Dame i gospodo narodni poslanici, za mene je sad zadovoljstvo da se ministar Batić vratio. Taman smo se uplašili da ćemo bez njega raspravljati i o ovoj tački dnevnog reda, kao i o sledećoj, o kojoj je izvestilac ministar Batić, koji inače sve vreme dobacuje poslanicima dok izlažu svoje stavove o predloženim zakonima. Meni to ne smeta, vi ministre možete to da nastavite i ovog puta, kao i jutros, ne samo meni nego srpskim radikalima. Ovo je ono što smo očekivali. Ovaj zakon je, takođe, i u markentiškoj i u vašoj obaveznoj ulozi danas na ovom vanrednom zasedanju. Markentiškoj zbog toga što ste ovde samo trebali da napišete da ovo nije Zakon o izmenama i dopunama Zakona o posebnim pravima predsednika Republike, nego zakon koji se odnosi na Slobodana Miloševića. On je ovde, koliko smo mogli da razumemo i iz vaših reakcija sa mesta, a očekujemo i takve reakcije i za skupštinskom govornicom, sasvim sporedna stvar. Govori se o Slobodanu Miloševiću i govori se o činjenici da je i sam premijer Đinđić, na sednici na kojoj je podneo tzv. ekspoze, govorio o tome da će na prvoj sledećoj sednici Vlada odmah da reaguje, resorno ministarstvo, i da uskrati ta famozna prava predsednika Republike. Zamenik predsednika poslaničke grupe naše stranke, gospodin Tomislav Nikolić, koji inače treba edukativno da deluje na sve vas iz DOS-a, i na nekima se i primećuje da se popravljaju polako, i celog jutra vam upućuje zaista lepe savete, vam je rekao da naša poslanička grupa nije posebno zainteresovana za ovaj zakon, iz prostog razloga što mi nismo imali predsednika Republike, odnosno njegov izbor nije priznat 1997. godine. To što ste dobacivali tom prilikom i tako reagovali, samo govori o vašem moralu i onome što pričate juče, a govorite danas sasvim drugačije, jer sami znate da ste i vi pojedinačno te 1997. govorili o činjenici da je dr Vojislav Šešelj zaista i pobedio na izborima za predsednika Republike.
Radi se o tome da ovde nema ničega što je drastično promenjeno, a što je po bivšem zakonu imao predsednik Republike, osim što mu je onemogućeno da koristi službeni automobil sve vreme kada on to hoće, kada poželi, osim toga što sa ovim zakonom, koji vi menjate i nama predlažete, ministar unutrašnjih poslova ne želi da ima ništa, i osim toga što se broj zaposlenih menja. Stoji tu da je razlog za to donošenje po hitnom postupku, i to je taj marketinški deo, to ste vi obećali, i premijer Đinđić, ali stoji da finansijska sredstva za sprovođenje zakona ne treba dodatno obezbediti u budžetu. Međutim, način na koji vi donosite, kroz ovako hitno sazvane vanredne sednice i ovakve zakone, je nešto što vama može da ostvari izvesnu dobit, jer ovakvim zakonskim projektima i ovakvom dosokratijom koju vi sprovodite, vi samo još jednom potvrđujete servilnost prema vašim zapadnim nalogodavcima, koji verovatno očekuju da nastavite sa takvom atmosferom linča, sa takvim pritiscima i sa takvim namerama, koje se pokazuju i u ovom predlogu zakona, a uostalom i u prošlonedeljnoj poseti američkog kongresmena, Libermana, kako beše - demokrate. Rečeno je da će vam dati nekih tričavih 100 miliona američkih dolara pomoći, samo ako sve zakonske projekte uskladite onako kako oni od vas traže, a pre svega one koje se tiču Haškog tribunala, što je inače vaša osnovna preokupacija. Nije naša zabrinutost za Slobodana Miloševića, nego zbog toga što vi sa takvom ostrašćenošću i sa činjenicom da želite takvim marketinškim potezima da stvorite još napetiju atmosferu i političku situaciju u zemlji koja treba da bude mnogo tolerantnija, zašta se mi zalažemo od početka.
Rekli ste i prilikom jutrašnjeg dela ove sednice da srpski radikali zloupotrebljavaju govornicu, da se javljaju po svakoj tački dnevnog reda, a zaboravljate jednu činjenicu, kada već govorimo o ovom delu administracije koja pripada bivšem predsedniku Republike, neki od vas se pozivaju na zapadne parlamente i na uređenost njihovog rada tamo, ja naravno neću...

Meni je uzor, recimo, Ruska državna duma, gde, podsetiću vas, ne samo bivši predsednik, nego aktuelni poslanici u državnoj dumi imaju mogućnost i koriste to pravo da imaju po pet pomoćnika - poslanika i administraciju koja im pomaže u svom radu. Za razliku od njih i za razliku od nas, koji želimo ozbiljno da opravdamo poverenje koje su nam građani ukazali i da ozbiljno razmatramo sva ta pitanja, neki od vas, neki koji su iz Kragujevca, iz drugih gradova, ovde su zavučeni kao u mišije rupe. Vrate se posle vanrednog zasedanja, verovatno napuste ranije sednicu, odu na plaćeni ili već kakav termin, na lokalnu televiziju i tamo govore građanima Kragujevca kako radikali zloupotrebljavaju govornicu i ne govore o onome što je na dnevnom redu. Upravo govorimo o onome što je na dnevnom redu, a bilo bi bolje da i vi krenete da normalnim zakonskim projektima opravdavate poverenje koje su vam građani ukazali na izborima u decembru. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, veoma je malo vremena pet minuta da govorimo o Zakonu o informisanju, čiji predlog je danas pred nama, da se on ukine. Želim da kažem da Zakon o javnom informisanju, koji je Skupština Srbije donela 20. oktobra 1998. godine, meni je lično učinio jednu veliku čast. Naime, dva meseca po donošenju ovog izuzetno demokratskog zakona, koji je na najbolji mogući način uredio oblast i slobodu informisanja u našoj zemlji, takozvana Evropska unija, odnosno Savet ministara Evropske unije, je sačinio listu od 19 nepoželjnih državljana Srbije, kojima je onemogućen pristup u te zemlje. Na tom spisku, mislim pod rednim brojem 14 se našlo i moje ime, sa obrazloženjem da sam uz predsednika SRS-a i njegovog zamenika, tadašnjeg potpredsednika Republičke vlade, generalnog sekretara, koji je tada bio ministar za informacije i kolege Steve Dragišića, koji je i tada bio poslanik i šef poslaničke grupe u ovoj skupštini, učestvovala u zagovaranju i sprovođenja Zakona o informisanju. Zaista, veću čast nisam doživela u svom životu, nego da me takvi zlikovci stave na takvu listu, na tako visoko mesto.
Sada da nešto kažem o samom zakonu, čiji predlog za njegovo ukidanje je danas pred nama. Zakon nije doneo nikakvu represiju, kao što ste vi pokušavali godinama da obmanete našu javnost, već je sprečavao cenzuru, ali je pronađena najbolja mera da se sankcionišu svi oni koji su širili mnoge dezinformacije i laži u našoj zemlji. Za sve to vreme se pokazalo, i danas je jasno iz vaših reakcija, kome je sve smetao ovakav zakon o javnom informisanju. Pre svega, onima koji su po odredbama ovog zakona kažnjavani i platili su te kazne, i hvala Bogu da su ih platili za sve izrečene laži. Mnogi u našoj zemlji i predstavnici opozicije, tadašnje, a sada vlasti, pre svega, mnogi novinari koji su bili u njihovoj funkciji, su Zakon o informisanju koristili da kroz izražene medijske manipulacije, da za sve nas koji se borimo protiv politike Amerike i zapadnih zemalja kažu da smo primitivci, ovakvi ili onakvi, a da prikažu kako je humano da se bombarduje naša zemlja, da se dalji obruč tadašnjih sankcija steže i da nam se stvaraju nemogućnosti da delujemo kao sav normalan svet. Ti, tzv. nezavisni mediji, koji su imali najviše primedbi na ovakav zakon, su po priznanju tadašnjeg američkog državnog sekretara Medlin Olbrajt, samo u 1999. godini, dakle, odmah posle usvajanja i primene ovog zakona, dobili za pomoć i za razvoj tih nezavisnih medija i njihove čuvene Anem mreže 100 miliona dolara. Naravno, nastala je velika pometnja među koordinatorima u toj grupi Anem, među nezavisnim medijima i njihovim uređivačkim kolegijumima, kome je koji deo od tog kolača pripao. Svakodnevno ste kukali i plasirali ste laži kako smo mi nedemokrate, kako je zakon nedemokratski i kako vi niste u mogućnosti bilo šta da kažete. Svako ko se drznuo od nas, da li su to bile konferencije za novinare, da li je to bio bilo kakav javni nastup, da kaže kako ste otvoreno i neprijateljski delovali uz pomoć takvih medija, vi ste nazivali najužasnijim imenima.
Zakon je zabranjivao reemitovanje programa Glas Amerike, Dojče Vele, BBS, SNN, Frans Internacional, Radija Slobodna Evropa zbog specijalnog propagandno-psihološkog rata koji je vođen protiv naše zemlje. Naravno, najveći donatori za sprovođenje takve politike, takvih tzv. nezavisnih medija, su kasnije otkriveni, a to je, pre svega, Američka organizacija za razvoj, Institut za otvoreno društvo, tzv. Soroš fond, na koji ste vi ponosni, naročito na Sonju Liht, britansko Ministarstvo za spoljne poslove, Evropska unija. Ministarstvo za informisanje, na čijem čelu je bio najbolji ministar iz te oblasti u istoriji Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, je svojevremeno podnelo zahtev za pokretanje postupka protiv nekih medija, šiptarskih terorističkih medija. Smešna vam je i današnja situacija na jugu Srbije, pa vam je verovatno i smešno to što ću da vas podsetim šta je pisalo u tim terorističkim šiptarskim medijima.

U jednom od njih je objavljena priča kako šiptarski teroristi ubijaju Srbe, a "njihove glave lete u nebo kao tikve". Mi smo takve gonili, vi ste takve hvalili, borili ste se protiv nas u to vreme. To činite i sada sve izraženijom cenzurom. Danas je u Srbiji, dame i gospodo poslanici, najveći medijski mrak koji je ikada postojao, gori od Titovog režima. Vi imate sedam ili osam dnevnih novina koje apsolutno sve isto pišu. Ne morate da kupite ni jedne druge. Kupite jedne, sve ostalo je preslikano.

Da vam kažem samo još i to da mi nismo koristili u onoj meri Zakon o javnom informisanju, upravo te odredbe vi danas ukidate, ja bih, zaista sa zadovoljstvom, koristila dalje da vaša skupštinska većina neće da ukine upravo te odredbe zakona, pre svega zbog činjenice da su mnogi lokalni mediji, a naročito je to bilo izraženo u vreme kampanje za septembarske izbore...

(Predsednik: Molim vas da završite diskusiju.)

završavam, gospodine predsedniče... obilovale lažima, dezinformacijama, pa je tako postojao osnov za pokretanje prekršajnog postupka pred nadležnim organom protiv Radio televizije Kragujevac, zbog toga što je jedna gospođa iz tzv. ženske mreže u ovoj skupštini otvoreno preko tog medija pozivala na rušenje režima u Beogradu, ako treba i u krvi. Hvala.

(Narodni poslanik se javlja za reč.)

Dame i gospodo poslanici, pre svega želim da izrazim zadovoljstvo što smo napokon otpočeli sa nastavkom sednice, posle pola sata predsedavajući je uspeo da obezbedi kvorum. U isto vreme kada govorim o Predlogu zakona o amnestiji, pošto se i ministar Batić vratio, treba svakako da podsetimo na činjenicu da Trećem vanrednom zasedanju, dakle, pored .... i izbora nove republičke vlade, ne prisustvuje republički premijer, Zoran Đinđić, i sama ta činjenica i celokupno ponašanje poslanika DOS-a u toku prepodnevne rasprave, diskusija o ovom veoma važnom predlogu zakona, govori mnogo da ste vi uljuškani u vaše poslaničke fotelje, da vam bezbrižan osmeh na licu lebdi sve vreme i da vam svakako nije stalo do toga ni o čemu se ovde govori, ni kako će građani Srbije da reaguju na sve vaše poteze.        
Stav Srpske radikalne stranke (da pređem, pošto vidim da ste nestrpljivi, na Predlog zakona) da glasa za Predlog zakona o amnestiji su veoma detaljno obrazložili srpski radikali u prepodnevnom zasedanju, i on je, pre svega, motivisan činjenicom da su to humani razlozi, odnosi humanog društva prema onima koji su osuđeni, pre svega želja da se na taj način deo njihove odgovornosti za učinjena dela amnestira. I to što je jutros, obraćajući se nama, ministar Batić rekao, da se stvorila neka fama da će sada svi da izađu iz zatvora, pa neće svi, gospodine Batiću, nego oni koji će steći uslove po ovom zakonu i koji imaju tu mogućnost na osnovu do sada odležane kazne i na osnovu onog preostalog dela, ali u kontekstu ovog procenta koji se zakonom predviđa.
I naravno, mi smo apsolutno saglasni sa činjenicom da je bio potreban ovaj amandman, da se od amnestije izuzmu lica pravosnažno osuđena za krivično delo silovanja, protivprirodnog bluda nad nemoćnim licem i nad onima koji nisu navršili 14 godina. Ali, pre svega treba da podsetimo kako je došlo do tog amandmana. Da ne biste dovodili dalje javnost u zabludu, da ne biste bacali prašinu u oči, da ste vi naprasno, na insistiranje ministra itd. i pojedinih članova Odbora, došli na tu ideju i predložili ovaj amandman, svakako treba svi mi da imamo u vidu da je to bilo pre svega pod pritiskom dela zatvorenika i pokazalo se da je i kodeks zatvorenika, moralni kodeks, mnogo veći od nove srpske vlade.
S druge strane, pokazalo se da, s obzirom na činjenicu da čitavo pre podne niste, bar sa nekim malim delom griže savesti, reagovali na ono što su vam govorili srpski radikali, da na ovaj način želite da amnestirate šiptarske teroriste za sve zločine koje su počinili po našim zakonima, pa da ste amnestirali ubicu koji se vratio na mesto zločina, Havijera Solanu, grleći se i ljubeći sa njim pre neki dan ovde u Beogradu, vi ste zapravo pokazali da se vaša politika i nebriga, pre svega za srpski narod i srpski nacionalni interes, izražava i kroz ovakav predlog zakona. Ja sam apsolutno uverena da ste vi bili u situaciji da posle Drugog svetskog rata amnestirate Nadu Šakić da biste to uradili. Gospodin Batić je posle sedam godina doveo onog nesrećnog hohštaplera Milana Panića ponovo u našu zemlju, na već poznati način, uz duge i kratke cevi upali su u Galeniku, a tema je ta, u kontekstu Zakona o amnestiji, da je taj isti Milan Panić, bez ovakvog zakona, znači na svoju ruku, jer takva mu je priroda, očigledno kao i celokupna vaša, amnestirao od zločina ozloglašenu Mandu, ustaškog zločinca, koja je pobila toliku srpsku decu i toliko srpskog stanovništva, a koja je inače kod ustaša dočekana kao heroj.
Za to isto vreme srpskim patriotima, kao što smo mi, srpski radikali, vi se obraćate sa podsmehom, a ministar Batić zaista vrlo neuverljivo pokušava da kaže kako ovde sede nekakvi lažni patrioti. Da to nije tako, gospodine Batiću, treba da znate da ste Vi ministar u Vladi gospodina Đinđića, koga bi pre svega neko novim zakonom da amnestira. Ko će da amnestira gospodina Đinđića, koji danas nije ovde ili zbog toga što su mu Amerikanci u udvoričkoj poseti u Vašingtonu zavrtali ruke na leđa i jasno mu rekli da nema nikakvo zeleno svetlo da rešava situaciju na jugu Srbije i zbog toga što celokupnim ponašanjem ne samo Đinđića, nego svih ministara u novoizabranoj vladi DOS-a, mi dolazimo u situaciju da ćemo tek osećati velike posledice svega toga.
Gospodin Batić je, obraćajući se nama poslanicima jutros, rekao da Vlada neće da prihvata nikakve ucene i ultimatume. Verovatno ste mislili na te zatvorenike i na one koji tek treba da idu na izdržavanje kazne, ali to jednostavno nije tačno. Vi prihvatate sve ultimatume i sve ucene koje vam stižu od vaših zapadnih nalogodavaca. Svakoga dana pokazujete sve veći stepen servilnosti i koga vi možete da ubedite da nećete da prihvatite tako nešto?
Onda ste rekli da nećete da budete blagonakloni prema eskalaciji kriminala u našoj zemlji, da ćete novi krivični zakon u Republici Srbiji da upravo primenite najefikasnije što možete. Međutim, to jednostavno nije tačno, jer po onoj narodnoj ipak pogledajte prvo mangupe iz svojih redova, pa onda govorite o tome koliki je stepen kriminala, ko su oni koji tek treba i da odgovaraju, da izdržavaju zakonske kazne zbog toga što su spalili zgradu Narodne skupštine, izvršili puč u našoj zemlji i protivustavnim, pre svega nedemokratskim ponašanjem, pokazali kakva je priroda ove vlasti. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, umalo se uplaših da ministar Vlahović nije ovde, vidim, seo je u Đinđićevu fotelju, to nešto znači već, a i moram prvo da pogledam kakav mu je izraz lica, da li se smeje, jer tri sata, koliko traje ova diskusija, non stop se smeje, raspoložen je ministar, i dobro je da čuje šta mi još imamo da kažemo o ovom predlogu zakona.
Najpre bih rekla da od svih poslaničkih grupa koje u ovom sada sazivu deluju u parlamentu Republike Srbije, jedino je SRS za proteklih deset godina bila istrajna u tome i zagovarala hitno sprovođenje svojinske transformacije u našoj državi. Podsetiću vas da su poslanici SRS i u Veću građana i u Veću republika u prošlom sazivu tri puta glasali protiv prolongiranja Zakona o obaveznom roku za procenu vrednosti društvenog kapitala. Mi pred sobom imamo zakon koji predviđa da se po već postojećem zakonu stopira privatizaciji kroz izmene i dopune zakona i mislim da je to još jedan dokaz u prilog tvrdnjama SRS, a to je sve očiglednije i za mnoge građane Srbije, da ste vi iz DOS-ovske nesposobne vlasti nespremni da uđete u ekonomske reforme koje ste obećavali. To su bila prazna predizborna obećanja, i da će država, koja je ionako u teškoj ekonomskoj situaciji, sa vama na vlasti biti još neefikasnija, kao i celokupna naša privreda.
Znači, deklarativno ste se zalagali u kampanji za privatizaciju, deklarativno ste se zalagali proteklih 10 godina, a danas nemate koncept privatizacije po nekom vašem modelu, sa kritičkim osvrtom i nas radikala na već postojeći Zakon o privatizaciji.
Pored toga što stopirate privatizaciju, vi ste doveli radnike preduzeća, koja su u tom fantastičnom talasu, a to je valjda pohvalno, a neki se od vas kritički osvrću na to, rekao je gospodin Vlahović, u fantastičnom talasu, od novembra meseca, 500 preduzeća u našoj zemlji je ušlo u proces svojinske privatizacije po važećem zakonu i mi ne vidimo šta je tu sporno, dakle, doveli ste te radnike iz tih preduzeća koja nisu otpočela sa procesom privatizacije po postojećem zakonu u neravnopravni položaj. I tek kasnije, početkom ove rasprave, došao je ministar Dragan Milovanović, koji je trebao da smiri sindikalce, našli ste kompromisno rešenje, danas ste nam dali amandman i rekli da ćete u roku od šest meseci doneti novi zakon o privatizaciji. Onda je kasnije ministar Vlahović taj rok smanjio na tri meseca i videćemo šta će od svega toga da se desi. Međutim, to još jednom pokazuje vašu nespremnost i nesposobnost da ovaj veoma važan problem u našoj državi rešite, pre svega zbog toga što to nije jedini problem koji ste nesposobni da rešavate, jer svakoga dana se problemi nagomilavaju, sami ih nagomilavate, ovaj je jedan od najvećih, najdelikatnijih, pored eskalacije šiptarskog banditizma i terorizma na jugu Srbije.
Poptuno je bilo jasno da je vaš cilj bio u predizbornoj kampanji da nudite prazna obećanja, a pre svega da se dočepate svojih ministarskih fotelja, a danas su one uglavnom prazne. Od sedam potpredsednika Vlade, danas u popodnevnom nastavku zasedanja više nema ni jednog. Sve više ispunjavate uslove svojih zapadnih nalogodavaca posle petooktobarskog puča koji ste izvršili, vi ste preuzeli institucije, mnoga preduzeća, banke u ovoj zemlji, a sada ste nesposobni da danas ovde pred poslanike izađete sa konceptom privatizacije.
Period suspenzije privatizacije svakako će biti mnogo atraktivan za većinu vas, odnosno vaših partijskih kompanjona, koji su na takav način ušli u velika preduzeća u našoj zemlji. Ja sam danas spomenula neka od njih, a naročito bi to bilo važno i verovatno će biti važno i za samog ministra Vlahovića, imajući u vidu da je on od jula prošle godine, kako je i stajalo u njegovoj pompeznoj biografiji kada ga je Đinđić predlagao za ovaj resor, direktor agencije koja upravo vrši procenu vrednosti kapitala i vršila je u mnogim preduzećima u našoj zemlji.
Sam ministar, pre nekoliko dana izjavio da je najveća preokupacija njegova u ovom momentu, pored toga da napravi neki zakon, a valjda će uspeti u roku od tri meseca, da u ovoj godini mi otvorimo tendere za prodaju bar četiri velika preduzeća, pogodite koji su to sistemi i ako bi barem dvadesetak srednjih preduzeća bilo predmet transakcije, on bi bio sasvim zadovoljan. Samo nam još ostaje da nam ministar Vlahović objasni kakve su to transakcije, ko će da ih vrši i kakvu će ulogu imati Diloj Tuš, na čijem je čelu on bio od jula prošle godine.
S druge strane, veoma je važno da nam se kaže, naročito nama koji dolazimo iz Kragujevca, kako će se vršiti privatizacija "Zastave", kada imamo u vidu to da se jedino Srpska radikalna stranka od početka zalagala da se taj veliki gigant privatizuje. I 1992. godine, kada smo o tome govorili, tadašnji direktorski lobi, koji vi sada stvarate u okviru DOS-a, isti takav lobi nam je odgovarao da "Zastava ne treba da bude šrafciger industrija. Kakva će "Zastava" biti sada kada se u njoj ništa ne proizvodi od kako je dugim i kratkim cevima tamo upao Miki Savićević, koji je kao samoupravljački direktor samo u jednom danu na londonskoj berzi prokockao po svom sopstvenom priznanju, ali kaže to je bio manir tog tadašnjeg posla u velikom Geneks sistemu, 20 miliona dolara.
Moram da vas podsetim na to da je Srpska radikalna stranka 29. septembra prošle godine, na prekinutoj sednici, a to je ušlo u dnevni red ove skupštine, podnela Predlog zakona o svojinskoj transformaciji, zakona koji bi omogućio da ta transformacija bude objektivna, transparentna, oročena i pre svega je sačinjena od grupe eksperata iz redova Srpske radikalne stranke, a pre svega gospođe Tabaković, bivšeg ministra za svojinsku transformaciju. Naravno, mi smo danas mogli da nastavimo tu sednicu, jer ona je prekinuta, kao i Zakon o radio-televiziji Srbije, na toj prekinutoj sednici. Vama se žurilo da uđete u onu trojnu prelaznu koaliciju i taj naš zdrav projekat Zakona o svojinskoj transformaciji nije na žalost došao na dnevni red. Vas ćemo morati da sačekamo i videćemo kada će to biti.

Dame i gospodo poslanici, za buduću srpsku vladu, čiji je ekspoze danas izneo mandatar za sastav Vlade, gospodin Zoran Đinđić, mi već unapred znamo da će ionako tešku i složenu situaciju, u kojoj se našla naša država i naš narod, da učine još mnogo težom, sa nesagledivim posledicama, koje ćemo postepeno da osećamo, ali koje će biti dalekosežne i koje će da koštaju i srpski narod i srpsku državu narednih ko zna koliko godina.
Potezi koje će gospodin Đinđić da povlači sa svojim skrpljenim ovakvim kabinetom, a vidim da već dve trećine budućih članova Vlade nije u sali već više od sat vremena. Očigledno da im je dosadno ono što govore predstavnici Srpske radikalne stranke, mi koji argumentovano nastupamo ovde svo vreme. Dakle, mi smo apsolutno sigurni i na osnovu onoga što je on rekao, i na osnovu poznavanja i političke i lične biografije i gospodina Đinđića i svih predloženih članova Vlade, da vi niste nikako u stanju, niti ćete biti, da obezbedite pravu političku stabilnost i sigurnost u ovoj zemlji i da ćete političku atmosferu dovesti u jednu normalu i da ćete, pre svega, da zavedete red u svim državnim institucijama, što besomučno pominjete protekla tri meseca.
To jednostavno nije moguće zbog toga što i ova predložena Vlada u celini, na čelu sa gospodinom Đinđićem, predloženi potpredsednici, neki od njih su ovde, i svi ministri pojedinačno, niti su sposobni, niti su spremni da se uhvate u koštac sa svim nagomilanim problemima u kojima smo se mi našli. Revolucionarni zanos, vidim, toliko je obuhvatio gospodina Đinđića, a to se i primetilo u toku njegovog izlaganja ekspozea, da je on "zaboravio" samo jednu sitnicu, da se vi iz interesne političke grupacije, koja sebe naziva Demokratska opozicija Srbije, već skoro četiri meseca nalazite na vlasti u Srbiji, a tri meseca u SR Jugoslaviji, a u Srbiji u trajnoj koaliciji, u trajnom paktu, nazovite to kako god hoćete i na osnovu toga, a pre svega, onoga što radite na saveznom nivou, gde uveliko vršite vlast, možemo da ocenjujemo i da donesemo već sada neki sud i zaključak o tome, šta ćete biti u stanju da uradite, a što će biti pogubno za sve nas.
Dobro su poznati svi vaši potezi koje povlačite na saveznom nivou. Poslanici SRS u Veću građana i Veću republika su to, na sednicama koje su bile, isticali onda kada se govorilo o predloženom saveznom budžetu za 2001. godinu. Ne verujemo da će bolja situacija biti i na republičkom nivou. Gospodin Đinđić zaboravlja još jednu sitnicu, a to je da je ta interesna grupacija DOS, koja vrši vlast na saveznom nivou, napravila katastrofalno loše poteze na međunarodnom političkom planu, koji već sada koštaju nas i koji će nam stvoriti mnoge probleme u međunarodno - pravnim odnosima, a naročito zbog toga što ste tražili, šalterski prijem SR Jugoslavije u Ujedinjene nacije i time ste izbrisali 200 godina naše državnosti. Naravno, posledice svega toga, naročito oko pitanja plaćanja ratne štete Muslimanima i Hrvatima, pitanje sukcesije, sa vašim vajnim ekspertom Dinkićem, već ćemo osetiti.
Gospodin Đinđić je pre dva meseca, pri zahuktaloj izbornoj kampanji pred prevremene republičke izbore DOS-a na čijem je čelu bio, uspeo, nekako, radi se o konferenciji za novinare koja je održana u Medija centru, da uz pomoć onih koji su mu asistirali pronađe gde se na mapi nalaze Bujanovac, Preševo i Medveđa. Posle toga je obećao napaćenim Srbima koji žive na jugu Srbije, ove tri opštine, Srbima koji žive na području naše južne pokrajine Kosova i Metohije, da će odmah posle 23. decembra, dakle, kada on sedne u svoju premijersku fotelju, zajedno sa svojom klikom, da reši pitanje, kako je on rekao "naoružanih Albanaca". Jer, ono što su eskalacije šiptarskih bandita, balista i terorista, vi nazivate - akcijama naoružanih Albanaca. Pri tome prenebregavate činjenicu, danas to uopšte niste pomenuli iako su ti napadi šiptarskih bandi eskalirali u toku prošle noći i u toku jutra, da se radi o tome da su ti šiptarski banditi okupirali pre dva i nešto meseca 200 kvadratnih kilometara naše teritorije u kopnenoj zoni bezbednosti, da se to povećavalo, da je to sada mnogo više i da minobacačkim napadima ugrožavaju sigurnost i bezbednost preostalog stanovništva na tom području i da su se, već odavno, šiptarski banditi ukopali nadomak centra Bujanovca.
Naravno, vama to nije važno. Izbori su prošli. Vi ste dobili taj broj glasova, taj broj mandata i danas ćete, sa svojom skupštinskom većinom, da izglasate ovako nakaradnu Vladu. Opšta konfuzija i more protivurečnosti, po mnogim pitanjima, sve vreme vladaju u vašoj interesnoj grupaciji, odnosno, koaliciji DOS. I, ovo što smo mi srpski radikali, štiteći Ustav i zakon, pre svega, izborni zakon koji je izglasan u ovoj skupštini, a što ste vi u prvim minutima dostavnika na novoj televiziji, Radio televiziji Srbije, jer ste staru zapalili, nazvali opstrukcijom Srpske radikalne stranke, dakle, to ponavljanje izbora na pojedinim izbornim mestima 10. januara vama je dobrodošlo, jer zbog svih tih protivurečnosti i cele te konfuzije koja je nastala i konglomerata od 18 političkih stranaka, strančica i među tim liderčićima, dobili ste na vremenu, da se usaglasite oko resora i personalnog sastava budućeg vašeg kabineta.
Da je gospodin Đinđić pravi politički komesar post -revolucionarnog komiteta govore svi ministri koji se nalaze u njegovim redovima. Neki od kolega iz SRS su izbrojali koliko je to godina, koliko vi pojedinačno imate na vlasti, pripadnici bivšeg komunističkog režima i na tom poslu ste se dokazali. Znači, u bivšoj Jugoslaviji i za vreme jedne takve diktature i autokratije. Naročito je to izraženo kroz odnos prema nama koji drugačije od vas mislimo, a naročito kroz atmosferu medijskog linča, koja je bila najizraženija, prema predstavnicima SRS u predizbornoj kampanji i za septembarske i za decembarske izbore. Ne postoji ni jedna televizija na lokalnom nivou u Srbiji, koja je pod vašom ingerencijom, a da je na njoj mogao nesmetano da gostuje, da govori predstavnik SRS. Dakle, mi koji smo bili kandidati za poslanike, da ne govorim o redovnim konferencijama za novinare političkih stranaka.
Sama činjenica da sam ja iz Kragujevca i da tamo imate tzv. Radio televiziju Kragujevac, dovoljno govori sama za sebe, a oni koji mogu da prate šta ta televizija emituje, pre će videti sve ono što je tog dana izjavio novi hrvatski ustaški pobornik Stjepan Mesić, a ni jednu reč od srpskih patriota, od onih koji izlaze pred birače za izbore.
Tako ste vi "demokrate" i o tome neprestano govorite, pokušavajući da obmanete celokupnu javnost. Mi srpski radikali smo oduvek kritički i argumentovano govorili i onda kada smo bili opozicija levičarskom režimu, a pokazalo se od vaše petooktobarske revolucije i u Saveznoj skupštini, doduše, a mi retko, gde god smo imali priliku, govorili smo argumentovano i to ćemo činiti i ubuduće, o svim vašim pogubnim potezima.
Eksperti su prava priča. Neki od njih već sada polako ulaze i sedaju na svoja mesta. To su eksperti koje ste vi predvideli za vaš budući kabinet, za buduću srpsku vladu. Tu će doći, gospodine Đinđiću, do velikih problema sa predsednikom SR Jugoslavije, gospodinom Vojislavom Koštunicom, predsednikom Demokratske stranke Srbije, da to baš nije taj koncept, da to baš nije ono što vaši koalicioni partneri zagovaraju na saveznom nivou, jer je činjenica da su budući ministri "eksperti" u ovoj srpskoj vladi koju planirate, malo drugačiji od onih na saveznom nivou. Tamo su oni koji predstavljaju Grupu 17-plus, minus, kako se već zove, a ovde su predstavnici, kao što je gospodin Pitić, Vlahović iz Ekonomskog instituta. To može da dovede do nekih konflikata i o tome morate, svakako, da vodite računa.
Vreme koje je, protivno Poslovniku i ovome što je rekao na početku današnjeg zasedanja gospodin Maršićanin, predsedavajući, ograničio, mi ne dozvoljava da govorim pojedinačno o svakom od predloženih ministara. Mnogo toga bi moglo da se kaže i interesantno je za našu širu javnost, za građane koji prate ovaj prenos, pre svega za vas koji sedite ovde. Ja ću morati da se osvrnem samo na neke od njih, naravno argumentovano, slično svemu onome što sam govorila u prvom delu svog izlaganja.
Za nas srpske radikale i za celokupni srpski narod kulturna tradicija, naša kulturna baština, koju negujemo kroz vekove je svakako jedna jedinstvena civilizacijska osnova na kojoj se formira svest o sopstvenom identitetu. I, pored toga, što ćemo da glasamo u celini protiv ovakvog predloga, protiv onoga što je izneo gospodin Đinđić, apsolutno je neprihvatljivo, ne samo za nas iz SRS, nego, verujem, i za sve one, koji možda ne znaju šta govori i šta zastupa gospodin Branislav Lečić, to što on patriotizmu i junaštvu pretpostavlja poniznost i ulizištvo prema onima koji žele da unište Srbiju i srpski narod, koji žele da rasparčaju našu zemlju.

Još jedan minut, ako dozvolite, ja ću da završim. Svakako je začuđujuće to što su za gospodina Lečića primitivni i nepismeni ljudi oni koji našu međunarodnu političku poziciju ne vide u NATO paktu i oni koji se suprotstavljaju svetskoj tiraniji novih svetskih moćnika, i oni koji se suprotstavljaju svemu onome što brane pravdoljubivi i slobodoljubivi narodi, kakvi smo mi - Srbi. Da ne govorim o indicijama, koje su sasvim jasne, koje postoje, da će njegovim imenovanjem na čelu ovog resora da se stvori mogućnost da se takozvani Fond za otvoreno društvo ili Soroš fondacija, znate čija je to organizacija, izrazito antisrpska, infiltrira i u institucije sistema, odnosno u kulturne institucije koje su pod ingerencijom Republičke vlade.
Finansijski eksperti su, opet, priča za sebe. Prekjučerašnja izmena Zakona o ministarstvima, uvođenje čudnog ministarstva za finansije i ekonomiju, i dovođenje na čelo tog resora gospodina Đelića, su takođe interesantni i za poslanike i za našu širu javnost, jer je dobro poznato da je u ovako teškoj situaciji u kojoj smo se našli, a vaših šest milijardi dolara obećanih pomoći, koji samo što nisu stigli, a nikako ne stižu, teško nama sa ovakvim ministrom na čelu ovog resora. Gospodin Đelić je rekao da je 5. oktobra, to je njegova izjava bila, a i u danima posle toga, od sreće je plakao u Parizu, što se desilo to da neko zapali zgradu Savezne skupštine, državnu televiziju, da izvrši puč u ovoj zemlji.

Bojim se da će građani Srbije plakati sa njim na čelu ovog resora. Pitanje je kako će on da projektuje republički budžet, kada se dobro zna da su iz svake zemlje u kojoj je bio, oni koji su ga tamo doveli, morali da pribegnu tome da ga što pre oteraju. Tako je bilo u Poljskoj, tako je bilo i u Rusiji, gde je bio ni manje ni više Čubajsov savetnik i gde je doveo u ekonomski kolaps ovu, nama prijateljsku državu.
Sve u svemu, u predstavnicima Srpske radikalne stranke imaćete oštre kritičare, argumentovano ćemo vas kritikovati. Pretpostavljam da će to vama, kao i sada, biti samo smešno, jer na sve ono što su iznele moje kolege za govornicom, o tome kako vide budući rad Vlade gospodina Đinđića, ništa niste imali da kažete i nećete imati da kažete argumentovano, jer je istina sve ono što smo rekli. U nama ćete imati čvrstu, konstruktivnu i veoma jaku opoziciju, i građani Srbije će videti - ohlade se glave, prođe neko vreme - da smo mi bili u pravu kada smo govorili o tome kakvi ste vi i kakvi su vaši ljudi iz tog, kako tako skrpljenog, kabineta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne zna čovek poneki put kako da se odnosi prema ovim mišljenjima Vlade, jer su toliko kontradiktorni i aljkavi u pravom smislu reči, jer imamo dva izveštaja Vlade. Jedan je od 30. juna, a drugi je od 7. jula. Jedan potpisao Labus, drugi – Koštunica.
Ovaj prvi, koji je uticao na produbljenje ekonomske krize u našoj zemlji, Miroljub Labus sa pozicije potpredsednika Savezne vlade, kasnije preuzet od Koštunice kao predsednika republičke Vlade, možda je nešto od ovoga i video, ali ne verujem, kao što je to juče bio slučaj sa onim drugim izveštajima, Vojislav Koštunica je sve ovo pogledao i potpisao.
Zaista sam u pravu kada tvrdim da mu neko podmeće da potpisuje ovakva obrazloženja Vlade. Znate, jedan čovek, doktor pravnih nauka, legalista, da piše poslanicima – ne prihvata vam se amandman, s obzirom da u obrazloženju nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu amandmana. Malo bi originalniji bio, ipak je rečit čovek, voli puno da piše i da govori, više u pisanoj formi nego ovako, i prosto neverovatno da Vojislav Koštunica šalje ovakva obrazloženja.
Sve i da jeste on to napisao, odnosno potpisao, a neko mu podmetnuo tamo, zakon sam po sebi suštinski ne donosi ništa novo, to je dopuna zakona protiv koga je bila SRS. Nije u pravu predsednik Skupštine. Znate, nekada ima te nastupe navodne dobrote i onda hoće sa svima da bude fin, on je taj koji je predsednik svima; pa ode na državnu televiziju, pa na neku drugu, pa svi smo mi zajedno, pa mi smo jedno – nismo predsedniče, jer mi smo opozicija, samo trenutno, uskoro ćemo da budemo vlast.
Ima nas najviše ovde i glasali smo za ove zakone. Mi jesmo učestvovali u procesu donošenja, ali znate u kom smislu: evo, u ovom, dakle, da kažemo da zakoni nisu dobri, da su sa stanovišta, ne programa SRS, to je osnovno, nego primenljivosti u praksi – neprihvatljivi. Ovaj zakon je dokaz da će agencija koja će da vrši registraciju preduzetnika, a otpočeće sa radom 2005. godine i nastaviće aktivnije da se bavi time u 2006. godini. To je dovoljan dokaz.
Drugo, ministar Bubalo nema ništa novo da nam ponudi kada je u pitanju poslovanje privrednih subjekata u Srbiji, osim one tričave pomoći "Zastavi" i još ponekim fabrikama, u smislu da to jesu možda u ovom trenutku neki pomaci, ali daleko od toga da su spektakularni i da će ovaj Zakon o registraciji da donese u tom smislu nešto kvalitetnije i novo.
Ovaj član 54. osnovnog zakona, odnosno 21. u izmenama i dopunama Zakona o registraciji privrednih subjekata, koji sam predložila da se briše, nije znak da je onaj prethodni član 54. dobar, jer ovaj član govori, odnosno celo to poglavlje – o prijavljivanju smanjenja, odnosno povećanja osnovnog kapitala, ali pre će biti da se u srpskoj privredi kapital smanjuje nego što se povećava.
Mnogo je bilo reči na početku vladavine ove koalicije i u ekspozeu premijera, posle u istupanju ministra Bubala, kako će biti direktnih stranih investicija, podizaće se fabrike, a od toga samo jedan "Metro", sami ste priznali, i vi i ovaj Parivodić, pre nekoliko dana, i ništa više za godinu i po vaše vladavine. Čemu onda ovi zakoni, usklađivanje sa Evropskom unijom.
Ovaj vam juče poručio – ko zna kada će se uopšte razmatrati prijem Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju, i mi to uporno govorimo, jer Turci, koji na to čekaju od 1963. godine – dobijaju odgovor da je pitanje kada će sa njima da krene da se razgovara. A zamislite sa nama, to nije u planu ni za narednih 15 godina, a svako vam je obrazloženje isto.
Onda priznajete i svoju nesposobnost. Ministre Bubalo, vi ste zaista svojevoljno, velikodušno i veoma ozareni prihvatili rešenja kada su u pitanju privredna društva i ovi zakoni koje vam je ostavio Vlahović, pošto je on predstavnik one katastrofalne dosovske garniture koju smo mi radikali oterali sa vlasti.
Kada je došao zakon na dnevni red vas dvojica kao rođena braća, sve se lepo tapšete po ramenu, slažete se, niti on ima primedbe na vaš rad, niti vi na njegov račun i šta sada predstavljaju ovi zakoni­? U pomaku privrede apsolutno ništa. Oni su jedan knjiški prikaz toga šta će da radi Agencija, a zašto je problem što se tiče ljudskih resursa i kažete – u pogledu obezbeđenja konačnih softverskih rešenja i hardverskih resursa i mogućnosti koje bi, eventualno, u asistiranju kod ovog posla, mogle da pruže jedinice lokalne samouprave.
Odoste vi daleko sa tom pričom, vi i ova vaša smeškava družina, ovaj čovek i ova žena koji su došli iz Ministarstva, što se smejulje, sve im je lepo i smešno. Nećete na kraju da se smejete. Kiseo je osmeh zato što nema nikakvih rezultata. Smeju se poslanici zato što znaju da ovo pričam iskreno i od srca, za razliku od vas koji morate tako na veštački način da reagujete i onda mislite da je smešno, a nije.
Bilo bi dobro da je sve lepo i šareno i da je osmeh građanima na licu, onima koji treba da izvrše registraciju svojih privrednih subjekata. Uvek iz meseca u mesec nove obmane, nove laži. Pre nekoliko dana pozvao me jedan od preduzetnika, taj koji mora da se registruje, a pitanje je koliko ih je ostalo u Srbiji, sa područja opštine Topola, Šumadijski okrug.
Čovek se dugi niz godina bavi preradom drveta i trudi se zaista da svoje proizvode, i sve ono što može da postigne sa opremom koju ima, kvalitetno uradi, da nešto izveze. Čuo je, da li od vas ili od ovog vašeg kolege Parivodića ili Dinkića, koji obećava sve i svašta, da ima veoma povoljnih kredita za kupovinu nove opreme za preduzetnike. Zove mene i kaže: Nataša, gde mogu da apliciram za takav kredit, voleo bih da unapredim svoju proizvodnju. Šta da kažem čoveku nego da mu odgovorim da vi lažete. Lažete jer toga nigde nema.
Bio je juče Lalović ovde, obećao nezaposlenima kredite, čak i onima koji nikada nisu bili na evidenciji za zapošljavanje, od 5 do 20 hiljada evra. Naročito su u Kragujevcu ljudi bili zainteresovani zbog toga što je, u odnosu na broj stanovnika, broj koji ne radi – veliki. Zna gradonačelnik Kragujevca da toga nema, znate svi vi i opet nam govorite i pokušavate da ubedite ovaj narod i celokupnu srpsku javnost kako se prave neki pomaci.
Sama registracija privrednih subjekata, mrtvo slovo na papiru – ne znači ništa. I kažem vam, kada je u pitanju povećanje ili smanjenje kapitala, o čemu govori član 54. na koji sam podnela amandman, ne znači ništa u odnosu na taj procenat koji privreda u Srbiji beleži kada je u pitanju proizvodnja. Proizvodnja, a ne krediti, ne zaduživanja, ne samo smanjenje javne potrošnje, nego isključivo proizvodnja je jedini način da se dođe do nekih pomaka i do prosperiteta.
Pošto završite na brzinu raspravu o amandmanima na Predlog ovog zakona, opet se osvrnete na činjenično stanje i vidite da je privreda Srbije u veoma lošoj situaciji, industrijska proizvodnja u odnosu na prošlu godinu – u zaostatku, odnosno sa nekoliko procenata manje i to je ono o čemu vi, pre svega, treba da mislite.
A da li će ova agencija, protiv čijeg osnivanja smo bili, da počne da radi intenzivnije pre ili kasnije, to je apsolutno nebitno u celoj ovoj priči, i zbog činjenice da privreda svakog dana beleži lošije rezultate i da ljudi, zainteresovana mala preduzeća, oni koji žele da unaprede proces proizvodnje, da uposle nekog novog radnika – nemaju kome da se obrate, već jednostavno čuju nešto, pomisle da dolaze do nekih novih aranžmana, kao ova nova kreditna linija potpisala, zamislite, Vlada Republike Srbije sa Delta bankom. Gde nađoste njih?
U najmanju ruku to je sumnjivo. To je jedna osovina koju Dinkić drži već toliko godina, pa druga sa Hamovićem i Lazarevićem. Jedni isti tu imaju korist, skidaju kajmak, bogate se, dobijaju pare, povoljne kredite. Šta će onih na desetine hiljada drugih? Nema njima pomoći do dolaska radikala na vlast.

Gospodine Markoviću, vi niste portparol Miloša Aligrudića, on je u Briselu, nije na sednici Skupštine, jer ima niz sastanaka već unazad sedam dana. Nešto mu se mnogo osladilo. Malo pomalo pa otputuje negde, i zaista ne razumem kako vi možete u ime Zakonodavnog odbora da govorite i da pričate.
(Predsednik: Izvinjavam se.)
Nemojte da me prekidate. Budite malo strpljivi, dobila sam vreme da razgovaram o amandmanu, a vi kasnije, nemojte sa mnom ko komšinica preko plota, nego lepo kad završim vi se prijavite za reč, pa dođite za govornicu, pa tražite repliku, pa gospodin Zankov da predsedava, pa izađite, naučite se redu jedanput.

Hoću o amandmanu, ali koncentrišite se malo, nije lapsus u pitanju, nego pošto sam morala da reagujem na to što ste rekli gospođi Radeti i pokušavate da se povadite iz te situacije, ali dobro.
Što se tiče amandmana koji sam podnela na predlog izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju, nije u pitanju samo principijelni stav SRS da poslove, kao što je evidencija i obrazac za upis u registar javnih glasila ne treba da radi ministar, već ministarstvo. I ako neko od vas ovde, ima nas koji smo dobri poznavaoci svih kretanja i saziva skupština, i vlada i ministarstava, ali ne može ni gospodin Kojadinović sigurno da se seti ko je bio ministar za informisanje, recimo 1991. godine.
Mislim da u tom prvom višestranačkom sazivu takvo ministarstvo nije ni postojalo. Posle toga je bila gospođa Milentijević, i tako redom do Tijanića, i onda do najboljeg ministra kojeg je Srbija imala u višestranačju koje je obnovljeno u Srbiji, a to je Aleksandar Vučić. Nemoguće je da se takva ovlašćenja bespotrebno daju ministru.
Mi smatramo, takvu sam intervenciju napravila u ime poslaničke grupe SRS da stoji da to radi ministarstvo. To je član 14v koji kaže – obrazac prijave za upis u evidenciju i bliži način vođenja evidencije, propisuje ministar nadležan za poslove javnog informisanja.
Ovde pre toga ovaj član definiše druge stvari koje se tiču redakcije, glavnog i odgovornog urednika, kao što su identitet osnivača javnog glasila i osnivački akt javnog glasila. Pro forme radi, neko može da donese lažni identitet, ali kada su u pitanju ovi antisrpski mediji, koji plasiraju takve izmišljotine i bljuvotine protiv najvećeg srpskog patriote i danas najpopularnijeg političara u Srbiji, ovde kod nas, gospodina Tomislava Nikolića, poput B92 i njima sličnih, teško je da utvrdite stvarni identitet, jer onda biste morali da krenete preko granice, pa da odete i do američke vlade i do Soroša, i da vidite koji su sve kanali kojima se ti mediji finansiraju.
Stožer okupljanja tih medija koji rade na razbijanju svega onoga što je okupljanje oko jedinstvenog, državnog i nacionalnog interesa je svakako "Soroš fondacija", a sve ostale donacije su poznate vama koji ste imali prilike, ne govorim personalno, naravno, nego vama koji ste predstavnici stranaka danas koje učestvuju u vlasti, a naročito onima iz prethodnog perioda, za vreme dosovske vladavine, koji su u džakovima i na svoje račune u Segedinu, i ko zna gde po Mađarskoj i po belom svetu, trpali pare, navodno radeći na demokratizaciji Srbije.
U ono strašno vreme kada je bilo preko 300 elektronskih medija, što televizijskih, što radio stanica na kojima je nesmetano mogao svako da govori šta je želeo protiv tada aktuelnog ministra informisanja, gospodina Vučića, a to su uglavnom bili napadi neutemeljeni i bez argumenata, kao što su ove bezočne laži, plasirane putem B92, koje produkuje protiv srpskog naroda i takvih srpskih patriota kao što je gospodin Tomislav Nikolić, ona nesrećnica i narkomanka Nataša Kandić.
Što se tiče upisa u registar i činjenice da time treba da se bavi ministarstvo, gospodine Kojadinoviću, vi kao jedan od ljudi koji je uključen u višestranačje Srbije od 1990. godine pa naovamo, pored toga što ne možete da se setite, jer ko bi to sve pamtio, dakle, ko je bio ministar za informisanje 1991. godine, znate da su tada pokrenuta određena javna glasila, ona koja su radila i danas rade u interesu države i naroda, sa intencijom da građanima prenose istinu, činjenice i da obelodane svaki lopovluk, svaki kriminal, ne samo da opstaju na srpskom tržištu, kada su u pitanju štampani mediji, pre svega, već svakog dana, zbog povećanog tiraža, zbog kvaliteta članaka i pre svega zbog istine koju plasiraju, mogu da opstanu na tržištu.
Nažalost, takvih štampanih medija u Srbiji je veoma malo i primer, u tom smislu štampanih medija je svakako novina "Velika Srbija". "Velika Srbija", koju izdaje SRS i čiji je osnivač i izdavač prof. dr Vojislav Šešelj, upisana je u Registar javnih glasila Ministarstva za informacije pod brojem 1104 još 5. juna 1991. godine.
Prošlo je 15 godina, a ova novina čiji je, ne spletom okolnosti, već namerno izdavač danas posle toliko godina i višestranačja u Srbiji, najpopularnija i najveća politička stranka, a to je SRS, i čiji je osnivač prof. dr Vojislav Šešelj, jedina je u pravom smislu reči, zbog načina na koji prikuplja informacije i rada, i glavnog i odgovornog urednika, i ljudi u redakciji, spremna da javnosti saopšti istinu i da kaže argumentovano, jer nikada niko nije mogao da ospori nigde navode koje mi iznosimo, ko je lopov, a ko je u sprezi sa kriminalcima, sa mafijom.
A ovaj broj koji držim u ruci je broj koji govori o zločinima nad srpskim narodom, a koji smo štampali u većem tiražu, izuzetno prihvaćen od strane čitalačke publike, zbog toga što je gospodin Tomislav Nikolić u intervjuu koji je dao listu "Velika Srbija" jasno i glasno rekao da je u napad na njega, preko ove nesrećnice i narkomanke Nataše Kandić, uključena i DS odnosno Boris Tadić. Onaj koji je predsednik samo svoje stranke, a nije predsednik Republike, onaj koji je u ime svoje DS, jer to nikako nije mogao da uradi u ime građana Srbije, otišao pre nekoliko dana u Srebrenicu, a nije otišao kada je bilo potrebno da oda poštu i u Skelane, Bratunac, postradalom srpskom narodu koji je na najzločinačkiji način stradao u Republici Srpskoj.
Što se tiče krivične prijave koju je spominjala gospođa Radeta, zaista, ona kao pravnik i kao poslanik imala je apsolutno pravo kada je reagovala i rekla da je pravno moguć amandman koji je podnela sa onakvim obrazloženjem. Celokupna krivična prijava, a to je članak pod nazivom "Tužbom protiv laži", sadržana je u ovom broju.
Mi očekujemo da će jednu lepu i dugu, odnosno dugogodišnju zatvorsku kaznu Nataša Kandić, Veran Matić i cela ta antisrpska bratija da zasluže, zbog toga što bi tužilac morao da reaguje na ove nepobitne činjenice i zbog toga što ne samo da su to naslovi u "Velikoj Srbiji", već takođe u jednom glasilu koje je uredno prijavljeno, a zove se "Srpski nacional", danas se u trećem delu govori o prljavom poslu Nataše Kandić. Nisu samo u pitanju srpski izvori, i ono što znam ja i što zna najveći broj građana Srbije, srpskih patriota koji se gnušaju nad postojanjem mogućnosti da neko ovakav, koji je samo poreklom Srbin, kao ona – mrzi svoj narod i svoju državu, jer može da izgovara takve gadosti.
Reći ću vam da u tom trećem delu, koji se tiče dobro plaćenog posla od strane Soroša i stranih agentura za džep Nataše Kandić, "Srpski nacional" između ostalog kaže – da je na osnovu naklapanja, bezočnih laži i izmišljotina, kao u slučaju gospodina Tomislava Nikolića i u slučaju jedne časne Srpkinje, sudije, pravnika iz Pećkog okruga, gospođe Danice Marinković, koja je bila istražni sudija na Kosovu i Metohiji, ona takođe obmanula, ne samo srpsku javnost, već pokušala da napakuje toj ženi koja je svedočila u procesu protiv Slobodana Miloševića, kao svedok odbrane, kaznu i da pokuša da je monstruoznim lažima smesti u Haški kazamat. Naime, pošto u okviru unakrsnog ispitivanja svedoka Danice Marinković, 6. aprila ove godine, koja se bavila slučajem Račak, Džefri Najs, jedan od ozloglašenih likova iz antisrpskog Haškog tribunala, nije uspeo da dokaže nikakve navode. A zamislite, navodi su bili da je ta, jedna žena sudija, koja je sada bez posla, bez krova nad glavom, koja je spletom okolnosti izvukla živu glavu i živi slučajno u Kragujevcu, zamislite da je ona naređivala srpskoj policiji da vrši zločine nad Albancima na Kosovu i Metohiji.
Dokle sa takvim bezočnim lažima i izmišljotinama i na šta se pozvao taj isti Džefri Najs kada je govorio o tome – na svedočenje i na pisma koje je dobio, zamislite od koga – od Nataše Kandić.
Sutra pokazivanjem prsta na bilo koga od građana Srbije na isti način mogu nesmetano, preko takvih monstruoznih medija kao što su B92 i drugi, da se blate ljudi, da se na takav način poigrava neko sa njihovim osećanjima, njihovim moralom, njihovim ugledom, članova njihovih porodica i tome zaista jednom mora da se stane na put. To nije slobodno informisanje i to nisu slobodni mediji. To je najprljaviji medijski rat koji pojedinci sebi daju za pravo da vode protiv određenih ljudi, a u pitanju su ljudi koji su dali nesebičan doprinos za ovaj narod i za ovu državu.
U časopisu "Velika Srbija" u kome smo, zbog cele te medijske halabuke i harange, pre svega usmerene na gospodina Tomislava Nikolića, od strane B92 i Nataše Kandić, želeli i to nam je bila namera da istinu predočimo u sklopu svih događaja i stradanja Srba u Srebrenici i okolini, mi smo štampali ovaj broj želeći da kažemo da su srpski radikali, na osnovu činjenica i na osnovu istrajnog rada i analize svega što se događalo, objavili ove članke koji govore o tome da su brutalni zločini nad Srbima načinjeni u Srebrenici, da su muslimani žrtvovali Srebrenicu, da satanizacija srpskog naroda i države mora da prestane, da je skandalozno svako etiketiranje bez dokaza.
Da su mnoga druga zverstva, ne samo u Republici Srpskoj već i u Republici Srpskoj Krajini od strane zlikovaca počinjena nad srpskim narodom, pa i takva, i nažalost to smo morali da ilustrujemo, da su u Hrvatskoj nad Srbima takva zverstva vršena da su se lešinari hranili živim Srbima. Monstruozni zločini napravljeni su samo zbog toga što su Srbi, i nad starcima, nad ženama i nad decom. A ovde je fotografija gde je naslikana jedna starija Srpkinja sa lobanjom svog zverski ubijenog i mučenog sina.
Mi smo to objavili zbog toga i podelili i vama narodnim poslanicima, da bismo pokazali da jedino kroz ovakve primere, i kroz korpus delikte i kroz istinu možemo da se borimo protiv prljavog medijskog rata i protiv laži i obmana kakve su plasirali ovo dvoje budućih dugogodišnjih zatvorenika, Nataša Kandić, opet kažem onaj ološ i narkomanka, i Veran Matić i B92.

Kolega koji je želeo da govori o mom amandmanu apsolutno ništa nije rekao. Sledeći put malo naćulite uši pa dobro slušajte. Registar sam spomenula u kontekstu registra koji je tada postojao kada je upisan u registar list, danas najčitaniji u Srbiji, štampano glasilo "Velika Srbija". Vi niste portparol Miloša Aligrudića, a on nije tamo otišao ni u moje ime, ni u ime SRS. Sa kime se on sastaje u Briselu podneće izveštaj nadležnim organima u Skupštini, predsedniku, odboru u čije ime je otišao i vašoj poslaničkoj grupi.
Reagovala sam, spomenula njegovo ime i bila apsolutno u pravu, zato što je očigledno tendenciozno i poslovnički neutemeljeno odbacio amandman gospođe Vjerice Radeta. Ne samo da nije bolji, čak naprotiv, pravnik od gospođe Radeta koja je, moram da vas podsetim, jedno vreme bila zamenik ministra pravosuđa, nego je ne želeći da se upušta u sadržinu tog amandmana, odbacio amandman da se ne bi, zamislite, zamerio Nataši Kandić.
Najveća čast za svakog Srbina danas u Srbiji je da kaže tom nekome kao što je Nataša Kandić, a mrsko je svakome da spomene to ime, da je to što jeste.
Vi sada branite Miloša Aligrudića zbog činjenice da je odbio amandman gospođe Radeta. Nemojte to da radite zato što ste vi član Odbora za kulturu i informisanje. Vi ste imali pravo da podnosite svoje amandmane, imali ste amandman, povukli ste amandman i to je vaše pravo.
Gospođa Radeta je želela, a ima tu mogućnost po Poslovniku, baš kao i vi, baš kao ja i svi poslanici ovde, da govori i da interveniše na član zakona. Ona je to uradila, a predsednik Zakonodavnog odbora joj je, potpuno suprotno Poslovniku, odbio amandman i ona danas nije mogla u okviru predviđenog vremena od 15 minuta da govori o svom amandmanu. To je jedina istina.

Morate jednom da se naučite redu. Ova skupština nije mesto za promovisanje dama i gospode, nego za rad narodnih poslanika. Da li ste vi gospodičić ili niste, to vi dokazujte na drugom mestu, ili ste gospodin, to stvarno ne znam.
Kada je u pitanju moje izlaganje, samo sam jasno i glasno rekla da je bezočno postupio Miloš Aligrudić, koji je odsutan, već sedam dana je u Briselu, a nije otišao u ime SRS, ne znam u čije, ime niti nas je on obavestio, niti treba da nas obaveštava gde ide, i odbio je, protivno Poslovniku, amandman gospođe Vjerice Radeta. Nemojte sebi da dajete za pravo da tumačite moje reči. Niste mogli da shvatite šta govorim. Kada sami sebe ne shvatate, kako ćete nekog drugog.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje po ovoj prvoj temi, koju je predložila SRS, za ministra odbrane Dragana Šutanovca.
Gospodine Šutanovac, mi se suočavamo sa činjenicama, naročito mi koji smo članovi Odbora za odbranu i bezbednost i koji učestvujemo na raznim seminarima i forumima koje organizuje kako Evropska kancelarija, tako i Parlamentarna skupština NATO-a, da NATO širi paralelni sistem bezbednosti i apsolutno je jasno da oni to rade kršeći Povelju Ujedinjenih nacija, međunarodno pravo i, kao izuzetno agresivna vojna sila, na taj način pokušavaju da obesmisle i ono o čemu ste vi govorili danas na početku, a to je proces Partnerstva za mir, u kome učestvuje i naša zemlja.
Moje pitanje vama je – da li ste bili eksplicitni u stavu koji je zauzela Narodna skupština Republike Srbije, a to je zvanični državni stav, kada ste razgovarali sa potpredsednikom Amerike Bajdenom, koji je bio prošle nedelje u poseti Srbiji, da je Srbija vojno neutralna zemlja?
To vas pitam zbog toga što ste, kršeći ono što je parlament doneo kao stav o našoj vojnoj neutralnosti, što je za nas veoma važno u procesu očuvanja naše južne pokrajine KiM, vi najpre doneli odluku, a kasnije je (danas mi nisu bili potpuno jasni vaši razlozi) opozvali, da vojnici naše zemlje ne učestvuju u Gruziji na vežbama Partnerstva za mir koje NATO organizuje. Moje pitanje vama je – koji su to stvarni razlozi? Da li čekate vi, kao Dragan Šutanovac, neko drugo vreme da imate potpuno izražen stav, a zaista sam ubeđena u to, kao i većina poslanika opozicije a ne samo mi srpski radikali i čitava patriotska javnost, da ste vi zaista predvodnik NATO lobija u Srbiji?
Da to nije tako, a nažalost jeste, pošto ste NATO čovek u Vladi Republike Srbije, vi biste se više posvetili učestvovanju profesionalnih vojnika i drugih predstavnika naše države, što je naša tema, ali ste zaboravili da ima i zapeta, pa se kaže – i u drugim aktivnostima u inostranstvu, znači, u operacijama koje ste otkazali pod pritiskom javnosti, kao što je učešće naše vojske na granici sa Rusijom, zveckanje NATO oružja, što je gospodin Dmitrij Rogozin, predstavnik Ruske Federacije u NATO, okarakterisao kao pokušaj NATO-a, a pre svega Amerike, da lupi šamar Rusiji, što ne može, i kao neprijateljski atak na državu koja želi Partnerstvo za mir, kao što je Rusija.
Prema tome, moje pitanje vama je – da li svuda i na svakom mestu, a otvoreno sumnjam u to i tvrdim da radite za NATO, zauzimate stav da smo mi vojno neutralna zemlja? (Predsedavajuća: Tri minuta. Zahvaljujem.) Zašto se zalažete onda za to, izvinjavam se, završavam za 10 sekundi, da naši učesnici u mirovnim operacijama budu raspoređeni isključivo u bataljone, odnosno jedinice...?