Gospodine Arsiću, prekršili ste član 104. pardon, član 107. najpre, onda član 27. i da mi objasnite samo, da se vratimo na početak izlaganja, odnosno prijave gospodina Martinovića, šta je on vama rekao, da se javlja za repliku, a vi ste rekli da on ima pravo na repliku. Jel tako bilo? Po Poslovniku, replika može najduže da traje dva minuta.

Pogledala sam u e-parlamentu, sve vreme ovde pratim, koleginica i ja, vi ste tokom današnjeg predsedavanja kod poslanika koji su koristili vreme duže od dva minuta za repliku, a to je najčešće radio kolega Martinović, pribegli tome da se oduzima, da iskoristim taj izraz, ili koristi vreme od poslaničke grupe ili ovlašćenog predstavnika.

Najpre, vi ste ovlašćeni predstavnik za ovu sednicu, jer Poslovnik kaže da postoji predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. To što kaže „odnosno“, vi ste odlučili u vašoj poslaničkoj grupi SNS da to „odnosno“, taj predstavnik budete vi. Mi smo odlučili da to bude gospodin Milorad Mirčić i on se danas kroz veoma stručnu, argumentovanu raspravu uključio i koristio svoje vreme želeći da na taj način pokaže da je SRS u pravu za sve ono što tvrdi podnoseći ove amandmane.

Gospodin Martinović, zaista ne ulazim u to da se on javio po amandmanu koji je još uvek u toku i da govori o istorijskom aspektu, pogrešno tumačeći određene istorijske činjenice i kontekste, naročito kada je u pitanju uloga Rusije prema tadašnjoj Kneževini Srbiji, ali to je vaše pravo i evo, imate istoričara ovde koji će da vam kaže, on ima svoje tumačenje, svako ima svoje.

Ali, ne možete da nam kažete, gospodine Arsiću, da je to dva minuta za repliku. Vi ste bili dužni da u drugom minutu kažete gospodinu Martinoviću – privodite kraju. E, sad, to novo pravilo, znate, mi sad imamo repliku od dva munuta, pa možemo sada i to. Mi smo vam rekli promenite Poslovnik. Mi nismo ni za kakvo ograničavanje, ali, upravo ste vi, naprednjaci želeli da držeći se ovog Poslovnika koji ste nasledili od Demokratske stranke, čas postupate po ovakvim pravilima, pa po onakvim.

Gospodine Martinoviću, to što vi imate pet puta više vremena i što koriste to, nemojte da mislite da...

Želim.

Ponovo se javljam po članu Poslovnika 27. stav 1.

Eto, znači, obmanjujete poslanike. Ne želim da se izjasnim.

Pošto ste pogledali da imamo vremena, da ja krenem na obrazlažem.

Dakle, mi smo tražili brisanje ovog člana, gospodine Đorđeviću, evo da se vratimo malo u tok sednice koja se tiče i ovog dela jer imam za vas neka konkretna pitanja. Mada, vi niste ministar finansija, ali čovek koji ima dobro poznavanje svih zakonskih propisa koji su doneti od kada ste vi ministar u Vladi, da se vratimo na 2017. godinu i na prvobitno donošenje ovog zakona.

Kako je uopšte do ovog došlo? Ja se ne bih složila sa kolegom Martinovićem, zato što, prvo da kažemo da je Srbiju u to vreme, odnosno državnu zajednicu Srbiju i Crnu goru, kada je bio proces sukcesije predstavljao jedan zaista od velikih anti Srba, a to je Goran Svilanović.

Bila je obaveštena i Narodna skupština, kako i državne zajednice i Narodna skupština Srbije da smo mi, upravo pokretali ova pitanja - šta će biti posle sa ovim? Evo sad konkretno tom takozvanom starom deviznom štednjom, da će se to rešavati u posebnim pregovorima i ugovorima između Srbije, odnosno državne zajednice Srbije i Crne Gore i bivših članica republika SFRJ.

Ova, tzv. pilot presuda, koja je doneta za ova lica koja su pominjana danas ovde, od strane Evropskog suda za ljudska prava je otvorila jednu pandorinu kutiju koja je sada zaista finansijska omča oko vrata Srbije. Mi smo obrisali iz razloga što se ni tada, 2017. godine, kao ni sada, SRS nije složila. Naravno, to sad mora da se poštuje, ali mora da se poštuje između ostalog što nisu bili ni pametni, ni sposobni ovi produkti žutog izdajničkog režima, da 2012. godine i pre toga reaguju i da naprave jednu žalbu i da učine sve, kao što su predali Briselu da odlučuje o sudbini KiM, tako su tada trebali u ime Srbije da upute žalbu i da obrazlože upravo ono na način na koji mi to sada vama obrazlažemo.

Jedino pravično rešenje bi bilo u ovom slučaju da se stara devizna štednja za građane koji su sa prostora bivših republika isplaćuje na području zemlje, verujem da se i vi slažete sa tim da je to najpravičnije gde je taj ulog položen, negde je ta banka sa svojim sedištem.

Zbog čega ovo kažem? Upravo zbog činjenice da mnogi od ovih banaka, jer ovde je lepo kada je doneta ta presuda obavezala se „Investbanka“ da će ona administrativno i kadrovski da pomogne da se ovi slučajevi reše, i zbog baze podataka i svega. Ali, postoji jedna druga stvar, gospodine Đorđeviću, a to je da se već 17 godina nije završio stečaj u ovim bankama.

Opet ću da vas vratim na to, evo, zna to i kolega Arsić, da smo mi doneli baš iz tog razloga da bi se svi stečajevi završili i zbog potražnje prema tim poveriocima, to su one fabrike u restruktuiranju i preduzeća, izmenili Zakon o stečaju. I to je bio glavni razlog. Mnogi se toga možda ne bi setili, da će to rešiti pitanje stečaja ovih velikih banaka koje je Dinkić u jednom danu zbrisao i uništio. A i "Beobanka" i svi oni imaju svoje kadrove, rekla je juče koleginica Radeta, imaju i svoj novac, imaju i svoje račune.

Gospodine Orliću, gašenje vodećih banaka u Srbiji pod palicom Mlađana Dinkića, vi tada niste bili poslanik, možda se niste bavili ni politikom, 2002. godine…

(Vjerica Radeta: Možda se nije ni rodio.)

… Rodio se jeste, ali je mlađi.

Izvedena je iz razloga što je to bio jedini način da se otvori prostor za ove mafijaške strane banke, ali možda ne znate podatak da je u tom trenutku "Beobanka" imala potraživanja od 1,2 milijarde evra. Tada nisu bili evri, ali kad se to konvertuje, toliko je.

Sad se postavlja pitanje, vi ste sada naveli sve ove tajkune od Đilasa i cele te klike, mi uporno potenciramo na tome da su trebali zbog svega ovoga da budu procesuirani i Božidar Delić i Vlahović i Dinkić, gde je poslovni prostor i kome je sve ustupljen, mi nikada to nismo uspeli da dobijemo, iako smo to tražili u ranijim sazivima Skupštine, na sednicama odbora, od svih tih banaka? Jer, sve je to rasprodato budzašto srpskim tajkunima da bi se namirila stara devizna štednja. To, naravno, nije bilo dovoljno i onda je država donela kasnije zakone da preuzme deo tog javnog duga i da ta štednja počne da se isplaćuje.

Dakle, mi ni dan-danas nemamo podatke o tome, niti od Tužilaštva, niti da je protiv nekoga pokrenut postupak. Vi se sada borite protiv nekih vidova i oblika korupcije, ali mi moramo da raščistimo, ne možemo sada da preskočimo ceo taj jedan period, jer mnogi od tih ljudi čiji su i očevi i majke, ima tu i mlađih ljudi koji su i dan-danas u punoj radnoj snazi, nemaju više posla, ostali su bez posla.

Mora država da izađe sa tim podacima. Neka dođe u sledećem pojavljivanju ministar finansija, neka nam kaže premijer Srbije - šta je bilo sa tom imovinom?

Ja sam nedavno čitala izjavu bivšeg guvernera, a nekada i direktora "Beobanke". "Beobanka" nije bila tek onako samo jedna banka. To je bila jedna finansijska institucija na celom Balkanu možda najjača, i po broju ljudstva, po broju obrtnog kapitala, po broju plasmana i svega. Gospodin Peručić, njihov bivši direktor, a nekada i guverner, lepo je rekao - oni i dan-danas mogu da počnu da rade. Oni sredstva imaju i to su nezanemarljiva sredstva. Ali, oni nemaju prostor.

(Vjerica Radeta: Ukrali im.)

Ukrali im, da.

Znači, država bi morala da preduzme neke aktivnosti, jer ne možemo tako, sad, beskonačni stečaj i da se pojavimo na jesen ili u sledećem sazivu i kažemo - imamo izmenu i dopunu Zakona o stečaju, evo, sad će ti postupci da se završe.

Mnogo su to veliki problemi. Vi kažete - građani da prikupe dokumentaciju. Oni građani koji će da prikupe dokumentaciju sa prostora bivše Jugoslavije. Dakle, po presudi ovog suda, zbog čega je Srbija morala da preuzme na sebe ovakvu obavezu, pa, znate, u najmanju ruku, oni to potražuju svoje.

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

U najmanju ruku, to je licemerno, jer je ogromna imovina države Srbije ostala zarobljena i u ustaškoj hrvatskoj državi i u Sloveniji i u Bosni i Hercegovini.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pratila sam izlaganje kolega koji podržavaju ove tačke dnevnog reda, a pogotovo one koji su pričali o ovom međunarodnoj konvenciji o pomoći u poreskom postupku među državama potpisnicama i videla dam da tu oni zapravo ne razumeju da je ova Konvencija jedan pravni okvir koji je usvojen kod zemalja članica Saveta Evrope i da je to jedan mehanizam koji može u multilateralnim odnosima među državama da pomogne u otklanjanju određenih pitanja, kao što ste i spomenuli, a to je sprečavanje pranja novca, terorizma, utaje poreza i svega drugog.

Međutim, ovde ima dosta pravnika u sali i u našoj poslaničkoj grupi, a i u vladajućoj koaliciji i sada dolazimo do toga kakve sada sve prepreke mogu da se nađu na putu sprovođenja jednog ovakvog sporazuma, odnosno konvencije.

To materijalno pravo koje treba da se primeni i stvarno pravi, pa i nasledno, zavisi na šta se sve plaća porez, je drugačije od zemlje do zemlje i postoje mnogi slučajevi u situaciji kada se prave bilateralni sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između zemlje i zemlje. Dakle, Srbija je potpisnik sa mnogo zemalja takvog sporazuma da moraju da se otklone sve te eventualne pravne nesigurnosti da bismo znali šta se to primenjuje.

Složićete se sa mnom da porez da dohodak nije isti u nekoj drugoj zemlji, kao što je u Srbiji. Na kraju krajeva, i mi kada smo krenuli sa obračunom PDV, ta stopa poreza je bila jedinstvena za sve proizvode, a kasnije, kako se vreme menjalo, a mi srpski radikali smo oduvek insistirali da dečija odeća, obuća, ono što je neophodno, školski pribor i sve ostalo, medicinska sredstva moraju da imaju nižu poresku stopu, e onda se ispostavilo da je i to šaroliko u odnosu na neke druge zemlje.

Dakle, nije samo stvar u tome da pričate, da hvalite nešto, evo odmah će da se otklone sve te poteškoće. To jednostavno nije tačno, jer mnogo je važnija gospodine ministre, Konvencija o porezu na dohodak i na imovinu, kako se ona primenjuje, a to ću da govorim i zbog čega i da li eventualni nerezidenti i rezidenti u Republici Srbiji nešto kriju, pokušavaju na taj način da operu novac i kako tome da doskočimo.

Moram da počnem od primera čuvenog Cvetana Vasileva, kućnog prijatelja, najboljeg verovatno u to vreme, Tomislava Nikolića koji je kao bugarski tajkun koji je bio na poternici Bugarske, članice EU, još do 2006. godine, u Srbiji je kupio fabriku stakla "Paraćin", odnosno krenuo tamo sa poslovima, sve sa namerom navodno da obnovi proizvodnju čuvene, najstarije staklare u Evropi i da krene sa nekim poslom.

Od obnavljanja tog posla, došlo se samo do jedne njegove investicije tričave, da obnovi neku peć. Zamislite, 2012. godine, da bi mogao da proizvodi flaše za rakiju "Tomovača". Kasnije se ispostavilo, kroz sve ono što je bilo dostupno našim organima gonjena, kao i Poreskoj upravi Srbije i Bugarske, da je u pitanju veliki prevarant, onaj koji je zavio u crno mnoge preko svog preduzeća "Rubin" u Bugarskoj, tamo ostavio radnike bez posla, a ovde došao i uz pomoć tada predsednika vladajuće stranke, predsednika republike nastavio da vršlja sve do trenutka dok sve peći nisu rasprodate i otišle u staro gvožđe i dok 250 ljudi nije ostalo bez posla, a u fabrici proglašen stečaj.

Sad, zamislite vi, imate situaciju, evo hipotetički, da neki strani državljanin hoće da ulaže u građevinsku industriju u Srbiji, da pravi zgrade, to je sada popularno, nije bitno gde, na Kopaoniku, na Zlatiboru, u Beogradu, u Novom Sadu, apsolutno nebitno. I, vi sada proveravate putem ove međunarodne Konvencije, njegov pravni i poreski status u toj zemlji. Na izgled sve je čisto i dobijate informaciju od poreskih organa te zemlje, koja je potpisnica ove Konvencije, da je u pitanju osoba koja tamo redovno plaća porez, dakle, nema ničega. Ali, Srbija sa druge strane, tu osobu sumnjiči ili tereti, ili već ima optužnicu za ratne zločine protiv tog nekoga. Pa, nećete valjda da dozvolite, ako se kaže sve je u redu, Naseru Oriću da pravi hotele i zgrade po Ljuboviji, po Loznici, po Šapcu, ili možda hoćete, ili to isto da dozvolite nekom šiptarskom teroristi.

Šta ćemo sa onima, gospodine ministre, jer ova Konvencija ne može da tretira to pitanje, ali to je pitanje za vas i za Ministarstvo unutrašnjih poslova, koji su rezidenti Republike Srbije? Dakle, mi smo skoro usvojili Zakon o strancima, jel tako, i mi srpski radikali smo rekli da apsolutno pridržavamo da svaki stranac dođe u Srbiju i da investira. Ali, zamislite, on je rezident ovde i on ima pasoš neke druge zemlje, dakle, ovde ima pravo na stalni boravak, a u toj drugoj zemlji, takođe se sumnjiči za neke poslove koje je tamo uspeo da opere.

Da li vi znate, gospodine ministre, koliko je onih koji dolaze sa područja lažne terorističke države tzv. Kosova, koji ovde imaju ili su ostvarili pravo da imaju državljanstvo, jer naravno KiM je deo celovite teritorije Republike Srbije, a novac od prljavih poslova, najviše od droge, jer to je najveći tranzit po izveštajima svih bezbednosnih agencija i struktura i naše zemlje, ali svetskih, za trgovinu narkoticima. Lepo, dođu u Beograd, ovde u Kragujevac, bilo gde, kupuju stanove, iznajmljuju ih i ne plaćaju porez na to, ili se bave sličnim mahinacijama. E, sada je to pitanje - kako to da se spreči?

Imamo drugu situaciju, gospodine ministre, pomenuo je nešto od toga naš ovlašćeni predstavnik, kolega Mirčić, ali evo čistog i konkretnog slučaja. Zar Srbija nije potpisnik Sporazuma o dvostrukom oporezivanju sa Republikom Italijom? Jeste. Kako ćemo onda da rešimo slučaj italijanske fabrike „Fiat“, koja posluje u mom rodnom gradu? Imamo situaciju da ugovor za koji ste mi prošlog puta rekli da ne znate ni jedno slovo tog ugovora, jer je tajna, kao ni aneks tog ugovora, da su Italijani, odnosno „Fiat“ oslobođen plaćanja poreza i doprinosa. Ne plaćaju porez na imovinu. Porez na dohodak, pitanje je koliko plaćaju i da li ga plaćaju uopšte, ništa mi od toga ne znamo.

Italijanska kompanija je 50% više dobila od subvencija od ukupnog ulaganja nego od svog ulaganja, država Srbija u startu 300 miliona evra. Posle toga smo ovde garantovali kao država za kredit od 500 miliona. Govori se da je u pitanju cifra od preko milijardu, ali i kada uzmemo sva ona oslobađanja koje je grad Kragujevac dao prilikom pravljenje te fabrike, onda su to vrtoglave cifre od nekoliko stotina miliona evra koje nemaju pokrića ni u jednom poreskom sistemu.

Pošto mi imamo taj Ugovor o oslobađanju dvostrukog oporezivanja, pa valjda ako nemate mogućnost da imate uvid u ugovor, onda pitajte vaše kolege Italijane, lepo pozovete ministra finansija, direktora Poreske uprave Italija -izvinite, a šta oni plaćaju tamo po osnovu svog poslovanja u Srbiji, ako ne plaćaju poreze i doprinose, oslobođeni su za zarade za deset godina za zaposlene? Onda, dolazimo do toga, a kako oni kao strana kompanija, koja treba da poštuje zakone ove zemlje, evo i po ovoj Konvenciji, i da plaća poreze i da se ponaša u skladu sa našim pravnim sistemom, mogu tako da tretiraju i te zaposlene, da ih šalju na odmor kako hoće?

U ovom trenutku, verujte da, ne znam da li polovina onih koji na papiru rade u „Fiatu“ ide na posao. Danas je 15. juli, do pre nekoliko dana mnogi nisu išli. Oni koji ne idu, koje na prinudne odmore šalju, daju im samo 65% plate. Onda se postavlja pitanje, evo oni su strana kompanija, posluju ovde i tretiraju se po ovoj Konvenciji, kako je onda moguće da na toliki broj neradnih dana šalju stalno zaposlenog, zar nije zakon ograničio koliki je to period, koliko neko može da radi? Naravno da jeste, a oni od ukupnog broja radnih dana, rade sto i nešto dana, ostalo – sedite kod kuće, pa sa mogućnošću da vas pozovemo ili da vas ne pozovemo.

Sve su to pitanja, gospodine ministre, koja morate da otklonite zato što ovakvi sporazumi, inače da se razumemo, evo zna i kolega Marinković, posle one packe koju ste dobili od Fabricia da se ovakvi sporazumi i konvencije stavljaju na dnevni red, pa da imamo raspravu jedna po jedna tačka, evo sada imamo spojene dve. Znate koliko je ovakvih sporazuma bilo u onih 64 tačke, 58, 46 da niko nije obraćao pažnju, a najčešće su bili, gospodine ministre, upravo ti sporazumi o sprečavanju dvostrukog oporezivanja. Niko o tome nije skoro ni pričao, niti ga je interesovalo. Sad mora, popunjava se celokupno ovo vreme. Dakle, ništa ovo nije epohalno.

Završiću sa onim što je veoma važno, a to je kako ćete da sprečite, mnogi od njih su takođe i nosioci pasoša i drugih zemalja, određene pojave, naravno i Crne Gore, i BiH, određena lica da izbegavaju porez i da prave mahinacije sa firmama koje su u blokadi, a koje one kupuju? Onda sad razmislite, gospodine ministre, koji bi interes bio jednog čoveka da kupi 50, 60, 90 takvih preduzeća, zar vam to nije sumnjivo, i vama i organima gonjenja?

Nisam imala vremena, evo završavam, da govorim o ovom modelu Konvencije koji sam pomenula, o porezu na dohodak i imovinu, jer član 26. upravo te Konvencije predstavlja taj ključni standard za utvrđivanje toga koje lice, odnosno da li je pravno ili fizičko lice u nekoj državi krši zakon ili ne. Ali, ima još jedna stvar koja je veoma bitna zbog naših sunarodnika iz Republike Srpske, a to je da su oni u određenom položaju diskriminacije po našim pozitivno pravnim propisima, odnosno poreskim sistemom Republike Srbije, jer iako su rezidenti Republike Srbije kupovinom prvog stana, mnogi od njih su ovde našli zaposlenja, a čekaju na pasoš ili na kraju njihovo je pravo i da ne predaju, imaju pasoš BiH, ali imaju ovde svoj stalni boravak. Oni nisu oslobođeni PDV-a, što je veoma velika greška, odnosno povraćaja PDV-a za kupovinu prvog objekta i mi tako onda destimulišemo naše ljude koji su čak i u procesu traženja državljanstva i koji žele da žive ovde, da dalje ulažu, a imaju eventualno neki svoj novac koji bi uložili u Srbiju. Hvala.

Ja sam očekivala prvo da ćete da kažete ime Aleksandar Vučić pa onda Tomislav Nikolić, ali vama je, Arsiću, ostao žal za Nikolićem. Međutim, nemojte da vršite zamenu teza. Dakle, konkretno sam pitala gospodina ministra, verujem da će do kraja ove rasprave da odgovori, kako su i pod kojim uslovima, dakle, opet ponavljam, 2012. godine uništene sve peći i 2017. godine je proglašen stečaj u paraćinskoj staklari.

Naravno, još jedno pitanje za Ministarstvo finansija i Poresku upravu, koja i pored svih potenciranja od SRS nije ispitala, i ne samo nas, nego i raznih drugih istraživača i novinara, poslovanje Fondacije „Dragice Nikolić“, koju je upravo taj tajkun koji je zavio staklaru i razmontirao je skroz, zavio te radnike u crno, finansirao sve vreme njenog poslovanja. Ali, videli ste da ona ne odustaje. Sad ljudi moraju, i oni koji su morali da daju taj reket za tu fondaciju, da beže, da kriju telefon, jer ona zove, zove, zove, para nikada dosta, ali to su takvi ljudi.

Ja sam uspela samo u toku ove rasprave, gospodine ministre, povela se polemika oko toga da li je Dragica Nikolić mafijašica ili nije, ja odgovorno tvrdim da jeste, ali nije samo ovaj Bugarin njen finansijer, nego i još neki koji dobijaju nameštene poslove, a to su preduzeća, recimo, iz Crne Trave, mislim da se zove „Banković“ d.o.o. Zamislite, u Kragujevcu posao dobije jedna takva firma gde treba da se opere 600 ili 700 hiljada evra na izgradnji nekog parkića, itd.

Dakle, mnogo toga je, da li je još neko pričao o tome, mi ne znamo, mi smo držali konferencije za novinare, onda kada niko nije, kada smo imali prve tragove pranja para, preko sedam miliona od strane te fondacije, ali žalosno je što su zloupotrebljene takve veze i takva funkcija, a naročito ovakve bliske tajkunske veze sa ovim Bugarinom, da se građani lažu, da se obmanjuju i, na kraju krajeva, da se oni enormno obogate za toliko kratko vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mandić, očekivano je bilo kada je ovaj izveštaj Poverenika posle četiri godine nerazmatranja izveštaja godišnjeg o radu Poverenika stavljen na dnevni red, da ćete vi ovde da se pojavite. Vi ili niko, s obzirom na to da Srbija već od decembra meseca, posle isteka mandata Rodoljubu Šabiću nema svog Poverenika.

Sada čujemo iz medija i podigla se velika prašina između naprednjačkog i sa druge strane Đilasovog tabora o tome ko će da bude novi Poverenik i već se iskristalisao taj predloga vladajuće koalicije, ali možda vi niste znali, poznat je stav SRS gospodinu Šabiću, SRS smatra da Srbiji nije potreban Poverenik.

Onog trenutka kada je on osnovan kao, a trebao je da bude nezavisni državni organ sa nekom kancelarijom na petom spratu u Kralja Milana u potkrovlju, bez računara, bez telefona, možda vam je pričao gospodin Šabić ili ste zajedno sa njim bili tad u to vreme, bilo je jasno da od tog posla nema ništa i da je to samo na papiru i da je tadašnja dosovska vlast isto tako kao ova sada naprednjačka htela da se dodvori svojim mentorima iz EU i da po njihovom nalogu napravi jedan institut koji će da liči na nešto što postoji u tim zemljama, odnosno što je obaveza Srbije u tom procesu priključenja EU protiv čega je SRS.

Mi smo i tada iznosili, a verovatno ste gospođo Mandić pratili zasedanje Narodne skupštine u decembru prošle godine, kada je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti bio na dnevnom redu, da smo mi srpski radikali podneli preko 50 amandmana. To su bili amandmani koji upravo, kao što vi kažete, su trebali da definišu određene oblasti, ne samo pojmovne prirode, već i suštinske, kako će to da se štite građani od zloupotrebe njihovih podataka. I to ne samo da nije urađeno, već smo došli u jednu apsurdnu situaciju da će ovog vrelog leta 2019. godine, tačnije 21. avgusta, zakon otpočeti sa svojom primenom, a da mnoge stvari nisu raščišćene i da imamo ovakav izveštaj koji je u skupštinskoj proceduri, koji obiluje mnogobrojnim zloupotrebama od strane državnih organa.

Mi smo ovde narodni predstavnici, poslanici mi sad moramo, ja ću početi tako, obraćamo se građanima koji možda apsolutno ne znaju ni šta je to o čemu mi pričamo i kakva su njihova prava po Ustavu, jer obično se takvi ljudi ne obraćaju, ja vama da kažem, verovatno imate iskustva sa ljudima koji hoće da zatraže to neko svoje pravo, a dođu, a ne znaju kako da trasiraju taj svoj put i onda ne znaju šta je to ta informacija. Kada bi se sada njima to ovako najjednostavnije objašnjavalo šta je to informacija od javnog značaja prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, on mora da ispuni određene uslove, ta informacija, da bi ona bila od tog značaj. Ona može da bude jedina informacija sa jedne strane kojom raspolaže organ javne vlasti, a može da bude i informacija kojom raspolaže neko drugi, a da je u interesu građana, jer građani i po Ustavu Republike Srbije imaju pravo da o svemu što je važno za funkcionisanje društva, njihovog života, njihove porodice budu obavešteni. Ne samo ovaj zakon koji sam pomenula, već mnogi drugi zakoni koji su usvojeni u Skupštini u isto vreme ili možda posle ovog zakona o kome ste vi govorili, o kome ću ja najviše, upravo dovode do toga da građani nisu zaštićeni.

Odmah posle usvajanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti usvojen je i Zakon o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije. Pratili ste to verovatno. Taj zakon apsolutno nije zaštitio građane u pogledu njihovih prava kako to Ustav i ovaj zakon nalaže. Pre toga je kolokvijalno rečeno Zakon o transplantaciji organa, on ima drugi, onaj ceo puni naziv, medicinski, usvojen u Skupštini. On takođe nije zaštitio građane od zloupotrebe od strane medicinskih ustanova i svih onih koji su želeći da se takav zakon donese u Narodnoj skupštini Republike Srbije ušli u proces da sutra, danas mogu da manipulišu sa organima preminulog iako on za to nije dao saglasnost i nije imao mogućnost, a onda da manipulišu sa članovima njegove porodice.

Ovaj zakon nije zaštito ni preminula lica, to ste takođe, ja mislim, i vi ranije isticali, kao i gospodin Šabić. O tome smo veoma često govorili, čak je jednog dana celu ekspertizu oko izbornog procesa i zloupotrebe prilikom zakona koji je predlagao gospodin Ružić o elektronskoj upravi i jedinstvenom biračkom spisku, davala i koleginica Radeta. Kako to može da se manipuliše na samom biračkom mestu tog dana kada su izbor, a da je ne daj Bože neko izgubio zbog toga što mu je prestao život, to biračko pravo?

Jednostavno mi dolazimo i u situaciju da se kao poslanici, ozbiljni ljudi, pred građanima sada koji nas prate, zapitamo zašto onda svi ovi zakoni kada je sve to farsa? Kad mi imamo situaciju da i dan danas mnoge ustanove, pojedinci, kompanije zloupotrebom obrade naših podataka svih građana Srbije, rade i funkcionišu nesmetano, a da oni za to nisu kažnjeni.

S druge strane, imamo i tu apsurdnu situaciju da je Povereniku dato pravo da on reaguje po pritužbama građana i da traži najstrožije sankcije za institucije, za organe državne vlasti, za kompanije, a da se oni ogluše o to, je li tako? Čak i krivičnu odgovornost, je li neko krivično odgovarao što je zloupotrebio nečije podatke? Naravno da nije.

Sad dolazimo do onoga što je suština, kako to da se uradi, a da funkcioniše? To nikako ne može ovim preporukama Narodne skupštine. Ako ste, vidim da ste bili na odboru, nije se ovde javio ni, odnosno predsednik odbora, ni ovlašćeni predstavnik, ovo je sve farsa. Ovo što piše u ovim zaključcima, u pet tačaka, gospođo Mandić, pa to je posao valjda redovni koji treba da radi Narodna skupština, a ne da se na ovako smešan način obavezuje.

Narodna skupština kaže, poziva Vladu, evo tačku 2. da vam pročitam, da ne gubim vreme toliko na to, da u narednom periodu preduzme potrebne aktivnosti kako bi se omogućila efikasna primena načela, koju propisuje Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, te da se donošenjem podzakonskih propisa obezbedi potpuno ostvarivanje prava građana na zaštitu podataka o ličnosti u skladu sa važećim propisima i međunarodnim standardima.

Zar je potrebno da Narodna skupština, kao najviši zakonodavni organ, čiji jedan od glavnih stubova, pošto ima četiri svoja glavna stuba funkcionisanja, treba da bude kontrolna funkcija nad Vladom, sad treba da nagovara, da tera Vladu, da kojoj piše ovakva pisma, da Vlada i državni organi rade svoj posao? Znači da je u startu sve to pogrešno postavljeno i da od toga neće biti ništa. Pet poverenika da postoji, a mi smatramo ne treba da postoji ni jedan, već postoje prekršajni sudovi, viši sudovi, upravni sudovi koji treba da rešavaju ove sporove, jer paradoksalna je situacija u kojoj ste se i vi nalazili verovatno u mnogim slučajevima, da vi podnesete prijavu protiv nekog tog državnom organa, institucije, a da sa druge strane teče postupak pred višim sudom, je li tako, jel može da bude odluka suda drugačija nego što je vaš zaključak? Naravno da može. Šta će onda tu da se poštuje? Znači, ako polazimo od toga da sve grane vlasti u Srbiji rade svoj posao kako treba, Narodna skupština, Vlada Republike Srbije i sudska grana kao nezavisna grana društva, onda hajte da nateramo sudove da rade svoj posao i to je pravi primer za njih.

Mi ćemo ovde danas pokušati da ukažemo građanima Srbije na sve opasnosti koje ih vrebaju. Mnogi znaju, mnogi ne znaju, ali da vam kažem nešto, mnogi tek saznaju kada dožive neku katastrofu, naročito u ovim visoko-tehnološkim, kako ih nazivaju, procesima, internet prevarama, zloupotrebe podataka od strane banaka, a naročito od ovih najvećih zelenaša i najvećeg zla koje je zahvatilo Srbiju, a to su javni izvršitelji.

Javni izvršitelji, gospođo Mandić, potpuno neovlašćeno, iako su oni ustanovljeni zakonom, mi sada prikupljamo širom cele Srbije, evo i vas pozivam i vašeg saradnika da potpišete peticiju da se stavi van snage taj zakon i da se oni ukinu. Oni su potpuno bespravno prikupljali podatke, zato što im je zakon dao tu ulogu, obrađivali apsolutno sve podatke jednog pojedinca, koji je neki dužnik, čak i članova njegovih porodica, pa kada vam dođu i zakucaju na vrata oni znaju i koga imate u kući, i ko je zaposlen, i ko nije zaposlen, i ko prima koliku penziju. I građani tek onda, a naročito penzioneri, pa i oni sa minimalnim primanjima, kada dođu u situaciju da nemaju šta da prime, da im je taj zlotvor, ne znam kako da ga drugačije nazovem, od sudskog izvršitelja uzeo sve, jer je državni organ, dakle, neko je njemu dao te podatke, nije on sam mogao da sazna čiji je tekući račun taj i taj, koji mu je matični broj, gde on prima platu, dakle, taj građanin je nezaštićen, ostao je bez ičega. I kome on da se žali, da se žali kada mu dođu da ga isteraju iz kuće, iz stana, sa nekim nenormalnim dugom za neki dug koji je bio, eto, evidentan, ali koji je trebalo da se u redovnom sudskom postupku plati?

Taj trend, kako bi ga oni nazvali, ovi što to primenjuju, toliko je uzeo maha da jednostavno ljudi ne znaju kome više da se obrate, ni šta da urade. Mi imamo slučajeve da su odbornici, evo, naši odbornici širom gradova Srbije, pa i poslanici postavljali pitanja raznim institucijama, organima državne vlasti. Na to nikada nisu dobili nikakve odgovore. Kako vi onda da očekujete da će vama to da daju? Mi kao poslanici u Skupštini svakog utorka i četvrtka na početku zasedanja imamo pravo da tražimo informacije, obaveštenja, pojašnjenja, po Poslovniku Narodne skupštine, od organa državne vlasti, ministarstava i svih onih drugih, što nam je potrebno da obavestimo građane, da im damo tu javnu informaciju, jer to je naša obaveza i da raskrinkamo neku malverzaciju, da zaštitimo pravo građana.

Da li vi mislite da smo mi dobili neku normalnu informaciju i nešto što liči na to da smo mi postavili to pitanje? Pre nekoliko dana smo pročitali, ja mislim da je ukupan broj odgovora, od postavljenih pitanja preko 150 poslanika SRS, oko 30 pitanja ili 40 da su nam odgovorili. Mi smo pitali gospođu Mandić, između ostalog, kakav je ugovor potpisao neko iz vlasti, iako je to, kažu, prethodna vlast sa „Fijatom“? Jel i vas to možda zagolicalo? Jeste, i vi ste o tome govorili na vašim konferencijama za novinare. Jer to tišti svakog zaposlenog tamo. Da li će on sutra ili 21. avgusta, obično u avgustu idu na te godišnje odmore italijanske kompanije, da dobije otkaz, jer on ne zna šta piše u ugovoru i u aneksu ugovora? Pa, koliko je država platila za svako radno mesto? Mi smo došli, srpski radikali, do tih podataka da je to 11.000 evra, 10.000 za subvenciju i 1.000 evra za obuku, pa da oni ne plaćaju poreze i doprinose za svoje zaposlene u budžet Republike Srbije, da su povlašćeni u mnogim pogledima i da su oni koštali državu Srbiju preko milijardu i 200 miliona evra.

Ko sad nama da da tu informaciju? Niko. Došao je ministar pre neki dan Siniša Mali, kaže – ja nisam bio ministar u to vreme, znate, ja nemam te podatke. A to su podaci koji se tiču direktno budžeta Republike Srbije. Postavljali smo još mnoga druga goruća pitanja za građane Srbije iz raznih oblasti, kompanija, zloupotreba. Šta je bilo? Evo, vi ste to jednim delom ovde na jednoj stranici obuhvatili, 24 sporne privatizacije, zašto to nije završeno. Jednostavno, nikada nismo dobili odgovor. Kad mi kao nosioci suvereniteta naroda koji je preneo na nas izborima, predstavnici građana, nismo bili u stanju da dobijemo te podatke, pa kako onda mislite da ćete u svemu što predstavlja zaista grubu zloupotrebu i ovakvih zakona kao što jesu, kao što je ovaj na snazi, vi da dobijete te podatke?

Način na koji se vrši obrada podataka građana je takođe…

A da, zaista, to ne stoji u vašem izveštaju, ali to mi srpski radikali znamo i pričali smo kada je donošen zakon. Znate, mi imamo sa druge strane Zakon o inspekcijskom nadzoru i mi srpski radikali ne da ga ne sporimo, nego smatramo da on baš treba da se primenjuje, a ne da svaki ministar dođe sa nekim zakonom i da izmišlja neku toplu vodu. Ako već imamo inspekcijski nadzor koji je pod patronatom Vladom Republike Srbije, kao najvišeg organa izvršne vlasti, onda neka inspekcijski nadzor radi svoj posao, jer u tu svrhu čak Vlada Republike Srbije za inspekcijski nadzor za određene oblasti može da obrazuje i komisiju. Ovako vi dolazite u koliziji, vi kao poverenik, odnosno vaš organ, donesete jedan zaključak i reagujete na jedan način, a Vlada Republike Srbije pošalje tu inspekciju tamo gde je nelegalna gradnja, tamo gde se dobijaju poslovi mimo tendera i onda oni kažu – ne, ne, niste vi u pravu, mi imamo ovakav zaključak, a vi to što ste napisali, to je nešto drugačije.

Pa imamo situaciju da se na najgori mogući način ne poštuje princip javne nabavke i slobodne tržišne konkurencije. To vam je najsvežiji primer u slučaju izgradnje ovog auto-puta Preljina-Pojate, gde je ministar u Vladi Republike Srbije mimo svih zakona potpisala sa američkim ambasadorom Kajlom Skotom memorandum da će američka kompanija „Behtel“ da izgrađuje tu deonicu auto-puta, a zna se da su nekoliko godina pre toga, evo, i tu je živ i zdrav Milutin Mrkonjić, taj isti posao nudili Kinezi, odnosno kineska kompanija „Čajna roud end bridžis“ za 300 miliona evra manje.

I gde je tu neka pravda? Kako će tu da se zaštite građani? Na tom primeru smo govorili, neće biti njihove zaštite. Prvo, njih niko nije ni za šta tu pitao ni konsultovao, drugo, ni dan-danas se ne zna koja je tačno trasa tog auto-puta i kako će u tom plavnom području gde je ljudima pre toga reka odnela njihova imanja da se izvrši neophodna eksproprijacija zemljišta, koliko će to da im se plati, ko će pre toga da nadoknadi njihovu štetu. Ništa, ništa nismo dobili kao odgovor. Jednostavno, bahata ministar Mihajlović se smeje, njoj je dobro, ona je dogovorila sebi neku proviziju u kafani ili u „Hajatu“ na svojoj slavi koju organizuje u hotelu sa Kajlom Skotom, a narod će da trpi i da ćuti i doći će taj neki novi poverenik koji je predlog trenutno vladajuće većine i on ništa neće moći da uradi.

Kako će poverenik taj budući, koji će očigledno da postoji, jer mi sada nemamo dovoljno poslanika, i kada budemo u mogućnosti da vladamo, da promenimo sve te zakone koji su na štetu građana i te novotarije koje ne vode ničemu, kako će on da zaštiti individualna prava svakog pojedinca? Nikako. Zloupotrebe su moguće u zdravstvenom sistemu takođe Republike Srbije. Rekla sam na najdrastičnijim primerima kod ove eventualne transplantacije organa. I kako da se zaštite građani koji ne mogu da dobiju valjane informacije? Sa druge strane, njihov matični broj, njihove lične podatke uvidom u ličnu kartu, presretanjem, legitimisanjem od strane komunalnog policajca, znate za to da je usvojen pre neki dan taj zakon, komunalni sada milicioner može da zaustavi taksi vozilo, da traži sve njegove podatke, i onu legitimaciju i u kojem udruženju vozi, njegov matični broj, vozačku dozvolu. Pa jel to sme da radi neko, a da to nije policija? Naravno da ne sme. Kome građani da se žale? Nemaju kome da se žale.

Imate situaciju da obrađuju podatke banke kod koje ljudi dolaze da otvaraju tekuće račune i da primaju platu na tekući račun, jer naročito oni, a uglavnom sad je to kod privatnika obaveza da primaju putem tekućeg računa. Oni ne samo da ne brišu te podatke, nego trajno ostaju kod njih, pa kad vas neko od njih pozove zbog nekog duga on zna i posle 10 godina, kao i ovi mobilni operateri koji je vaš matični broj, u kojoj banci primate platu i koje je stanje na vašem tekućem računu.

Tako da gospođo Mandić, mi smatramo da najpre ovaj zakon, koji ste i vi pomenuli, mi smo podneli tada preko 50 amandmana, evo i završiću sa time, naročito zbog toga što se zakon mešao i odnose države i crkve, što je apsolutno neprihvatljivo, što je obavezao Srpsku pravoslavnu crkvu i druge tradicionalne zajednice da moraju da vode evidenciju na način kako je to zakonodavac predvideo.

Smatramo da je i ovaj zaključak neprihvatljiv za SRS i da svi ovi zakoni treba da se stave van snage ili da se donesu novi kako bi se građanima zaštitila njihova prava po Ustavu Republike Srbije. Hvala.

Hvala.

Ovaj predlog koji imamo danas od novoformirane stranke „Moderne Srbije“ i ovlašćenog predstavnika Tatjane Macure da se poslanici koji su bili u pokretu „Dosta je bilo“, i sa te izborne liste izabrani, razreše dužnosti članova i zamenika Odbora je legalizovanje korupcije i najbrutalnije krađe mandata u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Bila sam član verifikacione komisije, 3. juna 2016. godine, kada je konstituisan ovaj saziv. Na osnovu izveštaja RIK izvršili smo verifikaciju 250 poslaničkih mandata onih političkih stranaka, koalicija, izbornih lista koji su osvojili mandate.

Naravno, mi smo tada reagovali i rekli vam da će vam se obiti o glavu što ste Boška Obradovića, Sandu Rašković i tu čitavu kliku preko Skota uveli, odnosno na njegovo insistiranje, u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Sad, evo, tri godine i nekoliko dana posle toga mi imamo situaciju da je preko 30 narodnih poslanika prebeglo, dakle ukralo, otelo mandate listama sa kojih su izabrani i završili po nekim drugim poslaničkim grupama. Tako je danas ovaj predlog gospođe Macure, koja predstavlja tu tzv. stranku nešto što nikako ne sme Narodna skupština Republike Srbije da prihvati.

Najpre, pošto ih tako i potpisujete i prihvatili ste ovakav akt te novoformirane stranke koja nije učestvovala na izborima, da kažem koju reč i kakva je to stranka. Oni su formirani krajem decembra prošle godine ujedinjenjem nekog pokreta „Centra“ i „Socijaldemokratskog saveza“.

Interesantno ko je u predsedništvu, odnosno potpredsednik te novoformirane stranke koja nije osvojila ni jedan jedini glas na izborima – Nebojša Leković, svima dobro poznat kao desna ruka Dušan Mihajlovića, a potpredsednik Nove demokratije – pokret za svoj džep, znate vi to, gospodine Arsiću, te male partije koja je uvek ucenjivala i SPS i Jugoslovensku levicu, jedno vreme, krali i otimali na sve strane. Leković, jedan od najbogatijih ljudi iz tog vremena po osnovu takvog svog delovanja.

E sad, vi vidite. Vi sad hoćete jednoj, toj, novoformiranoj stranci, koja jedino što ima u svom programu je da se, kako je to rekla Macura, zalaže za nekakvo preduzetništvo, otmete mandate jednoj poslaničkoj listi i date im mogućnost…

Znate, mi imamo situaciju kao 2001. - 2002. godine, kada je Nataša Mićić, jer ovde se polazi od toga da poslanička grupa DJB, odnosno ta izborna lista više nema koga i nema mogućnosti da da nekoga sa svoje liste da bude izabran, jer su ovi preoteli te mandate kada smo imali sličnu situaciju i kada je ona rekla: -Evo, od sada Narodna skupština Republike Srbije ima 243, ili 248 kako je rekla, poslanika. Posle toga je Narodna skupština imala 308 poslanika, jer su napustili sednice, odnosno vratili svoje mandate poslanici DSS, a oni uveli druge, a da ovima nisu verifikovane ostavke.

Da ste poslušali nas, Srpske radikale, u oktobru prošle godine, a insistirali smo od početka na tome da se donese novi poslovnik o radu i da ste prihvatili predlog koleginice Radete o izmeni Zakona o izboru narodnih poslanika, koji treba da vam bude putokaz za sledeće izbore, mi ne bismo došli u ovi situaciju, čak je i sama, predsednik Skupštine, Maja Gojković u oktobru prošle godine rekla: „Evo, za nekoliko dana pristupićemo izmeni Poslovnika Narodne skupštine i više neće biti moguće da ti razni preletačevići idu iz jednog u drugi poslanički klub“. Valjda ste trebali da poslušate nas koji smo vam rekli da je to što su poslanici izabrani po proporcijalnom izbornom sistemu, kao ključnom segmentu političkog sistema u Srbiji gde su stranke te koje određuju, jer su na njihovim listama izabrani. A, lepo vam Ustav član 102. stav 2. daje za pravo da tako upodobite i Poslovnik Narodne skupštine. Takve stranke su te koje određuju ko su njihovi narodni predstavnici, jer mi imamo čist proporcijalni sistem, a nemamo nekakav većinski sistem, pa da se oni tako ponašaju. Vi to niste poslušali, i zato danas hoćete na ovakav način da legalizujete još jednu krađu mandata.

Mi to govorimo principijelno, ali tada kada ste uveli Boška Obradovića na pritisak Skota u Skupštinu da vam je to još jedan latentni problem i pokazalo ste da ni tu niste imali dovoljno hrabrosti da reagujete u skladu sa Ustavom i Zakonom kada je taj jedan poslanik tako ubačen u Skupštinu, bez da ima dovoljan broj glasova pokušao državni udar u Srbiji.

Ovde se polemisalo od jutros o tome kako je to rešeno u nekim drugim parlamentima, pa eto – ne dam nam EU, a mi to moramo da slušamo. Vraćali ste se na ukidanje blanko ostavki 2011. godine, i ono čuveno tumačenje Ustavnog suda koji je pokazao da je pod političkim pritiskom doneo svoje takvo tumačenje, a koje je u direktnoj suprotnosti sa ovim što piše u članu 102. onda se polemisalo od jutros o tome – Ne možemo. Eto, vi Srpski radikali ste protiv ulaska u EU. Vama je lako da vi sad kažete da ti poslanici i treba da ostanu u toj poslaničkoj grupi ili da im se oduzmu mandati.

To uopšte nije tačno, znate, jer i u svim drugim zemljama koje su čak članice EU, ti pritisci, ucene, samo važe za Srbiju, kao što na ucenjuju po pitanju KiM, i svega drugog, eto, tako vas ucenjuju i po ovom pitanju. Rešenja su, zapravo drugačija. U štampi su se stranke dogovorile da uopšte ne primaju preletače, a to je retkost da se tamo desi.

Dakle, nijedna politička stranka tamo neće da primi u svoje redove nekoga ko je promenio politički dres i došao iz neke druge partije. U Portugaliji po Ustavu Portugalije, ako poslanik napusti stranku i učlani se u drugu, ostaje, što je normalno, bez poslaničkog mandata. Kako on može da uzme mandat stranke na čijoj listi je izabran, i kakav god da je, i kombinovani neki izborni sistem, ako je on izašao pod imenom te političke stranke.

U Bugarskoj, Švedskoj, poslanik koji napusti jedan poslanički klub ne može da uđe u drugi, a vi ste primali, upravo vi, i takve poslanike, kao što su radili i drugi.

I, sad je neverovatno, ako dolazimo do toga da mi imamo takav izborni sistem i da imamo ovakav Poslovnik, odakle to pravo Tatjani Macuri, odakle izlazi nemate čitavog dana odgovor, počela je koleginica Radeta sa tim raspravu zasedanja Skupštine, odakle njoj pravo po Poslovniku, bilo kakvo pravo, da ona sada predlaže ovakvu izmenu.

Hajmo, da nije iz te problematične grupacije koja se raspala na sve strane tog Radulovićevog pokreta, hajde da pođemo od toga da je to uradio, koji dolazi ponekad na sednice Skupštine, Veroljub Stevanović, on ima svoju stranku koja je registrovana i čije je sedište u Kragujevcu. Zamislite sada da je on smislio i da dođe i da kaže – evo, ja sad imam njih petoro, ja i još njih četvoro, ajde dajete mi da menjam članstvo u odborima.

Kakva je to sada hipokrizija u političkom sistemu Srbije, ako su izbori ti koji su centralno pitanje. Ovo sada nije ništa dnevno-politički, ovo da li je rekao Boško to, šta radi Đilas i njegova klika, mahinacije i pljačke Vuka Jeremića. Dajte, ozbiljno pristupite ovom pitanju. Nije vam ni sada kasno.

Evo, sada ćemo imati do kraja ove vanredne sednice od 1. oktobra ponovo redovno zasedanje, ajte prihvatite jedini način da izađemo kao Srbija iz ovakve situacije, to su izmene i dopune Zakona, odnosno Zakona o izboru narodnih poslanika, koje je predložila SRS.

Evo, ima dovoljno vremena, radimo tokom čitavog jula meseca, nema veze, zašto, mi ćemo da se odazovemo i daćemo svog predstavnika da uradimo novi Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije.

Dakle, sve su to pitanja koja ste vi preskočili tek tako, a sada je vama dnevno-politički potrebno da imate ovu stranku tzv. moderne Srbije, u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nemojte sebi samima da činite medveđu uslugu, zato što oni sada dolaze i normalno je, da svi poslanici ovde da traže mesto za dijalog, i mi radikali to najviše volimo, da se ovde sučeljavamo, da iznosimo svoja mišljenja, argumente i da pred tim argumentima pokosimo svakog političkog protivnika. Ali, vama je to u ovom trenutku dobro, pa odjednom, ajde sad jedan takav predlog koji nikada nikome u normalnoj situaciji ne bi mogao da padne na pamet.

Pokušavali ste to da obrazlažete čitavog dana tim izgovorima da ovih više nema, da su se oni formirali, i eto, oni sada to hoće. To je nemoguće.

Vi kršite izbornu volju birača, u bilo kom tom radnom telu, u skupštinskom odboru, u međunarodnoj delegaciji, svaki taj koji je predložen ovako na način kako je to uradila Tatjana Macura, je nelegitimni predstavnik Narodne skupštine Republike Srbije.

Zbog toga vas pozivamo da ovaj predlog povučete iz procedure, odnosno, sada to više nije moguće, o njemu raspravljamo, ali da u danu za glasanje, da glasate o tome.

Vi znate da je to normalna demokratska procedura da u skladu sa osvojenim mandatima, to je uvek bilo i poštovalo se, svaka politička stranka ima pravo preko svog poslaničkog kluba, a ne izmišljenog poslaničkog kluba, da predloži proporcionalno broju glasova svoje predstavnike.

Vi ste čak išli toliko drsko prilikom formiranja ovog saziva Skupštine, da ste prenebregli činjenicu da je SRS najveća opoziciona stranka, pa nama niste dozvolili da imamo nijedno predsedničko, zameničko mesto.

Problema je bilo prilikom formiranja tih međunarodnih tela. Ali, već kad je sve to prošlo, učinite to da bar spasite koliko, toliko obraz Narodne skupštine Republike Srbije i ne dozvolite da se ovakav predlog izglasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo govorili o tome da je ovakav način rada kao i u prethodnom zakonu, kao i kada je formirana komunalna policija sada milicija, neprihvatljiv i ako pogledate, a neki pamte, stenografske beleške iz 2009. godine istovetno je pričao i Arsić iako je tada uzeo mandat SRS. Pogledala sam govor vašeg ovlašćenog predstavnika Jorgovanke Tabaković, da je to nešto strašno, da su to parapolicijske formacije, sada moram i da parafraziram, ovlašćenja koja su neprihvatljiva.

Poslanici SRS još tada upozorili, pre deset godina da će davanjem ovlašćenja jednoj takvoj formaciji koja iz Ustava i drugih pratećih zakona ne mogu nikako da pripadaju komunalnoj miliciji, kako je sada nazivate, izazvati veliki revolt kod građana, dovesti do mnogih incidenata, čega je i bilo, jer sredstva prinude koja mogu da primenjuju komunalni milicioneri, milicajci kako god, je nešto zaista u suprotnosti sa svim aspektima Ustava, a pre svega sa članovima koji se tiču slobode i zaštite integriteta ličnosti, pa ako hoćete i postupanja sa licem lišenim slobode. U članu 28. jer ako je samo u toku prošle godine i preko 30 građana Srbije odvedeno zbog ne posedovanja, isteka važnosti lične karte, u policijsku stanicu, postavlja se pitanje, ti preplašeni ljudi koje je neki komunalni policajac odveo tamo, nisu znali svoja elementarna ustavna prava.

Hajde neka zaustavi zaista taj komunalni milicioner mene ili Radetu, Aleksandru, Filipa, nekog od srpskih radikala, da vidimo našta će da se pozove u tom svom postupanju po navodnoj službenoj dužnosti.

Da li vi znate, gospodine Ružiću, a znate, jer dugo godina ste bili u parlamentu i vaš predsednik je bio dugo godina ministar policije, kakve sve bezbednosne i psiho-fizičke moraju testove da prođu ljudi koji imaju kontakt sa građanima. Da li vi znate, a ovde u pojedinim članovima stoji da će to oni uraditi i doneti po nalogu gradonačelnika i predsednika opštine uverenje da su psihološki test prošli, da imaju nekakvu kondiciju i tako dalje. Evo, ovde, živog i zdravog kolege Jojića koji je završio službu sa najvišim činom u policiji, to bi moglo da se kaže, general, pa da li znate šta je morao tada i šta sada moraju da prođu ne samo pripadnici policije, već i Sektora za vanredne situacije, oni koji se na konkurs prijave za vatrogasce. A vi sada ljudima koji apsolutno mogu da budu potencijalno i ovakvi i onakvi, jer ovo je smešno kakve oni testove prolaze, dajete ovlašćenje da primenjuju sredstva prinude, da pendreče ljude, da ih vezuju, odnosno da im stavljaju lisice, da koriste suzavac i tako dalje.

Ovo je zaista nešto što duboko protiv elementarnih načela i Ustava i svih drugih zakona i tako dalje. Ovaj zakon, budite sigurni ako bilo ko bi ga osporio na Ustavnom sudu ne bi mogao da opstane.

Pa, gospodine Markoviću, možda bi ste vi, sa kompletnom argumentacijom i vaše kolege u podržavanju ovakvog Predloga zakona i bili u pravu da niste isti, kao neki drugi. Upravo oni o kojima stalno pričate, a oni ovde ne postoje, nisu u sali, valjda im se obraćate, da vas čuju, da vas čuje javnost, ali evo pomenuću vam jednu od tih imena, možda zaboravljenih, ali isto je to da li je Đilas, da li je ovaj ili onaj.

Recimo taj Alimpić, bio je predsednik, sećate ga se, Skupštine grada, apsolutno iste argumente je imao za ovlašćenja komunalne policije i baš za ovaj moj član, i baš za ovu tačku sredstva prinude, kao vi sada iz vladajuće koalicije, potpuno isto.

On je, čak išao dotle, i tada kad je taj zakon stupio na snagu, rekao je – pa to je odlično, pa mi sada imamo ljude koji će da idu na ova nelegalna gradilišta, mogu da koriste pendreke, pa da vezuju, pa da privode ove koje se bave nelegalnom gradnjom.

Molim vas, nijedan argument drugačiji nisam čula, zato sam juče na ovom sajtu „Otvoreni parlament“, pronašla stenografske beleške, celokupnog toka rasprave, predsedavala tadašnji predsednik Skupštine, jedno vreme, pa onda Gordana Čomić, kasnije krenula po amandmanima, radikalima da izriče kazne, da nam oduzima reč, sve argumente je tada, istovetne, ponavljao ministar Milan Marković.

Dakle, ja ne mogu da verujem, znači da se to sve okreće posle 10 godina, vi kao neki koji ste protiv njih, protiv takve vlasti, protiv svega što su oni zagovarali, pa protiv toga su valjda građani glasali 2012. godine, na izborima. Zar, vi niste to isto obećavali? Zar niste govorili da je to neka parapolicijska formacija, da je to protiv ustavno, čak se Martinović, koji nije danas ovde, u tom trenutku, pozivao na prisustvo ministra Snežane Malović, da kaže da je to protiv ustavan zakon.

Nebitan je više taj Alimpić, bitnije mi je sada, došao je Martinović, da se pozovem sada, on je autoritet za vas, gospodine Orliću i uči vas dobro, vi ste njegov đak i napredujete malo. Da se pozovem na njegov govor iz 2009. godine, pa zašto da ne i drugih, evo Arsić. Arsiću da citiram i vas, hoćete? Pa, kao Marko da kažem - završen citat.

Dakle, lepo je to rekao kolega Martinović - isti Ustav bio je i sada, isti je i danas. Potpuno isti član, skoro prvi zakona. Šta je Komunalna policija, šta su joj ovlašćenja, i lepo čovek rekao da je to jedan organ koji se formira, koji treba da bude samo na nivou najviše državne vlasti, a da jedinice lokalne samouprave, kako je onda on to rekao, izvinite Martinoviću malo vas parafraziram, ali mogu da čitam sve.

(Vjerica Radeta: Izvinite, ali bili ste u pravu tada.)

Evo ovako kaže: - Dovoljno je samo da pogledate početak ovog zakona koji ustanovljava Komunalnu policiju, koji govori čime treba da se bavi Komunalna policija, da obavlja posao u pitanjima komunalnih delatnosti i zaštite životne sredine, ljudi i dobara, to sve ima. I, sad ovde da obezbeđuje zaštitu, obezbeđuje ne smetano obavljanje. Svi znamo da se podjednako pojavljuju i u opštinama i u gradovima i u gradu Beogradu.

Zašto bi građani koji žive u gradu Beogradu trebalo da imaju zaštitu komunalne policije, a ljudi koji žive, recimo u opštinama ne bi trebali da imaju zaštitu. Problemi se javljaju kako u opštinama, tako i u gradovima, tako da je nemoguće da pravite takvu diskriminaciju i, naravno prinudu i represiju jednoj državi, lepo kaže Martinović – „Mogu da koriste samo državni organi, i pre svega, policija“.

Tako da, zaista, svaki argument danas da odbranite. To što ste promenili pojedini član zakona…

(Vjerica Radeta: Da može komunalna vojska…)

Da, kaže lepo, može komunalno onda vojska, komunalno tužilaštvo, komunalno onaj, ovaj… To bi nas dovelo u to nabrajanje. Nemate ni jedan argument za ovo danas. Lepo priznajte, Branko Ružić je tad podržao taj zakon, bio je u vlasti, evo i sad je ministar, dočekao je čovek posle deset godina, kakav je to problem.

Niko ne spori, gospodine Martinoviću, da u državi treba da postoji komunalni red i mi smo navodili razne primere u toku načelne rasprave juče, ali evo ja ću da vam dam jedan primer iz možda dalje istorije.

U 19. veku u Beogradu, a i u nekim kasnije većim gradovima kao što su Kragujevac, Niš i možda Novi Sad, formirane su tzv. „patroldžije“. To je bila jedna jedinica u okviru Ministarstva policije…

… koja se bavila upravo time, da se u Beogradu, nosili su fenjere, imali su drugačiju uniformu od Žandarmerije, od policije, održavan red, da nema buke i galame iz tih gradskih kafana, da ne dođe do takvih nekih uličnih situacija, ali sada da vi zagovarate, a pre 10 godina ste ispravno rekli kao dr pravnih nauka, jer ovde se govori o amandmanu upravo koji sam ja podnela, a to su mere, upotreba sredstava prinude.

Čak je iskreniji bio prethodni predlagač. On je taksativno nabrojao šta su to mere prinude koje ne mogu da imaju komunalni policajci. Mi se zalažemo za to da postoji posebna jedinica u okviru MUP, ali da oni ne mogu da imaju ovlašćenja.

Predlagač je, da li je tako gospodine Ružiću, pre 10 godina, godine 2009. naveo da je to upotreba, pa kažu sredstava prinude, a kod njih ide zapeta, fizička snaga, službena palica i sredstva za vezivanje. Ovde mi ne znamo šta je upotreba sredstava prinude, da ne bude možda nekih iznenađenja. Nismo mi išli na to u toku naše diskusije da će samo to da radi komunalna policija, da udara pendrecima, da vezuje, nego je suština u tome da je to protivustavno ovlašćenje dato.

Drugo, gospodine Martinoviću, opštine mogu i ne moraju da formiraju, a sa druge strane tamo gde ih formiraju jedinice lokalne samouprave, ko kontroliše njihov rad? Načelnik komunalne policije. Kad pogledate, ni odbornici ni skupština grada, kao najviši organ na nivou lokalne samouprave, nemaju ništa sa tim. Neka nam kaže, ako želi da bude iskren i ministar Ružić, u proteklih sedam godina, koliko puta su testove koje treba da prođu te psihofizičke sposobnosti prošli određeni komunalni policajci sada, budući milicioneri? Samo dva puta.

Znači, vi to da uporedite, dajete im tu mogućnost da koriste sredstvo prinude, a ovi redovni policajci, pa i pripadnici vatrogasnih jedinica koji su u okviru MUP svake godine imaju, i to veoma, veoma ozbiljne i detaljne i testove i fizičke snage i psihe i svega onoga što im je potrebno da rade taj posao. Pa, gde treba da se podvuče neka granica i linija?