Dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo u ovoj drugoj raspravi predlog Odbora za člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije i stav SRS je bio i kada je zakon donet o Narodnoj banci Srbije, da će to u delu upravljačke i nadzorne uloge biti samo neko slovo na papiru, a da Narodna banka Srbije, iako po Ustavu i po zakonu ima svoju funkcionalnu, institucionalnu, navodno nezavisnu ulogu, u pravom smislu reči to nije.

Gospodine Marinkoviću, vi ste, takođe, kao i građani Srbije, kasnije i kao aktivan političar svedok toga da smo od 2000. godine do današnjeg dana mi u Srbiji promenili guvernera kao jedna zemlja, ja mislim u Evropi, i da je to nezabeležen slučaj od Dušana Vlatkovića 2000. godine do Jorgovanke Tabaković, sedam guvernera.

Sad kad ste se vi rukovodili time da i u drugom mandatu Jorgovanka Tabaković bude guverner Narodne banke Srbije verovatno ste razmišljali kao u nekim državama sa stabilnom i zaista nezavisnom ulogom centralne banke, što u Srbiji nije slučaj, što je duže guverner, je li tako gospodine Marinkoviću, na toj funkciji, to je i kontrolna i nezavisna uloga Centralne banke jača, ali ne možemo mi da poredimo vreme Vajferta koji je bio guverner 26 godina i to vreme Srbije kao danas.

Ovde, ne da je izražen taj zaista degutantni uticaj SNS na izbor guvernera i na sve ove rukovodeće funkcije, već je potpuno nejasno za nas srpske radikale, kako vi, kako vama uopšte kao predstavnicima zakonodavne vlasti, obraćam se i vama i najveće vladajuće stranke, i vama koji podržavate SNS, nije nenormalno, ako smo mi najviša zakonodavna vlast, da Narodna banka Srbije preko posrednika, a to su ovi članovi Saveta guvernera nama podnose izveštaj o svom radu, da li je po zakonu koji je izglasala Narodna skupština, da li je reagovala na vreme, da li vrši svoju nadzornu funkciju, kako radi guverner, jer Narodna banka Srbije, da znaju građani pored ovog Saveta, čijeg člana odnosno reizbor imamo na dnevnom redu ima i svoj izvršni organ kao upravljačku funkciju i guvernera?

Umesto da mi imamo neprekidno komunikaciju kao Narodna skupština Republike Srbije, ne samo kroz one periodične izveštaje koji nam se podnose i da u svakom trenutku možemo da reagujemo i da tražimo da se u određenoj situaciji zaštite i banke, domaće, pre svega, koje su uništene potpuno, ostala je samo ova Poštanska štedionica, gospođo Petrović, a sve druge, evo od 2011. godine, još četiri su propale, koje su imale većinski državni kapital, odnosno, nisu više pod tim imenom i sa tim kapitalom. Građane Srbije je to koštalo 800 miliona evra.

Da ne govorimo o uništenosti po Dinkićevom modelu, da se vratim u taj period, najvećih srpskih banaka koje su likvidirane i koje neke od njih imaju i dan danas osnova da rade, jer imaju i svoje račune i svoj kapital koji treba država da im omogući da koristi, o tome smo govorili pre petnaest dana po drugoj jednoj tački dnevnog reda, ali koga je to briga.

E, sada da se vratimo upravo na ovo što je za nas, narodne poslanike, najznačajnije. To je ta nadzorna i kontrolna uloga Narodne banke Srbije, kao centralne banke nad radom banaka u Srbiji, jer mi polažemo račune građanima.

Danas je ovde neko rekao – videćete vi ko će i kako da prođe na izborima. Znate šta? Vi ako ne slušate šta narod priča i ako niste svakoga dana među ljudima i ako ne čujete brigu običnih građana i ako je vama normalno da posle prikupljenih preko 100.000 potpisa i dalje ova mafija, ovi privatni izvršitelji mogu da rade šta hoće, da izbacuju ljude i da stiču ogromno bogatstvo, onda ja stvarno ne znam, sve i da u nekoj kampanji i na koji god način vi da delujete, mislite i stvarate privid o tome da činite dobru stvar, verujte da niste u pravu.

Moram da vas podsetim na 2017. godinu, kada se ovako malo više i glasnije, prvi put oglasile guverner i Narodna banka Srbije po pitanju ovih kredita u švajcarskim francima. Sećate se onog famoznog predloga. Kako bi to moglo da se reši? Kažu oni - eto, da se zamrzne taj status, pa da vidimo da se zamrznu dalje otplate kredita, dok se ne nađe neki model. Koji model, iako je bilo mnogo dobrih slučajeva i u zemljama EU, videćemo da tek posle pretnje ljudi da će i sebi nauditi i onog štrajka ispred Vlade, dolazite sa jednim rešenjem za koje smo rekli da nije dobro.

Upravo je uloga Narodne banke Srbije i svih ovih organa koji pripadaju Narodnoj banci Srbije, po Zakonu o Narodnoj banci, član 64, da ima takvu kontrolnu ulogu da u svakom trenutku treba da gleda šta radi bilo koja banka. Znači, nema tu nikakve simpatije, antipatije, odakle je i ko je. Ako ste vi, molim vas, izdali dozvolu za poslovanje jedne banke po zakonima Republike Srbije, oni moraju da poštuju niz zakona i Zakon o devizom poslovanju i tako dalje. Narodna banka Srbije u svakom trenutku treba da kontroliše njihov rad. Ne, Narodna banka Srbije dobija od banaka koje su ovde došle po Dinkićevom modelu pljačke građana Srbije i ostale da rade mnoge od njih, dakle, da zgrću ogroman kapital, dobije tipske ugovore koje te banke daju građanima prilikom zaduživanja.

Imali smo takve fantastične izjave - pa, šta da radimo, građani su prihvatili taj rizik, svako je imao pravo i mogućnost da se opredeli da li će da se zaduži u švajcarskim francima. Nije država zaštitila građane, a nije se ni Narodna banka Srbije sa novoizabranim, pa kasnije reizabranim guvernerom oglasila po tom pitanju da kaže – mora da se poštuje princip ekvivalentnosti koji se poštuje svuda u svetu kada je u pitanju bankarsko poslovanje.

Ne možete vi da uzmete pet puta više, tj. banke da oderu kožu građanima, a samim tim i da uzmu stan, kuću, da izbace ljude na ulicu, nego što je to propisano zakonom.

Gospodo, mi imamo u Srbiji Zakon o obligacionim odnosima. Pa nećete valjda da očekujete da svi građani Srbije, bez obzira na zvanje i obrazovanje. To može da bude i doktor nauka, ali on ne zna, i iz neke druge oblasti. I među vama da budu takvi koji nisu ekonomske struke i ne znate da čitate taj ugovor, banka vam podmeće tamo sve i svašta, počev od raznih špekulativnih troškova, preko kamata koje vi prihvatate ili ne naravno potpisivanjem ugovora, ali i onog dela koje se tiče poštovanja principa da se, ako uzimate valutni kredit u evrima, a u ovom slučaju što je bilo najstrašnije švajcarskim francima, ta valuta štiti na štetu građana Srbije, jer niste vi dužni, odnosno ni jedan građanin Srbije, to takođe kažu druga dva zakona, nisu dužni da ako su dovedeni u zabludu, a u ovom slučaju jesu, jer naravno da će banka da kaže – evo, izvolite, opredelite se, ne da se opredelite tako što će da vas upozori da ova jedna valuta može da bude veoma rizična po vas, nego eto vi to uzmite ili ostavite, a za to vreme Narodna banka Srbije ćuti.

Mi nismo uopšte zadovoljni poslovanjem Narodne banke Srbije, ni ovih članova Saveta guvernera, ni samog guvernera. Mislimo da oni apsolutno ne ispunjavaju ulogu koja im je data Ustavom i zakonom, a pre svega da se poštuje taj princip nezavisnosti.

To što Narodna banka Srbije, koja je ove godine, uzgred rečeno, proslavila 165 godina svog postojanja, za sebe kaže da ima osnovni princip koji štiti, a time štiti građane, a to je stabilnost cena, politike cena, to jednostavno nije tačno. Govorili su danas ovde druge kolege o stopi inflacije. Stopa inflacije je jedna stvar, a cenovna politika je i ono što Vlada Srbije omogućava onima koji trguju određenim akciznim robama je druga stvar.

Ispravio se kasnije kolega i rekao je u stvari da on nije tvrdio da energenti ne poskupljuju, život kako građana, tako i privrednika u Srbiji, ali vi, gospodo, o tome će biti reči kada bude Predlog budžeta za 2020. godinu, da biste napunili budžet i verujemo, ubeđeni smo da će 2020. godine, ako bude još, a verovatno ćete i morati da imate i tu sednicu Skupštine pre izbora, da menjate još Zakon o akcizama, mnogo više zahvatate od onoga što rade druge zemlje kada su u pitanju naftni derivati i to je veoma lako da se izračuna.

E zato se bune domaći privrednici i kažu da im to smeta i da oni nisu dovoljno stimulisani politikom Vlade subvencija prema njima kao domaćim privrednicima da mogu da kapital koji imaju, pre svega njihov akumuliran, pa dodatno da im država da da razvijaju svoje poslovanje i ne osećaju se sigurno.

Lako je sve to da se priča i da se govori o stranim investicijama koje su premašile do sada i davanjima za nova radna mesta preko tri milijarde, ali pogledajte na ona preduzeća koja su stabilna u svom poslovanju, koja nikada od države dinar nisu uzela, ali nisu ni dobili ništa.

Prema tome, NBS je pala na ispitu kao i svaki član u Savetu guvernera Narodne banke kada su u pitanju ovi katastrofalni ugovori koji su građani imali sa ovim mafijaškim bankama, jer građani Srbije su prvo i najpre tražili, a kasnije su došli i zvali i nas, narodne poslanike, pisali i obraćali se svakoj poslaničkoj grupi, Vladi itd. Tražili su zaštitu od NBS koju nisu dobili.

Mi smatramo da sveukupna finansijska stabilnost u Srbiji je kratkog roka zbog toga što NBS ne radi ono što bi trebala da radi kao centralna banka i koja radi svuda u svetu. Ona se rukovodi politikom Vlade. Vlada Srbije je izabrana na mandatni period od najviše četiri godine. On može da bude i kraći, kao što je bio slučaj sa mnogim Vladama od 2000. godine do današnjeg dana.

Da bi građani imali u pravom smislu reči poverenje u NBS, a da je ona zaista nezavisna, ona bi morala da ima drugačiju viziju politiku, a ne da se samo rukovodi i da nam daje izveštaje o aktuelnom trenutku, već o onome šta može da usledi, kakve eventualne posledice drugih udara na finansijski sistem Srbije može da se desi od raznih dešavanja, ekonomije u svetu, u okruženju itd. Ne, ona prati i sledi politiku Vlade Republike Srbije, sa kojom se mi srpski radikali ne slažemo, a samim tim ni sa radom guvernera, ni članova Saveta, ni drugih orana koji su ustanovljeni Ustavom i Zakonom o NBS.

Gospodine Arsiću, vi ste ovaj model rešavanja pitanja u švajcarskim francima ustanovili. Vi sad to kažete kao neko najbolje rešenje i glasali ste, to je bio poseban zakon u Skupštini. Mi smatramo da to rešenje nije dobro i da su oni građani, eto, prinuđeni su, uzmi ili ostavi, koji su prihvatili to, neki će potražiti epilog svojih slučajeva na sudu, ipak oštećeni. Evo zbog čega.

Narodna banka Srbije se ni posle svih tih dešavanja, ni u protekle dve godine i unazad, koliko je Jorgovanka Tabaković guverner, nije oglasila da kaže da su ti ugovori koji su potpisivani za kupovinu nekretnina, pre svega, u švajcarskim francima štetni zbog toga što NBS mora, guverner je rekla – to je bilo tako najpovoljnije u tom vreme. Ona je bila poslanik SRS kada je Parivodić, sa tadašnjim guvernerom promovisao te kredite. I, evo, poslušali je Despotović i Vesna, uzeli kredite u švajcarskim francima, ja nisam. Meni je isto rekla – ma to ti je najbolje. Nisam nasela na to, jer jednostavno, eto. Ta žena kao ekspert, sad je postala vaš kadar, bili politički, pa onda izabrana za guvernera. Znate šta, ne mora građanin Srbije to sve da zna.

Zakon o obligacionim odnosima štiti kamatnu politiku. Znači, ugovor koji se sklapa da građanin ne bude nasamaren, da ne bude predmet nekih zelenaških i špekulativnih radnji. Onda mi jednostavno recite u kom zakonu postoji mogućnost da banke i dalje obračunavaju ove provizije i sve druge troškove? Neki čak, od banke do banke, ima ih i u stavkama za kredit od pet do ne znam koliko, a da NBS tu ne reaguje. Nemojte da odmahujete glavom, gospodine Arsiću. Možda vi niste neko ko mora da uzme bilo kakav kredit. Najveći problem je što su građani zaduživani i za kupovinu svega i svačega, pre svega za stambene objekte, a kasnije i za te keš kredite.

Kada su u pitanju te valutne klauzule, druge zemlje u svetu, poput Španije, lepo su, i njihove vlade, i pre svega sudovi, zauzeli stav i rekli da to nisu obični krediti sa kamatnom stopom i da ne mogu uopšte ti špekulativni krediti u švajcarskim francima. Oni su lepo rekli - sve što nije obračunato u evru, nego je u nekoj drugoj valuti, su tzv. finansijski derivati sa kojima se trguje na tržištu kapitala.

Polazi se od toga, a to je uloga Narodne banke i to stoji u Zakonu o deviznom poslovanju, da ona mora da štiti građane da ne bude prilikom uzimanja nekog kredita koji se konvertuje, odnosno koji ima valutnu klauzulu, ni potcenjivanja, ni precenjivanja te valute.

Vi ako ne znate i niste upućeni u to, vi onda ne reagujete jasnom voljom. Ne mora svaki građanin da zna šta je za njega povoljno u tom trenutku, ali onda mora da se oglasi Narodna banka i da kaže – to nije dobro, kontroliše rad tih banaka, pogledao kod svake banke svaki ugovor za sve vrste kredita, to, to, to i to nije u skladu sa pozitivnim zakonima u Republici Srbiji, banka vam to naplaćuje zato što pronalazi, kako bi naš narod rekao, rupu u zakonu.

Dame i gospodo narodni poslanici, skoro 15 godina u mafijaškoj Crnoj Gori pod režimom Mila Đukanovića, koji je tu državu ustanovio kao svoje privatno vlasništvo, na delu je diskriminacija Srba. Ovaj zakon je prvenstveno, u stvari njegove izmene i dopune su predložene da bi se omogućilo našim sunarodnicima kako iz Crne Gore, tako i iz Republike Srpske da brže ostvare svoje pravo, da po zakonu Republike Srbije, Zakonu o državljanstvu dobiju državljanstvo.

Zašto je neophodno da nadležni organi i jedinice lokalnih samouprava koje treba da obrade podatke na osnovu kojih se izdaje državljanstvo Republike Srbije reaguju mnogo brže? U situaciji kada mnoge porodice u Crnoj Gori traže spas od takvog režima Mila Đukanovića, koji proganja Srbe, koji im onemogućava da rade u organima državne uprave, u bilo kojim državnim institucijama, proteruju se sa posla, dobijaju otkaze, njihova deca se šikaniraju, mnogi od njih spas naravno traže u matici Srbiji i žele da ovde ostvare svoja prava, kako iz radnog odnosa, tako i njihova deca radi školovanja i ostanka u Srbiji, jer oni ne vide svoju budućnost tamo.

Druga stvar je što mi imamo već evo 20 i više godina Sporazum o specijalnim paralelnim odnosima sa Republikom Srpskom i ovaj zakon i izmena ovog člana bi pokazala da Srbija zaista poštuje sve odredbe tog sporazuma. Zato što Srbi iz Republike Srpske koji su podneli zahtev za državljanstvo Republike Srbije, a preko 50.000 zahteva je podneto u proteklih pet godina, mnogi od njih su čekali godinu i po, dve godine i oni koji su podneli zahtev za sticanje državljanstva Republike Srbije u proteklih godinu ili godinu i po dana još uvek čekaju. Ako oni imaju urednu dokumentaciju, ako daju izjavu, što predviđa ovaj zakon, da Republiku Srbiju prihvataju kao svoju matičnu državu, ako je neko poreklom iz Republike Srbije, neki od roditelja, nema razloga uopšte kao i za druge Srbe koji žive širom sveta da Ministarstvo unutrašnjih poslova i drugi organi koji treba da obrade ovu dokumentaciju, a pre svega bezbednosni sektor, jer ta bezbednosna provera je nešto što je uobičajena procedura, toliko dugo odugovlače sa ovim postupkom.

Opet ću da vas podsetim na slučaj jednog od političara iz srpskih redova iz Crne Gore koji je doživeo to da onog trenutka kada su iz mafijaškog režima Mila Đukanovića saznali da on ima srpsko državljanstvo, oduzeta su mu sva prava u Crnoj Gori i počeo je progon njegove porodice. Isti slučaj je bio i sa gradonačelnikom Kotora.

Gospođo Gojković, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon čije su izmene i dopune pred nama neće doneti neke velike promene, možda u tehničkom smislu, međutim, danas smo čuli ovde od pojedinih koleginica iz SNS kako će sada ljudi brže da putuju, lakše će da dobijaju pasoše, nemojte, molim vas, da kudite policijske uprave širom Srbije, svuda se pasoši dobijaju na vreme, nigde nema zastoja.

Daću vam čak jedan frapantan podatak, možda gospodin ministar to zna i njegovi saradnici. U policijskoj upravi u Kragujevcu već nekoliko godina, nekoliko stotina, bilo je u jednom trenutku 2.000, kada je načelnik uprave bio gospodin Đorović, pasoša koje građani nisu podigli. Znači, još je začuđujuće i to da je trećina njih tražila da im se hitno izda pasoš i uplatili lepo ljudi, obavili sve, pasoš ih čeka, a niko nije došao po te pasoše.

Problem je u tome što naše policijske uprave u velikim gradovima, zbog toga što se i gradovi šire i veći broj je stanovnika i fluktuacija ljudi, mnogi od njih rade u neadekvatnim uslovima. Konkretno za grad Kragujevac, gospodine ministre, potrebna je potpuno nova zgrada policijske uprave. Ranije smo mi kao odbornička grupa SRS predlagali da to bude jedna zaista lepa i pod zaštitom je države zgrada nekadašnjeg garnizona, međutim, tamo su sada tužilaštva, Apelacioni sud, ali svakako da postoje mogućnosti da se sa budućim rukovodstvom grada, jer ovaj Radomir Nikolić je za to očigledno nesposoban, napravi neki dogovor između komisije Vlade i grada i da se ili napravi jedna nova zgrada, kakvu sada novu ima Bezbednosna informativna agencija.

S obzirom na to da dolazim, vi vrlo dobro znate i da sam rođena u Kragujevcu, iz grada gde namenska industrija ima tradiciju od preko 160 godina, tačnije 165 godina je bilo obeleženo, moram zbog ove teme koju su pokrenuli i neki poslanici, a vi ste gospodine ministre odgovarali na to, da kažem da to nije tako jednostavna stvar. Ova afera nazvana „Krušik“ i uzbunjivač Aleksandar Obradović, to je samo inicijalna kapisla da se govori o problemu namenske industrije.

Nemojte, molim vas, da vršite zamenu teza, pojedini poslanici iz vlasti, nije tu sada Vladimir Marinković, i da to sad shvatate lično, jer rekla je koleginica Radeta – ovde se ne radi ni o kakvoj hajci, s obzirom na to da Obradović u tom svom obraćanju u onome što je iznosio pominje ime vašeg oca i da je zaposlen u toj nekoj firmi koja je pod privilegovanim uslovima dobijala oružje iz „Krušika“. Radi se o zapravo mnogo ozbiljnijoj stvari, da ste vi kao vlast, koju očigledno drma ova afera i morate da je rešite, dužni da Narodnoj skupštini podnesete izveštaj, kako podnosite o poslovanju drugih javnih preduzeća, tako i o stanju u namenskoj industriji.

Ako Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo, na predlog da li sada ministra ili nekog od vas, daju upravni i nadzorni odbor tih fabrika čiji je upravljač država, a treba građani da znaju, vi to znate, a znaju i neki narodni poslanici da u Srbiji nema samo ovih državnih namenskih preduzeća, ima preko 200 preduzeća, kompanija, od toga 60 njih u privatnim vlasništvima koje se bave nekom proizvodnjom i prometom. Znate šta nije dobro, gospodine ministre? Što ste doneli takav zakon, protiv koga je bila SRS, jer smo uložili brojne amandmane, da upravo vaše ministarstvo daje saglasnost na promet oružja i opreme, što nije dobro.

Tako da, mi smatramo da apsolutno svaku saglasnost za poslovanje, da li je državna ili privatna kompanija, mora da daje Vlada Republike Srbije i da dobijemo konačno izveštaj o tome. On kaže ne da odaje državnu tajnu što su sada, i naravno to što je on to pokrenuo ide naruku ovim izdajnicima iz ovog prozapadnog korpusa koji to koriste na svoj način. Mi kao odgovorna stranka, kao državotvorna stranka i kao ozbiljna opozicija vama, sa našim željama da dođemo na vlast, hoćemo da se sve raščisti oko poslovanja i „Krušika“ i namenskih proizvoda u Kragujevcu i fabrike u Lučanima i apsolutno svih pogona koje oni imaju širom Srbije.

To što se desilo sada u „Krušiku“, da vam kažem nešto, nije se pojavio nikakav tako deklarisani, osim sada već smenjenog predsednika sindikata u Kragujevcu fabrike namenskih proizvoda, neki insajder, što bi neki voleli da kažu, iz namenskih. Ali znate, u najmanju ruku je čudno da poslovodstvo fabrike već toliko godina krije to na koji način se pokrivaju gubici i koliki su oni. Zabrinuće se zaposleni. Znate, nekoliko hiljada oružara je u proteklih od 2000. godine, od ovog petooktobarskog mafijaškog puča, nekoliko hiljada njih je dobilo otkaze, oterani ljudi kući, oni su tradicionalno nasleđivali taj posao od oca na sina, pa je onda unuk tamo počeo da radi, oružarska porodica, i oni su se time dičili, podnosili su žrtve i u Prvom i u Drugom svetskom ratu.

Mnogi su streljani 1941. godine, njihovi potomci tamo da rade. Pa, isto vam je tako i u „Krušiku“ i svuda. I vi sada kažete – ne, to je hajka, zato što je pomenut otac ministra Stefanovića, a krije se druga stvar koliki su gubici, da li ih ima i kako oni posluju? To ne može da bude, po kojoj ceni neko privilegovano i ako dobija i po kojoj ceni izvozi oružje, a mnogo je više od one koju trpi onaj ko je proizveo, to ne može da bude nikakva državne tajna.

To nikada nije bilo od kada se uopšte oružari bave svojim pitanjem i svojim statusom. Mi smo kao SRS, vi ste tada bili njen član, 1996. godine, evo i gospođa Gojković u desetine hiljada primeraka štampali specijalno izdanje lista „Velika Srbija“ gde se bavimo time.

Gde su pare iz namenske proizvodnje, ovde se isto postavlja pitanje?

U pravu ste gospođo Gojković, malo sam izašla iz dnevnog reda, ali eto da ilustrujem ovim primerima, dozvolite, pošto dolazim iz kako kažu grada oružara.

Što se tiče ovog Sporazuma o saradnji sa američkom državom i unapređenju saradnje u cilju sprečavanja putovanja terorista i borbe protiv nezakonitih migracija, znate, svaki sporazuma sa Amerikancima na ovu temu je za nas srpske radikale vrhunac licemerja, ne možda sa naše strane. Ako vi imate takve otvorene namere i mislite kao organ koji se time bave i bezbednosne agencije, ali sa njihove strane znate da tako nešto unapređuju oni koji su izmislili teroriste i džihadiste širom sveta.

Oni koji su osnovali „Alkaidu“ i koji dan danas produkuju kao što je slučaj u Siriji, nemire, ubistva i terorizam zato što su sami finansirali sve ćelije fundamentalnih džihadista, islamista, da kažu – mi ćemo da se borimo protiv terorizma.

Od kada je potpisan Kumanovski sporazum i od kada su Amerikanci sa svojim saveznicima došli na tlo KiM, naravno da je jasno da se i tamo uvek latentno stvaraju ćelije islamista, fundamentalista, potencijalnih terorista za koje država u ovom trenutku, naravno, preko određenih obaveštajnih i drugih saznanja može da zna, ali nikako ne možete nikoga od njih ni da uhapsite, niti da mu sudite, ako nešto tako pokuša, a to je teritorija Srbije, koja je trenutno pod okupacijom. Koja vam je garancija da taj neko uz svesrdnu pomoć svojih prijatelja iz Amerike i sa zapada i onih koji ove sada pod okriljem nekakve takozvane vojske Kosova deluju neće da dođe do Raške, do Beograda, do Kragujevca ili bilo kog drugog grada?

Ovi svi drugi sporazumi su nešto što vi morate na putu ka EU i zato što su to unificirani sporazumi kada je u pitanju oficiri za vezu, prekogranična i druga saradnja, međutim ono na čemu insistira SRS je to da morate mnogo više da povedete računa o bezbednosti zemlje, zbog toga što ste dopustili institucionalno da ovde vršljaju razne strane agenture koje, naravno imaju za cilj da uz pomoć onih koji su iz prozapadne opozicije ne žele dobro Srbiji i da vrše destabilizaciju sveukupnih naših političkih i drugih prilika. Hvala vam.

Kada se govori o opštoj bezbednosti proizvoda uvek je na vrhu te liste, naravno sve ono što koriste najmlađi, a to su dečije igračke.

Međutim, uopšte bezbednosti proizvoda je i ogroman broj artikala koji se zaista koristi kao neka roba široke potrošnje. Sad, ovde dolazimo do toga da neko mora na tržištu odmah da reaguje. Vi ste prihvatili taj princip po direktivi EU da kada otkrijete da je neki proizvod nebezbedan, on automatski kao takav bude oglašen na sajtu i u roku od jednog minuta se alarmira čitava javnost. Međutim, to u praksi nije tako. Nešto što ima sertifikat da je po hemijskom sastavu u redu, ne mora da znači da je bezbedno, naročito za decu.

Dešava se da mnoge igračke, mnoga dečija pomagala, počev od onih zvečki, cucli, raznih drugih igračaka imaju po svom sastavu, obično su od gume ili od plastike, sve ono što je bezbedno za decu, ako dete to stavlja u usta i nema tih povećanih talata, a koji se nalaze i u pesticidima i u građevinskoj nekoj supstanci itd, ali to ne znači po sebi da je taj proizvod bezbedan, jer često se dešava da u toku igre dete može, pogotovo malo dete, nehotice, jer šta deca znaju, bitno je da oni imaju tu igračkicu da se zanimaju, jel tako, da li će neki deo da se otkine ili ne daj Bože da dođe do gušenja.

Na tim oznakama, gospodine ministre, stoji oznaka kvaliteta CE. To znači da nije proizvod koji nije bar toliko kvalitetan. Međutim, dešava se da tržišna inspekcija i to je ključna stvar kod ovog zakona i kod Zakona o bezbednosti hrane, ne reaguje pravovremeno ili ne reaguje uopšte, tek kad prođe ko zna koliko vremena ili se ne daj Bože desi neki incident oni reaguju.

Šta je potrebno da bi ovaj zakon mogao da funkcioniše u praksi? Naravno sa ovim ispravkama koje mi zaista dobronamerno dajemo kroz ove amandmane, mi srpski radikali, da imate veće inspekcije, odnosno tržišni nadzor, jer to je ključ svega, da se blagovremeno otkrije da li je taj proizvod usklađen sa svim onim normama koje su bezbedne, a naročito kada su deca u pitanju.

Koleginica Radeta je zaista pokrenula kao ključnu stvar jer ogroman je broj korisnika. Ja samo tražim od vas gospodine ministre, dok traje ova rasprava, da dobijete sada zvanično od Ministarstva zdravlja, pustite vi Agenciju za lekove. Ovo je preporuka Evropske agencije za lekove, da se ovi lekovi povuku sa tržišta. Sad vi, pošto više nema, ne znam da li znate koleginica Radeta, nema više ni ovih „Alkaloidovih“. Znači, sada je rečeno i to, zbog te hidrohloride.

Evo ovde je dosta lekara u sali, pa i profesor Knežević koji je patolog, molim vas da se ne bi uznemiravala javnost i da mi ne idemo, ja to kupujem svoju majku, koleginica je kupila ili za svoje potrebe, neko za decu, što kaže, dajte vi nama zvaničnu informaciju, jer govorimo ovom zakonu, da li je taj proizvod i ovaj sada „Alkaloidov“ bezbedan?

Da li znate po kom se članu javljam? Javljam se po članu 107. jer gospodine Marinkoviću, moram da se obratim vama, vi ste dužni da štitite dostojanstvo Skupštine, vi ste iz stranke čiji ministar je ministar za turizam, između ostalog, predsednik jeste još uvek, čujem da ćete vi možda da ga zamenite, ako ne odete na ovu drugu stranu. Imate podršku što se nas tiče, za vaš dalji politički angažman.

Veoma je važno da građanima Srbije kažemo meštanima Kuršumlije, Kuršumlijske Banje i te ispravke gospođo Čarapić, nije ovaj Kuršumlijska Banja nego Hotel „Žubor“. Ma, može da se zove i cvetak zanovetak, u pitanju je kriminal. Dakle, Vlada Republike Srbije je, mi smo to isticali ovde, nekoliko puta smo govorili kada je bio Zakon o turizmu, izvršila procenu vrednosti kapitala tog hotela, kako hoćete koji je prodat u Kuršumlijskoj Banji. Procena je izvršena na 2,4 miliona evra. Kako je onda vama palo na pamet da za milion evra manje ovom konzorcijumu, odnosno privatnoj firmi prodate, eto tako što neko tako hoće. Molim vas, pa to je čist kriminal. Umesto da ste, što je bilo obećanje Rasima Ljajića i svih vas, izvršili neophodnu rekonstrukciju, pa podigli vrednost te banje, odnosno tog hotela, da ste vi kao Vlada Srbije uložili neophodna sredstva, pa umesto 2,4, da to bude pet miliona evra, vi prodajete jedan zaista resurs, jedno blago na takvom mestu, sa takvim odlikama koje datira iz ko zna koliko prošlih vekova za bednih milion i 400 i nešto evra. Zaista neverovatno.

Onda sada mi treba da kažemo, super je, prodato je nešto ispod procenjene vrednosti. To bi bilo isto, gospodine Marinkoviću, ne znam koji automobil imate vi ili ko ovde, i sad neko vama dođe i kaže, vi znate koja je tržišna vrednost toga ili bilo čega što vi imate u posedu. Postoje procenitelji, postoje ozbiljne kuće u Srbiji koje se bave time, neko se specijalizovao za nekretnine, neko za ovo drugo i sad neko da dođe i kaže vama, e Marinkoviću ne vredi ti to ništa nego tričavih 500 evra. Kako biste se vi osećali, molim vas? Znači, na vaše oči vam neko nešto otme i vi kažete to je super, odlično je. Pustite vi to, uložiće oni deset miliona i nekakve priče, jednostavno vi ste gospodo iz SNS dočekali mandata, kraj ovog mandata a da niste uradili ono što je bilo neophodno a da rešite pitanje i revitalizacije, prvo to da uradite, da povećate vrednost, pa tek onda da idu te banje na prodaju. To je pitanje kako i pod kojim uslovima, a ne ovako kao što je urađeno sa Kuršumlijskom Banjom.

Gospodine Marinkoviću, kao približava se neki kraj, pa se malo i vi koncentrišite na predsedavanje i vi ste onda dužni da branite dostojanstvo Skupštine.

Mi imamo stari Zakon o banjama i vi ste trebali sada da se uključite i da kažete, ne možete vi tu sada da držite predavanja, ali morate da budete informisani. Upravo je to problem što ovaj saziv Skupštine, kao ni prethodni, nisu doneli novi zakon o banjama, pa sad će da se licitira da li taj tajku Raičević, će da dobije ili neće da dobije dozvolu.

Dajte, molim vas, prvo saglasnost mu daje opštinska vlast u Kuršumliji, a neće da mu da saglasnost. Je li tako ministre? Tamo su baš neki ljudi koji ga ne vole i na koje on nema uticaj, a onda je sledeća stepenica, da podnese zahtev nadležnim organima u Vladi. Naravno da će da dobije tu saglasnost, ali niste vi došli na vlast, ne obraćam se sada vama konkretno, nego SNS i ova Vlada sa pričom – ići ćemo na javnu ponudu, pa sad, i ako bude manje od procene direkcije za imovinu Vlade. Ne, vi ste rekli – donećemo novi zakon, pa ćemo zbog svih ranijih zloupotreba da ograničimo šta je to dobro u banji, da se kvalifikuje, kao što reče malopre koleginica Vjerica, da to nije samo ta voda kao resurs, odnosno termalni i lekoviti izvori, nego sve drugo što treba da bude omeđeno kao banjsko lečilište.

Mi uopšte nemamo zakon koji je u novonastalim okolnostima definisao za svaku banju u Srbiji – Vrnjačku, Sokobanju, sve druge banje, Koviljaču, tačno šta je to banjsko lečilište. One postoje po nekim ranijim zakonima, a sada imamo i neplansku i razno-raznu gradnju i zloupotrebu tih resursa. Prema tome, vi ste trebali da donesete zakon o banjama, pa onda da uđete u taj proces za koji vi ispravno tvrdite da bi podigao i standard života u tim lokalnim samoupravama i da bi ostali ljudi da rade i da bi dolazili strani turisti, ali pre svega toga ste trebali ovo da uradite.

Već je skoro kraj ove rasprave po amandmanima i nama su neprihvatljiva obrazloženja predlagača ovog zakona resornog ministarstva i Vlade zbog čega ulazimo u izmene i dopune zakona kada su u pitanju uvoz, izvoz robe dvostruke namene, zato što razlog da je obrada preko 700 dozvola godišnje veliko opterećenje za zaposlene u državnoj upravi je potpuno besmisleno. Oni treba da rade svoj posao, a sad što preduzetnici iz Srbije čekaju preko 30 dana to je takođe onda loš rad tog ministarstva.

Ovde se radi o drugoj opasnoj stvari, ako ovi strani investitori počnu masovno kao repromaterijal, ono što im je potrebno za njihovo poslovanje da uvoze robu dvostruke namene, bez pojačane kontrole, pazite gospodine ministre, zaista imamo i mi neka loša iskustva kao država ali i druge zemlje, vi ste bili ministar vojni i pored vas je gospodin Nikčević, vi vrlo dobro znate da je uvek to bilo veoma važno, pogotovo za zemlje na osetljivom području kao što je Srbija, da se striktna kontrola vrši robe koja ima tu oznaku da je roba dvostruke namene.

Da li mislite gospodine ministre, evo ovaj dron dečija igračka da on može samo da bude, da ne bude da ja kujem neku teoriju zavere ali evo, vi ste ljudi koji ste bili u vojnim strukturama, naoružanju, jer bilo je takvih primera svuda u svetu. Da li znate, onaj čiji je interes da se destabilizuje Srbije, da se ne daj bože sprovode nekakve terorističke aktivnosti ili nešto naći će način da i kroz uvoz takve robe, koja kao izgleda da je recimo dečija igračka neka bespilotna letilica, može da bude i oružje koje za bezbednosne strukture nekom dodatnom nadogradnjom i te kako opasno.

Dakle, mi srpski radikali zato smo i podneli ovaj amandman koji ja obrazlažem, tražimo da oni koji vrše uvoz takve robe u roku od sedam dana posle svih kontrola države naprave pisani izveštaj, a koliko, evo da znate dame i gospodo narodni poslanici, naši ljudi koji su vlasnici preduzeća u Srbiji ne znaju šta je sve roba dvostruke namene, odnosno kakvu opasnost ona može da ima ako je uvoze neki proizvod iz neke zemlje EU, ide dotle da su imali čak i razne, kako vole da kažu treninge, edukacije od strane Uprave carine Srbije i drugih koji su morali da im objašnjavaju da nije sve to što je tako deklarisano i što im se nudi od pojedinog stranog partnera tako i bezopasno za tržište Srbije.

Trebali ste da prihvatite ovaj amandman. Gospodine Đorđeviću vi ste ovde sad čovek koji zastupa Vladu i legitimno je to. Međutim, mislim da je ovaj član i ovaj amandman neozbiljno shvaćen od strane predlagača je ovaj ministar i ovo ministarstvo nisu u situaciji da kada su u pitanju osobe sa invaliditetom bliže uređuju uslove kako bi se njima omogućilo da u svakom trenutku imaju pristup univerzalnoj poštanskoj usluzi, pošiljci zato što je to, na kraju krajeva, jednim delom i nešto što se tiče i Ministarstva zdravlja i vašeg ministarstva.

Postoje krajevi u Srbiji gde je zaista neverovatno da u 21 veku kada su pitanju stari i bolesni ljudi još uvek nema pošte. Govorila sam u načelu kao i druge kolege, srpski radikali, da Pošta Srbije i Uprava Pošte i direktor Pošte, bez obzira ko da je to, ne može sama tu strategiju da sprovodi bez opsežne podrške Vlade i vašeg sagledavanja sveukupnog sistema u kojem Pošta funkcioniše.

Ako Pošta Srbije ostvaruje dobit od skoro tri milijarde, jel tako, na godišnjem nivou, Vlada Srbije onda mora da odredi prioriteta, pošto je Pošta institucija od nacionalnog značaja, zove se javno preduzeće, ali znate, svuda u svetu i kroz našu istoriju, unazad 170 godina, imala je tako važno mesto, pominjala sam čak i ministra za poštanske usluge u neko vreme između dva svetska rata, pošto to danas nije slučaj, o ovom pitanju treba da se pristupi na takav način.

Ova era digitalizacije i elektronske pošte nije uopšte učinila ono što su mnogi predviđali, čak i u nekim zemljama na zapadu, mislim u Velikoj Britaniji, šezdesetih godina je Vlada rekla poštama Britanije – pripremite se, evo sada polako i kasnije kada su stigli oni teleprinteri, pa kasnije faksovi da se više koriste u kompanijama, vi ćete imati jedan krah, maltene ćete da bankrotirate. To uopšte nije tačno. Pismonosna pošiljka je najzastupljenija u okviru poštanskih usluga. To je jedna tradicija, pa čak naprotiv, istraživanja su pokazala da u razvijenim zemljama i u onima gde je rast ekonomskog prosperiteta, pomaka, aktivnosti čak se povećava broj pismonosnih pošiljki jer to je jedna sigurnost kako za ekonomske činioce u jednom društvu, tako i naravno za građane koji tu imaju najveće poverenje.

Nemojte da izbegavate da prihvatite naše amandmane gde jasno ukazuje da jedno ministarstvo, kao što je to ovde slučaj, nije u stanju da samo propiše te uslove. Drugo, gustina poštanskih jedinica u Srbiji, sada treba da se sagleda i opet je tu potrebno da se uključe dva ili tri ministarstva i demografska slika i prateća infrastruktura i sve ono što bi omogućilo da kako na početku reče koleginica u svakom mestu u Srbiji imamo, tamo gde pogotovo žive stari i bolesni ljudi, poštansku upravu koja će adekvatan način da pruži svaki vid poštanske usluge.

Opet ponavljam, u ukupnom prometu svih poštanskih usluga pismonosna pošiljka, ono što je univerzalno za poslovanje Pošte obuhvata najveći procenat i on čak seže, zavisi od kraja do kraja Srbije, preko 60% u ukupnom poslovanju Pošte. Hvala.

Videli ste da je napravljena greška zato što suštinski ovaj amandman koji je Vlada prihvatila dovodi u situaciju svakoga kome se desi da mu je oštećena ili izgubljena pošiljka ostvari svoje pravo po osnovu zakona, ali za vrednost koja mu pripada, a ne naknadu štete, kao što je to prvobitno stajalo, koja mu pripada po ovom zakonu, jer, kolika je ta šteta to tek treba da se utvrdi u propisanom postupku.

Mi imamo sad ovde jednu koliziju, dame i gospodo narodni poslanici, da Zakon o zaštiti potrošača poznaje potrošača. To ste vi kad putem pošte želite da vam stigne nešto što ste poručili sa nekim prodavcem sa kojim ste obavili komunikaciju da li putem mejla ili ste direktno zvali telefonom, i kažete sada post ekspres, što je inače odlična usluga Pošta Srbije, da vam stigne na tu adresu ili da vam stigne u preporučenoj pošiljci, što je diskutabilno, najviše se ova odredba zakona upravo odnosi na to ili na klasične pakete koji nisu brza pošta, odnosno post ekspres.

Vidite sada, Pošta Srbije naravno poznaje u sistemu primaoca i pošiljaoca, a kada je ovakva situacija u pitanju pošiljaoca, jer pošiljalac je taj koji je platio poštarinu, on je taj koji tvrdi i garantuje da je u prepisci sa kupcem, odnosno primaocem, stavio upravo onu vrednost robe u taj paket, u to pismo koja je ugovorena.

Ovim putem želim da upozorim građane Srbije da veoma vode računa kada je u pitanju i ta prepiska i da znaju sa kime stupaju u kontakt. Pošta Srbije će svakako nadoknaditi štetu, ali građani moraju da znaju da ne njima koji su primaoci, već onome ko je trebao da im pošalje. Takva su pravila Pošte Srbije, a taj pošiljalac, on ostvaruje to u roku od 60 dana, kako to ovde stoji u članu 78, ali on bi trebao momentalno kada se to već desilo da obešteti kupca, a ne da kaže –pa, sad čekajte, Pošta Srbije nama treba da odgovori, mi smo poslali zahtev, pa da se utvrdi kolika je vrednost toga. Ne, jednostavno građani moraju da znaju da se oni u tom slučaju pozivaju na Zakon o zaštiti potrošača, a kada će da se otkloni spor, inače to nisu česti slučajevi, da ne budemo sad ovde u tom smislu izričiti i da kažemo – to je česta pojava, nije, na 100 hiljada pošiljki, to je otprilike 10 do 20 u nekom sistemu da se ili nešto ošteti ili da se zagubi. Verujte, uvek kada Pošta Srbije provede jedan postupak koji mora da sprovede se utvrdi da je greška kod onoga ko je slao, jer jednostavno ne pošalje ono što je kupac očekivao.

Ovaj član u ovom Zakonu o informacionoj bezbednosti je direktno vezan za Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Srpska radikalna stranka smatra da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, koji je pre izvesnog vremena usvojen ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, nije dobar. Duboko se kosi sa pozitivnim drugim normama našeg pravnog sistema i zato ni ovaj član u ovom zakonu, koji kaže da se primenjuju sve odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, nije dobar i zato smo mi podneli ovaj amandman.

Verovatno će ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije da se završi, a neće se promeniti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Mi smo uopšte i govorili o tome, ako postoji ustavna kategorija, a tiče se prava privatnosti, zašto ste vi uopšte pribegli tome, ovi žuti pre vas, pa onda i vi, da izmišljate, ali naravno to je onda kasnije usledila kao direktiva EU, nekakav novi zakon, kao nekakvo novo pravo, kada imate pravo o privatnosti.

Ovde će biti problem kod tumačenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kada je u pitanju video nadzor, jer u tom zakonu ta oblast nije dobro definisana, doći će do mnogobrojnih zloupotreba, a sa druge strane i još 40 raznoraznih posebnih slučajeva postoji po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti koje se primenjuju u određenim situacijama.

Naravno da ni to nije dobro. Tu se dakle, samo Ministarstvo pravde zaplelo i u loš prevod, a naravno i u Ustav Republike Srbije, nisu pogledali kako treba kada su uopšte dozvolili da takav zakon dođe kako predlog, a i usvojili ste ga pre šest meseci.

Gospodine Milićeviću, povredili ste član 107. kao i član 27. stav 1. Poslovnika. Vi ste bili u obavezi da kada je govorio kolega Aleksandar Martinović, pošto je očigledno neupućen u Zakon o ostvarivanju penzije i o tome kako se izdaju rešenja od strane fonda, kao i ministar, ali ne mogu da ukažem na povredu Poslovnika da je to uradio ministar, a evo, ministar posle mog izlaganja može da održi jedno predavanje.

Dakle, vi ste bili dužni da objasnite gospodinu Martinoviću da to što je penzioner odlaskom u penziju, kako on kaže ostvario kao stečenu kategoriju, društveni status, ne znači da taj neko treba da ima nula dinara. Naprotiv, odlaskom u penziju svaki penzioner, koji je ispunio uslove po bilo kom osnovu, dobija od Fonda za PIO rešenje na kojem piše tačan iznos njegove penzije. Da je to tako kao što to kaže gospodin Martinović, onda bi od Fonda za PIO taj neko ko je dobio taj društveni status, da li je tako gospodine Čolakoviću, dobio samo neku plaketu, eto, zahvaljujemo vam se, sad vi imate društveni status.

Drugo, on je doveo u zabludu penzionere koji gledaju ovaj prenos sednice. Rekao je – oni ne mogu da rade osim pod određenim uslovima, uopšte nije tačno.

Svi penzioneri u Srbiji mogu da se zaposle, osim u određenim slučajevima, koje ću ja da vam objasnim gospodine Milićeviću, a vi kad budete imali vremena prenesite gospodinu Martinović, jer ne mogu njemu direktno da se obratim.

Dakle, svi penzioneri koji su otišli u penziju, ispunili uslove za starosnu penziju ovog trenutka mogu da se zaposle. Njihov poslodavac ne treba državi i fondu da uplaćuje poreze i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, jer oni to već imaju kao stečeno pravo, ali moraju državi u budžet da uplaćuju doprinose za njihovu zaradu, jel tako gospodine Đorđeviću? Ne mogu samo pod određenim uslovima, oni dakle mogu da zasnuju ugovor o radu, ugovor o privremenim i poverenim poslovima i posebne vrste ugovora, znači tu samo postoje ograničenja, a takvih je manji broj penzionera su oni koji su invalidi, oni ne mogu da rade kao penzioneri koji su otišli u starosnu penziju, i ima ograničenja kod profesionalnih snaga bezbednosti, misli se na pripadnike vojske i na policije, njima je dozvoljeno čak i kad su otišli u invalidsku penziju po osnovu potpunog profesionalnog oštećenja da zasnuju radni odnos ili da obavljaju samostalnu delatnost.

Dakle, nije u pitanju nikakva počast, niti je u pitanju samo pak određeni društveni status, u pitanju je nešto što je neko radio da bi zaradio, jer neko je početkom svog rada počeo da izdvaja u fond na osnovu svoje zarade da bi mu u rešenju koje izdaje fond za PIO tačno stajao iznos penzije. Eto, toliko, da ne bismo dovodili penzionere u zabludu.

Recite mi samo koliko je preostalo vremena poslaničkoj grupi?

(Predsedavajući: Imate 18,08. Izvolite.)

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada se kaže jednokratna pomoć a danas čitavog dana govorimo o najavljenoj jednokratnoj pomoći za naše najstarije sugrađane, vi onda po definiciji znate da je taj neko socijalno ugrožen i jednokratna pomoć je za nekoga ko ne može sa svojim primanjima koje je ostvario, bilo da je u pitanju penzija, zarada, da funkcioniše, da ima ekonomskih problema i da je na ivici egzistencije.

Sada je ovim potezom Vlada Republike Srbije umesto temeljne reforme penzionog sistema u Srbiji priznala da je najveći broj penzionera u Srbiji socijalno pogođen, da teško žive, a to jasno pokazuju i statistike.

Ja neću da individualizujem ovo sve, zato što u kući imam penzionera, moja majka ima 75 godina i penzioner je sa invaliditetom prve kategorije i njena penzija je veoma mala iako je ona radni vek i počela i završila na mestu sa srednjom stručnom spremom.

Neki će reći to je zbog toga što je to njeno preduzeće gde je i počela i završila svoj radni staž bilo takvo kakvo jeste i takva je bila delatnost, ali radi se o tome da je ona, baš kao i mnogi Kragujevčani i mnogi drugi ljudi koji su radili u nekim industrijskim kompleksima koji su urušeni, koji su rasprodati budzašto od strane ove lopovske vlasti posle 2000. godine, posle petooktobarskog puča, su odjednom ostali apsolutno bez brige države sa veoma malim primanjima, prinuđeni da se oslanjaju na svoje ukućane, pre svega na svoju decu.

Danas u Srbiji, dame i gospodo narodni poslanici, ima skoro 2/3 penzionera koji žive sami i koji nemaju na koga da se oslone. Njima je potrebna i socijalna pomoć i svaka vrsta brige.

Imate i situaciju da kod ogromnog broja onih koji primaju, bez obzira na visinu penzije, deca su prinuđena i unučići da potražuju od njihovih penzija zato što oni nemaju mogućnost da dobro žive. Pa, ako su u zajednici, eto, i oni ostvaruju neke prihode, imaju minimalne zarade, pa još ako neko od njihovih ukućana ima i ovu minimalnu penziju, oni pokušavaju da skrpe kraj sa krajem, ali to ih vodi u nove probleme. U probleme da moraju da se zadužuju kod banaka, a ja nisam za sednicu kada bude bila rasprava o budžetu i ovakvim i sličnim temama, pripremiću i taj podatak, jer on je vrlo proverljiv, koliko penzionera u Srbiji, po kom osnovu, uzima kredite. Mnogo je onih koji uzimaju gotovinske kredite i banke ove lopovske, koje je Dinkić doveo u Srbiju, normalno, jedva čekaju pa su produžili rok za otplatu penzionerima do 78 godina, zamislite, za takve kredite, samo da ih namame i navuku, a oni, šta će, vode ih za ruku unučići, ćerka, sin, nemaju gde i nemaju kud.

Onda se vraćamo u neko prošlo ili u davno prošlo vreme, zavisi kako gledate period od vašeg dolaska na vlast do ovog perioda, ali hajde da uzmemo to sve šta se dešavalo od 2014. godine do današnjeg dana i da lepo kažemo penzionerima da to što im se licemerno zahvaljujete da su oni podneli najveći teret reformi nije trebalo ni da se desi. Nisu oni morali da podnose taj teret zato što su penzioneri, a ima i onih koji imaju, samo 29 njih je sa penzijama koje su ekstremno visoke na području Beograda, pa ima koliko ih je u Srbiji, ali pustite te takve izuzetke.

Ovi žuti su i ove nacionalne penzije šakom i kapom delili kome su stigli, samo što su bili propagirali tu njihovu zapadnjačku politiku ili bili njima poslušni. Tu nije bilo jasnog kriterijuma, ali hajde da uzmemo ove normalne ljude, da uzmemo ljude koji imaju poljoprivrednu penziju, koji imaju najniža primanja, koja su ispod 15.000 dinara ili ove takve koji su na ovoj granici do ovog lex specialisa koji ste doneli, a da im se umanji ili ne umanji penzija, kao što je slučaj moje majke, naših nekih komšija ili šireg kruga ljudi. E, ti su ljudi najviše pogođeni.

Zbog čega? Zbog toga što, kako god da ste im zakinuli, a mnogo ste, a bili ste u obavezi ako ste ukinuli taj zakon onda sa pripadajućim kamatama to da im vratite, ako se sada hvalite sa takvim punjenjem budžeta, oni neće ni u budućem vremenu o kojem još treba da govorimo kroz vaš predlog novog modela za obračun penzija da imaju sigurniju budućnost, jer Ustav Republike Srbije član 70. lepo kaže – država Srbija je dužna da se stara o ekonomskoj i socijalnoj sigurnosti penzionera.

I ako sve njih pitate, to je, dve trećine takvih koji su na ivici egzistencije, da li oni mogu da kažu, evo ni slušaju predsednika države, narodne poslanike, vi lepo umete da govorite, pojedini bolje, neki malo čitaju, neki se pripreme. Iznosite uglavnom podatke da hvalite vlasti. Onda vi njih pitate, sretnete nekoga na ulici: „Da li se ti osećaš sada sigurno pošto su ti oni obećali, evo, 5.000 pomoći?“ Jao, šta smo se sve naslušali. Kako se koji ministar pojavljivao, tako je rekao: „Moći će da spreme slavu“. Moći će da spreme sve sa 5.000 dinara? To je zaista neverovatno. „Moći će da se obuku, da kupe nešto novo“.

Molim vas, vi pogledajte, evo sad izvadite ko ima kod vas 5.000 dinara pa krenite. Šta ćete da kupite u najbližem super marketu? Koliko je to namirnica i sa koliko možete dana da preživite od 5.000 dinara? Nemojte stvarno zato što mediji i medijske manipulacije i takve lepe priče i sugestija na te ljude. Znate, najlakše je manipulisati sa starim ljudima. Ti stari ljudi su po prirodi i bojažljivi za svoje zdravlje, za svoju porodicu i šta će da bude u budućnosti. Znaju da imaju taj radni vek iza sebe, ali kako će njihova deca, a oni koji su sami, kako će oni sami. Ako im vi kažete: „Ovi pre nas su sve uništili“, što jesu: „Rasprodali su sve, uništili su penzijski fond. Zbog njih ste ostali bez, u jednom trenutku je bilo sve blokirano, uzimali su kredite“, što je tačno: „Da se isplaćuju penzije. Ako se takvi vrate“, naravno oni ni čarobnim štapićem ne mogu da se vrate na vlast, mislim na ove žute izdajnike i ove njihove poslušnike.

Mi želimo da mi srpski radikali jednom zdravom nacionalnom, ekonomskom i svakom drugom politikom pariramo vama i da preuzmemo komandu vlasti u svoje ruke i zato mi obećavamo bolji život i za penzionere i za sve druge. Sada vi njih plašite i kažete: „Eto, oni ako dođu, neće biti isplate penzije“. Šta će onda da kaže i tamo neka moja prva komšinica, rođaka? Uplaše se ljudi. Šta, ja sutra da nemam da kupim ni hleb, a pitanje je šta mogu i sa ovim da kupim?

Sa potrošačkom korpom, za koju ste procenili da je minimalna, a to je u stvari prosečna potrošačka korpa, ali to je minimum, 37.000 dinara, koliko je potrebno, dame i gospodo, najnižih penzija, a takvih je najviše korisnika u Srbiji, evo i prosečnih, da se napuni potrošačka korpa? Trideset i sedam hiljada dinara, a najniža penzija ispod 14.000 dinara, a porodična poljoprivredna penzija samo bednih 8.000 dinara, a prosek poljoprivredne penzije je 11.000 dinara.

Onda ćete da kažete – dobro, šta ima veze, ovi što su poljoprivredni penzioneri, oni imaju i šta da jedu i nešto proizvedu. Molim vas, pogledajte vi kako izgleda srpsko selo i koliko je, nažalost, staračkih domaćinstava i da li su oni uopšte sposobni u tim godinama da obave tu neku prostu reprodukciju, kada je u pitanju i stočni fond, koji je uništen od strane i prethodne vlasti, a nije u tom smislu ništa bolje ni u današnje vreme, da li oni mogu i šta da urade sa bednih 11.000 dinara koje je samo jedan uplaćivao za sebe?

Obično je to tako na selu, onaj domaćin za sebe, a pogledajte i žene na selu, i dan danas i ove mlade žene niti imaju penzijsko i socijalno, one rade, kod kuće su, čuvaju decu, pomažu na polju i onaj sada domaćin, koji je došao u neko pozno doba, ima tih 11.000 dinara, on treba da kupi lekove. Lekovi su užasno skupi i baš oni koji su najpotrebniji za te stare ljude, a to su i mnoga pulmološka i druga oboljenja, moraju da se kupe.

Vi izvolite, pođite, ne daj bože da to treba iko od vas da radi, da za očeve i za majke, pa pogledajte kolike su cene tih lekova. Da li bi taj penzioner mogao to da kupi da nema pomoći od dece ili od nekog drugog? Verujte, ovih 5.000 dinara, vi sada pričate – ići će, kupiće, slaviće, on jadan, možda će tih 5.000 dinara da da za neki medicinski uređaj, da kupi sebi neke vitamine, da malo poboljša svoj opšti zdravstveni sistem.

Zato nemojte na takav način, sa toliko hvalospeva, da govorite. Onda kažete – vi znate da 1.700.000 korisnika, pa se vi njima sada politički, pod znacima navoda, udvarate, i zato pričate takve priče, dajte neko konkretno rešenje. Evo, mi imamo bolja rešenja, gospodine ministre. Rekli ste da je sada, danas priča o rebalansu budžeta, pa da mi možemo da izvršimo prekomponovanje i drugačiju strukturu prihoda i rashoda, šta bismo mi uradili.

Nije ovo danas prvi put da mi govorimo na taj način, jer smo mi obećali i penzionerima i svim drugim građanima Srbije da ćemo dolaskom na vlast da slomimo kičmu uvozničkom lobiju. Zbog CEFTA sporazuma, zbog vašeg dodvoravanja EU, zbog toga što štitite domaće uvoznike, a mnogi od njih su i tajkunske firme, naš BDP nije takav kakav bi trebalo da bude, naša proizvodnja nije ni na najnižem mogućem nivou, a to se tiče prerade hrane, proizvodnje robe široke potrošnje, koja je potrebna da zaštitimo domaću proizvodnju, a pri tome, Srbija od 700 do 800 miliona evra svake godine gubi zbog toga što oni mogu slobodno da uvoze sve i svašta, da zatrpavaju naše tržište, da uvoze meso koje ko zna kada mu je tamo negde istekao rok ili je pri kraju roka, pa da se to onda stavlja u naš promet.

Razne smo stvari čuli i nagledali se i, na kraju krajeva, vidi se iz strukture domaće proizvodnje i ovih što ste ih vi doveli sa strane, hvalite se davanjem tih subvencija investitorima, a domaćoj privredi veoma malo, ili toliko malo da samo možete da nabrojite neke kompanije u Srbiji, eto, neke zaista zaslužno. Ja sam govorila o tome, pominjala sam, neću da idem dalje, da pravim reklamu, „Bekament“ iz Aranđelovca, zaista jedna porodična firma koja je sa razlogom razvila taj posao i parira ovim stranim kompanija na domaćem tržištu, ali znate pojedini, tolika katastrofa što se tiče tih davanja za privredu.

Onda smo imali malopre i celog dana i takve opservacije. Ako mi nemamo tu proizvodnju, ne možemo da punimo budžetsku kasu, a onda se stvara nesigurnost kod penzionera i onda oni, da mi nismo doveli tolike strane investitore, ne bi bilo proizvodnje, ne bi imali povećanje BDP, a on ni onako kao što ste predvideli i projektovali za ovu godinu, što je sam ministar Mali priznao, i onda ne bi penzioneri mogli da dobiju svoje penzije. Stalno to ponavljate i ljudima to uđe u glavu. Onda im uterate maltene strah u kosti i kada dođe taj dan D i dan izbora, on će po nekoj inerciji da kaže – jao, ako neko drugi, tako su mi rekli, čuo sam, dođe, ja ostadoh bez svoje penzije.

Dakle, imate tu uštedu. Imate uštedu kod nevladinih organizacija. Imate uštedu kod raznih specijalizovanih ugovora, usluga po ugovoru. Imate uštedu kod besomučnog finansiranja pojedinih javnih preduzeća, a pre svega, stalnih poklapanja rupa Elektroprivrede, o čemu se stara Vlada Republike Srbije.

Kada sve to pogledate, i da ste ojačali domaću proizvodnju i otvorili što se našeg zanatstva, preduzetništva tiče, da ste tu davali mnogo veće subvencije, onda biste imali i sigurnost da neće ti mladi ljudi da napuste Srbiju. Mislim da je juče kolega Šešelj govorio o tome koliko je njih otišlo iz ovih zemalja EU, koje su na najnižoj lestvici, poslednje ušle, pa da mi dočekamo tu sudbinu.

Džaba vama što ste izmislili sistem dualnog obrazovanja i u srednjim školama i u visokom školstvu, kada ćemo da se suočimo sa činjenicom da za deset godina će sva ta radna snaga da bude deficitarna, pa je pitanje ko će onda da ide u penziju?

Zar nije zabrinjavajuća, gospodine ministre, činjenica da 750.000 ljudi uplaćuje poreze i doprinose za penzijsko i socijalno osiguranje na minimalnu zaradu? Imate i drastičan pad kod onih koji su više uplaćivali, pa sada kažu – ako je već tako urušen i propao taj penzijski fond, izgubili smo poverenje, zašto onda i da uplaćujemo, onda je u onoj sivoj zoni ostatak, a uplaćuje se taj minimalac koji se hvalite da će da bude od 1. januara 30 hiljada i 20 i nešto dinara.

Šta je potrebno da se uradi? Nikako nije za SRS, sada da vam kažem, danas ste pokušali verovatno da se našalite, pa ste rekli kolegi, vi to pogrešno nazivate i vezujete za Švajcarsku, taj švajcarski model, ali on nije dobar. Mi obećavamo, ako nama građani, pošto je već sada i svako vaše izlaganje i pojavljivanje u predizborne svrhe, ako, i to je program SRS, ako nama građani i penzioneri ukažu poverenje, drugačijim modelom ćemo da indeksiramo penzije.

Ovaj modeli koji vi predviđate, usklađivanje sa rastom zarada i projektovanom inflacijom, nije dobar. Penzioneri će biti na gubitku. Oni su već sada na gubitku i ovih 450.000 novih, koji su dobili rešenje, jer onaj indeksni bod nije menjan od 2012. godine za način kako se obračunava. Već ste njih oštetili. A, mi ćemo, kao što to treba da se radi, da usklađujemo penzije sa rastom zarada i rastom cena na malo.

Da li ste vi socijalno sigurni, a to je briga države za penzionere, pokazuje vam koliko vi za nominalni iznos koji dobijete, da li penzije ili zarade, možete nečega da kupite, a onda, ako mi usklađujemo, a mi to javno obećavamo, da ćemo tako usklađivati penzije, a ne ovako kao što vi projektujete fiktivnu inflaciju, pa kažete – sve je odlično, ništa ne poskupljuje, vi odete u prodavnicu za mesec dana za od 10 do 100 dinara poskupe pojedini artikli i to široke potrošnje i oni koji su neophodni za život.

Dakle, potrebno je i da se redovno usklađuju, a s druge strane, član 207. stav 2. Zakona o PIO, kojim je uvedeno uvećanje uz penziju samo delu penzionera, da bude brisan uz uvođenje socijalne pomoći svim građanima, jer ne možete da pravite takvu selekciju.

Sada, pošto se čuje gospodin Rističević, a ja i on se slažemo, da završim ovo izlaganje sa problemom poljoprivrednih penzionera i poljoprivrednih osiguranika.

Naime, preko 220 hiljada poljoprivrednih osiguranika, mnogi od njih su stekli uslov da odu u penziju, ne mogu da odu u penziju, gospodine ministre, zato što imaju dug od preko 160 milijardi po osnovu davanja. Znači, izuzetno teško žive i prinuđeni su da žive od bedne penzije onoga ko u njihovoj kući prima.

Odbor za poljoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije, na čijem čelu je gospodin Rističević…

(Predsedavajući: Privedite kraju, molim vas.)

…završavam, se obraćao i vama kao nadležnom ministarstvu, Ministarstvu poljoprivede, Ministarstvu finansija i niko od vas nema sluha, kao što vas sada ne zanima, gospodine Rističeviću, Martinoviću, Atlagiću, sudbina 220 hiljada poljoprivrednih penzionera. Baš vas briga, vi imate sasvim pristojna, a neki od vas i ekstremno visoka primanja. Oni neće moći da odu u penziju, jer ste im obećali dolaskom na vas, Vučić kao premijer, a onda potom i Ana Brnabić, kad ste izabrani, da ćete da rešite taj problem, da će država da otpiše taj dug ili da im napravi pristojan reprogram kako bi mogli da idu u penziju.

Penzioneri pod ovakvom vlašću mogu da očekuju da žive samo gore, cene će još više da poskupljuju, uvoznički lobi će da nastavi da radi šta hoće, nećemo imati domaću proizvodnju, nastavićete da ih lažete, da ih obmanjujete, dovodeći strane investitore kojima ćete da dajete po 11.000 subvencija, a penzioneri će da gladuju i da žive najbednije moguće.