Dame i gospodo narodni poslanici, SRS prilikom prvobitne izmene zakona o ministarstvima pre dve godine, kao što su to uradile neke poslaničke grupe, nije izričito tražila da postoji ministarstvo za sport. Apsolutno je neprihvatljivo da se Ministarstvo prosvete, koje je nadležno i za sport, bavi određenim poslovima.
Naime, u članu 17. se kaže da što se delatnosti sporta tiče, "Uprava za sport, kao organ uprave u sastavu Ministarstva prosvete i sporta, obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: sport, fizičku kulturu". Neprihvatljivo je i amandmanom sam tražila da se u drugom stavu ostatak, teksta briše: da se uprava za sport bavi ostvarivanjem prava stranih sportista i sportskih organizacija i saveza u Republici Srbiji, kao i druge poslove određene zakonom.
Pre svega, zbog toga, što mi još uvek u Srbiji nemamo zakon o sportu i svi klubovi su registrovani kao udruženja građana. S druge strane, postavlja se jedan veliki problem. Ako u okviru Ministarstva za prosvetu i sport postoji ova uprava za sport, kako će moći da stavi na uvid javnosti, kao što to rade i treba da rade druga ministarstva, recimo Ministarstvo za privatizaciju, transfere pojedinih velikih klubova koje ostvaruju sa stranim sportistima.
U obrazloženju amandmana koji sam podnela, u ime poslaničke grupe SRS, jasno stoji ono što mora da bude po zakonu, a to je da su sva prava i obaveze stranih sportista i sportskih organizacija regulisana zakonom, kao za sva druga strana fizička i pravna lica. Isti je slučaj kada neko kupuje preduzeće i mi nemamo ništa protiv toga, ali da je to sve dato na uvid javnosti.
Šta sada da se desi, gospodine Šabiću, velika se prašina digla oko toga i sa pravom, zbog čega da mi ne znamo koliki su pojedini transferi u pojedinim sportskim klubovima! Imate situaciju da u Košarkaškom klubu FMP, čiji je faktički vlasnik potpredsednik Vlade Nebojša Čović, igra Amerikanac Redži Frimen, koji je u košarkaški klub doveden uz transfer koji je do dana današnjeg neobjašnjiv javnosti. Na koji način ćete tim stranim sportistima da odrežete porez, a naročito na dohodak koji ostvaruju ovde, kada oni podležu upravi za sport koja praktično po ovoj ingerenciji nema tu nadležnost. Oni moraju da se stave pod zakon kome pripadaju sva druga strana i fizička lica. U Košarkaškom klubu "Zvezda" ista je situacija. To su samo neki od mnogobrojnih primera. Tu su takođe strani sportisti, kao što su Skuni Pen i Obina Ekezije, koji su sada igrači košarakaškog...
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
završavam... kluba "Zvezda" i imaju transfere koji su i dan-danas neobjašnjivi javnosti. Pitanje je po kom zakonu će strani sportisti da plate porez ovde i da se ponašaju kao sva druga strana pravna i fizička lica, bilo da su u pitanju pojedinci ili strane sportske organizacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je u novembru prošle godine, kada je usvajan nerealno projektovan budžet za 2003. godinu znala da ćete vi, posle usvajanja kakve-takve tzv. Ustavne povelje, preuzeti obaveze da finansirate novu, nazovimo je državnu zajednicu.
Ključno je pitanje, i bez tog iznosa koji je potreban da bi se finansirali novonastali organi, tzv. Savet ministara, kako uopšte da se dostigne ovako projektovani užasno visoki budžet za 2003. godinu i bez tog dela finansiranja. To je apsolutno nemoguće, jer kako ulazimo i završavamo prvo tromesečje tekuće 2003. godine, mi vidimo da ništa od onoga što su navodni, vole tako da se zovu, reformatori iz DOS-ovske Vlade planirali ne može da se realizuje!
To su bila prazna obećanja koja su pljuštala sa skupštinske govornice, kako bi se zamajavala javnost i što više se održali na vlasti. Ne samo da nije tačno ovo što nam je ministar napisao, koji je u međuvremenu pobegao, prošlog puta je bio u opticaju strip, a sada je to pregled onoga šta su vladine želje, a želje i mogućnosti nisu jedno isto.
Ne samo da nije tačno da je planirani rast bruto društvenog proizvoda bio 5%, nego je tada za ovom govornicom ministar Đelić rekao da to maksimum može da bude 3,8%. Mi smo već tada izrazili sumnju u to, jer proizvodnja ne funkcioniše; pad industrijske proizvodnje je iz meseca u mesec sve veći i veći, a i nezaposlenost je sve veća i veća. Nerealno je da se kroz zaduživanje, kroz donaciju i privatizaciju planira pokrivanje ovolikog budžetskog deficita.
Za nas i za celokupnu javnost koja ne može da prati sednice Narodne skupštine zbog vanrednog stanja, i dalje su mnogo interesantne i podložne najoštrijoj kritici javnosti stavke koje se nalaze u ovako projektovanom budžetu. Nemoguće je da ovoliki iznos planirate za novouspostavljeno Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose i da će ga Srbija finansirati u tom iznosu, kada se ono što piše da će to ministarstvo da radi, jasno se preklapa, gotovo identično, sa nadležnostima koje ima Goran Pitić, koji, podsetiću vas, za ovu godinu ima na raspolaganju 20 miliona dinara da bi putovao okolo i da bi, navodno, sklapao nekakve aranžmane - vidimo da od toga nema ništa!
S druge strane, mi moramo da se suočimo sa stavkom koja je vezana za Koordinacioni odbor za Kosovo i Metohiju i za ono šta taj odbor radi. Gde je izveštaj potpredsednika Vlade Nebojše Čovića o situaciji u našoj južnoj pokrajini i o trošenju tolikih budžetskih sredstava? Taj iznos je u razdelu budžeta Srbije povećan, od usvojenog budžeta prošle godine za 2003. godinu, na 1.850.000.000 i još 250.000.000 koji se nalaze u razdelu planiranom za finansiranje tzv. državne zajednice.
Nerealno je da očekujete da će doći do ovolikog poreskog zahvatanja, iz prostog razloga što ste i sami suočeni sa tim, a i celokupna poreska uprava, da poreski obveznici nisu u stanju da plate ni porez na promet u ovako visokoj stopi, iako ste se hvalili prošle godine smanjenjem poreza na promet, ali samo za neke od proizvoda. Sa druge strane, ne samo da nećemo imati povećanje zaposlenih, već sada imamo gotovo 350.000 koji rade na crno, nisu prijavljeni. Postavlja se pitanje kako onda pametna vlast i država može taj problem da reši - višestrukim smanjenjem poreza i doprinosa na plate zaposlenih, što se nadovezuje na našu kritiku nedavno usvojenog Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, i kroz suočavanje sa onim šta su realni izvori i šta su naše mogućnosti.
Ovako, kroz plasiranje lažnih obećanja građanima, pre svega onima koji, kao što to kaže ministarka Gordana Matković, imaju donji limit ne od 4.500 dinara, nego nažalost mnogo niži, mi dolazimo u situaciju da će broj gladnih, nezaposlenih i onih o kojima aktuelna DOS-ovska vlast uopšte ne brine, biti sve veći. Jedini način da se prestane sa takvim obećanjima, sa nerealnim budžetskim projekcijama i sa nedomaćinskim i neracionalnim trošenjem sredstava je da izađemo na izbore, da se konstituiše nova vlada, koja će biti mnogo odgovornija prema svojim građanima.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman, koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, tretira jedno veoma važno pitanje, i to je - ako ste primetili, a verujem da većina od vas uopšte ne prati ni šta se dešava, niti kakvi su ranije bili amandmani naše poslaničke grupe - principijelno zalaganje, da bismo pomogli ljudima koji su ostali da rade u fabrici automobila "Zastava" i da bismo na taj način uradili ono što treba da uradi i ova vlast, da ima imalo sluha za taj automobilski gigant i zbog činjenice da su radnici shvatili, u ponedeljak uveče, tačnije 31. marta, da su izigrani i prevareni; jer, u 10,00 uveče, najpre na jednoj od kragujevačkih televizija, a sutradan su to svi preneli, došlo je saopštenje od vlasnika firme Njukarko Malkolma Briklina, za koga mi odgovorno tvrdimo da je jedan od vodećih belosvetskih prevaranata.
On je rekao da traži od rukovodstva Grupe "Zastava" da se produži rok za potpisivanje konačnog ugovora. Podsećam vas da je to aminovao i ministar Božidar Đelić, da je Aleksandar Vlahović potpisao predugovor, ne pitajući nikoga na čelu Agencije za privatizaciju; čak su se i neki poslanici u rukovodstvu Grupe "Zastava", koji danas sede u poslaničkim klupama ogradili i rekli da ne znaju kakav je bonitet te firme, da li je taj čovek uopšte sposoban da bilo šta uradi, a potom su neki od njih i podneli ostavke, a neki isterani iz Upravnog odbora Grupe "Zastava".
Tražim od vas, u ime SRS, da podržite ovaj amandman kojim se posle člana 11. dodaje član 11a, koji glasi: "Kupovinu i prodaju prevoznih sredstava republički organi i organizacije mogu vršiti samo uz prethodno pribavljenu saglasnost Vlade.
Kupovinu prevoznih sredstava republički organi i organizacije će isključivo vršti od domaćih proizvođača (u ovom slučaju "Zastava-automobila"). Zahtev za kupovinu i prodaju prevoznih sredstava korisnici iz stava 1. ovog člana dostavljaju Vladi, uz prethodno pribavljeno mišljenje Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.
Evidencija o kupovini i prodaji prevoznih sredstava korisnika iz stava 1. ovog člana vodi se kroz godišnji izveštaj dostavljanja Vladi Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije.
Organ nadležan za registraciju vozila može registrovati vozilo samo uz pismenu saglasnost Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, u kojoj je imenovan republički organ ili organizacija - korisnik vozila".
To bi ujedno bio i kraj ovog amandmana. Vi stavite prst na čelo, jer uskoro će se, bar po vašim najavama, završiti vanredno stanje. Garantujem vam da ćete prvog dana u Kragujevcu imati 5.000 radnika na protestu zbog ovakve nebrige za njih i članove njihovih porodica.

Dame i gospodo narodni poslanici, objedinjavanje rasprave o prvoj i drugoj tački dnevnog reda uskratilo mi je  delimično mogućnost da još jednom, ali sada dosta detaljnije, iznesem stav SRS, koji je očigledno ostao nepoznat i samom ministru gospodinu Šabiću, mada to nije bila njegova direktna nadležnost do današnjeg dana.
Međutim, moram i njega da podsetim, kao i poslaničku većinu, da se SRS, od usvajanja tzv. sporazuma za preuređenje odnosa u bivšoj federaciji između država članica Srbije i Crne Gore, zalagala protiv toga, protiv takvog načina stvaranja, po nama, kvazidržavne zajednice, a i po mišljenju ogromne većine građana, kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori, iako nam je zaista bila želja da vekovne težnje srpskog naroda i u Srbiji i u Crnoj Gori bud objedinjene kroz funkcionisanje federalne države, koja je ukinuta.
Po nama su samo produkovani mnogobrojni problemi. Pokazalo se da ona na mišiće funkcioniše već sada, posle konstituisanja Skupštine državne zajednice Srbija i Crna Gora, najpre zbog problematične skupštinske većine, koja je na isti način problematična i ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a i zbog jasno nedefinisanih odnosa između pojedinih (iako su se samo tvorci tzv. Ustavne povelje deklarativno za to zalagali, pa to preneto u Ustavnu povelju) ministarstava, Saveta ministara i ministarstava na nivou republika članica.
Taj drugi Predlog zakona o ministarstvima je, doduše, pokušao to da reguliše i da te prenesene i definisane tzv. Ustavnom poveljom nadlženosti ugradi u Predlog ovog zakona. Međutim, kada smo kod organa i organizacija i njihovog konačnog statusa, moram još jednom da vam kažem izričiti stav ne samo SRS, nego miliona Srba koji žive u Srbiji i stotina hiljada koji žive u Crnoj Gori, da je apsolutno nepotrebno postojanje tzv. Nacionalnog saveta SRJ za saradnju sa tzv. Haškim tribunalom, iako je to obaveza koja je proizišla iz vaše haške koalicije i usvajanja Zakona o saradnji sa tim antisrpskim sudom.
Međutim, mi stojimo na stanovištu da ogromna većina građana Srbije na ovakav način i kroz način na koji je definisan u Zakonu o saradnji sa tim antisrpskim sudom, ne želi da se ono najbolje što Srbija ima izručuje toj antisrpskoj kvazisudskoj instituciji.
(Predsednik: Upozoravam vas da se vratite na temu dnevnog reda.)
Gospođo Mićić, tema je Odluka o prihvatanju sporazuma država članica o definisanju konačnog statusa organa i organizacija iz člana 15. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora. Govorila sam o tački 8) prvog člana sporazuma, odluke.
Tačka 9) je Koordinacioni centar SRJ i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju. Dozvoljava mi Poslovnik, iako me predsedavajuća upozorava, da govorim o jasnom stavu SRJ, iako nismo doneli amandman na ovu odluku, da je nepotrebno, i te kako štetno ovakvo definisanje i postojanje Koordinacionog centra SRJ, naročito zbog toga što i oni samoproklamovani predstavnici Srba na Kosovu i Metohiji sada kažu da je Mihael Štajner za srpski narod persona non grata u našoj južnoj pokrajini.
Međutim, mi smo još mnogo pre ukazivali na to. Podsećam vas da smo jednu odluku ovde jednoglasno usvojili, a to je da ne prihvatimo uslove iz tzv. Hekerupovog ustava, koji sada Štajner sprovodi i na taj način šikanira srpski narod na Kosovu i Metohiji.
Što se tiče zakona o ministarstvima, niste morali, kao što je rekla i gospođa Gordana Pop-Lazić, da donosite potpuno novi zakon u marketinške svrhe, već ste mogli da izvršite izmenu i dopunu postojećeg zakona. Ali, kako nema skupštinskih prenosa, kako je stvorena atmosfera medijskog linča i hajke koja je, pre svega, uperena na čelnike Srpske radikalne stranke i Srpsku radikalnu stranku uopšte, već sada znam kakvi će izveštaji biti u centralnim informativnim emisijama, da je usvojen zakon o ministarstvima.
Vi mislite da će narod pomisliti da se tu nešto važno odlučivalo i da će ta ministarstva raditi bolje. Ne, neće raditi, zbog toga što osnovnu stvar koju je trebalo da uradi Ministarstvo unutrašnjih poslova, na čijem čelu je potpuno nekompetentan čovek, što se pokazalo i tokom poslednjih tragičnih događaja, nije predvidelo ono što mu je glavna ustavna nadležnost, a to je da štiti ustavni poredak naše zemlje.
Sa druge strane, gospodin Mirčić je bio u pravu, mada to neko ovde ne razume, treba mu dodatno objašnjenje, kada je rekao da je u nadležnosti Ministarstva odbrane da brine o celokupnom graničnom pojasu, jer to tako stoji po Ustavnoj povelji. Ovde se kaže: "Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije vrši kontrolu prelaska granice i kretanje i boravak u graničnom pojasu". Znači, bila je nesuvisla ona ispravka kolege Mirčića, koji je, kao i uvek, bio u pravu, kada je govorio o nadležnostima vojske, jer kontrolu prelaska granice, do sada i kada je postojalo Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova, na čijem čelu je bio sadašnji premijer Zoran Živković, vršilo je Republičko ministarstvo.
Što se tiče ministarstva kulture i medija, odnosno ministarstva koje bi trebalo da ima jasniji naziv - ministarstvo informisanja, bilo bi dobro, uz ovakve pobrojane nadležnosti, da nam neko objasni kako će to slobodu javne reči i objektivnost informisanja da štiti Branislav Lečić, kada se on nalazi u predvodničkom timu hajke na SRS.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena i na temu. Ne radi se o personalnim rešenjima.)
Bilo bi dobro da nam ministar Šabić, koji je ministar za lokalnu samoupravu, kaže po kom zakonu su kaznili medije kojima je trenutno obustavljeno izdavanje štampe, kada je ukinut zakon o informisanju i po kom zakonu je jednom takvom glavnom i odgovornom uredniku, u ovoj opštoj atmosferi linča i bezumnih laži, izrečena opomena.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođa ministar Gordana Matković je videla da se ovde radi ne samo o tehničkoj grešci u članu 74. i tom nedostatku, a što me ne bi začudilo, s obzirom na to da nije krivica isključivo gospođe Matković, da se na čelu Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo nalazi supruga sada premijera Zorana Živkovića.
Mi smo ranije imali te slučajeve. Vlada, odnosno pojedina resorna ministarstva su shodno ovakvim našim intervencijama odmah reagovala i prihvatali su naše amandmane kojima se do kraja nešto precizira. Kao što kaže predsedavajuća, gospođa Čomić, da bi to ušlo u stenogram, da biste vi znali o čemu se radi, a naročito oni koji malo više dremaju i ne prate, ili ih uopšte ne zanima ova materija.
Radi se o članu 74. koji precizira novčanu naknadu za telesno oštećenje. U članu 74. se kaže: "Visina novčane naknade za telesno oštećenje određuje se od osnova koji čini osnov za zatečene korisnike prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, u procentu telesnog oštećenja utvrđenom u članu 39. ovog zakona".
Amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke dodaje i drugi stav posle ovoga koji glasi: "Novčana naknada za telesno oštećenje pripada u stalnom mesečnom iznosu".
Dakle, i gospođa Matković je videla da to nedostaje, uz one primedbe koje je u više navrata iznela gospođa Gordana Pop-Lazić,
zamenik predsednika poslaničke grupe. Iskoristiću priliku da i to kažem, bez obzira što se ovo tehnički do kraja precizira, da imamo zamerke zbog toga što se naknade za telesno oštećenje daju samo kod povreda na radu i bolesti koje su profesionalne. Međutim, smatramo da bi trebalo da se tretiraju novčanom naknadom i zaposleni radnici kojima se, nažalost, desi neka nesreća i van radnog mesta.

Pre nego što počnem da obrazlažem amandman na član 145. zakona, iskoristiću svoje poslaničko pravo, gospođo Čomić, da vam predložim da koristeći član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine napravite pauzu kako biste mogli, pošto to očigledno ne možete redovnim merama, da uspostavite red u sali.
Ovde se radi o ponašanju jedne blago rečeno razularene poslaničke grupe, koja ne samo da ne sluša o čemu se govori, nego u poslednjih tri sata svaki put kada za govornicu izađe zamenik predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, gospođa Gordana Pop-Lazić, koja se temeljno kao zamenik predsednika i kao poslanik i pravnik spremala za ovu oblast, veoma značajnu za našu najstariju populaciju, ne samo da neprimerene dosetke, oni verovatno misle da to jesu, dolaze iz poslaničke grupe sa naše desne strane, već je zaista neverovatno da u takvim uslovima, a vi to navodno ne čujete, mi nastavimo dalje da radimo.
Što se tiče mog amandmana i člana 145. rekla bih vam da je u najmanju ruku, gospođo Matković, morbidno ovo što se predlaže, zbog toga što se radi o jednoj veoma važnoj stvari, a inače nažalost treba da predstavlja i određenu vrstu koristi za porodicu koja izgubi svoje najmilije, dakle da ostvare svoje zakonsko pravo i neverovatno je da neko od članova porodice premine, a da drugi član porodice, koji treba da ostane da brine o ostalima ili ostaje sam bez svog supružnika, mora u roku od tri dana da dođe i da izvrši prijavu o smrti korisnika od dana izdavanja izvoda iz matične knjige umrlih, a naročito zbog činjenice da to može da se desi u nekom drugom gradu i naročito zbog činjenice da to može da se desi u neradnim danima, za vreme praznika itd.
Kako ste u prethodnim tačkama ovog člana 145. svuda dali rok od osam dana. Mislim da bi bilo primerenije i naročito zbog toga što ti ljudi nisu u stanju da o takvim administrativnim stvarima razmišljaju u roku od tri dana, kada ne daj bože, ali to se dešava, izgube nekoga u svojoj porodici.

Dame i gospodo narodni poslanici, velika je zamerka poslanika Srpske radikalne stranke zato što ministar Gordana Matković nije ostala do kraja današnjeg dela načelne rasprave. To što Vlada mora o tako nečem značajnom da odlučuje nije naš problem.
Trebalo je, gospođo predsedavajuća, da prekinete današnju načelnu raspravu i da nastavimo sutra jer smo se ozbiljno pripremali za ovaj zakon koji vi nazivate sistemskim i zbog toga što je veliki deo naše populacije, najstariji deo, zainteresovan za raspravu i sudbinu ovako loše koncipiranog zakona za penzionere, one koji su sada u penziji i koje to u bližoj ili kasnijoj budućnosti čeka.
Osnovna zamerka se poklapa sa zamerkama najvećeg dela naše najstarije populacije, bez obzira na to da li su uključeni u aktivnost nekog sindikata ili ne. Nama je važno da štitimo interese penzionera kroz programska opredeljenja SRS, koja se nisu menjala od našeg osnovanja, a jasno stavljaju do znanja - posle ekonomskog kraha koji smo preživeli zbog dugogodišnjih sankcija tzv. međunarodne zajednice koja je vama obećala bespovratnu pomoć od pet milijardi dolara, zato što smo imali rat, što smo morali da suzbijamo banditizam i terorizam u našoj južnoj pokrajini, pa posle zlikovačka agresija NATO i jasno je da smo bili u pravu kada smo kod izmene Zakona o privatizaciji predlagali - da se penzijski fond sa većim procentom učešća sredstava od privatizacije preduzeća u našoj zemlji popuni.
Neprihvatljivo je za svakog penzionera, uvreda je za svakoga ko je prinuđen da živi sa minimalnom penzijom. Ako penzioner ima minimalnu penziju od 4.000 dinara, pa izađe ministar za govornicu i kaže da će ovaj zakon da usklađuje na novi način rast penzija, a ne rast ni stagnaciju nego strmoglavi pad na način kako je zamislio DOS i ova vlada, to je jasna poruka ovim ljudima da neće moći da prežive bez pomoći svoje dece ili da žive normalno dva-tri dana u mesecu. Šta će oni bolesni i šta će oni koji su se razboleli i kojima jasno kaže Vlada ovim konceptom da oni ne mogu da idu u invalidsku penziju?
Poglavlje o invalidskoj penziji jasno kaže da će nju moći da dobiju samo ljudi koji su u invalidskim kolicima. Ako pred invalidskom komisijom čeka na hiljade ljudi koji imaju trostruki bajpas, teška srčana i druga oboljenja, ako čekaju radnici zaposleni u Fabrici "Zastava"- namenska proizvodnja, kojima je obećao ministar Vlahović i Vlada da će im obezbediti zaštitne radionice i to uključili u Zakon o radu, a toga nema, ako je to ključni zahtev zaposlenih u namenskim proizvodima u "Zastavi" i drugim neprofitabilnim firmama u našoj zemlji, jasno je da niko o njima ne želi da brine i prepuštate ih surovoj sudbini.
Šta sa onima koji imaju tzv. nevezani staž? Na desetine hiljada zaposlenih u našoj zemlji, koji su stekli uslove da idu u penziju, ne znaju na koji način će to da ostvare, jer ne mogu da premoste mnoge godine u kojima im njihova matična preduzeća nisu uplaćivala poreze i doprinose.
Najviše je takvih slučajeva u trgovinskim preduzećima, Robne kuće "Beograd", tekstilna industrija u Kragujevcu i u mnogim drugim gradovima u Srbiji, ima mnogobrojnih primera, jer ovo ministarstvo i gospođa Matković se oglušuju i kaže da to nije njihova nadležnost. To će reći i Ministarstvo za rad i zapošljavanje, pa i Vlada, i ljudi se nalaze u vakuumu da ne znaju šta da rade, jer su uzalud utrošene njihove godine marljivog rada, a nemaju mogućnost da ostvare penziju ma kakva ona bila, vidimo da će biti samo manja.

Dame i gospodo narodni poslanici, u situaciji vanrednog stanja u zemlji set zakona iz oblasti pravosuđa je stavljen na dnevni red po hitnom postupku. Nije dobro što smo u ovoj situaciji, što nema televizijskog prenosa, zbog toga što je celokupna srpska javnost, a naročito oni koji se nalaze u sudijskoj ulozi, svi zaposleni u pravosuđu su zainteresovani kako će se završiti očigledan spor koji je nastao između sudske i izvršne vlasti proteklih meseci i sporenja oko toga ko je u pravu; a zaposleni su dali zamerke na račun, pre svega, ministra Vladana Batića.
Međutim, moram još jednom da ponovim ono što je rekla Gordana Pop-Lazić, podsećamo vas na činjenicu da smo mi, predstavnici SRS, izričito bili protiv formiranja specijalizovanih sudova u Srbiji. Jasno smo to rekli, puno amandmana smo poneli samo na, a to se ponavljalo i dalje sa drugim zakonima, na Visoki savet pravosuđa i tu smo imali 50 amandmana. Pokazalo se da smo bili u pravu i da je negativna selekcija u pravosuđu izvršena od strane DOS-ovske vlasti, pre svega od strane svih vas, mislim i na ostatak DOS-a i na Demokratsku stranku Srbije koja je takav izbor aminovala, ali pošto je to posebna tačka dnevnog reda - razrešenje sudija, govorićemo o tome kasnije.
Međutim, kada se govori o Zakonu o sudijama, imamo jednu sasvim protivustavnu odredbu člana 7. Zakona o sudijama, a radi se o prestanku sudijske funkcije. To uopšte ne može na ovakav način da se reguliše.
Mi smatramo da je ovo još jedno kršenje Ustava iz prostog razloga što Odbor za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije uopšte nije bez prethodne odluke, kao i Narodna skupština, u prilici da po važećim zakonima razreši sudiju sa sudijske funkcije, jer je članom 101. Ustava Republike Srbije jasno rečeno da je sudijska funkcija stalna, sudiji prestaje sudijska funkcija kada to sam zatraži ili kada ispuni uslove za starosnu penziju, i da Vrhovni sud u skladu sa zakonom utvrđuje postojanje razloga za prestanak sudijske funkcije, odnosno razrešenje i o tome obaveštava Narodnu skupštinu. U ovom slučaju, mi uopšte nemamo takvu odluku Vrhovnog suda.
Ono što je indikativno je porast i mnogo veći stepen kriminaliteta u oblasti pravosuđa. Prof.dr Vojislav Šešelj, koliko vi to hteli da osporavate politički ili ne, to je vaša lična stvar, mislim pre svega na predstavnike vlasti, sasvim je dobronamerno u proteklim mesecima i proteklim godinama razotkrivao sve kriminalne afere u našem društvu, ubistva koja su se desila, sa konkretnim dokazima, svojim ličnim informacijama koje je imao i to davao na uvid javnosti, štampao publikacije, knjige, a njih smo i davali na uvid; mnogi od vas su želeli i kupili su knjige koje su štampane u tu svrhu sa konkretnim podacima.
Ali, kada je reč o tim specijalizovanim sudovima, moram da vas upozorim da je još uvek nerazrešena jedna od mnogobrojnih afera, sa svim podacima je javnost upoznata preko predsednika naše stranke, međutim nedostupne su bile mnoge informacije.
Reč je o aferi koja je pod pokroviteljstvom, pre svega, Trgovinskog suda, Četvrtog opštinskog tužilaštva i opštinskog javnog tužioca Četvrtog opštinskog suda Biljane Radovanović, a to je afera "Mercedes benz". Radi se o tome da su "mercedesi" druge i treće klase, a bili su namenjeni Kazahstanu i Indiji, uvoženi u našu zemlju kao mercedesi prve klase, za njih firma koja je ovlašćena, dakle taj zastupnik, nije platila državi preko 20 miliona maraka (i to je tek okvirna cifra) carine.
Radi se o tome da je sam vrh našeg pravosuđa, počev od Biljane Radovanović, preko predsednika Četvrtog opštinskog suda Đorđa Mirkovića, preko Dušana Simića koji je u međuvremenu avanzovao, preko Vojkana Simića koji je postao vašom voljom predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu, Vladana Stefanovića, zatim advokata Slobodana Milivojevića, a sada tu firmu "Mercedes benz" zastupa ugledni član grupe G-17 plus Emilija Šarević, preko tužioca bivšeg Pajkovića, bivšeg direktora "Ineksa" Slobodana Šarenca, Mihalja Kertesa, svi su do kraja umešani u aferu "Mercedes benz".
Sa svim tim je upoznat i sadašnji specijalni državni tužilac, koji je bio zamenik republičkog javnog tužioca, gospodin Jovan Prijić; on je primio na zapisnik krivičnu prijavu pre više od šest meseci, a mi kao poslanička grupa smo tražili od Odbora za pravosuđe i upravu da se razreši sa mesta opštinskog javnog tužioca Biljana Radovanović. Čak je i nemačko državno tužilaštvo upoznato sa svim ovim, ali gde se koči? Stalo je na MUP-u Republike Srbije, kod nespretnog, to je najblaža reč, ministra Dušana Mihajlovića. Sa svim ovim je takođe upoznat i general policije Lukić. To su samo neke od tačnih i jedinih verodostojnih informacija o jednoj od vodećih kriminalnih afera u našoj zemlji.
Što se nas tiče, mislim na celokupnu SRS i na nas poslanike, mi ćemo nastavljati da argumentovano i uz konkretne podatke - ne bojeći se za sebe lično, za svoj integritet bez obzebeđenja putujemo po celoj Srbiji, jer nama nije potrebno niko da nas štiti - da govorimo o organizovanom kriminalu. Suprotstavljaćemo se tome i to je osnovna tačka programa i delovanja SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Živkoviću, Srpska radikalna stranka, kao što ste čuli od zamenika predsednika poslaničke grupe, gospođe Gordane Pop-Lazić, neće podržati vas, kao novog mandatara za sastav Vlade Republike Srbije, niti personalni sastav ljudi koji su i do sada bili u vodećim resorima u našoj zemlji, iz prostog razloga što mi smatramo da se i vaš izbor i izbor celokupne stare-nove vlade vrši u nereguralnim uslovima.
Ti neregularni uslovi su odavno postojali u Narodnoj skupštini Republike Srbije i mi smo na to ukazivali još dok st vi bili na funkciji saveznog ministra unutrašnjih poslova, a odnosi se na poslaničke mandate koji su oteti pojedinim poslaničkim grupama i na situaciju u kojoj se našla Narodna skupština, da ponovo pozove i da uključi u rad narodne poslanike koji su prošle godine, 13. juna, svojevoljno podneli ostavku.
Ono što se dešavalo na relaciji DS-DSS, sukobi unutar DOS-a, umnogome su zaokupirali celokupnu srpsku javnost u protekle dve i po godine, u situaciji kada su beda i nemaština postajali sve veći i veći, kada su radnici, na desetine hiljada njih, jednim potezom pera prisutnih ministara, u toku jedne noći otpuštani sa posla.
Najavljivalo se novo otpuštanje. Životni standard stanovništva toliko je pao da danas milion i po ljudi, po vašoj zvaničnoj statistici, jedva može da preživi i zadovolji minimum egzistencije, postalo je sve više jasno da su narasle političke tenzije, a naročito da je organizovani kriminal i da je stepen kriminaliteta u Republici Srbiji toliko veliki da su građani počeli da se plaše zbog toga i da sa zebnjom posmatraju šta će dalje da se dešava.
Dolazim iz Kragujevca u kome je, na nesreću, mnogo ljudi ostalo bez posla, gde je privreda doživela potpuni ekonomski kolaps, ali i pored svega toga, te bede i nemaštine koja je ljudima navučena na vrat, ono što ih je najviše potreslo u toku 2002. godine je to da su ubistva dostigla veći stepen u odnosu na 2001. godinu za 400%, što se nikada u jednom takvom gradu, sa tolikim brojem stanovnika nije dešavalo, u centru Srbije, u srcu Šumadije.
Malopre je žurnim korakom odavde otišao čovek koga ste predložili da bude ministar unutrašnjih poslova i u narednom periodu. U vreme vanrednog stanja on treba da bude taj koji je najodgovorniji, kada već nije dao ostavku, trebalo je posle tragičnog događaja i ubistva premijera Zorana Đinđića, a nije našao za shodno da se obrati javnosti sa konkretnim podacima i da kaže šta je on to kao Dušan Mihajlović spreman da uradi da bi toliki kriminal u zemlji suzbio.
Odgovorno tvrdim kao predstavnik Srpske radikalne stranke, koju predvodi čovek što se voljom, pre svega vas iz DOS-a, a onda i neprijatelja iz Haškog tribunala, nalazi u Haškom kazamatu, da je dr Vojislav Šešelj na vreme i jedini bio u stanju, spreman odgovorno da ukaže na činjenicu da su se mnoge kriminalne bande organizovale u našoj zemlji i da su spremne, ne prezajući ni od čega, da počine najveće zločine.
Tako je ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović pozvao sva lica koja imaju informaciju o ubistvima koja su se desila unazad 7, 8 ili više godina da o tome obaveste javnost. Prof. dr Vojislav Šešelj se spremno, kao i svaki poslanik Srpske radikalne stranke, koji je to odgovorno činio i za skupštinskom govornicom i svuda u Srbiji, gde god smo se pojavili, na bilo kom lokalnom mediju, oglasio i rekao ko su ubice Momira Gavrilovića, bivšeg pripadnika državne bezbednosti, koji je ubijen nakon što je izašao iz kabineta bivšeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice, koji danas o tome onako nemušto, pola čovek da ga ne razume šta priča, govori; zatim, ko su ubice Slavka Ćuruvije, Radovana Stojčića - Badže, a posle toga se pokazalo da je dr Šešelj bio u pravu kada je odmah saopštio ko su ubice bivšeg zamenika načelnika Resora javne bezbednosti Boška Buhe.
Sada nam vi predlažete, uz sve druge nedostatke koje imaju pojedini i svi ministri iz predloženog kabineta, da Dušan Mihajlović i dalje bude na toj tako odgovornoj funkciji. Ne samo da to neće doprineti da se sveukupne političke prilike u našoj zemlji stabilizuju, već sa velikom zebnjom, to mogu da kažem, a to osećaju i građani Srbije, nestabilnost koja je prouzrokovana ovakvim načinom uvođenja vanrednog stanja, protivustavnim uvođenjem i ovakvim načinom izbora Vlade, neće dobro doneti građanima Srbije, neće dobro doneti celokupnoj državi i zato mi smatramo da bi jedini izlaz iz postojeće krize, a da se ne bi desila neka druga zla, bio da lepo raspišete izbore i da narod da svoju ocenu i svoj sud o onome što ste radili unazad dve i po godine.
Ovako, pozicija u kojoj se naš celokupni srpski narod i pretnje koje nam dolaze stalno, zahtevi od strane naših neprijatelja, a ne prijatelja, koji nam nikako ne žele dobro, postajaće sve veće i veće i drugi separatistički apetiti će se povećavati, a narod će živeti u bedi, u očaju, nesposoban da bilo šta sam promeni, jer to mora da uradi jedna nova, drugačija i odgovornija vlada, mnogo odgovornija i uspešnija nego što je vaša bila do sada.

Dame i gospodo narodni poslanici, celokupna rasprava o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, naročito rasprava u pojedinostima, ovaj član 11, a pre svega amandman na član 1. narodnog poslanika Stevana Kesejića, govori o tome da ste vi u velikim problemima. Prekomponovanje u vašoj kakvoj-takvoj većini u narednih pet-šest sati usloviće i da li će ovaj predlog zakona Aleksandra Vlahovića, ministra za privredu (što je on zaboravio) i privatizaciju, biti usvojen.
Naime, pretpostavljam da će dovoljna svest kod ogromne većine, a pre svega mislim na poslanike opozicionih političkih stranaka, preovladati da se prihvati amandman na član 1. narodnog poslanika Stevana Kesejića, što kao i moj amandman na član 11, govori o Agenciji za privatizaciju.
U tom slučaju besmisleno će biti da i dalje uopšte raspraljate o ovom zakonu, a onda će konačno Aleksandar Vlahović shvatiti da neće moći na takav način da drži monopol nad preduzećima u Srbiji, koja tek namerava da privatizuje onako kao što je to radio do sada, uz privilegovane kupce, uz otpuštanje radnika, uz popunjavanje budžeta za vaše velike afinitete i budžetske stavke, koje se mere milionima, odnosno sam budžet milijardama dinara.
Neće moći, kao što je to činio do sada, sve znači pod uslovom da prihvatite i ovaj amandman, a pre svega amandman kolege Kesejića na član 1, da uradi ono što je uradio u Kragujevcu, u gradu u kome je pre godinu i po dana otpustio 15.000 radnika, a onda pronašao jednog od belosvetskih prevaranata iz tzv. Nenj Car Company Malkoma Briklina, da s njim potpiše predugovor i oroči ga do potpisivanja pravog ugovora, koliko se sećam, do 1. marta.
Njega uopšte nije interesovalo što su se radnici pobunili. Ne interesuje ga što poslanik iz vaše poslaničke grupacije jurnjavu pacova naplaćuje 7,5 puta skuplje nego što bi to uradila nadležna institucija u gradu. Uopšte ga ne iznenađuje i ne zabrinjava to što su se radnici potpuno oslobodili straha i više nikoga od njih ne interesuju ni pretnje Đinđića, ni Vlahovića, ni onog Božidara Đelića, nikoga od vas.
Jer, radnici znaju, kao što zna cela Srbija, da ste vi posle petooktobarskog puča, kada ste automatskim puškama upali u fabrike, u državne institucije, za menadžere u tim velikim sistemima doveli nesposobne ljude, koji nemaju nikakve veze sa privredom i sa proizvodnjom i zbog toga smo se mi našli u situaciji da ministar forsira usvajanje ovakvog zakona i ovakvu nadležnost Agencije za privatizaciju, koja će imati ekskluzivno pravo da potpisuje ugovor o prodaji preduzeća.
A on sam po ko zna koji put se istrčava i zbog toga kažu da je najomraženiji ministar, a za mene i za celokupan srpski narod koji teško živi, omražena je cela Đinđićeva vlada, ali njega bije glas da je najomraženiji ...

Vi možete da mi izričete i pet opomena, ali gospođo Mićić ako čitate dnevnu štampu, što pretpostavljam da vam je takođe u opisu vašeg radnog mesta, pošto predsedavanje Skupštinom Srbije i vršenje dužnosti predsednika Republike podrazumeva da ste upoznati sa svim onim što radi izvršna, zakonodavna i sudska vlast, usvajanjem ovog amandmana onemogućiće se Aleksandar Vlahović, zajedno sa svim svojim saradnicima iz Agencije za privatizaciju, da na takav način izvrši prodaju, kao što je on pre nekoliko dana u dnevnoj štampi najavio prodaju "Krušika", prodaju "Slobode" iz Čačka, Grupe "Zastava" i što je najvažnije u budućnosti, kroz prolongiranje roka za privatizaciju, Elektroprivrede Srbije.
To bi značilo da u ruke takvom čoveku i takvim ljudima dajemo celokupnu imovinu, generacije u ovoj zemlji su je stvarale, a žele da je raskrčme na nedomaćinski način, uz veliko otpuštanje radnika i uz pribavljanje mogućnosti samo za sebe, svoje privilegije i funkcije, koje će finansirati iz budžeta, a budžetski deficit u najvećoj meri puniće od prodaje preduzeća.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, trebalo bi da primenite član Poslovnika kad predsedavate Narodnom skupštinom koji vam omogućava da snagom, ako imate neki autoritet, svog autoriteta upristojite poslanike u sali, kako bi se saslušali govornici.
Meni uopšte to ne smeta, mogu da vičem, meni je važno da čuju građani Srbije putem TV prenosa šta ću da kažem, ali bio bi red da poslanici iz vaše poslaničke grupe pristojno slušaju šta govore poslanici, naročito iz opozicije, iz SRS, na predlog ovog zakona o izmeni Zakona o privatizaciji.
Za svaku normalnu državu u svetu lista prioriteta kao prvo sadrži stvaranja normalnih uslova za privređivanje svih privrednih subjekata. Kako smo mi zemlja u kojoj je neophodno da se izvrši proces privatizacije, a za to se SRS zalaže od svog osnivanja, mi smo i na prvobitni, odnosno važeći predlog zakona, koji je podneo u ime Vlade Republike Srbije Aleksandar Vlahović 2001. godine, imali ogromne zamerke zbog toga što smo već tada naslutili da će Srbija postati veoma pogodan poligon i tle za razne mafijaške i kriminalne delatnosti, a naročito zbog ustanovljavanja tzv. Agencije za privatizaciju.
Stvaranje takve vrste monopola i davanje mogućnosti samom Vlahoviću i ljudima koji se nalaze u Agenciji je posebna priča - nemojte da zaboravite, ona je osnovana sredstvima iz nekakvih donacija, od vaših prijatelja iz inostranstva, šest ili šest i po miliona dolara, a to najbolje sam ministar Vlahović zna, po posebnom sporazumu koji je ratifikovan u bivšoj Saveznoj skupštini Savezne Republike Jugoslavije, koju ste rasturili .
Međutim, te ambijente ova vlada i sam ministar Vlahović ne mogu da stvore zbog toga što se on jednog dela svoje ingerencije potpuno odrekao, a to je da se stara o privredi u našoj zemlji. I ne samo da je se odrekao, već on sam i svi ministri, na čelu sa Zoranom Đinđićem, za protekle dve i po godine svoje vladavine učinili su da naša privreda dođe u potpuni kolaps.
Zbog toga je veoma važno, a naročito zbog poslanika koji žele da brinu o sudbini radnika, koji su nebrigom Vlahovića i ostalih ministara, pre svega svih vas iz DOS-a i Đinđića, ostali bez posla, da upitamo danas ovde, a naročito mi koji dolazimo ih Kragujevca, Aleksandra Vlahovića - ko je njega i u čije ime, a pogotovu ovu decu i ostale iz Agencije za privatizaciju, ovlastio da u ime grupe "Zastava" potpiše predugovor sa jednim od najvećih svetskih prevaranata iz tzv. Nenj car company Malkoma Briklina.
Ko vas je ovlastio, gospodine Vlahoviću, da na takav način, sa čovekom koji je Jugo car svojevremeno upropastio, potpisujete predugovor za stratešku prodaju grupe "Zastava", a da za to vreme govorite radnicima koji svakodnevno protestuju u Kragujevcu da ne mogu da traže da ostvare svoja prava. Jer da biste nekome prodali na način na koji ste to propisali zakonom, naročito tako strateška preduzeća u našoj zemlji, morali biste, da ste vi odgovoran čovek, i ova vlada, da omogućite da oni izmire prethodno sve obaveze.
A ne da nam ovde dva dana govorite o načinu na koji ćete dalje da rasprodajete državnu i društvenu imovinu, da odvodite preduzeća u stečaj, pa ste tako hladno odavde sa govornice dobacili gospodinu Kesejiću da je Fabrika koju je on spomenuo prodata u stečajnom postupku. To je najlakše, jer ste skoro 600 preduzeća doveli u situaciju da moraju da idu u stečaj.
I, kako ste se juče, kroz podelu na četiri grupe promena u zakonu, osvrnuli na tehničke promene, moram, s obzirom na činjeniocu da ste jedan od ministara, žao mi je što građani Srbije ne mogu to da vide, u stvari ministar koji je sa najvećim koferom, kožnom torbom došao ovde u Skupštinu, da vam kažem da ono što se pravilno kaže - evri, neće moći, ako ste to planirali, da stanu u taj toliki kofer, pa bi bio red, kada već imate takve namere, da u zakonu to tehnički uredite i napišete ne - euro, jer Srbi nikada neće prihvatiti ustaški novogovor, nego napišete - evro, kako to treba da stoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, u jučerašnjem neveštom ekspozeu ministar Pitić nije mogao da nas ubedi, predstavnike SRS kao i celokupnu srpsku javnost, u nova proklamovana načela javnog nadmetanja navodno ugrađena u ovaj predlog zakona o koncesijama, zbog toga što gorko iskustvo koje sa vama,  mislim na vas i na celokupnu Vladu Republike Srbije na čijem je čelu Zoran Đinđić, ima celokupno stanovništvo Srbije, a naročito privrednici, ukazuje na nešto drugo.
Takođe, ukazuje i na nemogućnost unapređenja naše privrede, njenog razvoja, podsticanja proizvodnje i zapošljavanja ljudi po principima tržišne ekonomije. Pokazalo se u praksi da se dešavalo nešto sasvim suprotno, da je standard stanovništva doveden na najgoru moguću meru i da je mnogo ljudi, na desetine hiljada, a planirate još stotine hiljada njih da ostavite bez posla, bez mogućnosti da prehranjuju svoju decu i da ih školuju.
Prema tome, sve ono što se desilo i uređivanje tih uslova, načina i postupka davanja koncesija, jasno govori o tome da će se u narednom periodu dešavati iste stvari. Zbog čega to govorim? U prilog tome govori tvrdnja da sve ono što ste radili, obezvređujući naše fabrike, prodajući ih budzašto, počev od cementara, pa preko šećerana, koje su najvećim kriminalcima u zemlji, bliski vlastima, prodavane za svega tri evra. Umanjivanje tzv. knjigovodstvene vrednosti pokazuje poslednja prodaja "Šećerane" u Crvenki, čija je procena bila 21 milion evra, a prodata je za samo tri miliona evra.
Najskandaloznije svakako je ono što se desilo, a to je samo jedna u nizu krivičnih prijava podnetih protiv ministra poljoprivrede Dragana Veselinova, u Lovačkom udruženju Odžaci, u rezervatu na preko 600 hektara zemljišta, kada je ministar Veselinov pokazao kako ćete vi posle usvajanja ovog zakona o koncesijama da delujete; baš kao što ste delovali onda kada je on protivno zakonu - zbog čega će, ubeđena sam, kao i svi njegovi pomagači u toj prljavoj raboti odgovarati - istrebio na stotine hiljada retkih ptica u Odžacima.
Lovačko udruženje Odžaci u Lalinskim livadama, tako se zove to područje u Zapadno-bačkom okrugu, imalo je ugovor i odobrilo mu je nadležno ministarstvo na 10 godina, a pre toga uložilo na stotine hiljada evra, da bi tamo uzgajalo te retke vrste ptica, kao i krupnu divljač.
Ministar Veselinov, da bi sebi i svojim kompanjonima obezbedio basnoslovnu zaradu, prekršio je takav ugovor Lovačkog udruženja Odžaci, zgrabio ogromnu sumu novca, verovatno za sebe i za sve one koji su mu u tome pomagali, jednostrano prekinuo ugovor i sve to izvezao nekoj italijanskoj firmi za veoma kratko vreme. Sada su tamo ostale, time može da se pozabavi i ekspert za koncesije koji danas nije ovde, a nalazi se na čelu ili je savetnik Odbora za ekologiju, gospodin Popović, samo nekakve vrane ili nešto što više ničemu ne vredi.
Što se tiče Rudarsko-topioničarskog basena Bor, vi ste pre 15 dana, promovišući zakon o koncesijama, rekli gladnim rudarima (a njih 10 hiljada je tražilo svoja prava, baš kao i radnici "Zastave", koju svakodnevno čerupate preko svojih koalicionih partnera i vi sami iz DOS-a) da će oni steći mogućnost da rade, da privređuju i da primaju plate kada bude usvojen zakon o koncesijama. Neće tada moći uopšte da rade, nego će tada da se nastavi još veća pljačka i omogućavanje onima koji su bliski vrhu vlasti da se enormno bogate na radničkoj muci, na muci rudara i svih onih koji danas ne mogu da obezbede svoja prava.
Ono što naročito bode oči to su pojedini članovi zakona. I danas je zamenik predsednika poslaničke grupe SRS, gospodin Tomislav Nikolić, taksativno naveo kakvi su to sve, što tehnički što suštinski, propusti. Istina je, mi nismo podneli amandmane na Predlog ovog zakona zbog toga što bismo ga mi potpuno promenili, čitav zakon o koncesiji.
Međutim, danas je ministar Pitić, govoreći o navodnoj kontroli i uvlačenju zakonodavne vlasti u tendersku komisiju, rekao da je to ugrađeno u zakonski projekat. Pa nije, ministre, zbog toga što ste vi to naknadno uradili amandmanom koji je po ko zna koji put podneo Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom. Ne konkretno taj odbor, nego je to u ovoj skupštini postala praksa da razni odbori podnose, u poslednjem trenutku, amandmane na predložene zakonske projekte.
Naročito je skandalozna činjenica da u članu 10, kod sadržine koncesionog akta, vi kažete da, ako je predmet koncesije rekonstrukcija, adaptacija ili sanacija postojećih objekata, koncesioni akt sadrži i procenu visine ulaganja koja se utvrđuje u odnosu na vrednost objekta čija je rekonstrukcija, adaptacija ili sanacija predmet koncesije.
Samo nam niste objasnili ko će da vrši tu procenu, jer svi privredni subjekti imaju ne gorko iskustvo, već je to skandal šta je radila Agencija za privatizaciju na čelu sa ministrom za privatizaciju, Aleksandrom Vlahovićem, u protekle dve godine.
To pokazuju primeri rasprodaje državne imovine: šećerana za po tri evra, cementara u bescenje; a nastavili ste i dalje - primer tzv. rekonstrukcije autoputa od strane jednog od vodećih kriminalaca Ljubiše Buhe-Čumeta. To su samo neki u nizu primera šta ste radili da biste enormno opljačkali građane Srbije i na takav način vršili vlast.
Nemoguće je da vam bilo ko poveruje da se vi brinete za odbranu i bezbednost zemlje. Vi ste poslušnici Amerike i zapadnih sila, vi biste im sve na tacni dali. Vi ste juče usvojili tzv. komisiju za izradu predloga promene Ustava, a u nju ste uključili i samoproklamovane predstavnike Srba, znači onih koji su priznali okupaciju, kao i predstavnike Vrhovnog i Ustavnog suda Srbije.
Jasno je svima danas u Srbiji da je najpoznatiji koncesionar Vilijem Montgomeri, a da bi se skratila vaša muka, gospodine Pitiću, moram da vam izrazim svoje čvrsto uverenje i svih predstavnika SRS, a verujem i ogromne većine naroda, da nećete moći do kraja godine da potrošite 35 miliona dinara izdvojenih u budžetu za vaša putovanja po belom svetu, jer ćete uskoro ostati bez ministarske fotelje. Tako će vam biti muka kraća, pa i od toga kako će, da li će i koliko onaj monstrum Karla del Ponte da vam lupa packe, a da vi zamajavate ovih dana javnost time da ćete dobiti nekakvu pomoć ako budete još tešnje sarađivali.
Jer će u nedelju, 23. februara, građani doći u velikom broju, to sam sigurna, na Trg republike, da pozdrave najvećeg Srbina, najvećeg srpskog patriotu, vođu ne samo nas srpskih radikala, već Srba iz svih srpskih zemalja, dr Vojislava Šešelja, koji u ponedeljak putuje u Hag i koji će do kraja rasturiti vašu ljubimicu Karlu del Ponte i celokupni Haški tribunal.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, mi već dva dana raspravljamo o Predlogu zakona koji je podnela nepostojeća poslanička grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Naime, 7. februara 2003. godine 109 poslanika, a od toga mnogi već odavno, tačnije od 12. juna 2002. godine, kada su podneli ostavke, nisu više narodni poslanici, podnet je predlog poslaničke grupe DOS za sazivanje Trećeg vanrednog zasedanja da bi se raspravljalo o Predlogu zakona o izboru poslanika Skupštine Srbije i Crne Gore.
Poslanička grupa DOS se odavno raspala, baš kao što se raspala i vaša koalicija i kao što se raspada sve u državi otkako je taj bivši DOS, a sada pregrupisane razne stranke i strančice, na vlasti. Volela bih da vi već jednom objasnite građanima Srbije, kao predsednik Skupštine, a onda i ovaj koji je podneo ovaj predlog zakona i koji se potpisao - kako je moguće da nepostojeća poslanička grupa traži sazivanje ove sednice; i kako je moguće da se jednom nazivate - Reforma, a drugi put se nazivate - Reforme Srbije.
Upravo o tome govori amandman koji sam podnela na član 7. Zakona o izboru poslanika u buduću državnu zajednicu, koja je nakaradno stvorena, jer je na protivustavan način izglasana ta tzv. Ustavna povelja, a član 7. govori o nečemu što uopšte ne poznaje niti Ustav Republike Srbije, niti zakonodavstvo, odnosno Zakon o izboru narodnih poslanika.
Kada ste izlazili na izbore 2000. godine, dame i gospodo poslanici, a naročito vi iz odavno raspadnutog DOS-a, vi ste izašli na listi DOS - Vojislav Koštunica. Sve vas je na vlast doveo Vojislav Koštunica, i svima vam pomogao da zauzmete sve te vodeće i ključne pozicije u zemlji. On je sada, naravno, propao, pre svega na izborima koji nisu uspeli, ostao je bez fotelje, odnosno ostaće uskoro.
A što se tiče vas iz poslaničkih grupa i grupica koje su naknadno formirane, a mnoge od njih i protivno Zakonu o izboru, zbog preletanja jednih poslanika u druge nepostojeće grupe, zbog njihovog prethodnog isključivanja iz matičnih stranaka, a zbog davanja privilegija i svega onoga što vi nudite da bi veštački održavali skupštinsku većinu, mi se danas nalazimo u jednoj paradoksalnoj situaciji.
Pre svega, da imamo nepostojeće poslaničke grupe, da imamo ljude - građane Srbije koji odavno nisu poslanici, a da vi želite poslaničku grupu, kao način samoorganizovanja poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da stavite kao nekoga ko će u zaknu o izboru poslanika da podnosi predlog za izbor poslanika u buduću skupštinu državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Ne samo što zakon ne poznaje taj termin - poslanička grupa, zakon po kome ste vi izašli na izbore, već je zaista ne samo hipotetički - u ovakvoj konstelaciji, načinu vašeg vladanja, načinu pritisaka, ucenjivanja, preletanja poslanika iz jedne u drugu poslaničku grupu - sasvim je moguće da se do dana izbora poslanika u tu skupštinu zajednice Srbije i Crne Gore desi još dalje parcelisanje i stvaranje novih poslaničkih grupa.
Kako je nama povodom Predloga zakona koji ste morali da povučete iz procedure stigao amandman od izvesnog Bratislava Đurića, koji se predstavio kao gospodin Bratislav Đurić iz Laburističke partije Srbije, sasvim je normalno da očekujemo, zbog načina ponašanja onih koje ste na ovaj ili onaj način ucenili ili izvršili neke druge pritiske da pređu u vašu krnju i nepostojeću poslaničku većinu, da između ostalih predlog za izbor poslanika u buduću skupštinu zajednice Srbije i Crne Gore podnese i stranka odnosno poslanička grupa Partije prirodnog zakona, tzv. jogi letači.
Jer, ko će nama da garantuje da vi nećete za nekoliko dana da osnujete takvu grupu poslanika - jogi letača i da oni neće imati mogućnost da podnose predloge za izbor poslanika.
(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Evo, završavam. Ako je bilo jasno da ste izašli a onda se posvađali i raspala se vaša koalicija na listi DOS - Vojislav Koštunica, to onda prihvatite kao stvarnost. Vi, gospodo iz DOS-a, vi gospodine Jovanoviću, koji ste se potpisali ispod nepostojeće poslaničke grupe, treba da znate da takvim prekomponovanjem nikako nećete moći da spasete Zorana Đinđića, ni vas same, jer od danas do 29. maja je veoma blizu, a onda će da bude po onoj narodnoj "kom obojci, kom opanci".

Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste prekinuli sednicu, jer niste mogli da obezbedite kvorum i najpre je neprimereno da nastavimo raspravu o ovom zakonu, a da tu nije ministar. Do malopre je sedelo neko neidentifikovano lice, i to nije prvi put. Ako se gospodin opet vrati, molim predsedavajuću da nam objasni ko je taj čovek, koji je došao verovatno u ime Vlade.
Da Vlada nije imala baš tako časne namere, kao što je to hteo da predstavi ministar Đelić, prilikom izrade ovog zakonskog projekta, mi smo znali još mnogo ranije. Zapravo, Srpska radikalna stranka i njen predsednik su se trudili da sa time upoznaju javnost. To je veoma važno zbog toga što član, na koji sam ja podnela amandman, član 15. zakona tretira uslove za obrađivače duvana, tako da su se još prošle godine, negde u aprilu mesecu, pojavile sumnje da se zakon zapravo pravi i kroji tako da odgovara monopolistima i onima čije ruke nisu čiste u poslu sa trgovinom duvanom; mi smo neke od tih inkriminisanih likova već spominjali ovde, Stanka Subotića - Caneta Žapca, izvesnog Peconija itd. Upravo se govori u ovom članu da su striktni uslovi za one koji treba da obrađuju duvan.
Ako mi znamo i zna celokupna javnost i svi oni koji kupuju cigarete na trafici da izvesni Peconi uopšte ne prerađuje duvan, već kompletno prerađen proizvod ovde samo pakuje, ako znamo da je ta proizvodnja koju on ima višestruko veća za samo jednu marku cigareta ("fast") od 20 vrsta cigareta koje se proizvode u Duvanskoj industriji Vranje i u Nišu, onda predlagači nikako ne mogu da nas ubede ni ovim članom niti celokupnim zakonom, a naročito zbog ustanovljavanja agencije, koja je potpuno monopolistička zbog svog sastava i onoga što će da radi, kako će da deluje, da su im namere bile časne.
Jer, Skupština se spremala da izglasa ovaj zakon baš zbog toga da bi kompanijama, osim pojedinim, ali pre svega našim duvanskim industrijama, zatvorila proizvodnju, jer je činjenica da te cigarete, koje nisu novine, a kupuju se na trafici, imaju dvostruko veću proizvodnju nego naše dve fabrike duvana.
S druge strane, umnožavanje administracije, jačanje birokratskog aparata pokazuje se i u ovom članu, jer zašto je potrebno da agencija, (ako su namere predlagača časne, a nisu) vrši ove poslove koji su navedeni u članu 15. Predloga zakona. Zašto, kada agencija deluje kao vladin organ? Umesto da o tome odlučuju nadležne inspekcije pri ministarstvima to sada radi agencija.
Ministar nas je ubeđivao da nije zabranjeno da se te i druge cigarete, ove koje sam spomenula, reklamiraju, mada jeste; i naš zamenik predsednika mu je rekao da zbog toga može da usledi i krivična prijava.
A vi biste, gospodo iz DOS-a, zbog celokupne situacije mogli sami sebe da promovišete jednom reklamom i da kažete - kupuju se u Skupštini, ali nisu poslanici, istekao im je mandat.