Gospođo ministar, postavlja se pitanje, kad kažete da su oni tako efikasni, kako su oni tako jaki samo kad treba ljudima da otimaju imovinu? Kažete - razrešen je taj javni izvršitelj. Da li je vraćen toj gospođi taj stan koji je otet na takav način, lažnom, fiktivnom licitacijom u gluvo doba uoči dočeka Nove godine? Naravno da nije.

Imate i drugu situaciju gde kad treba da pomognu nejakima, oni ne pomažu. Tako je slučaj jedne samohrane majke, koja je sa svojom malom decom u sred zime htela da uđe u posed svog stana kod investitora kod kojeg je ugovorila i dala je svoj plac za izradu tog stana. Oni su rekli da nisu u mogućnosti da joj pomognu i onda je, naravno, uz pomoć nekih svojih prijatelja, koji su verovatno tom bahatom investitoru morali da objasne neke stvari, ili već kako, i rođaka koji su se skupili, ušla u svoj posed.

Tako da, treba da razmišljate u pravcu o kojem vam mi govorimo da je jedino pravedno za građane Srbije da se ovaj posao izvršenja vrati sudovima, sudovi da budu efikasni, da izaberete predsednike sudova koji će da kontrolišu taj rad i da rade svoj posao kako treba, jer to je u neku ruku, pored toga što su izabrani na visoku funkciju pravosudnu, i menadžerski posao. Što da ne kažem? Imate i Osnovni sud u Kragujevcu gde je katastrofa. Tamo je čovek koji čeka penziju ili već ne znam šta, apsolutni zastoj, ništa. Možda će ovaj izbor novih mladih sudija, među njima ima i te časne dece, da tako kažem, jer su mnogo mlađi, to da pomogne, ali je uglavnom katastrofa.

Pet puta su najmanje jeftiniji ti postupci preko sudova nego preko ove mafije. Onda ne možete ni nas, ni građane da ubedite. A, ti kontraargumenti kako ste se pripremili, poslanici vladajuće koalicije, eto, pomoći će se onima kojima se duguje roditeljska alimentacija. Pa, šta su radili sudovi, šta su čekali? Pa, kako su ranije naplaćivali? Znate, kao da je sve počelo od trenutka i nikad niko ništa nije mogao da naplati ili ta priča, a ti radnici koji su ostali bez posla. Pa, što niste rešili 24 sporne privatizacije, šta je sa stečajnim postupcima koji traju u beskraj, pa ljudi čekaju iz tih stečajnih masa da dobiju već po svojim presudama novac koji im je ta firma uskratila i država?

Zbog malopređašnjeg komentara gospođe ministar i pojedinih poslanika, moram da pred građanima Srbije ponovim da su javni izvršitelj i sudski izvršitelj dva različita pojma.

Pa, kada kažete, evo imaju i kolege verovatno, Jojić i Jovanović iz prakse takvu situaciju izvršitelja. Građanin mora da zna da oni kažu privatni, ovi javni izvršitelji koji su zlo u Srbiji i prava mafija, imaju javna ovlašćenja koja su im zakonom preneta da oni mogu kao sudije da u izvršnom postupku donose odluke i da postupaju.

Sada, kada mi kažemo, srpski radikali, vratite u sudove, kod sudskih izvršitelja, onda gospođo sudija, vi kao ministar pravde morate da štitite integritet sudova. Vi ste naveli jedan primer, slučaj suda iz Niša, jel tako, i kažete, eto to je i tamo moguće da se desi. Napravite anketu, mi smo sakupili za sada 100 hiljada potpisa, a biće ih još mnogo i pitajte građane Srbije, da li će više da veruju ovim sudskim izvršiteljima, ili ovim drugim, da nema niko nikakav spor. Evo, nekoga ko je apsolutno bez ikakvih dugova, svi će vam reći, država je država, sud je sud.

Sudski izvršitelj, za razliku od ovih bahatih, kojima je zakon dao to pravo, kada postupaju u određenom izvršnom postupku, ne mogu da sami donose odluke ili ako imaju neki propust, kada se vrate tog dana u sud, moraju da obaveste sudiju, jel tako, i da kažu, propust je taj i taj, ili sudija sam da vidi šta se desilo. Ne postoji slučaj u Srbiji, dok nisu uvedeni ovi mafijaši, da je sudski izvršitelj došao kod ljudi koji imaju maloletnu decu i izbacio ih, uz asistenciju policije, iz stana, jer to ni po zakonu ne može. Ako imate maloletno dete, jel tako, a dođe sudski izvršitelj, ne ovaj mafijaš, nema izlaska.

Još, za kraj ovog izlaganja, primer porodice Uzelac iz Zemuna. Poverilac Eurobanka, prodaje se stan zbog neverovatnih kamata, i bankarskih proizvoda iako je dug praktično otplaćen. Šta reći na ovakav slučaj, a ima ih još mnogo do kraja ove rasprave.

Naravno da uvek ima izuzetaka i loših primera, i znam i za taj slučaj, ali znate mi moramo građanima da pošaljemo poruku i da napravimo jasnu distinkciju ko su ovi, a ko su oni.

Gospođo ministar, oni ne samo da ne rade po istim principima i po istom pravilniku, što vi mnogo bolje znate nego ja, već ovlašćenja koja su im data, a koja su preneta na njih ovim zakonom, su zloupotrebili u mnogim slučajevima. Vi ste to i priznali i rekli da su neki od njih razrešeni, jel tako, javni izvršitelji, da su mnogi zbog toga, protiv jednog je pokrenut i krivični postupak. Ali, kakve vajde kada ništa tim ljudima nije vraćeno? Kada je u pitanju ovo što je osnovno, pitanje egzistencije, oduzimanje stana i krova nad glavom, evo ja ću vam izneti primer iz Slovenije, oni su u EU. Desio se takav slučaj da je promenjen propis o izvršenju i zaštićeno pravo krova nad glavom, što sada traži SRS, po kvadraturi, po članu domaćinstva. Tek što je Evropski sud za ljudska prava doneo presudu u korist Zorana Vaskrsića protiv države Slovenije, u kojoj obavezuje državu da mu plati 85 hiljada evra, jer mu je oduzet jedini krov nad glavom zbog duga za komunalije u iznosu od 124 mizerna evra.

Da li će sada Srbija da se uči na tim tuđim greškama? Pre nekoliko dana imali smo izmenu Zakona o staroj deviznoj štednji, zbog jedne pilot presude u Tuzli, jedne u Sarajevu i slučaja Invest banke sa sedištem u Srbiji, država Srbija će sada isplaćivati i tim građanima koje potražuju sa područja bivših SFRJ republika, staru deviznu štednju. Isto zbog toga što je Evropski sud u Strazburu doneo takvu odluku. A da vas ne podsećam na slučaj „Sablje“ i na milionske odštete građana.

Da li vi razmišljate o budućnosti, da će da se promene izvesne okolnosti, da će se napraviti i skupštinska većina za šta se mi zalažemo, da se ovaj zakon ovakav stavi van snage, da se usvoji drugi, šta će sada ti ljudi da kažu? Aha, promenjeno je to sada, a vi kažete da novi pravilnik smanjuje tarife, a ovi koji su na ovakav način ojađeni od onih izvršitelja koji su to radili, naravno da će da tuže. Tužiće i dobiće jednog dana.

Nema veze ko je u konkretnom slučaju izvršio tu povredu, ovde je poenta da su ljudi ostali bez krova nad glavom. Zar ne mislite da će određene porodice i građani Srbije, koji su doživeli istu sudbinu, mnogi od njih, rekli ste i govorili su i prethodnici vaši koji su bili na vlast i demoralisali ljude, pa su ipak i određeni do ovog famoznog Zakona o smanjenju dugova o švajcarcima svoje presude dobili na sudovima.

Verujem vam sve gospođo Kuburović, ali opet se vraćamo na današnji početak naše priče, pa na izmenu Krivičnog zakonika, pa na predlog nosioca pravosudnih funkcija. Sredite stanje u sudovima. Ne znam što se vi meni žalite za tako lošu situaciju u sudovima po Srbiji.

Rekao je kolega Jovanović - kada se nema dovoljno argumenata da se ospori ovaj Predlog zakona, onda se pribegava, sada vas parafraziram, nekim primerima koji nisu tako egzaktni i rešavajte problem sudova.

Ovde se radi o tome, kolega Jovanoviću, da se SRS, koja se jedina suprotstavlja instituciji javnih izvršitelja, protivi tome da sistem stvara beskućnike. Znate, govorili smo, a nastavićemo kada dođe Zorana Mihajlović, kako su nastali vojni beskućnici, kako su dovedeni u tu situaciju, posle 30 godina krvarili za državu, kako su drugi ljudi ostali na ulici jer su pljačkani od strane ovog dosovskog režima od 2000. godine. Ali, znate, to me sad što vi kažete podseća na jednu situaciju, sve je dozvoljeno, pa da se vratimo onda u 16. vek. O tome je pisao Tomas Mur u jednoj svojoj knjizi, da su tadašnji veleposednici da bi uvećali svoje bogatstvo bukvalno isterivali ljude iz kuće i pravili pašnjake za ovce, zato što su oni hteli da se bogate.

E, sada ovi javni izvršitelji misle da su Srbi, odnosno narod u Srbiji ovce, oni će da ih šišaju kako hoće, a sve to pod pokroviteljstvom države. Morala sam da napravim tu paralelu.

Gospodine Orliću, sve bi to bilo u redu da niste pobrkali ovaj zakon sa izgrađenim stanovima za mlade istraživače u Kragujevcu. Naime, a to gospođa ministar vrlo dobro zna, to nikakve veze nema sa zakonom koji je usvojen u maju prošle godine. U pitanju su stanovi koji su građeni sredstvima Vlade Republike Srbije i kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i Fondacije kragujevačkog univerziteta. Dužna sam i zbog Rektorata kragujevačkog univerziteta i 12 fakulteta grada iz kojeg dolazim da kažem istinu.

Tačno je, gospođa Brnabić je bila, fotografije koje ste pokazali su uručivanje ključeva od stanova, 210 stanova u naselju Stara radnička kolonija, a za mogućnost da posle pet godina ti mladi istraživači i članovi njihovih porodica, uglavnom se vodilo računa kada su se prijavljivali na konkurs da to budu bračni parovi, jer zaista ima dosta naučnih saradnika na našim univerzitetima koji su vrsni istraživači, mogu da uđu u otkup tih stanova, čija je sada cena iznajmljivanja od 130 do 150 evra. To uopšte nisu bili stanovi koji su obećani od strane Vučića i gospođe Mihajlović u oktobru, 18. oktobra prošle godine, i 15-og, o čemu je govorila gospođa Radeta i, vidite, na njen rođendan se obećala takva gradnja, a prevara, ništa.

Dakle, ne samo da je sada nastao problem. Naravno, mi svi sugrađani smo se obradovali i ja lično poznajem decu nekih svojih prijatelja istraživača, mladih parova koji su tamo dobili ključeve tih stanova, uglavnom sa Medicinskog fakulteta, ali je sada problem što je prvobitno bio dogovor da cenu rentiranja tih stanova određuje Vlada u dogovoru sa univerzitetom, a da taj novac bude uplaćivan na račun kragujevačkog univerziteta.

Ako se sećate, gospodine Marinkoviću, kada sam pričala o Zakonu o naučno-istraživačkoj oblasti, upravo to sam pitanje potencirala. Zašto se sada oduzela mogućnost kragujevačkom rektoratu i fakultetima da dobijaju deo tih sredstava? Sad se postavlja pitanje – ko će da vodi računa o održavanju tih stanova? Tek posle pet godina ti mladi bračni parovi mogu da se eventualno odluče i opredele da uđu u otkup, a sav novac koji se sada dobija od iznajmljivanja se sliva na račun Ministarstva finansija, čak ne i Ministarstva nauke, bez mogućnosti da kragujevački univerzitet koji, opet ponavljam, učestvovao sa svojom Fondacijom, Vlada Republike Srbije, Evropska banka za obnovu i razvoj, i to je cela istina oko tih stanova, a o ovima iz ovih zakona, gospođo Mihajlović.

Hvala.

Danas na dnevnom redu, zbog građana koji tek sad možda prate ili se uključuju u prenos sednice, imamo izmene i dopune Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Da ne bi bilo zabune, za sve ljude koji nas prate u Srbiji u direktnom prenosu, ovde se ne radi ni o kakvom poklonu, već o izgradnji stanova pod uslovima koje je Vlada odredila i za njihovu kupovinu, za prijavu na konkurs i sa cenom koja treba da bude maksimalno 500 evra. Negirali ste, gospođo Mihajlović, da je bilo ko i bilo kada pominjao raspon cena sa striktno utvrđenom cenom, recimo, za Vranje. Svi mediji su prošle godine 18. oktobra objavili da će cena kvadratnog metra stana za pripadnike snaga bezbednosti da bude 320 evra, vi ste danas rekli 400 evra.

Međutim, ovde se postavlja jedno drugo pitanje – zašto vi od radno sposobnih ljudi, vidim da je to sad ovde apsolutno prihvaćeno, kao što su pripadnici vojske, BIA, policije i svih drugih snaga bezbednosti, pravite na neki način socijalnu kategoriju? Vi njih uvođenjem na ovakav način u ovaj zakon svrstavate u one koji ne mogu svojim radom da obezbede da kupe stanove po cenama koje nisu visoko profitabilne i da ne bude i nekakve zabune, jer ovo prate i ljudi koji ovog trenutka malterišu kuću, koji stavljaju krov, koji ređaju cigle, ljudi koji se bave gradnjom u svim gradovima u Srbiji, ima takvih i poslanika u sali koji to znaju, cena gradnje, normalne gradnje, bez nekakvih pompeznih stvari, počev od pločica, sanitarija i svega, ne može ni da bude viša od 300 evra, ako to ljudi rade na svom imanju. Šta je onda tu spektakularno u ovom zakonu ako je to ta cena, maksimalno 350 evra?

Evo, obećala je BK kompanija, kako se zove, „Tesla grad“, Bogoljub Karić, da će oni da prave stanove za cenu od 400 evra, pa pitajte bilo kog seljaka u selu koliko to košta, pitajte i ove koji se bave gradnjom. Dakle, normalnije je bilo da ovaj zakon obuhvati sve ove kategorije ljudi, ali na način da ima se da, da mogućnost imaju i da na svojim placevima koje poseduju u dvorištu gde žive njihovi roditelji naprave za sebe novu kuću, da im grad u kome žive, a ne samo ovi nabrojani gradovi, nego u Paraćinu, u Ćićevcu, u Novoj Varoši, u Priboju, jel tako, Milanka, svuda omoguće da za tu cenu dobiju mogućnost da podignu kredit u banci, da taj kredit se zna u kojoj banci se podiže, koja je kamatna stopa, a ne odredili smo i sad ćemo, što reče koleginica Radeta, na izvestan način da vršimo neku getoizaciju.

Zašto pripadnik snage bezbednosti mora da živi i da mu je opredeljeno u Kragujevcu da kupuje stan na Deninom brdu, na ovih 20 hektara, a tu će biti u prvoj fazi 216 stanova, 1.029 ukupno? Što niste odredili da to bude u centru? Pominjao je kolega Mirčić, kasarna „Radomir Putnik“, koja je opredeljena od strane odbornika Skupštine grada u sazivu kada nije postojala SNS da se upravo na toj lokaciji, to je centar grada, Ulica kneza Miloša, izgrađuju stanovi upravo i za te ljude. Denino brdo u Kragujevcu, to je treća zona lokacije, periferija, gde inače, evo, pogledala sam na kragujevačkim sajtovima za nekretnine koliko košta plac, i otprilike plac sa kućom za izgradnju gde postoji temelj, pa ništa to nije spektakularno, tih 500 evra koliko će biti maksimalno. Tamo onaj čovek koji gradi na Deninom brdu toliko će da ga košta na svom placu.

Vi nama kažete – da, to je način. Jeste, ali samo prividno, sistemski ne rešavate sve te probleme. Imamo drugu situaciju. Gospođo Mihajlović, da bi se u bilo kom gradu uredila katastarski neka parcela, treba prvo da radi katastar, pa da bude normalan direktor Geodetskog zavoda, što svakako izvesni dr Borko Drašković nije. U pitanju je čovek koji sve zna, samo se ne razume u svoj posao. On zna da kaže – Duing lista, zna da kaže – IT sektor, sistematizacija, da naručuje satelitske mape, a on je pod vašom ingerencijom, od kompanija koje se kasnije ispostave kao neupotrebljive, pa je doveo tako na desetine hiljada ljudi, njegov katastar u situaciju da i one kuće koje su izgradili, koje su legalizovali po ovim zakonima ne mogu da uknjiže, jer katastar radi, ne radi, izdaju se potpuno pogrešna rešenja, sa promašenim imenima i prezimenima. Takav čovek je do sada trebao da bude smenjen, a plus sve ove malverzacije, ispumpavanje para koje on radi i šikanira ljude. Sve normalne ljude koji znaju nešto o tom poslu najurio je odatle. Kako onda očekujete da će planove i regulativu i katastarske parcele moći da se urade za buduće projekte?

Imamo još jednu situaciju koju niko danas ovde nije pomenuo, evo ja ću, kolege srpski radikali će svakako i po amandmanima, tiče se jedne zaboravljene kategorije, a to su ljudi koji su tzv. vojni beskućnici. Njih je 2.600 i nešto porodica koje su na ulici. Vi ćete reći – pa ne baš na ulici, jer oni imaju nekakav privremeni smeštaj u kasarnama, školama, raznim skladištima, čak im je kada je Siniša Mali bio gradonačelnik Beograda dodeljeno na 135 lokacija da oni mogu tu da stanuju, ali nema mokrog čvora, nema ničega pristojnog gde bi oni mogli, a neki čak imaju samo pet kvadrata po članu domaćinstva. Da li je to normalno u 21. veku? Upravo u ovoj kasarni, a to je nastavak te kasarne „Radomir Putnik“ o kojoj govorim sam sama više puta obilazila te tzv. vojne beskućnike. Ljudi koji su najviši oficiri vojske tadašnje SFRJ koji su branili do poslednjeg daha u poslednjem otadžbinskom ratu i Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu, kasnije i Srbiju u ratu sa šiptarskim teroristima i sa NATO paktom na ulici su, bez igde ičega. Kada ćemo da imamo zakon koji će da reši njihovo pitanje?

Rekao je malopre kolega Orlić, evo, sada je izašao, kaže – nije niko do sada to pitanje rešavao osim Vučića. Ma nemojte, molim vas. Šta smo mi radili u Vladi 1998. godine kada je napravljeno Univerzitetsko naselje kod Instituta za fiziku, kada su useljeni potpuno besplatno dobili stanove, bez ovoga da oni kupuju preko nepoznate banke i po još uvek nepoznatim uslovima mladi naučnici i kragujevački naučnici? Pa gde ste vi živeli, gospodo? Gde su vaši roditelji dobili stanove? Rekao je kolega Đokić da je ostao bez stana, ali njegove kolege su dobile mogućnost. Znači, i moj otac i majka i drugi očevi i kasnije su ti stanovi otkupljeni. Pa nije sve počelo sa ovom erom od prošle godine izgradnje ovih stanova koji treba da se plate po ceni od 500 evra. Dakle, nemojmo da obmanjujemo javnost i da govorimo o nečemu što će da bude toliko povoljno.

Postavlja se najpre pitanje, evo završavam, vidim da gledate na sat, koja će to biti banka. Rekao je kolega Marković – Poštanska štedionica. To nigde nije zvanično. Pustite vi to što oni to reklamiraju. Za sve vas pitanje – da li će svaki pripadnik snaga bezbednosti baš u bilo kojoj banci koja bude za to opredeljena bez ikakvih problema da dobije taj kredit? Da li postoji mogućnost da mu se iz raznih problema do kojih može da dođe taj kredit ne odobri? Da ne dovodite možda ljude u zabludu, koji će da dođu i konkursna se prijava popuni i dođu u tu banku, banka kaže – treba ti to, treba ti to itd.

Kakva će da bude disproporcija, to je za vas pitanje od dinarskih i onih kredita u evrima, kakve će dalje da budu naknade koje su potrebne i da mi kažete, gospođo Mihajlović do kada će Borko Drašković da bude na čelu Republičkog geodetskog zavoda, koji odgovorno tvrdim, a i vidi se, postavljali smo i ta poslanička pitanja i kolega Jojić i ja, ne radi svoj posao kako treba i građani imaju na desetine hiljada problema. Ne mogu da uknjiže svoje stanove, svoje kuće, ne mogu da vrše ostavinske rasprave zbog toga i ne mogu da osiguraju budućnost svojoj deci.

Prvo ću gospođi Mihajlović, nisam zadovoljna odgovorom gospođo Mihajlović, funkcija ministra, potpredsednika Vlade je da daje takve odgovore da kada poslanik izrazi sumnju u nešto što je predmet rasprave, odgovori budu jasni, precizni, argumentovani. Ništa od toga niste uspeli. Rekli ste – vi poklanjajte. Da, mi ćemo dolaskom na vlast da zbrinemo sve takozvane vojne beskućnike.

(Veroljub Arsić: Po Poslovniku.)

Zbrinućemo vojne beskućnike, decu palih boraca, invalide proteklih otadžbinskih ratova. Predlagali smo izmenu i dopunu zakona za te ljude, više puta u tok u redovnog zasedanja. Još nema zakona o njihovom zbrinjavanju i to je zaista žalosno u jednoj zemlji u kojoj svako može od izdajnika koji vršljaju ovde po medijima, poput ove nakaze Čongradin i ostalih….

Pa, zašto ne tako. Znate šta, vi treba da reagujete gospodine Marinkoviću na činjenicu, vi da ste, ako ste čitali format tih novina koji inače retko ko čita ili niko, vi ste trebali da kao potpredsednik Skupštine, pa lepo, bio je mislim utorak baš ujutru ili kao poslanik Vladimir Marinković, pa da se javite da postavite pitanje i da kažete, kako je jedna takva mogla da kaže da je u Srebrenici bio genocid.

Ne odavde, mogli ste tog dana kada je ta nakaza to rekla, ponoviću vam, nakaza i bruka za Srbiju da neko takav postoji, a vi sad možete kako god hoćete.

Hajde pusti me, nećeš dobiti packu od Evropske komisije, ili bilo koga, ne sekiraj se.

(Predsedavajući: Mene baš briga, vi to vrlo dobro znate.)

Što se tiče ovih izgradnja stanova, pa da vi ste potvrdili ono što sam ja iznela u svojoj diskusiji. Dakle, da je to ta cena, plus PDV. Da li je tako? To naselje Jugović, u Novom Sadu? Onda je to oko 600 evra, ili kako god, to je cena koja je cena koštanja za svakoga ko gradi.

Ja sam vam rekla, pa nemojte da odmahujete i da sada tražite pomoć svoje saradnice u tome. Ja vam govorim da svako ko danas uzme ciglu, malter, sve što je potrebno, može po toj ceni na svojoj uređenoj zemlji, kuća pored, da napravi kvadratni metar stambenog prostora. To je jednostavna računica.

Zašto vi onemogućavate da pripadnik snage bezbednosti u bilo kom delu grada gde će se napraviti više lokacija, to uradi? Vi govorite da je kod nas to opredeljeno za toliki broj ljudi. Jednostavno, omogućite ljudima i u centru, pa u drugim zonama grada, isto je takva mogućnost u Zemunu, Beograda, Novom Sadu, takve su mogućnosti i u Nišu i svuda.

Ono što je najvažnije od svega, o čemu ćemo govoriti po amandmanima, je da nisu druge kategorije zaposlenih obuhvaćene ovim zakonom. Čak i u državama te vaše EU, u koju Srbija nikada neće ući, daju se mogućnosti da po najpovoljnijim cenama otkupljuju stanove, upravo pripadnici njihovih snaga bezbednosti, zaposlenih u državnoj upravi, a to u Srbiji više nije moguće.

Da li ćemo mi da delimo i kako smo gradili, to najbolje znaju ljudi koji su i za vreme onih najtežih sankcija dobili stanove i žive sa svojom porodicom, upravo zato što im je to omogućila tada odgovorna vlast.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, ovo je bio dug i naporan dan. Na samom kraju mogu da kažem da uvek me raduje kad ministarka Mihajlović dođe u Skupštinu, jer to znači da započinje nešto novo, kapitalno. Ili su putevi u pitanju ili su pruge, ovog puta su stanovi.

Mi se zaista radujemo tom uspehu, jer to nije samo uspeh ministarke Mihajlović, naše Vlade, nego je to i uspeh svih nas.

Što se tiče vremena koje su prošla, ona se nikad neće vratiti, ali ono što je bitno jeste da sada država brine o ljudima koji su i koji i dalje brinu o njoj. Većina stanova je započeta i biće završena neki u 2020, neki 2021. godine, ali je važno da većina porodica će dobiti prvi stan i na to mogu da imaju povraćaj PDV.

Ovo je zaista veliki projekat koji upošljava domaću privredu i ujedno obezbeđuje osnovnu egzistenciju ljudima koji su vrlo važni za zemlju, a neki su i živote dali da bi njihove porodice i naslednici imali pravo na ove stanove.

Stanovi su prosečne kvadrature oko 55 kvadratnih metara, od garsonjera do troiposobnih stanova, a najviše će biti jednoiposobnih i dvosobnih.

Na kraju mogu da kažem da bez mira, sigurnosti i bezbednosti nema ni temelja za sveukupno napredak zemlje. Ovde govorimo o ljudima čiji je upravo posao da to i obezbede građanima Srbije.

Inicijativa predsednika Srbije Aleksandra Vučića je upravo to da se tim ljudima obezbedi krov nad glavom i to nije ništa luksuzno, ali je normalno u 21. veku da svako ko vredno radi ima pravo i na normalan život.

Mnogi kritikuju, ponovo bez predloga, ja im poručujem i kao jedan zaključak na kraju ovog dugog dana - gram akcije je vredniji od tone teorije. Hvala.

Ovaj amandman nije možda razumeo profesor Stojmirović, ali on je u drugom kontekstu napisan, da se precizira nešto što može da bude velika opasnost.

U prethodnom članu, juče smo govorili o tome, kolega Jojić, kada se govori o nadležnosti tržišne inspekcije, prilikom utvrđivanja nepravilnosti, gospodine ministre, dat je rok od najviše šest meseci da se otkloni nepravilnost.

Sada imate situaciju da to može da bude i mač sa dve oštrice. Neko će da kaže - aha, dobro, mnogo su velike nepravilnosti, pa taman mi je dobro da otklonim taj rok, a juče smo baš koleginica Radeta i ja pričale šta, ne daj bože, nekome se nešto desi, pa baš tog dana kada ističe tih šest meseci on ne može iz nekih objektivnih razloga.

Besmisleno je da se vezuje nešto za takav rok. Ako je zapisnikom bilo koji od inspektora utvrdio neku nepravilnost u objektu koji je predmet neke vrste trgovine, onda kroz navođenje preciznih nepravilnosti koje su definisane zakonom daje se i rok kada bi to moglo da se otkloni, što iziskuje i mogućnost žalbe, ali ne u tako u nedogled.

Razumećete da je šest meseci dug period ako neki od inspektora to zloupotrebi, jer neko može da kaže - tolike su nepravilnosti, pa da se ponovo vrati, pa da kaže dopunite dokumentaciju. Znate i sami.

Najviše su zaista, ja sam izričito protiv toga, kao i svaki poslanik SRS, zloupotrebe kod kršenja, to je vaš resor, prava zaposlenih u tim maloprodajnim objektima u ovim velikim sistemima.

Pričali smo mi još pre deset godina, kada je još jedan veliki lanac marketa preuzeo od ovog drugog maloprodaju, pa kažu nam i ove žene što rade na kasi, pa i oni tamo što pakuju voće i povrće da se ne zna ni red, ni poredak, puno se radi, niko ne poštuje Zakon o radu. Dakle, to mora striktno da se poštuje, ali nemojte onda da i tržišni inspektori, a znate i u tome, imali ste i vi akcije hapšenja i njih, moguća je korupcija i zloupotreba službenog položaja i da nekoga ucenjuje, pa onda rok od šest meseci može tom nekome da uskrati mogućnost da izdržava porodicu

Gospodine ministre, inspekcijski nadzor i Zakon o inspekcijskom nadzoru su usvojeni, izmene tog zakona, prošle godine u Narodnoj skupštini i mi smo dobili fantomske inspektore, ja to ovako žargonski kažem, ili inspektore duhove, nazovite ih kako hoćete. Uglavnom, to su sada službena lica koja inkognito dolaze u kafiće, restorane, u prodavnice, gledaju, raspituju se, kažu obaveštavaju, snimaju, sad stvarno nemam vremena da vam citiram te članove tog zakona, i na osnovu toga oni u sledećem svom potezu, kada im se učini neka nepravilnost, dolaze do toga da se, predstavljajući se, tek tada kao nadležni državni inspekcijski organ, sa svojom punom legitimacijom, zatvaraju taj objekat.

Srpska radikalna stranka je bila protiv usvajanja tog zakona, protiv takvih ovlašćenja i takvog metoda rada inspektora i mi smo vas upozorili da će doći do mnogobrojnih zloupotreba. To je teško dokazivo. Znate, kad vi jednom službenom licu koje predstavlja ministarstvo i vrši inspekcijski nadzor date legitimitet da to radi, normalno da će da kaže da je u vek u pravu, a u praksi se pokazalo, a i kasnije u određenim sudskim sporovima, koje su pojedina pravna lica povela protiv takvih, sa takvim ovlašćenjima, kod kojih takođe postoji određeni stepen korupcije, da oni nisu bili u pravu, ali kakva vajda kada je, recimo, na Kopaoniku početkom, u jeku turističke sezone zatvoreno 19 objekata.

Mi smo za to da se izdaju, naravno, fiskalni računi, da svako radi u skladu sa zakonom, ali mi smo izričito protiv toga da se za takav vid prekršaja zatvaraju objekti. Kazne koje ste propisali ovde, kod mene je amandman na jedan stav, kasnije će kolege da govore o drugim, višim nivoima kazni, ali ovaj raspon je potpuno, ne neprihvatljiv, nego teško i naplativ.

Obično ti preduzetnici i ta pravna lica, koja dođu u ovakvu situaciju, sad imaju po tom Zakonu o prekršajima, koji je izmenjen takođe, i koji je u funkciji sklapanja sporazuma sa Poreskom upravom i sa sudijom za prekršaje, da se to plaća na neke rate, itd. Dakle, u mnogim slučajevima u Srbiji, evo budite sigurni, takav je slučaj i u Kragujevcu u kome ja živim i u Novom Sadu, Beogradu…

(Predsedavajući: Zahvaljujem, koleginice.)

Evo, završiću.

S obzirom na to, gospodine Milićeviću, da ste bili tolerantni…

(Predsedavajući: Uvek sam tolerantan.)

…kada su određene replike trajale po sedam, osam minuta, ja govorim o veoma važnom pitanju za ljude koji danas od toga žive, dakle, gledaju večeras koliki im je pazar, da li deci mogu da kupe hleb da jedu, da ih školuju, itd…

(Predsedavajući: Uvek sam tolerantan. Izvolite.)

… dozvolite da završim.

Dakle, gospodine ministre, pored toga što ste im uveli da vode tzv. robno knjigovodstvo, to je novina po setu finansijskih zakona Siniše Malog i mi smo i na to stavili primedbu, dakle, te male radnje sada vode knjigovodstvo kao d.o.o. Ne baš, ali slično. Vi ste propisali kazne koje ne možete da naplatite, jer on će pre da zatvori to trajno, takvi su slučajevi veoma česti i po selima i po gradovima, nego da plati ovakvu kaznu.

Bolje je bilo da prihvatite amandman SRS, efikasnije bi bilo i za državu, a i za te ljude. Naravno, da im se omogući da ulože prigovor na eventualnu bahatost inspektora i po rešenju koje dobiju, da to mogu da plate na određene rate i da omogućite samim tim liberalniji nekako pristup njima koji započinju taj posao da rade, ne da krše zakon. Znači, prijava radnika, to je zaista nešto što mora da bude obavezno, kao i izdavanje fiskalnih računa, ali način na koji će svaki inspektor to da uradi, složićete se sa mnom, može da dovede do mnogobrojnih zloupotreba.

Ako je u Kragujevcu jedan restoran, nije bitno koji, zatvoren zbog neslaganja 300 grama mlevenog plazma keksa koji se koristi u svrhu pravljenja šejkova, koji su osvežavajući napitak, i zatvori se jedan takav objekat u jednom trenutku na 15 dana, sledeći put opet tako, treći put, uvek se nađe nešto tako… Dajte nešto krupnije. Pri tome, jedan takav objekat, recimo, ima 18 prijavljenih radnika, ali se pronašao metod. Fali jedna limenka koka kole, sad da ne banalizujem dalje, ali mnogo je takvih primera – jedna kifla, prženica, itd.

Nemojte, molim vas, da dovodite u situaciju ljude da se tresu pri tome kad stavljaju ključ da otvore tu radnju, kada kreću u taj posao i kada se uopšte odvaže da nešto privatno rade, kad već ne mogu da dobiju čuveni državni posao.