Dame i gospodo narodni poslanici, namera gospodina Milovana Radovanovića, podnosioca amandmana u ime poslaničke grupe SRS, bila je veoma jasna i odgovorna. Ne razumem zašto Ministarstvo beži od toga da se uključi u donošenje podzakonskih akata kada je u pitanju svaka od ovih specifičnih ali veoma važnih grana turizma koje je gospodin Radovanović naveo.
Dakle, dobro je što je u zakonu sada definisano, kroz ovaj kratak opis, ali negde je sadržajan a negde i nije, baš kao što kolega Radovanović i reče, šta su usluge u lovnom turizmu, kongresnom, dečijem, omladinskom, seoskom turizmu. Namera gospodina Radovanovića, koji je inače po struci pravnik, a vodio je i jedan ministarski resor, kada je SRS jedno vreme bila u Vladi Republike Srbije, bila je da se ministarstvo nadležno za poslove turizma detaljnije ovim pozabavi.
U pitanju su ozbiljne stvari. U pitanju je nešto što nije dovoljno stimulisano, svako od ovih pojedinačno, ne baš svako u istoj meri, ali, recimo, kod lovnog turizma, kao što je rekao gospodin Radovanović, naše mogućnosti su neiskorišćene i mnogo veće i brojni su primeri.
Evo, reći ću vam samo za primer Ečke i Carske bare. Izuzetno dobar smeštajni kapacitet u hotelu "Sibila" je nedovoljan da bi prihvatio, kao i svi smeštajni kapaciteti okolo, i kapaciteti samog Zrenjanina, sve one potencijalne strane turiste. Obično su to Italijani i britanski turisti, zainteresovani za, naravno pod propisanim uslovima, lovni turizam.
Nije to onaj lovni turizam, kao što reče kolega Radovanović, kada je nekoliko desetina hiljada retkih ptica u našoj zemlji, iz Zapadnobačkog okruga, u jednom kriminalnom ″poslu″, potpuno kriminalnoj radnji, istrebio, odnosno izvezao u inostranstvo bivši ministar Dragan Veselinov, već je zaista reč o nečemu što treba da nam bude imperativ, kao i sam kongresni turizam.
Ovde među poslanicima ima mnogo stručnjaka iz raznoraznih oblasti, u redovima Srpske radikalne stranke, lekara, uglednih privrednika, stručnjaka iz oblasti poljoprivrede; svi ti ljudi su, baš kao možda i neki od vas, bili u prilici da posete neki od kongresnih centara i da se uključe u neku stručnu raspravu. I, vi ste videli koliko razvijene zemlje u oblasti turizma tome pridaju značaj. Ništa nije prepušteno slučaju i zaista se o najsitnijim detaljima vodi računa. Nije svaka od tih zemalja kvalifikovana, niti svaki od tih gradova, da organizuje kongres za datu temu ili za neku stručno-naučnu sesiju, zbog toga što su potrebni određeni preduslovi.
Ako smo mi zemlja, a hvala bogu jesmo, koja, opet ponavljam, ima atraktivnosti u turističkoj ponudi, izuzetno gostoljubiv narod i stručne i kvalifikovane ljude (uz nedostatak novca, koji može da se obezbedi kroz direktne strane investicije), onda bi i naši kongresni centri trebalo da budu mesto okupljanja za stručnjake iz raznoraznih oblasti. Ali, potrebno je da ljudi koji su dobili mogućnost da organizuju ove vidove turizma, specijalizovane grane turističke ponude, dobiju detaljnija uputstva, odnosno propise o načinu i uslovima i svemu onome što je njima potrebno da bi im se pomoglo.
Namera predlagača gospodina Radovanovića ovde nije bila, kao što to stoji u odgovoru Vlade, koji je za mene neprihvatljiv, da se nekom dodatnom megalomanskom administracijom otežava ministarstvu. Možda je sada otežano zbog toga što su spojeni ministarstvo trgovine i turizma, pa oni to smatraju kao dodatni ili veći balast, ako bi se prihvatio ovaj amandman kolege Radovanovića, ali ne treba tek tako da preletimo preko ovoga što je sada definisano, jer lepo piše da su to specifične usluge posebnih vidova turizma.
One to i jesu i one kroz direktno korišćenje tih usluga, a i kroz indirektni povraćaj, kroz neke druge privredne grane koje su ovde uključene, omogućuju da se ostvari veći prihod. Nije nikakav problem, ako je ministarstvo odgovorno, ako ima kvalifikovane i stručne ljude, da se bliže odrede uslovi i propisi za ove specifične grane turizma, što bi svakako svaki ministar iz redova Srpske radikalne stranke uradio da bi pomogao onima koji možda tek imaju nameru prvi put da se uključe u to i da se ozbiljno bave nekom od ovih turističkih grana.
To je bila namera kolege Radovanovića i zaista je neshvatljiv odgovor koji je ovde pružen, nije zadovoljavajući ni za koga u ovoj sali. Pretpostavljam da su kolege čitale, jer ako se vi hvalite uspesima Vlade i ako je svako od ovih poslanika iz vladajuće grupacije spreman da do kraja brani jedno po jedno ministarstvo, onda je za svakog odgovornog političara i poslanika neprihvatljivo ovo što je ovde napisano – da je to dodatna, nametnuta ili bi bila nametnuta obaveza ministarstvu.
Mi smo odgovorni ljudi, mi srpski radikali, i smatramo da bi jedan ministar tako trebalo da radi i da bi kroz ova dodatna uputstva i propise morao da pomogne onima koji imaju nameru da se bave ovim i da time stiču prihod i za sebe i za državu.

Opet se vraćamo na ministra kao nosioca tog dela izvršne vlasti, odnosno rukovodioca organa Ministarstva za trgovinu i turizam, i naše neslaganje, ne samo kod ovog zakona, nego kod svih zakonskih propisa, da ministar propisuje uslove (a ovde se radi o određivanju kategorije) za uređenje i opremanje, posebne standarde i sadržaje usluga, kao i način određivanja kategorije ugostiteljskih objekata. Mi smatramo da to treba da radi ministarstvo.
Ministarstvo nam kaže, odnosno vlada da je to povezano sa drugim pratećim zakonima. Mislimo da i njih treba promeniti, ali to je opet posao za nas, odnosno za SRS, kada budemo, a to će se desiti vrlo brzo, u prilici da ceo taj set zakona promenimo. Tada ćemo vam reći koje su nam zamerke, a reći ćemo mnogo toga i o Vladi Republike Srbije, čiju smenu tražimo, a to kada dođe sledeća tačka na dnevni red. Zakon o ministarstvima smo najoštrije kritikovali i podneli mnogobrojne amandmane.
Htela sam da iskoristim priliku da kažem nešto o čemu je bilo reči na sednici Odbora u septembru, kada je došao Nacrt zakona o turizmu; da li zato što je bila na izmaku turistička sezona ili što je tog dana bilo atraktivno pojedinim kolegama poslanicima, mislim na ove iz vladajuće strukture, da dođu i da prozbore koju reč o tome, ali na tome se i završilo.
Evo, vidim, iako oni podržavaju ovaj predlog zakona, nije bilo mnogo diskusija, a problemi su uočeni; svako ko ima bilo kakvu mogućnost da se kreće, a poslanici su ti koji od Narodne skupštine idu prema mestu svog stanovanja, u prilici je da vidi da nam ugostiteljstvo na magistralnim putevima, na našem autoputu i na svim drugim lokalitetima nije u najsjajnijoj poziciji. Ne zato što ljudi koji su zaposleni u tim preduzećima nisu kvalifikovani da rade, rekla sam u uvodnom izlaganju da za većinu poslova koji se tiču lokalnog i regionalnog turizma nije potrebna visoka kvalifikacija i da je najveći broj, po statističkom prikazu, baš kada je ugostiteljstvo u pitanju, zaposlenih ženska radna snaga.
To bi moglo da bude mnogo više i mnogo bolje, a naročito na delu autoputa od Beograda do Niša i od Beograda do Novog Sada, kada bi se vodilo računa o tome da je Ministarstvo za kapitalne investicije to koje treba da bude pokretač za projekte u turizmu.
Jer, bez razvijene infrastrukture, bez tzv. zelenih puteva, bez pratećih objekata, a ovde se govori o ugostiteljskim objektima, nije moguće da očekujemo da će taj kvalitet usluge da bude bolji, a to je ono sa čime mi ne možemo u potpunosti da se hvalimo. Još su mnogobrojni podsticaji potrebni da bi se napravio napredak u tom smislu.
Nekoliko puta je od strane ranijih čelnika ministarstava napravljena akcija posećivanja tih objekata koji se nalaze uz autoput, motela i ugostiteljskih objekata. U nekima su uočene određene greške, neki su u međuvremenu privatizovani, ali nema ih ni dovoljno.
Kroz ovakav pristup u regulisanju ove oblasti u zakonu, što ne možemo da sporimo u ovom članu 100. da to treba da se radi (samo ne ministar, nego ministarstvo), i uz sve drugo što treba da se uradi, a misli se pre svega na finansijska sredstva, treba očekivati, jer ima potencijala, i to je mogućnost za zapošljavanje velikog broja ženske i muške radne snage, da se u tom smislu nešto pokrene nabolje. Jer, svakako, ljudi koji su se odlučili za taj vid usluge i za pružanje ugostiteljskih usluga, u situaciji kada imaju konkurentno i razvijeno tržište, trudiće se da pruže što bolji kvalitet.
Pitanje je da li su svi oni koji su dobili dozvolu da rade do sada taj posao radili kvalitetno ili su to radili neko vreme, a kvalitet je kasnije opadao, ali na krajnjim korisnicima usluga je da to procene. A, kasnije ćemo, pred kraj rasprave o pojedinostima, koja očigledno neće biti danas, da govorimo i o kaznenim odredbama kada je ugostiteljstvo u pitanju.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela na član 26. je nešto oko čega smo se u više navrata sporili mi poslanici SRS i moja malenkost i resorni ministar, ali ne samo mi, već i predstavnici struke iz asocijacije turističkih agencija, udruženja agencija u našoj zemlji. To u pravom smislu reči u turizmu predstavlja svojevrsnu instituciju i to nije tako samo kod nas, već i u bilo kojoj razvijenoj zemlji u Evropi, u zemlji koja ima kvalitetnu i razvijenu turističku ponudu.
Dakle, nacionalna asocijacija koja okuplja turističke agencije je asocijacija, konkretno u Grčkoj, Španiji, gde god želite, koja se pita kada je u pitanju oblast turizma, zbog toga što su ljudi koji zastupaju poslovanje turističkih agencija merodavni i kompetentni da uzmu aktivnu ulogu i u kreiranju zakonodavne oblasti, ne na direktan način, jer oni nisu političari, nisu poslanici, ali ako se pojedina ministarstva u više navrata pozivaju na struku i na to šta su primedbe onih koji imaju određene probleme, onda je za mene bilo neshvatljivo da to pravo da zastupaju u upravnom odboru Turističke organizacije Srbije nemaju kolege iz pomenute asocijacije, i ja sam to upravo tražila amandmanom na član 26. zakona.
Dakle, to nije ključni razlog zbog čega nećemo da prihvatimo ovakav predlog zakona, ali je to zaista nešto što ja nisam, ni kao poslanik, ni kao bivši kolega tih ljudi, mogla da razumem.
A naročito, na veoma neprijatnom sastanku, odnosno na prvoj sednici kada je razmatran nacrt zakona u septembru, jedan rigidan stav ministra, pre svega prema direktoru te asocijacije, a zatim i prema prisutnim kolegama, koje su činile sve, za vreme sankcija i u periodu posle toga, u ovom periodu tzv. tranzicije, da svojim kvalitetnom radom doprinesu da oblast turizma bude unapređena.
Nisu sve turističke agencije članovi JUTE. Postoji jedna nova asocijacija koja je počela sa poslovanjem pre nekoliko godina, koja želi da bude pandan ovoj koja već ima dugogodišnju tradiciju. Nisam upoznata sa brojem agencija, odnosno sa tim udruženjem i njegovim poslovanjem, ali veoma odgovorno mogu da tvrdim da JUTA, kao nacionalna organizacija koja je asocijacija za turističke agencije u našoj zemlji, veoma kvalitetno radi svoj posao u uslovima i mogućnostima koje joj to dozvoljavaju, ne zbog toga što ljudi, odnosno vlasnici, naročito privatni agenti, članovi tog udruženja, imaju neke smetnje, već zbog toga što se, sa sredstvima kojima raspolažu, i sa ljudstvom i sa kadrom, trude da budu u tom smislu reprezentativni i imaju sluha za probleme koje imaju turističke agencije.
Vi sada ne možete kao individualni turista da dođete, primera radi, u grčku ambasadu; npr. ne može neko od vas kolega ko hoće da putuje na letovanje sa porodicom da tamo pokuca na vrata, uzme obrazac i da kaže – hoću da idem sa svojom porodicom i na moj pasoš mi treba individualna turistička viza za Grčku, da posetim neku destinaciju. Potrebno je da imate autentični vaučer za boravak u nekom od letovališta u Grčkoj od agencije koja ima ugovor sa grčkom ambasadom za određene kapacitete i određene termine polaska.
Ako ste vi kao potencijalni putnik rezervisali jedan takav aranžman (a zaista je mali broj građana Srbije koji mogu sebi to da priušte, iako kažu da ima i nekih povoljnijih aranžmana, ništa nije povoljno u zemlji koja ima 980.000 nezaposlenih ljudi) i ako se desi da skupite taj novac i da vam agencija da povoljnu ponudu, imate vaučer, a agencija nije u situaciji i nema direktni prolaz u ambasadi, to možete da uradite preko ove asocijacije kao što je JUTA.
Dakle, nisu tačni komentari da nije potrebno da ti ljudi, sa onim što rade, budu uključeni, odnosno ta asocijacija kao takva, u upravni odbor Turističke organizacije Srbije. Svojim amandmanom sam upravo to potencirala, a i kolege koje su bile prisutne na tom prvom sastanku su razmišljale u tom pravcu, dakle, članovi JUTE i sam direktor smatraju da je to potrebno.
Ministarstvo to nije htelo da prihvati, mi ćemo to da promenimo kada budemo u prilici da menjamo zakonsku regulativu i da intervenišemo u svim oblastima u našoj privredi, pa i u zakonu o turizmu.
Treba da se poštuje ono što je zaista dokazani kvalitet i agencije moraju da prođu kroz određene restriktivne, da kažem, filtere, da bi u pravom smislu reči zaslužile taj epitet reprezentativne agencije ili da dođu u situaciju da, po kadrovskoj osposobljenosti, po onome što mogu da ponude i po solventnosti, uđu u ovu grupu kako je sada izvršeno licenciranje agencija, da budu ti koji organizuju putovanje u zemlji i inostranstvu, posreduju, a subagenti, odnosno ova druga grupa su oni koji naravno ne spadaju u drugu kategoriju ljudi koji se bave ovim poslom, ali još nisu na tom nivou da mogu tako kvalitetno da rade i da pruže kvalitetnu ponudu.

Dame i gospodo poslanici, amandman koji je u ime svoje poslaničke grupe podnela gospođa Leila Ruždić-Trifunović je smislenog karaktera, iz prostog razloga što se za neprofitne organizacije za operativne, marketinške i promotivne poslove u oblasti turizma, koje definiše član 34, ovako kako je napisan, kaže da turističke organizacije, uz saglasnost osnivača, u cilju planiranja, koordinacije i upravljanja turističkim aktivnostima, mogu, sa preduzećima, drugim pravnim licima i preduzetnicima koji obavljaju delatnosti iz oblasti saobraćaja, turizma itd. da ih osnivaju i da sklapaju takve aranžmane.
Juče sam navela jedan frapantan primer kada je u pitanju Turistička organizacija grada Kragujevca i žao mi je što ni danas ovde nije gradonačelnik, koga inače nema u poslednje vreme zbog problema koje ima sa svojom sada već bivšom strankom, Veroljub Stevanović, da mi odgovori na pitanje zašto se Turistička organizacija grada Kragujevca ni jednim jedinim dinarom ne finansira iz budžeta grada, koji iznosi 2,5 milijardi dinara.
Da li je normalno da jedan takav grad, sa takvom kulturom, tradicijom, sa takvim mogućnostima koje može da ponudi u svom okruženju, ima takav odnos prema ljudima koji se nalaze u Turističkoj organizaciji grada Kragujevca?
Neverovatno je, posle ovog člana 26. i amandmana koji Ministarstvo nije htelo da prihvati – a baš sam govorila o onim ljudima iz asocijacije, nekada je nazvano tako i ostao je taj naziv, Jugoslovenskog udruženja turističkih agencija, koji nisu uključeni u upravni organ TOS-a – da se, sa druge strane, nudi mogućnost da turističke organizacije obavljaju ovakve poslove.
JUTA je sve vreme svog postojanja na reprezentativan način predstavljala turističke agencije i sve one koji su imali ponudu na turističkom tržištu. Odbijena je mogućnost da oni budu zastupljeni, a ovde se stvara jedan novi metod – da turističke organizacije obavljaju te poslove, što je apsolutno neprihvatljivo, kao što je i podnosilac amandmana rekao.
Dosta kontradiktornosti ima u tome da se, prihvatanjem pojedinih amandmanskih rešenja, zadovoljavaju neki zahtevi koji su poznati samo ministru i koji su usko vezani sa strankom kojoj on pripada, a sa druge strane, nije se vodilo računa o tome da se ispune zahtevi koje ljudi traže, kada je u pitanju stvaranje ovog novog zakona, koji bez usvajanja ovih amandmana koje su podneli srpski radikali nema nikakve svrhe, jer je onda i onaj postojeći zakon, koji je usvojen 2000. godine, korektan. Mogli smo da idemo na izmenu i dopunu, eventualno, tog zakona, kroz nekoliko članova.
Za nas je apsolutno nerazumljivo da govorite o tome da je ovo sasvim nov, sistemski zakon, usklađen sa evropskim standardima, a da se ne prihvataju ova rešenja koja su odraz naše realnosti i potrebe ljudi koji se bave ovim poslom. Zbog toga je za nas neprihvatljivo da glasamo za ovakav zakon, bez usvajanja tih amandmana.

Gospodine Markoviću, ovde se govori o turističkoj signalizaciji, nama uopšte nije potrebno da vi nama budete signal i da signalizirate šta smo mi hteli da kažemo i da nam to objašnjavate posle svakog amandmana. Zaista je besmislena svaka ta vaša upadica. Juče ste gospodinu Nikoliću govorili, kada je bio ministar Tomica Milosavljević u sali, a gospodin Nikolić je u međuvremenu izašao, da on nije bio četiri godine ministar, nego neko kraće vreme.

Dajete netačna objašnjenja. Vaše ponašanje i vaši komentari, koji su verovatno proizvod vaše dosade na tom mestu, kada se razgovara o nekim projektima nemaju nikakvog smisla i u najmanju ruku su neukusni.
Pustite vi poslanike, vi ste sada na mestu spikera, jer predsedavate kao prvi među jednakima. Kad bude došlo vreme za odlučivanje, vi dajete negativan primer ministru, on je prvi put ovde i može da pomisli da to treba da bude parlamentarna praksa da se tako predsednik Skupštine ponaša.
Govori se o turističkoj signalizaciji i članu 35. Objašnjavala sam i na Odboru da to nije samo kod ovog zakona, gospodine Dimitrijeviću, nego kod svih zakonskih projekata koji su usvajani od 2000. godine naovamo. Srpska radikalna stranka je uvek reagovala amandmanima i videćete da ima više takvih amandmana. Ovde je u pitanju turistička signalizacija. Dakle, i kod drugih poslova, za koje je ovde, po predlogu zakona, zadužen ministar, i kada su u pitanju poreski zakoni, zakoni iz oblasti pravosuđa, poljoprivrede, uvek reagujemo tako jer smatramo da ministarstvo treba da propisuje određene podzakonske akte, obrasce ili sve ono što pojedini zakoni predviđaju, a ne da ministar propisuje sadržinu i način isticanja turističke signalizacije.
Znate, na delu autoputa kod isključenja od Mladenovca prema Beogradu, odnosno na potezu od Vlaškog Polja, tog mesta blizu Mladenovca, prema Beogradu, istaknuto je nešto što nije turistička signalizacija, a što biste vi možda, kao ministar iz Srpskog pokreta obnove, prihvatili, ali je potpuno besmisleno. Tamo piše, i to je ispisano na više saobraćajnih znakova – jedino Vuk zna put. Skoro svakog dana prolazim tim putem. Neko ko bi došao sa strane, neki stranac, recimo, koji bi pogledao to gde piše – jedino Vuk zna put (to su ispisali aktivisti vaše stranke), mogao bi da pomisli, a zna da ide u pravcu Beograda, da je pošao u Paraćin ili u Leskovac, jer on navodno ne zna put, a jedino Vuk Drašković zna put.
Kako vi sada na sebe da preuzmete, gospodine ministre, toliku odgovornost da propisujete turističku signalizaciju, kada vidite da ovde dolazi do očiglednog neslaganja onoga što su napisali vaši aktivisti sa zdravim razumom i sa onim što mi vidimo kada znamo da krećemo u pravcu Beograda. On hoće da kaže da ne znam koji mi je put, a ja to vrlo dobro znam, i SRS i milioni građana koji nas podržavaju.
Zato smatram da vi ne treba na sebe da preuzmete ovoliku i ovakvu odgovornost i da se bavite turističkom signalizacijom, jer vidite da vi u stranci imate te probleme i neslaganja oko toga. Ne rešava se jednostavno, gospodine ministre, zato što Vuk Drašković ima put koji nije dobar ni za građane Srbije, ni za ono što građani očekuju od predstavnika vlasti.
Pošto je on sebi dao za pravo, odnosno vidim da vi to velikodušno odobravate, da nam kaže da jedino on zna put, znate, vi još da određujete turističku signalizaciju.
To može da piše, recimo, na orašačkom putu; neko krene u čuveno mesto gde je Karađorđe podigao ustanak i tamo piše – jedino Vuk zna put, znači, mi ne znamo gde smo krenuli, ili na putu prema Kragujevcu.
To je bila mala šala, ali zaista je (a videćete kasnije i kroz amandmane) neprimereno, i nije u skladu sa onim što ministar treba da radi kao nosilac tog resora, organa izvršne vlasti, da ministar propisuje turističku signalizaciju ili da se bavi nekim drugim poslovima.
Mi kao stranka smatramo – rekla sam, to nije slučaj samo sa ovim zakonom nego i sa svim zakonima, kada je u pitanju bio onaj paket Đelićevih zakona iz 2001. godine, a to je kasnije nastavio i Dinkić – da ministar ne treba da bude taj koji to propisuje, već ministarstvo. Zato predlažem da se amandman uvaženog kolege Veroljuba Arsića prihvati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nesumnjivo je da je potrebno da se u našu turističku delatnost, u hotelijerstvo, ugostiteljstvo i u jedan nacionalni proizvod koji Srbija može da ponudi, investira mnogo više sredstava nego što je to danas slučaj.
Juče je ministar u Vrnjačkoj Banji izneo podatak da je prošle godine naša turistička delatnost ostvarila prihod od 220 miliona dolara. To je u ukupnom bilansu ostvarenog prihoda u privredi jedan iznos koji nije potpuno zanemarljiv, ali je svakako nedovoljan.
Ono što je kod nas prisutno jeste da smo imali jedan period ne stagnacije nego političkog urušavanja turističke privrede, u smislu odvlačenja određenog broja inostranih gostiju, koji je trebalo da dođu u Srbiju i da koriste sve lepote koje, hvala Bogu, naša zemlja ima. Ovde su kolege srpski radikali, svako sa svog područja, promovisali ono što smatraju da je nedovoljno razvijeno u tom kraju.
Ali, ne politička nestabilnost nego, naprotiv, stvaranje slike od strane vas koji danas činite vlast i od strane one prethodne DOS-ovske garniture, u periodu kada smo bili pod sankcijama tzv. međunarodne zajednice, da smo mi rizično područje, što u turističkoj oblasti svakako nismo bili, zapravo je dovelo do potpune stagnacije razvoja hotelijerstva, ugostiteljstva. U to vreme su se ljudi koji su apsolutno bili predani i odani onome što rade dugi niz godina dovijali na raznorazne načine da održe kakav-takav kvalitet turističke ponude.
Danas smo suočeni sa situacijom da zbog takvog dugogodišnjeg urušavanja i neulaganja u turizam Srbije, a pre svega kada je u pitanju banjski turizam, opet ponavljam - još uvek nemamo zakon o banjama...
Imamo prirodne lepote, sve ono što možemo kao država da ponudimo, uz sva naša kulturna i etno obeležja; kada je pravljena jedna studija krajem 90-tih godina, od strane ekspertskog tima iz oblasti turizma sa Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca, oni su to istakli kao našu prednost, a naravno, kao najveći nedostatak, i upravo o ovome i govori taj amandman o osnivanju fonda za razvoj turizma, izneli su nedostatak sredstava.
Ali, šta je ono što nas, uz ove prirodne lepote koje imamo i geografski atraktivno podneblje, krasi – to je izuzetna gostoljubivost nas Srba. To su istakli na prvo mesto, kao naš glavni adut, kada je u pitanju ono što imamo da ponudimo. I u tim skromnim uslovima, u smeštajnim kapacitetima koji su daleko ispod zadovoljavajućih, trudili smo se da ugostimo sve one koji su želeli da dođu, dakle, ne samo domaće goste, nego i one iz inostranstva.
Ali, potpuna je stagnacija u razvoju, pre svega, banjskog turizma. Još početkom devedesetih godina, kada su mnogi gradovi u Srbiji, a među njima i Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš, imali tendenciju da sklapaju tzv. ugovore o bratimljenju sa pojedinim gradovima iz Evrope i sveta uopšte, svi su kao glavnu turističku ponudu i atrakciju isticali naše planine, jezera i banjski turizam, koji je danas zaista u nezavidnom položaju i na najgorem mogućem nivou razvoja uopšte.
Ovde nam se daje mogućnost da se, kako je to nama predlagač obrazložio još pre više meseci, osnuje fond za razvoj turizma. Rekli smo vam da SRS apsolutno ne može da podrži ovakav fond i ovakav način njegovog poslovanja, zato što smo mi ne skeptični nego apsolutno nemamo poverenja, jer nas gorko iskustvo uči tome, kada je u pitanju bilo kakav od tih tzv. razvojnih fondova, i od strane prethodne DOS-ovske vlasti i od ove sada.
Juče sam vam na primeru osnivanja Fonda za pomoć, danas najugroženijima, a to su ....
(Predsednik: Vreme.)
... Srbi na Kosovu i Metohiji, rekla da je za nas sada, u ovakvoj situaciji, za naš narod dole, jedino moguće rešenje bilo da mi kroz pomoć koju možemo da izdvojimo kao stranka i kroz direktno prosleđivanje krajnjem korisniku to učinimo. Zaista ne možemo da imamo poverenja u ovu i ovakvu vladu i u raspolaganje sredstvima....
(Predsednik: Vreme.)
... jer smo ubeđeni, evo završavam, da od svih onih koji konkurišu, kao što je to prisutno danas u celoj privredi, posle usvajanja zakona koji bi trebalo na najbolji način da reguliše tu oblast, poslove dobijaju samo oni koji su tzv. srpski tajkuni, koji su bliski vladajućoj garnituri.
Tako je u zdravstvu, privredi, komunalnoj infrastrukturi; tako će isto biti, kroz ustanovljavanje ovog fonda, u oblasti turizma i zbog toga, jer je to takođe još jedan poligon za korupciju, mi ne želimo da podržimo osnivanje jednog takvog fonda.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Todorović je izneo svoje mišljenje, ali prevashodno njegov zadatak nije da ovde puno misli, nego da podržava Vladu Vojislava Koštunice, jer tako se opredelila njegova poslanička grupa.
Ne da mislim, nego apsolutno odgovorno tvrdim da bi otvaranje ovakvog fonda za razvoj turizma dovelo do mnogobrojnih zloupotreba. Već imamo takvo iskustvo i kod Fonda za razvoj Srbije. A kada već spomenuste to, moram da vas podsetim na aferu sa bivšim ministrom Marijom Rašetom-Vukosavljević. Njenom svekru su odobrena sredstva za neke navodne razvojne poljoprivredne projekte, a zapravo je napravljen jedan objekat, odnosno nešto što je, u najmanju ruku, mesto za okupljanje ljudi sumnjivog morala ili, da ne kažem, žena.
Zaista je neshvatljivo da vi nama sugerišete da nešto što je naš stav nije u redu. Vi imate pravo da iznesete svoje mišljenje, imate pravo da branite ovo što zagovara Vlada Republike Srbije, ali moram da vam kažem da u zemljama u Evropi gde je turistička delatnost i ponuda veoma razvijena i gde je prihod od turizma u bruto nacionalnom dohotku mnogo veći od 0,4%, kao što je slučaj u Srbiji, zbog sveukupne privredne situacije, tamošnje vlade nisu svuda pribegle tom modelu da osnivaju, odnosno otvaraju fond koji će da utiče na razvoj turističke privrede.
Dakle, to nije jedini način i metod, a ono što mi zagovaramo kao stranka, a spremni smo da vam damo niz argumenata da je to moguće, samo da postoji podrška od strane Ministarstva, Vlade, grada Beograda, kada su u pitanju neki projekti za beogradske opštine, jesu direktne strane investicije zainteresovanih ino-partnera za razvoj turističke privrede.
Veoma je važno da dođemo u situaciju da imamo zakon o banjama, da se, kako vi volite da kažete, mislim na ove DOS-ovce, na transparentniji način izvrši privatizacija, da se ne desi da se izvrši privatizacija najvećeg turističkog operatora "Putnika" onako kako je to uradila Živkovićeva vlada i on lično, zbog toga što je taj kupac "Putnika", izvesni Ilić, njegov školski drug ili prijatelj iz mladosti. Potrebno je definisanje onoga šta je naš nacionalni proizvod, i da se pozovu strani investitori preko poslovnih banaka da ulažu u našu turističku privredu.
Bezbroj je primera u susednoj republici iz naše državne zajednice, u Crnoj Gori, gde je kroz osnivanje jednog takvog fonda došlo do mnogobrojnih zloupotreba. Kolege iz raznoraznih hotelskih kompleksa su se više puta javljale na konkurs zbog pomoći od tog crnogorskog fonda za razvoj turizma i, naravno, uvek je odziv imalo samo jedno preduzeće, a to je preduzeće koje je pod direktnom kontrolom njihove vrhuške, odnosno preduzeće koje je doskoro imalo i ministra turizma, do pre dve godine, čoveka koji je pre toga bio direktor tog hotelskog kompleksa, mislim na Bečiće. Isti će slučaj da se desi ovde.
Mislimo da je pravac i put, a znamo da su sredstva ...
(Predsedavajući: Koleginice, isteklo je vreme za repliku.)
... koja nisu za razvoj turizma ono što je ključni problem, dakle, da se kroz direktne strane investicije, bez novih zaduživanja i bez opterećivanja republičkog budžeta na bilo koji način, dođe do novca koji bi pospešio našu turističku privredu.
Rekli smo vam i juče i danas da su pojedine opštine, kao što je opština Zemun...
(Predsedavajući: Molim vas, hoćete li završiti vašu repliku?)
...gde je na vlasti SRS i gde je predsednik srpski radikal, gospođa Gordana Pop-Lazić, u nemogućnosti da od grada Beograda kao nadležnog dobiju sredstva za promociju turizma. Ali, bez obzira na to, održani su dani Beograda u Zemunu, najbolje su urađeni, mnogo bolje nego centralna manifestacija u Beogradu. Sada su pripremljeni dani Italije, koji će trajati 14 dana u opštini Zemun, zato što je to opština koja zna da iskoristi i ona skromna sredstva; ali, doći će strani investitori, kao, uostalom, svuda gde su radikali na vlasti.

Znam koliko traje replika po Poslovniku. Vaše je da me opomenete ako proteknu ta tri minuta i da budete malo više koncentrisani kada se neki od poslanika javi, da znate da li se javlja na repliku ili po Poslovniku, a smeškanje ostavite kada izađete iz sale i kada predsedavanje prepustite nekom drugom ili kada se predsednik vrati. Budite malo ozbiljniji u tom pogledu.
Gospodine Todoroviću, u pitanju je zaista jedan dijametralno suprotan pristup ne samo ovom pitanju, nego i drugim, i zato sam ja srpski radikal, a vi ste u Socijalističkoj partiji Srbije. Ponosim se time što sam u Srpskoj radikalnoj stranci i smatram da je naš program i ono za šta se mi borimo mnogo zdraviji, bolji i trajniji metod, nego ovaj koji vi imate, i vaše je demokratsko pravo, prihvatate ili ne prihvatate.
Malopre sam vam rekla da je problem sredstava i finansija, počev od lokalnog nivoa, gde treba da se unapredi turistička privreda, do ovog nacionalnog, najveći problem. Ali, opet vas podsećam na to kako su neke države u našem okruženju razvile turizam. Recimo, Grčka je imala munjeviti razvoj, ali ne kroz osnivanje državnog fonda za razvoj turizma, u periodu posle svrgavanja vojne hunte i za 20 godina, uz direktne strane investicije. Ne znam da li ste tamo nekada bili, putovali i obišli sve te destinacije i mnogobrojna prelepa grčka ostrva. Dakle, to je omogućeno kroz direktne strane investicije, kroz investiranje Italijana, kroz investiranje mnogobrojnih svetskih magnata u oblasti Turske i Bugarske. Ako pođete tim obalama i vidite kakvi su to velelepni hoteli, videćete da mi i te kako zaostajemo za njima.
Dakle, kroz ta direktna strana ulaganja, a država se u to nije mešala, već je omogućila svojom poreskom politikom da ljudi nesmetano unose kapital, da plate državi što treba da plate, ali i da zarade, turistička privreda u pomenutim zemljama se izuzetno brzo razvila.
To je zaista pokretač ne samo razvoja turizma nego i svih pratećih privrednih grana i da bismo došli u situaciju kao zemlja da privučemo te strane investitore moramo da se zapitamo ko su ti koji će da koriste novac.
Kažete da nije važno ko su ti koji će kasnije da koriste novac. Znate, u državi Srbiji, a ta će dilema prestati da postoji tek dolaskom ovako poštenih ljudi, kao što su radikali, na vlast, uvek je problem ko koristi novac.
Do sada je najveći problem bio pod prethodnom DOS-ovskom vlašću i pod ovom vlašću ko je taj ko je krajnji korisnik novca, jer gorko iskustvo ljudi, bez obzira ko su oni, koji traže pomoć jeste da do njih ne dolaze potrebna sredstva, a vaše je da se vi za to zalažete i smatram da to nije dobro, kao i poslanička grupa naše stranke.
Mi ćemo u danu za glasanje podržati ovaj amandman koji je podnela gospođa Pop-Lazić, i sledeći. A, budite uvereni da će se stvari suštinski menjati, da samo zakonski projekti, koji ne znače ništa u stvarnom poslovanju privrede, neće biti ono što će da rukovodi rad radikalske buduće vlade.

Nisam želela samo da odbranim amandman svoje uvažene koleginice gospođe Gordane Pop-Lazić, nego smatram da niste u pravu.
Kao što niste u pravu, opet je to zbog nekih nepomirljivih razlika, u tom delu, među nama kada je u pitanju pripadnost strankama, što ste ovde izrekli nešto što je apsolutna neistina, da vi pripadate jednoj opciji, a mi drugoj, jer takva podela je danas apsolutno besmislena u Srbiji.
Nije samo danas besmislena, nego je naročito postala besmislena (i to vi, gospodine Todoroviću, izuzetno dobro znate) posle 5. oktobra, posle svih nemilih događaja koji su se desili svim političkim neistomišljenicima ondašnjeg DOS-ovskog režima, među koje ste i vi sebe ubrajali i vaše kolege. Taj režim je zbog toga što se tako ponašao otišao sa vlasti u kraćem roku nego što je planirao, a danas ne postoji i bespotrebna je takva podela, što potencira SRS, i nema nikakvog vida socijalne demagogije, nego ima samo onoga što je moguće i onoga što nije moguće.
Govorim vam sa pozicije pripadnosti stranci koja ima svoj program i svoje opredeljenje, i nije ga menjala od svog osnivanja, da su direktne strane investicije, naravno uz poštovanje svih naših pozitivnih zakonskih propisa, nešto čemu ova država treba da stremi.
Uzgred da vam kažem da se u ovoj studiji o izvodljivosti samo kroz jednu rečenicu spominje oblast turizma, tek toliko da ostale kolege znaju. Ako pogledate izveštaj o stabilizaciji i pridruživanju za prošlu godinu, videćete da se nigde to ne spominje, a da je najveći razlog nedolaska investicija u tolikom obimu, problem, kako oni kažu, političke nestabilnosti i problem naše južne pokrajine, što mi potenciramo kao naš nacionalni problem, oko čega treba da se postigne konsenzus.
Danas nije na sceni takva podela (rekla sam vam da je besmislena) na levicu i na desnicu, već da li smo mi kao narod spremni da se vratimo očuvanju naših nacionalnih i državnih vrednosti i našeg kapitala, da gledamo svoja posla, u meri u kojoj to kao država možemo, kao što to radi Ruska Federacija, odnosno da primenimo taj "putinovski model", ili moramo da se oslanjamo bespogovorno na ono što nam dolazi sa Zapada, odnosno na njihove diktate i uslove.
U Srbiji postoje različite političke stranke, izuzetno profilisane, sa podrškom birača, a SRS, hvala Bogu, ima najveću podršku birača u Srbiji i verujem da će ona biti još veća. Samo postoji podela na one koji su za i protiv politike potpunog hegemonizma i globalizma koja se sada sprovodi od strane Amerike, ne samo na zapadnu Evropu, čemu se ona opire.
Mi kao država treba da gledamo ono što je naš posao, što mi imamo kao nacionalnu vrednost, a ja u te vrednosti i te kako ubrajam i naš turistički potencijal, koji će, verujem, da se razvija po programu i konceptu koji mi budemo definisali kada nam građani ukažu poverenje.

Da li nešto želim ili ne želim, gospodine Todoroviću, to dopustite meni da odlučim. Što se vas tiče, opet niste u pravu. Kao pripadnik političke stranke koja je imala i te kako mnogo kritika na rad prethodne Dos-ovske garniture trebalo bi da znate da od 2000. godine za građane Srbije (u tome je između nas razlika i zato vi dobijate sve manje glasova, a SRS 1,5-2 miliona) postoji samo podela na kriminalce i na poštene ljude.
Mi kao SRS nismo spremni da poverujemo da je ova vlada, kroz osnivanje ovakvog fonda, a sami ste rekli da će tek naknadno da ustanovi kriterijume, sposobna da nepristrasno i bez bilo kakvog vida korupcije (jer ona je očigledno prisutna u našem društvu i nije iskorenjena) ustanovi te kriterijume i zbog toga nećemo da glasamo za ovaj fond.
Da je nekakav sličan koncept i metod primenjen, a da je SRS na vlasti i njen premijer gospodin Tomislav Nikolić, znate, u to bi poveravao svaki punoletni građanin Srbije, pa i malo dete – da tu neće da bude pljačke, krađe, da će na osnovu konkursa, na osnovu pravih projekata da se dobijaju sredstva. Ovako, u ovoj vladi svako vuče premijera za rukav, traži ovo, traži ono, svako hoće svoj deo kolača. Mi nismo spremni da učestvujemo u tome.

Javljam se po Poslovniku. Gospodin predsedavajući je malo nervozan, a tu je kolega Zankov ili kolega Anđelković koji su danas u situaciji da bolje predsedavaju od vas, malo se koncentrišite. Javljam se, dame i gospodo, po Poslovniku, član 97, pogrešno me je ministar protumačio. Smatram da kao predstavnik poslaničke grupe SRS po ovoj tački dnevnog reda treba da dam nešto u prilog svojoj tvrdnji, i svojih kolega, naročito kada je u pitanju način trošenja ovih sredstava.
Juče sam vam rekla, gospodine ministre, u stvari vašim saradnicima, jer ste zakasnili po povratku iz Vrnjačke Banje na početak rasprave o ovoj tački dnevnog reda, da je u najmanju ruku degutantno da danas raspravljamo o ovoj temi, o turizmu, što je kod svakog normalnog građanina asocijacija na nešto bezbrižno, lepo. U situaciji kada ljudi imaju posao i kada imaju mogućnost da prehrane sebe i svoju porodicu, kada su zbrinuli decu u školama, kada nemaju, ne daj bože, zdravstvenih problema, onda dolaze u priliku da razmišljaju o tome da idu na letovanje, zimovanje i šta je državi potrebno i koliko bi još sredstava bilo potrebno da se unapredi naša turistička privreda.
I, kada ste već tako počeli da se razbacujete ciframa i da navodite neke od razvijenih evropskih država, pomenuste i Libiju, mogu samo da vam kažem da ne verujem da će njihova vlada i njihov predsednik biti spremni ni sa ovom vlašću naročito da sarađuju, u kontekstu njihovog zaista fantastičnog projekta, a ekonomski su izuzetno sposobni za to da izgrade neke od hotela, jer tamo ako odete nemate gotovo ništa od smeštajnih kapaciteta.
Moram da vas podsetim na to, gospodine Dimitrijeviću, da je tragom nestao ček koji je njihov predsednik poslao DOS-ovskoj garnituri i tadašnjem predsedniku SRJ, od nekoliko miliona dolara ili evra. Kako vi onda očekujete da neko, kada ima takvo iskustvo, sarađuje sa nama?
S druge strane, upoređujete daleko razvijenije, i u ekonomskom smislu, zemlje sa našom i njihovu mogućnost izdvajanja, njihove kompletne privrede i njihovih banaka pre svega. To treba da bude posao poslovnih banaka koje su spremne da po najnižim kamatnim stopama investiraju u ovu privrednu granu.
Ali, moram da vas podsetim da je ista takva priča bila u ovoj skupštini pre nepunih godinu dana, kada je osnovana, pod patronatom Republike Srbije i Vlade Republike Srbije, tzv. državna korporacija za obezbeđivanje sredstava za unapređenje dobijanja stambenih kredita. Tada je ministar Dinkić rekao da će to podići građevinsku operativu, na sve strane će početi da se gradi, građani će da kupuju po jeftinim kreditima stanove.
Toga danas nema, jer u Srbiji je milion gladnih, gledaju kako da prežive, a turizam je, znate, kao što Koštunica reče da mu je Hag deveta rupa na svirali, pa se ispostavilo da je prva, upravo na tom mestu za gladne građane Srbije.

Svačija je politička odluka u datom trenutku šta će da uradi, u kakvu će vrstu koalicije, direktne ili indirektne, da stupi. Javnost je upoznata, nije to bila nikakva tajna i samo ste tu u pravu, gospodine Obradoviću, i nema razloga da budete nervozni i da povišenim glasom replicirate, ili pokušate to da uradite, kolegi Veselinoviću.
Samo želim da vam kažem, pošto sam ovlašćeni predstavnik po ovoj tački dnevnog reda, nije tu šef poslaničke grupe, i da vam ponovim, možda niste bili u sali jutros kada je on to rekao – u Narodnoj skupštini Republike Srbije rasprava o pojedinom zakonskom projektu, kao što je ovaj predlog zakona o turizmu, vodiće se dotle dok to bude želela Srpska radikalna stranka. Ne može ništa u ovoj skupštini da se uradi, osim u danu za glasanje, kada vi odlučujete da li ćete da podržite neki zakonski projekat ili ne, bez SRS-a.
Tako će vam uskoro biti u Srbiji, kada dođe do prevremenih izbora, a njih mora da bude. Rekla sam vam, Vlada Republike Srbije očigledno beži od srpskih radikala, u smislu da ne otvara raspravu o poverenju Vladi. Podsetiću vas, jer su svi poslanici u Narodnoj skupštini dobili predlog SRS-a i o tome u skladu sa svojom savešću treba da odluče kako će da postupe kada se bude otvorila diskusija, da je glavni razlog zbog koga smo podneli inicijativu za smenu Vlade Vojislava Koštunice upravo taj što je Vlada Republike Srbije, suprotno obećanjima datim i vama i celokupnoj srpskoj javnosti, isporučila, kidnapovala u pidžami i iz bolnice odvela generala Sretena Lukića. Zar to nije dovoljan razlog da svi oni koji su na tome bazirali podršku Vojislavu Koštunici razmisle o uskraćivanju te podrške? Mi smatramo da jeste.
Verujte mi, kada se bude otvorila rasprava, moraće jednog dana, a jednog dana će neminovno doći do izbora, mnogi poslanici, za koje sada možda i sam Koštunica ne misli da će mu uskratiti podršku zbog izneverenih obećanja koja je njima pojedinačno dao, biće u prilici da tog dana pritisnu taster za SRS i za ono što mi tražimo.
Ova vlada nije sposobna da rešava ključne državne i nacionalne probleme, nije sposobna da obezbedi sigurnost, da zadovolji potrebe onih kojima je pomoć sada najpotrebnija. Pre 20 dana delegacija SRS-a je, na čelu sa našim generalnim sekretarom, obišla dve tzv. enklave, sela Prilužje i Plemetina, na području Kosova i Metohije. Ti ljudi tamo govore sve najgore o Vladi Vojislava Koštunice zbog toga što su ostavljeni na cedilu i zbog toga što četiri meseca nemaju struju, nemaju osnovne životne namirnice i zbog toga što ne znaju kakva im je sudbina, neizvesna im je sudbina i ostanak na njihovim ognjištima.
Oni, kao što su to pokazivali na prethodnim izborima, jer ste sami spomenuli Kosovo i Metohiju, u najvećoj meri veruju Srpskoj radikalnoj stranci. Od 248 biračkih mesta koja se otvaraju na okupiranom području Kosova i Metohije u 80% poverenje je dobila Srpska radikalna stranka i naš predsednički kandidat. I, za mene je zaista, ne samo za mene nego za sve srpske patriote, istinski predstavnik Srbije, odnosno njen predsednik, gospodin Tomislav Nikolić.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako gospodin ministar za trgovinu i turizam nije ovde prisutan, on je u tri navrata mogao na sednicama Odbora da čuje mišljenje koje sam iznela u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke. Moram samo da dopunim ovo što je rekao predsednik resornog odbora, gospodin Baralić, u prilog tome koliko dugo ovaj zakon čeka da uđe u skupštinsku proceduru, odnosno da danas o njemu raspravljamo.
Naime, gospodin Baralić je, kao predsednik Odbora, insistirao na tome da raspravljamo o Predlogu zakona, i to je bilo u septembru 2004. godine. Od te prvobitne verzije, tog prvog sastanka, na kome su prisustvovali poslenici iz turističke oblasti, pre svega mislim na kolege iz naše najveće nacionalne asocijacije, iz JUTE, do Predloga zakona koji smo sledećeg meseca, odnosno u oktobru, dobili nije se ništa promenilo, u smislu stava Vlade prema pojedinim pitanjima koja smo mi potencirali kao ključna u našem negiranju ovakvog Predloga zakona.
Kada je sazvana sednica u novembru mesecu sa obimnim dnevnim redom, u tom dnevnom redu je bio i Predlog zakona o turizmu; desilo se, zbog lošeg funkcionisanja skupštinske većine i zbog činjenice da se bliži kraj godine, da ste u tesnacu sa vremenom, a budžet ste morali da usvojite, da je zakon povučen iz procedure.
Ako je to već bilo tako, onda je resorno ministarstvo trebalo da promeni jedan deo obrazloženja koji je ostao u ovom predlogu zakona. Naime, u jednom delu obrazloženja stoji da je zakon urgentan, da on treba da unapredi turističku privredu, sveukupnu turističku oblast u našoj zemlji i da je potrebno da se usvoji pre početka zimske turističke sezone. Mi smo na pragu letnje turističke sezone (neki su se, a vidim i pojedini članovi Vlade, dobro baškarili, iskoristili to preliminarno letovanje u ovim danima praznika), a zakon je tek sada pred nama.
Iako mi je ovo bliska oblast, zaista bih želela da razgovaram o nekim drugim pitanjima zbog toga što mislim da je za građane u mestu Jaša Tomić i u drugim mestima u Banatu mnogo važnije i ključno pitanje šta Vlada Republike Srbije radi kada je u pitanju pomoć najugroženijima. Ako Vlada nije bila u datom trenutku sposobna da obezbedi pet ili više hiljada pari gumenih čizama da se pomogne tom narodu, ako ta pomoć stiže sporo, u najmanju ruku je, dame i gospodo poslanici, degutantno da mi govorimo danas ovde o jednoj privrednoj grani koja u pravom smislu reči za ogroman broj građana Srbije, a tako je svuda u svetu, u zemljama sa razvijenom privredom i sa standardom, predstavlja luksuz.
Mogli bismo da razgovaramo o turizmu kada ovaj zakon ne bi bio, u pravom smislu reči, za unapređenje turističke privrede mrtvo slovo na papiru i kada bi on davao garancije nama kao poslanicima i uopšte svima koji očekuju da nađu uposlenje u turističkoj grani da će se u narednom periodu, a da to bude produkt usvajanja ovakvog zakona, obezbediti više desetina hiljada radnih mesta.
Postoje egzaktni podaci za zemlje jugoistočne Evrope, u nekoj komparaciji sa Grčkom, pa sa zemljama na zapadu, sa turistički razvijenom Španijom, Italijom, tu je i Francuska, koliko je potrebno sredstava u toj prvobitnoj akumulaciji kapitala, kada je u pitanju turizam, da bi se obezbedio određeni broj radnih mesta.
S obzirom na naš životni standard, na veliku nezaposlenost i procenat nezaposlenosti žena u odnosu na ukupan broj nezaposlenih u Srbiji, a njih je 980.000, ljudi koji su se bavili ovim, a pre svega su sa Ekonomskog fakulteta iz Kragujevca, kroz razne studije koje su izrađivali u tom smislu, došli su do zaključka da bi jedna milijarda američkih dolara investirana u turizam donela 120.000 novih radnih mesta.
Naravno, građani Srbije ne mogu ni da sanjaju o investiciji od milijardu američkih dolara, jer i oni veliki privredni sistemi koji čekaju da budu restrukturirani, na način kako je to nakaradno utvrdila prethodna DOS-ovska garnitura, u situaciji su da sada posmatraju šta se dešava sa onim, uslovno rečeno, razvijenijim privrednim granama, nego što je turizam danas.
Svi ljudi koji prate turizam i kod nas i u svetu moraju da se slože sa ocenom da ta privredna grana, pre svega zbog svog sezonskog karaktera i zbog određenih negativnih uticaja koji su ovde u Srbiji prisutni, na sveukupan ekonomski rast može da ima depresivni karakter.
Ako pogledate stanje u srpskom hotelijerstvu – danas je počela u Vrnjačkoj Banji godišnja turistička berza banjskih i klimatskih mesta u Srbiji – ako pogledate banjski turizam, rekreativni turizam, stanje našeg ugostiteljstva, svi ćete se složiti sa ocenom da je sistematsko urušavanje privrede, što je naročito bilo izraženo kroz pljačkašku i svakojaku privatizaciju poslednjih nekoliko godina, doprinelo tome da se privredna grana kao što je turizam dodatno uruši, da se ti negativni efekti izbace na površinu, odnosno da se broj nezaposlenih u turizmu povećava, umesto da se smanjuje.
Šta nam je predlagač u ovom zakonu dao, a sa čime se ne slaže poslanička grupa SRS? To su odredbe zakona koje samo, uslovno rečeno, usklađuju turističku oblast sa drugim razvijenim zemljama; stvara se fond za razvoj turizma, čiji karakter i način poslovanja nisu prihvatljivi za SRS, a i za sve druge ljude koji bi pretendovali da dobiju pomoć za razvoj svog turističkog programa, odnosno projekta, zato što je ovaj fond koji je ovako sačinjen i kroz ovakav upravljački organ prostor za manipulisanje.
Vi znate stav Srpske radikalne stranke kada je u pitanju bilo koja agencija ili osnivanje bilo kog novog fonda.
Evo, uporediću to sa fondom koji je Vlada Republike Srbije osnovala za naše napaćene sunarodnike na Kosovu i Metohiji. Videli ste da je efekat akcije koju je SRS sprovela, a to je samo prva faza, kroz pomoć deci u osnovnim i srednjim školama i kroz donaciju 100 kompjutera, odnosno celokupne konfiguracije za školu, mnogo veći nego celokupan efekat onoga što je Vlada Republike Srbije učinila za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Mi koji smo bili tamo i obišli srpske enklave, obišli sela Prilužje i Plemetina, naravno da nismo mogli da dođemo sa pričom o tome da je na dnevnom redu sednice, iza vaskršnjih praznika i Đurđevdana, zakon o turizmu, zbog toga što bi to bila, u najmanju ruku, uvreda za te ljude. Oni nemaju struju već četiri meseca, nemaju hranu, nemaju osnovna sredstva i mogućnosti da školuju svoju decu.
Ako ovaj zakon samo treba da predstavlja neki okvir, ali on nije dobro definisan, onda da malo pogledamo šta je to na šta bi buduća odgovorna vlast, za koju jedino tvrdim da će biti ona radikalska, trebalo da obrati pažnju da bi se razvoj turizma u Srbiji unapredio.
Na tom prvom sastanku, kada smo razmatrali Nacrt zakona o turizmu, bile su velike primedbe od strane uvaženih kolega, izuzetnih stručnjaka, pre svega vlasnika vodeće turističke agencije u zemlji, dve agencije, a zatim i direktora JUTE gospodina Stankovića, na činjenicu da JUTA, kao institucija u pravom smislu reči, kada je u pitanju metod, način i restrikcija okupljanja pravih poslenika turističke privrede, nije zastupljena u upravnom organu Turističke organizacije Srbije.
Zatim, za nas je, ako je već predlagač hteo da uredi turističku oblast, bilo neprihvatljivo da nam se na naš amandmanski predlog da obrazloženje da u lancu turističke ponude ne treba svi da budu kažnjeni, odnosno da snose konsekvence ako dođe do nepoštovanja ugovora.
A, sa druge strane, drugi amandmani, koji se tiču polisa osiguranja za putovanje, i to piše – za svako putovanje, o tome ćemo kada bude rasprava u pojedinostima, za turističke agencije, ovde su kasnije prihvaćeni, ali kompromisnim rešenjem koje je ponudila grupa poslanika okupljena oko Vuka Draškovića, odnosno SPO (jer za ove druge se ne zna šta su), jer je u međuvremenu došlo do stranačkog, odnosno internog usaglašavanja tih kolega poslanika sa gospodinom ministrom.
Dakle, to nisu bili njihovi prvobitni amandmanski predlozi, odnosno reakcije na pojedine članove, već je to učinila SRS i njeni poslanici, kao gospođa Pop-Lazić, jer jedan amandman se odnosi na njen predlog, gospodin Nemanja Šarović, kolega Darko Glišić i svi oni koji su identični amandmanima ove grupe koja je prihvaćena.
Tu se zapravo vidi da ministar nije pokazao, što se pokazalo kroz raspravu na odborima, fleksibilnost u tom smislu, a naročito kada su bile na sastanku prisutne kolege iz JUTE, u septembru mesecu, iz dve vodeće turističke agencije poznatih tur-operatora u našoj zemlji; veoma loše je dočekao te naše primedbe, ne shvatajući zapravo da one dolaze iz struke i da su to zaista pravi problemi koje imaju turističke agencije u svom poslovanju.
(Predsednik: Da li koristite i drugih deset minuta?)
Da, iskoristiću. Smatrali smo da je neophodno da se u lancu turističke ponude svaka manipulacija ili svaka improvizacija strogo sankcioniše.
Vama su poznati slučajevi, nažalost, neki su i tragično završeni, kada su u pitanju neki kvaziprevoznici, kada su u pitanju organizatori pre svega ekskurzija za našu omladinu, i to u inostranstvu, da je bilo dosta nemilih događaja. Zato je intencija poslaničke grupe SRS bila da amandmanom koji smo podneli na Predlog zakona definišemo koje je to preduzeće, taj pravni subjekt koji može da se bavi organizovanjem turističkog putovanja.
Kada je u pitanju amandman na član 54, koji je podneo uvaženi kolega Milorad Mirčić u ime poslaničke grupe SRS, išli smo dotle da kroz predlog sasvim novog člana, odnosno dodatka uz postojeći član, definišemo šta je to dužna da uradi turistička agencija u obavljanju poslova organizovanja putovanja. Verujte, sve ovo što smo naveli, odnosno kolega Mirčić, u tačkama od 1) do 6) izvire iz problema koje danas imaju turističke agencije u Srbiji.
Kolege koje se visoko profesionalno time bave, koje su u otežanim okolnostima, pod neviđenim sankcijama koje je naša zemlja imala, smogle snage i energije da bezbedno, profesionalno, veoma korektno organizuju putovanja u zemlji i inostranstvu znaju da je ovako nešto potrebno, a ministar se jednostavno o to oglušio i nije želeo da prihvati.
Nametnuo se opšti utisak kod poslanika SRS-a, članova Odbora za turizam, da je gospodin ministar, koji nije došao na vreme, na početak rasprave, a čekao je osam meseci da mu zakon dođe u proceduru, nastupio više stranački, odnosno sa određenim animozitetom kada je u pitanju naša poslanička grupa, iako je šest meseci posle toga malo prerađene, ali suštinski gotovo iste amandmane drugih kolega koji pripadaju njegovoj stranci prihvatio. Njihovo je pravo da to podnesu, ali tek toliko da se zna da su to bile naše osnovne primedbe od samog početka.
Srbija, uz sve ove probleme koje ima, ne može da kaže da je osnovni prioritet razvoja privrede turizam uopšte.
Ali, kada je u pitanju jedinica lokalne samouprave, kada je u pitanju okrug (ili kako to neki vole da zovu - region, jer on to nije, u administrativnom smislu samo je zaokružena celina), naročito u centralnom delu Srbije i u banjskim i klimatskim mestima, ti ljudi imaju velike probleme, zbog toga što bi mogli u punoj turističkoj sezoni da uposle veliki broj onih koji su bez posla, pretežno žensku radnu snagu. Jer, osim upravljačke funkcije, za rad u turizmu, pre svega u ugostiteljstvu, nije potrebna neka posebna kvalifikacija i to bi i te kako koristilo tim ženama, ali zašto ne i mladićima ili mlađim muškarcima koji su bez posla.
Ovde se zapravo ide na to da se kroz privatizaciju koja je izvršena, pre svega određenih hotelskih i ugostiteljskih preduzeća, sposobni ljudi, sa decenijama istrajnog i marljivog rada u oblasti turizma i ugostiteljstva, izbacuju na ulicu i za njih danas nema posla.
Naravno, mi ne možemo da kažemo da ćemo Jadransko more da smestimo u Šumadiju ili Vojvodinu ili da će kroz Aranđelovac da protiče Dunav, ali znamo da svaka zemlja koja stremi razvoju, svaka oblast koja ima razvojne mogućnosti, ali da je odgovorna, naravno, vlast (što su pokazali radikali u opštinama gde su došli na vlast), može da uradi projekte za svoju okolinu i samim tim da poboljša uposlenost. Međutim, očigledno je da od strane Vlade Republike Srbije nema dovoljno sluha za one projekte koji čekaju već nekoliko godina.
Branislav Dudić, inspektor za turizam u Šumadijskom okrugu, još 2001. godine podneo je zahtev za kategorizaciju na području Šumadijskog okruga kada je u pitanju seoski turizam. Jedna gospođa koja je profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu je još pre više godina uradila, zajedno sa grupom svojih studenata, kada je otvoren odsek za turizam pri fakultetu, studiju o tome šta može Šumadija, sa svojim kulturnim, etno i svim drugim osobenostima, da ponudi kao turistički proizvod. Međutim, do dana današnjeg nema odgovora od Ministarstva, ni onog prethodnog koje je vodio Milosavljević, ni ovog koje vodi Dimitrijević.
Takođe, sećate se da je u tom sazivu o kojem sam govorila na početku rasprave bio i predlog zakona o skijalištima. Mogu vam reći da je taj zakon još iz vlade u kojoj je učestvovala Srpska radikalna stranka, kada je Čerović bio ministar za turizam; do dana današnjeg toga nema na dnevnom redu.
Što se tiče turističkih organizacija, a to se potencira u obrazloženju, hitnosti i neophodnosti donošenja ovog zakona, reći ću vam nešto što je potpuno poražavajuće za turizam uopšte, a tiče se grada Kragujevca. Reći će ministar da to nema direktne veze sa Ministarstvom ili Vladom, ali neka se zapita zašto je to tako.
Turistička organizacija Kragujevca, verovali ili ne, sa samo šestoro uposlenih, u centralnoj Srbiji, u gradu koji ove godine obeležava, kako su to ovi Stevanovićevi proglasili, godinu ustava i teatra, ne dobija ni jedan jedini dinar iz budžeta Skupštine grada Kragujevca. To treba da ide na dušu Veroljubu Stevanoviću i novoj gradskoj vladi koja nije imala sluha za to, već se oglušila na zahteve kolega koji već mesecima ne primaju platu, izdržavaju se od čuvenog ″šumadinca″, odnosno one skulpture, veće ili manje, koju neki od vas možda imaju u svojim kabinetima ili su poneli kao uspomenu iz nekog etno-centra.
Da li je normalno, kada se razvoj regionalnog turizma i privrede uopšte promoviše od strane gospodina Dimitrijevića ili bilo kog drugog ministra, da u takvom stanju i sa takvim mogućnostima, koje zaista ti ljudi imaju, jer su iskusni u svom poslu, ne mogu da ih iskažu, jer ni od koga nemaju pomoći.
Nama uopšte nije bilo prihvatljivo ni rešenje, a to gospodin ministar zna iz prethodne tri diskusije u odborima, koje se tiče mogućnosti organizovanja putovanja i da se pod to podvuče sindikalno ili rekreativno putovanje koje može da organizuje bilo koja asocijacija, sindikat ili ljudi koji su neuki za taj posao, a da to putovanje traje više dana.
Ne mogu da špekulišem time da li će skupštinska većina, a Vlada i ministar su to učinili, da prihvati amandman koji je istovetan amandmanu SRS-a, a koji je podnela malopre pomenuta grupa poslanika, jer je naš cilj bio ...
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Imaćemo mogućnosti da dosta razgovaramo i o Predlogu zakona u pojedinostima ili, eventualno, u replikama.
Zapravo, naš cilj je bio da omogućimo rad ljudima koji su visoko kadrovski obučeni, koji taj posao kvalitetno rade i koji su spremni da, ako naprave grešku, zaista snose konsekvence, ali da bude isti aršin za sve. Bilo nam je neprihvatljivo i onda smo podneli amandman. Međutim, kažem, prihvaćen je amandman istog teksta, ali podnet od strane drugih poslanika, iako je usledio mesecima kasnije.
Rekla sam već gospodinu ministru da turistička grana ili bilo koji drugi posao koji obavlja bilo koji ministar u Republičkoj vladi, ali očigledno je to manir svih ministara, ne može da bude u uskostranačke svrhe. Gospodine ministre, uzmite "Veliku Srbiju", najnovije izdanje, možete kasnije da pogledate.
(Predsednik: A vi privedite kraju vaše izlaganje.)
Pitala sam gospodina ministra, verujte mi, to je jedan jedini put da u poslednjih 14 godina nisam otišla na turističku berzu, odnosno na sajam turizma u Beogradu, zašto je na pozivnici napisano da će sajam turizma (inače, direktor sajma je takođe član SPO-a) da otvara neko ko pretenduje na neki kraljevski presto. Oni su napisali, zamislite – njegovo veličanstvo prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Ma nije moguće!
Onda je on meni rekao – znate, sajam može da otvori bilo koji drugi građanin. Lepo, gospodine ministre, ali vi nećete biti u toj prilici, to vam tvrdim, sledeće godine kada bude bio sajam turizma u Beogradu, pa neće moći niko od vas, ni taj Trpković, ni vi da se šepurite tamo, ni onaj ko ne zna da govori srpski jezik.
(Predsednik: Vreme.)
Vi ćete posmatrati kako će to da čini budući ministar, odnosno vlada koju će da predvodi SRS. Ne samo da Branislav Dudić, kolega inspektor iz Kragujevca, i druge kolege neće morati da čekaju po nekoliko godina da se izvrši kategorizacija seoskih kapaciteta u Šumadiji i u drugim oblastima, nego ćemo, uz one prioritete koji nas očekuju, turizmu dati veliki značaj i uključićemo ljude iz struke.
Bez obzira na to što ste vi sujetan čovek, mogli ste da prihvatite one predloge i sugestije koje su vam kolege dale, ali vi to niste želeli, jer ste uskostranački posmatrali ovaj problem. Branili ste se argumentima na svim sednicama Odbora, koji zaista ne piju vodu, što bi Šumadinci rekli, ali u danima koji slede, jer ova rasprava o amandmanima će biti duga i možda mukotrpna za vas, pokazaćemo vam da smo imali bolja rešenja i da je trebalo još u septembru da ih prihvatite.
Ovako, ovaj postojeći zakon o turizmu, uz ove korekcije i izmene i uz naše apsolutno neprihvatanje ovakvog osnivanja fonda, neprihvatljiv je za poslaničku grupu SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako je predlagač zakona, koji se u dva navrata menjao, kao i saradnici iz ministarstva, želeo da prati petodnevnu raspravu, što u načelu što u pojedinostima, koja će se očigledno nastaviti i danas celog dana, mogao je da prihvati nešto od argumentacije koju smo izneli i da, na kraju, ukoliko iz rasprave o deset članova zakona, dolaskom do člana 11. nije shvatio, shvati da zakon još uvek može da povuče iz procedure.
Ovako, kako god da se koncentrišete ili ne, ili pukim pritiskanjem za ili protiv kod glasanja o amandmanima, kada dođete do člana 11. na koji je amandman podneo gospodin Momir Marković, a to je da se on briše, odnosno da nikada ovaj zakon ne stupi na snagu, učinite to, ako želite da pokažete građanima Srbije – a naročito onima koje ste obmanuli u predizbornoj kampanji obećavajući im da ćete da vratite, i to brzopotezno, oduzetu imovinu – i sebi, a i tim prevarenim biračima, da ovo zapravo i nije bila vaša autentična namera i da je ovo jedan kvazizakonski projekat, jedna vrsta anketiranja koja ništa ne znači.
Ako razmislite o članu 6. i o roku do koga se imovina popisuje, odnosno prijavljuje, ako se vratite na član 10. ili na prvi član zakona, vidite da je on sam po sebi kontradiktoran i da uopšte nije usklađen ni sa našim Ustavom ni sa pravnim okvirom koji je važeći u Srbiji. Ovaj zakon ne može ni da bude primenjen. Samim tim, videli ste da sve ono što ste pokušali da nam kažete u prilog tome da je ovaj zakon dobar, a mnogo vas je odustalo od bilo kakvog ubeđivanja, jer niste imali kontraargumente, ne stoji. Promenjeni predlagač, ministar Parivodić, koji je uleteo umesto tada odsutnog Dinkića, i sam je shvatio prilikom obrazlaganja zakona i pokušaja da ga pohvali kao ovlašćeni predstavnik Vlade da on nema nikakvog smisla.
Morate da razumete da je u Srbiji danas mnogo važnija situacija koja muči građane srpske nacionalnosti koji žive u južnoj srpskoj pokrajini, da je mnogo važnije što ljudi nemaju posao i što izuzetno teško žive. Meseci prolaze, koristili ste i prošlu i pretprošlu nedelju da građanima šaljete navodno pozitivne poruke zbog tzv. Studije o izvodljivosti i da će to da donese procvat u Srbiju.
Kad govorite o evropskim i drugim integracijama koje nam toliko ovde promovišete onda nam recite kako ćete to da sprovedete, jedan ovakav zakon koji nema nikakvo ustavno utemeljenje, a kažete i obećali ste onima koji vam prekrajaju najviši zakonski akt da ćete da poštujete ovaj sada važeći. Obećali ste im da ćete da donesete novi ustav, pa ste videli da to ne ide i da ne može bez srpskih radikala. Ma koliko da se vi sastajete ili da kombinujete ovako ili onako, to jednostavno ne može.
Zato je danas jasno da će birači nama – i to nije samo u predizborne i propagandne svrhe, nego je to suština razlike između nas i vas – mnogo više da veruju, jer mi nismo nikada bili skloni tome da šaljemo negativne poruke i da dajemo lažna obećanja. Kao što ja, kao jedan od članova SRS-a, obrazlažući ovaj amandman gospodina Momira Markovića danas kažem građanima Srbije da je teško da će im ikad ta imovina biti vraćena i da im srpski radikali nikada to nisu obećavali iz razloga što je nemoguće da se to do kraja sprovede korektno i da se u jednom trenutku jedna istorijska nepravda ispravi posle 60 godina, tako je jasno da će sve to da dođe na svoje i da u momentu odlučivanja prilikom buduće mogućnosti izbora oni više neće da veruju vama i tim praznim obećanjima.
Nije dovoljno da se samo pojavite sa političkim pamfletom ili sa programom koji je nesprovodiv i da pokušate ovako nevešto, kao što je to ovaj kvazizakon, da ga ponudite Narodnoj skupštini, odnosno javnosti i da kažete – eto, mi smo završili posao.
(Predsednik: Vreme.)
Evo završavam. Nije, zato što posao ne može da bude završen na ovaj način. To su shvatili i ovi iz Lige za zaštitu privatne svojine i iz raznih drugih asocijacija, koje ste svih ovih 15 godina zastupajući ovaj pogrešan stav o ovakvom načinu povraćaja imovine lagali i obmanjivali. Tako se ne radi sa narodom koji želi i očekuje od odgovornih i moralnih političara da drže reč ili da sprovode u delo ono što je zacrtano u njihovim programima.
Ovo nikada nije bio deo programa Srpske radikalne stranke. Nikada nismo imali taj udvarački odnos prema onima, ma koliko stotina da ih je bilo, koji su to želeli od onih koji očekuju da dođu na vlast. Jednostavno smo se trudili da im objasnimo, kao i vama, da je nemoguće da se izvrši na ovakav način, odnosno kroz ovakav početni vid anketiranja povraćaj imovine. Zbog toga sam apsolutno sklona tome da verujem da će oni, imajući u vidu takvo razmišljanje i stav SRS-a, oni koji su to od vas očekivali, uz naš ovako otvoren stav...
(Predsednik: Šest minuta i 45 sekundi, hvala.)
... evo, završavam, zbog drugih naših programskih ciljeva na sledećim izborima glasati za SRS.