Dame i gospodo narodni poslanici, u načelnoj raspravi i u raspravi o prethodna dva predloga zakona čuli ste stav SRS - da se mi protivimo osnivanju i ustanovljavanju Visokog saveta pravosuđa, koji će, prema Predlogu zakona, ubuduće imati tu mogućnost, a koja se u isto vreme oduzima Odboru za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije, a samim tim i poslanicima u Narodnoj skupštini, da predlaže sudije, javne tužioce i da imenuje zamenike javnih tužilaca.
Interesantno je obrazloženje predlagača, u kome on kaže da će to biti neko posebno pravosudno telo, ekspertske prirode, republičkog ranga. Postavlja se pitanje - ko su ljudi, po Predlogu zakona, koji će biti članovi Visokog saveta pravosuđa? Zaista, relativno je to koliko je ko kompetentan iz oblasti prava da o nečemu odlučuje. Međutim, ako se ima u vidu samo jedna činjenica, da su članovi Visokog saveta pravosuđa ministar pravde u Vladi Republike Srbije, predsednik Vrhovnog suda Srbije, onda imamo situaciju gde se izvršna vlast direktno meša u predlaganje, a samim tim i u izbor sudija.
Narodna skupština se stavlja u situaciju da može da prihvati ili da ne prihvati listu koja stigne od Visokog saveta pravosuđa.Postavlja se onda pitanje - dokle bi to moglo da ide u nekom procesu predlaganja kandidata za nosioce sudijskih i javnotužilačkih funkcija u situaciji kada bi, recimo, skupštinska većina odlučila da ne prihvati takav predlog Visokog saveta pravosuđa.
S druge strane, u nadležnost Visokog saveta pravosuđa stavljeno je i odlučivanje o položaju javnih tužilaca i njihovih zamenika, dok o tome za sudije odlučuje Vrhovni sud Srbije. Budući da je Javno tužilaštvo samostalni državni organ, ali ne i nezavisan, nema osnova da o nosiocima javnotužilačkih funkcija i njihovih zamenika odlučuje ovo telo, koje se ovim zakonom ustanovljava, a koje nikako nije nezavisno od izvršne i od zakonodavne vlasti.
Negiranje sadašnjeg Ustava i onoga što po Ustavu u nadležnosti ima Odbor za pravosuđe i upravu takođe se potencira u obrazloženju Predloga ovog zakona. Predlagač kaže da u Odboru za pravosuđe i upravu sede ljudi koji su pripadnici političkih stranaka, pa samim tim oni su pristrasni kod predlaganja kandidata za sudije. Zbog toga je potrebno da ovo, navodno ekspertsko, telo, za koje ponovo kažem da nikako neće biti nezavisno, nego u koje se direktno meša izvršna vlast, predlaže kandidate za sudije, za javne tužioce i imenuje zamenike javnih tužilaca.
Uz to se predlagač poziva na to da postojeći Ustav nije do kraja definisan, pa da zato predlaže ovakav zakon i to da se ustanovi Visoki savet pravosuđa. Ne, dame i gospodo poslanici, Ustav je i te kako definisan, ali postavlja se jedno drugo pitanje - zašto ljudi, koji po pravilu treba da budu iz pravne struke, diplomirani pravnici, oni koji se bave pravom, a sede u Odboru za pravosuđe i upravu, po nalazima svojih političkih stranaka vrše u opštinama i u gradovima iz kojih dolaze kadrovisanje i na taj način vrše izbor podobnih, a nepodobne otpuštaju sa posla, kao što to ovih dana imamo slučaj, ili u najavi još uvek aktuelnog ministra pravde.
Prema tome, ustanovljavanje tog, navodnog ekspertskog, tela nije nikako u službi osnivanja nekakvog nezavisnog pravosuđa u našoj zemlji, već direktnog mešanja izvršne vlasti, što smo i do sada imali slučaj. Imali smo slučaj direktnog mešanja izvršne vlasti u izbor sudija u bivšem levičarskom režimu. On se nastavio i sada, kod vas dosmanlija. Prema tome, mi vam predlažemo da kroz amandmane koje smo dali na svih 20 članova zakona odbijete ovakav Predlog zakona. Hvala.

Naše generalno protivljenje ovom predlogu zakona je i zbog mnogih nelogičnosti koje se pojavljuju u svakom članu i skoro u svakom stavu. Upravo član 8, na koji sam podnela amandman da se briše, govori o toj nelogičnosti i nedorečenosti. Tu se pojavljuju vrlo rastegljivi termini, gde nije definisano šta je to neuredno, nesavesno ili pristrasno vršenje dužnosti pozivnog člana Visokog saveta pravosuđa, niti  ko je taj ko će da to ustanovi, na osnovu čega, na osnovu čije pritužbe. Nigde ne stoji u zakonu šta spada pod neuredno, nesavesno ili pristrasno vršenje dužnosti pozivnog člana Visokog saveta pravosuđa.
Zatim, u drugom stavu se pojavljuje isto ono što smo imali kod Zakona o sudijama, a to je da stalni član, izabran od Narodne skupštine, treba da bude razrešen ako bude osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora dužu od šest meseci. Zašto samo na kaznu zatvora dužu od šest meseci? Šta je sa onima koji su zbog prekršajne prijave bili osuđeni na mesec ili dva dana? Zar i oni nisu nedostojni da obavljaju funkciju člana vašeg Visokog saveta pravosuđa?
Šta je sa ovim gde se ponovo pojavljuje da član Visokog saveta pravosuđa ne može da bude neko ko čini stvari koje su nedostojne dužnosti člana Visokog saveta pravosuđa? Šta su i čiji su ti moralni kriterijumi i kodeksi ustanovljeni ovim predlogom zakona, koji kažu šta je to nedostojno ponašanje zbog kojeg neko ne može da bude stalni član Visokog saveta pravosuđa?
Vratila bih se na nešto o čemu su malopre govorile kolege, a to je član 73. Ustava. Predlagač, a to je samo formalno ovde poslanik Dejan Mihajlov, ili onaj ko je pisao ovaj predlog zakona, napisao je u obrazloženju da se imenovanje zamenika javnih tužilaca, kao što je do sada bio slučaj, od strane Narodne skupštine Republike Srbije, kosi sa Ustavom, što uopšte nije tačno. Gospodine Mihajlov, ako pročitate član 73. još uvek važećeg Ustava Republike Srbije videćete da, pored ostalih nadležnosti, Narodna skupština bira i razrešava i republičkog javnog tužioca i javne tužioce. A šta su zamenici u slučaju kada javni tužilac ne može iz opravdanih razloga da obavlja svoju funkciju. Po našem Ustavu i zakonu i zamenici javnih tužilaca apsolutno imaju iste ingerencije i do sada su birani na isti period kao i javni tužioci.

Dame i gospodo narodni poslanici, da smo mi srpski radikali bili u pravu kada smo sve vreme tvrdili da se osnivanjem Visokog saveta pravosuđa izvršna vlast direktno meša, ima direktnog upliva i imaće u budućem radu Visokog saveta pravosuđa, govori stav 2. člana 17. Predloga zakona.  
I još samo nešto, radi dodatnog objašnjenja. Bližimo se kraju rasprave zakona u pojedinostima. Svaki amandman poslanika SRS-a od 1. do 20. je bio "briše se". Zbog toga i zbog našeg prethodno iznetog stava da se mi protivimo osnivanju Visokog saveta pravosuđa, bilo je neumesno od strane pojedinih poslanika, što su davali takve primedbe - ako se briše, kako će dalje da funkcioniše Visoki savet pravosuđa. Mi koristimo priliku, poslovničku, da izađemo po svakom amandmanu, da ukažemo zbog čega smo protiv osnivanja Visokog saveta pravosuđa.
Stav 2. člana 17. kaže: "Stručne i administrativne poslove za visoki savet pravosuđa radi ministarstvo nadležno za pravosuđe". Sada se tu postavlja pitanje, kako to nije direktno ministar pravde umešan u rad Visokog saveta pravosuđa, njegov će da bude član i još uz sve to uvlači zaposlene iz Ministarstva pravde. Još ste samo nešto, gospodo predlagači iz DSS i iz JUL-a, odakle god da ste, propustili da kažete, da ćete već novi balast da stavite ljudima, novi teret.
A čime ćete da ih platite i kako za sve to što pored svog delokruga rada moraju da rade u Ministarstvu pravde. Ako ste već u članu 18, a o tome će govoriti gospodin Nikolić, predvideli naknade za članove, pozivne članove Visokog saveta pravosuđa, ako ste već u članu 13. predvideli i to da će Visoki savet pravosuđa u proširenom sastavu da predlaže dodatak na platu sudija, da odlučuje o povećanju osnovne plate itd, koji će to dodaci biti za one koji su zaposleni u Ministarstvu pravde.
Još samo da ste nam rekli da će Visoki savet pravosuđa, to navodno ekspertsko, nezavisno i stručno telo, da se sastaje i da održava svoje sednice zatvorene za javnost u Ministarstvu pravde, apsolutno sve bi nam bilo jasno. Mi do sada imamo slučaj da ministar pravde aktiviste svoje strančice saziva u Ministarstvu pravde i tamo im daje instrukcije za njihovo dalje delovanje.
Sada nam je potpuno jasno u šta će sve dalje da se pretvara Ministarstvo pravde i šta će sve zaposleni morati tamo da rade. Zbog toga što vi daljom birokratizacijom sudstva i celokupnog pravosudnog sistema, osnivanjem ovakvih tela kao što je Visoki savet pravosuđa, ne samo da nećete da sprovedete reforme, nego ćete i položaj zaposlenih u Ministarstvu pravde time da učinite još težim.

U Predlogu zakona o javnom tužilaštvu predlagač nam je rekao da se ovim predlogom zakona na najbolji način uređuju nadležnosti i organizacija javnog tužilaštva, položaj javnih tužilaca i njihovih zamenika i njihov izbor i imenovanje.
SRS se oštro protivi ovakvom predlogu zakona, jer je već iz prvih članova Predloga zakona apsolutno jasno da se ovaj zakon u mnogim njegovim odredbama protivi važećem Ustavu Republike Srbije.
U članu 22, u stavu 2, a moj amandman se odnosi na drugi stav, upravo se dešava ono o čemu smo govorili tokom rasprave u pojedinostima o prethodnom zakonu koji ste malopre usvojili o Visokom savetu pravosuđa. Naime, i ovaj zakon o javnom tužilaštvu se u najvećem svom delu oslanja upravo na malopre usvojeni Zakon o Visokom savetu pravosuđa, čemu smo se mi, kroz detaljnu argumentaciju, oštro usprotivili.
Međutim, ja bih, pre nego što nastavim da obrazlažem svoj amandman, zamolila predsednika Narodne skupštine da primeni član 102. Poslovnika o radu Narodne skupštine - dok neki šetaju sa desne strane, a jedan stoji sa leve, kod društva u ćošku, dok ostali pričaju, a neki žvaću žvakaće gume, mi treba da govorimo o stvarima koje će i te kako da se tiču građana Srbije, a pre svega onih koji su zaposleni u organima državne uprave i u Ministarstvu pravde.
Dalje, zakon je, kao što je to nekoliko puta rekao i u načelnoj raspravi i u raspravi o pojedinostima gospodin Aleksandar Vučić, neusaglašen. Da je sa svakim od ovih iz seta zakona, i jedan sa drugim, zapravo u potpunoj kontradiktornosti, pa i sami njegovi članovi, govori upravo i ovaj član 22. stav 2. gde se kaže: "Visoki savet pravosuđa rešava o zahtevu za izuzeće republičkog javnog tužioca ako se postupak vodi za krivično ili drugo kažnjivo delo određeno propisima Republike Srbije."
Kako taj neko ko je pisao, a pretpostavljamo ko je taj neko, ovaj predlog zakona nije obratio pažnju na ono što stoji u članu 1. Predloga zakona, gde se kaže da je javno tužilaštvo samostalni državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela. Postavlja se pitanje kako, zbog malopre ustanovljenog nekog navodnog ekspertskog Visokog saveta pravosuđa, može sada samostalni državni organ, republički javni tužilac, da polaže račune i da po nalozima Visokog saveta pravosuđa odustaje ili da mu se nalaže šta treba da radi.
Ubuduće, gospodo, kada budete predlagali neki zakon iz bilo koje oblasti morate dobro da sagledate šta piše u prvom članu ,a šta u drugom da biste nastavili dalje, morate da čitate važeći Ustav Republike Srbije, gde se apsolutno kaže šta treba da radi republički javni tužilac, dokle ide njegova samostalnost, kome odgovara za svoj rad.

Dame i gospodo narodni poslanici, prava je šteta što je sednicu napustio, još uvek aktuelni, ministar pravosuđa gospodin Vladan Batić. Njegovo današnje pojavljivanje na sednici Narodne skupštine, sa zakašnjenjem više od 10 dana, veština je plivanja uz vodu. Jer, kako vaša dosovska štampa piše, Vladan Batić će, od strane nekoga, a možda i predlagača ovog zakona, u dogovoru sa koalicijom i partnerima, biti pušten niz vodu. Njegova nebulozna objašnjenja da je Vlada Republike Srbije prihvatila ili ne prihvatila neke od ovih amandmana...
(Glas iz sale: Tema.)
Gospođo ili gospođice, to što je tema morate da pogledate prilikom dostavljanja predloga za dnevni red i za sednicu Narodne skupštine i prilikom proučavanja materijala. Nemojte meni da govorite i poslanicima SRS šta je tema, nama koji se ozbiljno pripremamo za sednice, blagovremeno podnosimo amandmane na sve vaše predloge zakona i ozbiljno se spremamo da branimo stav i koncept SRS.
Kada je u pitanju amandman na član 12., koji sam podnela, on je u skladu sa insistiranjem srpskih radikala da nikako ne smemo da dozvolimo, a mi se zalažemo za kodifikaciju i unifikaciju pravosudnog sistema po našem programu i našem konceptu, da dođe do stvaranja nekih specijalnih sudova, iako to piše u ustavnom aranžmanu doktorice Zorice Radović.
Tako u amandmanu na član 12. tražim da se iza reči: "okružnih", brišu reči: "i trgovinskih sudova", jer smatramo da u okviru redovnih opštinskih i okružnih sudova mogu da se osnuju odeljenja za privredne prestupe i da nema potrebe da se za ovu oblast osnivaju neki posebni sudovi. Naročito zbog toga što ne može predlagač, a to je gospodin Dejan Mihajlov (on je predlagač, opet protivno Poslovniku o radu Narodne skupštine) da nas uveri u to da je neophodno ustanovljavanje specijalnih, posebnih sudova i da za to nisu potrebna dodatna budžetska sredstva, zbog toga što je sasvim očigledno i laiku je jasno da će ogromna budžetska sredstva biti potrebna za osnivanje ovih specijalnih sudova i zbog toga što mi unapred znamo da i kod sadašnje situacije u pravosuđu ministar pravde namerava da uz vašu pomoć, vas koji činite većinsku koaliciju u ovoj skupštini, ostavi bez posla preko 200 sudija u ovoj zemlji. Nije moguće da neko poveruje da i u ovim sudovima neće raditi ljudi moralno-politički podobni za DOS, kao u najcrnje komunističko vreme, još gore nego u vreme Josipa Broza.
Nama je apsolutno neshvatljivo da mi ovde raspravljamo o setu zakona, koje je podneo Dejan Mihajlov, u pojedinostima, a da nemamo mišljenje Vlade, da nam upadne kad hoće odlazeći, ili već kako hoćete, ministar pravde, već ćete vi da se dogovorite oko toga, da nam kaže - Vlada je prihvatila ili nije prihvatila, i onda on, kao veliki pravni stručnjak, kao neko ko se razume u Poslovnik o radu Narodne skupštine, kaže - pa, mi ćemo da prihvatimo amandmane koje nam je dostavio Odbor za pravosuđe i upravu, a neko je trebalo, a to je predsednik Narodne skupštine, da ga podseti kada je bio krajnji rok da se podnesu amandmani.
Još nešto, u toku rasprave o setu ovih zakona koje je podneo poslanik Dejan Mihajlov videćete da samo od četiri poslanika SRS govore u pojedinostima i imaju amandmane na ove zakone. To je iz razloga što je, po nalogu sekretara Narodne skupštine Georgija Marića, u tri navrata odbijen svaki pokušaj da ovlašćeni predstavnik SRS podnese autentične amandmane svih 23 poslanika srpskih radikala. Zbog toga što se, kao čuveni ekspert iz oblasti grafologije, gospodin Georgije Marić bavio čak i time da li je nečiji potpis autentičan ili nije, pa je dobio dopis od zamenika predsednika naše stranke, gospodina Tomislava Nikolića, gde ga obaveštava da je na taj i taj član podnosilac amandmana taj i taj poslanik SRS.
(Predsednik: Vreme.)
Međutim, taj ekspert Georgije Marić je rekao - nije to taj radikal, i nadležna služba nije prihvatila amandmane.

Član 24. Predloga zakona kaže da se njime definiše nadležnost upravnog suda Srbije. SRS, dakle, a to je samo produžetak onog amandmana na član 12. koji sam obrazlagala malopre, je za ukidanje tih specijalizovanih sudova. Mi smatramo da nije adekvatno situaciji, a ni onome šta će tek da zadesi budžetske obveznike u Srbiji posle osnivanja ovakvih specijalnih sudova. Prava katastrofa, kada ćete morati do neba da dižete poreze, koje ste već ionako podigli do stepena neizdržljivosti, da biste finansirali osnivanje ovako specijalizovanih sudova. Mi smatramo da treba ukinuti postojeće privredne sudove i da redovni sudovi treba da sude u svojim redovnim postupcima. Dakle, da treba da postoje samo dvostepeni sudovi, a samo izuzetno, kod izricanja najtežih krivičnih dela, trostepeni sudovi.
Takođe smatramo da bi odeljenje za upravne sporove, sa već sada angažovanim sudijama, koji dugo godina, a neki i po nekoliko decenija (ako sada nisu na listi za otkaz ministra Batića), rade na upravnim sporovima - da bi oni mogli da zadovolje funkciju tog odeljenja i da je nepotrebno osnivanje posebnog upravnog suda Srbije.

Ovaj amandman i član 26. su vezani, a to se provlači kroz kompletan set zakona, za Zakon o osnivanju visokog saveta pravosuđa, o kome je dosta bilo reči u načelnoj raspravi o predlogu zakona iz oblasti pravosuđa, poslanika Dejana Mihajlova.
Srpska radikalna stranka smatra da je apsolutno neprihvatljivo obrazloženje, a i osnivanje visokog saveta pravosuđa, naročito obrazloženje koje nam je dao predlagač, a to je da u postojećem Ustavu (koji vi nameravate da promenite kroz koncept viđenja Srbije i regionalizacije, po modelu dr Zorice Radović) postoje nekakve šupljine po kojima je pravljen, zapravo želi se da se popravi postojeći Ustav, dok se ne donese novi, ovakvim predlogom zakona.
Visoki savet pravosuđa, kao nekakvo posebno specijalno ekspertsko telo, navodno nezavisno od zakonodavne i izvršne grane vlasti, treba da predlaže poslanicima, Narodnoj skupštini, sudije za sve sudove u državi i za ove nove, specijalizovane, koje vi osnivate. Sada nas ubeđuje Dejan Mihajlov, i čitava poslanička grupa DSS, kako će to da budu ljudi visokoprofesionalni, visokomoralni itd. Međutim, imajući u vidu na koji način ste vi, poslanici DOS-a, poslanici većinske koalicije, birali sudije pre mesec i nešto dana, mi smo apsolutno sigurni da će to takvo kadrovisanje da se nastavi u ovom specijalnom telu koje želite posebnim zakonom da osnujete, a u članu 26. tražim da se to briše.
Mi smo apsolutno sigurni u to da nikako neće to specijalno telo, visoki savet pravosuđa, da bude nezavisan od političkih odluka i od kadrovisanja u okviru većinske koalicije, zbog toga što tamo stoji da su predsednik Vrhovnog suda Srbije i ministar pravde takođe članovi visokog saveta pravosuđa.
I sada neko da nas ubedi ovde da Vladan Batić ne obilazi i ne jurca po Srbiji skoro svakoga dana sve opštinske i okružne sudove, gleda koje su sudije podobne, koje nisu. I onda u DOS-ovskoj štampi naslovi, kao što je onog "odlaze režimlije" (verovatno misli na sudije koje su sudile i radile svoj posao unazad 10, 20 i 30 godina).
A ko su ti novi koje ćete vi da imenujete, a ko su oni koji su prošli na vašim kadrovskim listama pre mesec dana? Videli smo da su to ljudi koji su jedva, posle ko zna koliko godina studiranja, završili Pravni fakultet. Neki nisu ni jedan jedini dan proveli u sudu, pa su istoga dana imenovani za sudiju i istoga dana čak postavljani za predsednike opštinskih sudova. Oni koji su fizički nasrtali na žene, oni koji su se služili raznoraznim mahinacijama i malverzacijama, a onda treba da prihvatimo vaš predlog da se osnuje nekakvo specijalno telo, nekakav novi politbiro DOS-a, u kome će da sednu jedno do drugog Leposava Karamarković i Vladan Batić, zamislite tu kombinaciju, da gledaju ko su ti ljudi koji su predloženi i da onda daju predlog Narodnoj skupštini.
Malo je požurio Dejan Mihajlov sa predlaganjem ovog visokog saveta pravosuđa i sa ovakvim konceptom. Ako je već postojeći Ustav takav, ako je već postojeća uloga Narodne skupštine Republike Srbije kao najvišeg zakonodavnog organa da na predlog Odbora za pravosuđe i upravu, u kome valjda sede neki stručnjaci iz oblasti pravne nauke, pretresaju i usvajaju predloge za predsednike sudova i za visoke pravosudne funkcije u našoj zemlji, kako je onda moguće da nam neko kaže da nam je za to poseban organ potreban i kako je moguće da nas neko ubedi u to da će on biti apsolutno nezavisan, kada znamo da tamo sede svi oni koji su produžena ruka Vlade Republike Srbije i režima DOS-a.

U članu 36. SRS kroz amandman koji sam podnela izlaže svoj stav da je do sada bilo neopravdano postojanje instituta sudija porotnika.
Mi smatramo da to treba da se briše i da se ukinu sudije porotnici zbog toga što se u dosadašnjoj praksi to nije pokazalo kao opravdano jer su oni samo obezbeđivali na neki način javnost tokom suđenja, a nisu, niti bi ubuduće imali ikakav uticaj na donošenje presude od strane nadležnog suda u toku sudskog procesa.
Prema tome, mi smatramo da sredstva koja se izdvajaju za sudije porotnike, a njih nije baš tako mali broj, po našim sudovima mogu biti znatno bolje upotrebljena za popravljanje materijalnog statusa sudija, u opštinskim i okružnim sudovima, i da bi tako bila bolje korišćena. Ali taj institut sudija porotnika, pored toga što nije opravdao dosadašnju funkciju, u svakom slučaju ne bi ni postigao to, što je navodno namera predlagača, da sudovi rade efikasnije i bolje, i zbog toga vam predlažem da se prihvati ovaj amandman.

Kako su svi ovi zakoni koje je predložio poslanik Dejan Mihajlov konfuzni i međusobno neusklađeni, tako se ta konfuzija pojavljuje i u skoro svim odredbama i članovima, a tako i ovog zakona o uređenju sudova.
U članu 51. govori se o delokrugu rada i o nadležnosti sekretara suda, a napisano je tako da nas stavlja u dilemu da li svi sudovi koji imaju preko 20 sudija mogu da imaju sekretara suda ili samo oni koji imaju preko 20 sudija. Uopšte predlagač nije bio do kraja jasan kada je ovako nešto predložio kod delokruga rada sekretara suda. Ovde su jasno navedene odredbe šta sve sekretar suda može da radi, ko ga predlaže, pomaže predsedniku suda, ali nam zaista nije jasno da li sekretara suda mogu imati i oni sudovi koji imaju preko 20 sudija. Zbog čega uopšte da se napravi neki donji limit koliko jedan sud treba i može da ima sudija da bi imao sekretra suda, ako se zakonom već išlo na to da se precizira šta sekretar suda može da radi?

Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, ali tako ne smatraju, da je amandman potrebno prihvatiti, poslanici skupštinske većine i oni koji su se pridružili ovakvom predlogu JUL-ovskog zakona.
U članu 7. piše, a amandmanom tražim da se taj član izbriše, "sudije imaju, radi zaštite svojih interesa, pravo da se kao sudije udružuju, mogu preduzimati mere radi zaštite i održavanja svoje nezavisnosti i samostalnosti".
Sudijska funkcija i uloga sudija je definisana po Ustavu Republike Srbije i zakonima naše zemlje i apsolutno je neprihvatljivo da se ovakva odredba stavi u Zakon o sudijama, zbog toga što mi već imamo na delu nešto što se zove Soroš fond, tzv. udruženje Društvo sudija Srbije. I ako pogledate koliko je članova imalo to Soroš udruženje, koje se direktno finansira iz Soroš fonda i koje propagira sve ono čemu se oštro protivi SRS, ako pogledate koliko sudija je bilo u članstvu tog društva prošle godine, do petooktobarskog puča, a koliko ih je sada, vi ćete videti da je na delu neviđeni teror nad sudijama u opštinskim i okružnim sudovima širom zemlje.
Kao što se to radi u opštinskim sudovima u Šumadiji, kao što se to radi u Okružnom sudu Kragujevcu, takva je situacija u celoj zemlji, da se bukvalno na silu teraju ljudi, da bi opstali na toj funkciji, da budu članovi tog Soroš udruženja - Društva sudija Srbije. Vi znate da je jedan od glavnih agitatora tog društva i jedan od glavnih organizatora nekakvih seminara bila i predsednik Vrhovnog suda, gospođa Leposava Karamarković, i znate da smo se tome odlučno usprotivili.
Kada sada pogledate kako su pravljene liste nepodobnih, kako Vladan Batić voli da kaže, režimlija, vi ćete verovatno moći da vidite, oni koji to hoće, kao što to hoće poslanici SRS, da su i među onima koji su nepodobni na listi Vladana Batića. A on kaže - nije to ništa, to je tek samo početak, 200, pa idemo redom, čak i one sudije koji nisu članovi tog Soroš udruženja, Društva sudija Srbije, jer takvih je primera i u opštinskim sudovima na području Šumadijskog okruga, gde se na listi za odstrel Vladana Batića, na listi za odstrel DOS-a, upravo nalaze takve sudije koje su sudile po pozitivnim zakonskim normama, po važećim zakonima, a šta vi njima stavljate na teret i zbog čega su oni nepodobni?

Ja govorim o članu 7. i o Društvu sudija Srbije, a vi, ako pratite kako povezujem činjenice, stvari i ljude, vi ćete da shvatite.

Ne, gospodine Maršićanin, vi ne možete to da pratite na način koji je primeren predsedniku Skupštine, zbog toga što je vaše ponašanje primereno onima koji se nalaze u cirkusu. Ono što vi radite iza mojih leđa, trenutno, ono što vi radite, kako gledate i posmatrate poslanike dok sede u poslaničkim klupama, zaista je neprimereno.
Molim vas da mi ne oduzimate dragoceno vreme i dopustite mi da završim.
Dakle, tražimo i predlažemo da se ova odredba zakona, član 7, briše, zbog toga što smatramo da će takvim načinom udruživanja, kao u slučaju Društva sudija Srbije, uglavnom DOS praviti listu podobnih i nepodobnih, ucenjivaće sudije, koji samo treba da se drže visokomoralnih kriterijuma profesionalnosti i da na takav način po Ustavu i zakonima u našoj zemlji presuđuju i donose odluke, "sprovode sudske procese, a ne na način na koji im se diktira iz" Soroš udruženja Društva sudija Srbije.

Podnela sam amandman na član 13. koji se tiče opoziva predsednika Vrhovnog suda Srbije. Vi znate kako je tekao izbor predsednika Vrhovnog suda Srbije Leposave Karamarković, po čijoj preporuci i sećate se koliko je bilo protivljenja nas poslanika Srpske radikalne stranke. Rekli smo da je taj sud u rukama gospođe Karamarković potpuno instruisan da radi onako kako želi ministar pravde Vladan Batić i većinska DOS-ovska koalicija.
Međutim, ovde se dešava nešto što je neka vrsta preuranjenosti od kolege Dejana Mihajlova, predlagača ovog seta zakona. Znamo da poslanička grupa Demokratske stranke Srbije i te kako želi da se Ustav promeni po konceptu gospođe Radović. Dakle, on pre promene Ustava oduzima nadležnost Narodnoj skupštini Republike Srbije, koja jedino može, i preko Odbora za pravosuđe i upravu treba, da odlučuje o načinu izbora nosilaca pravosudnih funkcija, o njihovim kvalitetima, preporukama. Ali, na predlog tog istog odbora vi ste, gospodo iz DOS-a, izabrali predsednika Vrhovnog suda Srbije, gospođu Karamarković.
Mi smatramo da (to je bila vaša volja, taj izbor, gospođa Karamarković), dok ne dođe do eventualne promene Ustava i kod opoziva, odnosno udaljenja predsednika Vrhovnog suda Srbije ključnu ulogu treba u svemu tome da ima najviše zakonodavno telo, Narodna skupština Republike Srbije, a ne nekakvo veliko personalno veće, koje zaista liči na ono što mi zovemo politbiro DOS-a, što se u narodu odomaćilo. Nešto slično se predlaže kroz visoki savet pravosuđa i smatramo da je kršenje aktuelnog Ustava i zakona, na ovakav način po kojem se oduzima Narodnoj skupštini Republike Srbije pravo da radi i odlučuje o onome što je njena nadležnost, neprihvatljivo i zato je potrebno da prihvatite ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, već ste čuli stav SRS-a po pitanju redosleda prijema i ulaska predmeta u proceduru u sudovima, i naše mišljenje da raspodelu predmeta treba organizovati po redosledu prijema i zavođenja, da ne bi došlo do zloupotreba od strane predsednika suda, zamenika, šefova odeljenja itd.
U sklopu takvog našeg zalaganja, za nas je apsolutno neprihvatljiv član 22. Predloga zakona, za koji tražim i predlažem da se briše. Član 22. Predloga zakona kaže: "Od redosleda prijema predmeta može se odstupiti samo zbog opterećenosti ili opravdane sprečenosti sudije. Sudiji predmet može biti oduzet samo ako duže odsustvuje ili odugovlači postupak."
Tu se sada otvaraju mnoga pitanja. Najpre, pitanje zloupotrebe ovako komotnog člana 22. Predloga zakona i mogućnosti da se kroz ovaj član zakona traže mogućnosti da po nečijem nalogu sudija odustane od tog predmeta, da iz nekog razloga on bude neažuran, ako mu pripadne taj predmet, da bi se prebacio nekom drugom i, na kraju krajeva, te manipulacije i mahinacije preko određenih klanova u sudovima su i do sada bile izražene, pa se i ovakvim članom zakona daje takva mogućnost.
Zbog toga smatramo da treba da se izbriše ovaj član zakona kako bi se svaka sumnja otklonila da bi neko mogao u budućnosti da manipuliše, da radi šta hoće ili po nečijem nalogu.

Koleginica Gordana Pop-Lazić je tražila da se briše član 28. Predloga zakona i to s razlogom, jer se ovaj sledeći 29. nadovezuje kod postupka odlučivanja o nespojivosti funkcije. Mi koji se zaista zalažemo da potpuno nesmetano funkcioniše ta grana, sudska grana vlasti, mi koji se zalažemo za profesionalizaciju našeg pravosudnog sistema, sa pravom tražimo i s razlogom da se briše ovakav predlog i ovaj član Predloga zakona.
Ovde se govori, zapravo u prethodnom članu, a onda se nadovezuje u članu 29, koji tražim da se briše, o nespojivosti određene funkcije sa dužnošću funkcije sudije. Mi svi dobro znamo koji su to zakonski uslovi, koje vi DOS-ovci niste poštovali prilikom usvajanja predloga podobnih sudija pre mesec dana, ali koji su to zakonski uslovi koji su potrebni da bi neko konkurisao za sudiju u nekom sudu. Znači, pored položenog pravosudnog ispita, to je radno iskustvo od dve do osam godina u sudu, u zavisnosti od toga na koju sudijsku funkciju se taj neko kandiduje.
I sasvim je normalno, ako taj neko, ko je kandidat za funkciju sudije u nekom od sudova, zna, pre svega, da bi savesno i profesionalno obavljao svoju funkciju, postoje neke dužnosti i neke funkcije koje su nespojive sa dužnošću sudije, neprimereno je da se veliko personalno veće bavi time da tom nekom, za koga sud i predsednik suda ustanove da ima nespojivu funkciju, daje upozorenje. Jer, ako se već nespojivost funkcije utvrdi, najnormalnije je da taj neko više ne može da obavlja funkciju sudije, ako je ta njegova funkcija i ta njegova dužnost u kontradiktornosti sa poslom koji treba da obavlja i potpuno nespojiva sa funkcijom koju jedan sudija, koji treba da sudi po Ustavu i zakonu, treba da ima.
Vi dobro znate i na primeru naše Skupštine kako to funkcioniše - poslanici SRS u više navrata upozore predsednika i sekretara Skupštine da ne mogu da krše Poslovnik o radu Narodne skupštine, da ne mogu da puste u proceduru amandmane odbora, koji inače nije nadležan da ih predlaže, već može da ih usaglašava, i to sa zakašnjenjem od 10 i više dana od roka koji je predviđen Poslovnikom za podnošenje amandmana, i mi to jednom, dva puta kažemo, i nemamo šta više da upozoravamo ni gospodina Maršićanina, ni gospodina Marića.
Onda se preduzimaju sve zakonske mere, onda poslanici SRS, koristeći zakon ove zemlje, idu na to da se sa svojih funkcija opozovu i da odgovaraju za svoje postupke, i gospodin Maršićanin i gospodin Marić. Isto vam je sa sudijskom funkcijom i sa nespojivošću tih dužnosti i funkcija sa funkcijom sudija, tako da svako od njih unapred treba da zna, kada konkuriše, da ne može da konkuriše ako nije dobro sagledao svoju situaciju, ili ako se ne odrekne neke druge dužnosti, neke druge funkcije.
Predlažem vam da svakako ovaj amandman na član 29. prihvatite.