Hvala gospođo Gojković.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, smatrali smo da ovaj zakon treba da obuhvati i sve zaposlene u državnoj upravi. I sami ste govorili više puta o tome od izbora do izbora da zaposleni u državnoj upravi treba da imaju plate koje će biti usklađene sa novim zakonom, gde će se odrediti platni razredi i gde će svako znati apsolutno kada dolazi i kada završi određenu školu da radi u državnoj upravi, kakav će biti njegov status, a mi nažalost, i to je problem naše Skupštine, gde ne može ništa ni predsednik Skupštine, gde ne može ništa ni Administrativni odbor, mi možemo samo da izađemo sa predlogom našeg budžeta, jel tako, koji svake godine na vreme dostavljamo, ali sistematizacija koju mi radimo, takođe, ovde, kao što se radi u Vladi, je ono što je u tom moguće.

Znate, mi moramo da podstaknemo mlade ljudi koji rade u državnoj upravi, da ih motivišemo ako rade odgovoran posao za državu da pored plata, koje svakako treba da budu više za njih, imaju i mogućnosti, ima tu dosta koji rade kao mladi bračni parovi, upoznaju se, pa tu se rodi neka ljubav, dobiju i potomke, a nemaju svoje stambeno obezbeđen prostor. Nije to samo slučaj u Beogradu, ovde u ovoj instituciji, u Vladi, već širom Srbije, gde zaista postoje i drugi načini, gospodine ministre.

Vi verovatno u vašem ministarstvu znate kada je u pitanju to ministarstvo šta vi imate i čime raspolažete od stanova, ali vi imate gradove u Srbiji gde još nije na pravi način izvršen popis tih stanova. I oni bi takođe mogli da se iskoriste.

Čak, što se tiče Inspektorata, što se tiče određenih drugih instituta, svi oni naravno da potražuju tu mogućnost, ali imaju stanove koje je možda neko i uzurpirao. Konkretno, znam za grad iz kojeg dolazim, jer je i prethodni direktor, pre nekoliko godina, pokušao da reši to pitanje, ali uvek nešto nedostaje, jer u međuvremenu se promenio i načelnik Uprave za imovinu grada Kragujevca, verovatno te smene učine svoje. Tako da je sigurno da u svakom gradu, i u Beogradu, i u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu postoje stanovi gde je neko uzurpirao to pravo. Pa, vi znate da ne može ni poslovni prostor koji se dobije na korišćenje od jednog grada ili neka parcela da se ustupa trećem licu.

Ko zna čega sve tu ima, ali to treba sistematski da se uradi. Dakle, ne samo da se gradi, već i da se iskoristi ova mogućnost gde postoje takvi stanovi i da to bude po povoljnim cenama i da oni mogu da kupe i da reše svoje stambeno pitanje.

Već drugog dana rasprave u pojedinostima, gospođo Kuburović, pokušavamo da objasnimo građanima da vi niste u pravu kada kažete da ono za šta se zalaže SRS, a to je da se ovaj posao vrati sudovima i sudskim izvršiteljima, nije dobar i efikasan. Građani moraju da znaju, a mi sada, evo, kako ste vi vršili edukaciju kao pomoćnik ministra 2014, 2015. i 2016. godine, izvršitelja i bili na čelu komisije koja je birala izvršitelje, učestvovali u izradi zakona, vi ste bili osoba koja je učestvovala u izradi pravilnika o njihovom kodeksu ponašanja. Kakav je pravilnik i kakav je kodeks vidimo na grbači građana od strane te mafijaške klike.

Sada je pokušala koleginica, odnosno objasnila je građanima i dala taj primer, juče kolega Mirčić, da objasnimo da je ogromna razlika, jer kada se vodi neki sudski spor, postoji teret dokazivanja za nešto što vi nekome dugujete, zbog čega je to tako, da li je to baš taj dug, kako je taj dug nastao, da li on može da se umanji, da se ospori, a sada, od 2011. godine, od kako postoje ovi javni izvršitelji, građani ništa ne mogu osim da čekaju kad će da im se oduzme penzija, plata i moraju da plate.

Jer, na osnovu verodostojne isprave, kako se zove taj nalog koji oni dobijaju od Elektrodistribucije, u Beogradu od Infostana, preduzeća za komunalne usluge u mom gradu itd, oni uopšte, iako imaju mogućnost da izraze taj prigovor u roku od osam dana, zapravo i nemaju tu mogućnost, jer, nikada im ne dođe ta opomena, ili retko kada, za zastarele dugove i najdrastičniji primeri su i na selima.

U Srbiji, po zvaničnoj statistici elektroprivrede, postoji 200-300 hiljada kuća koje imaju samo brojilo koje se ne koristi. Svakog meseca 736 dinara. Ljudi tu ne žive. Evo, možda tamo u Dobri, odakle su Arsićevi…

(Predsedavajući: Privodite kraju, koleginice.)

Evo, završavam.

Ako oni to ne plate jedan ili dva meseca, ne dobijaju račune, izvršitelj će da naplati deset puta više i to je jedina istina. Takvih je primera na desetine hiljada.

Ima različitih slučajeva kada ljudi apsolutno nisu mogli ni da reaguju, ni da spasu svoju imovinu i onda kada je sud u parničnom postupku odlučio na njihovu štetu. Zbog ograničenog vremena od dva minuta, izneću jedan zaista frapantan primer - kako je gospođa ostala bez stana.

U pitanju je gospođa Tijana Aničić koja je 2007. godine napravila trojni ugovor sa prvim vlasnikom stana i investitorom. Naime, prvi vlasnik stana se obavezao da će investitoru da vrati taj stan i to je bio njihov trojni ugovor. Ona ga je zatim kupila, ali sa obavezom da investitor prvobitnom vlasniku nadoknadi neki drugi stan ili novac.

Kako to ovaj nije uradio, posle izvesnog vremena zatražio je da gospođa Tijana stan koji je uredno platila mora njemu da vrati, jer on nije dobio novac od investitora. Onda je naravno sud koji je postupao u tom slučaju doneo presudu gde ona uopšte ne postoji i ako je overen sudski taj trojni ugovor između njih. I tek kasnije kada je ona uložila žalbu, odnosno njen tim advokata, Apelacionom sudu ona je uključena u taj parnični proces. Ali, to ne odlaže izvršenja, upravo o tome se govori i u ovim članovima zakona, jer ko zna do kada će i koliko to da traje, a izvršitelj došao i rekao – gospođo, izađite napolje.

Šta ćemo tek sa onim radnicima, gospođo Kuburović, koje ganjaju izvršitelji za neplaćene komunalne račune? Mnogi od njih su to i svesno uradili, jer nemaju hleba da jedu, nemaju odakle, pa mu je preče da danas kupi jednu kiflu i jogurt detetu, a njihova preduzeća po dobijenim radnim sporovima njima nisu uplatili i ako ima izvršne presude.

Sad moram da govorim o čuvenom slučaju izvršitelja iz pakla, Mirjane Dimitrijević. Zamislite, i ona je učestvovala u izradi prethodnog zakona 2016. godine. Gospođa je i Tanjugu dala izjavu, kao član radne grupe za izradu zakona.

U pitanju je izvršitelj koja je za godinu dana zaradila 900 hiljada evra. Žena koja je pre toga bila sudija. Sad se postavlja pitanje, gospođo Kuburović, šta navodi nekog sudiju koji radi časno i pošteno svoj posao, da napusti sudijsku funkciju i da ode u izvršitelje? Mirjani Dimitrijević je svakako razlog taj što je sama za sebe mogla da piše zakon po kojem će troškove izbacivanja iz stana starice sa dvoje unučića i ćerkom da naplati 11 hiljada evra.

Sudija ne može da napiše zakon da sebi odredi platu, ali vi ste dozvolili Mirjani Dimitrijević da učestvuje u izradi zakona i da gospođu Dobrilu, u Njegoševoj ulici na Vračaru, sećate se, to je javnosti poznat slučaj, kada su došli solidarne komšije, prijatelji i rođaci da spreče Mirjanu Dimitrijević da izbaci ovu porodicu iz stana. Ona je to uradila i zamislite, za to je naplatila, evo imam kopiju priznanice ovde, 11 hiljada evra. Je li to normalno?

Vi kažete – srazmerni troškovi. Dobrila koja je posle 45 godina izbačena iz stana sa ćerkom i sa unučićima će do kraja života morati da plaća i uzima joj se od penzije dve trećine zbog slučaja ove zaista žene iz pakla Mirjane Dimitrijević.

Mogli biste kao poslanik u Skupštini da inicirate izmenu zakona i da prihvatite Predlog zakona, a to će biti vaš najveći doprinos toj porodici i svakoj o kojoj javnost možda i nije tako upoznata kao o gospođi Dobrili, njenoj ćerki i unučićima.

Ali, ovde je poenta u tome, gospodine Markoviću, što je slučaj iseljenja vodila izvršitelj Mirjana Dimitrijević, a ona je učestvovala u izradi zakona, žena koja je u prvoj godini svog rada prijavila da je zaradila 900.000 evra. Možda je i ona posle je imala ovaj pad, koleginica Radeta, kao i ova koja je za EPS glavna, Ranković, ali to je nebitno, ona do sada ima preko milion evra sigurno, zarade na ljudskoj muci. O tome se ovde priča. A ko je ustanovio žute izvršitelje, ko ih je kasnije još više promovisao? Upravo ministar koja sedi ovde, koja je radila na izradi Pravilnika za postupanje izvršitelja, kao i notara, dobila nagradu od NALED-a za nemerljiv doprinos, odlikovanje u promociji Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Opet su izvršitelji iz pakla Mirjana Dimitrijević u Prilepskoj ulici, opština Savski Venac, Beograd 20. marta 2019. godine, je došla da uz policijsku asistenciju iseli porodicu Vukasnović, porodicu Vuksanović koja tu živi od 1936. godine, i zamislite zbog čega? Zato što je sud odlukom opet nekih, verovatno korumpiranih sudija, nažalost i njih ima, kao što je i ova Dimitrijevićka koja je napustila sudijsku funkciju, pa se latila posle izvršitelje, da godišnje zarađuje 900.000 evra, utvrdio da oni treba poveriocima, a njih se šestoro pojavilo, od nekadašnjih vlasnika da vrate kuću koja je od 1999. godine, uopšte više tu ne postoji. Zaista je za pohvalu reakcija gospođe, iako je član SNS, Irene Vujović, koja je predsednik opštine Savski Venac, koja se stavila na stranu porodice Vuksanović jer je ona upoznata sa slučajem da je Snežana Vuksanović deo kuće na osnovu stanarskog prava koje pripada njoj i njenoj porodici, opet ponavljam, u kući u kojoj žive od 1936. godine, otkupila, ali su morali da je sruše i da naprave novu kuću, jer je stara bila trošna i veoma opasna za tu petočlanu porodicu da u njoj živi.

Da li je vama onda normalno da u Srbiji i dalje postoje javni izvršitelji kada, evo vidite, da ova jedna žena hara? Što je najvažnije, gospodine Marinkoviću, pošto oni znaju da je ova spremna na sve, pa ova je u stanju verovatno da i gazi preko živih ljudi, ta Mirjana Dimitrijević, oni su tražili u Martu ove godine, pre nego što su Vuksanovićima pokucali na vrata njihovog doma da se prethodni izvršitelj promeni, koja je bila od 2012. godine, a da ih upravo iseljava Mirjana Dimitrijević.

Kada se oglašavaju ovi javni izvršitelji i njihova komora, oni su stalno skloni tome da optužuju medije, verujem da će i sada posle ove rasprave da daju izjave, gde argumentovano govorimo da oni kao takvi, kao zaista jedna organizovana mafija, ne treba da postoje. Optužuju da su to, ne znam kakva senzacionalistička pisanja, natpisi, a u stvari, svi ti slučajevi nesretnih građana Srbije trebali su do sada vama da budu signal i znak, da tu nešto nije u redu.

Nemoguće je ako oni imaju zakon koji vi hvalite i tvrdite da je dobar, pa pravilnik kako treba da postupaju, da sve to krše i rade takve stvari i da su to zaista frapantni primeri ljudi, porodica u celoj Srbiji koji nisu mogli ništa da urade da zaštite svoja prava. Kakav sud, kakve žalbe, kakvi apelacioni sudovi, jednostavno, oni su prepušteni sami sebi i raznim, pojavljivali su se neki aktivisti, neko udruženje, ali pre svega, poslanici SRS i sami ste i čitali, i mogli ste da čujete od nas, da su i koleginica Radeta i drugi naši aktivisti išli u Surčin, ne znam u koje još lokacije, u Zemunu, da sprečavaju da se ljudima ruši kuća.

Imamo i jedan primer, evo još jedan dokaz. Mi non-stop iznosimo te primere, jer to su životne prave priče. Porodice Muhameda i Aljiše Šaulić iz Sremske Mitrovice, oni su sedmočlana porodica, imaju četvoro dece i unučiće i zbog nekakvog fiktivnog ugovora i duga koji je nastao, dva stana su im izvršitelji prodali, odnosno i drugi je nedavno bio na licitaciji.

Gde je tu duša nekoga ko treba da vodi računa i moral i osnovna ljudska vrednost prema takvoj porodici koja je na prevaru izgubila sve što je radom sticala 40 godina?

Neverovatno je da je taj pravilnik tako napravljen da upravo ovi javni izvršitelji, ova pljačkaška mafija kaže – mi sve radimo u skladu sa zakonom, nama je ministarstvo i zakon dalo pravo da upravo tako bodujemo naše troškove.

Sada imamo slučaj Radiše Antića, penzionera, sa penzijom od 22 hiljade dinara. Dugovao čovek 3.600 dinara za „Infostan“, a platio skoro 16 hiljada. Znači, sa kamatom četiri hiljade i onda prva faza izvršitelja 5.444 dinara, a onda mu dolazi novo povećanje duga, odnosno obaveštavaju ga da mu se odbija od penzija još 7.056 dinara. To su troškovi izvršenja, nagrada izvršitelju za dobro urađen posao. Znači, njegova nagrada je duplo veća od osnovnog duga ovog jadnog penzionera.

Evo, da građani Srbije znaju kako izgleda ta tarifa. Ako će taj javni izvršitelj lično da uruči rešenje nekom dužniku, to košta 1.078 dinara. To je tri puta skuplje od ovog „Beks pošte“, „Brze pošte Srbije“ i da ne reklamiram dalje. Znači, kod njih je 300 i nešto dinara da pošaljete ovaj laptop iz Beograda u Vranje, a oni naplaćuju lično uručenje jednog papira. Ako to šalju poštom, to je onda 2.600 dinara. Ako treba da pribave dokument da li je taj Pera Perić na toj adresi, sa tim brojilom u elektrodistribuciji, to je još 4.200 dinara.

Da li ste vi onda svi normalni? Kako možete da glasate za ovakav zakon? Kada je juče Arsić mogao to narodnog poslanika da pita, ja to pitam u političkom smislu većinu. Nemojte da se ljutite. Nije uvredljivo ovako da ste vi pri zdravoj pameti, što kaže Vjerica, nenormalni u tom smislu, ali da li je normalno da vi možete kao ljudi, kao poslanici… Danas ćete svi da idete svojim kućama i pitaće vas komšije – da li je tebi normalno da izvršitelj naplati sedam hiljade nagrade što je sproveo izvršenje za dug od tri hiljade dinara?

Najveći broj tih izvršiteljskih rešenja je o tzv. verodostojnoj dokumentaciji koju dobiju od komunalnih preduzeća, Elektrodistribucije i drugih koji ih angažuju da za njihov račun naplate dugove.

Koliko ta dokumentacija može da ne bude verodostojna, primer je preko 8.000 domaćinstava na jugu Srbije. Naime, oni su svi od strane Elektroprivrede Srbije dobili enormne račune za navodnu krađu struje. Mnogi od njih su kasnije u sudskim postupcima dokazali da nisu ukrali tu struju, već da zbog neispravnih brojila i situacija koje su im se desile pojedinačno svako nije mogao da zna, a uredno su plaćali. Čak je frapantan i taj primer jedne porodice koja baš svaki račun uredno plaća iz meseca u mesec za potrošnju električne energije od 2003. do 2016. godine, a onda odjednom kaže Elektrodistribucija Srbije - aha, vi ste potrošili, odnosno ukrali tu struju i došlo im je da plate preko 500.000 dinara.

Zašto ovo sve pričamo danas čitavog dana i, evo, ovo je moj poslednji amandman na ovaj nakaradni zakon? Zato što je potrebno da shvatite da sve ovo što mi govorimo, govorimo u ime građana Srbije i da nikakva statistika i kad vi kažete, kao ministar, to je 3.600 i nešto nekretnina, pa ste rekli - nisu to samo sve kuće i stanovi, tu su i njive i lokali, eto, to je samo 1% ukupnog broja izvršenja. Ma nikakva statistika ne može da nadoknadi takve tragedije i porodica i njihove dece i zato je potrebno da povučete ovaj zakon iz procedure. Ali, pošto vi to nećete i glasaćete koliko sutra, budite sigurni da ćemo uz još veću podršku, a već do sada imamo preko 100.000 potpisa građana, ući u proceduru, odnosno podnećemo predlog pa ćemo videti kako će to da ide, za novi zakon koji će spasiti građane, a to jedino sada može da uradi Srpska radikalna stranka.

Recite mi koliko je ostalo vremena našoj poslaničkoj grupi.

(Predsedavajući: Šesnaest minuta i 33 sekunde. Izvolite.)

Taman smo mislili da ste lepo počeli ovu godinu, s obzirom na to da je danas 24. jul, Rodoljubu Šabiću je istekao mandat Poverenika u decembru prošle godine, i umesto da sagledate da li je taj institut Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti potreban Srbiji, kao institut je uveden, rekla je i vaša koleginica, pre 17 godina, vi ste morali da prihvatite primedbu Evropske komisije, to je možda promaklo nekome danas da kaže, ali u maju mesecu, i to vam je bila jedna packa više, da morate pod hitno da izaberete novog Poverenika.

Sad se postavlja pitanje da li vi sve radite onako na o-ruk, što bi rekli kod mene u Šumadiji, i uopšte kako ljudi kažu, kada vam to narede vaši mentori iz Evropske unije ili vi zaista lično svi smatrate da će nešto i Srbija da dobije izborom novog Poverenika. Na kraju krajeva, i u onom kratkom periodu koliko nije bila SRS prisutna u ovom parlamentu, a mogli smo da pratimo, za sve vreme vaše vladavine vama uopšte do pre možda sedam, osam meseci nije ni smetao taj Rodoljub Šabić ni šta on radi. Olako ste prelazili preko svega onoga što je on radio, a reći ću i neke konkretne primere koji duboko zadiru u ustavni poredak ove zemlje i u sigurnost pojedinaca, pre svega pripadnika Vojske Srbije koji su dali nemerljiv doprinos za odbranu otadžbine od šiptarskih terorista.

Vi ste sve to zaboravili, tek onda kada je on krenuo malo više da se eksponira i da radi za izdajnike i za nevladine organizacije, poput Nataše Kandić i ostalih koji love Srbe za interese Haškog tribunala i vrše antisrpsku propagandu, kada je krenuo da ispituje slučaj tzv. Savamale i da pravi konstrukciju u svojoj glavi, kao što to rade ovi nesrećnici iz propalog „žutog preduzeća“, onda ste tek videli da je u pitanju osoba koja nikako ne može kao nezavisni organ, a što jeste funkcija Poverenika, odnosno trebala bi da bude, da radi taj posao.

Nasuprot tome, Šabić je zloupotrebljavao funkciju koju ste mu vi odobrili u tom kasnijem mandatu, odnosno u mandatu i vaše vladavine da vrši, da se stavlja na stranu onih koji propagandom i koji politikom protiv Srbije i svih tih svojih aktivnosti žele da dokažu, odnosno da se nametnu kao nekakva alternativa vašem režimu. Morali ste da budete mnogo glasniji, morali ste da pitate razne druge državne organe što nisu reagovali na takvo Šabićevo ponašanje.

Zašto to niste radili na sednicama odbora? Evo, tu je gospodin Kulić, tu ste svi vi drugi koji ste mogli, iz vladajuće koalicije, da kažete – kako se usuđuje jedan takav da traži da Ministarstvo energetike, kojim upravlja sada, odnosno na čijem čelu je gospodin Antić, pripadnik SPS, daje informacije, zato što to Šabić hoće, odnosno to hoće radio „Slobodna Evropa“, a znate da to hoće svako onaj ko je protiv Rusije, odnosno naše strateške saradnje o reeksportu ruskog gasa. I vi ništa. Kaže Šabić – jao, ja sam, i to svi mediji objavljuju i to vam onda nije smetalo, podneo sam prijavu i kaznio sam Ministarstvo energetike zato što ne dostavlja te informacije.

Molim vas, gospodo, vi ste prenebegli da Srbija pored ovog Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja i zaštite podata o ličnosti ima jedan mnogo važniji zakon koji treba da se sada poštuje i da ga se pridržavaju svi oni koji vrše određene javne funkcije, a to je Zakon o tajnosti podataka, koji takođe definiše šta je to informacija, odnosno podatak i u zavisnosti od toga koliko je taj podatak važan za državu Srbiju, za određena ministarstva, pre svega se misli na vojsku, na policiju i na druge strateške poslove koje obavljaju državni organi i institucije, da ne može nikome da padne na pamet da zabada nos tamo gde mu nije mesto.

Kad mi to kažemo, mi se ne bojimo toga da će sada neka halabuka da se podigne protiv nas, jer zna se u jednoj suverenoj državi gde još i postoji takav zakon šta ko sme, a šta ne sme da radi. Ali, drznuo se taj Šabić, koji, opet ponavlja, nije vam smetao svih tih godina, da traži određene informacije, zamislite, za koga, za Natašu Kandić i Fond za humanitarno pravo.

E sad, opet da vas pitamo, po ko zna koji put, to može da bude i nagradno pitanje za nekoga od vas – gde je Zagorka Dolovac, republički javni tužilac?

Zar nije ta ista Zagorka Dolovac pre četiri godine, odnosno Republičko javno tužilaštvo podnelo tužbu protiv Šabićevog rešenja kojim je Ministarstvu odbrane naložio da se za Fond za humanitarno pravo, da za organizaciju koja direktno radi za neprijatelje srpskog naroda, dostavi kopije dokumenata iz kojih će, zamislite Šabić to traži, da sazna, kako je Goran Jeftović imenovan na mesta štabskog oficira Prištinskog korpusa Vojske Srbije, odnosno SRJ tokom našeg obračuna sa šiptarskim teroristima 1999. godine. I kaže do kad se nalazio, to je sve Šabić pisao i tražio, kao Poverenik, da mu se dostavi, a prošlo je od tada pet godina i vi ste ćutali. Tek od decembra meseca, i kad se on stavio direktno i otvoreno, naravno on je uvek bio njihov, ali kada je počeo jasno da govorio o tome i da propagira aktivnosti ovih nesrećnika iz Saveza za promene i ovih drugih, Đilasovih i njegovih satelita, vama je on zasmetao. A ne smeta vam, gospodo, kad radi ovakve stvari koje direktno idu, to je direktno subverzivno delovanje, kako drugačije da ga nazovem, protiv pravnog poretka, protiv sigurnosti ove zemlje i našeg naroda? Pa, niste vi valjda mislili da to njoj treba eto tako da sa nekom komšinicom, ako uopšte sa tom spodobom neko i hoće da pije kafu, pa da usput da takve informacije, nego da dostavlja te podatke onima koji će da hapse Srbe i pripadnike Vojske tada Jugoslavije na KiM, da uteruju strah i da kažu – e, vi što ste branili svoju zemlju, sada vidite kako ćete da prođete, zato što tako hoće Šabić i Nataša Kandić.

Onda dolazimo do toga da je apsurdno da pored zakona koji reguliše tajnost podataka u zemlji, pa onda Ustava Republike Srbije, koji garantuje pravo svakom građaninu na obaveštenost, pored Zakona o inspekcijskom nadzoru. Znate, nije on samostalan, tu imate preplitanje i Zakona o inspekcijskom nadzoru, kada je u pitanju mišljenje tog Poverenika, sad i ovog vašem Marinovića, ovog budućeg. Mi imamo i druge zakone, imamo Zakon o upravnom postupku. Znate, kada se vodi spor pred Upravnim sudom, ne mora uopšte da se tretira isto mišljenje suda i Poverenika. On može da ima jedno mišljenje, a sud može da ima drugačije mišljenje, pa tako i u ovom slučaju vi ste trebali do kraja da insistirate na tome da se gospođa Dolovac i njeni saradnici iz Tužilaštva oglase i da kaže šta je, recimo, bilo sa ovom tužbom do kraja.

Jel vi znate šta je bilo, jel znate vi profesore Ljubiša, vidim da pomno to pratite? Ne znate. Jel zna neko ko je zainteresovan? Ne zna. Šta ćemo sada? Da pustimo tek tako na izvol'te svim izdajnicima da vršljaju i da traže šta hoće, da ova nakaza, popet kažem, gospodine Marinkoviću, Čongradin, govori da je u Srebrenici bio genocid, a to onda, znate, je napad na neku ženu, zamislite molim vas, na ravnopravnost, i tako dalje? Šta vam je onda trebala i ona Brankica Janković? Vidite da i ta nije normalna?

Vi ste nju izabrali, a borite protiv ovih koji napadaju državu Srbiju, e za predsednika države, za Aleksandra Vučića, za njegovu decu, kakve izmišljotine, kakve gadosti, tako moram da kažem. A što se ne oglasi onda ta Brankica Janković i da kaže – znate šta, jer ona Poverenik za ravnopravnost, kako je moguće da se za decu takve stvari govori, kako je moguće da se na takav način žigoše nečija porodica. Ne, kad je to dobro za nju, onda je u redu, a kada treba i ona se dodvori Evropskoj komisiji, Fabriciju ili ko je već posmatra, kao što ste i vi pod stalnim nadzorom, onda će ona da kaže – e, znate šta, ne može taj Čongradin da se vređa, pa to je uvreda žene, pa to je rušenje ravnopravnosti, pozivanje na nekakvu mržnju.

Ma, znate šta, vi ako se uskoro ne uzmete u pamet i ako ne shvatite da sada posle ovog letnjeg zasedanja dolazi teška jesen za Srbiju, gde će da se odlučuje o veoma važnim pitanjima, a pre svega po pitanju Kosova i Metohije kada se sada prestroje svi ovi kroz nove, na kraju krajeva i kroz novog predstavnika Evropske komisije i kroz ultimatume koji će doći pred Srbiju, onda možda bude kasno. A da to ne bi bilo kasno, gledajte i poštujete Ustav ove zemlje, držite se zakona koji štite teritorijalni integritet i suverenitet zemlje. Vodite računa o tome da ne puštate tek tako da prolaze dani i meseci, a da protiv odgovornih ljudi koji su prekršili zakon ne podnesete odgovarajuće prijave i što pre, kao vladajuća većina inicirajte da imamo izmenu Zakona o krivičnog zakonika, da poslušate stav SRS koji je stav za državu i za buduće generacije i da svako ko se usudi da kaže da je u Srebrenici bio genocid bude kažnjen adekvatno tome što država Srbija treba da kazni svakoga ko takvu stvar izgovori i da brani te interese zemlje kako to narod ova vas očekuje.

Ako vi puštate da prođe, mesec, dva, tri, pa eto, sad će do kraja ovog mandata, pa će sledeći izbori. Znate šta? Onda smo kao zemlja na izvolite svakome ko može ovde da vršlja, da ucenjuje, da radi šta god hoće. Budite istrajni. Na kraju, krajeva, vi ste odgovorni ljudi, valjda se vratite u svaku sredinu, ima tu poslanika koji su i sa KiM, pa nemojte da propuštate priliku da kažete i na tim vašim internim skupovima – to ne može tako, mi moramo odlučno da se obračunamo sa svima koji rade protiv interesa države Srbije i njenog naroda. Hvala.

Moram po Poslovniku, član 27. stav 1. zato što se prethodno kolega javio, a imala bih, inače pravo na repliku. Mi smo dužni ovde da poštujemo dostojanstvo Skupštine i da iznosimo istinu. Vi biste me svakako upozorili, gospodine predsedavajući, da je u mom izlaganju došlo do te povrede.

Ja sam govorila istinu i pozvala se na zvaničan dokument republičkog javnog tužioca i pitala sam i vas, to je evo, pitanje za vas, i zato reklamiram povredu Poslovnika, jer mi niste odgovorili, i kažete – ne znam, ili saznaću, pa, ću da vas obavestim u toku zasedanja, gde je Zagorka Dolovac. Da li možete vi, kao potpredsednik Skupštine, koji predsedava trenutno da tražite takvu informaciju? Možete. I lepo da odgovorite zašto do sada država Srbija nije postupila, odnosno nadležno tužilaštvo po ovome.

Opet da vam kažem, u pitanju su tajni podaci. Jel se sećate izveštaja Rodoljuba Šabića, kada je bila ova Mandićka pre 10 dana? Jel se sećate šta je sve tu traženo? Gospodo, kako smo nabavljali avione, i drugu opremu od Ruske Federacije, koliko je to koštalo.

Zašto vam sve ovo pričamo? Zamislite da mi sada biramo tog novog Poverenika i da on to ne radi, da se upozori na tako nešto, jer vi nikad ne znate ko će preko noći da okrene ćurak naopako. Jel tako? Pa, imali ste i kod vas razne neke koje ste držali u prvim godinama vaše vladavine, pa gde su oni sada? Eto ih na koloseku na kojem su ovi ovde, da vas ne podsećam o tim imenima, a bili su ministri u vladi prvoj posle 2012. godine.

Dakle, ako se kaže šta je tajni podatak i Zakon o tajnosti podataka i šta je interes Republike Srbije, da insistirate stalno na tome, nemojte onda da kažete da su vam baš uvek bile širom otvorene oči kada su ti izdajnici u pitanju. Pa, da jesu, vi biste rekli kakva Čongradin, šta se buni, kakve žene, muškarci. Pa, svako ko bilo gde… Uopšte, govorila je o tome i koleginica Radeta, javna ličnost, znate?

Drugo, to bi trebalo da zna i ova vaša Brankica Janković, kad se kaže – povreda ličnosti, ravnopravnosti, govori se o tome da neko ne vređa pripadnike manjina, da se ne izrugava osobama koje su, ne daj Bože, bolesna, deci i tako dalje, a to što je neko javna ličnost, pa radi u jednim novinama koje objavljuje oglase šiptarske, tzv. države, pa piše takve stvari, pa nemojte, molim vas, onda da kažete kako ste vi svuda i u svakoj prilici govorili protiv takvih pojava. Niste, jer se bojite Evropske komisije.

Drago mi je da ste i vi pratili, gospodine Arsiću.

Pa, nije baš tako. Moram da vas podsetim sada i na 2016. godinu. Tada vam možda nije izgledalo tako da će Vuk Jeremić da krene sa kampanjom i sa politikom koja nije usklađena sa interesima Srbije. Naprotiv, pre toga smo vas upozorili i objavili knjigu „Vikeliks mi javlja“ na sve što je on tražio, šta je radio protiv interesa država i naroda, da je u tim depešama jasno rekao da on smatra da je Kosovo izgubljeno. Godine 2016. čak je i pozvao novinare da to bude što vidljivije i da svi to objave. Tražio je sastanak sa sad već bivšim prijateljom, kako čujem, Ljubiše Stojimirovićem, Tomislavom Nikolićem, tada aktuelnim predsednikom Republike, da bi zatražio u četiri oka od njega podršku za reizbor na mesto predsednika Generalne skupštine UN. Da li ja govorim istinu? Govorim.

Da li je onda za vas bio Vuk Jeremić to što danas jeste, a na šta smo mi upozoravali, ja mislim 2012. ili 2013. godine, kada smo objavili knjigu „Vikeliks mi javlja“, gde je bilo jasno posle pada režima Borisa Tadića šta su i on i Vuk Jeremić radili i na kakav način sarađivali sa neprijateljima srpskog naroda?

Da li je bio Saša Radulović kod vas ministar u Vladi? Jeste.

(Aleksandar Marković: Nije.)

Ma, nemojte, molim vas, sada da se branite od neodbranjivog.

Da li ste vi izabrali Rodoljuba Šabića? Jeste.

(Aleksandar Marković: Ne.)

Ko ga je izabrao? Ma, nemojte, molim vas. Kada je poslednji put bio reizbor?

Možda vi niste bili, gospodine Markoviću, tada narodni poslanik…

(Aleksandar Marković: Godine 2011.)

Molim? Nemojte, molim vas…Vi ste ga sve vreme…

Vi ste ga sve vreme podržavali, aminovali za sve što radi. Nije vam smetao toliko godina i sada vam opet kažemo…

(Predsedavajući: Vreme.)

Evo, završavam. I vi snosite odgovornost, gospodine Arsiću.

Sve što je radio Rodoljub Šabić, pola i više od toga ide i na vašu dušu.

Trebali ste da reagujete, gospodine Arsiću, po članu 27. stav 1. i članu 107. Da ne bi bilo zabune, građani prate ovaj prenos, prati i gospodin Marinović, prate i druge sudije, neki budući kandidati za Poverenika, ako bude postojalo tako nešto u budućnosti. Nemojte da obmanjujete ljude i da pričate da neko ko je političar ne može na to da se kandiduje. Vi to govorite tako. U momentu, tu vam je gospodin Martinović pa neka vam objasni kolega Bojaniću, kada se taj neko kandiduje i kada je izabran na tu funkciju on ne sme da bude pripadnik političke stranke, a da li je gospodin Marinović bio član Socijalističkog saveza omladine, SPS u svom osnivanju, Saveza komunista. On to nije navodio u svojoj biografiji. To je potpuno nebitno.

Dakle, u trenutku kada se taj neko, i to nije bilo sporno kod Rodoljuba Šabića što je on bio, i učestvovao u onoj aferi, pričao je o tome i kolega Martinović, osudiše na pravdi Boga Vuka Obradovića, i bio je potpredsednik Skupštine, nego je u pitanje kasnije bilo njegovo delovanje, njegovo delovanje protiv države, naroda, nosioca najviših javnih funkcija, sve zloupotrebljavajući zakon i funkciju Poverenika. A da li je gospodin Marinović ili neko drugu, znači zakon je jasan što se toga tiče. U momentu kada se bira na tu funkciju da ne bude politički aktivan, da nema saznanja itd.

Znate, nema saznanja što ne znači u ovom slučaju, verovatno kod vas proverena stvar, ali možete da dođete u situaciju da ne neko kaže, e baš jeste neke stranke tamo iz Aleksandrovca ili ove Aleksićeve iz Trstenika. Znači, hipotetički može to da se desi. Dakle, u ovom slučaju nije, ali je važno da onog trenutka, takav je sada zakon, taj neko ne bude.

Jel znate, lako se stiče utisak, i to je bila intencija javljanja, evo završavam, kolege Šarovića i vi ste tako oštro reagovali, ne možemo da govorimo da svi mi koji pripadamo strankama imamo jednog kolegu ovde, pa mi smo neki koji eto su loši loši ljudi, ne. Baš ljudi treba da se angažuju, ko to želi, aktivnom političkom životu, a naravno kada su ovako neke funkcije, zakon je propisao šta može šta ne može.

Rasprava pojedinih poslanika vladajuće koalicije je očigledno sa namerom da se pažnja sa mafijaške kase zvane javne izvršitelji skrene u drugom smeru, a tu tendenciju imate i vi gospođo ministar, imali ste i u načelnoj raspravi i danas, kada govorite o statistici o načinu uspešnosti naplate, a to je zaista neverovatno.

Tako se isto ponaša i izvesna Aleksandra Trešnjev iz Komore javnih izvršitelja, kao i njene kolege pri svakom javnom nastupu na televiziji. Kada dođu ljudi koje su zavili u crno, kojima su oteli imovinu za neki sitni dug, stanove koji imaju 10 puta veću vrednost oni kažu – možda ni zakon nije dobar, treba da se promeni. Onda dolazimo u situaciju da sve je idealno i oni treba da postoje, ali eto, sad samo nam fali ova izmena zakona. Nije tačno. Oni ne treba da postoje. Javni izvršitelji su najveće zlo u Srbiji. Nikakva statistika, ne znam, da su milioni, desetine miliona evra koje su oni naplatili na takav način poveriocima u pitanju, ne može da nadoknadi jednu ljudsku tragediju, niti tragediju neke porodice.

Evo, u ovom prvom obraćanju mom po amandmanima, navešću jedan takav primer. Zanimljivo je recimo da su Branki Havatmi, čiji je stan od 90 hiljada evra prodat zbog duga od 6.500 evra oni prodali i rekli - to je u redu, i to je argument da smo uspešno to završili.

Završavam, gospođo Gojković, stan je prodat na javnoj licitaciji 30. decembra 2016. godine u klanici u Bečmenu, to je kod Surčina, na kojoj je prisustvovalo pet ponuđača, prodat je po početnoj ceni od samo bednih 26 hiljada evra i samo jedan ponuđač, advokatska kancelarija koja je prihvatila početnu cenu. Ostali su valjda ovih četvoro u oči Nove godine došli do Surčina, odnosno do te mesne zajednice da se prošetaju, pa razmislite malo.