Gospođo predsedavajuća, reklamiram član 100. Poslovnika, s tim što svi narodni poslanici Skupštine znaju na šta se taj član odnosi, ipak moram da vam kažem, iako se pozivam na drugi stav ovog člana, to je, da su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem, u ime kolega iz poslaničke grupe SRS, a obraćam se gospodinu Petroviću, da mi ne očekujemo od njega nikakvo poštovanje.
Ne treba nam poštovanje od propalog kriminalnog režima DOS-a, kome je pripadao gospodin Petrović. Ne treba nam poštovanje od onih koji ne samo da su podupirani, kao što je rekla gospođa Radeta, nego su primali i pomoć od američkog Kongresa, američke vlade, u stomilionskim dolarskim iznosima, od onih koji su za tri godine, koliko su vršili vlast u ovoj zemlji, zaveli takvu strahovladu, na najstrašniji način se obračunavali sa svojim političkim neistomišljenicima, i nismo mi za džabe toliko puta sa ove govornice rekli da ste pravi sledbenici komunista Josipa Broza.
Iste metode ste primenjivali, samo malo savršenije, i prema kolegama poslanicima i prema liderima političkih stranaka, i ubuduće gospodine Petroviću, kada izađete, bilo kada, bilo šta da pričate, a naročito da iznosite takve neistine, povedite malo računa kada pominjete ime uvaženog profesora Pravnog fakulteta, gospodina profesora dr Vojislava Šešelja.
Vi ne samo da niste dostojni toga, da spominjete njegovo ime, jer se u Pravo razumete tek toliko da biste pričali neistine i da ne biste znali da su predstavnici vašeg režima i vaš ministar Vladan Batić, poslanicima Narodne skupštine predlagali za predsednika suda u jednoj opštini u Braničevskom okrugu osobu koja je zlostavljala i maltretirala svoju rođenu ženu. Za predsednika suda, na jugu Srbije, ste bez "i jednog dana" u pravosuđu postavli čoveka koji je došao sa mesta v.d. direktora propale gumarske industrije.
I, tako redom, da ne govorim o tome kakvu strahovladu je u beogradskim sudovima i u celoj Srbiji sprovodio ministar Vladan Batić, propalog DOS-ovskog režima.
I, gospodine Petroviću, o vama i o onome kako vi poštujete zakon i kako se ponašate sa pozicije na kojoj ste sada, govorićemo i to veoma brzo na velikom narodnom mitingu u Šapcu, a budite sigurni da će narod koji nas tamo bude sačekao, kao i našeg predsedničkog kandidata, burno i sa aplauzom da pozdravi sve ono što ćemo o vašim mahinacijama da govorimo, da ih iznesemo u predizbornoj kampanji. Hvala.

Tako se trudite, gospodine Markoviću, da budete ljubazni, da je zaista srceparajuće. Nemojte da zloupotrebljavate poziciju na kojoj se nalazite i da spočitavate razne stvari koleginici Radeti i poslanicima SRS-a. Povedite računa o ovim poletarcima iz vaših redova, mislim na pozicione poslaničke grupe.
Tema je veoma ozbiljna i danas bi, da je reda i da ministar finansija shvata svoju ulogu kako treba, on bio sve vreme ovde u klupi gde sede ministri i ova vlada koja je izabrana na takav način, ali on, suočen sa gorkom istinom o sebi, o svojim kumovskim i ostalim mafijaškim i kriminalnim vezama, ne samo da ne želi da bude prisutan u daljem toku rasprave... Videćemo da li će se pojaviti u diskusiji o ova tri zakona u pojedinostima, mnogo toga direktno želimo, mi poslanici SRS-a, još da mu kažemo, a da građani to čuju i građani uglavnom znaju i ko je Mlađan Dinkić i na koji način je on postao ministar finansija.
Kod ekspozea Vojislava Koštunice, protiv koga smo bili mi srpski radikali kao pobednička stranka na izborima 28. decembra, apsolutno je bilo jasno da će ova vlada pribeći nečemu što se zove povećanje akciza, direktni atak na ionako osiromašene građane Srbije, na njihov užasan položaj u ekonomskom i socijalnom smislu. To će veoma brzo da se pokaže, gotovo za nekoliko dana, kroz povećanje cene dizel goriva i benzina.
Da bi građanima to bilo jasnije pre nego što ih taj novi ekonomski udar pogodi, reći ćemo da će cena benzina otprilike, kako smo mi iz SRS-a izračunali, biti oko 56,00 dinara, a cena dizel goriva 49,00 dinara. Usudili su se neki poslanici iz DSS-a, iz drugih stranaka, koja ama baš ništa o tome ne zna, da kažu kako neće, nego će verovatno proizvođači i prodavci da se odreknu dela svog prihoda, pa će cena da ostane ista.
To je toliko nebulozno i vidi se da ti ljudi nemaju pojma ni o čemu, kada se zna da je država većinski vlasnik NIS-a, Jugopetrola. Odricanjem od svoje zarade na relaciji proizvođač - prodavac sama sebe bi se odrekla, a onda bismo to morali da servisiramo iz budžeta, koji je nerealan, koji ne da nije razvojan, nego je poražavajući, upravo za onih nekoliko miliona ljudi kojima vi ovde bacate prašinu u oči ovakvim zakonskim projektima, a koji razmišljaju od čega da se prehrane, gde da nađu posao.
Gde je razvojna politika koju ste obećavali i gde je ta – moraću da citiram Mlađana Dinkića koji je to rekao u predizbornoj kampanji – "reforma fiskalnog sistema javne potrošnje prema realnim mogućnostima privrede"?
Privreda trenutno nije ni u kakvim razvojnim mogućnostima, zbog toga što se on sam (koliko je nesrećna cela ta okolnost da je upravo on takav na mestu ministra finansija po izboru Vojislava Koštunice) hvali time da će spoljnotrgovinski deficit i ove 2004. godine da se zadrži na nivou od 4,5 milijarde dolara.
Znate onu staru narodnu poslovicu - čega se pametan stidi... Pa, dalje da vam ne pričam, a možda i postoje dokazi za onaj drugi deo moje tvrdnje kada je u pitanju Mlađan Dinkić. Moglo bi da se vidi po njegovom ponašanju, ne samo ovih dana, a to su tvrdnje i nekih njegovih koalicionih partnera.
Što se tiče nezaposlenih, razvojnih programa novoformirane Vlade, očigledno je da od toga neće biti ništa. Očigledno je da Vlada i sam Dinkić nisu imali dobre namere kada su u pitanju građani Srbije koji su u užasnom, teškom socijalnom položaju, jer da su imali dobru nameru ne bi povećali cenu dizel goriva i benzina, ne bi narodu bacali prašinu u oči ovakvim zakonima, nego bi se znatno redukovali porezi na promet usluga, u šta računamo električnu energiju, što je najveći izdatak za ogroman broj domaćinstava u Srbiji.
Moram da vam kažem da je samo u Kragujevcu, gradu iz kojeg dolazim, gde apsolutno ne funkcioniše ništa u privrednom smislu, neki prosek dugovanja stanovništva za električnu energiju preko 20.000 dinara, a neki poslanici iz redova pozicionih stranaka su se utrkivali ovih dana, iako ih je potpuno u toj nameri raskrinkao Aleksandar Vučić, da dokažu kako mogu da žive od 12.600 dinara prosečne zarade, koju malo koji Kragujevčanin ima.
Povećanje prihoda, a smanjenje rashoda u budžetu je trebalo da bude osnovna intencija ove vlade, ali ne da se povećavaju prihodi na ovaj način, nego kroz stvaranje uslova da se u ovoj zemlji proizvodi, da se stvori nova vrednost, da se zaposle radnici i da se omogući ljudima da zarađuju za sebe i za svoju porodicu. Izbegavanja i utaja poreza za Mlađana Dinkića, iako su to dva različita pojma, podvukao je juče znak jednakosti, u procentu od 50%, a neke njegove kolege su danas to opet potvrđivale, možda je veća, a možda i manja.
Ima čak najvećih šansi da je mnogo veća, zbog toga što je i sam Dinkić povezan sa klanovima koji su skloni utaji poreza, raznim mahinacijama, krađi kroz afere u elektroprivredi, čime se bavi Anketni odbor i to je zaista jedan problem sa kojim ne može da se suoči ni ova vlada, ni sam Dinkić takav kakav jeste, u svojim kumovskim i mafijaškim vezama, zato što se kod utaje, odnosno izbegavanje poreza u ovoj državi već velika patina tu nakupila.
Kroz mnogo oštrije mehanizme, kroz disciplinovanu i nekompromitovanu vlast, naročito kada je ministar finansija u pitanju, to može i mora da se reši.
Vama nije, gospodo, pala na pamet redukcija rasipništva kada ste krojili budžet za 2004. godinu sa deficitom od 45 milijardi dinara, a sada dolazite ovde sa pričom kako je ne znam kako dobro i najvažnije da se lož-ulje oslobodi akcize.
Sa druge strane, po sistemu raznih uvozničkih i drugih trgovinskih lobija, juče nam je ovde izneta tvrdnja kako je Vlada imala najbolje namere kada je predlagala ovakve zakone za široke slojeve stanovništva.
Ja vas onda pitam, ako ste već imali takve namere i ako niste smanjili porez na promet usluga, kada su u pitanju električna energija, komunalije, druge osnovne životne namirnice, zašto onda niste smanjili i prihod od poljoprivrede, kada znate da je to naša strateška grana u situaciji kada je kompletna privreda u kolapsu? Zašto nije neka poslanička grupa iz vaših redova izašla sa takvim predlogom zakona? Zato što vas to uošte ne interesuje.
Dočepali ste se direktorskih funkcija, upravnih odbora, ministarskih funkcija, zameničkih, pomoćničkih, a šta će dalje biti sa građanima, vas to ne zanima, zato što se ponašate apsolutno isto, a sada kako to radite i mnogo brže, onda i gore, nego Božidar Đelić 2001. godine, kada je prvi set poreskih zakona predložio Skupštini i tadašnja skupštinska većina ga usvojila, a u toj većini je bila i DSS.
Zbog toga što je narod gladan, zato što nema posla, zato što su u redovima ove vlade, pored Dinkića, mnoge druge kompromitovane ličnosti, nesposobne da bilo šta urade ni u sredinama iz kojih su došli, ne samo da nećete, kao što to reče gospodin Marković, da dočekate kao Vlada ovogodišnju berbu kukuruza (ili ćete možda da preživljavate kroz kupovinu poslanika, kroz mahinacije), nego će vam prvi signal da ste grdno pogrešili kada ste takvu Vladu sklepali biti pobeda našeg kandidata na predsedničkim izborima i vaša nesposobnost i nedostatak sluha za sadašnju sliku Srbije, Srbije koja je siromašna, Srbije u kojoj je narod gladan, Srbije u kojoj građani od samog jutra, roditelji gledaju kako da prehrane, da obuku svoju decu i kojim ne znači ama baš ništa što ste ukinuli akcizu na lož-ulje, kada znaju da će cene hleba i svega ostalog da se povećaju kroz povećanje akciza na dizel gorivo i na benzin.
Zbog toga vam je, kao što sam i rekla, a očigledno je bilo iz ekspozea Vojislava Koštunice, veoma loša prošlost, budućnost vam je potpuno neizvesna i svakako teška, a sadašnjost je za građane Srbije sa vama na vlasti, a naročito sa Dinkićem, kao ministrom finansija, koji je bio izbor Vojislava Koštunice, što je poražavajuće pre svega za tu stranku koja je takav izbor htela i za samog premijera, veoma, veoma loša. Hvala.

Gospođice predsedavajuća, vi ste povredili član Poslovnika 32. koji reguliše šta treba da radi potpredsednik Skupštine, jedan od potpredsednika. Vi sada predsedavate i zamenjujete gospodina Markovića. Njegovo je pravo, po članu 32. stav 2, da odredi ko će da ga zamenjuje. Nelogično je što je on uopšte predsednik Skupštine, a to nije gospođa Gordana Pop-Lazić. Isto tako je nelogično da kada on nije tu gospođa Pop-Lazić, kao predstavnik najveće poslaničke grupe, na najdemokratskiji način ne predsedava Skupštinom.

Vama to nešto ne ide od ruke, jer da ste upoznati sa tim šta treba da radite kada zamenjujete gospodina Markovića, nikako niste mogli prethodno čoveku, gospodinu ili već šta je, da date reč. Ako je na ekranu Trećeg kanala pisalo da se on zove tako i tako i da je iz te poslaničke grupe, a mi to ne znamo, ko je taj čovek nemam pojma. Dva puta je izašao za govornicu, možda ga je predsedavajući prozvao imenom i prezimenom, mi ne znamo ko je. Znači, trebalo bi da se afirmiše, ali ne na ovakav način.

Pa, on spominje ime predsedničkog kandidata SRS-a posle ovako briljantnog izlaganja autentičnog lovca gospodina Plužarevića, koji je inače i rekao da je lovac od 1968. godine. Gospodin Plužarević je ne samo u tim krugovima, nego... a evo pokazuju, ima ih još, hvala Bogu, autentičnih lovaca u redovima SRS-a.

Gospodin Plužarević je čovek koji već dugi niz godina rukovodi i brine se o jednom nacionalnom parku, nacionalnom blagu u opštini Irig. Ako je argumentovano u ime svojih kolega hobista, ali pravih, onih koji ne žele ni na koji način da zloupotrebe to nacionalno dobro koje mi imamo, izašao i rekao nešto, vi nikako niste imali pravo da nekome ko sebe prepoznaje (i dalje ne znam kako se taj poslanik zove i preziva) date reč, samo zato što je on juče ili ne znam kada nešto pričao.

Ko se seća kada je on išta više ovde pričao. On se prepoznao u toj diskusiji i izašao da replicira. Znači, on nije bio predmet takve diskusije autentičnog lovca Vitomira Plužarevića. Povedite računa sledeći put, gospođice Krstić, kako predsedavate.

Gospodine predsedniče Skupštine, vi ste samo potvrdili u svom malopređašnjem obraćanju poslanicima da sam ja bila...

Član 1, prava i obaveze poslanika u Narodnoj skupštini. Dozvolićete mi da reklamiram taj stav, s obzirom na to da je ovo moj treći mandat kao poslanika SRS-a, na šta sam veoma ponosna.
Predstavnik sam stranke koja je pokazala i u ovom sazivu Skupštine i u prethodnim sazivima i u sazivu Skupštine državne zajednice ne samo da je stručnost, kompententnost i retorička sposobnost odlika poslanika SRS-a, već i pristojno, kulturno ponašanje i uvažavanje onih kojima tako treba da se obraćamo.
Gospođica Krstić je malopre pokazala svojim ponašanjem, i uvek kada joj dozvolite i date mogućnost da predsedava Skupštinom, da je na putu Nataše Mićić. Naravno, pošto u ovom sazivu Skupštine nije takva atmosfera koja je bila stvorena posle petooktobarske revolucije, tolike bahatosti i osionosti, obećavam joj da neće da prođe kao Nataša Mićić. Ali, znate, zaista je božji dar da je neko retoričar, da zna da prepozna šta su interesi građana, šta je interes naroda, a ne na takav način, na mala vrata, da dođe na mesto potpredsednika Skupštine samo zato što je jedna stranka, koja je i te kako poražena, kojoj pripada gospođica Krstić, odlučila da napravi neku kvazikoaliciju, koja naravno neće opstati dugo i koja ne radi u interesu građana Srbije.
Što se tiče poštovanja Poslovnika, što se tiče razvoja demokratskih procesa, najbolje smo mogli da vidimo to i kada je gospođica Krstić sedela kao poslanik, ne kao potpredsednik Skupštine, u redovima Demokratske stranke Srbije, koja je na predlog tadašnjeg šefa poslaničke grupe donela ovaj poslovnik – da se reketiraju poslanici, da se izbacuju, da se novčano kažnjavaju, da ne mogu da zastupaju interes naroda.
Toliko o tome, a padeži, dijalekt, retorička sposobnost, božji dar, malo učenja i sve uz to, tu već nema pomoći, to je sve individualno od jednog do drugog slučaja.

Izlazim po Poslovniku da se obratim gospođici Emiliji Krstić koja ima preko 40 godina.

Ja bih vas zamolila da mi uključite mikrofon, tako, vrlo ste ljubazni, gospodine Markoviću.
Dakle, obraćam se narodnim poslanicima i gospođici Krstić koja ima preko 40 godina, ne izgleda loše za svoje godine, bar kolege iz poslaničke grupe SRS tako tvrde. Što se tiče njenog današnjeg nastupa i izlaganja, zaista se divim tim retoričkim sposobnostima gospođice Krstić koja je izašla više puta u proteklih 15 minuta nego za tri godine koliko je bila poslanik u redovima DSS-a, za razliku od mene i drugih poslanika; tada nas je bilo 23, a sada nas ima 82, hvala bogu biće nas 132. Mi smo, boreći se protiv zakonskih projekata koje je i ona podržavala sa pozicije poslanika koji su podržavali Vladu DOS-a, učinili sve da oni danas budu u tom broju u kom jesu, a da mi zaista budemo pobednička opcija za Srbiju.
Gospođice Krstić, neću biti nepristojna kao vi i neću, za razliku od vas, govoriti neistine, nego ću samo reći da je zaista neprimereno da vi izlazite i na takav način pokušavate da se obratite ne samo meni kao poslaniku stranke koja je najpredanija i najvrednija ovde, nego bilo kome. Iz pristojnosti, jer zaista je ružan nadimak u pitanju, neću spomenuti kako vas, gospođice Krstić, u vašoj Sokobanji zovu, jer meni dostojanstvo ne dozvoljava da upotrebljavam takve izraze. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, na način razumljiv svim građanima Srbije mi smo pre sat vremena završili priču o lovcima i o onome što tretira ovaj zakon, kada su u pitanju lovci, a podnela sam amandman na član 9, kojim tražim da se u ime poslaničke grupe SRS ukine porez i na registrovano oružje.
Naravno, ni ja kao član skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost, ni ostali članovi iz drugih stranaka, pa ni predsednik Odbora gospodin Mirčić, nemamo taj podatak.
Dakle, možemo samo da razmišljamo o nekoj cifri otprilike koliko je ljudi u Srbiji koji imaju oružje i dozvole za njegovu upotrebu, odnosno za nošenje ili za držanje. Neko kaže da je to preko 200.000 pojedinaca. Možda je podatak približan, verovatno jeste, bar tako kažu kolege iz SRS-a i to je zaista ogroman broj ljudi koji su zatražili od MUP-a dozvolu da drže ili da nose oružje ne bez razloga.
Dakle, verovatno zbog svoje lične sigurnosti, zbog sigurnosti svoje porodice, svoje imovine svako je tražio da dobije dozvolu i to je jedna rigorozna procedura. Naročito je pre nekoliko godina pooštrena, što smo mi poslanici SRS-a i pozdravili, ali za nas je neshvatljivo da toliko sluha nema novi ministar finansija i Vlade Republike Srbije i da na taj način te ljude, koji su iz opravdanih razloga podneli zahtev i dobili dozvolu, ovako drastično kažnjava.
Za one koji imaju dozvolu za držanje oružja porez se povećava sa 900 na 2.000 dinara, a onima koji imaju dozvolu za nošenje sa 4.500 na 10.000 dinara. Ministar Dinkić je juče to obrazložio zaista na neshvatljiv i neprihvatljiv način. On je rekao da je to zbog toga što danas u Srbiji, a stepen kriminaliteta je u porastu od 2000. godine, hteli vi to da priznate ili ne, ima mnogo agencija koje se bave zaštitom imovine i lica.
Nije valjda, gospodine Dinkiću, da svih 200.000 ljudi koji imaju dozvolu za držanje i nošenje oružja otprilike rade u agencijama za zaštitu imovine i lica.
Znate, ako se pitam, i svi normalni građani Srbije i poslanici SRS-a, ne da bi te trebalo oporezovati, nego kazniti, i nadam se da će jednog dana i krivično da odgovaraju.
Među njima ste i svi vi i oni koji su koristili kratke i duge cevi, upadali u državne institucije, a za to nisu imali dozvolu. To niste radili u prisustvu agencija za zaštitu imovine i lica, nego ste tamo, zloupotrebljavajući tu trenutnu poziciju koju ste imali, na krilima petooktobarske revolucije upadali i ušli u Narodnu banku Jugoslavije i rekli ljudima koji su tamo zaposleni da će da izlete nogama kroz vrata ako vam određenu dokumentaciju ne daju na uvid.
To nije izmišljena priča. Postoje svedoci, postoje ljudi koji će da vas terete zbog toga pred nadležnim državnim organima. Jednoga dana, a to će biti uskoro, kada Srpska radikalna stranka bude na vlasti, i zbog toga i zbog drugih zloupotreba vi ćete morati da odgovarate. Ova vlada, ako vi nemate sluha za to, a baratate oružjem i pokazali ste da to radite na takav protivustavan način, morala bi da ima sluha i da se stvori većina da se ukine porez na registrovano oružje.
I samim tim da pošaljete Kragujevcu i Namenskoj industriju iz grada iz kojeg dolazim da nećete na taj način da destimulišete njihovo dalje postojanje, proizvodnju i situaciju u kojoj se ta fabrika namenske proizvodnje, veoma tešku, i te kako nalazi, činjenicom da nikome više neće pasti na pamet ni da traži dozvolu, ni za držanje, ni za nošenje oružja, a kamoli da kupuje neke od pištolja, veoma kvalitetnih, koji se prave u Fabrici namenskih proizvoda u Kragujevcu.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvar nije tako šaljiva kao što je možda mislio gospodin Ristivojević. Stvar je ozbiljna, a na koju ministar nema odgovor.
Gospodine ministre, pitala sam vas, evo da obavestim celokupnu javnost i ostale poslanike, ne želeći da izađem za govornicu, ali sada koristim svoje poslaničko pravo, da mi objasnite (pre sat i po vremena je to bilo) koji amandman je prihvaćen, koje poslaničke grupe, da se ustanovljava samo jedan republički odbor.
Vi vrlo dobro znate da je zakon neprecizan, da je loše napravljen i da je poslanička grupa SRS veoma stručno i kompetentno podnela preko 40 amandmana da poboljša Predlog zakona.
Pošto sam imala amandman na član 3. koji reguliše postojanje odbora, počev od lokalnih, preko pokrajinskih i republičkih, vi niste znali da mi kažete koji je amandman prihvaćen, pa ste me uputili na Zorana Krasića. To je moj uvaženi kolega, koji veoma stručno i kompetentno obrazlaže i amandmane i zakonske projekte, naročito kada su u pitanju argumenti u prilog tome da ni prethodna Vlada ni ova sada ne pravi zakone kako bi trebalo.
Znam da je gospodin Krasić kompetentan i stručan. On trenutno nije, ali će biti, ministar, u to budite sigurni, i nije trebalo on da mi daje odgovor na to pitanje nego vi. To isto sada niste znali da kažete kolegi Zlatanu Jovanoviću. On vas je konkretno pitao - koji amandman je prihvaćen.
To što ste vi jutros izašli sa tvrdnjom da je 21% amandmana, izračunali ste procenat, prihvaćeno, nama ne znači ništa. Možda vama znači u ukupnom presabiranju kod predsedničkih kandidata, ali svi zajedno da imate ne znam koliko, ne možete da skupite 21%.
Ali, vaša je obaveza, gospodine ministre, da nam kažete koji je amandman prihvaćen, koje poslaničke grupe, da bi se ustanovio samo jedan, republički odbor, kao što je to tražila SRS, i vi ste jedino to dužni. Ako ne znate, pitajte gospođu pored vas, pitajte nekoga iz DSS-a, ako oni znaju, i recite nam lepo da znamo o čemu se radi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram, kao i poslanička grupa SRS u celini, da je neophodno da se prihvati amandman koji je podnela na Predlog zakona uvažena koleginica gospođa Vjerica Radeta, koja je, osim poznavanja ove problematike i ulaženja u suštinu samog teksta zakona, što je pokazala i raspravom u načelu i mnogobrojnim amandmanima, želela da svim narodnim poslanicima, bez obzira na to koje su stručne kvalifikacije, da li su akademici ili nisu, kojoj poslaničkoj grupi pripadaju, stavi do znanja da je SRS imala pre svega stručne i kompetentne namere.
Ne samo politički uperene na predlagača, na Vladu, koju mi sporimo i zbog sumnjive većine i zbog njenog dosadašnjeg ponašanja, iako je prošlo malo vremena. Kao i što je amandmanom zaista htela da pokaže da je moguće mnogo kvalitetnije sa pravnog aspekta urediti ovu oblast kroz striktno poštovanje i kroz jasne preporuke, o čemu govori ovaj amandman, šta treba odbor da radi, uz našu osnovnu primedbu da odbor mora da bude samo republički, da struktura odbora treba da bude definisana na način na koji je to danas izlagala gospođa Pop-Lazić.
S obzirom na to da je gospođa Radeta pažljivo saslušala profesora Miloševića kada je pokušao da edukuje i nju samu, a verovatno i svoje poslanike sa čije liste je izabran o tome šta je jedan amandman i kada i u kojoj prilici poslanici treba tako da se ponašaju, bez obzira na njegovo zvanje i na to kakvo mišljenje deli stručna javnost o onome šta on radi i poslanici iz njegove poslaničke grupe - profesore Miloševiću, mi smo sve ono što se tiče rada Skupštine, ovog najvišeg zakonodavnog tela, i celokupnog političkog sistema ne samo u našem društvu, nego i uopšte, i iz svih demokratskih načela naučili od čoveka koji je istinski demokrata, borac za ljudska prava, koja mu se danas na najgori mogući način osporavaju, uvaženog profesora Pravnog fakulteta, haškog zatočenika, ali u svakom slučaju pobednika i prkosnog heroja profesora dr Vojislava Šešelja.

Gospođo predsedavajuća, neka atmosfera uznemirenja je u redovima vaših poslaničkih grupa, ali meni ne smeta da dam završnu reč što se tiče ovog zakona i člana 37, mada razumemo šta se dešava i kako funkcioniše, odnosno ne funkcioniše vaša koalicija i kakve su vam dalje namere za tok sednice. O tome ćemo kasnije kada budete preduzeli određene poteze o kojima ste se dogovarali.
Što se tiče člana 37, moram da kažem gospodinu ministru i narodnim poslanicima da je celokupna tvrdnja SRS da je naš zakon apsolutno precizno, kompetentno i stručno kroz amandmane napravljen, odnosno naša namera je bila da ga popravimo i to se vidi kod neprihvatanja amandmana na član 37. koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS.
Naime, gospodine ministre, da ste prihvatili amandman na član 3. koji sam takođe podnela u ime poslaničke grupe SRS, a za koji se jedna poziciona stranka izjasnila da će ga prihvatiti, da je veoma kvalitetan i dobar, koji jasno definiše ko su to javni funkcioneri, taksativno nabrojani i u stavu 2. se kaže da treba da postoji samo jedan, republički odbor, vi biste onda morali ceo tok zakona, odnosno amandmana srpskih radikala da sledite od člana 3. do člana 37.
Ovako možda mislite, perfidno, da ste na taj način doskočili poslanicima SRS, ali ništa dobro niste uradili za zakon; vi ste krenuli od amandmana kolege Momira Markovića na član 34, umesto da krenete od člana 3. gde se jasno kaže ko su to javni funkcioneri. I opet da vam kažem - veoma je bilo važno da reč "vršenje" zamenite rečju "obavljanje" i da ispred reči "funkcioner" stavite reč "javni", jer to je u duhu sa našom pravnom terminologijom.
Ne, vi to niste želeli nego ste posle opšte kritike poslanika SRS i uvidevši da je to veliki trošak za državu, da su opravdane naše sumnje da će ti odbori raditi kvalitetno, da će da potroše milijardu i 500 miliona, to su neki proračuni, iz opštinskog, pokrajinskog i republičkog budžeta, sveli to na jedan republički odbor, a da ste krenuli od poslanika Momira Markovića, odnosno od člana 34.
U tome je celokupna suština, i umesto da prihvatite taj amandman SRS na član 3. vi ste naknadno prihvatili 13. aprila amandman koji je podneo Odbor za pravosuđe i upravu. Prema tome, naša tvrdnja da smo amandmanima želeli da popravimo ovaj zakonski predlog je tačna i ništa ne znači što ste prihvatili tri ili četiri amandmana SRS, što je svega 5% od onih 21 koliko ste izračunali.
A kada je u pitanju tačnost i logičko rasuđivanje, pošto smo na kraju rasprave o zakonu u pojedinostima, tačno je samo jedno, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, da i pored toga što niste želeli da poslušate ono što smo vam govorili i što niste prihvatili sve naše amandmane, naš narod će znati logički, pravilno i po svojoj savesti da odluči i znaće da 13. juna treba da izađe u velikom broju na birališta i izabere Tomislava Nikolića za predsednika.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnovni cilj kampanje i retorika koju smo mogli da čujemo od čelnika DSS-a, koja je uspela da načini kakvu-takvu koalicionu vladu, i čelnika grupacije G17 plus u predizbornoj kampanji u novembru i decembru mesecu, to je bilo promovisanje i najava donošenja ovakvog zakona i novo rešenje za Ustav Srbije.
Pisanje tog ustava ne može dalje da se nastavi, iako je poslanička grupa SRS pristala da učestvuje u radu te komisije, zbog vaše neprincipijelnosti koja se pokazuje na prvom koraku i zbog toga što Vlada Republike Srbije na čelu sa Koštunicom, iako je to obećala pred svima nama, pre 10 dana nije napravila nikakve okvire za političko rešenje situacije na Kosovu i Metohiji.
Pre nego što ste uopšte krenuli sa raspravom o ovom zakonu i po ovakvom dnevnom redu, trebalo bi da se osvrnete na činjenicu da je dnevni red sazvan, a da su se u međuvremenu desile neke mnogo važnije stvari. Oni poslanici koji ne žele ništa ni o čemu da znaju, ili žele paušalno da znaju, ili žele samo da dobacuju iz klupe, kao pojedine gospođe ili gospođice u ovom trenutku - tema, tema - treba da znaju da je zbog takvog stava Republičke vlade, pre svega, sada još gora situacija na Kosovu i Metohiji od momenta, a vi znate da se to desilo prethodnih dana, kada je Krivični zakon ukazom Holkerija, odnosno priznavanjem takvog poteza šiptarske vlade, stupio na snagu. Bolje bi vam bilo da razmislite malo, kakve će to imati reperkusije na dalji život naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji.
Što se tiče ovog zakona i načina na koji je on koncipiran, mi imamo velike primedbe. Iako smo ga dobili samo dva dana uoči ove sednice, mi smo uspeli, ažurni i aktivni kao što smo tu uvek i bili, sada u ovom najvećem sastavu, koji će biti još veći, da napišemo preko 40 amandmana. To su zaista suštinski amandmani, na koje ni navodni pravni eksperti iz vaših poslaničkih grupa ne mogu da imaju ozbiljnije primedbe, jedino mogu da kažu da se politički sa time ne slažu.
Osnovno pitanje koje treba da postavim ministru Lončaru, koji je otišao posle prepodnevnog zasedanja jeste - koliko košta ovaj zakon? To vas pitam, dame i gospodo poslanici, jer jednom okvirnom računicom se dolazi do cifre koliko će to da košta poreske obveznike. Ako ste rekli da će biti, čemu se mi protivimo, opštinske, pokrajinske kancelarije, sve do republičkog odbora, koji će u sastavu od devet članova vršiti istragu, odnosno sagledavati koji su to javni funkcioneri koji zloupotrebljavaju vršenje svoje funkcije, onda ste morali i da razmislite koliko će to da košta.
Imamo već izglasan budžet, potpuno neostvariv, od 330 milijardi. Imamo zakon, ovaj, na koji smo podneli amandmane i koji, kao što su tvrdile kolege srpski radikali, ne može da bude primenljiv, iz prostog razloga što je mnogo toga što ste usvojili, pre svega mislim na vas iz DSS i u prošlom sazivu, i kada ste bili u koaliciji sa ostatkom DOS-a, neprimenljivo. I kao što znate da je neprimenljiv vaš pokušaj da se za predsedničke izbore, koji će se održati 13. juna, organizuje glasanje dijaspore, a to smo vam tvrdili, kao što vam tvrdimo i sada za ovaj zakon, pre nešto manje od mesec dana.
Ujedno želim, dame i gospodo, da vas obavestim da je Centralna otadžbinska uprava SRS jednoglasno donela odluku da kandidat na izborima za predsednika Srbije bude gospodin Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS.
To je moja obaveza, kao narodnog poslanika, uz očekivanje njegove još ubedljivije pobede, iako je predsedavajući Skupštine rekao da mi ne možemo da koristimo skupštinsku govornicu radi promovisanja kandidata. Vidite da možemo. Koristiću svaku priliku, jer to upravo radim.

Jeste, gospodine Markoviću, ali izabrani predsednik ide preko puta. Jedan poslanik koji se okuplja ovde će upravo da pređe ulicu, gospodin Nikolić će da ide na Andrićev venac.
Što se tiče ovog zakona, dame i gospodo, želim da vam kažem da je naša ključna i suštinska zamerka što se ovim zakonom ne sprečava i ne sankcioniše sukob interesa funkcionera, kao što smo mi to precizno naveli, javnih funkcionera, da vam popravimo zakon, i ministara i narodnih poslanika, koji oni imaju sa narodom, odnosno građanima Srbije. To će narod da uradi na izborima.
Mislimo da će se to, između ostalog, desiti i zbog toga što će tromost i sporost kojom radi i funkcioniše ova poslanička većina i celokupna Vlada Republike Srbije prouzrokovati da mi stalno ulazimo u neki začarani krug, da imamo na dnevnom redu zakone koji će da se izglasaju kakvom-takvom većinom, a neće biti promenljivi.
Gde ćete veći sukob interesa nego što je to sadašnja situacija i slika Srbije. To je pre svega pitanje vama iz vladajuće grupacije, kada imate dvojicu poslanika, javnih funkcionera, kao što su Goran Svilanović i Boris Tadić, koji su u sukobu sa interesima države i naroda i narodnom voljom, jer se i dalje nalaze na pozicijama na kojima se nalaze, vrše veoma nekvalitetno, katastrofalno svoje funkcije i to sve plaćaju poreski obveznici.
Sad se vraćam na ono koliko košta ovaj zakon. Dakle, 200 kancelarija, 9 članova odbora, ne slažemo se sa sastavom odbora, ne slažemo se da to ima svaka opština, da to ima pokrajina i da to postoji i na nivou Republike. Sedam prosečnih plata u Srbiji puta taj broj u tih 200 kancelarija, pa puta 12 meseci, dolazimo do cifre od 1.500.000 dinara iz budžeta od poreskih obveznika, kojima ste ovih dana, vi koji niste želeli da glasate za pomoć zatočenicima u antisrpskom Haškom tribunalu, upućivali poruke kako je to skupo.
Ovaj zakon suštinski ne može, osim ovih mera koje ne znače ništa, da sankcioniše u pravom smislu reči onoga ko je nečastan, ko je nemoralan, ko na bilo koji način propisan ovde zloupotrebljava svoju javnu funkciju, ali će građane da košta milijardu i 500 miliona dinara. S druge strane, mi smo precizno utvrdili delovanje javnih funkcionera i morali smo taksativno da nabrojimo ko su to sve javni funkcioneri, na to se odnosi amandman na član 3, a o čemu ćemo govoriti u pojedinostima.
Što se tiče člana 6, stvarno je tu nejasno koja je to mera za koju povredu i nejasno je zašto niste kod tačke 7. precizirali da javni funkcioner mora da se sankcioniše i da mu se izrekne ovakva vaša mera, ako već predviđate takve mere, ako ograničava pristup javnosti znanjima i informacijama koja su od javnog interesa, a ne podležu pod državnu ili vojnu tajnu. Ako jedan poslanik sedi u ovim poslaničkim klupama, ako je on i dalje nelegitimno ministar odbrane, zato što ste vi nesposobni da ga smenite u Skupštini državne zajednice, onda je on morao da ima saznanja i da putem medija, agresivnijom kampanjom protiv šiptarskih terorista, upozori Srbe na Kosovu i Metohiji šta im se tamo sprema. Dakle, trebalo je to malo više da precizirate i u takvim slučajevima pod tačkom 7. u članu 6.
Što se tiče mera upozorenja i što se tiče delovanja pravosudnih organa i tužilaštva, reći ću vam da je sve ovo farsa, iz prostog razloga što za to postoje mnogobrojni primeri. Dame i gospodo, vi još ne znate, i vaš ministar Stojković, da li će dalje da postoji specijalni sud ili neće. Prekjuče je mislio da hoće, juče ne zna, a danas možda misli da neće.
A specijalni tužilac, gospodin Jovan Prijić, koji treba da upućuje sve one slučajeve koji se procesuiraju pred specijalnim vašim sudom, za koji ste vi, takođe, glasali u onoj bivšoj koaliciji, bio je zamenik republičkog javnog tužioca pre tri godine, kada mu je dostavljena dokumentacija na par stotina stranica o jednoj velikoj aferi koja se desila i koja zapravo obuhvata mnogo javnih funkcionera koji su u tom trenutku vršili dužnost ministara, pomoćnika i zamenika, a neki su bili i poslanici i tako dalje. Radi se o aferi "mercedes benc".
Gospodin Jovan Prijić ne samo da ništa nije preduzeo, iako je potpisao pre tri godine, a čini mi se da je to bio decembar, da je primio k znanju da postoji informacija da su sva tamo nabrojana, imenom i prezimenom, lica zloupotrebili svoju javnu funkciju, ništa nije uradio i kako vi onda očekujete da kroz ovakve mere koje su, opet ponavljam, farsa u pravom smislu reči, neko bude sankcionisan.
Na kraju, da vam dam jedan savet, vama sporoj i tromoj koaliciji i Vladi, koja je takva kakva jeste, u situaciji kada želite sprovođenje ovog zakona - a neće se, kao što kažem, sprovesti - ako se napravi neka projekcija, da bi se on sproveo potrebno je milijardu i 500 miliona dinara.
Bolje bi vam bilo da se pozabavite ekonomskom i socijalnom slikom Srbije danas. Bolje bi vam bilo da se suprotstavite već sledeće nedelje, posle Vaskrsa, takvim potezima koje namerava da sprovede novi ministar finansija, odnosno bivši guverner, a sada udarna pesnica u Koštuničinoj vladi, i da učini da ne samo ovih 20 artikala za koje je, eto, sasvim slučajno gospođa Radeta čula da su poskupeli, nego stotine artikala, i da izazove još mnogo teži socijalni i ekonomski položaj građana.
Žao mi je što tu nije ministar Lončar, ne zbog toga što je prijatno da ga slušamo i što on zaista ubedljivo promoviše ovaj nesprovodiv zakon, nego da mu kažemo da nije demagogija to što mi govorimo o kumovskim vezama i da nije demagogija ono što je on pokušao danas da uputi kao primedbu poslanicima SRS-a, nego upravo ovakvo sakupljanje na ivici kvoruma, opet uz vaše interne ucene i svađe, koštanje države i poreskih obveznika za ovaj zakon. Građani neće one koji su nečasni i nemoralni, i koji ni po jednom osnovu, ako se narod pita, a vi i takve stavljate na vaše liste, u Vladu i na ministarska mesta, ne bi mogli da vrše javnu funkciju, a to sigurno nisu bili nikada za ovih 14 godina srpski radikali.

Gospodine predsedavajući, samo da vas podsetim da je Ustavni sud po prigovoru SRS-a odlučio da svaki poslanik može da se javi po Poslovniku i da time koristi ono pravo koje su nam dali građani...

Što se tiče gospodina Prorokovića, a koji je ujedno i zamenik šefa poslaničke grupe DSS-a, to je slika te političke stranke i njega, kao nekoga ko u ovom trenutku zamenjuje gospodina Ristivojevića. Takav nivo razgovora, ono čime ste vi impresionirani, nekakve izjave i govori Zorana Anđelkovića, koji podržava vašu manjinsku vladu i koji će to da radi sve do trenutka dok vi budete izvršavali ono što oni od vas budu tražili - to je vaš problem i vi sa tim morate da se suočavate, a ne da obaveštavate poslanike SRS-a o vašim ličnim impresijama čelnika SPS-a. Nas to ne zanima.
Mi smo ovde zbog toga da vam kažemo da ćemo budno da pratimo sve ono što radite, da nas ima mnogo, ovde je 82 poslanika SRS-a, i da će naš predsednički kandidat da pobedi, i da će da kontroliše vašu Vladu, i da će da koristi svoje pravo da vraća zakone, pa i ovakav koji ne ide nikako u prilog interesima države i naroda. Bolje bi vam bilo da se usredsredite na sve to što će da vas očekuje u jednoj oštroj kampanji koju ćemo da vodimo protiv vas, ali argumentima, a ne takvim ličnim impresijama, kao što ih vi imate, gospodine Prorokoviću.
A da ste vi zaista u prilici da iznesete nešto kao kontraargument, vi ne biste meni uputili poruku da će skupštinska, a ne znam koja većina, u danu za glasanje da izglasa neki amandman koji je najavio ministar Lončar. Vi ne znate ni sutra šta će da bude, da li ćete svi da budete na okupu, a znate da li će da se izglasa amandman kojim će da se promeni ono za šta sam vas kritikovala.