Dame i gospodo narodni poslanici, nisam ni očekivala da će nadležni ministar i Odbor da prihvate ovaj amandman iz prostog razloga što bi onda ministru Dinkiću i sadašnjem ministru za informisanje i kulturu bile vezane ruke da rade ono što im je ovim zakonom omogućeno, a što je ustanovljeno za vreme prethodne DOS-ovske garniture, koju ste vi samo nasledili i vladate apsolutno isto, u kontinuitetu, istim metodama i zakonskim propisima.
Za nas je zaista bilo neprihvatljivo da se kod donošenja svih zakona iz svih oblasti uvode ovakvi stavovi i ovakva ovlašćenja ministrima da, a toga ima u oblasti pravosuđa, zdravstva, finansija naročito, mogu po ovim DOS-ovskim zakonima – koje vi sada kao ovaj, ništa suštinski, ali delimično neke stvari menjate – da vrše propisivanje određenih dodatnih podzakonskih akata i da bliže, kako to predlagač ovde kaže, uređuju način na koji će se nešto uraditi.
Član 9, o čemu je govorila gospođa Vjerica Radeta, poslanik srpskih radikala, i gospodin Arsić, trebalo je da bude zaista podsticaj u pravom smislu reči za oblast zdravstva, za naučne i humanitarne, verske delatnosti, za kulturu, za humanitarne aktivnosti, koje su slabo bile izražene za vreme prethodne vlasti, a humanost na delu se nije pokazala od strane garniture koja je učinila sve da narod mnogo teže živi. A nismo ni očekivali da će ovaj zakon da bude, kao što to neko od poslanika novog DOS-a juče ovde reče, podsticaj za zapošljavanje i za investicije.
Amandman kojim tražim da se stav 10. člana 15. postojećeg zakona briše, odnosno ovoga što kozmetički Dinkić predlaže, govori o tome da bliže propise o tome šta se u smislu ovog zakona smatra ulaganjem u oblasti kulture donosi ministar nadležan za poslove kulture, po pribavljenom mišljenju ministra finansija i ekonomije.
To ne da nije prihvatljivo, već je zaista jedan poligon za zloupotrebu svake vrste. Toga je bilo na delu i biće. Podsetiću vas samo na ministrovanje Branislava Lečića. On je bio ministar za kulturu i informisanje u DOS-ovskoj prethodnoj vlasti. Taj ministar osim svoje bahatosti, koju je najviše ispoljavao za vreme čuvene akcije "Sablja", kažnjavao novinare i medije, zatvarao pojedine medije, tu bahatost je ispoljavao kroz ovakav zakon i njemu slične, uređujući i propisujući, odlučujući, a naravno sve to o trošku građana Srbije, šta je to, koji je to deo i koja oblast kulture u koju treba da se ulaže.
Njegova predstava "Kontejner", u kojoj je on jedan kontejner, baš tako slični glavni akteri, bila je promovisana u gotovo svim pozorištima u Srbiji. Ministar Branislav Lečić je za tu uslugu, da on kao ministar dođe i predstavi se malobrojnoj publici u nekom gradu, odobravao primera radi nekom pozorištu u Srbiji 100.000 dinara, da ne licitiram sada tačnom sumom, a zauzvrat tražio da on dođe i gostuje sa svojom predstavom "Kontejner", koja je, najblaže rečeno, izrazito antisrpske orijentacije i nema veze ni sa našom tradicijom, ni sa srpskom kulturom, ni sa onim što mi predstavljamo kao narod i, naravno, lepo zaradio u tom mestu u kojem dobije takvu vrstu protivusluge.
Sa druge strane, mnogi ljudi iz oblasti kulture koji su želeli da neguju ono što mi kao država i narod imamo, naše nacionalno blago, da pospešuju razvoj i vaspitanje budućih generacija na zaista istinskim i pravim srpskim tradicijama, on to nije radio i nije želeo da odobrava novac za takve projekte. Sve to zbog toga što je ovakav zakon, ma ko da je ministar, a u budućoj vladi, u to budite sigurni, ministar za kulturu će biti neko od srpskih radikala, ne može da ima ovakva ovlašćenja, da on određuje koliko i kome će se novca davati i šta je to što smatra prioritetom u oblasti kulture. To ne samo da nije dobro ni za jedan narod, ni za jednu državu...
(Predsednik: Vreme.)
Završiću, gospodine Markoviću, valjda vas najviše oblast kulture interesuje, pa budite ljubazni, dozvolite mi da završim.

Dakle, završiću o tome, a taman sam htela još neku reč o knjigama da prozborim i o činjenici da je prethodno Ministarstvo trebalo da bude najviše zainteresovano da pospeši i čak i da uloži u promociju nacionalnog srpskog bukvara u pravom smislu reči.
I kapitalnog dela predsednika naše stranke prof. dr Vojislava Šešelja "Ideologija srpskog nacionalizma", koju svima vama, vidim da imate mnogo slobodnog vremena, toplo preporučujem da čitate u ovim letnjim danima, jer se ne bavite ozbiljno ovim zakonskim predlozima.
Što se tiče kulture i ovakvih ovlašćenja ministara, apelujem na poslanike, bez obzira kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, da prihvate ovaj amandman, da se stav 10. briše i da nijedan ministar nema takva ovlašćenja, da tako slobodno raspolaže sredstvima koja su veoma važna za oblast kulture.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Veroljub Arsić, koji je podneo amandman na član 51. zakona, a inače se dosta bavi ovom celokupnom problematikom, u toku rasprave i danas i prethodnih dana želeo je da upozori vladajuću većinu i pre svega Mlađana Dinkića da se kroz ovakve zakonske odredbe otvara prostor za sumnju od strane poreskih obveznika šta će biti ubuduće ako se Vlada na takav način bude ponašala.
Nije bio tu ministar Dinkić kada sam govorila o članu 9. i našem amandmanu na član 9. zakona, gde smo isto stavili jasnu i nedvosmislenu primedbu na to što se predlagač usudio da daje tolika ovlašćenja ministrima, da oni bliže uređuju način korišćenja sredstava i procene onoga šta je dobro, odnosno šta je u interesu kulture za državu, a šta nije.
Mlađan Dinkić je dao ovaj predlog zakona, i to opet moram da ponovim, prepisujući, odnosno koristeći sve ono što je radio Božidar Đelić, sa prethodnom DOS-ovskom garniturom, uz neke izmene, a tiče se i ovog člana 74.
Međutim, Đelić nije išao taj korak dalje da kroz promene stope poreza na dobit preduzeća utvrđuje da će Vlada Republike Srbije do kraja godine da određuje način utvrđivanja i plaćanja mesečnih akontacija poreza na dobit, već je članom 74. predviđeno da obveznik poreza tokom godine porez na dobit preduzeća plaća na osnovu podataka iskazanih u poreskoj prijavi u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu uređuje u skladu sa članom 63. ovog zakona i to se u ovom Dinkićevom predlogu nije menjalo.
Upućivanje poreskih obveznika na ovakvo slobodno tumačenje Vlade otvara prostor za sumnju kod svih onih koji hoće normalno i pošteno da rade u zemlji u kojoj nemaju mogućnost, ni prostor da na taj način rade, zato što im Vlada i sam Dinkić nisu to omogućili, nisu pokazali da su spremni to da urade u proteklih nekoliko meseci.
Obećanja su prazna, ministre, i građanima ste obećavali mnogo toga kao guverner 2000. godine i ništa od toga nije bilo. Vama je verovatno bolje. Jedan vaš poslanik juče se usudio i zapitao, onako u arogantnom i ironičnom tonu, obraćajući se koleginici Radeti, rekao je - kakvi kumovi, gde su, ko je kum, ko je kuma. Odlično vi znate ko su kumovi, ko se okoristio o državu i o narod, ko je pljačkao, ko se bavio malverzacijama, nedozvoljenim poslovima.
Ako vi smatrate kao ministar finansija da ovako specijalnim članom zakona, da se tako izrazim, i načinom na koji će to Vlada Republike Srbije da utvrđuje, treba da se ophodi Vlada prema poreskim obveznicima, onda to nije dobro.
Način vašeg ophođenja inače nije dobar i nije primeren ni funkciji koju obavljate, jer ste se veoma loše juče ophodili prema jednom narodnom poslaniku, koleginici Radeti, verovatno na takav način preteći prstom razgovarate i sa pojedinim poreskim obveznicima i ko zna dokle će to dalje da vas odvede, jer kad se čovek jednom osili, dok mu se neko oštro ne suprotstavi, a mi ne želimo da to bude na drugi način, nego samo građani da vas još gore kazne na izborima, kao što su to uradili pre mesec dana, onda vi nećete da se dozovete razumu i nećete da shvatite da nije baš tako kao što ste vi ovde napisali i da je stvarnost sasvim drugačija.
Takav način uređivanja ove oblasti i takva ovlašćenja i za ministra i za Vladu ne samo da nisu dobra, već pokazuju odsustvo svake realnosti, jednu bahatost kojoj ste vi, Mlađane Dinkiću, i te kako skloni, i mislim da poreski obveznici to razumeju i da će zbog toga želeti uskoro, kao i veliki deo naših građana, da vi odete sa te funkcije i da nam vi više ne dajete ovakve potpuno neprihvatljive zakonske predloge. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mihailoviću, moram da upozorim na činjenicu da je potpredsednik Skupštine, Vojislav Mihailović, izrekao nešto što je jako opasno i strašno za ljude koji žele da predsedavaju Narodnom skupštinom i nije ni malo smešno.
Vi koji ste izabrani, na bilo koji način, poštujemo volju građana, na listama stranaka, grupacija koje su vas predložile, morate da znate da vaše ponašanje i ponašanje svakog od nas pojedinačno, u skladu sa ovim poslovnikom i Ustavom Republike Srbije, određuje i politički život, i demokratski razvoj, i procese u našoj zemlji, i način na koji će da funkcioniše najviše zakonodavno telo.
Gospodin Vojislav Mihailović, koji je sticajem okolnosti jedan od potpredsednika zbog takve participacije njegove stranke, nije prvi put poslanik u Skupštini. Vi ste, gospodine Mihailoviću, to bili mislim dva puta pre ovog saziva i vrlo dobro znate na koji način mogu sa ove govornice da se obraćaju ministri, narodni poslanici i drugi koji na to imaju pravo.
Nikada, čak i prethodnoj DOS-ovskoj garnituri, čak to ni Nataši Mićić nije palo na pamet da kaže - ne možete da govorite zbog toga što je ministar imao završnu reč. Objasnite mi i objasnite narodnim poslanicima kako je moguće da vi kao poslanik iz ranijih saziva, sada potpredsednik Skupštine, ne znate član 89. Poslovnika. Vi ne znate ko, kada i zbog čega može da izađe i da govori sa skupštinske govornice.
Gde piše, u kom stavu, da posle izlaganja bilo kog ministra ne može da izađe narodni poslanik na repliku, kao što je to sada direktno, prepoznajući deo svog govora u izlaganju Mlađana Dinkića, želeo da uradi kolega Veroljub Arsić. Dokle će to nas, dame i gospodo poslanici, da odvede.
Šta ćete da radite, ako ministar ima kravatu druge boje, poslanici ne mogu tog dana da izađu za govornicu. Ako je došao drugim kolima, pokvario mu se audi A8, ne mogu poslanici za govornicu.
Ako je došao, ima neke probleme sa kumovima i prijateljima, ne mogu poslanici za govornicu. Hajde tako da se ponašamo onda, a da se ne ponašamo u skladu sa demokratskim odlučivanjem i ovakvim nakaradnim Poslovnikom, kao što je ovaj, i članom 89.
Bilo bi dobro da više nikada i ne pomislite da takva zabrana može da se izrekne narodnim poslanicima, da zadržavate poslanika koji ima direktno pravo, prozvan je da izađe ministru na repliku. Izgleda da ste i vi, gospodine Mihailoviću, pobrkali neke lončiće. Vi morate da znate, vi ste poslanik, potpredsednik Skupštine, da je ministar Mlađan Dinkić, ministar zahvaljujući većinskoj volji, kakvoj-takvoj, poslanika u ovoj skupštini i da mora da poštuje i poslanike i ovu govornicu i da se na korektan način obraća svima.
Kada je rekao konstruktivne rasprave i konstruktivne primedbe ...
(Predsedavajući: Molio bih vas da pazite na vreme, jer ste prekoračili vreme.)
... naravno, srpski radikali su se prepoznali u tome, davali smo konstruktivne amandmane, konstruktivno smo govorili, ali nemojte više nikada da kažete poslaniku da ne može da izađe zato što je ministar rekao i to je kraj. Nema kraja. Kraj je kad poslanici odluče i kada skupštinska većina donese odluku.

Morate da primenite član Poslovnika, gospodine Mihailoviću, koji jasno govori da ako niste u stanju, očigledno niste, svojim autoritetom da održite red u sali, morate da napravite pauzu.
Pošto su nervozni poslanici iz grupacije G17 plus i počeli su da ustaju iz svojih poslaničkih klupa, da napuštaju salu, da vam kažem da niste ili ste sami nesmotreno obratili pažnju i pogledali u ovo što se zove Poslovnik, taj ko vas je savetovao nije vas pravilno savetovao. Jeste da to piše, da posle završenog pretresa Predloga zakona u pojedinostima, pravo na završnu reč ima predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača.
Ne znači da neko ne može da izađe posle njega od poslanika i da mu replicira. Mlađan Dinkić je mogao u svom završnom izlaganju da kaže poslanicima - vi ste ovakvi, vi ste onakvi, vi ste kriminalci i niko da mu ne izađe na repliku.
Dakle, ne samo da niste u pravu, gospodine Mihailoviću, već vas upućujem na to, a ima vremena, vratiće se Predrag Marković popodne, sednite polako, jedan po jedan list, naučite ovaj poslovnik dok ga mi ne promenimo i ne privedemo demokratskoj pravoj volji, pa sledeći put dođite, predsedavajte i ponašajte se u skladu sa ovim poslovnikom.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je bilo tokom cele prošle godine, a naročito u kampanji za parlamentarne izbore, zapravo, od formiranja te tzv. ekspertske grupe G17, ne plus nego zaista minus, da ljudi koji su čelnici te organizacije koja preferira da bude politička, nemaju dodirnih tačaka sa poljoprivredom kao problemom u našoj zemlji unazad decenijama i za vreme perioda komunizma, naročito u periodu kada su poljoprivrednici, zbog neprimerenih sankcija tzv. međunarodne zajednice, onda jedne loše politike onih koji su činili vlast u godinama kada je SRS bila najtvrdokornija opozicija, nemali smisla i sluha za ono što smo mi apelovali i upućivali te apele sa ove skupštinske govornice.
Za vas koji ste prvi put i u prvom sazivu u ovom visokom skupštinskom domu jedna informacija - SRS koja od početka učestvuju u parlamentarnom životu Srbije, od 90-tih godina naovamo, istrajna je u tome i svaki poslanik srpskih radikala, najpre je to bio samo naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj, a zatim sa velikim brojem, sada je to broj od 82 poslanika srpskih radikala, činili smo sve da apelima na vlast utičemo na to da se položaj poljoprivrednih proizvođača u našoj zemlji poboljša.
Osnovna stvar da se to uradi je da se skroji racionalan i razuman budžet. Ministar Dinkić bi morao da zna da se četvrtina aktivnog stanovništva u zemlji, to je tačan podatak, četvrtina ukupne naše populacije, bavi poljoprivredom. Imamo ogromnih problema u poljoprivredi, kao primarnoj i strateškoj grani u našoj zemlji, o kojoj bismo morali, a to će da uradi samo odgovorna radikalska vlast, da povedemo više računa u smislu da su neke grane poljoprivrede potpuno zapostavljene.
Imamo danas situaciju da su poljoprivrednim proizvođačima šleperi višanja velikog roda, najkvalitetnijih, uništeni ove godine zbog nemarnosti Vlade Republike Srbije. U noći između 26. i 27. juna, šleperi najkvalitetnijih višanja, za kojima vape oni na zapadu, kojima vi ne planirate ništa da izvozite jer je inače takav spoljnotrgovinski deficit i sam se Dinkić hvali time da će se zadržati na nivou od 4,5 milijarde evra, a tako ista sudbina čeka poljoprivrednike koji se hvataju za glavu i ne znaju šta će sa tako niskom otkupnom cenom pšenice.
Kako je moguće da onda ministar kaže da ne može poljoprivredne proizvođače, za šta se mi srpski radikali zalažemo već 14 godina, da oslobodi obaveznih doprinosa za penzijsko i socijalno osiguranje? Kako je moguće da to kaže u godini koja je, možda od svih unazad, od 90-te godine naovamo, najgora za poljoprivredu?
Taj fluktuirajući kurs evra i te kako je promenjen ovih dana i to, dame i gospodo narodni poslanici, vi svi vrlo dobro znate. To vam je prosta i jednostavna računica, koju će svako dete koje živi na selu da zna, a to bi trebalo da zna i dugogodišnji magistar, sada ministar finansija, Mlađan Dinkić. Dakle, da sa otkupnom cenom od 7 dinara za kilogram pšenice zaista bi onda cena hleba morala da bude mnogo niža, a vi ste se tome smejali, podsmevali i izvrgavali ruglu tu činjenicu da narod zaista nema hleba da jede, da je gladan, bos i žedan. To je zaista tako.
Kako je moguće da onda kažete poljoprivrednim proizvođačima da nemate više da im date za otkup? Ako ti poljoprivrednici kojima platite, a nećete platiti na vreme pšenicu, moraju da kupe evre, a kurs se naglo menja i latentna inflacija je svakako mnogo veća od ove koju vi lažno prikazujete – 8 posto na godišnjem nivou, ako oni moraju da kupe uskoro, nažalost, to će uslediti, evro za 80 dinara, koliko njima ostaje po kilogramu pšenice; prosta računica – samo pet dinara. Oni nemaju uslova za osnovnu reprodukciju.
Šta ćete da uradite sa onim zaista danas u Srbiji zapostavljenim poljoprivrednim granama, kao što je voćarstvo. Mi smo, hvala bogu, zemlja koja ima mnogo mogućnosti, i što se ljudstva tiče, prirodnih potencijala i vrednoće ljudi, pre svega, a i sorti koje smo izumeli i kojima možemo da se hvalimo svuda u svetu, da u toj oblasti postignemo mnogo značajnije prihode. Ne, mi danas u Srbiji imamo, zbog uvozničkog lobija koji takođe Mlađan Dinkić podržava, fruktalove radioaktivne sokove.
(Predsedavajući: Molim narodnog poslanika Natašu Jovanović da privede kraju.)
Mi danas u Srbiji imamo uvezenih 10 miliona litara mineralne vode, mi danas u Srbiji imamo situaciju da trule jabuke, da trule višnje, da su maline plaćene ispod svake cene. Ne samo da će se dići
kuka i motika, nego Mlađanu Dinkiću, kao ministru finansija, verovatno više neće pasti na pamet da se na takav način poigrava sa sudbinom poljoprivrednih proizvođača, iako je budžet u nominalnom iznosu za poljoprivrednike povećan tri puta, ali to ništa ne znači, jer u strukturi onih poljoprivrednih proizvođača i grana kojima treba da se pomogne, to je minimalno, ispod svakog minimuma i nedovoljno za održavanje, kamoli za razvoj poljoprivrede.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Albijaniću, uvažena javnosti Srbije, ako već imate nameru da bilo koga kritikujete i da se osvrćete na moj izgled, hvala na komplimentu, i na ono što sam govorila za skupštinskom govornicom, morali biste, kolega Albijaniću, sledeći put da se prizovete lepom ponašanju i da u Skupštinu dođete pristojno vaspitani i sa normalnom retorikom.
Razgovarajući sa vašim stranačkim kolegom, a nažalost ministrom za finansije Mlađanom Dinkićem, u mom prolasku prema skupštinskoj govornici, vi ste me pitali "Šta je bilo, Nataša"? Kažem vam šta je bilo - G17 plus ne postoji kao politička stranka. Vi ste jedna kriminogena organizacija, svidelo se to vama ili ne.
(Predsedavajući: Molim da koristimo pristojne reči.)
U bilo kom tonu, sasvim normalno i argumentovano, to ću vam ponoviti 10 hiljada puta. Pošto ste tako propali na izborima, a to je pokazala javnost Srbije i birači na izborima, nemam nameru, kao ni jedan srpski radikal, da se više zamajavam s vama. Problemi poljoprivrede, i ono što znam o poljoprivredi, ono što znam o teškoj situaciji u zemlji, to su problemi koji muče građane.
I vi ne samo da nećete moći da dobijete pravo da mi replicirate na ovo, nego bi vam bilo bolje, gospodine Albijaniću, da sednete, da se pokrijete po ušima, po glavi, ili da izađete iz ove skupštinske sale i da se u nju nikada ne vratite. Vas narod neće.
To što ćete vi minut ili dva da govorite nešto što nema veze sa realnošću, za razliku od mene koja se, zaista, kao odgovorna osoba i kao poslanik u trećem sazivu, bavim problemima poljoprivrede, problemima prosvete, problemima zdravstva, problemima kulture i svega onoga što tišti građane Srbije, narod mi je, hvala bogu i narodnoj volji, dao poverenje da to radim u ime poslaničke grupe SRS i u svoje ime.
Vi lepo krenite nekim novim putevima, vratite se onome što ste radili, ako ste bilo šta uopšte radili, a nas ozbiljne ljude i ozbiljne političare, i odgovorne poslanike, pustite i ostavite da se kompetentno, stručno i odgovorno bavimo poslovima kojima treba da se bavimo.

Evo, kada je reč o tome ko sedi u kojoj klupi - ta u kojoj vi sedite je magareća klupa. To je klupa za nemirne đake i za poslanike i ljude koji ne žele ozbiljno da sagledaju probleme.
Gospodine Albijaniću, da se ozbiljno, detaljno i na način koji je primeren narodnim poslanicima, bavite ovim poslom kao što to radim ja i poslanici SRS, vi biste se ozbiljno spremali za diskusije, izlazili po predlozima zakona, iako ih podržavate, naravno tim pre i bolje je za vas da ih hvalite, da govorite o amandmanima poslanika, i pozicije i opozicije, koji su podneti na zakon, a ne da u vremenu kada mislite da ste možda interesantni za mesto ili uži krug prijatelja i rođaka odakle dolazite, govorite stvari koje nemaju veze sa istinom.
Ponovo vam kažem - G17 plus ne predstavlja ništa na političkoj sceni Srbije. Mlađan Dinkić je samo jedan loš izbor Vojislava Koštunice i Vlade, koja je ovakva kakva jeste. Građani su to pokazali i pokazaće tek na izborima koji slede. U septembru, lokalni izbori, svejedno, dalje parlamentarni izbori, ali vaša sudbina je takva i tu pomoći nema.
O sudbini poljoprivrednih proizvođača i onome kako njihov status i položaj da se poboljša, mi ne možemo danas i ovog dana da rešimo ništa. Možda ne i u toku ovog leta, ni u toku ove jeseni, jer problemi su veliki, problemi su dugogodišnji i potreban je mnogo ozbiljniji pristup ozbiljnih ljudi. Mi ćemo to činiti, bavićemo se time na najkomeptentniji način.
Ja sam, bez obzir na to šta ko od poslanika SRS radi, čime se bavi, kakva mu je profesija, ponosna na to odakle dolazim i kakvo mi je poreklo, a naravno, poreklo svih nas uglavnom potiče sa sela. Znam da u mom selu i u celoj Šumadiji seljaci loše žive, da nisu zadovoljni i nisu dobili ni jedan kratkoročni ni dugoročni kredit, već se svakog dana suočavam sa njihovim problemima kroz primanja u kancelariji stranke, kroz susrete u Skupštini, susrete na pijaci ili gde god da ih vidim, jer znam da su ti problemi veoma ozbiljni.
Mene to kao pripadnika ovog naroda boli zbog činjenice da se, opet ponavljam, četvrtina aktivnog stanovništva bavi poljoprivredom, kako moji rođaci, rođaci drugih poslanika bez obzira iz koje poslaničke grupe, i oni danas žive veoma loše.
Zato još jednom kažem, na kraju replike, poslanička grupa SRS zdušno će podržati ovaj amandman, u kome se traži da osiguranje, odnosno da uplata poreza i doprinosa od strane poljoprivrednika bude dobrovoljna, kako oni odluče, odnosno kakve su im finansijske mogućnosti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam začuđena bila, možda čak i prijatno iznenađena -  eto, čovek u neko vreme shvati kakva je ova skupština i kakvo je ovo mesto, pošto me kolega Stevanović nije poimenično prozvao, nego je govorio o SRS, jer znate već kakav je njegov manir kada sam ja u pitanju.
Kada je u pitanju SRS i ova dobrovoljnost, za koju se mi takođe zalažemo kod poljoprivrednih proizvođača, mi ne samo da smo podnosili amandmane u sazivu kada je ministar za finansije bio Božidar Đelić, nego je ta rasprava trajala i više sati i veći broj dana.
Jer tek kasnije je promenjen Poslovnik pa je poslovnički uređeno da se rasprava vodi ukupno pet sati u načelu. Mi smo i tada apelovali na tu DOS-ovsku vlast da se to uradi.
Mi sami, u situaciji kada smo kratko vreme, o kome ste vi govorili, bili na vlasti, nismo imali prilike da to uradimo zbog toga što smo mi bili manjinski partner u toj koaliciji i zaista, što se toga tiče, u tom trenutku, a to su bile pre svega ratne godine, nažalost, godine velikog stradanja našeg naroda, ukupno nešto manje od dve godine nismo mogli da se bavimo tim pitanjem.
Ali, opet moram da kažem Mlađanu Dinkiću, iako on nije ovde, da nije tačno da država neće moći dalje da ispunjava svoje obaveze ako se prihvati ovaj amandman koji je podnela poslanička grupa SPO - Nova Srbija.
Toliko je prostora i toliko mogućnosti u strukturi ovakvog budžeta, koji tavori i kuburi sa deficitom, a ovog puta je on izražen kroz 45 milijardi dinara, da se mnoge druge stvari eliminišu, a naročito da se drastično smanji javna potrošnja u ministarstvima gde je to potpuno bespotrebno, a da se sve to preusmeri na poljoprivredu.
Ako ste pažljivo pratili, ove godine, a kolege koji su bili u prošlom sazivu poslanici u ovoj skupštini, kada je SRS uspela da obori Vladu Zorana Živkovića, najviše pažnje smo posvetili projekciji budžeta i delu za agrar.
Kada god smo menjali ukupnu budžetsku strukturu za jednu godinu, a to je valjda najvažnije za sve građane i korisnike budžeta, sve ono što bismo nekome oduzeli, recimo – mašine i oprema za predsednika Republike, toga imate i danas u budžetu. Šta će Tadiću 200 miliona dinara za mašine i opremu, kakve mašine i oprema njemu treba. Mi smo takve i slične stavke preusmeravali u stavku za agrar, jasno govoreći da je to malo i da poljoprivrednicima treba više.
Nominalni iznos nije ništa kada imate u vidu koliki su troškovi poljoprivrednih proizvođača i kolika je otkupna cena žita, kakva je bila otkupna cena maline i kako već sada kasne penzije poljoprivrednih proizvođača.
Dozvolite, onda, da od tog ogromnog broja, za one ljude koji žive na selu a koji treba da odluče, daće bog da tako i bude, sve više ostaju na selu, da sami odluče da li će da uplaćuju ili ne, a ne da im to država, odnosno vlast zakonom nameće. Hvala.

Gospodine Markoviću, mi radimo na ivici kvoruma. Ako bih vas uputila na to da resetujete sistem i da poništite poslaničke kartice koje su u poslaničkim jedinicama a poslanici nisu tu, videli biste da sam u pravu. Ali, bez nervoze, kolega Aligrudiću, hoću da govorim...

Vratiću se na glavnu stvar koja je vezana za ovaj zakon, a koju je izneo šef naše poslaničke grupe, gospodin Tomislav Nikolić, o kocki kao jednom od najvećih društvenih zala.
Zaista nije malo primera, o tome piše i crna hronika u našim dnevnim novinama, da pojedini naši sugrađani završe kao glavni akter u romanu "Pikova dama", Puškinovom romanu. Dešavalo se u manjim sredinama da čitava porodica strada zbog tog zla.
Naročito je to izraženo u poslednje vreme, kada su u pitanju klasične igre – ta pomama za jednom od klasičnih igara, koja neke, bogami, odvede do najvećeg nivoa, ako kocka uopšte može da se meri time kada je zlo veće a kada manje. Nažalost, najstrašnije je kada se tako nešto desi da ljudi izgube svoj život ili da strada cela porodica.
Normalno je da će svako od poslanika, bilo u kojoj državi u svetu, da pozdravi takvu inicijativu i uređivanje te oblasti.
Ali, ono što meni najviše smeta, i to govorim svih proteklih dana, jeste to što se u delu predstavljanja zakona ministar Mlađan Dinkić predstavlja kao nosilac promena u toj oblasti, odnosno njegovo ministarstvo, a to uopšte nije tačno.
Dame i gospodo narodni poslanici, zakon o igrama na sreću je dostavljen narodnim poslanicima u proleće 2002. godine. Dostavio ga je tada, a sada u nešto izmenjenom obliku, bivši ministar finansija i prijatelj Mlađana Dinkića, Božidar Đelić, i celog tog vrelog leta 2002. godine, toga se odlično sećam, kada je došlo do trvenja u tadašnjoj DOS-ovskoj koaliciji, bilo je reči o tome da li će u julu mesecu, u poslednjoj dekadi, da to dođe na dnevni red.
To govorim zbog toga što je i sam ministar Dinkić rekao da je osnov za uređivanje ove oblasti zapravo i osnov za efikasnije punjenje budžeta, za primerenije kažnjavanje onih koji zloupotrebljavaju, odnosno čine kriminalne radnje u ovoj oblasti i zbog toga da bi se svi oni koji su učesnici u igrama na sreću zaštitili od svih negativnih posledica. Naravno, svest je ta kod čoveka koja treba pre svega da ga zaštiti, da ne ode u neko veće zlo, a ne ono što država može i što može jedno ministarstvo i zakon.
Pažljivo sam pogledala tokom današnjeg dana od prvog do poslednjeg člana predlog Đelićevog zakona i uporedila ga sa ovim koji nam je dostavilo sadašnje ministarstvo, odnosno Mlađan Dinkić. Tu ima nekih promena, nekih eliminacija i bespotrebno je, a pretpostavljam da to sam Dinkić nije radio, izbačen iz tog nacrta zakona opis klasičnih igara na sreću. Neko će reći – zašto je to potrebno kada su one samo navedene.
Zbog toga da ne bi došlo do slobodnog tumačenja kod konkretnih naziva igara i onoga što one zapravo jesu, kakva je procedura, kakva su pravila te igre, a to je sve stajalo u tom Đelićevom predlogu zakona. Sa druge strane, kod klasičnih igara na sreću, a one donose najveću dobit, izostavljeno je nešto što postoji i što je zastupljeno i na našem neuređenom tržištu, ali je sumnjivo i protivustavno kako će se ono urediti kroz ovaj zakon. To su tzv. igre video lutrije.
Tamo je rečeno, u prvobitnom predlogu zakona, a verovatno da su oni koji su se bavili ovom oblašću imali pravo kada su rekli da su to igre na sreću koje se organizuju preko video terminala, koji su povezani u elektronsku kontrolisanu mrežu tzv. džek pot, i tamo je opisano kako se sprovodi procedura, odnosno kakva su pravila te igre, a ulozi nisu mali.
Međutim, postoji nedorečenost i kod posebnih igara na sreću, kada su u pitanju, a pretpostavljam da je gospođa pored ministra iz Ministarstva i da je jedan od glavnih učesnika u stvaranju ovog zakona, odnosno to su igre koje se priređuju na automatima tzv. multiplejerima.
To nije precizno i do kraja rečeno šta su to multiplejeri, odnosno automat klubovi, sa automatima i drugim aparatima sa višestrukim ulogom i dobitkom.
Ono što je najvažnije, a to su ovlašćenja koja su data ministarstvu, odnosno Vladi Republike Srbije, i njen monopolski položaj ovog puta izražen kroz odredbe zakona koje su protivustavne. Otvoreno se postavlja pitanje, i o tome je govorio gospodin Nikolić, zašto 10 dozvola, zašto ne 100, zašto ne 1.000.
Oni ljudi koji to prate, a naročito su pripadnici jačeg pola, uslovno rečeno, zainteresovani za ovu lutriju i za sportsku prognozu, iako to ni ženama nije strano, mogli bi da navedu i nabroje koje su to organizacije i koje su to kladionice u zemlji koje u pravom smislu reči drže monopol. Tako je sasvim razumljivo da ako je Vlada sebi dala za pravo, odnosno protivustavno sebi dala za nepravo da uzme monopol u svoje ruke, da se taj broj od 10 dozvola tačno uklapa u 10 najvećih kuća, odnosno preduzeća i firmi koje se time bave, a nažalost ne mogu da vam pobrojim sva njihova imena, iako neki od njih imaju i te kako izraženu reklamu.
Pre svega su to one firme, odnosno ona preduzeća koja to organizuju, koja su prisutna od severa do juga Srbije. Ima ih i u najmanjim opštinama u Srbiji po broju stanovnika, kao što je recimo opština Lapovo u šumadijskoj regiji.
Što se tiče načina izdavanja dozvole, za nas je to više nego sumnjivo. Što se tiče ustanovljavanja uprave koja se bavi uređivanjem i davanjem dozvola za organizovanje klasičnih igara na sreću, apsolutno je nejasno ko predlaže članove uprave, ko su članovi uprave, koliki je njihov mandat, na koji način će oni da deluju i kako će da rade.
Što se tiče organizacije koja se osniva kao svojevrsno javno preduzeće, to je klasičan vid monopola i mogućnost da ljudi koji su bliski aktuelnoj Vladi i ministarstvu, koje određuje pravila igre, utiču na to ko će da dobije dozvolu.
Nije jasno rečeno, pre svega nije da bi se takav ugovor, a već je predviđeno da se pravi ugovor sa Vladom, realizovao, da odredba zakona koja govori o tome ko može da sklopi ugovor i ko dobija dozvolu nije rečeno, odnosno nedorečeno je, a to treba da stoji gospodine Dinkiću, da ta dozvola ne može da se prenese na neko treće lice.
Važnost dozvole, odnosno dužina njenog trajanja je takođe veoma važna i mi na to imamo isto primedbu. I imamo primedbu na ovaj fluktuirajući iznos kada je u pitanju onaj ko dobije dozvolu, a treba da osigura isplatu dobitka i naplate javnih prihoda.
Mi mislimo da postoji bolje rešenje za one koji treba da se osiguraju u takvom riziku kao što je kocka, da nije dovoljno da imalac dozvole ima taj fluktuirajući iznos od najmanje 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po igračnici ili da poseduje bankarsku garanciju na tako utvrđen iznos, već da za vreme celog trajanja dozvole, a nejasno je koliko ona traje, treba da bude mnogo veći iznos, od recimo milion evra, koji će stalno da bude garancija za isplatu dobitka i naplate javnih prihoda.
Ovaj poslednji stav u članu 39. koji kaže - priređivač posebne igre na sreću u igračnicama mora svakog dana kada se priređuju igre obezbediti u blagajni igračnice riziko-depozit u iznosu od najmanje 50.000 evra dinarske protivvrednosti, na osnovu odobrenja uprave – nije nikakva garancija ako on to radi samo u danima kada se ta igra obezbeđuje, odnosno kada se priređuje, već smatramo da taj iznos od recimo milion evra, o tome možemo da razgovaramo, treba da bude stalno prisutan kao depozit za vreme trajanja dozvole, što je neprecizno rečeno.
Uređivanje prostora, kao što je rekao i sam gospodin Nikolić, gde će one biti organizovane, naravno što dalje od školskih ustanova, i to mora da se predvidi, jer to je veliki rizik i opasnost za našu omladinu da kreće tim putem, pa onda sve drugo što se tiče tehničkih uslova je nedorečeno i nije obuhvaćeno ovim predlogom zakona.
Bilo bi zaista mnogo bolje kada bi se aktuelno ministarstvo, mada je i ovo potrebno da se uredi, a evo već dve i nešto godine se čeka na usvajanje ovog zakona, krenulo da se bavi pitanjima koja se zaista tiču običnih građana i onih koji danas teško žive. Mi ne kažemo da ovu oblast ne treba zakon i ministarstvo da uredi, ali imamo veliku, i to je naša glavna primedba, i evo napisaćemo i predstavku Ustavnom sudu ako se zakon usvoji, na monopolski položaj Vlade, na ograničenost dozvola, dakle, njih 10, i pre svega na nedorečenost kada su u pitanju konkretne klasične igre, odnosno njihovo slobodno tumačenje.
Mi bismo voleli i verovatno svi građani Srbije, oni bez posla, oni koji teško žive, oni koji rade, da imamo situaciju u Beogradu i u drugim većim gradovima da je sve lepo i šareno kao u Monte Karlu ili kao u Las Vegasu. Možda je nekima tako danas u Srbiji, možda je tako nekima koji sede u ministarskim foteljama u Vladi Republike Srbije, ali ogromnoj većini građana Srbije nije.
Prema tome, uz primedbe na ovaj monopolski položaj, na protivustavne odredbe, mi vas ipak upućujemo da se više ne bavite prepisivanjem zakona od Božidara Đelića i da krenete da radite, i da imate neke ozbiljne zahvate u oblasti fiskalne politike, ali sa olakšicama za građane Srbije, kako bi bolje živeli.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram Poslovnik o radu Narodne skupštine, član 100, koji se odnosi na istupanje za skupštinskom govornicom i koji vi znate, ali podsetiću vas.
Možda je malo koncentracija popustila i kod poslanika koji čine kakvu-takvu klimavu većinu ovde, pa nisu bili u stanju da reaguju na izlaganje ministra, nažalost ministra za finansije, Mlađana Dinkića.
Član 100. govori o tome da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine i da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Mlađan Dinkić, naravno, nikada ne bi mogao da bude ministar finansija da nije bilo Vojislava Koštunice i takvog njegovog izbora. I onoga dana kada je Koštunica u svom ekspozeu govorio o potezima koje planira na polju finansija i ekonomske politike u Srbiji, mi smo mu sa ove skupštinske govornice rekli da čovek koji je eksponent finansijsko-mafijaškog lobija, čovek koji bi trebalo da bude na dugogodišnjoj zatvorskoj...
(Predsednik: Gospođice Jovanović, isti član se odnosi i na vas. Budite ljubazni, poštujte ga.)
... robiji, ne može nikako da bude ministar u Vladi Republike Srbije. Sada se istim metodima koristim, s tim što govorim istinu, dakle, da je Mlađan Dinkić eksponent mafijaško-finansijskog lobija...

Ministar Dinkić je malopre uvredio čitavu poslaničku grupu SRS i trebalo je vi, Predraže Markoviću, predsedniče Skupštine, da ga upozorite na činjenicu da on vređa dostojanstvo najbrojnije poslaničke grupe, 82 poslanika SRS, milion i po birača u Srbiji, na način koji je neprimeren za nekoga ko dolazi sa ulice, a kamoli ministra u Vladi Republike Srbije.
Ne samo da poslanici SRS i Srpska radikalna stranka, Mlađane Dinkiću, nikada nije uzela ni jedan jedini dinar od bilo koga u ovoj zemlji, i to građani Srbije znaju, nego će nastojati, i u narednom periodu i dokle god postoji, a uvek će biti najsnažnija politička grupacija u Srbiji, u to budite sigurni, da razobličava i raskrinkava sve vaše mahinacije, vaših prijatelja, kumova, kao što su Hamović i Lazarević, i svih onih sa kojima vi delite provizije od raznih poslova, basnoslovno se bogatite na grbači ovog jadnog, napaćenog i osiromašenog naroda.
Umesto da ste danas došli ovde da predložite nešto normalno, da ljudi žive bolje i da rade, vi dolazite u „audiu A8" najbolje klase, sa punom opremom. Čude se i ljudi ovde, koji rade 20–30 godina u Skupštini Srbije, i oni koji imaju rashodovana vozila na raspolaganju, šta vi radite. Umesto da ste došli sa poreskom politikom koja će da podstakne razvoj naše privrede, vi iznosite takve gluposti, primerene vašoj inteligenciji, i vređate ljude koji su svojim poštenjem, svojim znanjem, svojim obrazovanjem i onim što su uradili za Srbiju i srpski narod, kao i predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj, činili u Zemunu.
Ne samo da treba da se stidite, već da znate da na takav način to vam niko od radikala neće dozvoliti. Više tako nikada nećete moći da govorite sa ove govornice.

Gospođica Milivojević se ponaša u najmanju ruku kao da je „Alisa u zemlji čuda“, kao da ne zna u kojoj je poslaničkoj grupi i kakvo joj je okruženje. Ja sam, za razliku od nje, veoma svesna kome pripadam, kojoj ideji, kojoj opciji, za šta se borim unazad 12 godina, zajedno sa ogromnom većinom naroda koji stoji iza poslaničke grupe SRS i svih onih danas ojađenih i osiromašenih zbog ovakve ekonomske politike koju sprovodi Vlada Republike Srbije i Mlađan Dinkić, koji je, podsetiću vas, pre toga bio guverner Narodne banke Srbije.
Za razliku od gospođice Milivojević, ne samo da ne koristim neprimerene izraze, već istinom u oči idem na to da upozorim Mlađana Dinkića da ne može kao predstavnik izvršne vlasti tako da se ponaša u ovoj sali i za ovom skupštinskom govornicom.
Ako nešto znate o parlamentarnoj demokratiji i o tome ko kako treba da nastupa ovde, ko koga da poštuje, naravno, uzajamno poštovanje i uvažavanje svih je i te kako potrebno u ovoj sali ovde zbog građana Srbije, zbog onoga što mi radimo, onda bi ste morali gospođice Milivojević vrlo dobro da znate da mi kao predstavnici najvišeg zakonodavnog tela, odnosno Skupština koja bira Vladu, imamo pravo da kritikujemo ministra, da se obraćamo sa ove govornice i da mu govorimo sve ono što mislimo da radi pogrešno, na način kroz slobodnu interpretaciju i kroz argumente koje svako od nas, dozvolićete, i ima, i stoji iza toga.
Iza svake izgovorene reči otkako se bavim, ne samo ovim poslom u Narodnoj skupštini Republike Srbije, već kao član SRS, stojim odgovorno, čista obraza i svetla srca pred građanima Srbije, pred svojim kolegama i pred narodom koji od mene i od radikala traži istinu. I samo smo mi danas u stanju da je pružimo, za razliku od vas.
Ništa u rukavicama, ništa zabašureno zbog interesa, zbog funkcija, zbog direktorskih mesta, zbog privilegija, zbog skupih automobila, zbog vila, zbog bazena, nema toga kod radikala, gospođice Milivojević. Samo istina koja vas verovatno boli, jer ste saradnica, odnosno stranačka koleginica gospodina Dinkića.
Što se gospodina Dinkića tiče, vi ga kao neko ko verovatno ima uticaj u vašoj poslaničkoj grupi, a on je ministar iz vaše stranke, upozorite da ne može nikada, kada se vrati u poslaničku klupu, i to radi ministar, da se obraća pretećim glasom i rečenicama gospođi Vjerici Radeti.
Gospođa Vjerica Radeta je u skladu sa dnevni redom govorila o tome na koji način se danas i zbog čega menja zakon koji se odnosi na fiskalne kase. Mlađan Dinkić se vratio u poslaničku klupu i rekao ....
(Predsednik: Vreme.)
... gospođi Radeti da je veoma dobro čuo, da nju treba da je stid i da se svaka njena reč pamti. Šta je hteo da joj poruči? Da će neko da je sačeka ispred zgrade Narodne skupštine ...
(Predsednik: Molim vas, vreme.)
Kakva je bila poruka Mlađana Dinkića? Ako se vi, gospodine Dinkiću, na taj način obraćate vašim finansijski lobistima i onima kojima izdajete ...
(Predsednik: Gospođice Jovanović, vreme. Upozoravam vas, nemojte nam prepričavati događaje iz poslaničkih klupa.)
... naređenja šta da rade u vašu korist, nećete moći tako sa radikalima, u to budite sigurni.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Dinkiću, vi niste dobili ovu knjigu „Tri godine preobražaja srpskih javnih finansija“ od januara 2001. godine do februara 2004. godine, autora Božidara Đelića, vašeg bivšeg prijatelja, eksperta koji je zajedno sa vama istim metodima došao na vlast 5. oktobra 2000. godine, jer je mnogo pre nego što je on pojedinim od nas, javno zahvaljujem, poklonio kao oproštaj ovu knjigu, pukla tikva između vas dvojice.
Vi sada niste u situaciji, u prilici da, za razliku od mene i onih koji ovo poseduju, vidite da je na delu jedna resavska, prepisivačka škola, sa malim izmenama, doduše, tako da danas mogu da konstatujem da vi prepisujete zakone Božidara Đelića, kao što je to konstatovao u više navrata ovde, otkako je formirana ova nova, neprincipijelna koalicija na čijem čelu je Koštunica, a vi njegov ministar finansija.
Silom prilika, ulaskom grupacije G17 plus-minus u vlast u ovoj novoj konstelaciji snaga, ako to tako može da se nazove, vi ste postavljeni, sa vašim zvanjem i znanjem, za ministra finansija, a onda krenuli polako, jedan po jedan zakon od Đelića da prepisujete.
Dostavili ste nam Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit preduzeća, i oni poslanici koji su dobili iz te vaše klimave koalicije zadatak da danas promovišu zakon o porezu na dobit preduzeća, ne samo da ne shvataju šta je taj zakon i šta on reguliše, već sa tolikom količinom neznanja i sa takvim floskulama i parolama izlaze celog dana za govornicu, da je prosto neverovatno da ih slušamo i mi, a mogu da zamislim kako je jadnom Đeliću koji se trudio da piše taj zakon, sada već davne 2002. godine, i koji je objavljen uz sve druge poreske propise u ovoj knjizi.
Tako i vi i stručni tim oko vas se nije potrudio da bar red reči u pojedinim članovima zakona promeni, već ste nestručno i nespretno rekli, primera radi, menja se član 2. zakona, Đelićevog postojećeg zakona, o porezu na dobit preduzeća, koji kaže – „za utvrđivanje oporezive dobiti priznaje se rashod i iznosi utvrđeni bilansom uspeha u skladu sa“ – vidite velike Dinkićeve promene, umesto cele reči – „međunarodnim računovodstvenim standardima“, oznaka je – „MRS“. To je cela Dinkićeva promena u tom članu zakona.
S druge strane, neki poslanici iz G17 i DSS, ko se već danas sve javljao za reč, govorili su o tome da je ovaj zakon – koji je samo jedno puko usklađivanje, i tu je Đelić kao eksponent poraženog DOS-ovskog režima bio u pravu, usklađivanje sa međunarodnim računovodstvenim standardima, samo kao podsticaj za investicije – a kako su to ovde pojedini poslanici danas nevešto rekli, u skladu sa tim evropskim i međunarodnim standardima, pregled prihoda i rashoda na način na koji je utvrđen u svim drugim zemljama. A ovde je novina samo ta što je stopa poreza na dobit preduzeća, vidite velikog čuda, sa 14 smanjena na 10%.
Ovaj zakon, ne samo da u institucionalnom i u pokretačkom smislu, kako su se pojedini danas ovde stimulativno izrazili, a kako je to Dinkić rekao, samo trenutak, to je jedna „simpatična“ rečenica – osnov za privredni razvoj, niske stope kao jedan od motivacijskih faktora – sve su to danas njegove reči. Ne da to nema nikakve veze sa privredom u Srbiji, koja je u veoma teškoj, poražavajućoj, katastrofalnoj situaciji, već sama činjenica da je on kao ministar finansija i da je Vlada takva, nesposobna i bez uporišta u narodu, bez podrške od strane birača, što su i poslednji predsednički izbori pokazali, potpuno nespremna da se uhvati u koštac sa svim tim nagomilanim problemima.
Na izvestan način, zbog svega ovoga, ustanovili smo da je na delu prepisivačka škola, da to nije nikakav podsticajni stimulativni zakon, da je to u stvari usklađivanje sa međunarodnim računovodstvenim standardima, onda je iluzorno i da se u okviru ovog zakona i u okviru ove teme govori o onome što je najbolnije za građane Srbije, za radnike koji su bez posla, za one koji su u desetinama hiljada preduzeća kojima preti stečaj, u onim preduzećima u kojima čekaju, ali uzaludno, restrukturiranje koje ste najavljivali i vi i Koštunica u svom ekspozeu i prethodna vlast.
Jer mi samo ovde možemo da konstatujemo da su pojedina tehnička rešenja, ali više izmenom redosleda reči i brisanjem pojedinih članova, u stvari ovaj pompezni zakon koji je danas na dnevnom redu. Znači, taj zakon o porezu na dobit preduzeća, za koji ste se vi zalagali, a protiv koga je bila SRS onda kada je donošen, da se usklađuje sa tim međunarodnim računovodstvenim standardima, u stvari nešto što smo već imali na delu.
Konstatovali smo na početku da je član 2. isti i da verovatno iz animoziteta prema Đeliću, zbog nekih neraščišćenih računa ili tek zato da bi ministar došao sa zakonom pred poslanike, hajde da prihvatimo to da je stopa smanjena sa 14% na 10%, ali to neće ništa da promeni, jer to nije zakon koji će dati podsticaj privredi, ali hajde to nekako da prihvatimo, ali sve ovo drugo pokazuje da su čak i ona prethodna rešenja bila bolja.
Zato poslanici SRS kroz mnoge članove, videćete kroz diskusiju u pojedinostima... možda je ovde razgovor na delu sada oko situacije u Mačvanskom okrugu i onome što se tamo u privrednom smislu dešava između potpredsednika skupštine i ministra, ali ću govoriti, narodni poslanici, kolege uvažene, vama i građanima Srbije.
Dakle, čak i rešenja o kojima je sam Đelić davao objašnjenje kada je donošen ovaj zakon, a tiče se člana 26, bolje je nego što je predlog Mlađana Dinkića da se taj član briše. I u članu 26. i u članu 27. se usklađuju kaznene odredbe u zakonu prema predloženim izmenama odgovarajućih članova i međunarodnim računovodstvenim standardima, što ovde nije slučaj i mi za to imamo jedino racionalno i razumno objašnjenje, o čemu je govorio uvaženi poslanik, radikal, gospodin Veroljub Arsić. A to je da je očigledna namera Mlađana Dinkića da zaštiti bankarski lobi, jer o prikazivanju prihoda i rashoda upravo govore čl. 26. i 27, a tiče se bankarskih organizacija, postojećeg zakona Božidara Đelića.
Za nas je potpuno neprihvatljiva ovakva dalja politika, kada je u pitanju utaja poreza, odnosno način na koji se vrši naplata kamata. U nekoliko navrata smo mi to potencirali sa ove govornice, od kada je Dinkić ministar finansija, ali on to kao da ne želi da sluša, ili će on morati to sa kamatom svim tim oštećenim poreskim obveznicima da isplati jednog dana.
Potpuno je neprimenljivo i mi smo dali amandman na član 3. ovog predloženog zakona, da se na takav način vrši naplata kamate, sa kamatom od 0,2% dnevno, koja je izbrisana amandmanima poslanika SRS još davne 2001. godine u aprilu mesecu kroz prvi paket Đelićevih poreskih zakona.
Dakle, tada je u celokupnom paketu poreskih zakona deo zakona, odnosno član koji se odnosi na zateznu kamatu regulisan na drugačiji način i Vlada je dala odgovor.
Doduše, sada je već i davno zaboravljeni ministar finansija i potpredsednik Vlade to u ime Vlade potpisao, prihvatajući amandman radikala, da će zatezna kamata da se usklađuje sa eskontnom stopom Narodne banke, tada Jugoslavije, a sada Srbije, odnosno rastom troškova na malo.
Kao poslanici, i oni ljudi koji se bave privredom, i oni koji znaju koliko je kada na glavnicu obračunate dnevno 0,2% kamate, vide da je apsolutno neprihvatljivo. To je mnogostruko više od onoga što je zakonom propisano.
Neka izađe za govornicu Mlađan Dinkić, neka se pojavi sam premijer Koštunica i neka kažu – po kom zakonu se onima koji ne plaćaju blagovremeno porez obračunava kamata od 0,2% dnevno? Apsolutno je nemoguće da pronađu utemeljenje ni u jednom zakonu, jer je zakon u tom smislu promenjen. Na taj način vi radite, odnosno organi poreske uprave nešto što je neprimereno, nedozvoljeno.
Zbog toga smo mi dali amandman na član 3. ovog zakona. Reagovali smo, a o tome ćemo govoriti više u pojedinostima, odnosno u raspravi o amandmanima poslanika SRS, recimo član 47, odnosno postojeći član 112, svi njegovi stavovi su apsolutno nepotrebni, što se nas tiče, jer zakonom, koji je takođe Đelić u ovoj knjizi objavio, regulisano je da se Zakonom o poreskoj upravi i poreskoj administraciji vrše obaveze koje su predviđene sadašnjim članom 47. zakona.
Sve u svemu, kada se pogleda šta je urađeno, kada se pogleda na koji je način vođena rasprava kroz jučerašnju sednicu i nepostojanje sluha kod aktuelne vlasti da oslobodi poljoprivrednike, odnosno poljoprivredu, kao stratešku, i u ovim i u budućim uslovima, granu Srbije od poreza, nestvaranje pravog ambijenta kroz povećanje proizvodnje, kroz dolazak direktnih stranih investicija, bez malverzacija, bez učešća finansijskih lobija, nestvaranje mogućnosti da se javna potrošnja svede na najmanju moguću meru, što na samom primeru Dinkića i njegovog novog „audija A8" mi ne možemo da vidimo, ne stvara se mogućnost da mi imamo realan i razvojni budžet, jer on to ovaj sa ovolikim deficitom nije.
A izmene ovog zakona i njegova primena neće uticati na poboljšanje u tom smislu i na bolju popunu budžeta, i bez, naravno, neshvatanja vas koji ste u vlasti da vas građani zaista ne žele, jer su i bez primene i bez izglasavanja ovog zakona, samo kroz projektovani budžet, samo kroz činjenicu da je Dinkić ministar, samo kroz činjenicu da se tu svašta nakupilo u ovoj vladi, vas kaznili na izborima, koji su održani pre mesec dana, u Srbiji ništa nabolje neće moći da se promeni.
Ostaćemo do kraja ove nedelje, možda i naredne nedelje, da raspravljamo o zakonima čiji je predlagač ministar Dinkić i aktuelna Vlada Republike Srbije, ali ti zakoni su već pali na ispitu. Dakle, to su ovi zakoni poraženog režima Božidara Đelića, bivšeg ministra, a sada nevešto prepisani, sa izmenjenim redom reči, sa skraćenicama, tek tako da se vlasi ne dosete.
To ne da neće da poboljša situaciju u našoj zemlji, već će da učini da građani sve teže žive. Naravno, mi kao predstavnici stranke koja je uvek bila uz narod i koja želi realnim programom i realnim rešenjima da pomogne građanima, to ne priželjkujemo, ali neminovno je da se desi talas velikih protesta i štrajkova, koji već kreću da eskaliraju u Srbiji, a onda vi morate da se suočite sa za vas gorkom istinom da vas građani neće, da kroz prepisivanje zakona, presipanje iz šupljeg u prazno, bacanja prašine u oči građanima, neće ništa da se promeni u Srbiji.
Nego da mi lepo idemo na vanredne parlamentarne izbore, da na vlast dođu ljudi koji hoće zaista da prave zakone po meri i po volji građana Srbije i da uđemo u jedan ozbiljan proces stvaranja institucionalnih okvira, da se situacija u našoj privredi menja, naravno, uz aktivno učešće radikala u toj budućoj vlasti. Dame i gospodo poslanici, hvala vam na pažnji.