Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom tražim  da se u članu 7. u novčanoj kaznenoj odredbi,  reči do 10 hiljada dinara, zamene rečima od 10 do 30 hiljada dinara. Zašto tražim da se povećaju novčane kazne za prekršaj odgovornog službenog lica u  nadležnom organu, ako učini sledeći prekršaj:  pod jedan, overi tehničku dokumentaciju koja je izrađena suprotno urbanističkoj dozvoli; pod dva, izda građevinsku dozvolu protivno propisima;  pod tri, izda upotrebnu dozvolu protivno propisima.
Nama je svima jasno i dosta je bilo reči u toku načelne rasprave, a i po amandmanima, da je procedura za dobijanje građevinske dozvole dosta komplikovana u organima lokalne samouprave i ona je takva kakva jeste. Sve ono što je potrebno da bi neko počeo sa legalnom izgradnjom, to je ono što se traži svuda u svetu. Postavlja se pitanje, koliko su efikasni organi lokalne samouprave i koliko su odgovorni oni koji izdaju te dozvole zbog eventualnog mita i korupcije. Mi imamo gorko iskustvo sa opštinama i gradovima od 1996. godine, u kojima je na vlasti bila Koalicija "Zajedno", davno raspadnuta, a u čijem radu je učestvovala i DS. Nama je potpuno jasno da nisu svi opštinski činovnici, svi oni koji rade na izdavanju ovih potrebnih dozvola, korumpirani. Pre svega mislim da je najveća odgovornost na sekretaru opštinske uprave, koji opet, pod pritiskom izvršne vlasti, čini takve stvari.
Naravno, ima mnogo primera u prilog ovoj mojoj tvrdnji, da su mito i korupcija uveliko uzeli maha i podsetiću vas na ono o čemu je govorila i gosođa Gordana Pop-Lazić, u prvom danu rasprave o ovom zakonu, a to je nesporna činjenica da je za kućni broj u Zemunu potrebno da date mito od 1.000 maraka, a možete misliti kako će sada to da ide sa prikupljanjem svih ovih dozvola, koje su potrebne da bi se počela legalna izgradnja objekta.
Najčešće, oni koji su zidali velike objekte, tipa P+6, ili 7, su oni koji nisu bespravno otpočeli gradnju, oni su pribavili te dozvole, ali su za to platili, ili su bili bliski lokalnoj oligarhiji. Toga ćemo imati i sada, i u to sam potpuno uverena, zato smatram da je potrebno da se ove kazne povećaju.
S druge strane, mene čudi zašto zakonopisac i u ovom članu zakona nije predvideo da se krivična sankcija snosi, pored ove prekršajne, jer vaš manir je već postao da od zakona do zakona krivična odgovornost sledi za pojedine prekršaje člana zakona, a takvim načinom pravljenja zakona ćete napraviti potpuni haos i nećete dovesti do onoga što je neophodno i za šta se mi principijelno zalažemo, a to je da se krivični zakon i norme kodifikuju. Hvala.
Pošto se približava dan današnjeg zasedanja, želela bih takođe da vas podsetim, i pre svega našu javnost, da je sutra patriotski miting u 18 časova na Trgu republike. Pozivam sve građane da nam se pridruže u onome što će biti naši zahtevi i naša kritika aktuelne DOS-ovske vlasti.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 1. Poslovnika i član 104.
Član 1. Poslovnika, koji ste vi svojom skupštinskom većinom u modifikovanom izdanju, sa restriktivnim merama za poslanike opozicionih političkih stranaka usvojili, pre nepuna dva meseca, kaže: "Ovim poslovnikom uređuje se organizacija i rad Narodne skupštine Republike Srbije i način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika".
Gospođa predsedavajuća je govorila o tome šta su prava, dužnosti i obaveze narodnih poslanika. To podučavanje traje od kada je ona na mestu predsedavajućeg, sticajem okolnosti, u proteklih nekoliko dana.
To je zaista jedan veliki vid licemerja, sve ono što govori gospođa Čomić, kada nam drži takva predavanja, kada nas upućuje na "uljudnost", kako ona voli da kaže, na lepo ponašanje, na obraćanje s poštovanjem, kada prenebregava činjenicu da se najdisciplinovanije ponašaju poslanici opozicionih političkih stranaka. Pre svega mislim na poslanike SRS koji marljivo, vredno rade na zakonskim projektima, na amandmanima, na svemu onome o čemu vi nemate pojma. Jer, niti čitate zakone, niti se trudite da razumete šta je na dnevnom redu.
Predstavnici političkih partija koje čine većinu u ovoj skupštini, iz tzv. DOS-a, krše član 1. Poslovnika zbog toga što ne ostvaruju dužnosti narodnih poslanika, a to je da omoguće da ova skupština normalno radi.
Član 104. je prekršen zbog toga što od početka nastavka sednice ne postoje uslovi za nesmetano i normalno funkcionisanje i za nesmetani rad u nastavku rasprave o zakonskom projektu u načelu.
Zbog toga predlažem da predsedavajući, gospođa Čomić, pošto očigledno da redovnim merama ne može da uspostavi red među poslanicima DOS-a u skupštinskoj sali, napravi pauzu, dok svojim autoritetom ili eventualno nečijim autoritetom, ako ga neko ima nad poslanicima tzv. DOS-a, ne obezbedi nesmetane uslove za rad. U celokupnom zasedanju poslanici DOS-a i DSS-a, izdvojenog poslaničkog kluba, i predstavnici opozicije, nisu mogli u normalnoj atmosferi da iznose svoje stavove o ovom zakonskom projektu, jer su se neartikulisani zvuci čuli sa svih strana, nenormlana galama, nenormalni uslovi.
Ono o čemu je malo pre bilo reči je takođe dokaz vašeg licemerja, zbog toga što gospodinu Tomislavu Nikoliću niste dali da vam objasni u čemu se sastojalo njegovo reklamiranje povrede Poslovnika, a onda kada je gospodin Pal Šandor i bio u pravu kada je rekao da kršite Poslovnik, izdejstvovao skupštinsku većinu u prilog takve svoje tvrdnje, vi ste njemu dali mogućnost da nam dodatno pojasni kako je Poslovnik prekršen.
(Glas iz sale: Dosta, ženo.)

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izgradnji objekata je nešto što će skupo da košta ionako načetu DOS-ovsku vlast, većinu u ovoj skupštini, a zbog toga što to nije ono za šta se DOS-ovska većina zalagala u svojim predizbornim obećanjima, kao i zbog toga što je to još jedna u nizu obmana pred građanima Srbije, celokupnom javnosti, bez obzira na to da li su u pitanju oni koji će biti direktno pogođeni, da li su u pitanju oni koji nemaju upotrebnu dozvolu, bez obzira što je ministar potencirao da se zakon ne primenjuje retroaktivno izgradili oko milion objekata.
Naročito zbog činjenice da se i pre donošenja ovakve zakonske regulative, koja je u najvećem delu samo sa ogromnim kaznenim merama prema onima koji bez dozvole otpočnu gradnju stambenog objekta, desilo nešto što je pokazalo pravu prirodu vlasti. Ja ću vam to ilustrovati na primeru samo jedne opštin, opštine Zemun. Tamo je na desetine objekata na najvandalskiji način porušeno, buldožerima. Bukvalno je uništena svaka cigla, svaki crep, bez mogućnosti da vlasnik tako postavljenog objekta iskoristi bar deo građevinskog materijala.
Za mene je zapanjujuće nešto što je juče izjavio ministar Šumarac. On je rekao: "Objekti na važnim ...", podelio je objekte, napravio je nekakvu svoju klasifikaciju. Tu postoje tri kategorije objekata koji su u proteklom periodu, u nizu godina, građeni bez građevinske dozvole. Rekao je da treću kategoriju čine objekti koji su građeni na važnim infrastrukturnim pravcima, kao što su gasovodi, putevi, i oni moraju biti porušeni. Ako bi mi ministar Šumarac rekao koji su to ljudi i koji su to objekti koji su građeni na gasovodnoj liniji, bilo bi dobro da mi to znamo. Svaka logika nas navodi na to da niko nije smeo da na gasovodu gradi bilo kakav objekat. Ili je to bio neprecizan način izražavanja ministra, što svakako ministar sebi ne sme da dozvoli.
Ima mnogo onih koji su bez krova nad glavom, a moraju to sebi da obezbede, jer svaki čovek, a naročito ljudi koji zasnivaju svoju porodicu žele da to reše na adekvatan način, nekim skromnim sredstvima. Mnogi odvajaju od usta, od onoga što treba da pruže svojoj deci, godinama, da bi kakav-takav krov nad glavom sazidali. Postavlja se pitanje, šta bi sve sada taj čovek trebalo da nabavi da bi mogao da otpočne gradnju, a da ne ode u zatvor, a da je godinu dana investitor tri godine. Mora da nabavi vlasnički list, kopiju plana, pa, izveštaj o nameni parcele, da vidi kakvi su urbanistički uslovi opštine u kojoj živi, pa, urbanističku dozvolu, razne saglasnosti: od "Elektroprivrede", preko "Vodovoda". Sve to, dame i gospodo narodni poslanici, mnogo košta. Kada ste se kandidovali u opštinama i gradovima širom Srbije, na izborima u septembru, niste građanima obećavali da ćete sa tako visokom poreskom politikom da punite budžet i niste obećavali da ćete kroz ovako rigorozne sankcije, ovakve kaznene odredbe da upozoravate svakog pojedinca koji pokušava sebi da izgradi krov nad glavom, da će ga to koštati mnogo, da će zbog toga ići u zatvor.
Za razliku od vas, SRS se uvek zalagala za to da lokalna samouprava bude efikasna. Funkcionisanje lokalne samouprave, košta, ona ima nemale budžete, naročito pod DOS-ovskom vlašću, naročito u mestima koja imaju status grada. Trebalo bi da građani koji biraju tu vlast mogu da je kontrolišu i da ne budu predmet iživljavanja raznih inspekcijskih službi. Počev od građevinske, preko organa uprave koji treba da pomognu Direkciji za urbanizam i ostalih službi koje treba da pomognu građanima da dođu do dozvole, da bi počeli sa izgradnjom objekta.
S druge strane, zakonom su predviđene krivično-pravne sankcije koje sam pomenula, koje su apsolutno neprihvatljive. Prvo, mi principijelno nastupamo u svim segmentima javnog života kada govorimo o svemu što su naša dosledna zalaganja, a kada je u pitanju krivično zakonodavstvo smatramo da ono (Predsedavajuća: Pet minuta trideset sekundi) treba da se kodifikuje. Ali, to nisu samo naša puka zalaganja i prazne priče, kao što je slučaj kod DOS-ove vlasti koja sa jedne strane želi u Evropu i želi, kada njoj to odgovara, kodifikaciju, a kada su interesi pojedinaca u pitanju onda se odstupa od tog pravila. (Predsedavajuća: Šest minuta.) I ako se zakon ne primenjuje retroaktivno, upotrebna dozvola i nastojanja onih koji sebi tek treba da podignu stambeni objekat, objekat u kome će nešto da rade, da privređuju, a to se naročito odnosi na stotine hiljada radnika koji će ostati bez posla, dovodi se u pitanje. Jer, ovako rigorozne uslove retko ko će moći da ispuni. Hvala.

Neki poslanici iz pojedinih političkih partija DOS-a dobili su specijalna zaduženja da beleže gde su im kolege, koliko ih ima u sali. Kao i da ih jure po hodnicima. Izražavam sumnju u postojanje kvoruma i, na osnovu člana 93. Poslovnika, molim vas da utvrdite kvorum.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o državnim praznicima obiluje mnogobrojnim manjkavostima  i nedorečenostima, i Komisija, navodno ekspertska, koja je sastavljena od strane predlagača, Vlade Republike Srbije, a videlo se  to naročito iz diskusija šefa poslaničke grupe naše SRS, prof. dr Vojislava Šešelja, dakle, ta komisija je pokazala elementarno neznanje o istoriji srpskog naroda, našoj  religiji uopšte. Zakon je u mnogim svojim segmentima neprecizan, zbog toga što su neki termini pobrkani, da tako kažem,  i mi, poslanici SRS, amandmanima koje smo podneli na članove ovog zakona, želimo da poboljšamo zakonski predlog, kako bi se on upristojio, doveo u red  i kako bi to postalo prihvatljivo zakonsko rešenje.
Amandmanom na član 2. sam predložila ono što mislim da ima prevashodnu važnost za sve građane Srbije, ali pre svega za srpski narod, a to je da neradni dani budu Sveti Sava i Vidovdan.
Prof. dr Šešelj nam je juče objasnio koliki je značaj Vidovdana i da je to pre svega praznik koji se vezuje za veru Srba od pamtiveka i da objedinjuje našu nacionalnu tradiciju, tradiciju srpskog naroda, a pre svega zbog toga što je to dan ponosan, a i dan tužan u isto vreme, koji nas podseća na naš zavet, a to je da mi moramo da sačuvamo našu otadžbinu i da moramo da se borimo neprekidno za slobodu srpskog naroda.
Kakav odnos prema tako velikom i najznačajnijem prazniku nas Srba imaju pojedinci, pre svega predstavnici vlasti danas u Srbiji i SRJ, imali smo prilike da vidimo ove 2001. godine, ali je zaista neophodno da mi danas izglasamo da Vidovdan i Sveti Sava budu neradni dani. To pre svega zbog toga što je sasvim očigledno, što ne vidimo samo mi, poslanici SRS, već većina građana Srbije, da je propuštena jedna veoma važna godina u rešavanju nagomilanih, pre svega nacionalnih pitanja, da su povučeni mnogi pogrešni potezi, sa dalekosežnim posledicama po našu državu i po naš narod, i način obeležavanja ovako velikog i najznamenitijeg praznika u nas Srba, svakako mora da bude neradni.
O tome koliko je Savindan važan i koliko značaja prvi srpski arhiepiskop sveti Sava ima u našoj tradiciji, i da to pre svega treba da bude dan duhovnosti nas Srba, govorili smo juče. Zato pozivam poslanike da prihvate ovaj amandman, kako bi, pored najvećih praznika, rođenja Gospoda Isusa Hrista i Vaskrsenja, i Vidovdan i Sveti Sava bili neradni dani u godini. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, neophodno je da se doda novi stav u članu 3. i on treba da glasi: "Državni i drugi organi i preduzeća dužni su da i dane praznika iz člana 1. i 2. ovog zakona na svim vidno određenim mestima, državnih i drugih ustanova, jasno istaknu isključivo državne simbole Republike Srbije i SRJ". Neophodno je da se ovaj stav ugradi u član zakona iz razloga što je to uobičajeni način, uz podsećanje na istorijsko nasleđe koje imamo, isticanjem zastave i svih drugih simbola u dane državnih praznika i time se potvrđuje suverenitet na državnoj teritoriji na kojoj se praznuje i sprečavaju se moguće zloupotrebe.
Ovo nije tek onako predloženi stav, nego sa velikim razlogom, zbog toga što mi imamo iz bliske prošlosti veoma negativno iskustvo sa pojedinim separatistički nastrojenim političkim faktorima u našoj zemlji, na celoj teritoriji Srbije, gde su se, zloupotrebljavajući državne praznike, naročito u Novom Pazaru, u staroj Raškoj oblasti, isticale zastave koje imaju verski, neki drugi značaj, obeležja drugih država, nikako Srbije i SRJ. Ono što se dešava danas, i pod ovakvom vlašću u našoj zemlji, zaista je zabrinjavajuće i upućuje nas na to da moramo da vodimo računa i šta ćemo da radimo i kada već usvajamo ovakav zakon u kome niste hteli da prihvatite sve naše sugestije, naročito da se praznuju Vidovdan i Savindan.
Ali, kod ovog ovako određenog broja i bilo kog broja moraju isključivo da se poštuju simboli i ono što su obeležja zvanične države Srbije i SRJ.
Obrazloženje Vlade je za mene apsolutno neshvatljivo. Vlada je rekla da ne prihvata ovaj moj amandman iz razloga što je to uređeno i uređuje se nekim drugim zakonom, a nije rekla kojim to zakonom i kada će to biti uređeno. Ovo što stoji na govornici Narodne skupštine i iznad predsedavajućeg je apsolutno neprihvatljivo. To je nešto što je ostalo iz Socijalističke Republike Srbije, ova komunistička ideološka obeležja, tako da vi koji ste neprekidno govorili da se zalažete za državu koja će vratiti tradicionalna svoja nacionalna obeležja, niste to uradili po dolasku na vlast. Praktično, mi u Srbiji imamo ovo što se nalazi na govornici i iznad mesta predsednika Skupštine.
Ono što se dešava u Vojvodini, zbog separatističkih težnji pojedinih političkih partija, je zabrinjavajuće, a i ne samo zbog toga, nego zbog destrukcije i zbog tendencioznog razbijanja srpskog nacionalnog korpusa koji se tamo održava, a to je zbog toga što aktuelna vlast ne čini ništa da takve pojave spreči. Zaista sa ovako gorkim iskustvom od pre nekoliko godina, koje smo imali iz stare Raške oblasti, iz Novog Pazara, mogu otvoreno da sumnjam da će pripadnici neke dum šinrikjo sekte ili , kako oni sebe nazivaju - Demokratski savez vojvođanskih Hrvata, koji imaju svog potpredsednika Skupštine Subotica, koji , doduše, sebe ne zove potpredsednik, nego na svom novom govoru mnogo drugačije, na dan državnih praznika Srbije isticati ustašku šahovnicu.
(Predsedavajuća: Molim narodnog poslanika da vodi računa kada izriče stavove za skupštinskom govornicom, o težini izgovorene reči).
Znate, to su apsolutno ispravni stavovi, to što je zastava ustaške i hrvatske države ustaška šahovnica. Izražavam sumnju i bojazan da će se to desiti ako se u zakonski tekst ne doda ovaj moj stav. Isto tako je kod svih drugih obeležja bilo koje vrste, koja nisu zvanična obležja, simboli Republike Srbije i SRJ. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, kada sam govorila o tome da je zakon u svojim segmentima neprecizan, da koristi široke pojmove i termine, upravo sam mislila na član 4. i to na tačku 2. i zbog toga sam svojim amandmanom tražila da se taj član 4. menja i da glasi: "Zaposleni imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika i to: 1) pravoslavci na prvi dan krsne slave, 2) pravoslavci koji slave po novom kalendaru - "Mi u Srbiji imamo pripadnike pravoslavne vere koji slave po novom kalendaru, a pre svega mislim na Rumune koji imaju, čak, i svoju crkvu kod nas, zatim i Grci, kojih doduše ovde ima u malom broju, ali bez obzira koliko da ih ima - katolici i pripadnici priznatih, tradicionalnih protestantskih verskih zajednica", a tač. 3. i 4. bi ostale iste.
Zašto potenciram to - tradicionalnih protestantskih verskih zajednica i zašto - pravoslavci koji slave po novom kalendaru? Iz razloga što je ova vlast najavljivala da će se pozabaviti time šta su verske zajednice i da će se o tome doneti zakon, da će se ta oblast urediti i da zakonom bude određeno šta je to što priznaje naša Srpska pravoslavna crkva i koje su to zakonom priznate verske zajednice. Ovako širok pojam dozvoljava mogućnost svima onima koji izlaze iz okvira priznatih tradicionalnih protestantskih verskih zajednica da slave svoje praznike. Pre svega mislim na pseudohrišćanske sekte, koje su, na žalost, izuzetno razvijene kod nas i koje uzimaju sve više i više maha, a jedna ozbiljna vlast bi trebalo time da se pozabavi i to da spreči. Zato je neophodno da se u član zakona ugradi upravo takav stav, da se to ne bi dešavalo.
Zašto sam stavila u članu 4. umesto, kako je zakonodavac predvideo, pripadnici islamske zajednice - pripadnici islamske veroispovesti? Upravo iz svih onih razloga koje smo potencirali i juče i danas, o kojima je pre svega govorio šef naše poslaničke grupe, a to je da ima Srba koji su islamske veroispovesti, ima i Roma koji su islamske veroispovesti, ima dakle onih koji su druge nacionalnosti, ali su prihvatili tu veru, ali ne možemo da kažemo da su oni pripadnici islamske zajednice, nego se oni jednostavno po veri tako izjašnjavaju. Zato je neophodno da se ovaj član menja, a naročito da se ne bi desilo da pripadnici raznoraznih pseudohrišćanskih sekti zloupotrebljavaju ovaj zakonski projekat, odnosno ovaj član zakona.

Član 5. je trebalo da reguliše celokupnu formu zakona, koju DOS-ovska, DSS-ovska većina, po konceptu i po predlozima kroz amandmane i kroz generalnu debatu SRS nije htela da prihvati. Ovo je ujedno i približavanje kraju rasprave o zakonu u pojedinostima, i šta reći posle svega - dva dana smo govorili o onome šta je tako zbrkano, sastavljeno zbrda- zdola, kroz rad nekakvih eksperata, nekakve komisije koju je angažovala Vlada, a kakva Vlada, takav i Predlog zakona.
Doduše, čulo se i iz DOS-ovskih redova, od pojedinih iskrenih poslanika, koji su se malo dublje upustili u analizu ovog zakonskog projekta, da zakon nije dobar, i oni su na neki svoj način, sa kojim se mi, naravno, nismo složili, hteli da ga poprave. Ono jedino što je bilo ispravno je to što je predlagala SRS.
Član 5. je trebalo da se briše, da je DOS-ovska, DSS-ovska većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije, prihvatila jedino što je ispravno, a to je da dva najveća srpska praznika, Vidovdan i Savindan, budu neradni dani, i nijednom se nije oglasio šef okrnjene poslaničke grupe DOS-a, gospodin Čedomir Jovanović, na uporno insistiranje predstavnika SRS, da nam kaže šta je to što njima smeta i šta je to što zameraju takvim amandmanima, ako se ima u vidu da su to najveći srpski praznici, pre svega Vidovdan, koji se vezuje za staru srpsku veru i praznik koji nama mnogo znači, i pre svega, Sveti Sava, koji je trebalo da bude neradni dan i obeležen kao dan srpske duhovnosti.
Na sve to nije bilo nikakve argumentacije. Bilo je samo nekakvih šupljih i praznih priča, pokušaja da nam se drže moralne pridike, pridike o lepom ponašanju, kao da smo mi sa skupštinske govornice govorili nešto drugo, što nije u duhu naše tradicije, u duhu naše istorije, a zapravo, želeli smo da kroz takav zakonski predlog, zakon koji će da važi u Republici Srbiji, izrazimo maksimalnu versku tolerantnost, a da na drugi način suzbijemo mogućnost da se on široko tumači, da se zloupotrebljava od onih koji su pre svega organizovani u sekte.
Mislim da je skupštinska većina trebalo mnogo bolje da razmišlja, da najzad stavi prst na čelo, posle kritika povodom svih pogubnih zakonskih projekata, koje ste čuli ovde.
Prema tome, obzirom da nisu na član 2. usvojeni amandmani koje sam ja dala, i poslanici SRS, bespredmetno je da govorimo o amandmanu na član 5, i zbog toga ga povlačim.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije nalazi se zakon o državnim praznicima, koji posle više decenija uređuje ovu oblast na način na koji se donekle, ali ne sasvim uz saglasnost sa ovim predlogom, zalažu i srpski radikali. Međutim, ono što je indikativno ovde i što pokazuju i poslanici iz još uvek većinske koalicije DOS, a i sam ministar Batić, koji se pojavio kao predstavnik predlagača, je to što je meni upalo u oči, a verujem i svima koji prate ovaj prenos, da je zalaganje DOS-ovske većine da se veliki praznici srpskog naroda, praznici koji obležavaju našu duhovnost, tradiciju, ustavnost naše zemlje zapravo samo puki simbol u folklornom smislu reči za poslanike DOS-a. Jer, da oni na pravi način, kao iskrene srpske patriote doživljavaju i Vidovdan i Svetog Savu i da se ponašaju u duhu svetosavlja, pravoslavlja, ne bi radili to što danas rade, ne bi na takav način kršili Ustav i sve zakonske norme. Ne bi na Vidovdan, najveći praznik srpskog naroda, isporučivali Srbe Haškom tribunalu i ne bi se poigravali sa onim što je najvažnije u jednoj državi, a to je poštovanje Ustava.
Mi, srpski radikali, se zalažemo za to da i Vidovdan, i dan Svetog Save, Savindan, budu neradni dani. To je veoma važno, zbog toga što nije potrebno mnogo toga da se kaže, a da to Srbi ne znaju. Deca koja to uče u školama, šta je to sve za srpski narod učinio sveti Sava i da je on postao neprolazna vrednost naše istorije i nepogrešiv putokaz na svim istrijskim raskrsnicama i bespućima na kojima se kroz vekove nalazio srpski narod.
Na žalost, mi se i dan-danas nalazimo u takovoj situaciji, pritisnuti svim onim što ovde, uz pomoć vlastodržaca iz DOS-a u Srbiji i SRJ rade Amerikanci i zapadne sile, kojima je cilj da unište sve što je srpsko, da unište našu državnost, našu duhovnost i celokupnu srpsku tradiciju da bace pod noge. Srpski narod je kroz vekove svetog Savu tako doživljavao i tako prihvatao.
Neophodno je da Savindan bude neradni dan, zbog toga da to bude putokaz budućim generacijama, a i zbog toga što dan Svetog Save treba da bude dan državnosti. Zbog toga što je on utemeljivač i jedan od najznačajnijih u našoj srpskoj istoriji, koji je utro put razvitku moderne srpske države, pa bi i sam ministar Batić trebalo da prihvati takve amandmane, kao i DOS-ovska većina, predloge srpskih radikala da Sveti Sava bude neradni dan. Kada se ima u vidu i to, da su i izvori prava u srednjevekovnoj Srbiji zapravo potekli od svetog Save, jer je on 1219. godine, vraćajući se iz Nikeje, doneo iz Soluna neke crkvene propise, koji su zatim prevedeni i koji su primenjivani u to vreme, kao zakon građana.
Dakle, mi kao narod koji imamo veliku tradiciju, trebalo bi to da poštujemo i naravno da se buduće generacije vaspitavaju upravo u tom svetosavskom i pravoslavnom duhu. Zbog svega onoga što će tek da nas snađe i zbog toga što ćemo mi morati da se izborimo za ono što su Srbi kroz vekove čuvali, a što mi danas u okupiranoj Srbiji nemamo. Moramo da se izborimo za svoju slobodu i moramo da dokažemo našem narodu da bez čuvanja takvih tradicija, bez čuvanja Ustava, bez poštovanja svih pozitivnih zakonskih normi, mi ne možemo da opstanemo ni kao država, ni kao narod.
Sa druge strane, veoma je važno da se definiše praznik Sretenje Gospodnje, a ne kako to ovde nepravlno kaže neko ko nam se zaklinje da je veliki hrišćanin, pravoslavac, pa to udene i u ime nekakve svoje strančice, poput ministra Batića, koji sve vreme govori Sretenje, umesto Sretenje Gospodnje. Treba da se prihvati ono što sugerišu srpski radikali, a to je da to bude dan ustavnosti naše zemlje, a da Sveti Sava bude dan državnosti. Dan ustavnosti iz razloga, što sve do 1835. godine mi Srbi nismo imali Ustav, jer je knez Miloš pod pritiskom naroda i starešina tek tada, doduše nevoljno, prihvatio da se u Kragujevcu, na taj veliki hrišćanski praznik Sretenje Gospodnje....
(Predsedavajuća: Pet minuta i 30 sekundi.)
... proklamuje Ustav koji zapravo nikada, evo završavam, nije zaživeo, već je posle mesec dana suspendovan, iz razloga što je smetao velikim silama, koje su ga nazvale revolucionarnim i na izvestan način zaraznim, kako su to oni rekli. Taj ustav, bez obzira na to što nije zaživeo u pravom smislu reči, je nešto što je značilo srpskom narodu....
(Predsedavajuća: Šest minuta.)
..... što bi svima nama danas trebalo da znači naš Ustav i zakoni koji treba da se poštuju u ovoj zemlji, a pre svega zbog toga što ću da vas podsetim na činjenicu da je Sretenjski ustav ustanovio skupštinu od 100 poslanika i da bez većinske odluke, a tako je bilo propisano tim ustavom, nisu mogli nameti da se donose narodu i propisana su veća građanska prava....
(Predsedavajuća: Šest minuta i 30 sekundi.)
.... a mi danas živimo u državi u kojoj, počev od predsednika SRJ, koji se uporno pravi da ne vidi, a to što on žmirka na jedno oko, to je njegov problem, počev od onoga koji se nalazi.....
(Predsedavajuća: Molim narodnog poslanika da u okviru prekoračenja, po Poslovniku, ne krši odredbu Poslovnika o uljudnom obraćanju.)
.... na čelu srpske vlade, mi danas nemamo nažalost Ustav, mi nemamo zakone, sve to ste vašom voljom, služeći zapadnim silama suspendovali. Hvala.

Gospodo poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 113, a u vezi člana 101. Moram zbog javnosti i zbog vas koji eventualno nemate Poslovnik ili ga ne znate, da pročitam šta stoji u članu 113. "Za narodnog poslanika koji koristi identifikacionu karticu drugog narodnog poslanika, odnosno na drugi način zloupotrebljava elektronski sistem za glasanje predsednik Narodne skupštine predlaže meru udaljenja sa sednice, a glasanje u kojem je zloupotreba izvršena biće poništeno i odmah će se pristupiti identifikaciji i ponovnom glasanju". To je vezano za stav 101, gde se kaže "Ako i drugim postupcima poslanik narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika izriče mu se opomena".
Zamenik predsednika naše poslaničke grupe, gospodin Tomislav Nikolić, taksativno je naveo koji su poslanici i po službenoj evidenciji na ulazu u skupštinsku salu i po očiglednom neprisustvovanju u sali zloupotrebili, molim da se utvrdi od strane predsedavajućeg, nadležne službe i da im se u skladu sa članom 113. i 101. Poslovnika izrekne opomena, a ubuduće udaljenje sa sednice.

Pa naravno da jesam. Pogledajte u listingu.
Pogledajte listing, neka vam pomogne neko iz službe nadležne za to, da li je identifikacija poslanika Nataše Jovanović u nekoj poslaničkoj jedinici.
Dozvolite mi, molim vas da reklamiram član Poslovnika zbog koga sam se javila, a vi sami razrešite svoju dilemu. Član 104. Poslovnika reklamiram, u kome se kaže: "Ako predsednik Narodne skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red."
Ova skupština je u haosu od njenog konstituisanja. Bez obzira što tu nije gospodin predsednik Skupštine, Dragan Maršićanin, pokazalo se i kod vas i kod vaše koleginice da vi očigledno nemate nikakav autoritet nad poslaničkom većinom DOS-a. Muziciranje koje je orkestrirano u poslednjih sat i po vremena je prisutno i dalje iz poslaničkih klupa raznih političkih partija koje čine grupaciju DOS. To se čuje sa njihovih mobilnih telefona .
Uslovi za rad apsolutno ne postoje. Osim toga, poslanici SRS su u više navrata u proteklih pola sata tražili da im se dostavi listing, što ste takođe dužni po Poslovniku, pa zato od vas tražim da odredite pauzu koja je potrebna da uspostavite red na bilo koji način. Konsultujte se sa poslaničkom grupom, sa gospodinom Jovanovićem, koji je šef poslaničke grupe DOS-a, neka vam on pomogne da ostvarite bilo kakav uticaj, ako je to moguće, na vašu poslaničku većinu, a to što su srpski radikali Aleksandru Vučiću pre par minuta aplaudirali, nije bilo u bezveznom euforičnom zanosu, (negodovanje) nego zbog toga što je govorio... (negodovanje)
Nego zbog toga što je govorio ... (Negodovanje.)
Zbog toga što je govorio o onome šta su srpski patrioti, pravi Srbi, a ne izdajnici sopstvenog naroda. Govorio je o onome što vi potencirate, a to je da su Srbi sa haške liste najbolje prodavana roba na zapadnom tržištu. To govore vaši predstavnici i iz Savezne i iz Republičke vlade, pa to sami razrešite - šta je vaša bruka i vaša sramota.

Dame i gospodo narodni poslanici, privatizacija je nužnost i neophodan uslov celovitog tržišnog sistema.
Srpska radikalna stranka se tokom svog desetogodišnjeg rada po ovom pitanju i delujući kao opoziciona politička partija i kroz jedan mali deo učešća u vlasti zalagala za to da je ona neophodna i da je nužna i nama je sasvim jasno da jedino dobra privatizacija, dobar zakon o privatizaciji mogu da pokrenu sve ono što nedostaje u našem društvu i da su ti nedefinisani vlasnički odnosi, nemanje titulara, zapravo prouzrokovali u proteklim decenijama mnoge probleme i stvorili neefikasnu privredu i dugogodišnju krizu u razvoju.
Taj socijalizam, kao istorijski kompromitovan koncept, je zapravo početak onoga što se danas reflektuje u našem društvu. Taj sistem radničkog samoupravljanja, koji je pratio period od 1974. godine, od usvajanja ZUR-a, kada je društvena svojina proglašena kao svačija i ničija, ali to nisu samo osnovni problemi koji su prouzrokovalil ovakvo stanje u našoj privredi, već sve ono što nam se događalo u protekloj deceniji - a to su neviđeni pritisci i sankcije zapadnih sila, Amerike pre svega, sistematsko uništavanje, a na taj način i naše privrede, koje je kulminiralo u agresiji NATO pakta 1999. godine, kada su svi naši veliki privredni sistemi, infrastrukture, od strane zapadne vojne alijanse na najgori mogući način uništene i potpuno satanizovana naša privreda, koja je je ionako posrnula zbog sankcija i svih tih dešavanja u našem okruženju.
Ali da bi se efikasno sprovela privatizacija mora da se ide na koncept prodaje preduzeća za gotov novac, kao i obveznicama SR Jugoslavije po osnovu neisplaćene dospele devizne štednje građana. Međutim, ne samo za dospele obaveze države prema građanima koji su imali staru deviznu štednju, već za celokupan iznos i to je ono što treba da se promeni u ovom zakonu.
Mi, srpski radikali, smo ključni segment privatizacije zasnivali na oročenosti i na obaveznosti. Ako pogledate unazad videćete da smo se jedini oštro suprotstavljali u Saveznoj skupštini višegodišnjem produžavanju roka za procene vrednosti kapitala, odnosno produžavanju roka primene tog zakona koji je obavezivao privredne subjekte, jer smo smatrali da svako odlaganje ima za posledicu da privreda i dalje posrće, a naročito smo se suprotstavili odluci, u velikoj ljubavi te godine 1994. socijalista i Đinđića, da se stopira privatizacija.
Smatramo da bi ovaj zakonski projekat morao da se unapredi u mnogim stvarima. Naročito kod definisanja pojma društvene svojine, koja nam je prouzrokovala sve te probleme i taj problem može da se reši tako što bi se u zakonu jasno odredilo da je to jedan podoblik državne svojine i tako bi se uskladio zakon sa Ustavom Republike Srbije, jer društvena svojina i nije definisana u Saveznom ustavu i izbegle bi se sve pravne neprijatnosti osporavanja ovog zakona.
Ono što je najvažnije i što nedostaje u ovako predloženom zakonskom projektu privatizacije je činjenica da su nezaposlenost i svojinska transformacija, odnosno privatizacija usko povezani i da zakonodavac, odnosno resorni ministar, to slučajno ili namerno nisu hteli da imaju u vidu, s obzirom na činjenicu da je neophodno da se u ovaj zakon ugradi odredba da se kupac izabran na licitaciji obavezuje da ne smanjuje broj zaposlenih u preduzeću koje je predmet privatizacije.
Vi pominjete neke socijalne fondove, koji sami po sebi nisu dovoljni, neće da zaštite toliki broj radnika, koji će ostati bez posla, a ozbiljni socijalni programi bi svakako trebalo da budu predmet vašeg razmišljanja i onoga šta ćete da uradite sa tolikim brojem ljudi u našoj privredi, u našoj industriji, koji će dobiti otkaz.
Moraju se izbeći sve greške koje su se desile zemljama postsocijalističkim, zemljama u našem okruženju, istočnoevropskim, koje su ovde potencirane kao zemlje sa svetlim primerom, a naročito ih je potencirao šef vaše većinske, nažalost, poslaničke grupe u ovom skupštinskom sazivu, gospodin Jovanović, koji, zapravo, ne zna da su sve te zemlje za proteklih deset godina, zbog primenjene šok terapije u procesu privatizacije, dovele svoj bruto nacionalni proizvod u potpunu stagnaciju.
Primera radi, i dan danas Istočna Nemačka dobija milijarde pomoći za razvoj od strane svojih pomagača, onih finansijskih institucija u Evropi i svetu sa kojima sarađuje, a ni dan danas nije sposobna da zdravo razvija i da ulaže u svoj sopstveni razvoj.
Sama privatizacija nije neki čarobni štapić, koji će da reši sve probleme, kao što to ovde reče premijer Đinđić, pa i ministar Vlahović, u više navrata, i u svom današnjem srceparajućem obraćanju narodnim poslanicima, već privatizaciju moraju da prate mnoga druga pravila i sve ono što nedostaje našoj državi i našem društvu, a što mora da se reši. Pre svega, moramo da imamo pravnu državu, što je očigledno ne demonstrira sadašnji režim DOS-a, ni na saveznom, ni na republičkom nivou, i sama činjenica da mi od danas imamo nekakvu Uredbu Savezne Vlade, potpuno protivustavnu, o izručivanju srpskih državljana, državljana Srbije i SRJ Haškom tribunalu, dovoljno govori o tome.
Mi nemamo, a treba da imamo, da bi se to uklopilo u ovakav koncept privatizacije, moral izvršne vlasti, moral u poslovnim odnosima, nemamo funkcionisanje tržišta, hartija od vrednosti, nemamo zdravu monetarnu politiku, ma kakav je privid da ona postoji, da je uspostavljena, i sve su to one stvari koje prate i koje će osakatiti ovakav zakonski predlog i budući proces privatizacije, jer, iskreno rečeno, na osnovu svega što se do sada dešavalo, niko normalan više ne može da poveruje da će upravo ova DOS-ovska vlast da sve ove osnovne principe, koje sam nabrojala, ustanovi, i da će da omogući da oni kao takvi prate proces privatizacije.
Ovaj zakon takođe sankcioniše one koji su već u prethodnim privatizacijama po starom zakonu iskoristili makar jednu deonicu i makar jednu godinu staža, i uskraćuje im dalje pravo. Postupak putem javnog tendera je dat vrlo uopšteno, uopšte nije precizirano kakvi su to kriterijumi za prodaju preduzeća i koji će se kupac izabrati.
Kad je već reč o Beočinskoj cementari i o Lafaržu, o ugovorima, sporazumima koji su sklopljeni, ja ću, gospodine Vlahoviću, da vas podsetim na izjavu od pre tri dana, koju je dao Iv Deklerk, izvršni podpredsednik Lafarža. On je rekao, što ste vi malopre izneli ovde, i ništa nije niti kolega Mirčić u tome rekao pogrešno, ali očigledno je da vi krijete od javnosti šta se zapravo iza ovoga dešava, kakve su zakulisne igre u pitanju i zašto se taj sporazum potpisuje pre ovog vašeg zakonskog projekta, pre nego što smo mi dobili materijal. Dakle, konačni sporazumi, kaže gospodin Deklerk, o svim detaljima postignuti su 19. aprila i 21. maja ove godine, i Lafarž sada, prema rečima Deklerka, sa zadovoljstvom očekuje početak saradnje i da Vlada Republike Srbije i resorni ministar održe svoja obećanja i da poštuju taj sporazum. Dakle, dileme tu nema.
Ono što je vrlo značajno i što mora da se promeni ovde je definisanje nivoa depozita, jer nije jasno na osnovu čega će gospodin Vlahović, a to mu je dato ovim zakonom, da određuje visinu depozita prilikom prodaje preduzeća? Dekomponovanje "Zastave", popularno nazvano, je nešto što danas boli, što tišti i što sa zabrinutošću prati skoro svaki Kragujevčanin, ne samo oni, nego svi oni koji su kooperanti grupe "Zastava", a kojima je neizvesna budućnost. Potpuno ste ih šokirali jednim takvim projektom, zbog toga što ova vlada ima "eksperte", ali ne i ljude koji znaju šta je proces proizvodnje i koji ne znaju da fabrika automobila, a trebalo bi to da znate, ili radi ili ne radi, pomoćni programi mogu da budu dobrodošli i možda će i biti, ali to ne rešava sam problem.
Oni koji, kako vi kažete, poslujući po novim tehnologijama (strani izraz), neće na takav način, kao što ste vi propisali ovim zakonom da budu strateški partner "Zastavi", koja možda neće moći ni po zakonskom projektu, koji nam nudite, da se restrukturira, jer ima mnoge probleme, i onda se postavlja pitanje - a šta ćete tim ljudima da ponudite, i sa čime ćete da izađete pred njih, kada ste ih već pre dva meseca obmanuli, a to je već juče, oglašavanjem sindikata kulminiralo, jer niste ispunili sve ono što ste u sitnim satima potpisali sa njima, a to je da imaju radno angažovani broj na po petnaest dana, koji ste im obećali , i da dobiju visinu nadoknade za to, koju ste im obećali.
Obmanuli ste ih, i kako onda da vam veruju da ćete uspeti na takav način, pronalazeći takvog partnera, koji će sutra kupiti "Zastavu".

Da ne bi bilo zabune, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, meni uopšte ne smeta kad izađe gospodin Vlahović, jer sve ono što kaže u prilog svoje odbrane ili aktuelne Vlade koju ovde predstavlja, samo je za njega poraz više.
(Predsedavajuća: Gospođice Jovanović, koji član reklamirate?)
Član 96. Budite malo strpljivi. Zašto ste nervozni?
(Predsedavajuća: Član 96. je pravo na repliku i ja vam je nisam dala. Gospođice Jovanović, molim vas da ne kršite Poslovnik.)
Član 96. u kome se jasno precizira kome se daje replika. Repliku ne može da dobije ministar. Ministar može da dobije reč kada je zatraži. Ali, nemojte da zloupotrebljavate mesto spikera, na kome sedite, i da obaveštavate narodne poslanike da ste dali ministru pravo na repliku, kada on može da se javi kada zatraži reč, a to je nešto drugo. Onda ima čak i veće pravo, evo, čak i u prilog ministra, da govori, a nije imao pravo na repliku.
Da razjasnimo, to nama ne smeta, jer sve ono što je rekao u prilog odbrane i svog koncepta, a pre svega govoreći o grupi "Zastava", o dekomponovanju, je strašno, jer kada se ima u vidu da je ministar sa ovog mesta rekao da poslovodno rukovodstvo guši zaposlene, sve vam je jasno kad ste na čelo poslovodnog rukovodstva doveli nekoga kao što je Miodrag Svićević. Upao je tamo puškama.
(Predsedavajuća: Gospođice Jovanović, nisam vam dala pravo na repliku.)
Prema tome vodite računa o pravu na repliku.

Naš amandman se odnosi na član 6, u kome tražimo da se u stavu 3. izbrišu tač. 3, 4, 5. i 6. Moram zbog javnosti, jer vi uopšte ne pratite ni o čemu se ovde govori ni šta sadrži ovako nakaradan predlog zakonskog projekta, da kažem koje su to tačke u stavu 3. člana 6. ovakvog zakona.
Dakle, jednokratni porez kao solidarni jemac duguje fizičko lice koje je član domaćinstva poreskog obveznika. Stav 3. kaže - članovima porodice poreskog obveznika u smislu ovog zakona smatraju se, a tačka 3. je ono što mi osporavamo, braća i sestre i članovi njihovih porodica, zatim 4. bračni drug, 5. razvedeni supružnici, 6. srodnici po tazbini do drugog stepena srodstva, uključujući i srodnike.
Obrazloženje koje sam dala za ovakav amandman je da za članove porodice ne mogu da se smatraju oni koji to nisu u smislu Zakona o braku i porodici. Međutim, kako je ovakav ledž specialis i ovakav zakon o porezu na ekstra dohodak sasvim suprotan osnovama poreskog sistema, Ustavu, republičkom i saveznom, mene ne čudi što ste i u ovom članu napravili takav zakonski projekat, odnosno precizirali da i ovaj član bude u suprotnosti i sa Zakonom o braku i porodici i Zakonom o nasleđivanju.
Dolazi se praktično u jednu neprihvatljivu, a rekla bih i nenormalnu situaciju, da, recimo, razvedeni supružnik, koji je u brakorazvodnoj parnici ili u vanparničnom postupku, a to su obično supruge, kojima se desi takva situacija, regulisale koji je to deo njihove imovine, a sada po ovakvom vašem zakonskom projektu oni dolaze pod udar zakona.
Zaista, neshvatljivo je da sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, gospođa Biserka Živković, koja je sasvim slučajno supruga još uvek aktuelnog ministra MUP-a, Zorana Živkovića, daje ovakve zakonske projekte pred Narodnu skupštinu, kao i resorni ministar.
Postavlja se jedno logično pitanje: ako biste vi primenjivali ovaj zakon na sve podjednako, ako ne biste pravili selekciju, što vam je upravo namera, o čemu smo dosta govorili u načelnoj raspravi i po amandmanima, šta bi se desilo ako bi ostale ove četiri tačke sa onim poreskim obveznicima i onima koji su sticali ekstra profit i ekstra dohodak dobijajući novac od američkog kongresa, a to je već svima poznato od ranije.
Pre dve godine su egzaktni podaci objavljeni za sve one koji su bili vaši medijski magovi, propagirali vašu dosovsku politiku, šta bi se desilo sa takvima koji su dobijali ogroman novac, milione dolara od Soroš fonda, od američkog kongresa, da deluju protiv interesa svoje države i svog naroda, da šire psihološko-propagandni rat, da deluju subverzivno u uslovima rata, agresije NATO pakta, šta bi se desilo sa onima koje vi smatrate kao poreske obveznike a to su braća i sestre, bračni drug, razvedeni supružnici, srodnici po tazbini i ostali koji mogu da kažu - mi smo se takvih izdajnika odavno odrekli. Oni su crne ovce u našim porodicama i mi ne želimo da imamo bilo kakve veze sa njima.
Ne želimo da učestvujemo u onome što su oni radili bilo kada. Smatram da je neophodno da se ovakav amandman usvoji, zbog toga što je čitav zakon protivustavan i zbog toga što je danas šef poslaničke grupe DOS-a, u svojoj neinformisanosti, u svom neznanju, izrekao još jednu u nizu gluposti, a to je i ona da se najpre oporezuje neko, ko se smatra poreskim obveznikom, u smislu nekog od članova ovog zakona, a onda da mu se i ta imovina oduzme, a pominjao je neke stanove, ako oni nisu dodeljeni u skladu sa zakonom.
Morali biste malo više da povedete računa i o onome što radite, i o onome što govorite, i pre svega, da ne uplićete u ovako nebulozne zakonske projekte članove porodica bračnog druga, razvedenog supružnika, jer se juče pokazalo u Narodnoj skupštini da vama ništa nije sveto, nije vam sveta porodica, nisu vam sveti ni narodni poslanici, koje ste mogli juče (po vašem nalogu je to uradila služba obezbeđenja) da vučete, da cimate, i da se najbrutalnije obračunavate sa političkim neistomišljenicima, odnosno sa srpskim radikalima.

Dame i gospodo poslanici, reklamiram Poslovnik u članu 114, koji kaže da su narodni poslanici dužni da identifikacionu karticu nose sa sobom pri izlasku iz sale Narodne skupštine. U skoro svim redovima gde sede poslanici, sada se velikom brzinom kartice uklanjaju iz poslaničkih jedinica. To vidim odavde, dakle gde sede poslanici takozvane Demokratske opozicije Srbije, stoje ubačene kartice, a oni nisu prisutni u sali.
Vi ste lepo rekli da Služba treba da radi taj posao, ali pošto je neko, ko je zadužen za skupštinsku Službu, tik pored vas, sekretar gospodin Georgije Marić, trebalo bi da vodi računa da Služba ažurno radi taj posao, da se pokupe ove kartice i ustanovićemo da nemamo kvorum za rad.