Dame i gospodo narodni poslanici, zbog javnosti koja prati ovaj skupštinski prenos, moram da, iako ispod imena poslanika, ali ne bi me iznenadilo da nekim pukim slučajem i ne piše, može da se desi i takva tehnička greška, kako se prethodnik zove i preziva, ime gospodina iz Demokratske stranke, koji je, zaista prvi put, primetile smo koleginica Pop-Lazić i ja, izašao za govornicu je Milan Milosavljević. Inače, u Nišu ga ne poznaju kao takvog, po imenu i prezimenu. On ima nadimak tipičan za pripadnike "zemunskog klana", ali ne bi me čudilo da se označavaju kao taj neki jedan, dva i tri, pošto ih ima više takvih u Demokratskoj stranci.
Što se tiče gospodina Milosavljevića, gospodine Milosavljeviću, i vi kao i ostale junoše iz DS-a, niste danas morali da se javljate i ovih dana, kad ste već prespavali tri godine u ovoj skupštini, da se javljate i da branite nešto što je neodbranjivo. Da je Nataša Mićić zaista pravi predstavnik jedne diktature koja je uvedena u srpsku Skupštinu, da je kršila Ustav i zakon, da je netolerantna, da predstavlja bruku i sramotu za srpski Parlament, mi to sve znamo, videla je celokupna srpska javnost i to ne može više niko da odbrani. Pošto je gospođa otišla, verovatno shvativši da ste je i vi pustili, odnosno ta vaša raspadnuta koalicija, niz vodu, da se neki usamljeni entuzijasta, poput vas i pojedinih u DS-u, povremeno javi za reč, nemojte da trošite reči na nešto što je potpuno poznato i očigledno celokupnoj srpskoj javnosti.
Gospodine Milosavljeviću, kakvo je vaše poimanje infrastrukture i političkih stranaka, u to neću da ulazim do detalja, a s obzirom na to šta ste izneli sa skupštinske govornice, odakle dolazite, kakve lobije ima vaša Demokratska stranka, da ste vi verovatno predstavnik tog nišavskog lobija, bolje bi vam bilo da se pokrijete po ušima i da ćutite i da ne govorite na takav način o najvećoj opozicionoj stranci, o najorganizovanijoj političkoj stranci u zemlji, kao što je SRS.
Budite uvereni, gospodine Milosavljeviću, da ćete i vi u ranim satima 17. (novembra) uveče, baš kao i gospođa Mićić, saznati da je Tomislav Nikolić novi predsednik Republike Srbije. Srpski radikali će i sa Kosova i Metohije i iz cele Srbije imati zapisnike koji to dokazuju. Budite sigurni, gospodine Milosavljeviću, iako svi nosite te bedževe, ali ovoga puta sa ispravnom srpskom trobojkom, jer ste onom mučeniku Dragoljubu Mićunoviću na bilborde stavili rusku trobojku, jer ne znate kako izgleda srpska, pa ste se setili da je ona ipak drugačija i stavili ste je na bedževe. Vi me začuđeno gledate i ne znate da li treba da okrenete bedž ovako ili onako. Okrugao je. Razmislite, pa ćete da mi kažete posle.
Što se tiče našeg kandidata gospodina Tomislava Nikolića, on je apsolutni favorit na ovim izborima. Odneće ubedljivu pobedu, u to budite sigurni, jer posle svih vaših pljački, lopovluka, krađa u Skupštini i svega što ste radili ovom jadnom narodu, jasno je da Srbiji, a to piše na ovom promotivnom plakatu, treba i mora da bude bolje, radikalno bolje, sa Tomom Nikolićem i srpskim radikalima.

Gospodine Soldatoviću, između dva nepoložena, verovatno ispita, a kao nesvršeni student na Pravnom fakultetu niste morali danas da dotrčite ovde u salu Narodne skupštine, jer vas nije bilo tri godine koliko traje ovaj saziv i kada ste dolazili, ispod klupe ste bezuspešno podvlačili knjige ispita koji vam predstoje na fakultetu koji studirate, verovatno 10 godina, rekla bih po godinama koliko ih imate!
Što se tiče vašeg angažmana - vi da pričate o privrednoj, ekonomskoj situaciji u Srbiji? Gospodine Soldatoviću, vaše prvo radno mesto je u Narodnoj skupštini Republike Srbije! Vi ste tipičan primer kakvu vlast imamo, kakva je Demokratska stranka u celini i kakvi su joj kadrovi. Vi, nesvršeni student Pravnog fakulteta, bez i jednog dana radnog staža, poslati ste u Vladičin Han, u društveno preduzeće "Sloga", fabrika koja proizvodi nameštaj više od 50 godina, da budete na čelu Upravnog odbora u fabrici u kojoj je protivzakonito Vlada Republike Srbije uvela privremene mere! U proteklih šest meseci, gospodine Soldatoviću, vi ste kao predsednik tog Upravnog odbora sa direktorom koji je iz Demokratske stranke opljačkali radnike društvenog preduzeća "Sloga"; nestalo je preko 100 milona dinara i vi dolazite za govornicu i pričate o sveukupnoj privrednoj situaciji u našoj zemlji!
Sa druge strane, gospodine Soldatoviću, vi ne možete uopšte da govorite o nečemu što je predmet rasprave ovde, a da budete nepristrasni i da ocenjujete stanje svesti gospođe Nataše Mićić, a naročito tog spornog 22. maja kada sam je, nažalost, samo poprskala vodom, jer toliko je vode bilo i samo su mi zbog toga građani zamerili što je nije bilo više, iz prostog razloga, što će to da utvrde nadležni državni organi.
Dakle, postoji proces, Prvo opštinsko tužilaštvo u Beogradu je pokrenulo postupak protiv mene kao da sam najveći terorista u zemlji i kao da sam povredila čast i ugled ne znam kakve osobe, a ne ovakvog predsednika Skupštine, koji uzgred budi rečeno, uz ostavljanje "identifikacone kartice" kako ona to kaže, nije više u sali, vi ne možete uopšte da govorite o nečemu što će ići u prilog Nataši Mićić ili možda možete, ali da potvrdite sve ono što je izrekla i gospođa Gordana Pop-Lazić i poslanici koji traže njenu smenu.
Da ne bismo imali takav parlament i da ne biste ušli kao što ste rekli među 176 poslanika 2000. godine, vi ćete morati gospodine Soldatoviću, još malo više da radite u vašoj Demokratskoj stranci, pa onda da vidite da li ćete uopšte da pređete cenzus, pa koliko ćete da imate poslanika, ali sudeći po onome koliko ste vi zaslužni za Demokratsku stranku i šta ste radili u protekle tri godine kao poslanik ovde, ja ne verujem da ćete se naći u šačici onih iz Demokratske stranke koji će verovatno biti ovde u sazivu Skuštine.
Još da vam kažem pre gospođe Čomić, iako će ona reći - to nije vaše pravo, nemate pravo na repliku, jer ste ga vi izazvali.

Dame i gospodo narodni poslanici, šta ja mislim o gospođi Nataši Mićić, demonstrirala sam više puta i cela Srbija je upoznata sa tim. Ne bi to bilo tragično po vas, gospođo Mićić, da je moje mišljenje usamljeno, već preko 80% građana Srbije, a u to sam apsolutno sigurna, koji prate politička zbivanja i koji su u bilo kom pogledu politički aktivni, da li učestvuju u radu stranaka ili izlaze na izbore, a na strani su svesne opozicije koja danas želi da obori vaš DOS-ovski režim, apsolutno isto razmišlja kao  ja.
Svedok sam toga na velikim narodnim skupovima koji se održavaju u okviru predsedničke kampanje budućeg predsednika Srbije, gospodina Tomislava Nikolića. Jedan takav miting je danas u Kikindi u 15,00 časova. Baš juče, na prepunoj i širokoj čaršiji na jugu Srbije, u Jablaničkom okrugu, u Leskovcu, preko 10.000 ljudi je na svaki pomen vašeg imena govorilo nešto što mi pristojnost ne nalaže, i situacija u kojoj se nalazim u Skupštini, da vam prepričam i kažem.
To da su ti ljudi u pravu, i da je SRS bila u pravu i gospođa Gordana Pop-Lazić kada je pre nekoliko dana obrazlagala inicijativu za vašu smenu, govore ne samo stenografske beleške koje je ona samo u jednom delu pročitala, uz mnoštvo drugih argumenata, već jedno sistematsko, haotično stanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije koju ste vi stvorili, a našli ste se na mestu predsednika Skupštine zbog šibicarske politike vas iz ostatka DOS-a,izvornog DOS-a, kako se god zovete, DSS-a, u situaciji kada ste u premetačini i trgovini vi dospeli sa mesta potpredsednika, a čiji mentor je bio gospodin Maršićanin koji je imao slične ali mnogo blaže aršine, kada je predsedavao na mestu predsednika Skupštine.
Setite se, tog dana ste vi odmah pokazali kakav je vaš karakter, kakva je vaša priroda i kakva ste vi uopšte osoba. U momentu kada ste se vi iz izvornog DOS-a između sebe na takav način posvađali i grupa od najmanje 30 poslanika, a u tom trenutku je bilo mnogo više, koji su predložili vas za predsednika, došli do situacije da vas biraju za predsednika. Iako ste znali, gospođo Mićić, da imate natpolovičnu većinu, više od 126 poslanika, vi ste ustali, ne trepnuvši, i pred čitavom javnošću glasali za samu sebe. Koliko sebe cenite, a koliko ne želite da budete prva među jednakima kasnije ste pokazali svojim mnogobrojnim postupcima.
Poslovnik koji vam je predložio tadašnji aktivni koalicioni partner, gospodin Dejan Mihajlov, nešto je čega vi morate da se pridržavate od korice do poslednje strane. Od prvog člana koji reguliše prava i obaveze narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pa do poslednjeg, vi ste sistematski, jedan po jedan član Poslovnika kršili svojim ponašanjem.
Dođe javnost Srbije u situaciju da mora da prati, na jednoj od televizija sa državnom frekvencijom, predsednika vaše stranke o organizaciji, jer vi kao stranka nikada niste izašli samostalno na izbore; jeste jednom, rekao je kolega Ljubojević, i dobili 0,5% glasova. Sada imate i vajnu poslaničku grupu. Kaže, vaše najveće dostignuće u Narodnoj skupštini je što ste priveli radikale redu. Nas, srpske radikale, iskrene rodoljube, patriote, ljude koji znaju šta je Srbija šta nam valja činiti i kako vas i ostatak DOS-a treba da počistimo, što će uraditi najpre gospodin Nikolić 16. novembra, a onda i mi na parlamentarnim izborima.
Za nas je najveća uvreda da neko tako nešto izgovori, iz prostog razloga što ste vi, gospođo Mićić, ne samo pukim slučajem, kao privezak Vlade Republike Srbije, došli na mesto predsednika Narodne skupštine, već sa visokog 172. mesta od 250 imena na listi DOS - Vojislav Koštunica, na mesto predsednika Republike Srbije. Vaše učešće u političkom životu i vaš izbor Građanskog saveza Srbije je vaša lična stvar. Ne samo moja prognoza nego i svih ozbiljnih ljudi, političkih analitičara, to ujedno da znaju i kumrovački đaci koji sede oko vas, a sa vama su u toj izrazito antisrpskoj stranci koja sebe zove Građanski savez Srbije, jeste da vi ne možete, makar smanjili cenzus na 1%, da više pređete cenzus i da budete u Skupštini.
Vi ćete moći, a verujem da će i srpski radikal ili radikalka predsedavati u budućem sazivu Narodnom skupštinom Republike Srbije, jer takav će odnos snaga biti, ovde eventualno da dođete kao prolaznik ili gost. Na takav način da uzurpirate svoje mesto, da kršite osnovna ljudska prava, prava ljudi koji su došli u Narodnu skupštinu Republike Srbije, a narod na njih preneo deo svog suvereniteta, da ga iskreno i pošteno zastupaju, to više neće moći.
Pošto ste se držali svakog slova i člana Poslovnika, ali pogrešno ga tumačeći, da u ovoj raspravi koja će trajati još nekoliko dana ne biste bili žrtveno jagnje i da biste koliko-toliko spasili svoj obraz i dostojanstvo, ako ga imate, preostaje 29. član Poslovnika koji reguliše kako prestaje mandat predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije. Mandat će vam prestati, gospođo Mićić, ubrzo, jer ćemo se izboriti, a pre svega budući predsednik Srbije gospodin Tomislav Nikolić, za vanredne parlamentarne izbore.
Vi i razni drugi likovi skupljeni s koca i konopca više nikada nećete biti predstavnici naroda u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ali koristite drugi stav tog istog člana pa podnesite ostavku i onda otidite u svoje rodno Užice, nastavite da radite to što ste već radili (ili niste radili) i budite žena koja će na takav način da brine o sebi i o svojoj porodici. Vi da brinete sa takvim političkim stavom, sa izrekom od pre nekoliko dana ovde, da vam je prosto milo i drago što je sabirni centar za srpske junake, kao što je dr Vojislav Šešelj i drugi srpski junaci, u haškom kazamatu, nama i celokupnoj Srbiji takav predsednik Narodne skupštine Republike Srbije ne treba.
Uzurpirajući mesto vršioca dužnosti predsednika Republike Srbije pokazali ste kakav je vaš domet i šta vi možete da uradite. Protivno Ustavu, u situaciji kada je izvršen atentat na Zorana Đinđića i kada je trebalo da konstatujete da mi više nemamo Vladu, jer ubistvom premijera prestaje i mandat toj vladi, vi ste uveli vanredno stanje u zemlji.
Naravno, sve to je pratila državna televizija, davala mnogo prostora za sve vaše izjave, koje su u potpunoj suprotnosti sa Ustavom i sa zakonima zemlje.
Vi ste sve to radili i kada je neki od vaših kolega, malo ih je koji su ostali na toj vašoj strani, jer očigledno je da ste vi u Narodnoj skupštini poraženi, malopre rekao da vam predviđa lepu budućnost, on, njegova porodica ... Da li je lepa budućnost to što ćete morati u skladu sa kaznenim odredbama, onda kada sudovi budu radili po savesti i kada sudije budu odgovorno obavljale svoj posao, da odete na dugogodišnju zatvorsku kaznu, jer s obzirom na takvo kršenje Ustava i zakona vama to ne gine, to neka on proceni i vi procenite.
Najbolje bi bilo, gospođo Mićić, da podnesete ostavku, da se i poslanici i celokupna srpska javnost ratosiljaju vašeg šikaniranja, netolerantnog ponašanja, autokratskog načina razmišljanja i delovanja, jer kad nemate druge argumente i kad niste za dve i po godine naučili kako se izgovaraju kartice koje označavaju poslaničku jedinicu, umesto da kažete da su to "identifikacione kartice", vi uporno govorite da su to "indentifikacione kartice", onda je stvarno bruka i sramota da neko takav ostane na mestu predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Sada mi gospođa Gordana Pop-Lazić, potpredsednik naše stranke i zamenik šefa poslaničke grupe, kaže da me je dok sam govorila
o vama izveštač RTS-a, koji sedi u gornjem delu sale, pokrivao. Mi smo imali slučaj da to ranije vidimo, u sazivu kada smo mi bili vladajuća garnitura, kada smo tome oštro bili suprotstavljeni.
Gospođo Mićić, da biste bar deo onoga što ste radili odbranili pred nadležnim državnim organima, pozivam vas da 17. novembra ujutru u 9 sati dođete u Prvi opštinski sud u palatu nepravde (imate drugo ročište sa mnom koje je pokrenulo opštinsko tužilaštvo Prvog opštinskog suda) i da objasnite i gospodinu sudiji i prisutnim novinarima kakvo je vaše stanje svesti bilo 22. maja 2002. godine kada ste poslanike Stevu Dragišića i Božidara Vučurovića koji nisu bili prisutni u sali izbacivali, kada ste izbacili celu poslaničku grupu Srpske radikalne stranke, jer 17-tog ujutru ja ću doći sa radosnom vešću da je gospodin Tomislav Nikolić predsednik Republike Srbije, da vi više niste predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Vi kao nekakav pravnik znate da ako se ne pojavite drugi put, treći put mora policija da dođe po vas, što ću ja tražiti i insistirati do kraja na tome, pa vi u pratnji policije, u policijskoj marici, u Prvi opštinski sud, pa da nas dve do kraja sve to raspravimo pred nadležnim organima.

Dame i gospodo narodni poslanici, do dolaska DOS-a, onog izvornog DOS-a na vlast koji je obuhvatao i DSS, i vas iz Demokratske stranke i sve prilepke koji sada idu uz vas, hteli vi to ili ne, naša država je bila nosilac u vreme dok je SRS učestvovala u radu vlade narodnog jedinstva, nosilac svih pozitivnih tendencija na rešavanju kosovsko-metohijskih problema i mi smo kao država i kao odgovorna vlast činili sve da se to uradi na način kako nam to omogućuje naš ustav i naši zakoni.
Veoma smo bili uspešni u svemu tome i to je bio ključni razlog zbog čega je naša stranka ušla u Vladu kao manjinski partner, zbog činjenica da smo uspeli te 1998. godine da u potpunosti suzbijemo šiptarske baliste i terorizam na Kosovu i Metohiji, ubice srpske dece, koljače koji su tada na kraju 20. veka neviđena zverstva činili, nezapamćeno u istoriji srpske civilizacije. I to je ono na šta smo mi srpski radikali izuzetno ponosni, svaki naš član i svaki onaj ko u nama vidi istinske srpske patriote, pre svega u politici koju je zagovarao, sa pozicije potpredsednika Vlade i predsednika SRS, srpski junak i najveći srpski junak danas, prof. dr Vojislav Šešelj.
Što se tiče SAD, iz kojeg ste se vratili gospodine Živkoviću pre mesec i nešto dana, oni su neprestano držali prst na obaraču i uprkos potpisivanju međunarodno ratifikovanih sporazuma u to vreme Milošević-Holbruk, tumačili su ga tendenciozno na svoj način, sve sa ciljem da afirmišu politiku šiptarskog terorizma i njihovog krajnjeg cilja da stvore i ostvare svoj vekovni san o velikoj Albaniji, istrgnu Kosovo i Metohiju iz državno-pravnog okvira Srbije, tada SRJ.
Međutim, pored toga što smo se striktno držali Ustava i zakona, u šta vi tada niste verovali, nego ste kao pravi NATO podrepaši, i vi lično gospodine Živkoviću sa pozicije samozvanog gradonačelnika Niša i svi ostali, a naročito gospodin Čović, da vas ne pominjem dalje, ko će vam sve imena zapamtiti, trudili se u to vreme da se što više dodvorite američkom državnom sekretaru Medlin Olbrajt koja, ne skrivajući svoje simpatije prema šiptarskim balistima, uz logističku podršku, uz podršku Kongresa, zvanične američke administracije, a pre svega vama da posle 10 godina dođete na vlast, krenuli sa ostvarivanjem onoga što je strateška politika Amerike na Balkanu. Oni nikada nisu hteli da poštuju međunarodno priznate pravne norme, niti to čine danas, kao što vidite kroz nepoštovanje unazad Rezolucije 1244.
Od vašeg dolaska na vlast za mene kao istinskog srpskog patriote, kao nekoga ko je vaspitavan u srpskom nacionalnom duhu, zaista je ponizno i više nego ponižavajuće da gledam nivo vaše poniznosti prema vašim zapadnim nalogodavcima. Vi ništa niste učinili, ni vi, ni ova prethodna Vlada, ni ova vaša rekonstruisana, a ni Vojislav Koštunica, koji je bio na mestu predsednika SRJ, da pomognete Srbima na Kosovu i Metohiji.
Za protekle četiri godine, gospodine Živkoviću, UNMIK, sa kojim je gospodin Nebojša Čović i te kako dobro sarađivao i tek sada počeo šiptarske teroriste da naziva i to stidljivo teroristima, a do pre nekoliko meseci je govorio da su oni ekstremisti, fabrikovao laži protiv predsednika Srpske radikalne stranke, bavio se raznoraznim transferima igrača, imao preča posla, a za to vreme prodavao interese Srba na jugu Srbije i na Kosovu i Metohiji, mi smo vam onda govorili i upozoravali vas da su oni zaista mozak terorističke organizacije, da tzv. Kosovski zaštitni korpus u sebi ima preko 50.000 mafijaški obučenih šiptarskih balista, koji čine neviđena zverstva i dan-danas, a svedoci smo tragičnog poslednjeg događaja, ubistva dva dečaka u Goraždevcu.
Kada kao danas krenete da nam govorite o za nas srpske radikale strateški važnom pitanju i to je prioritet za državu Srbiju, zbog toga ćemo glasati, izdići se iznad svake stranačke politike, jer očekujemo uskoro pad vaše Vlade i celokupne izdajničke i proameričke politike na ovim prostorima, glasaćemo za ovakvu deklaraciju. Kada govorite i pominjete imena, odnosno nazive mesta, nemojte gospodine Živkoviću, kao što to rade vaši predstavnici iz Demokratske stranke i ostatka DOS-a, pa brkaju zapadnu srpsku granicu i nepravilno govore, umesto da kažu Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica, jer ne znaju geografiju i ne znaju gde su zapadne granice, nemojte da mešate Štrpce i Štimlje. Jutros ste rekli da u Štrpcu ne žive Srbi. Tamo, hvala Bogu, ima 11.500 Srba i 99% njih je glasalo na poslednjim izborima za srpskog junaka prof. dr Vojislava Šešelja.
Prema tome, morate da se suočite sa činjenicom da su šiptarski teroristi u poslednje četiri godine, to je surova statistika, ali je takva, izveli 6.535 terirističkih akcija u kojima je ubijeno 1.201 lice, ranjeno 1.328, oteto 1.146, na Srbe izvedeno 5.932 napada i na druge zajednice koje tamo žive 335.
Broj ubijenih, metode i likvidacije ne govore nam o pojačanom terorizmu i to ne tako stidljivom da se oni sada boje ili da vide snagu politike koju vi vodite da biste zaštitili Srbe, već nam jasno pokazuju da je tamo produženi rat sa tendencijom da se istrebe svi Srbi, da se izvrši do kraja genocid nad srpskim narodom i zbog toga mi moramo da podržimo danas ovu deklaraciju, da budemo jedinstveni u onome što se zove zaštita srpskih nacionalnih interesa.
Ako hoćete da razgovarate sa Tačijem razgovarajte, ali za Srpsku radikalnu stranku nikada neće biti po pitanju Kosova i Metohije, državnih i nacionalnih interesa, nikakvih kompromisa i isključivo ćemo u institucijama sistema da govorimo o tome sve do trenutka dok vam ne vidimo leđa, daće bog uskoro, pa da preuzmemo kormilo u svoje ruke i da na pravi način, povratkom vojske i policije, zaštitimo taj narod, a ne da umesto toga ministar Dušan Mihajlović, koji je onako lepo preplanuo kao da se pekao na roštilju dva meseca, otišao jutros odavde, ide na Rtanj i bere čaj, umesto da razmišlja o tome da vrati policajce i zaštiti Srbe na Kosovu i Metohiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane identifikacione kartice, što bi Nataša Mićić rekla indentifikacione kartice, gospođo Čomić, ne rekoste mi da li su odbor nadležan za ovaj zakon i Vlada prihvatili amandman, pošto ste ubrzali da izađemo. Ali, pošto je stigao gospodin Đelić, verovatno će da se oglasi povodom ovog i svih amandmana SRS-a.
Što se tiče člana 11, mi tražimo da se brišu stavovi 2, 3. i 4. Stav SRS-a od početka je jasan. Gospodin Krasić je dosta govorio o tome i povodom amandmana i u načelnoj raspravi. Mi smo protiv limitiranja bilo kojih iznosa, a naročito kada je u pitanju ovaj član 11, u kome se kaže da visina sredstava iz privatnih izvora koje podnosilac proglašene izborne liste, odnosno predlagač kandidata prikupi za finansiranje troškova izborne kampanje ne sme preći iznos od 20% sredstava iz člana 9. ovog zakona.
Sporan je sam po sebi taj član 9. i način na koji će se dodeljivati sredstva političkim strankama u odnosu na broj osvojenih poslaničkih mandata, a od iznosa 0,1% od ukupnog budžeta. Pre svega, to je imaginarno iz prostog razloga što vi tražite da se zakon primenjuje od 1. januara 2004. godine. Nemate nameru, iako gotovo uopšte nemate nikakvu podršku u Skupštini, da raspisujete do tada izbore. Ovaj zakon je prava farsa. Primenjivaće se navodno od 1. januara, a, kao što reče gospodin Krasić, možda ćete i tada tražiti odlaganje, jer to vreme je vama potrebno da vodeći kriminalci u zemlji koji su vaši direktni finansijeri, poput Miodraga Kostića Koleta, Dragoljuba Markovića zvanog Krmivoje Produkt, Stanka Subotića Caneta - Žapca i ostalih, do tog vremena iz nelegalno stečenog profita kroz sve kriminalne aktivnosti koje vi omogućujete, preko šećerne, preko duvanske i dugih afera, finansiraju vas i vaše političke aktivnosti.
Pre svega mislim na Demokratsku stranku. Onda ćete da limitirate političke stranke koje inače ne mogu iz privatnih izvora da prikupe sredstva koja su ovde naznačena, da taj iznos bude 20% od iznosa koji je propisan u članu 9. Besmisleno je na ovakav način da nam Božidar Đelić predlaže ovaj zakon, naročito zbog toga što njega uopšte ne interesuje ova rasprava, on je zaokupljen drugim svojim problemima, i te kako velikim problemima koji ga muče, o kojima ćemo popodne malo više da razgovaramo i u toku sutrašnjeg dana.
Besmisleno je da se ne prihvati nijedan amandman Srpske radikalne stranke koja je najjača opoziciona stranka, učestvuje od pada komunizma u parlamentarnom životu i besmisleno je...
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
... da se na takav način razgovara o sredstvima, koja u odnosu na broj poslanika treba da dobije neka politička stranka, kada imamo mnoštvo imaginarnih političkih stranaka samo na papiru; a budite sigurni da će sredstva koja mi po ovakvom vašem zakonu dobijamo biti bar trostruko veća, jer će nas tri puta više biti u budućem sazivu Skupštine Srbije, i to što pre.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi koji ste želeli da ostanete do kraja rasprave, verovatno vam je zadovoljstvo što ću da govorim na kraju današnje rasprave. (Aplauz.) Znam da vas to posebno raduje. Hvala.
Tema je veoma ozbiljna, a mnogo je smeha danas. Učinilo mi se u jednom trenutku da je u poslaničkoj grupi DOS-Reforma Srbije raspisan konkurs za smehotresnu olimpijadu, ko će koga više da nasmeje. Nije tako smešno Božidaru Đeliću, koga upravo sada šminkaju u studiju u Košutnjaku i večeras će biti interesantno za nas da gledamo kako je propao rokenrol Mlađana Dinkića, apsolutno netalentovanog bankara i muzičara.
Gledaćemo kako će Božidar Đelić, potpuno nesnađen posle dolaska u Srbiju nakon 15 godina, da obrazlaže ono što je danas zvanični stav Vlade premijera Živkovića i vas, tako finih i smernih gospodine Bogdanoviću, koji pažljivo slušaju šta poslanici govore o ovom zakonu.
Predloženi zakon o Narodnoj banci Srbije je najavio vaš premijer i zamenik predsednika stranke, gospodin Živković, 13. aprila. Već tada je moglo da se zaključi da nisu zakopane ratne sekire između vas iz DS-a i grupacije Gej 17 plus minus, iz prostog razloga što su oni tada već otpočeli sa kampanjom za promociju svoje nove političke stranke, koja samo u snovima i u istraživanjima Strateškog marketinga ima nekih virtuelnih 12-13%, a inače na budućim izborima ta stranka ili grupacija, koju smo videli juče, ima podršku desetoro onih iz 17 grupacija ispred Narodne skupštine, a po mom dubokom uverenju, neće proći izborni cenzus.
Nemojte tome previše da se radujete, jer i vi nećete slavno da prođete, kao ni Koštuničina DSS, iako je juče crnogorska štampa pisala, a danas sve dnevne novine u Srbiji prenele, da se spremate na novu koaliciju. To što ćete da prihvatite nekoga iz DSS-a u vašu Vladu, koja je potpuno nespremno dočekala sve ove socijalne talase i nemire koji će da se intenzifikuju u septembru mesecu, značiće brzi povratak na vlast SRS, jer u momentu kad neki novi Obren Joksimović dođe u Vladu Zorana Živkovića, građani Srbije će dobiti potvrdu onoga što mi pričamo za ovom skupštinskom govornicom unazad dve i po godine.
Mirosinkin sin, Mlađan Dinkić, prvi put se ovde pojavio za skupštinskom govornicom 12. oktobra 2000. godine, kada je posle spaljivanja Savezne skupštine taj saziv premešten u ovu zgradu. Tada je SRS upoznala celokupnu srpsku javnost, dok je još bilo direktnih prenosa, sa činjenicom da je on dugo godina bio asistent pripravnik, mnogo duže nego što je to zakonom propisano, da je u zvanju asistenta 20 godina, da je potpuno nespreman da preuzme takvu funkciju i vi ste, baš kao i DSS, kasnije Dragan Maršićanin oduzimali reč narodnim poslanicima SRS.
A prof. dr Vojislav Šešelj je rekao, i vidite na kraju da je uvek onako kako kaže, da Mlađan Dinkić nema pojma, da on ništa ne zna, da je potpuno nesposoban, to i vi danas tvrdite, a on je pet sati u bivšoj Saveznoj skupštini govorio o svemu onome što je Mlađan Dinkić, još uvek aktuelni guverner Narodne banke, nepostojeće, kako Živković kaže, Narodne banke Srbije.
Ne bi bila to najveća nesreća, jer znate, nama je apsolutno svejedno ko će doći na mesto guvernera Narodne banke dok ste vi na vlasti, ali je nesreća u tome što ni vi, ni Božidar Đelić, ni Mlađan Dinkić ne shvatate da vam je odzvonilo...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
On je sinoć, evo završavam, u emisiji na TV "Politika" na direktno postavljeno pitanje - da li bi podržao guvernera iz redova SRS, rekao da takvog ne poznaje. Na stotine hiljada članova SRS, bez obzira na njihovu kadrovsku osposobljenost, a da ne govorimo o desetinama onih koji su izuzetno stručni za tu oblast, mogli bi patos da obrišu Mlađanom Dinkićem, sa svojim znanjem, sa svojim umećem i sa sposobnostima da budu na mestu guvernera.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Građani Srbije će, evo završavam, budite gospođo Čomić, posle ovako konstruktivne diskusije danas i ovolikog smeha u redovima DS-a tolerantniji da završim misao, dakle, misao je ta, u septembru mesecu, posle te koncentracione Vlade, kako će je Montgomeri, vaš vrhovni komandant nazvati, vas iz DSS-a, doći će do raspisivanja izbora, pre ili kasnije, a onda će i neki student ekonomije SRS, a kamoli neki stručnjak obrisati sve vas, nabeđene eksperte, i vas i smešnog Miki Mausa, uskoro ga gledamo, Božidara Đelića.

 Dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik SRS pre nepuna dva meseca za ovom skupštinskom govornicom sam, uz jednu opomenu koju sam dobila u toku te sednice, u skladu sa "demokratskim" Poslovnikom i ponašanjem predsedavajuće, ukazala na činjenicu da su Cekić i Cvetković, a tada je bio i izbor Radenovića, protivno proceduri koju ste sami ozakonili i proklamovali, ovde izabrani. Sada se suočavamo sa time da nam kakva-takva poslanička većina predlaže da se u tri tačke, jedan po jedan, razreše sporni članovi Radiodifuznog saveta.
Došli smo do jednog presedana, pošto je rad ove skupštine apsolutno obesmišljen od momenta kada je usvojen Poslovnik kakav jeste, na predlog Dejana Mihajlova i DSS-a, a vi iz tzv. izvornog DOS-a to velikodušno podržali, došli smo i do jedne situacije koja će se pokazati već u čuvenom danu za glasanje, da će poslanici tzv. ostatka DOS-a glasati protiv ovoga što su sami ovde predložili.
To zbog toga što se u Radiodifuznom savetu stvorio jedan lobi. To nije lobi političko-ideološke prirode, kako želi s jedne strane da ga predstavi tzv. ružičasta televizija Željka Mitrovića, odnosno Demokratske stranke i televizija Vojislava Koštunice - B92, već je u pitanju jedan finansijski lobi i lomljenje koplja oko nečega što se meri u milionima, milionima evra ili dolara, kako god vi hoćete.
Činjenica da Radiodifuzni savet odlučuje o izdavanju dozvole za emitovanje programa, oduzimanju dozvole i, što je najvažnije, dodelom frekvencija, i to nacionalne frekvencije, dovodi nas u situaciju da sa visoko moralnog aspekta, principa pravde i pravičnosti, za ovom govornicom danas mogu da govore samo poslanici SRS, zbog toga što smo vam u startu rekli, kroz preko 80 amandmana, da nikako ne treba da usvojite onakav Zakon o radiodifuziji, da nikako ne treba da vršite na onakav način izbor vaših tadašnjih favorita u članstvo Agencije za radiodifuziju i da ne treba na takav način da se ponašate, diktatorski, prema opozicionim političkim strankama kroz lobiranje u jednim i u drugim medijima.
Onda čujemo u skupštinskim kuloarima da nacionalna televizija RTS traži izjavu od Dejana Mihajlova, od Pajtića, od ovoga i od onoga, a u stvari, jedina istinska i prava opozicija u Narodnoj skupštini Republike Srbije je SRS, a nas nema nigde, ni na jednom državnom mediju i nema mogućnosti da bilo koji predstavnik SRS kaže nešto i da se usprotivi ovakvim, po nama, veoma lošim, rekla bih, nakaznim zakonskim predlozima i izborima.
Dolazite u situaciju da po ko zna koji put sami sebi uskačete u usta, zbog toga što je Skupština najviše zakonodavno telo, a ovaj drugi lobi iz Agencije za radiodifuziju, potpomognut tzv. međunarodnom kriznom grupom, Amerikancima, tzv. nevladinim organizacijama, deli vam packe i vama, premijeru Živkoviću, potpredsednicima Vlade i kaže - ne, ne smete tako da radite, moraćete da vršite izbor članova Radiodifuznog saveta onako kako vam mi to diktiramo.
To nas ne iznenađuje, jer svi zakonski predlozi i oni koji nas očekuju u nastavku našeg rada ove nedelje, na drugoj sednici, dolaze od onih koji vam takve naloge izdaju i diktiraju šta treba da radite.
Mogli bismo mi, iako principijelno ne želimo da govorimo o predlozima i o personalnim rešenjima ni u jednom slučaju, da se upustimo u raspravu, mislim na srpske radikale, jer znate da mi sve o svakome i o svemu znamo. Možemo o Cekiću, možemo o Radenoviću, možemo o svakome pojedinačno, ali nije nama to cilj.
Nama je cilj da vam kažemo, iako smo potpuno medijski blokirani, da je Skupština zaista obesmišljena, da će to i te kako da vas košta i da činjenica da vi, Demokratska stranka Srbije sa jedne, a ostatak DOS-a sa druge strane, porukama koje šaljete preko svojih medija i polarizacijom, pokušajem polarizacije biračkog tela, ovi prvi Koštuničini u sve tesnijoj i sinhronizovanijoj akciji sa propalim Mlađanom Dinkićem, kroz stvaranje nekog novog opozicionog bloka, a vi kroz činjenicu da ucenjujete, kupujete poslanike, da radite sve ono što nikome normalnom ne bi palo na pamet, a drži do načela demokratije, pravde i pravičnosti.
Sve će to skupo da vas košta, jer istina mora ovako ili onako da izađe na videlo. Nama ostaju trgovi, ostaju nam ulice, ostaje nam besan, gnevan, obespravljen narod, svi građani Srbije koji u Srpskoj radikalnoj stranci prepoznaju snagu koja će jedne, druge da zbriše jednom za svagda i da se u Srbiji zna red, poredak, pravda i pravičnost.

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko vas ima u sali, zaista je više nego ponižavajuće za predstavnika bilo koje političke stranke koja treba da govori o ovim važnim poreskim zakonima, da se u ovakvoj atmosferi odvija rasprava. Poslanici vladajuće većine ne znaju gde je otišao ministar, to ne zna ni šef poslaničke grupe, ni njegov zamenik, a sva pitanja koja bismo postavili, ostaće bez odgovora. Iluzorno je da mi više na ovakav način razgovaramo o nečemu što nama Đelić servira.
Nisu to zakoni koji se ne tiču svakog građanina, nego naprotiv, bez obzira da li je neko zaposlen, da li radi u privredi, vanprivredi, jer prošle godine, ako me pamćenje služi, a služi me, hvala Bogu, još uvek dobro, 19. oktobra 2002. godine Božidar Đelić je za skupštinskom govornicu rekao sledeće - da, mi imamo pojedine poreske obveznike koji podsećaju na Kafku i ne znaju gde im se njihov predmet nalazi i zato smo morali da usvojimo novi paket poreskih zakona, ovaj o poreskom postupku i administraciji, da izmenimo Zakon o porezu na promet, porezu na dobit preduzeća i da ćemo ove godine imati izuzetno nisku stopu inflacije, mnogo veću zaposlenost i da ćemo ove godine primeniti, u pravom smislu reči, njegov jedinstven porez na promet, koji je, (po njemu) najpravičniji zato što ne treba da se oporezuju poreski obveznici po različitim aršinima.
Pa, da mi živimo po istim aršinima, Božidar Đelić se ne bi tako bahato ponašao, ne bi se tako ponašao premijer Zoran Živković, ne bi se tako ponašala vladajuća većina i imali bi mnogo više sluha za ljude kojima stižu računi koje ne mogu da plate. Računi su oporezovani, i to usluge koje najviše udaraju i onako osorimašeni, dakle, nikakav džep i standard našeg stanovništva.
Božidar Đelić je jedan od ministara koji jako voli da iznosi neke podatke radi komparacije itd, ali on uglavnom govori u superlativu o onome što mu servira Evropska unija i o stopama kretanja njihovog društvenog proizvoda i standarda itd, a bilo bi mu mnogo bolje, i vama gospodo, i vama gospodine Mitroviću, i Pajtiću i svima koji sedite ovde, da se zagledate u našu stvarnost i u ono šta građani danas preživljavaju!!
Mi imamo jedno, rekla bih, tehnološko preciziranje nekih kategorija u ovim izmenama i dopunama zakona, ali nemamo osnovnu stvar koja bi trebalo da se promeni u Zakonu o porezu na promet. Da bi se izvršile stvarne izmene i dopune tog zakona, morali ste, zato mi nismo ni podneli amandman u tom smislu, jer znamo da vi unapred ne prihvatate ništa što je od SRS, da ukinete porez na usluge, kao što je električna energija, jer kilovatsat električne energije po novom poskupljenju je 4,5 centi za one koji su u prosečnoj potrošnji, odnosno 10 centi za one koji, ne daj bože, uđu u onu crvenu zonu koju je izmislila Kori Udovički.
Dakle, nemoguće je da dalje ionako osiromašeni građani opstaju sa tako visokim poreskim stopama. S druge strane, poljoprivreda, samostalna delatnost, sve ono što je potrebno da bi se stvorio neki zaista pravi dohodak, i dalje su opterećeni visokim poreskim stopama.
Kako ćete vi sada u državi u kojoj imate organ koji je uveden, a evo sada će reći gospođa Čomić da završim, a ja tek stigoh do ovog parapolicijskog organa Poreske uprave, znači, da vršite naplatu poreza na ovaj protivustavan način i da Đelić glumi onog nesrećnika, Dušana Mihajlovića, pa da on umesto Mihajlovića iznuđuje dokaze?! Kako ćete da hvatate one koji vrše evaziju poreza, kada niste sredili svoje redove?! Nemojte, molim vas, više da nam dajete ovakva obrazloženja i ovakve zakone i ovakve kontragarancije, jer ste prošle nedelje, a mislim na vas iz DOS-a, sa ovom vašom bratijom iz Crne Gore, opet ratifikovali jedan u nizu sporazuma, a evo, ovaj sada stiže. On je prošle godine ratifikovan u onoj bivšoj Saveznoj skupštini, a sada nam ta kontragarancija dolazi od 76 miliona evra. Prošle nedelje je ponovo svaki stanovnik Srbije zadužen za 70 evra i tako ko zna koliko puta!!
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Nemojte taj balans nama da tovarite na vrat, jer će u budućnosti Srbijom da vladaju srpski radikali i mi ćemo onda morati da vraćamo vaše dugove i da radimo sve ono što nikako nismo hteli - jer umemo domaćinski da se ponašamo i da iz ostvarenih prihoda raspodelimo onako kako je to potrebno i kako normalna i domaćinska vlast radi.

Dame i gospodo narodni posalnici, predsednik SRS prof. dr Vojislav Šešelj je u novembru prošle godine upozoravao celokupnu Vladu, a naročito Božidara Đelića, kakve će sve štetne posledice proizvesti ovaj zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji i rekao je tada da ustanovljavanje Poreske uprave kao jednog posebnog državnog organa apsolutno ne vodi ničemu i nema nikakvog utemeljenja u našim pozitivnim zakonskim, do tada, propisima, a naročito zbog činjenice što Poresku upravu prati poreska policija za koju smo već konstatovali ovde, iako je amandmanom oduzeta mogućnost da poreski policajci nose oružje, ima zaista ulogu jednog parapolicijskog organa i tako se i ponaša.
Mi smo želeli da i kroz amandman kolege Jovanović Zlatana i kroz amandman koji sam ja podnela, u ime poslaničke grupe SRS, izbrišemo mogućnost takvog bahatog ponašanja Poreske uprave, iz prostog razloga što je sam način utvrđivanja poreske osnovice izuzetno represivan, jer ta metoda koju je Đelić uveo ovim zakonom je nešto što ne postoji svuda u Evropi, na koji se vi tako često pozivate i zbog činjenice da tzv. "indicijarni metod" utvrđivanja poreske osnovice može da se tumači ovako ili onako, u zavisnosti od toga ko je miljenik, a ko nije miljenik vlasti.
Mi smo tražili da se briše član 9. koji menja član 97. stav 3. postojećeg Zakona koji kaže: "Ako dužnik iz stava 2. ovog člana ne izvrši plaćanje, po dospelosti, Poreska uprava vrši prinudnu naplatu iz nenovčanog potraživanja dužnika poreskog obveznika, u skladu sa čl. 99.-111. ovog zakona". Šta će nam onda trgovinski sudovi i zašto mi uopšte biramo, sutra je ta tačka dnevnog reda, pojedine sudije u trgovinske sudove i šta će vama sudovi uopšte ako će Poreska uprava da radi ono što treba da radi sudska vlast po okončanju jedne parnice, po dobijanju izvršne presude?! Mi uopšte ne vidimo razlog postojanja sudova u Srbiji, a i inače im se svaka svrha izgubila jer sudovi rade po nalogu aktuelne vlasti, ministra pravde i moćnika iz DOS-ovske oligarhije i možemo samo da naslutimo kako će da izgleda prinudna naplata od strane Poreske uprave, odnosno izvršioca poreske policije, koja se bude ponašala u skladu sa ovim zakonom.
Ne možete na ovakav način da sprečite utaju poreza. Kao što je to rekao kolega Arsić, zaista je greh ne prijaviti, a što se tiče eventualne utaje, opet da se vratimo na onaj član od malopre, član 7. na koji je kolega Janjić, koji sticajem okolnosti nije ovde, imao amandman, kada je već ministar danas u 40 minuta boravka u skupštinskoj sali se usudi da preti pojedinim poreskim obveznicima krivičnim prijavama, moraćemo da ga upozorimo još jednom da njemu i te kako preti krivična prijava zbog činjenice da i ovaj zakon sadrži nešto što je odavno amandmanom SRS izbrisano, a to je, naplata kamate od 0,02% na neplaćeni porez, koja je amandmanom naše poslaničke grupe u aprilu 2001. godine izbrisana. Vlada je tada nama dostavila odgovor, kao i Zakonodavni odbor i nadlženi Odbor za finansije, rekli su da se prihvata amandman SRS, da je to protivno, takav način naplate kamate sa Zakonom o obligacijama i da će dnevna kamata da se usklađuje sa rastom cena na malo ili troškova života. Kako nam je onda ministar rekao da nam je inflacija planirana za ovu godinu samo 9%, kada će i dalje da sprovodi takvu protivzakonitu odredbu.
Upozoravam vas da je to protivzakonita odredba, i vas i ministra, i da ćete vi sa kamatom morati da vratite otete pare od poreskih obveznika, jer je izbrisana ta mogućnost. Hajde pronađite jedan zakon o osnovama poreskog sistema gde je predviđena mogućnost u bilo kom članu da se naplaćuje kamata od 0,02%, a onda će po ovom izmenjenom članu 9. da dolazi Poreska uprava i da vrši zaplenu nepokretnost i da se ponaša na način na koji je apsolutno nemoguće da je ovlastite da se tako ponaša.

Dame i gospodo narodni poslanici, uočena je jasna diskriminacija poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, s obzirom na činjenicu da mi nismo dobili izveštaj Vlade, a ministar ni da bekne, sedi ko mumija od početka rasprave u pojedinostima, a u izveštaju koji je sada pronašla koleginica Pop-Lazić, zamenik predsednika poslaničke grupe, nema mišljenja Vlade na amandmane poslaničke grupe SRS. Tako ćete vi sada ministre Milovanoviću, kada ja završim svoje izlaganje, da izađete i da kažete šta mislite o ovom amandmanu i tako da nastavite redom do kraja.
(Milka Marinković, sa mesta: Ti ćeš da mu kažeš šta će da radi.)
Što se tiče gospođe iza vas, pojedine su toliko pametne da mi je pet minuta njihovog mozga ja bih se slatko odmorila. Prema tome, pošto imam mnogo ozbiljnija posla, vas moram da ubeđujem da vam zakon ne valja, dobro slušajte šta ću da vam kažem što se tiče člana 32.
Član 32. reguliše nešto što uopšte ne treba da se reguliše na ovakav način i u celom zakonu, koji je pisan kao neki udžbenik a koji smo dobili odavno, izražena je prenormirana regulativa i izražena je predominantna uloga Vlade.
Potpuno vam je nepotreban, ministre Milovanoviću, ovaj član 32. zbog toga što ste vi već na početku zakona formirali nešto što se zove Nacionalna služba za zapošljavanje - nelogično je i bespredmetno da organi lokalne samouprave, a na čelu lokalna samouprava po Srbiji, a naročito u Zlatiborskom okrugu ima raznoraznih čuda, nelogično je da organi teritorijalne autonomije, tako stoji, i lokalne samouprave za sprovođenje poslova iz stava 2. člana ovog zakona raspisuju javni poziv za dostavljanje ponude.
Zaista nije jasno o kakvoj se ponudi radi. Ako ste vi članom 31. što je u suštini opravdano i što bi trebalo da radi izvršna vlast i ova nacionalna služba, utvrdili koje su to mere za podsticaj politike zapošljavanja, onda je nelogično kakva je tu uloga lokalne samouprave, autonomne pokrajine i kakve veze sa tim ponudama ima Vlada, ako već imate Nacionalnu službu.
Vidite, ono što karakteriše sveukupno stanje je zaista dramatična situacija na tržištu rada i samoproklamovana načela u članu 31. Osnovno pitanje, koje ćete ubrzo morati da rešite, jeste taj talas nezadovoljstva koji će sada krenuti posle rudara, ja vam to garantujem, iz centra Šumadije, iz Kragujevca; pitanje "Zastave", vaša lažna obećanja za one koji se nalaze na tzv. ZZO i naročito činjenica da niste zbrinuli preko 500 invalida rada, jer ne postoji nijedna zaštitna radionica u Kragujevcu. Da se ne biste mnogo gore proveli, prošli ste sa par udaraca i modrica, ali Kragujevčani su sada u mnogo goroj situaciji, nemaju ljudi hleba da jedu, lepo vi vidite, rešite to, jer pošto vi nećete nama da dolazite tamo na noge, doći će radnici u Beograd kao kod Kori Udovički, pa onda će biti baš opasno za vas.

Preostalo vreme po demokratskom poslovniku Demokratske stranke Srbije i ostatka DOS-a za Srpsku radikalnu stranku je pet minuta. To nije ni stoti deo vremena koji je potreban da bi se prokomentarisao deo onoga što sadrži tzv. akcioni plan, jer ključna stvar nije celokupni proces i taj radni zadatak za vlade tzv. država članica, već carinska tarifa za sve grane naše privrede i ono što je najbolnije za potpuno upropašćenu privredu u protekle dve i po godine, odnosno njeno urušavanje od kada je DOS na vlasti.
Ono što su komentari posle jedne takve kampanje od strane pre svega gospodina Čedomira Jovanovića i ostalih čelnika, što DOS-ovske vlasti, što vaše separatističke bratije u Crnoj Gori, što je vama u ovom trusnom političkom trenutku za vas, a naročito za vas gospodine Jovanoviću, poslužilo kao odskočna daska i kao neki povod da budete silni, da budete u centru pažnje itd.
Međutim, što se tiče komentara od strane onih čije vi odgovore čekate i od kojih zavisite, da biste sproveli ovaj tzv. akcioni plan, a naročito oko spora kod 56 stavki sa Crnogorcima, nisu nimalo povoljni ni za vas samog, a pre svega za gospodina Živkovića, još uvek aktuelnog premijera, sa kojim imate ili nemate neke konflikte, u to neću da ulazim.
Vidite, vi ste danas u toku vašeg boravka ovde, videla sam, prelistali veći deo dnevne štampe, ali pretpostavljam da ste preskočili komentar koji dolazi iz "Novih ciriških novina", a nisu samo one u pitanju, nego mnogi drugi stručni i ekonomski časopisi, koji demantuju i samog Živkovića, i vas i sve što ste govorili proteklih dana, a vezano je za tzv. harmonizaciju odnosa.
Pre svega, bacanje prašine u oči potpuno osiromašenom narodu Srbije da ćemo mi ući u Evropsku uniju 2007. godine. Oni procenjuju kao izvesnu trku regate, kako su rekli, a to kao potpuno nerealan rok, zbog toga što su zaključci u Porto Karasu nešto što je preveliki zalogaj za ovakvu Vladu Republike Srbije kakva jeste, a naročito zbog činjenice da je vreme da sve te stavke koje su naveli ostvarite u veoma kratkom roku, imajući u vidu da su tzv. Beogradski sporazum, a zatim i Ustavna povelja, poslužili i sada služe, to smo mogli da čujemo i prilikom inauguracije Filipa Vujanovića, Crnogorcima samo za promovisanje njihove državnosti i za što brže odvajanje, nažalost i izdvajanje iz tzv. državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Za razliku od Vojislava Koštunice, kabinetskog bivšeg predsednika SRJ, a često pominjanog danas ovde, a o predsedniku "gej 17 plus" Miroljubu Labusu i da ne govorimo, prof. dr Vojislav Šešelj, ugledni profesor Pravnog fakulteta, a pre svega ekspert iz oblasti poznavanja sveukupnih prilika i na bivšim prostorima Jugoslavije, a i sada poslednjeg otadžbinskog rata, ponašanja vlasti u Crnoj Gori i vas samih je odmah, prilikom usvajanja i rasprave o tzv. Beogradskom sporazumu, rekao da same tačke sporazuma i Ustavne povelje, a naročito čl. 12. i 13, samo su deklarativno određeni poslovi slobodnog prometa roba i usluga, a da to neće nimalo ići lako.
Mi smo, u vreme dok ste vi ukali i bukali po beogradskim ulicama i bili u raznoraznim koalicijama, asocijacijama itd, veoma ozbiljno učestvovali u političkom životu Srbije. To je, podsetiću vas, bio period kada je naša zemlja bila izložena najgorim mogućim sankcijama tzv. međunarodne zajednice. Za vašu informaciju, gospodine Jovanoviću, vašu bratiju separatista iz DPS-a i ostale koji uz njih idu, nikada nije interesovala privreda Srbije i nikada nisu želeli da kroz usaglašavanje carinskih stopa tada u SRJ u nadležnim odborima, a čiji sam učesnik bila četiri godine, odbor se zvao Odbor za ekonomske odnose sa inostranstvom, da se zaštiti privreda i bilo koja privredna grana u Srbiji. Pokazalo se i sada da ste vi sa njima imali muke, a da pri tome niste imali sluha da zaštitite strateške privredne grane, one koje su sada posrnule, a koje treba da se oporavljaju u narednom periodu.
Kao ilustracija toga, reći ću vam da je politički mentor Mila Đukanovića, izvesni Damjan Šećković bio predsednik tog odbora, ne, niste čuli, naravno, vi ste mlad političar, pred vama je ili nije nekakva perspektiva. Znači, za četiri godine, gospodine Jovanoviću, taj gospodin iz DPS-a, Milov mentor, jedan jedini put nije došao na sednicu odbora kojom treba da predsedava.
Vidite kako brzo prođu ovih pet minuta. Prema tome, neću imati mogućnost, ali verujem da će naše stavove izneti ova tri poslanika SRS, koji su podneli amandmane sa nekim konkretnijim primedbama na carinske stope. Ne mogu ni poljoprivrednici, ni zaposleni u tekstilnoj industriji, ni u Fabrici automobila, ni u metalskom kompleksu ništa dobro da očekuju od svega ovoga.
Uostalom, sve je izvesniji pad vaše vlade, a vi to produžavate od vrelog leta do neizvesne političke jeseni. Ono što je činjenica, a to je da će neka buduća vlast imati mnogo više razumevanja i mnogo više se truditi da stavku po stavku izvrši precizno definisanje carinskih stopa i da se zaštite najugroženije grane naše privrede i one koje imaju perspektivu. Morali ste da povedete mnogo više računa, nego što ste, što bi rekli moji Šumadinci, mlatili praznu slamu sa Crnogorcima, kao i o ugovoru o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, pa da ne bežite od toga. Mnogo će veće koristi imati naša privreda. Mi smo na taj sporazum ponosni i ratifikovan je i potpisan u vreme kada smo mi aktivno učestvovali u vlasti, a sa vama šta će biti, već sam iznela svoju prognozu. Prognoze tih eksperata ...
(Predsedavajuća: Sedam minuta.)
završavam ...iz Evropske unije koji vam i sami ne predviđaju svetlu budućnost.

Dame i gospodo narodni poslanici, takozvani Haški tribunal koji je formiran pre nešto više od 10 godina, da bi se sudilo Srbima i celokupnom srpskom narodu, na čijem čelu je kao glavni tužilac najpre bio Ričard Goldston, pa se onda menjalo preko Lujze Arbur, do ovog najvećeg monstruma Karle del Ponte, nelegitimno je formiran kao ad hok tribunal odlukom Saveta bezbednosti UN, bez odluke Generalne skupštine. To nas neodoljivo podseća na današnju političku realnost i činjenicu da mi imamo nelegalnu i nelegitimnu skupštinu u Srbiji, i da ćete i vi i ovaj kao i sve druge zakone, koje ste izglasali unazad više od godinu dana kako traje to nelegalno stanje, izglasati; izglasaćete nešto što predstavlja najveću bruku za svakog časnog čoveka, a kamoli predstavnika naroda u najvišem zakonodavnom telu, ali nas to ne iznenađuje, jer Srpskoj radikalnoj stranci i svim ljudima koji vole otadžbinu Srbiju su putevi vaše izdaje već odavno poznati.
Nije nas iznenadio juče Vladan Batić. Mi koji učestvujemo u političkom životu Srbije od 1990. godine pa naovamo znamo Vladana Batića, znamo njegova zalaganja, znamo sve vas koji ste kasnije skupljeni s kolca i konopca došli u situaciju da zastupate građane ovde. Neki su promovisani brzopotezno, neki su sebi dali osećaj neke snage i veličine, ali sve to je nešto što je zabeleženo u istoriji srpskog parlamentarizma i nešto što će vas skupo da košta, koliko već od septembra meseca, jer vi nikada, gospodo iz DOS-a, od 2000. godine, od one velike prevare pa naovamo niste uopšte imali osećaja ni za političku realnost, ni za ono što narod misli itd.
Čak se ovaj "tajni agent Izi", Čedomir Jovanović, potpredsednik Vlade, tako ga deca zovu, on je samo za decu prihvatljiv kao tajni agent, usudio pre nekoliko meseci na državnoj televiziji da izrekne nešto što je zaista činjenica, a poražavajuće za vas: da je po svim istraživanjima, ma ko da ih sprovodi u Srbiji, preko 80% građana Srbije protiv bilo kakve saradnje sa tzv. Haškim tribunalom, protiv bilo kakvog izručivanja naših građana tom kazamatu za Srbe. Najbolje je to sve pokazala činjenica da su žene srednjih godina, starije, deca, mladići, počev od 16 godina do 25, 26, stali u odbranu jednog od srpskih heroja, pukovnika Veselina Šljivančanina.
Ono što će vas tek da boli, a samim tim i Batićevu prijateljicu, zlikovca Karlu del Ponte, pokazaće se već 3. jula, kada je zakazana tzv. statusna konferencija za četničkog vojvodu po zanimanju, po obrazovanju doktora i profesora pravnih nauka, kada će on otpočeti sa potpunim raskrinkavanjem tzv. Haškog tribunala. Ono što je nama ostavio dr Vojislav Šešelj u amanet, ne samo nama srpskim radikalima, već celokupnom srpstvu, jeste da se do kraja izborimo sa tim zlom koje se zove DOS.
On se na oproštajnom mitingu na kome je bilo preko 100.000 ljudi, u prestonici, u Beogradu, izvinio građanima koji su došli da ga isprate kao jednog od najvećih srpskih nacionalista i heroja, koji je časno sa preko 10.000 dobrovoljaca Srpske radikalne stranke branio zapadne srpske zemlje. Tom prilikom je rekao da mu je žao što nije ostao sa svojim narodom da se do kraja obračuna sa DOS-om, ali kako je vreme prolazilo, počevši od marta meseca pa naovamo, taj proces se ubrzava i Srpska radikalna stranka je, u to sam sigurna, na čelu tog fronta opšteg nacionalnog narodnog nezadovoljstva, koje će i danas kulminirati u Beogradu kroz okupljanje gotovo 100.000 radnika koje ste ostavili bez hleba, bez mogućnosti da prežive.
Najčasnije za svakog Srbina, za svaku srpsku sestru, majku je da isprati srpskog vojnika, i da mu poželi sve najbolje u odbrani svakog pedlja srpske zemlje. Mi smo to radili i na to smo bili ponosni. Ispraćali smo naše dobrovoljce sa velikim ponosom, ali sa zebnjom kada će se vratiti, ali smo znali da će se do kraja boriti da odbrane svaki pedalj srpske teritorije. Odbranili su, i dobrovoljci Srpske radikalne stranke i rezervisti i svi oni koji su znali da je linija zapadne srpske granice ne ono što proklamuje vojvoda Šešelj, već što je priznato i Londonskim sporazumom još 1915. godine, a vojska stigla čak stigla iza na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica.
Ti ljudi, dobrovoljci Srpske radikalne stranke, a samo iz Sombora je 36 dobrovoljaca dalo i položilo svoj život na oltar otadžbine, i to ne samo pripadnika srpske nacionalnosti, već je tu bilo i Mađara i drugih pripadnika nacionalnih manjina, znali su da je to zapadna srpska zemlja, a ogromna većina naroda danas zna da je ta teritorija samo privremeno okupirana i da će kad-tad morati da se vrati u sastav Srbije.
To nisu iluzije, to nije pusti san, to je nešto što postoji od kada je sveta i veka, kao što je činjenica da su još u 15. veku zabeleženi kao najveći zlikovci, kao najveći zlotvori, koji su mučili bebe od dve godine čupajući im ruke i noge sa jedne na drugu stranu, ustaški zlikovci. Nikada ni za jednog časnog Srbina nijedan takav ustaški zlikovac ne može da bude prijatelj, nikada nijedan častan Srbin ne može da ide ustaškom poglavniku Mesiću na poklonjenje, a to ste ranije radili upravo vi, njegovom inauguracijom, prijateljstvom sa Račanom i sa ostalim predstavnicima ustaške hrvatske vlasti.
Zbog toga mi dobro znamo ono što je vama smešno, ono na šta vi gledate kao ljudi koji zaista ne poseduju ni trunku morala ni čestitosti jednog Srbina i pripadnika svoje nacije i svoje otadžbine, a to je da će i naredni izbori i sve ono što će uraditi i naš predsednik i ostali haški zatvorenici pokazati da ste vi najveća sramota i najveća bruka za časnu Srbiju, i kroz istoriju srpskog naroda nisu se pojavili takvi izdajnici.
Ovaj zakon je samo kap u moru, da se dodvorite Montgomeriju koji vas ucenjuje da do 1. jula potpišete bilateralni sporazum, a on će za uzvrat da razgovara sa vašom bratijom iz tzv. Bosne i Hercegovine...
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, utrošeno je vreme koje je bilo na raspolaganju.)
... i iz ustaške hrvatske države da odustanu od tužbe protiv nas, nas Srba koji smo teško stradali i kroz sve ratove ranije, a naročito u poslednjem otadžbinskom ratu, i naročito pod zlikovačkim bombama NATO pakta.
Budite uvereni da ćemo mi, baš kao i naš predsednik, istrajati u toj borbi i da će vas sveukupna teška beda, ekonomska i socijalna situacija, uz ovakvu nezabeleženu izdaju u istoriji Srba, koštati 23. septembra.

Nepodnošljiva je pojedinim poslanicima iz ostatka DOS-a moralna superiornost srpskih radikala kada govore o Predlogu ovog zakona, za koji tražimo da se od prvog do poslednjeg člana briše. To nije smešno, gospođice Anđelković, to je žalosno, iz prostog razloga što je ovaj zakon, o kome vi niste od jutros slušali, nešto čega bi se svaki normalan i pošten građanin Srbije, ili građanka, kako vi to u novom govoru volite da kažete, postideo.
Članovi 9. i 10. regulišu nadležnost i organizaciju sudova. Tu dolazimo do jedne jasne konstrukcije koju je u svojoj glavi smislio Vladan Batić, kao ministar za pravosuđe i upravu, a prenebregao je već usvojeni Zakon o organizaciji sudova. Mi u našoj poslaničkoj grupi imamo ugledne, eminentne pravnike, a naročito ljude koji i te kako poznaju situaciju u našem Okružnom sudu u Beogradu, u sudovima širom Srbije, a mi poslanici iz SRS, kao i poslanici drugih opozicionih stranaka, svedoci smo vašeg načina kadrovisanja po pitanju imenovanja ljudi na funkcije sudija.
Sada, postavlja se pitanje, prvo, kako će gospodin Radoslav Baćović, koji se preporučio nedavno i izabran je za predsednika Okružnog suda u Beogradu, a preporučio se tako što je bio na čelu RIK-a... To je onaj isti gospodin koji nije želeo da postupi po Zakonu o izboru predsednika Republike i da strankama, odnosno učesnicima u izbornom procesu dostavi jedinstveni birački spisak, iako je na to bio obavezan. To je onaj isti gospodin koji je protivno Zakonu o izboru predsednika Republike udaljio, samo iz njemu poznatih razloga i vama naročito, gospodina Zorana Krasića i gospođu Vjericu Radetu iz daljeg rada Izborne komisije. To je taj isti gospodin koji je slučajno sudija, a pre svega je slikar. Gospodin koji najčešće posećuje slikarske izložbe, počev od Pariza pa redom, i mi ne bismo imali ništa protiv da je on neki čovek koji je poznat u sferi umetnosti, neko ko je stekao neko bogatstvo ili neko ko se opredelio za tu oblast, ali u pitanju je predsednik Okružnog suda kome ste vi poverili sada, ovim zakonom, i verujete da će on nepristrasno, uz sudije koje iz reda tog suda bude imenovao, da sudi srpskim junacima i srpskim herojima.
Da ste pročitali bar deo onoga što je u svojoj knjizi "Ideologija srpskog nacionalizma", a to je jedinstveno delo za jednu naciju, jednu državu, napisao dr Vojislav Šešelj, vi biste odmah stali protiv načina da se dođe do ovog zakona, jer neprijatelji srpstva su kroz vekove veličali srpsku vojsku, naše oficire i govorili o tome kako smo mi hrabri ljudi. Čak je 1912. godine, upućujući jedan dopis u Carigrad, Džavid-paša rekao: "Protivu Srba ne možemo ništa, jer je srpski vojnik nepobediv". Disciplina, odvažnost i hrabrost srpskih vojnika je nešto što nas je kroz vekove krasilo. Vi sada unapred kroz naslov ovog zakona, kroz ovakav način angažovanja sudija Okružnog suda, hoćete da kažete da su Srbi zlotvori, da su zlikovci i da su počinili neke ratne zločine.
Vi znate za naš stav. Od momenta kada je ustanovljen Haški tribunal, još u vreme dok je tužilac tog antisrpskog tribunala bila Luiz Arbur, predsednik naše stranke je tražio da ode u Hag i rekao je da su dobrovoljci Srpske radikalne stranke bili najdisciplinovaniji i da smo mi za to da ako je neko bilo gde eventualno počinio neki zločin da mu se sudi pred domaćim sudovima.
Šta će onda nama pozitivni zakonski propisi, šta će nam Osnovni zakon o krivičnom postupku, šta će nam Zakon o uređenju sudova i šta će vam nesrećni Baćović na čelu Okružnog suda, kada ćete vi na ovaj način, kroz ucenjivanje sudija, da ih naterate da budu u ovom specijalnom odeljenju, odnosno da budu sudije koje će da sude srpskim herojima i onima koji su ostavili svoju decu i svoje žene kod kuće, svoje majke i sestre i išli da brane srpske zemlje? Kako ćete to da ih naterate i kako će to gospodin Baćović da ubedi svoje kolege iz Okružnog suda da pristanu na tako nešto, na nešto što je najnečasnije?
Moguće je da ste zbog toga pre 15 dana sa sumnjivom skupštinskom većinom izglasali Zakon o lustraciji, da biste mogli da ucenjujete sudije i da biste mogli da naterate ljude, kojima to čast ne dozvoljava, da moraju da rade i da učestvuju u ovome što je nečasno, ali svejedno, jedan njihov protest više, protesti koji su danas izraženi u Beogradu i sve ono što će dalje da se dešava u ovo vrelo leto, a naročito s početka jeseni, razbiće vam se o glavu i to će definitivno biti vaš kraj.

 Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS tražila je da se član 3. predloženog zakona o dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije briše. Mi smo više puta imali slučajeve, u ovom sazivu Narodne skupštine, da nam i ministar Batić i neki drugi ministri predlažu tzv. leks specijalise. Kada bi postojao takav izraz u pravnom smislu za samo jedan član zakona, to bi bio ovaj član 3. predloženog zakona.
Naime, o čemu se radi? Ovaj član 3. reguliše šta sudije treba da rade u slučaju da se utvrdi određeno krivično delo, kako se sankcionišu počinioci tog krivičnog dela i šta im se oduzima. Kaže se da se u članu 186a postojećeg zakona posle stava 3. dodaje stav 4. koji glasi: "Uređaji i sredstva kojima je učinjeno krivično delo iz stava 1. ovog člana, koji su u svojini učinioca, oduzeće se". Postavlja se pitanje na šta se ovo odnosi. Odnosi se samo na slučaj računarske opreme, odnosno podataka koji se nalaze u nekom računaru.
A propo toga, želela sam da vam kažem, čvrsto uverenje svih razumnih ljudi u ovoj zemlji, a naročito onih radnika juče u Kragujevcu, Nišu i gladnih širom Srbije, jeste da ova decenija neće biti, naročito pod vlašću DOS-a, decenija u kojoj će svaki zaposleni imati računar kod kuće, računar na poslu, rutinski listati e-mail, koristiti internet itd, jer situacija je takva da ljudi kada se probude ujutru razmišljaju gde im je sto dinara da kupe osnovne životne namirnice.
Nama je jasno zašto je došlo do ovog člana zakona, potpuno bespotrebno, kada imamo odredbe Osnovnog krivičnog zakona koji smo usvojili pre mesec dana, a gde se jasno kaže šta nosioci pravosudnih funkcija treba da urade, odnosno da oduzmu sva sredstva koja su koristila počiniocu krivičnog dela.
Međutim, ovde se pojavljuje jedna druga dimenzija, a to je direktno mešanje, na ovakav način, zakonodavne u sudsku granu vlasti, jer ako se i pored postojanja Osnovnog krivičnog zakona, gde su sadržane sve ove odredbe, sada samo izdvaja ovaj član koji se tiče računarske opreme, odnosno podataka u računaru, zaista se postavlja pitanje šta je sa drugim drastičnijim slučajevima, o čemu je juče mnogo više govorio gospodin Krasić u načelnoj raspravi. On je spomenuo samo neke. Dakle, neko može da proizvodi određenu vrstu oružja, ovde mu se ne oduzimaju ta sredstva, niti alati, niti oružje koje je on proizveo protivno zakonu, a učinio krivično delo. Ako pojedini nadrilekari, a mnogo ih je u Srbiji danas koji vrebaju naivne ljude, koji su nažalost oboleli ili članovi njihovih porodica, proizvedu neka farmaceutska nelegalna sredstva, to nije navedeno u ovom članu zakona.
Jasno je sasvim da postoji Osnovni krivični zakon koji nalaže sudijama šta treba da rade i da nije bilo takve hajke i da se sudije ne plaše, mnogi od njih, predstojeće lustracije i ovakvog uplitanja zakonodavne u sudsku granu vlasti, mnogo bi ozbiljnije radili svoj posao. Ovako, jasno nam je, i kod svih ovih političkih hapšenja, kao i kod besprimernih obračunavanja kroz sredstva medija sa ljudima koji ništa nisu zgrešili; imamo slučaj našeg člana, istaknutog srpskog radikala, gospodina Momira Markovića, člana najvišeg stranačkog tela koji je na pravdi Boga u zatvoru već mesec dana i sudsko veće mu je bez ikakvog osnova produžilo dalji pritvor.
Ako je već predlagač hteo da uvodi ovakve članove zakona, najbolje bi bilo da se i vi, gospođo Mićić, shodno tome ponašate, onako kao i Vladan Batić, pa da počinioce za nas najvećeg dela ovde u Skupštini Srbije, falsifikovanja i krivotvorenja kod identifikacionih kartica, najoštrije kaznite, oduzmete im mogućnost da dalje učestvuju u radu, jer ta manipulacija se nastavlja...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)
... sve vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, prvo da vas pitam - gde je Dušan Mihajlović, koji je trebalo da dođe ovde i da poslanicima obrazloži ovakav predlog zakona.  Verovatno je otišao da, kako on kaže, iznuđuje dokaze, a ako on nije tu najnormalnije bi bilo da u skupštinskoj sali bude njegov sledbenik Nebojša Leković koji, uzgred budi rečeno, nikada za fudbalskom loptom nije potrčao. Verujte mi  na reč, ja sam iz Kragujevca, on je doseljen u grad u kome ja živim, a takav je sada neko ko vrši selekciju i ko se nalazi na čelu FSS i priča nam o tome kakvi treba da budu navijači na sportskim manifestacijama.
Za razliku od pomenute gospode, ovog prvog ministra, još uvek, koji nije smeo da dođe ovde iz raznoraznih razloga i Lekovića koji sa sportom nikakve veze nema, od najranije mladosti posećujem sportske manifestacije (nije primereno da kažem da sam vatreni navijač jednog fudbalskog kluba) i slučaj je hteo da posetim i mnoge međunarodne sportske manifestacije, utakmice tzv. visokog rizika, kako u zemlji u kojoj je najviše onih koji se nazivaju huliganima, a to je Engleska, tako i u mnogim drugim širom Evrope, a naročito u vreme postojanja bivše Jugoslavije u kojoj su te utakmice visokog rizika bile kada su igrali klubovi iz Srbije i iz ustaške hrvatske države.