrebno je da se izdvoje veća sredstva itd.
Postoje i lica koja su u nekom srednjem životnom dobu osuđena na najduži mogući rok zatvorske kazne, dakle, oni samim tim što su u zatvoru i što ispaštaju pred Bogom, ali i po pravdi i po zakonu za ona dela koja su učinjena, dolaze u neko vreme kada im je neophodno da im se dostave lekovi, nešto drugo bez čega oni ne mogu da funkcionišu.
Mi smatramo da ministar i poslanička većina u danu za glasanje treba da prihvate amandman srpskih radikala i da se omogući tim zatvorenicima, pod posebnim obezbeđenjem i u tim zatvorima gde su ti zatvorenici visokog ranga ili rizika, da prime paket dva puta mesečno, a oni će da odsluže zatvorsku kaznu koju su dobili zbog dela.
Opet moram da povežem, stim što je ovde potpuno obrnuti slučaj, jer jedan nevini čovek, predsednik srpskih radikala i veliki heroj srpskog naroda, prof. dr Vojislav Šešelj, danas već dve godine i šest meseci zatočenik antisrpskog Haškog tribunala i njemu se ne da mogućnost da jedan jedini paket, a o tome je govorio u reemitovanju ove statusne konferencije, mogli ste danas da pratite, prosledi timu svojih pravnih stručnjaka i savetnika, kolegama Krasiću, Jojiću, Markoviću, Šaroviću i ostalima koji su u timu za odbranu dr Vojislava Šešelja.
A zašto? Zato što mu je sekretar suda, zamislite tu drskost, rekao da nema mogućnosti da kao pritvorenik u Haškom tribunalu fotokopira tih hiljadu strana materijala, a on želi srpskim radikalima, ekspertima iz tima za odbranu da da, i još je toliko bio ciničan i drzak taj Hans Holcijus da je rekao - pa vi uzmite indigo papir, pa kada pišete podmetnite indigo i tako ćete da imate kopiju za vas ili za saradnike kojima šaljete.
Dobacuje jedan od kolega da je to idiot, a nemam pravu reč da kažem za takvo ponašanje gde se krše sve elementarne ljudske i pravne norme, evo u slučaju našeg predsednika je to tako.
Ovi zatvorenici i ljudi koji bi svakako želeli, oni su učinili neko krivično delo i zbog toga ispaštaju, ali su pre svega ljudi koji moraju određeni period života da borave iza rešetaka, po nama srpskim radikalima treba da imaju pravo da dva puta dobijaju umesto jedanput paket sa sadržinom koja im omogućava da poboljšaju te uslove u kojima se tamo nalaze.
Naravno, mi smo principijelni ljudi i ne bismo mi ovo menjali, ovaj član zakona, i kada svi ovi srpski tajkuni koji se sada bogate na muci naroda, i medijski magnati i raznorazni prevaranti i vlasnici banaka, elektroenergetska mafija, kada svi budu iza rešetaka, neka ostane to i za njih, ali verujem da će, s obzirom na količinu novca koju su pokrali od građana Srbije i nastavljaju da pljačkaju i kradu, kvalitet njihovih paketa biti bolji od kvaliteta paketa ovih običnih zatvorenika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolege Đidić i Boško Ristić su, pretpostavljam, imali nameru da amandmanom i ovu pravnu normu i sankciju kodifikuju u krivičnom zakoniku – ometanje postupka pred Međunarodnim krivičnim sudom, a što je izostavljeno od strane predlagača.
Ova namera može da se učini dobrom, ali ona je na neki način i mač sa dve oštrice. Ako pogledate šta je bila njihova namera i ako pogledate kako glasi tekst zakona, složićete se da je u okolnostima u kojima se nalazi naša država Srbija i Crna Gora to, sa jedne strane, neophodno.
A kada imate u vidu da je, ne gospodin Đidić, već Boško Ristić bio promoter svega onoga što nije išlo u prilog državi i narodu u vreme vladavine DS-a i DOS-a, naročito kada je u pitanju teret koji nam se protiv svih elementarnih normi i logike stavlja od strane BiH i ustaške hrvatske države; ako imate u vidu činjenicu da su nas neznalice i ljudi koji nisu dostojni da predstavljaju državu i narod zastupali pred Međunarodnim krivičnim sudom, onda ostaje i odgovor od strane predlagača zašto to nije uvršteno u Predlog zakona, ali na način zaista da se država i narod štite.
Ja sam ovaj amandman Boška Ristića i kolege Đidića zapravo iskoristila da aktuelizujem i sa skupštinske govornice nešto o čemu se ovih dana dosta piše, što i gospodin ministar zna i narodni poslanici, a što predstavlja, u moru poniženja srpskog naroda i svih građana Srbije, još jednu dodatnu bruku i sramotu.
Naime, na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora, nekako u isto vreme kako su separatisti režima Mila Đukanovića i Filipa Vujanovića otpočeli sa plaćanjem nekakve ratne štete, kako su oni to nazvali, Hrvatima, formira se komisija na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora koju predstavlja, zamislite ko, neko ko apsolutno nema elementarno normalno mišljenje o srpskom narodu, izvesni profesor pravnog fakulteta Radoslav Stojanović.
Moram da vas podsetim da je to onaj isti koji je imao minutažu od 20 minuta na TV B92 prošle nedelje u pauzi svedočenja profesora doktora Vojislava Šešelja u slučaju Slobodana Miloševića i koji je najgore moguće uvrede i opaske na račun doktora Šešelja i načina na koji on brani interes države i naroda izrekao na toj televiziji, odnosno bio je specijalni gost.
Ono što je očigledno i zbog čega SRS sve ovo radi i sa skupštinske govornice pokušava da u jednoj normalnoj i demokratskoj atmosferi promoviše najvažnije vrednosti za građane i za državu uopšte sistematski je urušavano od strane DOS-ovske vlade, a sada i dalje opstankom Vuka Draškovića kao takvog i izborom Radoslava Stojanovića, ni onaj pre njega nije bio bolji, da predstavlja našu zemlju pred ovim sudom.
Mi samo možemo da pretpostavimo kakve će stavove tamo da ima, jer on unapred misli za svoj sopstveni narod da je genocidan narod i da smo mi ljudi koji ne da nismo branili svoje interese i interese dece koja ovde žive, kada je u pitanju besomučna NATO agresija, a da ne govorim o zapadnim srpskim zemljama i o Republici Srpskoj Krajini, o Republici Srpskoj. Neverovatno je da predstavnici vlasti nad takvim njegovim kvalifikacijama... A veoma je važan slučaj u pitanju, pre svega herojski način odbrane i postavke od strane profesora Šešelja i činjenice koje iznosi, a koje niko živi ne može da porekne da su istinite. Vi ste svedoci toga i gledali ste koliko ste mogli i pratili ta suđenja.
Ovde se pojavljuje čovek koga ste vi, mislim na vas iz vladajuće koalicije, na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora odredili da bude predsednik te komisije, još da ga debelo nagradite, osim što će da opanjkava državu i narod i da na takav način navodno štiti naše interese, da bude budući ambasador u državi Holandiji.
O čemu se ovde radi? Ko će da štiti interese nedužnih građana? Ko će da štiti interese male Milice Rakić i dece koja su poginula širom Srbije i koja su stradala pod NATO bombardovanjem?
Naravno, to ne može izdajnik kao što je Radoslav Stojanović, a onima koji ga u tome podržavaju neka služi na čast.
Samo, budite sigurni, u trenutku kada SRS preuzme vlast u Srbiji, baš na način kao što se to juče u Kuli desilo, bićemo toliko odgovorni i spremni da se suočimo sa onim što smo preživeli i da na jedan dostojanstven način, ali pravi način, zastupamo interese države i naroda, jer mi nismo krivi apsolutno nizašta, za sve ono što nam se stavlja na teret, za ono za šta se od nas traži basnoslovna cifra u stotinama milijardi evra. Znaćemo da štitimo svakog haškog zatočenika, profesora Šešelja i sve ljude koji tamo pokušavaju da u ime nas i budućih generacija koje će da žive tamo štite interese države i naroda.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo gospodin Dragoljub Stamenković, u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, odražava i stanje u državi i ovo o čemu je govorio gospodin Vučić.
Drskost i bezobraznost Mlađana Dinkića i vlastodržaca u Srbiji gotovo da nema kraja. I stav 3, samo vam je jedna rečenica obrazloženja njegovog amandmana valjda dovoljna da vidite da je ovo nešto što je nezabeleženo do sada u bilo kom predlogu zakona, dovoljno govori o tome da je gospodin Stamenković, imajući u vidu način na koji treba da radi buduće ministarstvo finansija, odnosno kada Dinkić ne bude ministar, i Narodna banka Srbije i da država bude uređena, organizovana. Ovako nešto u jednom članu zakona ne može da postoji na ovaj način.
Odnosi se na član 16. i na stav 3. zakona. Taj član govori o tome da Narodna banka Srbije, kao supervizor u svim finansijskim aktivnostima i novčanim tokovima koji se odvijaju u našoj zemlji, sprovođenju zakona, poslovanju agencija koje su izglasane u proteklo vreme, i Agencije za sanaciju banaka i ostalih...
I opet postavljam pitanje, mada mladi gospodin iz Ministarstva ne može da mi odgovori, jer ministra nema; interesuje me, a to će jednoga dana morati Dinkić da nam kaže, zašto je račun za sanaciju banaka kod jedne privatne banke, a ne kod Narodne banke Srbije?
Ali, kada govorimo o Narodnoj banci Srbije i o takvoj njenoj ulozi, koja je neprihvatljiva za čitav finansijski sektor i za Srpsku radikalnu stranku, kako je moguće da taj stav 3. glasi ovako: "Kada odlučuje o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog člana", a govori se, dakle, da Narodna banka Srbije daje saglasnost na izbor predloženih članova uprave i direktora društava za upravljanje.
Zamislite, "Narodna banka Srbije može, ukoliko je to neophodno, zatražiti od predloženih članova uprave, odnosno direktora da lično dođu na intervju".
Mi smo zaista bili suočeni sa svakakvim bezobrazlukom i ministra i vlastodržaca i pojedinih poreskih organa – a o tome je govorio i gospodin Vučić, da pravite farsu po sistemu "tresla se gora rodio se miš", kada je u pitanju najnovija pancirska afera i mito od čitavih 27.000 dinara – ali da ovakva ovlašćenja sebi daje Narodna banka Srbije ili neko ko će taj posao da radi, neprihvatljivo je i neverovatno.
Ovakav stav ne bi mogao nigde da se nađe, ni u jednom predlogu zakona, a naročito ovome u kome pozivate građane Srbije da u budućnosti ulažu za drugi i treći stub penzijskog osiguranja u fond koji nameravate da osnujete.
Opet se vraćam na priču od pre nekoliko dana i na aferu koja se u Americi desila sa "Enron" fondom i sa njegovim potpunim krahom na očigled celokupne, ne samo njihove, nego svetske javnosti, uz veliko upozorenje građanima zbog načina na koji se ovaj fond ustanovljava u Srbiji i ovakvih ovlašćenja koja će da imaju vlastodršci, koji su osioni, bahati i zakon koriste da sprovode svoju volju, a ne da štite interese građana, da će i taj budući fond i način na koji će se prema penzionerima i poreskim obveznicima i svima u državi koji mu nisu po volji Mlađan Dinkić odnositi biti sve gori i gori.
Tome stvarno jednom treba da se stane u kraj i da se jasno i glasno kaže da je neprihvatljivo za bilo koga da takvu ulogu Narodna banka Srbije ima u državi uopšte i da joj se daju takva zakonska ovlašćenja, uz svu osionost ministra finansija, koji nije ni danas narodne poslanike udostojio svoje pažnje i ovaj najviši skupštinski dom, najviše zakonodavno telo. Nema ga.
Ima preča posla - da vidi šta je u tih 27.000 dinara sve ukalkulisano, koliko su noćenja u hotelima, koliko je zamena ulja ili promena dizni na automobilima.
Što se tiče ove njegove bratije, ovog kumovskog para Hamovića i Lazarevića, elektroenergetske mafije i ostalih sa kojima je i te kako u bliskim kumovskim i prijateljskim i u biznis odnosima, oni neka nastavljaju da rade, neka pljačkaju građane, neka rade šta hoće, a on će, po sistemu najvećeg lopova, uzvikujući "držite lopova", da radi građanima sve ovo što radi.
I penzioneri i nezaposleni i svi poreski obveznici vide da je krajnje vreme da se dese istinske i prave promene nabolje. Srpska radikalna stranka i zbog toga u jednoj opštini u Srbiji, u opštini Kula u nedelju izlazi na izbore, pod sloganom "za vlast bez korupcije i za vlast protiv korupcije i kriminala". Budite sigurni da ćemo istrajati u tome.
Ovakvi predlozi, ovakvi članovi zakona samo su dodatni osnov da se oni koji su na vlasti ponašaju neodgovorno, bahato i osiono i da sedaju za vrat i kičmu kome god žele i ko im nije po volji.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman u ime poslaničke grupe SRS i ovaj član 9, za koji tražimo da se jedan deo rečenice promeni, striktno je vezan za član 7. što je, zapravo, ključni član ovog zakona, a o čemu je govorio gospodin Zoran Krasić, s tim što nije farsa samo u ovom članu 7. i obmana građana Srbije da će ovaj zakon učiniti da se onima koji nisu imali uplaćene doprinose poveže radni staž i da lakše dođu do mogućnosti da odu u penziju, već i obrazloženje od strane predlagača.
Neshvatljivo je da ministar Lalović ima amneziju i da, pored ciničnog stava i one drskosti juče i obraćanja na onakav način nama narodnim poslanicima, prenebregne jedan period čiji je on aktivni učesnik, od 5. oktobra, onog mafijaškog puča koji se desio u Srbiji, pa do današnjeg dana.
Ako se ministar u Predlogu zakona o radu pozivao na period iz vremena Milke Planinc i Branka Mikulića da su oni još krivi, naravno ceo taj nakazni sistem jednopartijski i komunistički, koji je bio veoma loš za privredu, ne samo Srbije nego i bivše Jugoslavije, pa je onda došao do perioda sankcija i nezapamćenog bombardovanja i izolacije naše zemlje, kako je moguće da ne spomene ni u jednom od tih zakona kada priča o teškoj situaciji naše privrede period od 5. oktobra 2000. godine do današnjeg dana.
Nije samo u pitanju period od tih osam godina, od maja meseca 1992. godine, kada su nam uvedene ekonomske sankcije od strane političkih i finansijskih mentora onih koji su došli 5. oktobra na vlast, nego je taj period nastavljen od 2000. godine do današnjeg dana. Kada je sve to tako taksativno nabrajao, trebalo je da kaže da su se onda desili pljačka, krađa, otimačina od strane dosmanlija na vlasti i tajkuna povezanih sa njima.
Onda se desio period kada su fabrike, koje su i posle bombardovanja i sankcija obnovljene, stavljene pod katanac. Ne onaj prevaranta Karića i pod te lance, jer on je nastavio da se bogati u dosovsko vreme, a vidim da mu ništa ne fali ni pod Koštuničinom vlašću, steže se obruč oko njega, a Bogoljub i dalje pere na stotine miliona evra; ne, nego fabrike koje su iz temelja bile podignute ili su potpuno obnovljeni proizvodni procesi.
Naravno, neće kolega Krasić da se hvali time, jer on je kao ministar i kao častan čovek, učestvujući u radu Republičke vlade od 1998. do 2000. godine, mnogo učinio, baš kao i ostale kolege ministri iz redova SRS-a, da se pokrene proizvodnja u fabričkim halama koje su zatvorene posle 5. oktobra.
Evo vam jedan očigledan primer: tekstilna industrija, Fabrika "22. decembar" iz Kragujevca, koja je jako mnogo radila i sarađivala sa državom u smislu šivenja opreme koja je bila potrebna za vojsku i policiju, ne pod sumnjivim okolnostima i ugovorima, nego je sve bilo, što biste vi dosovci rekli, transparentno. Taj period i mogućnost da fabrika stane na svoje noge, uz veoma povoljne kreditne aranžmane koje je dobila u to vreme od Republičke vlade, čiji je potpredsednik bio prof. dr Vojislav Šešelj, što je veoma važno, jer je on bio predsednik vladinog odbora za budžet i finansije. Onda se tačno znalo gde ide svaki dinar sa budžeta Republike Srbije, a ne kao u ovo vreme, kada svako mulja i radi šta god hoće.
Fabrika je pokrenuta, proizvodnja je otpočela i o ljudima, krojačicama i svima koji su zaposleni u toj fabrici, za onaj period za koji im nisu uplaćivani doprinosi počela je polako država da brine, i vlada, pravljenjem jednog projekta i programa da se osnaži taj deo kragujevačke industrije.
Isti je slučaj sa Fabrikom "Filip Kljajić" iz Kragujevca ili sa Mesnom industrijom "Crvena zvezda", koja je potpuno opljačkana posle 5. oktobra i dovedena pod stečaj. Nekada najbolja fabrika mesnih proizvoda, mesna prerađivačka industrija je danas nepostojeća, nema je, nema opreme, nema ničega, prazna fabrička hala i ljudi na ulicama.
Mnogo je drugih takvih slučajeva i kada je već ministar nabrajao sve ove razloge zbog kojih treba doneti ovakav zakon, neverovatno je da je preskočio period pljačke i otimačine od 5. oktobra do današnjeg dana. To je zaista neverovatno.
Što se tiče člana 9, on kaže: "Pravo na penziju, odnosno na uvećanu penziju po osnovu staža osiguranja uplaćenog po ovom zakonu stiče se najranije danom uplate doprinosa u skladu sa ovim zakonom."
Prvo da pojasnimo, za građane ili poslanike koji to ne znaju, ko su ta lica koja stiču pravo na tu uvećanu penziju po osnovu staža osiguranja. Najčešće su to rudari; ne vi, gospodo poslanici "rudari", koji mislite da vam je mnogo teško, navodno, malo ste ukopani pa niste pod dnevnim svetlom i mnogo vam je teško da sedite u poslaničkim klupama, nego pravi rudari koji silaze u kopove, rade neki sa opremom, verovali ili ne, iz 1939. godine. I po tome je inače poznata naša rudarska industrija, da imamo za pojedine delove i pojedine rudnike opremu iz 1939. godine.
Pošto su ti ljudi, ili oni koji rade u metalskom kompleksu ili u hemijskoj industriji izloženi opasnim rizicima i veoma teškim uslovima za rad, govori se o njima kada oni stiču pravo na penziju.
Član je besmislen bez izmene koju sam ja predložila amandmanom u ime poslaničke grupe SRS. Dakle, ovaj moj amandman je uslovljen celom koncepcijom SRS-a da se vrati smisao ovom zakonu. Dakle, ja sam u svom amandmanu tražila da se reči "uplate doprinosa u skladu sa ovim zakonom", što sam pročitala, zamene rečima "donošenja rešenja iz člana 7. stav 1. ovog zakona", ali ne donošenjem rešenja iz člana 7. stav 1. kako je to predvidela Vlada, nego kako je to predvideo gospodin Zoran Krasić svojim amandmanom.
Ako se ne usvoji ovaj član 7. odnosno amandman gospodina Zorana Krasića koji je direktno vezan i sa članom 2. i sa članom 9, ne postoji mogućnost za povezivanje staža i za servisiranje tih dugova, odnosno za odlazak ljudi u penziju, zato što će svaki put kada se to desi Mlađan Dinkić ili neko drugi iz Vlade Republike Srbije – ali pre svega on, jer on sve drži pod svojom šapom i dali ste mu budžet u ruke, a lepo smo mi rekli Koštunici kada je podnosio ekspoze da poverava finansije čoveku koji treba da bude iza zatvorskih rešetaka, a upravlja državnim finansijama – da kaže: to ugrožava likvidnost budžeta.
Dođu radnici "21. decembra" iz Kragujevca ili iz "Filipa Kljajića" ili iz RK "Beograd" i Mlađa kaže – ne može, ugrožena nam je likvidnost budžeta, rekli ovi iz MMF-a, prekršio sam tu aproprijaciju, odnosno prekoračio koliko je dozvoljeno. I šta će onda ti ljudi da rade?
Ne može država da se ponaša kao poslodavac. Iako imamo balast tog vremena, a o tome sam pričala na početku obrazlaganja amandmana, komunističkog perioda, društvene svojine, svačije i ničije, i to je ono što mora da se promeni u Ustavu Republike Srbije, ti ljudi su radili kod poslodavca, odnosno u preduzeću gde su imali mogućnost da ostvare svoj radni vek, a država sada ne vodi računa o njima, nego kaže – ako bude bilo para da se ne ugrozi likvidnost budžeta, mi ćemo da vam isplatimo, a ako ne, izvolite, pa čekajte.
Dakle, i rudari, i oni koji rade u metalskom kompleksu, u hemijskoj industriji, i policajci, i vojnici i svi oni koji mogu da ostvare penziju po osnovu člana 9, znači sve te kategorije, oni moraju striktno da budu vezani za član 7. odnosno za amandman koji je podneo Zoran Krasić. Zakon će imati smisla jedino ako rešenje dobiju po stavu 1. člana 7. kako je to predvidela Srpska radikalna stranka i amandman gospodina Krasića, a to znači: "Za lice koje ispunjava uslove utvrđene odredbama ovog zakona Fond je dužan da donese rešenje kojim utvrđuje: pravo na uplatu doprinosa, obračunati iznos doprinosa, zaradu, odnosno osnovicu osiguranja u skladu sa članom 3. ovog zakona; period i dužinu staža osiguranja.
Fond je dužan da rešenje iz stava 1. ovog člana donese najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja zahteva, s tim što mora da obezbedi pravo prioriteta rešavanja zahteva prema sledećem redosledu..." Taj redosled je najracionalniji i najkorektnije napravljen, onako kako je to predvideo gospodin Krasić.
Dakle, prvo: lica koja su ostvarila pravo na penziju, a u sam staž osiguranja im nije uračunat staž osiguranja i penzijski osnov utvrđen rešenjem iz stava 1. ovog člana; lica kojima je rešenje iz stava 1. ovog člana uslov za ostvarivanje prava na penziju; lica koja u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona stiču pravo na penziju; prema godinama starosti i lica kojima rešenje iz stava 1. ovog člana nije uslov za ostvarivanje prava na penziju.
Ne može apsolutno onda da se od odgovornosti amnestira Vlada, koja reprezentuje državu, odnosno država Republika Srbija koja mora da bude garant da će ovako po članu 7. i lica iz ovog člana i lica iz člana 9. da ostvare svoje pravo na penziju. Inače, zakon nema smisla, još jedna u nizu farsi.
Da obavestim i vas i građane Srbije da, za razliku od jučerašnjeg dana, Lalovića danas nema ni za šankom Skupštine Srbije, obavestili su me da ga nema ni u restoranu, dakle, nije došao u zgradu, ne zanima ga ovo, prazna priča, obmana građana, baš kao što će biti i ovaj zakon ako ne usvojite amandmane SRS-a na članove 2, 7. i 9. predloženog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Petar Jojić je reagovao na izmenu postojećeg člana 25, koji se tiče osiguranika koji imaju gubitak radne sposobnosti i kako oni stiču pravo na invalidsku penziju. Smatramo da predlagač zakona, ministar Lalović i Vlada Republike Srbije, nije trebalo da skrati ovaj postojeći član 25, odnosno da tačku 3) u članu 25. osnovnog Zakona brišu, zato što je koliko-toliko to bilo neko rešenje za one koji imaju trajni gubitak radne sposobnosti.
Želela sam da ovaj amandman (trenutno je odsutan gospodin Petar Jojić, koji je u ime SRS predložio taj amandman) usmerim na jednu drugu priču i drugu kategoriju ljudi koji niti su penzioneri, imaju određen stepen invaliditeta, a o njima država ne brine. To je jedan krupan problem koji je još prethodna propala DOS-ovska vlada obećala da će da rešava.
Osvrnuću se na slučaj ljudi koji su doživeli povrede na radu i koji imaju određen stepen invalidnosti, a zaposleni su u Fabrici automobila "Zastava" ili "Zastava - namenski proizvodi". Špekuliše se sa podatkom koliko je to ljudi, ali računa se da ih, što onih koji trenutno ne rade, što onih koji su angažovani, ukupno ima oko 1.000 u Fabrici automobila, za koju vi tvrdite, mislim na celokupnu Vladu, da će da napravi pompezni pomak sa potpisivanjem ugovora sa "Fijatom". Ali, opet postoji ona izreka "ne lipši magarče do zelene trave", da vidimo kako će Vlada Republike Srbije zajedno sa Grupom "Zastava" da se oslobodi nagomilanih dugova, i uz opasku da je "Fijat" oduvek imao maćehinski odnos prema "Zastavi" iz perioda kada je ta saradnja utvrđivana sedamdesetih i osamdesetih godina.
Ovo je zaista veliki problem za ljude i želela bih da u toku ove rasprave, zato što i ti ljudi treba da dođu u situaciju da steknu penziju i neki su u takvom životnom dobu da im je već nekoliko godina ili malo im nedostaje, a za njih nisu obezbeđene zaštitne radionice i ne funkcionišu, ne samo u preduzeću "Zastava - automobili", "Zastava - namenski proizvodi".
To su konstantni zahtevi štrajkačkih odbora koji predstavljaju te ljude, jer nemaju neki svoj posebni nego su u ovom sindikatu zaposlenih, kada je u pitanju Fabrika namenskih proizvoda ili Fabrika automobila, Samostalni sindikat Srbije; ali svejedno, niko do sada od predstavnika Vlade nije dao jasan odgovor zašto se do toga nije došlo i zašto njima nisu pruženi ti uslovi za rad.
Vi, gospodine ministre, verovatno znate da su to veoma teški poslovi, naročito u jednoj takvoj grani privrede i industrije, a obično su to ljudi koji su invalidnost, nažalost, stekli u "Zastava - kovačnici" ili u komorama gde se vrši bojenje automobila i ostalih delova, gde nije bilo nikakvih uslova ranije. Neki od njih imali su takve povrede i takve zdravstvene probleme koji su se, nažalost, završavali i smrtnim ishodom.
Krajnje je vreme – da ne bude da sam pristrasna i govorim samo o tom problemu u "Zastavi", ali to je veliki broj ljudi, preko 1.000 ljudi i toliko u nekom prosečnom gradu u Srbiji nema ni ukupno radno angažovanih – da se pobrinete za to.
Što se tiče amandmana gospodina Jojića i usmerenja Srpske radikalne stranke, kasnije ćemo govoriti o visini invalidske penzije, on je amandman podneo zato što smatra da je ovo postojeće rešenje bolje i da treba zadržati tačku 3) u članu 25. zakona koji se menja.

Gospodine Anđelkoviću, imam jednu primedbu, celu pometnju ste napravili vi kada ste konstatovali da je 2003. godine svrgnut sa vlasti režim DOS-a na način kako ste vi to opisali. Moram da vas podsetim da je to uradila Srpska radikalna stranka, 23 poslanika naše stranke, doduše uz učešće i vaših kolega.
Ali, da se ne bavimo zamenom teza i da ne obmanjujemo javnost kada je u pitanju stanje na srpskoj političkoj sceni i uticaj koji stranke imaju trenutno na biračko telo i kakav im je rejting.
Sasvim je očigledno da kada god da budu izbori, a mi ćemo učiniti sve da budu prevremeni parlamentarni izbori u Srbiji, najveći broj birača će svakako dobiti SRS. To je rezultat našeg marljivog, istrajnog rada i činjenice da mi biračima u Srbiji govorimo samo istinu.
Danas kada govorimo o zakonu o penzijama ne obraćamo se samo penzionerima, kao ciljnoj grupi i budućem biračkom telu, iako i oni najviše veruju srpskim radikalima, govorimo i o onima koji tek treba da dođu do mogućnosti da idu u penziju, njihovoj deci, njihovim unučićima, zato što ovaj zakon, gledano na duge staze, kako ga promoviše ministar i Republička vlada, donosi sve veću neizvesnost za penzionere i za one koji treba da idu u penziju.
Član 79. postojećeg zakona, koji se zapravo menja članom 21, po predlogu gospodina Lalovića i Vlade Republike Srbije, pretrpeo je izmene vezane za limitirani iznos, najviši iznos penzije. Govori se o članu 78. i o koeficijentu koji ne može biti veći od četiri.
Međutim, kada ste vršili izmenu ovog člana 79, baš kao i mnogi u sali, pobrkali ste neke stvari i pogrešno ste predložili, sada govorim gospodi iz Ministarstva, jer ministra više ovde nema, Dinkića nema od prvog dana, jer je on još uvek, nažalost, taj koji se brine o javnim finansijama; govorite o članu 43, a zapravo u ovaj član je trebalo da bude inkorporisan, kao i do sada, član 42. osnovnog zakona.
Član 42. Zakona govori, u vezi sa članom 79. odnosno 21, koje su to određene kategorije osiguranika. Kaže – osiguranici - zaposleni koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem i koji mogu pod posebnim uslovima ostvariti pravo na penziju su službe kao što su: Bezbednosno-informativna agencija, zaposleni u Ministarstvu inostranih poslova...
Iz ovoga izuzmite Vuka Draškovića, on će svakako u invalidsku penziju morati jednoga dana, jer sa tom neuračunljivošću on ne može da računa na to da ide u starosnu, kako je ovde definisano. Zatim, zaposleni u organima i organizacijama koji rade na poslovima kontra-radio-izviđajne službe, ovlašćena službena lica za propise o izvršenju krivičnih sankcija", itd.
Pokušali ste članom 21, odnosno postojećim članom 79. da definišete invalidsku penziju za ova lica za koja se kaže da je to posebna grupa lica koja imaju beneficirani radni staž. To je prosto nemoguće, jer kada dođu do određene starosne dobi i kada im se, na osnovu zakonom propisanih uslova, izračuna taj beneficirani radni staž, onda oni idu u starosnu penziju.
Zato smo u amandmanu koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS jasno rekli da se ta greška ispravi, jer ste se pogrešno pozvali na član 43. On se samo odnosi na starosnu, a ne na invalidsku penziju. Istovremeno se zadržava ovaj iznos o najvišem stepenu limitirane penzije, kako to stoji u članu 78, odnosno sa najvišim koeficijentom četiri.
Uporno se izbegava jedna priča koja posebno interesuje najugroženije slojeve među penzionerima i građanima Srbije. Ako znate, a ne verujem da to svi poslanici iz vladajuće strukture znaju, kolika je najniža penzija u Srbiji, 6.200 i nešto, gotovo 6.300 dinara, ko je taj ko će da nam kaže, u ime Vlade Republike Srbije, kolika je najviša penzija u Srbiji?
Voleli bismo da znamo, ako govorite o najugroženijima, a vidi se da ne želite da brinete o njima, naročito zbog člana 22. i načina budućeg obračuna penzije, jer ovi koji imaju sada 6.300, kojima je penzija najniža, imaće ovakvim načinom obračuna, u tom nominalnom iznosu koji bude u dinarima važio, za nekoliko godina polovinu manje; ako uporedite, što ćemo da vršimo prilikom razgovora o članu 22, šta oni mogu da kupe od te potrošačke korpe.
Sada nas živo interesuje da nam ministar Lalović kaže, on mora da ima taj podatak, morao bi da ga ima i Dinkić, ali on ima preča posla, bavi se obmanom građana u Kuli i svuda redom, da nam objasni koja je najviša penzija, ko su ti koji imaju najveću penziju u Srbiji. Na tom poređenju ćete jasno da vidite koje su to astronomske cifre u pitanju.
Znamo da bi hipotetički Bogoljub Karić, jedan od najvećih prevaranata u ovoj državi, mogao da ima i milion evra penziju, ako mu je plata 328.000 evra, ili koliko će da prijavi za sledeći mesec.
Recite nam, pošto ne želite da se bavite ni najnižim, odnosno najugroženijim kategorijama na način na koji to predlaže naša stranka, da se drugačije vrši usklađivanje penzija, ko su ovi korisnici najviših penzija, da ovo ispravite, jer je potpuno besmisleno da brišete član 42. iz člana 79. Zakona i da želite da, što se tiče posebne grupe osiguranika, kategoriju invalidskih penzija inkorporirate u član 79. To je nemoguće. Ovde se samo govori o njihovom beneficiranom stažu. To nema veze sa invalidskom kategorijom.

Dame i gospodo narodni poslanici, penzioneri, nezaposleni, građani Srbije, ovo je ključni amandman u zakonu koji je na dnevnom redu, jedan od ključnih, ali od ovoga zavisi da li će penzioneri u Srbiji kroz nekoliko meseci, sledeće godine, kroz tri godine, imati da kupe koru hleba. Govori se o osnovnoj životnoj namirnici, a sve drugo za njih će biti misaona imenica.
Ako se usvoji zakon sa članom 22, koji nam predlažu ministar Slobodan Lalović i Koštuničina vlada, nastaće potpuna katastrofa za penzionere i za sve one koji moraju da idu u penziju.
Samo neko ko je do najvišeg stepena morbidan i ko ne želi dobro ni svojoj naciji ni svojim građanima može ovako nešto da smisli i da se krije iza toga da je to uslov u pregovorima sa MMF-om i da je to osnovna stvar koja mora da se poštuje, zbog toga što su oni ne samo, kao što neko ovde reče, loši i nesposobni pregovarači, nego zbog činjenice da im je MMF važniji od 1,3 miliona penzionera u Srbiji, koliko ih sada ima i koliko će ih biti u budućnosti, od njihove dece. Jer, vi znate da su mnogi prinuđeni da hrane i izdržavaju svoju decu koja su ostala bez posla i da školuju svoje unučiće, sa tako jadnim i bednim penzijama.
Potrošačka korpa u Srbiji i način na koji će penzije da se usklađuju, pazite, samo jednom godišnje, sa prosečnom zaradom u Srbiji, odnosno sa troškovima života u Srbiji, jeste nešto što je razumnom čoveku neshvatljivo ako ispred sebe ima ove podatke.
Ovo su zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku i oni u gramima, odnosno u mililitrima, odnosno u kilovat-satima ili impulsima kažu koliko košta prosečna potrošačka korpa u Srbiji, rekla sam vam prekjuče, a sada opet ponavljam, sa lažnim podacima i lažnim cenama. Ove namirnice po ovim cenama ne mogu da se kupe ni u diskontnim radnjama.
Ovo voće i ovo povrće, što je takođe misaona imenica za sve penzionere koji gladuju u Srbiji ili najveći broj njih, to nema nigde, ni na jednoj pijaci, ni u Beogradu, ni u unutrašnjosti, ni na najbolje snabdevenoj, ni na najlošije snabdevenoj pijaci.
Koleginica Radeta je u međuvremenu, dok ste se vi svađali oko raznoraznih gluposti i vršili zamenu teza, lepo izračunala koliko kuvanih jela može da se skuva sa ovim namirnicama ovde. Znači, 23 jela, ali samo od povrća i samo ako skuvate dva jela od makarona, jer hoćete da ubedite penzionere i građane Srbije da jedna četvoročlana porodica može da koristi samo jedan kilogram makarona od belog brašna sa jajima. To da jedu penzioneri i to da pojede jedna porodica koja ima dvoje dece, da li je to normalno?
Da li bi iko normalan napravio ovakav prikaz i na osnovu toga da usklađuje penzije? Mogu da se skuvaju tri jela od jednog kilograma pirinča, ali samo pirinač i nikakva druga kombinacija, samo kuvani pirinač, malo začinjen, malo zasoljen, i evo izvolite, penzioneri, jedite, unučići, deco.
Ako hoćete da skuvate nešto od slatkog kupusa, boranije ili graška u mahunama, kao što to stoji ovde u ovim količinama, na osnovu kojih se usklađuje penzija, to su dva ili tri jela. Ukupno 23 jela, bez mesa, ulja, bez ikakvih dodataka, samo kuvano na vodi.
Poseban skandal je prikaz stanja kada je u pitanju potrošnja kilovat-sati električne energije ili broja utrošenih impulsa. Da pitam vas dične poslanike iz vladajuće strukture koliki su vam računi za fiksne i mobilne telefone?
Kako vas nije sramota da glasate za to da penzija bude izračunata na osnovu ovih troškova života, gde je račun za fiksnu telefoniju 210 dinara? Šta treba, da im stoji fiksni telefon za ukras, da eventualno, ne daj bože, zovu hitnu pomoć ili da zovu policiju ako ih neko uznemirava ili ako je neki kriminal oko njihove zgrade ili mesta gde žive? Kako da kontaktiraju sa svojim najmilijim?
Šta da rade penzioneri ili izdržavani članovi njihovih porodica, a mnogo ih je, nažalost, u Srbiji takvih, kada pogledaju sve ono što je za njih luksuz, a za one koji su danas na vlasti sitnica, jer pojedini od njih svoje bogatstvo, poput ministra finansija i srpskih tajkuna sa kojima je on u vezi, a koji nam predlažu ovako nešto, mere na stotine miliona evra.
Ovo je sramota zbog toga što građani Srbije znaju da im ovo pošteni i normalni ljudi nikada ne bi poželeli. Nikada ne bismo mogli da se na ovakav način poigravamo sa sudbinama ljudi koji su stari i nemoćni i sa članovima njihovih porodica, kojima je takođe pomoć neophodna, koji nemaju da se prehrane.
Zašto niste stavili ovde koliko košta jedan lek koji je najtraženiji za penzionere, koji su ili srčani bolesnici, ili pate od kostobolje ili imaju neke druge stomačne ili ne znam koje druge zdravstvene probleme. Ima među vama poslanicima lekara i vrlo dobro znate da je iznos koji je potreban za lekove za penzionere u Srbiji mnogo veći od onih bednih 210 dinara, koliko ste im predvideli da im bude račun za fiksnu telefoniju.
Ovo nije samo za jednu osobu. Sve to delite sa četiri. Kada govorim, govorim u gramima, kao što je to koleginica i izračunala za ova 23 bedna kuvana jela, od samo po jedne namirnice. Kada govorimo o mlečnim proizvodima, pogledajte na primeru mleka ili na primeru jogurta da je to dve čaše dnevno za celu porodicu.
Ako je ta tako famozno izračunata potrošačka korpa, odnosno to su ti troškovi života u Srbiji sa ovim ovako lažno prikazanim cenama 23.000 dinara, ovo je prosta matematika, ne morate da budete toliko pametni za matematiku kao ovaj nesrećni Albijanić, nego lepo izračunajte i vidite – 6.000 najniža penzija, 23.000 je ova potrošačka korpa, pogledajte da li je moguće, ovo su lažno prikazane cene i količine potrebne za jednu osobu, bez uračunatih ostalih najskupljih troškova. Znači, penzioner ne treba da jede ništa, neka ide i bos i go, neka se ne obuče, ne mora da ide kod lekara, ne mora da koristi lekove. Na šta ovo liči? Ko će to da prihvati?
Ako ste spremni, zarad trgovine i opstanka na vlasti, mesta u upravnim odborima, astronomskih naknada za to ili samo zbog toga što mislite da će za dva ili tri meseca neko od vas nešto da ušićari, da na ovakav način kaznite našu najstariju populaciju i njihove članove porodica i sve one koji prate i gledaju šta će sa Srbijom danas, kao što reče gospodin Vučić, celo državno rukovodstvo, pa i državu poneše sa sobom, otišlo na jedan duži službeni put, nemojte misliti da će srpski radikali da se zaustave samo na ovome, jer naša borba protiv ovakvog načina vladanja i naša istrajnost da se izborimo za ono što je građanima najpotrebnije biće iz dana u dan sve veća.
Videćete u nedelju, na izborima u samo jednoj opštini, u opštini Kula, nekada mnogo privredno razvijenoj, gde su ljudi mnogo bolje živeli. Pogledajte kolika je tamo cena za jedan kvadrat stambene površine - ispod svake vrednosti; ili, pogledajte kako je za kratko vreme opljačkana i opelješena jedna opština zbog korupcionaške koalicije koja je tamo bila na vlasti.
Nemojte da se igrate, ne sa osećanjima nego sa životima ljudi koji su to najmanje zaslužili; naravno, to nije nijedan građanin Srbije zaslužio na ovakav način.
Lopova, bandita, kriminalaca na sve strane, a poštenim ljudima, jadnim ljudima koji su stari i nemoćni ne date mogućnost da žive, ako ostane ovakav Predlog zakona i ovaj član 22, na koji je amandman uložio kolega Stamenković u ime poslaničke grupe SRS.