Gospodine Anđelkoviću, o potrošačkoj korpi i o tome kako će penzije da padaju, pre svih reč je trebalo da dobiju poslanici Srpske radikalne stranke. Javljam se zbog toga što po Poslovniku, koji je izglasan od strane poslaničke većine, raspored govornika nije urađen na poslovnički uređen način.
Srpska radikalna stranka je najbrojnija politička stranka, opoziciona, jedina prava opozicija u srpskom parlamentu. Sa tolikim brojem poslanika i sa našim decidnim stavom, ne samo kada je ovaj zakon u pitanju, koji je zaista ubitačan za penzionere, kako ove aktuelne, tako i one buduće, kao i kod svih zakonskih predloga smo protiv, mi nismo mogli na ovakav način...
Naravno, gospodine Anđelkoviću, vi niste bili tvorac ovog spiska, niti vas zbog toga okrivljujem, kao ni gospodina Markovića, koji je samo predsedavao u prepodnevnom delu sednice, već isključivo Predraga Markovića ili službu koja je to činila. Mi nismo mogli na ovakav način da budemo tretirani na spisku govornika.
Šta se dešava? Građane Srbije moram da podsetim na to da je rasprava u odsustvu ministra Dinkića, koji je ispričao nešto šta je hteo i šta je imao, u svom maniru, otišao, ima preča posla, da mulja i dalje, da nastavlja sa svojim hohštaplerajem, da zatim u dolasku Lalovića i njegovih replika na izlaganje samo jednog poslanika Srpske radikalne stranke, koji je uspeo da dođe na red da govori večeras u petnaest minuta do 20,00 sati.
Poslanici SRS su se na ovoj listi u izjašnjavanju poslaničkih grupa koje su protiv, kao što je naša poslanička grupa, našli u situaciji da, kao najbrojnija poslanička grupa, čekaju, kao da smo neka od ovih strančica iz Koštuničine Vlade, a ne najbrojnija stranka u srpskom parlamentu, na red, pa čekamo zadnji vagon.
Gde je to bilo da najjači čekaju za reč ili da treba da govore na kraju pet poslanika Srpske radikalne stranke, samo zbog toga što je lista onih koji su protiv sada svedena samo na srpske radikale. To uopšte nije normalno. Nije moguće da se na ovakav način tretira najjača poslanička grupa.
Pogledajte Poslovnik pa ćete videti da raspored govornika nije urađen na pravi način, naročito zbog toga što su pojedini poslanici iz vladajuće strukture, ili ovo što se zove Vlada, odnosno što podržava Republičku vladu, govorili preko reda; zbog nedolaska jednih ili odustajanja dešavalo se da dva govornika budu iz vladajuće partije, ili one koja podržava ovaj zakon, a onda čeka Momir Marković 40 minuta da govori i iznese stav Srpske radikalne stranke.
Dozvolite nam da, kao poslanička grupa koja najviše ima o ovome da kaže, da iznese najviše argumenata u prilog našoj tvrdnji da ovaj zakon nije dobar i da će da unazadi privredne tokove, da će da uništi penzionere u Srbiji i one koji treba da stiču penziju u narednim godinama, govorimo onako kako to predviđa ovaj nakaradni poslovnik, a ne da ceo dan prođe u međusobnim optužbama onih koji su svi izašli iz iste kuhinje. Sada treba da merite ovde ko je veći lopov od vas. Nije nego.
Srpski radikali, poslanici koji su dobili najveće poverenje građana i koji će svakako dobiti najveće poverenje građana na budućim izborima, i penzionera, i nezaposlenih i onih kojima je pomoć neophodna, imaju šta da kažu, za razliku od vas, sa šupljim i praznim pričama.
Vas koji podržavate zakon, sa argumentacijom za koju i sami ne možete da budete sigurni da je ispravna, kao što danas Mlađan Dinkić nije znao koliki je transfer u procentima iz republičkog budžeta prema Fondu za PIO – 40%, nije, nego je 60%, brka pojmove ovde, pa šta onda ljudi da očekuju?
Budite sigurni da ćemo zbog ovakvog odnosa prema najbrojnijoj poslaničkoj grupi (a jednom se to desilo kada se drznuo neko iz vladajuće strukture, čini mi se, šef poslaničke grupe DS) koristiti svaku priliku, i po amandmanima i u nastavku, kada god da bude, da vam kažemo da zakon nije dobar i da iznesemo valjane argumente i ono što sadrži ta potrošačka korpa, a što će biti reper za utvrđivanje penzija za ubuduće.

Dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Leila Ruždić-Trifunović je, podnoseći ovaj amandman na član 1.  Predloga zakona i tražeći izmenu naziva zaštitnik građana u građanski branilac, želela, tako je bar rekla u načelu u raspravi ovog zakona, da uskladi zakon sa Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Mi srpski radikali smo, prilikom izglasavanja onakvog Zakona o lokalnoj samoupravi, prilikom izglasavanja omnibus zakona koji je, kršeći postojeći Ustav, doneo veći stepen nadležnosti Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, rekli da je zapravo ustanovljavanje jednog ovakvog, navodno nezavisnog tela i organa, jedna obična farsa, što se i pokazalo. Govoriću vam na primeru grada u kome živim.
Dakle, njena namera je bila da se uskladi sa nazivom iz Zakona o lokalnoj samoupravi, a Skupština grada Kragujevca je odmah posle konstituisanja, zapravo tri meseca od početka rada u novom sazivu, dala predlog za gradskog građanskog branioca. On je izabran iz reda nepartijskih i nepoznatih funkcionera u našem gradu, već je to bivši sekretar Skupštine grada Kragujevca, koji je tu dužnost vršio u periodu od 1996. do 2000. godine, kada ste svi vi zajedno bili na vlasti - SPO, Demokratska stranka i sve ono što se tada zvalo "Zajedno" u našem gradu.
Kada je on izabran, rekla sam da je to čovek koji, ne da je nepristrasan, profesionalan u obavljanju svog posla, nego je baš pokazao i suprotno. Čak je 1998. godine, kao sekretar Skupštine grada, zloupotrebljavajući funkciju na kojoj se nalazi, a uz to, u sinhronizovanoj političkoj akciji sa Stevanovićem, koji je tada bio predsednik Gradske skupštine, insistirao na tome da se gospodin Tomislav Nikolić, tada odbornik u Skupštini grada Kragujevca, udalji sa sednice.
Sada su se Kragujevčani našli u situaciji, onako osiromašeni, ojađeni, sa mnogobrojnim problemima, sporovima koje imaju iz imovinskih i radnih odnosa, zbog šikaniranja na poslu, zbog toga što im prete otkazima, zbog raznih uzurpacija, da se upravo tom čoveku žale, koji je tu svoju "demokratsku" prirodu veoma lepo pokazivao dok je bio sekretar Skupštine.
Onda je on, vršeći poslove iz okvira svoje nadležnosti, koje mu je Zakon o lokalnoj samoupravi dao, a zove se gradski građanski branilac, navodno krenuo po pritužbama građana i po prijavama da rešava te poslove. Isti će slučaj biti i ovde. Njega je izabrala, doduše, Skupština grada Kragujevca, što je ovde predlog gospođe Radete u amandmanu na član 4, da to radi Narodna skupština kada je u pitanju zaštitnik građana.
Ali on sam i tako nesposoban, kakav jeste, ali svejedno i da je najsposobniji, najprofesionalniji, lepo je priznao i rekao da ništa dalje ne može od toga, nego da obavesti javnost da su mu ruke vezane. Kako krene od organa gradske uprave, koja je zaista u veoma lošem stanju, zato što su načelnici uprave postavljeni od strane gradonačelnika i vladajuće strukture, kadrovi koji ne zadovoljavaju da vode tako odgovorne poslove, preko preduzeća koja su pod ingerencijom Skupštine grada, preko slučajeva koji su najugroženija socijalna kategorija, on lepo kaže - ne mogu tu ništa, jer su mi ruke vezane.
Samo mogu da konstatujem da gradska uprave ne radi svoj posao, da preduzeća ne rade svoj posao, a on je taj isti, koji je iz te političke strukture izabran na predlog Stevanovića i vladajuće strukture. Onda se građani tako igraju mačke i miša, vrte se u krug, nikakve pomoći, nikakve zaštite.
Zbog toga su amandmani koje smo podneli na ovaj predlog zakona u ime poslaničke grupe SRS pokušaj da se nešto bolje precizira nadležnost zaštitnika građana, odnosno kako to koleginica Ruždić predlaže, branioca. Unapred vam kažem, a to smo vam govorili kada je bila rasprava u načelu, od tog posla neće biti ništa.
Oni koji su opljačkani, reketirani, kao Dragomir Tomić, o čemu je malopre govorio gospodin Vučić, oni koji su na najgori mogući način uzurpirani u ovoj zemlji, neće imati kome da se žale sve dok je ovakvog načina vladanja i sve dok je takvih bandita koji mogu da rade šta hoće i niko im na put ne staje. Oni to rade, osioni su i silni, bez obzira na to da li su poznati ili su u tom rangu na nivou lokalne samouprave ili na republičkom nivou. Građane u ovoj zemlji nema ko da štiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, generalna primedba iz SRS je što uopšte postoji ovakav stav 3. u prvom članu zakona. To je ona čuvena priča koju je više puta sa skupštinske govornice ispričao gospodin Tomislav Nikolić, kada neko dete pokušava na tabli da nacrta konja i kada se izmakne i vidi da to nije dovoljno uverljivo i da nije bilo vešto u tome, dole ispod napiše - ovo je konj, da bi neko bio uveren u to da je njegova namera bila upravo to da prikaže.
Kao da je sam predlagač, nadležno ministarstvo, želeo dodatno da nas ubeđuje – i kroz ove amandmane smo mi pokazali da nije formulacija precizna, a i sama činjenica da će ovaj zakon u praksi biti neprimenljiv, odnosno da neće da znači ništa – definisao je stav 3. koji je potpuno besmislen iz prostog razloga što bi tako nešto trebalo da se definiše u Ustavu. Onda vi imate situaciju da dajete primedbu na važeći Ustav ili neki budući, ako se on uopšte bude menjao, zašto tamo nije definisan pojam građanin.
Zaista je neverovatno da mi treba da imamo jedan zakon i ovakav koji će da ustanovi zaštitnika gađana, a da to šta je građanin, kao domaće i strano pravno i fizičko lice, bude uopšte nekim zakonom definisano kao pojam.
Vi ste mogli, umesto ovoga i načina koji je predložio gospodin Krstin, u skladu sa važećim Ustavom Republike Srbije, da napišete da se zaštitnik građana, otprilike da to definišem, jer ne mogu da dam preciznu formulaciju, ovog trenutka kada je kolega obrazlagao amandman i pošto sam ga pogledala to me asociralo na to, dakle da se stara o pravima i da štiti prava građanina Srbije, kako to i stoji u članu 48. našeg važećeg ustava i u članu 50. Ustava Republike Srbije, i stranih državljana, odnosno građana koji su strani državljani.
Na ovakav način, i kroz pokušaj kolege i samog predlagača da se sam pojam građanina, odnosno šta je to građanin definiše, smatram da je to apsolutno bespotrebno i da ste jednu mnogo kraću i suštinski prihvatljiviju formulaciju, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, kao predlagač mogli da date i da se time sve ove zabune eventualne, i sumnje da li je sama definicija dobra, uradite u ovom tekstu zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek se na početku nekog predloga zakona saplićemo oko toga na koji način će neki organ, u ovom slučaju je to zaštitnik građana, da se bira, ko će da ga predlaže, ko su ti ljudi koji učestvuju u predlogu. Ovde nam je predlagač dao nešto što je zaista u kontradiktornosti sa pojedinim članovima samog zakona.
Ako nam je data mogućnost kod izbora zaštitnika građana, a amandman naše koleginice, gospođe Radete, bio je najkoncizniji i najjasniji u smislu da "Narodna skupština bira zaštitnika građana", i tu je tačka. Zna se šta radi Narodna skupština, o čemu je govorio kolega Šarović, po Ustavu. Zna se šta rade nadležni odbori. Zna se koji su odbori nadležni, mada ovde ima i zloupotrebe, iskreno rečeno, kod pojedinih odbora i predsednika pojedinih odbora da se neki zakonski predlozi stavljaju na dnevni red tih odbora, iako je sasvim očigledno da taj odbor nije matični odbor za taj zakon.
Šta će da se desi u praksi i šta se do sada dešavalo? Prilikom izbora raznih regulacionih tela i kako je otpočela sa praksom ona bivša DOS-ovska vlast, a vi nastavili kod predloga zakona, isti smo slučaj i istu raspravu imali pre nekoliko dana, i kada je izbor članova Saveta za zaštitu konkurencije, i kod amandmana i izbora članova saveta, koje nam je predložio u svojim zakonima gospodin Balinovac u ime Vlade, naravno, na državnu upravu i državne službenike, i ranije kod Nacionalnog prosvetnog saveta.
Uvek se Narodna skupština Republike Srbije stavlja usput, može to da radi, ali, hajde, sada će svaki predlagač zakona nekom svojom idejom i vizijom šta radi Skupština i šta ko u njoj može da radi, da nam predloži u konkretnom članu zakona. To je besmisleno. Narodna skupština Republike Srbije i svi vi, kao poslanici, ne biste trebalo da prihvatite da se na takav način bilo kod od predlagača igra sa onim šta je posao najvišeg zakonodavnog tela i šta treba da radi.
Zaista je neverovatno da nam se u predlogu ovog člana zakona od strane predlagača kaže da su poslaničke grupe te koje na sednici odbora mogu da daju predlog za zaštitnika građana, a poslaničke grupe su, osim ovih pojedinih nesrećnika, ili potencijalnih nesrećnika, sačinjene od predstavnika političkih stranaka. Znači, imaju definisan politički stav.
Vi u daljem tekstu zakona kažete da ne treba da bude ni zaštitnik, ni njegov zamenik iz reda neke političke organizacije, kao da su prokaženi ljudi političari, članovi političkih stranaka, to je nešto najgore što postoji. Mislim da nije, da je to nešto što je izbor svakog slobodnog građanina.
Ja sam mogla pre 14 godina, ili neko od vas, pre ili kasnije, da sedim ispred televizora i gledam šta se radi, na nekom programu televizijskom u Skupštini, šta koja stranka radi u političkom životu. Moj slobodan izbor je bio da izaberem ono što osećam i čemu pripadam, ne samo u tom periodu osnivanja stranaka, nego što mi je utemeljeno i u porodičnoj tradiciji, ono što sam ja, da izaberem danas najjaču političku stranku - SRS. Vi ste svi imali neki slobodan izbor.
Tako i taj kandidat, koji je diplomirani pravnik, ima desetogodišnje iskustvo, može da bude član političke stranke. Zašto ne bi bio? Ko je taj ko će da istražuje i gleda po njegovim džepovima ili da ima uvid u datoteke političkih stranaka da li je taj član političke stranke? Nemojte da se igrate odredbama zakona, koje ništa, u suštini, ne znače, koje su besmislene, i da se na takav način vrši diskriminacija ljudi - da li je ovaj član stranke ili nije.
(Predsednik: Vreme.)
Rekla sam vam, kada sam pričala o članu 1. i amandmanu koji se tiče gradskog građanskog branioca, kako je nazvan, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, u Kragujevcu, da je on bio član propalog SPO, sada je u ovoj Stevanovićevoj, ili nije, organizaciji, koja to jeste ili nije. Ali, to nije naša zamerka bila ni u Skupštini grada Kragujevca što je on član političke stranke, nego zato što je nesposoban i neprofesionalan i zato što ne može, nije u stanju sa svojom pravničkom diplomom i zvanjem da štiti interese mojih sugrađana.
Sa druge strane, ovde je neshvatljivo da se ta mogućnost daje i taj predlog, i neprihvatljivo je za nas ovo što predlaže koleginica Lakićević-Stojačić - da to radi nadležan odbor dvotrećinskom većinom zato što se zna i definisano je i ovakvim Poslovnikom, protiv koga je bila SRS, ali sve dok je on na snazi, on će, kao takav, verovatno da egzistira, na koji način se donose odluke i na koji način se vrši izbor kada je u pitanju neka odluka odbora.
Sve je to besmisleno, da se u bilo kom članu taksativno nabraja i navodi, jer posao Narodne skupštine je jasno preciziran važećim Poslovnikom. To u obrazloženju na amandman 4. kaže koleginica Radeta. Ako ga bira Narodna skupština, onda se zna koji su to poslovi iz delokruga Skupštine i nadležnog odbora i kako to može da se radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, naše tržište, baš kao i televizijski programi, pretrpani su mnogobrojnim proizvodima raznih proizvođača. Međutim, ekspanzija reklama za pivo sa različitim porukama, nekim šaljivim, duhovitim, originalnim ili ne, jeste nešto što je zapravo najveći deo marketinškog programa skoro svake televizije, počev od RTS-a, preko drugih koji imaju nacionalnu frekvenciju, pa i ovih lokalnih koji, u potrazi za što većim komercijalnim angažmanom, jure te velike kompanije ili mogućnost da nešto zarade.
Oglašavanje alkoholnih pića u svim državama u svetu je regulisano na način koji treba da bude primeren građanima i uopšte reklami jednog takvog proizvoda.
Kasnije, kada budemo govorili o oglasima koji se tiču maloletnih lica, opet ćemo da obratimo pažnju, a da povežemo sa oglašavanjem ovakvih proizvoda.
Videli ste da je bilo više intervencija, od toga je samo jedan amandman nekim slučajem prihvaćen, na član 68. Želeli smo da satnicu, odnosno vreme emitovanja reklama, kao što su "Lav pivo", "MB pivo", "Pils" i ostali, ne ulazimo u to koja je kompanija u pitanju, koji se bombastično reklamiraju sa dužim ili kraćim reklamama koje su, u pravom smislu reči, mali omnibusi ili prikaz celog jednog događaja da bi se, na kraju, poručilo kakvo je to pivo, uz pompezne izjave ili pojave nekih estradnih ili drugih poznatih ličnosti.
Što se tiče amandmana gospodina Jovana Daje, dakle, direktno je vezan sa poglavljem koje reguliše oglašavanje odnosno zloupotrebu kod oglašavanja kada je u pitanju atak na maloletna lica. Kako je i pivo nešto od čega naša omladina najpre krene kada eventualno ulazi u neke destruktivne načine ponašanja, da vam navedem primere iz grada iz koga dolazim – u Kragujevcu postoje naselja gde deca od 13, 14 ili 15 godina, (dakle, u pitanju su maloletna lica) za vreme vikenda u stambenim zgradama, odnosno ispred njih sa gomilama flaša od litar i po ili dva piva se opijaju i tako ulaze u jedan najdestruktivniji način razmišljanja, druženja koje svakako nije druženje.
Ne možemo da tvrdimo da će ta deca u kasnijem periodu, odnosno maloletna lica koja imaju 17 godina i 10 ili 11 meseci da spavaju u 22,00 sata, ali toliki je atak tih reklama i vi sami to primećujete svakoga dana. I sinoć, dok je trajala utakmica, u kojoj se nekako provukosmo, i naša reprezentacija, pa i za sve vreme svih sportskih događaja, a videćete i dok bude trajalo Evropsko prvenstvo u košarci, toliki će biti intenzitet reklamiranja piva, da je zaista u redu ovaj amandman koji je podneo gospodin Jovan Daja da se satnica, odnosno granica od 18,00 časova zameni brojem 22,00 časa – naravno, to onima koji se reklamiraju, odnosno tim kompanijama koje hvataju termine i ranije, naročito "Dnevnik" i uoči centralnog "Dnevnika" RTS-a i nekog drugog dnevnika ili centralne emisije na nacionalnim frekvencijama, smatramo da je to primerenije. I zato je gospodin Daja i podneo taj amandman, jer je u pitanju alkoholno piće i smatramo da ta granica treba da postoji, odnosno da se tačka 2. promeni i da se 18,00 časova zameni sa 22,00 časa.
Razmislite o ovoj našoj dobronamernoj inicijativi i predlogu i prihvatite ga u danu za glasanje, jer to predlagač zakona nije želeo prilikom rasprave o amandmanu gospodina Jovana Daje.

Dolazimo do zloupotrebe poverenja maloletnih lica.
Dakle, malopre, kada sam pričala o amandmanu koji se ticao isticanja reklame, odnosno oglašavanje piva i drugih alkoholnih pića, rekla sam da je naša namera bila da i ovo poglavlje vežemo kroz ceo zakon na članove, odnosno vrste oglasa koji se tiču eventualne zloupotrebe kada su u pitanju maloletna lica.
Ali, ovde je jedan bespotrebni član, piše: "zabrana zloupotrebe poverenja maloletnih lica". Izričito smo protiv toga. Taj član 84. kaže da oglasna poruka namenjena maloletnim licima ne može da sadrži obaveštavanje kojima se zloupotrebljava poverenje maloletnog lica prema drugim licima, naročito prema roditeljima, braći i sestrama i drugim članovima porodice, vaspitačima, nastavnicima i lekarima.
"Zaštita autoriteta porodice i škole" je naslov iznad člana 83. Sve ovo što se tiče zloupotrebe poverenja maloletnih lica, kao poslanička grupa, pronašli smo na ovaj način na koji je to predlagač definisao u članu 83.
Kolega Ljubomir Kragović zbog toga, kao potpuno suvišan član 84. predlaže svojim amandmanom da se član 84. briše zato što se u članu 83. već kaže da oglasna poruka namenjena maloletnim licima ne može da sadrži obaveštenje kojim se kod maloletnog lica narušava ugled ili autoritet roditelja, braće i sestara i drugih članova porodice. Vidite i sami da je gotovo sve što je sadržano u članu 84, koji gospodin Kragović traži da se briše, sadržano i u članu 83.
Mislimo da nije dovoljno da se samo donese ovakav zakon i da se na takav način štiti maloletno lice, odnosno da se ne zloupotrebljava njegovo poverenje. Mnogo više celokupno društvo i u svim segmentima našeg društva treba da se radi upravo na tome.
Mnogi neodgovorni političari znaju čak da slanjem nekih nejasnih poruka ili poruka koje nisu dobre, niti primerene onome što jesmo kao narod, na izvestan način zloupotrebljavaju to poverenje. A da ne govorimo o kolegama koji se usko stručno time bave, pa znaju kako to može da izgleda kada se, ne daj bože, to poverenje zloupotrebljava od strane najbližih srodnika, kada to rade vaspitači ili predavači u školama itd.
Kao društvo treba da nastavimo da kroz sve zakonske propise, ali da oni budu jasni i precizni, a pre svega kroz delovanje, kao političari apelom i na roditelje, škole i sve one koji imaju uticaja na razvoj naše omladine, da se razvijaju i neguju pozitivne tendencije i pravci u kojima će maloletna lica odrastati u našoj zemlji.
U veoma teškim uslovima, kada su beda i nemaština prisutni na svim stranama, kada se najveći broj tih problema iz socijalne politike, odnosno asocijalnog ponašanja, javlja upravo zbog toga što oni žive ispod nekog nivoa normalnog života, ispod praga minimuma egzistencije, zbog toga se javljaju i sve negativne pojave i zbog toga dolazi do destruktivnog ponašanja kod te dece koja imaju do 18 godina. Ali, to je sada jedan drugi problem koji zalazi i u sferu, pre svega ekonomije i socijalne politike.
I mi srpski radikali vidimo, a to uporno govorimo kada su u pitanju i drugi predlozi zakona, da ni ova vlada, ni država uopšte, nemaju jasnu strategiju kada su u pitanju očuvanje tih najvrednijih resursa, jer sve ono što su prirodna bogatstva i ono što jedna zemlja ima jeste nešto važno, ali najznačajniji su ljudski životi i najznačajnije je da te mlade ljude, koji tek treba da stasaju i da žive u ovoj zemlji, da se školuju, da zasnivaju porodice, usmerimo na pravi način.
Iskoristila sam ovaj član da nešto malo više o tome kažem i o generalnom stavu naše stranke i ne samo stranke, nego mislim da tako svaki razuman čovek u ovoj zemlji razmišlja. Ali, da vam još jednom objasnim šta je bila namera gospodina Kragovića, da bi zakon bio sažet i jasan, koncizan. To je da se član 84. briše, jer je sve ovo drugo već sadržano u članu 83, a tiče se zabrane zloupotrebe poverenja maloletnih lica. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem potrebu ministra Dimitrijevića i njegovog pomoćnika, gospodina Srećkovića da ovakav član stave u Predlog zakona. Oni imaju neku propalu političku stranku, ostalo ih je troje, četvoro. Verko Stevanović im nešto uzeo, u međuvremenu sve više propada. Oni su sa tim SPO i sa svojim neuračunljivim predsednikom, koji je, nažalost, ministar inostranih poslova.
Ali, da se ozbiljnim političkim strankama i strankama koje zastupaju milionsko biračko telo, kakva je SRS, ili drugim političkim strankama koje pretenduju da dođu do nekog većeg broja, ako imate nameru da se borite da probijete cenzus, odustanite od toga, jer SPO je davna prošlost na našoj političkoj sceni.
Prosto je neverovatno da nam se nešto ovako predlaže. Ovo je najveća moguća, ne samo diskriminacija političkih stranaka, nego uopšte gaženje elementarnih prava koja su garantovana Ustavom Republike Srbije. Ko je taj i odakle vama pravo da kroz član 87. zabranjujete mogućnost, kao da su političari i političke stranke nešto najgore što postoji na celom svetu, da se oglašavaju? "MB pivo" može, "Lav" pivo može, peku se roštilji, šeta se sa jednog mesta na drugo, a ne mogu političke stranke koje imaju milionsko biračko telo, kao što je SRS. To je zaista neverovatno.
Znate, na svakakve zabrane smo mi, srpski radikali, od osnivanje stranke nailazili, na nemogućnost da se pojavljujemo. I sada, kada se predsednik naše stranke briljantno bori u Haškom tribunalu i kada podseća na sve te događaje i na ulogu tog nesrećnog Vuka Draškovića i svih ostalih na političkoj sceni Srbije, dobro je da se malo podsetite, a nije vam baš toliko kratka pamet (iako jeste, ali baš toliko nije), a da ne znate kako su se stvari odvijale i kako smo se dovijali na raznorazne načine.
To nas neće da spreči niti da nam umanji rejting. Naprotiv, naš će rejting biti sve veći i veći. Vi kažete: "Zabranjeno je oglašavanje političkih organizacija van predizborne kampanje", a van predizborne kampanje mogu da se oglašavaju Soroš, Nataša Kandić, Sonja Biserko i ostali zlotvori. Kakav je to način? Ne može politička stranka koja ima najveći broj poslanika ili neka druga, druga ili treća po snazi u ovom parlamentu, ona koja ima najmanju poslaničku grupu, jer opet vam kažem, vas minimizujem, vi nemate dovoljno ni za poslaničku grupu, vi nemate ni za kombi dovoljno, taj SPO. Šta mene briga za vas, vi ste propali, imali ste priliku, delovali ste na političkoj sceni Srbije, postojali ste toliko godina, propali ste skroz.
Žalosno je samo što je taj nesrećni Vuk Drašković, baš mi je na klupi ova legendarna knjiga u izdanju SRS, profesora Šešelja: "Narkomanija Vuka manitoga". Slučajno nešto treba da pogledam u toj knjizi i podseća me na ceo taj period vašeg nesrećnog delovanja. Znate, to je uspeh ili neuspeh. Suočili ste se sa rizikom da se borite na političkoj sceni, niste uspeli, pustite nas uspešne da se borimo i da radimo naš posao.
Otkud vama pravo da nam zabranjujete da se reklamiramo? Znate, nikada nismo trošili besomučno pare, niti smo imali, za razliku od svih vas, sponzore iz inostranstva sa milionskim dolarskim iznosima. Deset godina su neke od vas finansirali, ulagali u Danicu i Vuka Draškovića, pa se sad kaju što su im davali te dolarske iznose u stotinama hiljada dolara.
Mi smo se sa našim skromnim sredstvima trudili da dođemo do svakog birača i da se oglašavamo onako kako je primereno situaciji u kojoj živi naš narod, da to ne bude skupo, da se ne razbacujemo itd.
Sada, kako je ovaj član 87. u pravom smislu reči i neustavan i diskriminatorski, neverovatno je da poslanici, iz bilo koje političke stranke, u danu za glasanje prihvate da ovakav član 87. postoji.
Tu sede ljudi iz DSS-a, koji su okosnica ove vlade. Ne vidim kako će oni da prihvate da ovakav član zakona 87. postoji i da se zabranjuje strankama da se van predizborne kampanje oglašavaju. Hoćemo da se oglasimo, da kažemo da je neuračunljiv ministar inostranih poslova i da je potpisao štetan ugovor sa NATO paktom. Vi da nam zabranite da se oglasimo povodom toga? Kakav je to način? Neverovatno je da ste uopšte došli na tu ideju.
Ali, kažem da je verovatno osnovni povod taj što više nemate stranku ili imate neku strančicu – taj propali SPO. Mi, koji opstajemo i veoma uspešno pretendujemo da budemo vlast, što ćemo svakako biti posle sledećih izbora, treba da se oglašavamo i narod jedva čeka da se oglasimo i uputimo im neku pametnu poruku kao što smo to do sada uvek radili.

Zaista je neprimereno, gospodine ministre, kada već koristite tu terminologiju da se oglašavate ovde kao član jedne propale stranke. Vi ste član Vlade i ovde treba da govorite samo u ime Vlade.
Kada ste već potegli tu priču oko Zakona o izboru narodnih poslanika, katastrofa od zakona. Moram da vas podsetim na to da je SRS glasala protiv tog zakona, da smo imali mnogobrojne amandmane, da imamo veoma loš Zakon o izboru narodnih poslanika, koji nadam se neće da sačeka sledeće izbore, pa ako se i po njemu raspišu sledeći, odnosno očigledno vanredni parlamentarni izbori, budite sigurni da će nas biti bar polovina u Narodnoj skupštini. A vi ćete, kao bivši ministar i član jedne propale stranke, da prođete pored Skupštine, moći ćete da nam se najavite, da svratite kod nas, nema nikakvih problema, ali što se tiče vašeg ulaska u ovu instituciju kao najviše zakonodavno telo, u takvoj funkciji ili bar sličnoj, poslaničko mesto ne možete ni da sanjate, nećete moći da dođete.
Vi samo pokušavajte i dalje da sledite te loše zakone i da donosite restriktivne mere kada je u pitanju oglašavanje političkih stranaka, ali to nije dobar način. Da se niste tako ponašali i da ste imali razumljivu politiku bolje biste prošli kao stranka, a ovako ste propali, šta vam ja tu mogu.

Imam taj minut i pametno ću da ga iskoristim, gospodine Mihailoviću, kao i svaku sekundu do sada. U ovom minutu moram da kažem gospodinu ministru, pošto je dobio potvrdu od gospodina  Nikolića da je razuman čovek, a budite sigurni da vam je to najkvalitetnija potvrda, kad govorimo o parlamentu i o činjenici da neko može da proceni da li ste ovakav ili onakav političar.
Kada je bila rasprava o članu 87. i istupanje vaše koleginice, a vi ste se kasnije distancirali i rekli, iako pored vas sedi potpredsednik SPO, ma kakav on danas jeste, da vam ne spočitavam to da ne možete da izlazite kao predstavnik jedne političke stranke, ipak ste vi ovde ministar, dakle činovnik Vlade.
Kad govorim politički, ili bilo koji predstavnik bilo koje stranke o zakonu, pa iznosim i političku kvalifikaciju, onda to meni ne može da se zameri, zato što sam ja narodni poslanik, a vi ste ipak ministar, dakle činovnik Vlade.
Ako ste već rešili, gospodine Dimitrijeviću, u principu, ili po sistemu razumnog čoveka, da se distancirate od te stranke, bolje vam je da to učinite.
Moram da vam saopštim, mada vi to verovatno znate, ali da čuju i drugi poslanici i javnost, govorim o članu 89. i o sponzorstvu, da je predsednik okružnog odbora Jablaničkog okruga, izvesni Cvetković, koji je i načelnik tržišne inspekcije u Jablaničkom okrugu, uhapšen ili zbog toga što je potpisao po njega povoljan ugovor o sponzorstvu, ali pre bih rekla zbog mita i korupcije.
Zato se na vreme distancirajte, ali moraćete da snosite odgovornost kao ministar, jer ste takvog čoveka imenovali na mesto načelnika Jablaničkog okruga, koji je ujedno i predsednik okružnog odbora stranke kojoj, kako rekoste ne pripadate, odnosno ograđujete se od nje.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS na član 36. predloženog zakona o zaštiti konkurencije, koji govori o ovlašćenim predlagačima za izbor ovih pet članova saveta, u skladu je sa konstantnim zalaganjem SRS i sa našim viđenjem podele u strukturi vlasti na zakonodavnu i izvršnu i na ono šta treba da radi jedna a šta druga, i ko je vlastan da predlaže članove saveta.
Po mišljenju srpskih radikala, i to ne samo za ovaj savet, moram da vas podsetim i kada je bio Nacionalni prosvetni savet i druga tzv. regulatorna tela, Vlada, koja je imenovana od strane narodnih predstavnika, dakle sa takvom većinom kakvu ima, ne škakljivom nego potpuno neizvesnom, od prilike do prilike, treba da predlaže članove saveta.
Zašto mi to tražimo? Zato što je neprihvatljivo ovo što nam je predlagač dao, kao i ova ideja koju je imala koleginica Milivojević, da dopuni te strukture navodnih uglednih stručnjaka, onih koji treba da predlažu članove saveta, pa je ona čak to pokušala da proširi amandmanom i dodala advokatsku komoru, registrovano udruženje privrednika.
Zamislite sada, Bogoljub Karić, oko koga se steže obruč sve više i više zbog njegovih velikih kriminalnih afera i dela koja je učinio, da predlaže jednog člana saveta. Zamislite da spreči konkurenciju, on koji drži apsolutni monopol na području telekomunikacije, odnosno kroz posedovanje Mobtela, ili kroz sve druge prljave poslove koje obavlja.
S druge strane, stav 1. je takođe za nas neprihvatljiv. Ova formulacija koja se ponavlja od zakona do zakona, to vam je onaj dosovski manir, počev od 2001. godine pa naovamo, kažete - predlaže se iz redova uglednih stručnjaka. Naravno da je za nas prihvatljivo da se kaže - iz oblasti prava ili ekonomije i da raspolažu potrebnim znanjem iz oblasti zaštite konkurencije.
Dakle, da su to pravnici ili ekonomisti, koji su se bavili tom oblašću, ali pitanje je i diskutabilno je, znate, sada, da vi kažete - ugledni stručnjaci, kada svi kadrovi, a to smo videli i kroz razmatranje zakona o državnoj upravi i državnim službenicima, koje Vlada prikuplja sebi, pa ministri koji su dobili određene resore, ne da nisu ugledni stručnjaci, nego mnogi od njih zaista su se pokazali veoma neprofesionalno u oblasti kojom se bave.
To smo potencirali kada je na dnevnom redu bio Zakon o visokom obrazovanju, stručnjake i pomoćnike koje ima Slobodan Vuksanović, a tako kada krenemo redom od jednog do drugog ministarstva, da ne govorim o vašoj nameri ili maniru koji imate, pokažete prstom na nekoga i kažete - taj je stručan, taj se odmah pojavljuje u udarnim informativnim emisijama, odmah objašnjava.
Znate, toliko je nestručnih, u stvari, iz tog vašeg miljea da je to tako da se čovek hvata za glavu. Gde god da pogledate, na bilo kojoj televiziji, u bilo kom jutarnjem programu, naročito Dnevniku RTS, sve vajni stručnjak do stručnjaka iz raznih oblasti.
Dosta nam je, evo primera radi, kada je o ekonomistima reč, takve pogubne politike koju u finansijskom sektoru sprovodi Mlađan Dinkić, malo pomalo, od jutra do jutra, pojavi se i majka Mirosinka, veliki je stručnjak za oblast ekonomije i pojašnjava šta će da bude sa penzijama i penzionerima, kakva su kretanja na tržištu novca, kapitala, itd.
Smatramo da ti nabeđeni stručnjaci, odnosno stručnjaci za vas i za milje kome vi pripadate, svakako za mnoge druge ljude nisu. Ko je taj ko treba da proceni ko su ti ugledni stručnjaci?
To vam je isto kada se godinama razmatralo o nekom imaginarnom budućem zakonu o univerzitetu, najbolji je naravno bio onaj koji je donet 1998. godine, a ovaj od pre nekoliko dana je više nego skandalozan. Onda su se smenjivali na okruglim stolovima državne televizije razni stručnjaci, a mnogi drugi profesori, veoma kompetentni ljudi nikada nisu imali prilike da kažu nešto o tome.
Kao što je slučaj u oblasti ekonomije, naročito ove ekonomije tranzicije. Ako treba da posmatramo i procenjujemo ko je stručnjak iz neke oblasti i ko je taj koji zaslužuje da treba da se nađe na određenom mestu, moramo da uzmemo i kompletan profesionalni angažman, i iz naučne oblasti tog čoveka, odnosno te osobe.
Vama, recimo, nikada neće pasti na pamet neki profesor koji je možda slučajno ili namerno član SRS, koji se bavi svim onim što se dešava na našem tržištu u ovoj ekonomiji tranzicije.
U našim redovima imamo jednog istaknutog stručnjaka kada je već o ovome reč. Da spomenem prof. dr Sretena Sokića koji se, kroz bavljenje ekonomijom i onim šta je ekonomija tranzicije u najdestruktivnijem smislu, pa i kada je u pitanju konkurencija i njena zaštita, bavio time, publikujući jedan naučni opus, knjigu koja je poučna za svakoga.
Ali, njega ili nekog drugog vi nikada ne biste pozvali, niti biste od njega tražili savete.
Vama je dobro da se začaurite, da imate neki svoj kružok i kažete - taj je za nas dobar, taj je stručnjak. Stvarno ne znam šta je sa ovim displejom gore, morao bi predsedavajući da mi objasni, ili je samo tu nestala struja, ili mogu da pričam sat-dva, nema nikakvih problema.
Tema je veoma interesantna, a naročito kako da se zaštitimo od konkurencije u Srbiji, u kojoj privreda propada iz dana u dan, u kojoj se gotovo ništa ne proizvodi.
Džabe vam akcija "kupujmo domaće", kada po strukturi proizvodnje od jedne do druge privredne grane, sve je mršavo, veoma tanko. Uostalom, i Republički zavod za statistiku mora da izađe sa takvim podacima.
Kada sam već kod ovog amandmana i našeg principijelnog stava, jedinog ispravnog, da članove saveta treba da predlaže Vlada Republike Srbije, kao izvršna vlast u zemlji, još da ponovim ono što smo govorili u načelu o Predlogu zakona, a to je, sve dok postoji ovakav uvoznički lobi, kome apsolutno niko ništa ne može, ni premijer, ni vi ministre, besmisleno je da donosite ovakve i slične zakone i da računate da će ovaj savet ili bilo ko drugi moći da se suprotstavi onima koji zarađuju milionske iznose kroz nelojalnu konkurenciju ili poslovanje na samo njima znan način, a to su tzv. novi, stari, kako god hoćete, srpski tajkuni.
Pozivam sve poslanike SRS koji žele da izađu i govore po mom amandmanu, vreme je, dame i gospodo srpski radikali, a i vi ostali, neograničeno.

Dame i gospodo narodni poslanici, počev od amandmana na član 2, koji je obrazlagala gospođa Vjerica Radeta u ime poslaničke grupe SRS, tako ćete videti, a naročito kroz našu intervenciju u članu 4, da su neprecizne i nepotpune formulacije kroz definisanje pojmova, u ovom slučaju u članu 4. u okviru načela oglašavanja, osnovni propusti ovog zakona.
Ako ste već hteli da donesete, a mi ne sporimo da je bilo potrebno da Srbija ima jedan ovakav zakon u ovoj haotičnoj situaciji što se tiče i frekvencija i oglašavanja i svega što atakuje na mozak građana, počev od maloletne dece do naših najstarijih sugrađana, onda je bar trebalo ozbiljno da sagledate našu nameru da popravimo zakon, kako bi se neki pojmovi bolje definisali.
U ime poslaničke grupe SRS intervenisala sam – pošto ima još intervencija u članu 4, govori se o načelu istinitosti, potpunosti i određenosti oglasne poruke – na drugi stav, gde sam predložila da se za podatke koje određena oglasna poruka sadrži, pored informacija odnosno podataka koji moraju da budu istiniti, potpuni, oni naučno ili značajnim iskustvom potvrđuju.
Neshvatljivo je da predlagač ovog zakona, ministar ili predstavnici Vlade koji su nam dali odgovore i tako meni odgovorili da nije prihvatljiv ovaj amandman, imaju dvostruke aršine.
Kada smo govorili o izboru članova saveta komisije u prethodnom zakonu, vi ste uporno potencirali da to moraju da budu ljudi, članovi saveta naučno dokazani iz pravničke struke ili ekonomske i da kao takvi budu predlagani od onih raznoraznih asocijacija.
Šta vam je smetalo, ovo je samo odgovor radi odgovora, da se ne bi prihvatio zakon. Preciznija je ova formulacija, budite sigurni. Ako su u pitanju bilo koje vrste oglašavanja, one na svaki drugi način, pored istinitosti, moraju da budu potvrđene iz domena struke odnosno nauke koja definiše taj pojam.
Da li je u pitanju oglas za neki hemijski proizvod, da li je u pitanju oglas za prehrambeni proizvod, nešto vezano za kulturu uopšte, nešto sa socijalnog aspekta, da li je u pitanju, a o tome govori i amandman kolege Šarovića, što takođe definiše ovaj član 4, istinitost podataka kroz ankete koja se sprovodi, a i tu je odlična intervencija da bi se znalo na osnovu kojih relevantnih podataka neko može da objavljuje određene ankete; dakle, ništa nije smetalo jer sve ima svoj osnov.
Reklama kao reklama i način oglašavanja u najvećoj meri utiču, naravno pored utvrđenog ili neutvrđenog na tržištu kvaliteta, da li će neki proizvod ili usluga, nešto da se proda. Ako je to kroz amandman ili kroz član dodatno definisano sa potporom nauke ili tim dokazanim iskustvom, nesporno je da jedna takva intervencija može da bude prihvaćena, da bi ona samo poboljšala ovako predloženi tekst zakona.
Načelo istinitosti, potpunosti i određenosti oglasne poruke, definisana u zakonu a neprimenljiva u praksi, biće veoma opasno, kao što je i do sada bilo. Vi znate da se, a ovog puta ću potencirati nevladine organizacije, kroz finansiranje pre svega od strane Soroš fondacije i od raznih agentura sa Zapada, oglašavaju svuda u gradovima Srbije, na svakom mestu, kroz bilborde koji su najskuplji, na najfrekventnijim mestima, sa neistinitim porukama i sa načinom oglašavanja koji pre svega vređa u najvećoj meri i ljudsko dostojanstvo, nas pripadnika srpskog naroda i svih drugih građana Srbije. Moram da vas podsetim na sve one bilborde koji su bili izlepljeni u Beogradu uoči obeležavanja događaja u Srebrenici.
I ne samo to. Pozivi na rušenje ustavnog poretka, na dezerterstvo, na bojkotovanje onoga što su građanske obaveze, a pre svega prava čoveka i građanina ovde u Srbiji i svuda u svetu, nisu male i retke pojave, a potiču od strane Nataše Kandić, Sonje Biserko i ostalih predstavnika tih najprljavijih agentura, čiji je cilj, njih pojedinačno i onih koji ih finansiraju, da steknu samo materijalnu dobit.
Ali, sva je sreća da je svest građana Srbije, kako maloletnih ljudi, tako i onih koji su stasali i za školovanje, sada izraženo kod mlađe populacije, mislim na studente, takva da oni prepoznaju kakva se opasnost krije iza takvih poruka.
One ne samo da nisu istinite, nego su tendenciozne, uperene protiv onoga što ovaj zakon treba da štiti, i pre svega i mi kao narod, i uopšte u tim raznim situacijama kada se oni oglašavaju, naravno, usmereni od strane svojih finansijera. Sam zakon, što se vidi kroz sve amandmane koje smo mi podneli, ima dosta nejasnoća umesto definisanih pojmova, stavljanja izraza kao što su "može da", to je jedan vid neodređenosti koji je prisutan u pojedinim članovima, kao što je slučaj u članu 4, a o tome će opet govoriti i kolega Šarović, jer se njegov amandman odnosi na taj stav, kroz neprecizno definisanje članova i nevešto umetanje veznika.
Sve u svemu, amandmani poslanika SRS, svih nas koji smo podneli na ovaj predlog zakona, imali su cilj da se u što boljoj formi jedan zakon nađe u danu za glasanje posle usvajanja ovih amandmana pred poslanicima Narodne skupštine. Poslanici koji su ovde iz vladajuće strukture, ako žele uopšte da razmatraju ovaj predlog zakona, a nije nešto o čemu ne treba da razmišljaju, jer oglašavanje opet u najvećoj meri, osim toga što utiče na svest ljudi i što je jedan dobar poligon za manipulaciju u bilo kom smislu, takođe je veoma značajan korak u unapređenju svih procesa u jednom društvu, a naročito kada je u pitanju pokretanje privrede.
Jer ono što je danas najveća boljka srpske privrede i definisanja onoga što mi imamo, a što treba da plasiramo na tržište širom sveta, jesu proizvodi koji nisu dovoljno afirmisani i koji nisu dovoljno brendirani, kako hod hoćete to da nazovete, da bi imali prođu na tržištu, a pre svega zbog unutrašnje blokade, jer očigledno je da i oni koji se bave proizvodnjom kvalitetnih proizvoda u našoj zemlji, pored mogućnosti da ih oglašavaju i da ih promovišu na inostranom tržištu, imaju unutrašnju blokadu kroz sve restriktivne zakonske mere koje su do sada donete, pre svega mislim na Ministarstvo finansija.
Pozivam vas još jednom da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, i time ćete još jednom da potvrdite da je svako naučno saznanje iz bilo koje oblasti ili iskustvo stečeno u praksi i te kako važno da bi se nešto bolje oglašavalo i da bi ta poruka i taj oglas bili u pravom smislu reči istiniti i potpuni.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Balinovac, da je u pravu bio kolega Krasić malopre kada je konstatovao da u sali ima osam poslanika iz vladajuće strukture i da je to bruka i sramota za srpski Parlament, potvrđuje i činjenica da je i dalje ista takva situacija; osipa se polako i tih osmoro, ostaće ih pet-šest.
Ćirkoviću, vas niko ne primećuje, vi čitate knjigu, verovatno Sidni Šeldon, ne znam šta vam je ispred klupe.
U svakom slučaju želim da vam kažem da je odgovornost SRS, iako je takav odnos vladajuće strukture, prema ovom zakonu i prema svim zakonskim predlozima veoma velika.
Moram da se zahvalim, pre svega, kolegama Krasiću, Markoviću i koleginici Radeti što su u mom odsustvu danas pre podne obrazlagali amandmane koje sam podnela na zakon o državnoj upravi. Iz Skupštine grada Kragujevca, koja je od jutros zasedala, koja ima nameru da donese za grad Kragujevac pogubne i skandalozne odluke na predlog gradonačelnika Veroljuba Stevanovića, direktno sam došla u Skupštinu Srbije.
Poslanici koji se švrćkaju po gradu, po Knez Mihailovoj, neke sam srela, pošto sam prelazila ovu čuvenu Čedinu zebru, još u 17,00 sati, kada sam ulazila u zgradu, niti žele, niti imaju nameru da čuju ono što iznose srpski radikali, kao svoju veliku zamerku na predloženi tekst zakona.
Ova formulacija, koju je dao gospodin Balinovac kao predlagač, odnosno Vlada, u članu 21. i predlog gospodina Božidara Koprivice je nešto što je najpre trebalo da uzmete u razmatranje. Kada vi ili neki predstavnik Vlade kažete: ranije je bio amandman nekog drugog poslanika, pa smo mi prihvatili to, ili se vrlo često drzne neki od ministara, pa kaže, pa – prihvaćen je taj amandman, ne možemo baš. Šta to nas briga? Postojaće ovde taj čuveni dan za glasanje, odrediće se vreme i u tom danu za glasanje sve je moguće.
Vi jednom za svagda morate da naučite šta je Narodna skupština. U našim rukama je to suvereno pravo da odlučujemo da li će tekst zakona da izgleda ovako ili onako. Sećate se slučaja Lalovića i naše dobre namere da promenimo Zakon o radu, iako on nije očekivao u martu mesecu se desilo da budu usvojeni neki amandmani za koje on nije ni sanjao da će biti. Tako da Skupština većinom koja se formira može sve.
Naravno, ovaj amandman nije u suštinskom smislu taj koji će da promeni zakon koji je pred nama, o državnim službenicima, ali ta formulacija je primerenija i našem srpskom jeziku i onome što smo mi i što treba da budu državni službenici.
Ako kažete u predloženom članu 21. da službenik mora da se povinuje, a govori se o radu u radnoj grupi, bez obzira o čemu se radi, onda je to zaista neprihvatljiva i u srpskom duhu i na bilo koji način, formulacija koja se predlaže ovim amandmanom, gospodina Koprivice, da se menja. Sama reč "povinuje" nije do sada nigde primenjena, ni u jednom zakonskom propisu.
Tu su naši pravni eksperti koji to još bolje znaju, ali, u svakom slučaju, bilo bi dobro da (kada su i ovakvi amandmani, naravno i svi ostali, koje kolege poslanici SRS podnose u ime naše poslaničke grupe,) to ne uzmete tek onako, nego ozbiljno da razmotrite.
U pitanju su veoma suvisli predlozi, predlozi koji imaju utemeljenje u nekim drugim, na kraju krajeva, tradicionalnim vrednostima i onome što smo mi kao narod.
Prema tome, prihvatite da službenici, pa makar i za rad u radnoj grupi, ne treba da se povinuju, nego kako je to rekao gospodin Koprivica, oduvek je to bilo u Srbiji tako, postupi po, itd. Hvala na pažnji.

Gospodine Markoviću, dame i gospodo narodni poslanici, eto, vidite šta sve ulazi u Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Ovo što je malopre izrekao poslanik Ćirković, stvarno mu ne znam ime, on je promenio dve tri političke stranke i došao u grupaciju ovog nesrećnog Velimira Ilića, zaista je uvreda za vas koji ste želeli da mu stavite do znanja da on treba da prati i, naravno, u vašem ponekad duhovitom, a nekad ciničnom maniru rekli mu da je s dužnim poštovanjem pratio zasedanje, što on zaista nije uradio.
On, koji je sada rekao da u 18,07 časova napušta, jer ne želi da sluša, ne zaslužuje da bude ovde predstavnik naroda, iz prostog razloga što takvi ljudi ne treba ni da se nađu ni u jednoj političkoj stranci, a kamoli u onoj koja na kakav-takav način dobije mogućnost da svoje predstavnike delegira u ovom najvišem zakonodavnom domu.
Ako neko misli da će na takav način da razgovara sa poslanicima SRS ili na taj isti način da vređa i ove druge kolege iz vladajuće strukture, koji žele da ostanu i strpljivo da slušaju naše amandmane i izlaganja, onda neka to ide vama na čast gospodine Markoviću, jer ste takav Poslovnik vi predložili i dozvolili da se jedan od 250 predstavnika građana ovako bahato i neprimereno ponaša, kao što je to uradio pomenuti Ćirković. Ime mu stvarno ne znam.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam za skupštinsku govornicu ni ponela predloge zakona čija rasprava je objedinjena, jer je zaista besmisleno da u jednom kratkom vremenu, koje je na raspolaganju najbrojnijoj poslaničkoj grupi – SRS, ulazimo u detalje i u suštinu podnetih zakona, u smislu pravno-tehničke redakcije, suštine, jednog formalnog prikaza šta su potrošači, šta su cene, neusklađenost termina, lošeg prevoda.
O svemu tome ćemo govoriti o amandmanima, i videćete da su neki članovi zakona koji su predloženi, naročito kod Zakona o oglašavanju, u najmanju ruku smešni ili su loše prevedeni termini koji se pojavljuju po prvi put i koje je morala da ispravlja poslanička grupa SRS, a koje Vlada i resorni ministar nisu prihvatili. Videćete da će izazvati vašu pažnju, pa ćete biti u prilici to i da pratite.
Što se tiče ove grupe zakona, Zakon o zaštiti konkurencije je bio na dnevnom redu Odbora za trgovinu i turizam još prošle godine. Lomila su se koplja između ovoga što se sad zove SPO, G17 i još nekih stranaka iz vlasti oko saveta, njegovog ustanovljavanja, šta će on da radi, ali besmislena su ova obrazloženja koja nam je dao ministar, ako ih je on uopšte pisao.
Ko vam je to napisao, recite mu da i on nema smisla ni za jedan pravi osvrt što se tiče situacije, niti za jedno racionalno obrazloženje koje bi išlo u prilog tome da će, recimo, zakon o oglašavanju, zamislite, da suzbije sivu ekonomiju.
Vi ste profesor Ekonomskog fakulteta i vi vrlo dobro znate kakva je ekonomska situacija u našoj zemlji, da ova vlada, baš kao ni prethodna DOS-ovska, nije mogla i nije u stanju da obezbedi ni institucionalno, kroz donošenje zakona, ni kroz druge mere koje treba da preduzme, makroekonomsku stabilnost u zemlji.
Vi vrlo dobro znate da su tajkuni, mafija, mafijaši, nazovite ih kako god hoćete, kriminalci najgorih mogućih fela, danas povezani i sa pojedincima iz vrha ove vlasti, baš kao i sa prethodnom, i znate da je dramatičan rast spoljnotrgovinskog deficita prisutan zbog uvozničkog lobija kome niko ništa ne sme da kaže.
Ubedite nas, gospodine ministre, da će savet za suzbijanje konkurencije da se suprotstavi nekome od srpskih tajkuna. Vojislav Koštunica, koji je aktuelni premijer, ne sme ni da "šukne", što bi rekao naš narod. Ne sme ni da im se pojavi na oči. Oni su ti koji vladaju i koji diktiraju situaciju na našem tržištu, oni koji se bogate. To su oni koji dodatno otežavaju situaciju u zemlji u kojoj gotovo nikakve proizvodnje nema.
Svako normalan, a pre svega svako ko je iskren i srpski patriota samo može da pozdravi da želi neko da forsira akciju proizvodnje domaćih proizvoda. Ali, ako krenete po granama privrede, videćete tu jedno, blago rečeno, haotično stanje.
Ova vlada, zbog pritisaka srpskih tajkuna i mafije, koji upravljaju našom privredom, finansijama i svim finansijskim tokovima u našoj zemlji, nije u stanju da obezbedi normalnu proizvodnju i normalno funkcionisanje tržišta.
Tako vam je kada je u pitanju nafta, tako vam je kada je u pitanju šećer, voda, šta god hoćete. Mafija je svuda pustila svoje pipke i, jednostavno, ta kvazi komisija koja će, uzgred, da košta 50 miliona dinara za svoje osnivanje, baš kao i one prethodne antimonopolske – sedeće, sastajaće se, donosiće neke odluke, navodno će da pokuša nekome da lupi packe, a kad dođe do onoga kome ne sme da se suprotstavi, baš kao ni premijer, niti drugi ministri iz Vlade, moraće da zaćuti, jer jedino će tome na put da stane SRS.
Ako nas pitate šta će biti posle sledećih izbora i kakav ćemo model da primenimo da se obračunamo sa mafijom koja je na grbači srpskog naroda, koja pljačka sve što stigne, koja diktira sve ekonomske tokove u našoj zemlji, i u oblasti trgovine, u oblasti finansija, (podrazumeva se bankarski sektor, o tome smo mnogo pričali) ako je neko spreman da im se suprotstavi i da im kaže da će, zbog toga što postoje dokazi za njihove pljačke i za njihove malverzacije na muci srpskog naroda, da ide u zatvor, to će biti srpski radikali.
Budite sigurni, to nije samo priča radi priče koju non-stop ponavlja rukovodstvo naše stranke i koje ističu i gospodin Nikolić i gospodin Vučić, uz sve nas, "putinovski" recept obračuna sa kriminalcima će biti primenjen i veoma brzo će da pokaže svoje efekte. Kapital i ljudi koji su spremni da ulažu u našu privredu, da se vladaju po zakonima ove zemlje i da posluju onako kako tržište bude diktiralo, moći će nesmetano da rade, a kriminalcima će jednom za svagda doći kraj.
Ako pitate ovaj gladan narod, a nudite mu zakon o potrošačima, o cenama i prikazujete kroz članove zakona šta je to potrošač, kako on treba da se štiti, da li on ima nešto da kupi, reći ću vam da nema, jer je gladan, jer nema mogućnosti da se hrani i da obezbedi minimalne egzistencije. Pođite prvo od tih problema pa se onda vratite na ove sistemske navodne zakone, koji su loše sročeni ili prevedeni i koji u obrazloženju ne nude ništa što bi bio podstrek građanima da će nešto da bude bolje.
Oni ne vide da sa vama na vlasti, ne mislim sa vama lično nego sa kompletnom Vladom, može da bude bolje. Zahtevi građana su veliki i socijalne tenzije iz dana u dan su sve veće i veće. To će Koštunici da se obije o glavu. Mi to jedva čekamo i učinićemo sve i sa skupštinske govornice i gde god da se pojavimo da indukujemo te vanredne parlamentarne izbore.
Stalno ćemo da izlazimo sa zahtevima da se oni dese, jer to što se vi prekomponujete sa jedne na drugu stranu, vi ministre u laviranju, da li ćete ovaj ostatak što se zove SPO, gospodin predsedavajući iz neke grupe devet plus devet, Lalović sam za sebe, Omeragić, Džudžević ovako i onako, nas to ne zanima. S koloseka na kolosek sve je isto, samo se pretumbavate. Tajkuni i mafijaši nastavljaju da rade svoj posao i srpski radikali će tome stati na kraj.

Dame i gospodo narodni poslanici, neverovatno je da ministar Vuksanović nema strpljenja da prati raspravu po amandmanima na ovako značajan predlog zakona, značajan u kontekstu u kome ga on predstavlja.
Što se tiče nas srpskih radikala i našeg stava po pitanju ovog zakona i zakona o srednjem i osnovnom obrazovanju, koje ste doneli pre godinu i više dana, apsolutno se nije menjao i on vas amandmanima srpskih radikala upućuje na činjenicu da su u veoma važnoj oblasti, u resoru kakav je prosveta, mnoge stvari, bar kako govore zaista cenjeni ljudi iz struke, na jedan neverovatan način stavljene u konfuziju i neće doprineti da se visoko školstvo u Srbiji razvija, baš kao što nije doprineo ni onaj prethodni, vezan za osnovno i srednje obrazovanje.
Već se i danas nad svakim ko želi da razmišlja i o svojoj sudbini, a zaposlen je u prosveti, i vidite i sami da su od jutros naslovi u svim novinama da prosvetare očekuju otkazi, u kontekstu i ministrovog izlaganja i tih indirektnih pretnji koje im upućuje, postavlja pitanje, to je zaista osnovno što mi treba da razmotrimo ovde - kakav je legitimitet ministra Vuksanovića da on predlaže ovaj zakon.
Ako ste juče svi u vašim internim proračunima i preračunima, kao što je to uradila jedna dnevna novina, mogli da vidite koliko vredi birača jedan poslanik, nema tog promila u kome može da se nađe ministar Vuksanović. Zaista je to tako. Ni one njegove ovde famozne trojke nema da ga podržava povodom Predloga ovog zakona i njegovog izlaganja.
Zamislite kakav je legitimitet čoveka koji nema ni svoj sopstveni politički, stranački identitet, koji je nedonošče u Koštuničinoj vladi, u njegovoj stranci, i dođe sa ovakvim predlogom zakona, koji svaki cenjeni univerzitetski profesor može da ospori snagom argumenata, kao što je to od početka radio prof. dr Mileta Poskurica. Svaki drugi ne univerzitetski profesor, nego poslanik i političar zna da ako neko izlazi pred Narodnu skupštinu ovako važnog resora sa predlogom mora da ima pre svega birače iza sebe i mora da ima podršku struke.
Ovaj nacionalni savet koji se ustanovljava i Zakonom o visokom obrazovanju zapravo je paralelni ili apsolutno identični organ onom nacionalnom savetu, koji ste vi izabrali pre nešto više od dva meseca. I sada da se pred poslanike vladajuće strukture postavi pitanje: kako se zove predsednik nacionalnog saveta – možda znaju ovi koji su članovi Odbora za prosvetu, ministar verovatno zna, pošto je to sve njegov kadar – ali vi svi da se upitate kako se zove ta osoba, nemate pojma.
Ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS i član 11. govori o nadležnosti sada ovog saveta, koji treba da se ustanovi u okviru visokog školstva i o čemu je govorio malopre veliki broj poslanika, načinu na koji se vrši prijavljivanje, poziv na konkurs, oglašavanje. I onda je neverovatno da onaj koji upućuje javni poziv je taj koji zapravo odlučuje o tome i ko su ti ljudi iz struke, onako kako je to pobrojano u članu 10, koji će biti izabrani.
Ako pogledate član 11. predloženog zakona, dakle, tražila sam da se i naslov i član 11. brišu, kako izgleda sastav i nadležnost saveta po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ovaj isti savet za koji se sećate da ste ga noću birali i to je problematično oko izbora članova.
Moram da vas podsetim da je predsednik Narodne skupštine, potpuno nesnađen u onoj situaciji i sam ne znajući kako se taj predlog stavlja na glasanje, odnosno pojedinačno kako je koji stigao, rekao - upozoravam da treba da glasate samo za jednog od predloženih kandidata. Pa je slučajno ili već omaškom, i predsednik odbora, gospođa Banović, dva puta glasala u okviru jednog predloga, ne znam iz koje struke je bilo.
Sada da se sami pitate koji su to ljudi koji su članovi tog nacionalno-prosvetnog saveta, evo ne znate predsednika, ali bar da navedete jednog, zaista to ne biste znali, ne biste mogli, a pred vama je odgovornost, zato što se ovaj novi osniva, zato što je potrebno 14,5 miliona dinara da bi se osnovao ovaj novi, zato što je onaj prethodno izabran u gluvo doba noći ili već u ranim jutarnjim satima, opet na potpuno pogrešan način. Postavlja se zaista pitanje, pored izbora pojedinih od njih, jer svi ste kršili tu proceduru, pa ste glasali po dva-tri puta iz okvira jedne struke za predložene kandidate, šta će oni da rade.
Identične su im nadležnosti, ili ako nisu u pisanom obliku, kao što to stoji u usvojenom zakonu, sada je predlog, eventualno bi mogla da usledi i neka modifikacija. Onda se postavlja pitanje - a šta će vam dva nacionalno-prosvetna saveta i ko su ti pametnjakovići koji će sada da zasednu i da kažu, e, mi smo ti po predlogu iz člana 10. koji ćemo da odlučujemo i koji smo kompetentni na osnovu ovoga što im je zakon dao i član 11. šta sve treba u budućnosti da rade.
Nikakvo vi obaveštenje nemate, nemaju članovi Odbora za prosvetu, uz to što ne znaju ni kako se predsednik saveta zove, ni ko su njegovi članovi po usvojenom zakonu prošle godine, ni kada su se oni sastali, ni šta rade, ni kako rade. Jednostavno takvog izveštaja nema, niti su poslanici upoznati sa tim.
Ovo je zaista jedna tipična obmana celokupne srpske javnosti, i studenata i profesora univerziteta, i ljudi koji žele intenzivno da se uključe u poboljšanje položaja naših univerziteta i u sprečavanje svega onoga što dan-danas i te kako postoji i na Univerzitetu u Kragujevcu i na Univerzitetu u Beogradu, Novosadskom, Niškom, a to je izraženi stepen korupcije među profesorima i njihovim saradnicima.
I zaista samo mi koji dolazimo iz Kragujevca smo spremni da govorimo u nizu primera o tome, pa čak i personalno kako se to radi, jer znate to je najveća boljka danas u srpskoj prosveti, baš kao i u zdravstvu, baš kao i u oblasti finansija, a nas ministar zamajava ovakvim predlozima zakona, koji u kvalitativnom smislu ništa novo neće doneti.
Opet ponavljam, bez ikakvog legitimiteta, jer i ministar i svi njegovi saradnici, i prisutna gospođa koja je njegov pomoćnik, i svi ostali iz kabineta, iz Ministarstva prosvete, u biračkom telu nemaju nikakav predstavljački kapacitet, apsolutno su politički neidentifikovane osobe u smislu da ih narod prepoznaje kao nosioce nekih promena i da oni mogu nešto da znače.
Ne možete da budete deo izvršne vlasti a da vam narod za to nije dao poverenje, a poverenje se jedino stiče na izborima. Sada ovde ima dobacivanja da je dao poverenje. Dao je vama tako skupljenim i skrpljenim od Koštunice. Misle da je narod dao 28. decembra 2003. godine, pošto su radikali oborili DOS-ovsku vlast, Koštunici poverenje. Nije, dao je srpskim radikalima.
To što on nije želeo da sluša pametnog čoveka i najpopularnijeg političara u državi, gospodina Nikolića, sledećeg dana, pa je pribegao tom nesrećnom sakupljanju svojih koalicionih partnera, njemu će to na kraju da izađe na nos. Znate, spasio vas Lalović juče da ne budu izbori sutra, ali Lalovića nema mnogo u toj vašoj tesnoj koaliciji. Nikada ne znate kada zanoćite sutra šta će da se desi, ko će da vam otkaže poslušnost i koliko će da vas ucenjuje.
Takav vam je i ovaj Vuksanović, koji je prihvaćen sa vaše strane, skrpio ove sve za svoj kabinet, doveo ih i to osobe sa lavirajućim političkim stavovima, potpuno nepoznate u političkoj javnosti, da vode ovako važan resor, kao što je resor prosvete, da izlaze pred časne i ugledne profesore univerziteta, koji nisu u kriminalu i korupciji, za razliku od pojedinih, sa predlozima zakona, koje apsolutno, kao i ovaj predlog zakona, u smislu ustanovljavanja boljeg pravila ponašanja i profesora i studenata kada je u pitanju visoko obrazovanje, ne mogu da donesu.
To su sve pitanja koja uvek imaju svoj početak i kraj. Početak je onda kada ljudi koji nije trebalo da dobiju to poverenje, dobiju poverenje od nekih da se bave tim poslom i onda daju sebi za pravo, kao što je to uradio prvog dana kod rasprave o Predlogu zakona u načelu ministar Vuksanović, vajni ministar, da procenjuje koji su to lošiji, koji su dobri, a koji su najbolji profesori univerziteta.
Ko je on da se uopšte bavi takvim procenama? Kako ga nije sramota. Treba da ima jedan dan univerzitetskog rada, kao što to imaju ovde kolege iz raznih političkih stranaka i naš ovlašćeni predstavnik doktor Poskurica, pa da pričaju o tome. Eto, takav je ministar prosvete.
Ali, zato što je osion i što su mu data krila, a nije trebalo da ih dobije, saseći će ih birači na sledećim izborima, i takvih i sličnih ministara u budućoj vladi neće biti, nego ljudi koji su spremni da odgovorno rade svoj posao i iza kojih stoje birači u Srbiji, za razliku od ministra, gospođe koja je pomoćnik, jer sasvim slučajno dolazi iz Kragujevca, pa njen i politički i predstavljački kapacitet u tom smislu veoma dobro poznajem, i svih drugih, i ne samo u tom, nego i u drugim ministarstvima.