Gospodine Markoviću, nastavljate da se ponašate u istom maniru. Mislila sam da će vikend malo da vas trgne, ali vi isti, kao i od četvrtka kršite konstantno Poslovnik o radu Skupštine.
Pozivam se na član 1; to su prava i obaveze narodnih poslanika u skladu sa ovim poslovnikom; na član 28, koji reguliše prava i obaveze predsedavajućeg Skupštine, što ste vi još uvek; na član 34, koji govori o tome šta treba da radi sekretar Narodne skupštine; i član 96. i član 100.
Član 96. kaže da narodnom poslaniku morate odmah pošto zatraži reč po Poslovniku da date reč, bez obzira da li je povodom diskusije o nekom zakonskom predlogu prethodno prozvan poslanik, i član 100, koji kaže da morate da upozorite narodnog poslanika da ne vređa dostojanstvo Skupštine i poslanike ponaosob.
Gospodin Ristivojević, očigledno nedorastao ulozi koju obavlja, a lepo sam mu preporučila još pre nekoliko meseci da krene od odborničke funkcije, pa stepenica po stepenica, da dođe na mesto šefa poslaničke grupe.
Ne samo da je uvredio poslaničku grupu SRS, jednog od najvrednijih poslanika, gospođu Vjericu Radetu, već je pokazao elementarno neznanje kod principa parlamentarne demokratije.
Gospodine Ristivojeviću, nije naše i nije na nama poslanicima opozicije, a nas je ovde najviše, poslanika SRS, da vama obezbeđujemo kvorum. Pri tome moram da vas upozorim, iako ste se šegačili sa tim dok sam vodila evidenciju o prozivanim poslanicima, da je prozvano ukupno 77, a ne 87. Do sada su samo poslanici krali u Skupštini, a sada je to počeo da radi i sekretar.
S druge strane, gospodine Ristivojeviću, treba da znate da nije samo poslanička grupa SRS vama ukazala na to da je drskost i bezobrazluk ne što je gospođa Vjerica Radeta, istinski poštovalac ovog poslovnika i demokratskih načela, tražila da se utvrdi kvorum, nego je drskost i bezobrazluk što ste vi uzurpirali Skupštinu i što ste uzurpirali nešto što vam nije pripalo voljom naroda.
Kako se ponašate, a počeli ste bogami da zagovarate iste metiode i sisteme kao vaš prethodnik, proći ćete isto kao on.

Dame i gospodo narodni poslanici, poreska politika koja je promenjena paketom poreskih zakona počev od aprila 2000. godine, po dolasku DOS-a na vlast, i ustanovljena, kodifikovana i harmonizovana sa zemljama Evropske unije; uglavnom je to bio osnov za donošenje ovakvih zakona, izmena i dopuna kojima pribegava i ova vlada, sada sa novim premijerom Vojislavom Koštunicom, sa Mlađanom Dinkićem kao ministrom finansija, eksponentom mafijaško-finansijko-ekonomskog lobija, kako ovog iz zemlje tako onog iz inostranstva.

Nas iz poslaničke grupe SRS i mene kao podnosioca amandmana u ime srpskih radikala uopšte ne začuđuje to što vi, gospodo iz vladajuće strukture, te klimave skupštinske većine, pokazujete potpuno odsustvo realnosti i ogromno neznanje kada izlazite da branite stavove Vlade po pojedinim amandmanima.

Ne znate ni koji član je na redu, o kom amandmanu se govori, kao što je to bio malopre slučaj, kada je jedan kolega izašao i, ne znam da li je član 43. ili 44, svejedno on priča i hoće da brani politiku koja znači potpuno uništavanje i ono malo privredne aktivnosti koja postoji u našoj zemlji.

Da bi se primenio Zakon o poreskoj administraciji, poreskom postupku, da bi se primenile tako visoke poreske stope, gospodo iz vladajućih struktura, potrebno je da se potpuno promeni struktura u našoj privredi, da imate rast privrednih aktivnosti. U državi u kojoj, uz očigledno veliko odobrenje premijera Koštunice, ministar finansija projektuje budžet sa deficiom od 45 milijardi dinara, nemoguće je da očekujete da ćete imati neku veću privrednu aktivnost, jer iz kvartala u kvartal se pokazuje da je pad industrijske proizvodnje sve veći. Ministar se još hvali time i kaže da će spoljnotrgovinski deficit biti zadržan na nivou od 4,5 milijarde evra na godišnjem nivou.

Siva ekonomija, odnosno poreska evazija, za one koji to ne znaju, a čak izlazi jedan poslanik iz jedne koalicione grupacije koji se hvalio kako je revnosni građanin, privrednik, plaća redovno poreze, nije to samo problem u državi kakva je danas Srbija, koja je nažalost u trogodišnjem konstantnom propadanju zbog takve politike DOS-ovske garniture, a sada je vi nastavljate, nego je to problem za zemlje Evropske unije, u koju vi želite da uđete.

I niko nema ništa protiv ulaska u Evropsku uniju, ali treba da kažete građanima Srbije da smo zbog vašeg ponašanja sada i prethodnika na vlasti za 15 godina dalje od ulaska u Evropsku uniju. Dakle, ne pet kako su govorili 2000. godine, nego je sada optimistička projekcija da će to biti 2015. godine.

Ovaj član 47. govori o članu 181. osnovnog Zakona o poreskoj administraciji i postupku, na koji je SRS reagovala kada ga je Đelić predložio, i vi samo još više povećavate te kazne, u stvari je to dososvski zakon, Đelićev zakon. Znači, vi ste kontinuitet te dosovske vladavine. On sada povećava za 250 procenata kazne za ona lica koja vrše upis u sudski registar. Sada se, zbog promene Zakona o platnom prometu, kao pravni subjekt pojavljuju banke i dodaje se u stavu 2. – "i ako izvrši upis osnivanja pravnih lica i radnji u odgovarajući registar bez dokaza o plaćenom porezu i sporednim poreskim davanjima osnivača i ranije osnovanih pravnih lica".

Radi se o tome da je ovaj zakon, a o tome su dosta govorili kolege Krasić i Arsić, u mnogim svojim članovima i stavovima potpuno nepotreban, zbog činjenice da se te odredbe, a uglavnom i sve ove navedene u članu 181, odnosno sada 47. u Predlogu za dopunu i izmenu Zakona, već nalaze u Zakonu o sudovima, u Zakonu o privrednim registrima.

Što je najstrašnije od svega, vi želite da branite nešto što je neodbranjivo – da imamo tako drakonske kazne, kada kompletna privreda stoji, kada su i ovakvi Đelićevi porezi nepodnošljivi za građane i za one koji pokušavaju nekako da opstanu na tržištu, u netržišnoj ekonomiji, u zemlji u kojoj se ništa ne radi, gde se radnici otpuštaju.

(Predsednik: Vreme.)

Završavam. Sa druge strane, niko od vas nije hteo da pokrene ključno pitanje i za građane i za privredu – zašto sada Mlađan Dinkić, na koga se pozivate, a rekla sam koja je njegova prava kvalifikacija, to je tačno i građani to vrlo dobro znaju...

(Predsednik: Vreme. Isteklo je 5,43 minuta.)

Gospodine Markoviću, ne možete tek odjedanput da mi se pojavite iza leđa, da uđete s' vrata i da mi upadnete usred priče, a govorim o ozbiljnom zakonu i ozbiljnom amandmanu.

(Predsednik: Ne brinite, ništa nije s' leđa; 5,57 minuta, a upozorio sam vas na 5,20. Izvolite, završite.)

Zašto ste toliko nervozni, nemate razloga da budete toliko nervozni. Završiću jednom rečenicom.

Dakle, radi se o protivustavnoj i protivzakonitoj zateznoj kamati. SRS je podnela pre tri godine amandman na zateznu kamatu od 0,2 posto dnevno za neplaćeni porez i taj amandman je prihvaćen tada od strane aktuelnog ministra i vlade. I dalje se primenjuje protivustavno i protivzakonito, jer je u suprotnosti sa Zakonom o obligacijama, sa Zakonom o Narodnoj banci, koja propisuje eksontne stope.

Bolje bi vam bilo da pogledate malo istini u oči i da vidite da narod osnovni porez za stan i komunalije ne može da plati, nego da se hvalite time da ćete za 250 procenata da povećate ionako drakonske kazne u državi u kojoj je sve stalo, u kojoj ljudi ne primaju plate. Penzionerima ste prekjuče smanjili penzije za 4,7 posto.

Prema tome, vaša sudbina je sasvim izvesna. Uostalom, počev od 13. juna pa nadalje, videćete kako će stvari u Srbiji da se odvijaju. Nije realno ovo što radite, a ono što nudi i Tomislav Nikolić i SRS, svakako je primereno i našim uslovima i našoj privredi, koju ćemo, ako da bog i narodna volja, pokrenuti, ali na zdravim osnovama.

Dame i gospodo narodni poslanici, reč je o veoma ozbiljnoj stvari. Dakle, ovo nije neko školsko takmičenje, propitivanje za neke neobavezne stvari na kursu nekih političkih stranaka. Govorimo o činjenicama da su građani u veoma teškoj situaciji i da ne mogu ni ove ovakve postojeće poreske zakone da podnesu i svako ko je realan i ko normalno posmatra stvari vidi da je to tako.
U zemlji u kojoj je prosek zarade 12.600 dinara, a pitanje je samo koliko ljudi ima tu platu, dakle, nekoliko stotina hiljada; u zemlji u kojoj milion i po ljudi ne radi, u zemlji u kojoj ste penzionerima prekjuče smanjili penzije za 4,7%, gde su troškovi života svakog dana sve veći i veći, niko ko raspolaže tim podacima ne može sa tog stanovišta da brani ovaj zakon.
To što je Dinkić dobio upozorenja kao i potpredsednik Vlade, ali iz istog su miljea, Miroljub Labus, od MMF-a da mora da smanji budžetski deficit, to se ne tiče građana Srbije. Oni znaju da nisu birali ovu vladu, da je Vlada napravljena na takav način da je skupštinska većina u pravom smislu reči i falsifikovana, jer to što vi imate manjinsku podršku SPS-a od danas do sutra, a pitanje je do kada, to ne interesuje građane Srbije, oni hoće bolju budućnost.
Hoće da rade, hoće da u Srbiji ima proizvodnje, da primaju plate, da mogu da dođu u poresku upravu, a ne da ih obmanjujete i nastavljate da radite, ta služba je sada pod kontrolom Ministarstva finansija ove aktuelne Vlade, ljude od 65 godina, koji po Zakonu o plaćanju poreza na nepokretnosti imaju pravo da se oslobode dela poreza, odnosno jedne trećine, vraćate sa punktova poreske uprave.
Propisujete i dalje zateznu kamatu od 0,2%, a ko to da plati u zemlji gde nema proizvodnje, ništa se ne radi, narod je gladan. Nemojte više da obmanjujete građane nekim famoznim zakonima, ovo je sve prepisano, ovo je sve već ustanovio Đelić i bivši DOS-ovski režim.
Vi ste kontinuitet te vlasti i proći ćete i pet puta gore i mnogo brže nego što su oni prošli.

Gospodine Markoviću, kao što ste mi juče savetovali, evo, citiraću vam član 100. Poslovnika, a vrlo dobro znate kao predsedavajući Skupštine da niko nema pravo da vređa dostojanstvo Skupštine i poslanike koji su ovde izabrani i rade voljom naroda.
Gospodin Sredoje Mihajlov je poslanik iz nekoliko grupacija i poslaničkih grupa. Poznajem ga deset godina spletom nesrećnih okolnosti, jer je on bio poslanik u Veću građana Savezne skupštine, neke autonomaške grupacije kada sam bila poslanik u tom veću davne 1996. godine.
Gospodin Sredoje Mihajlov kao osoba koja traži i manevriše u političkom prostoru, gde može samo da ućari jedan poslanički mandat, zaista ne može da koristi skupštinsku govornicu da uvredi jednog od doajena Skupštine Republike Srbije u višestranačkoj Srbiji, gospodina Milorada Mirčića, koji je inače, dame i gospodo poslanici, zadužen kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost za bezbednost svih vas i svih građana Srbije.
Prema tome, morate da vodite računa, gospodine Mihajlov. Između ostalog, za tu funkciju na kojoj se nalazi gospodin Mirčić, a koji je napravio vidne pomake u ovim teškim trenucima za našu državu i naš narod, naročito kada je bila u pitanju situacija oko stradanja Srba na Kosovu i Metohiji – smejte se, naročito vi iz G17, vama je to smešno, vi ste se odavno odrekli naše južne pokrajine, i to javno izrekli i napisali u svom proglasu – onda ne možete da koristite govornicu i da se na takav uvredljiv način obraćate nekome pored koga biste verovatno, da ste običan građanin Zrenjanina, a i niste baš, jer svakojake priče kolaju o vama u gradu u kome živite, mogli da prođete, a da vas on ne pogleda.
Ovako, on je jedan fin gospodin, srpski radikal, koji će da vam se javi na hodniku, bilo gde da vas sretne, ali morate da znate gde vam je mesto u nekoj gradaciji poslanika, minulog rada u ovoj skupštini i uopšte u političkom životu Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, govornik je dužan i kada se javlja na repliku da govori istinu i da poštuje dostojanstvo Skupštine, a naročito kada govori o nekom minulom, prošlom vremenu i o učešću pojedinih poslanika ili političkih stranaka u događajima koji su deo novije istorije u našoj zemlji.

Sada ću vam reći, opet reklamiram član 100. Poslovnika, jer to je druga povreda od strane gospodina Mihajlova. Samim tim što ne zna šta se dešavalo i kako je delovala SRS 1996. godine u Saveznoj skupštini i u Skupštini Srbije, to je njegovo nepoznavanje rada nas kao poslanika, a i uopšte onoga što se dešavalo na političkoj sceni Srbije.
Gospodin Sredoje Mihajlov je bio poslanik neke autonomaške grupacije, bog zna koje više i ko će to da pamti, jer oni su ostali potpuno anonimni i bez uporišta u biračkom telu kod naših građana, tako da je bespredmetno o tome razgovarati.
Istine radi, Srpska radikalna stranka je i te godine, kao i naredne godine, bila najoštrija opozicija tada aktuelnom režimu, ubedljivu pobedu odnela na predsedničkim izborima 1997. godine, na parlamentarnim izborima i evo istorija se ponavlja, ponovo kreće taj talas radikalizma, koji je uveliko zapljusnuo Srbiju. Čekajte 13. juni, pa ćete videti dalje kakav će razvoj događaja biti.

Gospodine Markoviću, malo vam je popustila koncentracija. Gledate stalno u redove srpskih radikala, ima nas najviše, i kao što reče naš generalni sekretar, biće nas još mnogo više. Videćete šta će da se desi 13. juna. Prva karika vaše klimave vlade će pući i onda ovi što se ovako lepo smeju, koji dele letke sa takvim parolama koje su inače protivustavne, koje pozivaju na mržnju ...

Član 28, gospodine Markoviću, jer on reguliše šta vi treba da radite, a vi upravo to ne radite. Član 28. valjda reguliše prava i obaveze predsednika.

Znate šta, gospodine Markoviću, nećete vi meni da govorite kada reklamiram neki član Poslovnika šta ću ja da radim i kako ću da ga reklamiram.

Ako vi želite da ga citirate, izvolite pa ga citirajte.

Ja neću da ga citiram, a vi izvolite kada budem završila, izvolite ako budete želeli, citirajte.

Reklamiram član 1. koji reguliše prava i obaveze narodnih poslanika po Poslovniku koji je utvrđen i ustanovljen na inicijativu Demokratske stranke Srbije, naravno kada vi niste bili, gospodine Markoviću, predsedavajući i kada niste mogli ni da zamislite da ćete na ovakav način da učestvujete u političkom životu Srbije.
Pošto vam se to, pukim slučajem, ostvarilo, ja vas upozoravam kao poslanik sa punim suverenitetom, koji je deo birača preneo na mene, kao i na poslanike Srpske radikalne stranke, da ubuduće ne zloupotrebljavate poziciju predsedavajućeg Skupštine, jer znate kako je ona prethodna koja je predsedavala prošla kada se ponašala kao i vi. Mnogo ste slični, mnogo ste isti.
Počeli ste isti član Poslovnika da citirate, o tome da li su poslanici na stalnom radu ili nisu, ko kome dobacuje. Obratite pažnju pre svega na poslanike iz redova vaše šifrovane organizacije G17 plus, minus, kako se zovete, kako se ponašaju, kako dobacuju, koliko su nekulturni, koliko su neuviđavni i onda ćete doći do zaključka kako ko treba da radi u interesu naroda i birača koji su nas poslali ovde. Ja vam se, gospodine Markoviću, najlepše zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, obratiću vam se kao da ministar Dinkić nije ovde, a on slučajno jeste, iz prostog razloga što svojom ostrašćenošću i svojom mržnjom koju pokazuje pre svega prema poslaničkoj grupi SRS, koja je najvrednija i najkonstruktivnija poslanička grupa u ovom sazivu Skupštine, pokazuje elementarno nepoznavanje demokratije i rada Narodne skupštine. To što ste vi došli, gospodine Dinkiću, onako u prolazu pred nas narodne poslanike ne daje vam za pravo da se nekulturno i, pre svega, ponižavajuće za ovaj visoki skupštinski dom, obraćate narodnim poslanicima.
Pa, kada ste već došli, a tu je i poslanička grupa, odnosno koaliciona grupa poslanika koja je predložila ovaj zakon, treba da imate elementarne stvari u vidu kada pišete jedan član zakona, naročito ako on ima više stavova; u pitanju je kontradiktornost između 2. i 4. stava člana 9. predloženog zakona, na koji sam podnela amandman u ime poslaničke grupe SRS.
Nemoguće je da se zakonom u stavu 2. pomenutog člana obaveže korporacija da utvrdi maksimalan iznos sredstava koji može biti, kako stoji u stavu 2, do 16 puta veći od iznosa kapitala korporacije, a taj inicijalni kapital se pominje u iznosu od 10 miliona evra. Postavlja se pitanje, prvo, odakle tih 10 miliona evra, a onda - kako je moguće da stav 4. predviđa da izuzetno, po odobrenju Vlade, taj iznos može da bude veći.
Vi i ovom prilikom, kao što ste to uradili pre 20 dana, kada je od strane narodnih poslanika izglasan zakon o pomoći haškim optuženicima, pokazujete svojevrsno pravno nasilje kao ministar finansija, odnosno eksponent Vlade Vojislava Koštunice. Ne može Vlada da bude iznad zakona.
Narodna skupština Republike Srbije, kao najviše zakonodavno telo, propisuje zakone koje svi moraju da poštuju. To što ste vi preko vašeg političkog suda Slobodana Vučetića u slučaju zakona o pomoći haškim optuženicima za 24 sata pokušali da izdejstvujete neku privremenu meru suspenzije tog zakona i što ovakve stavove unosite u član 9. ovog zakona pokazuje opet elementarno nepoznavanje onoga šta treba da radi izvršna, šta zakonodavna, a šta sudska vlast. Toliko o vašim predlozima zakona i o načinu na koji ih pišete.
Umesto da upristojite makar zakon i da ga prilagodite onome što može da radi Narodna skupština, odnosno što obavezuje sve druge organe u sprovođenju zakona, vi se, gospodine Dinkiću, bavite predsedničkom kampanjom i pri tom širite neistine i, blago rečeno, laži i izmišljotine kada govorite pre svega o predsedničkom kandidatu i, uverena sam, pobedniku na predsedničkim izborima gospodinu Tomislavu Nikoliću. Vi treba da se bavite time što ste predložili zakon koji neće doneti ništa dobro onima, a njih ima na stotine hiljada, koji nemaju stan.
Kada ste već bili tako "pametni", gospodine Dinkiću, da nam objašnjavate da su povoljne kamate poslovnih banaka od 9%, zašto niste vašim vrlim prijateljima, kumovima Hamoviću i Lazareviću ponudili da kupuju struju sa 9% kamate, nego nudite građanima stanove sa 9% kamate, koji treba da plate dva i po ili tri stana posle 20 ili 30 godina otplate.
Kako je moguće da Vlada čiji ste vi ministar, Vlada Vojislava Koštunice, sve to nemo posmatra, kada se ima u vidu da je radio Anketni odbor o utvrđivanju malverzacija, odnosno krađe električne energije od strane pojedinih lica, vama veoma bliskih, i firme EFT, i da posle svega toga EFT prodaje i dalje našu struju po cenama, naravno, koje im donose basnoslovni kapital i bogatstvo.
Naravno, sve je to moguće, s obzirom na to da onaj koji vas je birao na funkciju ministra finansija nije slušao glas razuma koji su sa ove govornice uputili poslanici SRS, rekavši mu da nije vama mesto u Vladi Republike Srbije, nego negde drugde - da polažete račune za sve ono što ste radili i kada ste bili guverner Narodne banke i pre nego što ste to postali, a i posle, kada ste vršili funkciju potpredsednika te vaše šifrovane političke organizacije G17 plus.
Kada smo već kod te organizacije, a vi ste potpredsednik te organizacije koja sebe zove političkom strankom - G 17 plus, juče su vaši aktivisti, tzv. "Omladinska mreža G17 plus", usred Beograda, u centru Knez Mihailove delili ove letke.
(Predsednik: Gospođice Jovanović, vreme je davno isteklo, pre 37 sekundi. Izvolite, završite.)
Slušajte, gospodine Markoviću, vi ste eksponent te političke stranke. Na letku piše: "Srbijo, imaš izbora, mi znamo šta želimo". Ne znate vi ništa, sa vama možemo samo u dalje propadanje i u sunovrat. Što se tiče onoga što piše na ovoj strani, a piše: "Stop fašizmu u Srbiji" i tu je slika najvećeg srpskog junaka dr Vojislava Šešelja.
Moram da vam kažem, gospodo iz G17, da se vidi ko su fašisti, a to ste vi. To što radite treba vama da služi na čast i građani će znati da ocene vaše fašističke metode.

Gospođo Krstić, član 100. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije jednako obavezuje i nas narodne poslanike i ministre koji se pozivaju da dođu i učestvuju u radu ove sednice.
Gospodine Dinkiću, ovo nije snimanje za emisiju "Nikad izvini" na TV "Pink", ovo je ozbiljna institucija, ovo je Narodna skupština Republike Srbije i ponašajte se u skladu sa onim što ministar treba da govori sa ove govornice, a ne kao da ste na snimanju pomenute popularne serije koju građani sa oduševljenjem, naročito kada ste vi akter, prihvataju.
Što se tiče razlike između vas, gospodine Dinkiću, gospodina Tomislava Nikolića, jednog časnog Srbina, budućeg predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, jednog mladog pravnika, jednog divnog političara, kolege i Srbina, takođe, gospođe Pop-Lazić, majke tri divne ćerke, potpredsednika Skupštine i borca za nacionalne interese, pravdu i demokratiju, razlika između njih i vas je što su oni te stanove dobijali po zakonu, a vi ste krali i nastavićete da kradete i da pljačkate...
(Predsedavajuća: Molim vas da pazite na terminologiju koju koristite.)
... jer ništa drugo ne znate, to je ono za šta ste vi usko specijalizovani i nemojte nama da pričate o nekom poštenju.

Dame i gospodo narodni poslanici, neozbiljnost kod predlaganja ovog seta zakona se pokazala i danas. Iako su poslanici poslaničke grupe G17 plus, a čiji je ministar eksponent Vlade Republike Srbije koja je predložila ove zakone, danas koliko-toliko došli pre zakazanog vremena, činjenica je da je ova skupštinska većina više nego klimava, da ima problema u radu kod nastavka sednice, kod izglasavanja zakona.
Mi smo na sve to upozoravali prilikom konstituisanja, stvaranja te neprincipijelne skupštinske većine i to će zaista imati dalekosežne posledice po građane Srbije. Vi ćete sa nategnutom skupštinskom većinom da izglasavate zakone koji građanima ne idu u prilog, a ekonomska kriza se produkuje sve više i više iz dana u dan; stvara se jedan sistematski haos i na tržištu kapitala i sada imamo slučaj da vidimo kroz predlog ovih zakona.
Kada se radi o zakonu o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, taj inicijalni kapital, cela pompa oko svega toga, novinski naslovi, istupanje Mlađana Dinkića, sve neodoljivo podseća na slučaj Nacionalne štedionice. Istina je sasvim drugačija. Najpre, taj inicijalni kapital od 10 miliona evra ne samo da nije dovoljan nego je smešan, s obzirom na činjenicu da se kalkuliše nekim podatkom da nekoliko stotina hiljada ljudi u Srbiji, jer nikada ne možete do kraja to da ustanovite, danas nema stanove.
Oni potiču iz svih socijalnih struktura, a među njima ima i onih koji imaju dvoje i više dece, intelektualaca, radnika, onih sa srednjom školom, sa zanatom i mnogih koji su nezaposleni i koji uz pomoć svojih roditelja, koji su penzioneri i imaju više nego jadne penzije, plaćaju stanarinu i izdržavaju svoju decu i pokušavaju da nađu neko uhlebljenje. Tako je u Kragujevcu u kome živim, a verovatno nije bolja situacija ni u mnogim drugim gradovima južno i severno od Beograda, a naročito znate da je taj problem nedostatka stanova u Beogradu i te kako izražen.
Ovde se špekulisalo proteklih dana jednim podatkom koji je osvanuo pre nekoliko dana u svim štampanim medijima. Ministar Dinkić kaže, a to su novine uglavnom prenele, da u Srbiji ima preko 50.000 ljudi koji su kreditno sposobni da uđu u aranžman kupovine stana na 20 godina sa kamatom koja izvesno mora da bude veća za svaku poslovnu banku koja se upusti u taj projekat od 8%, odnosno 8,5% koliko je lažno prikazana inflacija.
Kažu da je rata za kredit za prosečnu stambenu jedinicu u Beogradu za četvoročlanu porodicu 389 evra.
Moguće je da u Srbiji ima preko 50.000 onih koji mogu da plaćaju toliku ratu, ali tih 50.000 sigurno nema potrebu za kupovinom stana.
To vam pouzdano tvrdim, jer oni koji imaju potrebu da kupe stan - nemaju. Govorim o proseku, a uvek kada govorimo o pomoći građanima, o zakonima koji će da unaprede životni standard i da omoguće ljudima da bolje žive, moramo da uzmemo prosek Srbije. Ako pogledate da je ta prosečna plata 200 evra, dolazite do neverovatne situacije da nekome nudite da kupi stan na 20 godina sa kamatom od preko 9%; taj će da vas pogleda i da vam kaže - šta ti to meni pričaš, nemam dovoljno ni za osnovne životne namirnice, ne znam kako da preživim, pitanje je šta će sutra da me snađe, a kamoli da uđem, da li ću ostati bez posla ... Postao je manir i prethodne DOS-ovske vlade i režima, a sada i ove, jer inače potičete iz istog miljea, da preduzima takve korake da ostavlja uglavnom ljude bez posla.
Ta cela priča je smešna. Kao da smo u nekom vremeplovu, pa se vraćamo na onaj spot; a neko je rekao G17 plus, pa je izašao gospodin Marković na repliku; nije, bio je spot Narodne banke, ali spot u kome je glavni akter bio Mlađan Dinkić koji se pojavio kao jedan od aktera te petooktobarske revolucije posle dva-tri meseca i obećao u spotu, u kome je sve lepo i šareno, čuje se cvrkut ptica, kako ćemo da vozimo skupe automobile, deca će da se školuju u inostranstvu, praviće se kuće, ići će se na zimovanje, na letovanje.
Ne da nije bilo toga, nego se u Srbiji i za vreme njegovog mandata kao guvernera Narodne banke sprovodila, a i sada se nastavlja takva ista politika preko njega kao eksponenta ekonomsko-mafijaškog lobija, eksponenta onih koji sa svojom ekonomskom politikom žele da naprave takve eksperimente koji će uništiti privredne subjekte, a svakako produkovati još veću ekonomsku i socijalnu krizu.
Nemoguće je da u roku od osam minuta, koliko je neki interni dogovor za nas poslanike SRS-a da izlažemo po ovom setu zakona, kažem nešto o svih pet predloga. Moram da kažem nešto što je ključno, a vezano je za zakon o osiguranju. Neprihvatljivo visok cenzus mora da se prepolovi. Nemoguće je da ustanovite za osiguravajuća društva cenzus koji ne postoji nigde u Evropi, a pri tom imate najmanje premije.
Šta će se desiti? Po već starom receptu Dinkića kod uništavanja a ne sanacije nacionalnih banaka, isto tako ostaće lobisti iz nekoliko osiguravajućih kuća. Dovešće se dva-tri osiguravajuća društva iz inostranstva. Osnovna polisa za osiguranje vozila, u to budite sigurni, biće kao u Velikoj Britaniji 2000 evra.
Da ne govorim o životnom osiguranju, što nikome neće pasti na pamet, ionako su ljudi pod ovom i ovakvom vlašću, koja se gotovo nimalo ne razlikuje od prethodne, izgubili svaku volju i čekaju zaista prave i korenite promene.
Kako je moguće da ministar kaže da imamo haos na tržištu osiguranja, kada želi kroz ovakav predlog zakona da se netržišno posluje. Jer, ako imate monopol u jednoj državi, ako je u pitanju bankarski lobi, a videli smo kako to funkcioniše, sada lobi osiguravajućih kuća, kako će da posluju oni koji će ostati po volji ministra, jer je ingerencije prebacio na Narodnu banku Srbije, a čuli smo da, osim sada Srbije, Kazahstana i još dve zemlje, to nigde u svetu ne postoji; kako je moguće da onda nova osiguravajuća društva, odnosno kuće posluju.
Nemoguće je, jer takav cenzus oni ne mogu da plate. On mora, u najmanju ruku, da se prepolovi, ako želimo tržišno poslovanje i ako želimo da omogućimo građanima da, kao što je to normalno svuda u svetu, u iole razvijenim zemljama, koriste polise osiguranja i za automobile, što je svakome osnovno, ali uz sve mogućnosti i polise životnih i neživotnih osiguranja.
Ovaj zakon nije dobar i gotovo je prepisan od Božidara Đelića, nekada velikog prijatelja i takođe "eksperta", koji je funkcionisao u tandemu sa Mlađanom Dinkićem; prilikom svog odlaska, u poslednjim danima svog ministrovanja Đelić nam je dostavio jednu knjigu, svojevrsni udžbenik u kome se nalazi i gotovo isti ovakav predlog zakona o osiguranju.
Kakva je razlika? Naravno da nije nikakva, zato građani zaista očekuju korenite i radikalne promene koje neminovno moraju da se dese; takve promene da imaju drugačiju vladu, koja će da bude po volji naroda, što ova svakako nije. Da bismo do toga došli, mi moramo da idemo korak po korak. Najpre da izaberemo predsednika. Morate da znate, iako verovatno niste svesni toga, bar ne svi, da je narod već odlučio. Tomislav Nikolić za predsednika, realno.