Moram po Poslovniku, član 27. stav 1. zato što se prethodno kolega javio, a imala bih, inače pravo na repliku. Mi smo dužni ovde da poštujemo dostojanstvo Skupštine i da iznosimo istinu. Vi biste me svakako upozorili, gospodine predsedavajući, da je u mom izlaganju došlo do te povrede.

Ja sam govorila istinu i pozvala se na zvaničan dokument republičkog javnog tužioca i pitala sam i vas, to je evo, pitanje za vas, i zato reklamiram povredu Poslovnika, jer mi niste odgovorili, i kažete – ne znam, ili saznaću, pa, ću da vas obavestim u toku zasedanja, gde je Zagorka Dolovac. Da li možete vi, kao potpredsednik Skupštine, koji predsedava trenutno da tražite takvu informaciju? Možete. I lepo da odgovorite zašto do sada država Srbija nije postupila, odnosno nadležno tužilaštvo po ovome.

Opet da vam kažem, u pitanju su tajni podaci. Jel se sećate izveštaja Rodoljuba Šabića, kada je bila ova Mandićka pre 10 dana? Jel se sećate šta je sve tu traženo? Gospodo, kako smo nabavljali avione, i drugu opremu od Ruske Federacije, koliko je to koštalo.

Zašto vam sve ovo pričamo? Zamislite da mi sada biramo tog novog Poverenika i da on to ne radi, da se upozori na tako nešto, jer vi nikad ne znate ko će preko noći da okrene ćurak naopako. Jel tako? Pa, imali ste i kod vas razne neke koje ste držali u prvim godinama vaše vladavine, pa gde su oni sada? Eto ih na koloseku na kojem su ovi ovde, da vas ne podsećam o tim imenima, a bili su ministri u vladi prvoj posle 2012. godine.

Dakle, ako se kaže šta je tajni podatak i Zakon o tajnosti podataka i šta je interes Republike Srbije, da insistirate stalno na tome, nemojte onda da kažete da su vam baš uvek bile širom otvorene oči kada su ti izdajnici u pitanju. Pa, da jesu, vi biste rekli kakva Čongradin, šta se buni, kakve žene, muškarci. Pa, svako ko bilo gde… Uopšte, govorila je o tome i koleginica Radeta, javna ličnost, znate?

Drugo, to bi trebalo da zna i ova vaša Brankica Janković, kad se kaže – povreda ličnosti, ravnopravnosti, govori se o tome da neko ne vređa pripadnike manjina, da se ne izrugava osobama koje su, ne daj Bože, bolesna, deci i tako dalje, a to što je neko javna ličnost, pa radi u jednim novinama koje objavljuje oglase šiptarske, tzv. države, pa piše takve stvari, pa nemojte, molim vas, onda da kažete kako ste vi svuda i u svakoj prilici govorili protiv takvih pojava. Niste, jer se bojite Evropske komisije.

Drago mi je da ste i vi pratili, gospodine Arsiću.

Pa, nije baš tako. Moram da vas podsetim sada i na 2016. godinu. Tada vam možda nije izgledalo tako da će Vuk Jeremić da krene sa kampanjom i sa politikom koja nije usklađena sa interesima Srbije. Naprotiv, pre toga smo vas upozorili i objavili knjigu „Vikeliks mi javlja“ na sve što je on tražio, šta je radio protiv interesa država i naroda, da je u tim depešama jasno rekao da on smatra da je Kosovo izgubljeno. Godine 2016. čak je i pozvao novinare da to bude što vidljivije i da svi to objave. Tražio je sastanak sa sad već bivšim prijateljom, kako čujem, Ljubiše Stojimirovićem, Tomislavom Nikolićem, tada aktuelnim predsednikom Republike, da bi zatražio u četiri oka od njega podršku za reizbor na mesto predsednika Generalne skupštine UN. Da li ja govorim istinu? Govorim.

Da li je onda za vas bio Vuk Jeremić to što danas jeste, a na šta smo mi upozoravali, ja mislim 2012. ili 2013. godine, kada smo objavili knjigu „Vikeliks mi javlja“, gde je bilo jasno posle pada režima Borisa Tadića šta su i on i Vuk Jeremić radili i na kakav način sarađivali sa neprijateljima srpskog naroda?

Da li je bio Saša Radulović kod vas ministar u Vladi? Jeste.

(Aleksandar Marković: Nije.)

Ma, nemojte, molim vas, sada da se branite od neodbranjivog.

Da li ste vi izabrali Rodoljuba Šabića? Jeste.

(Aleksandar Marković: Ne.)

Ko ga je izabrao? Ma, nemojte, molim vas. Kada je poslednji put bio reizbor?

Možda vi niste bili, gospodine Markoviću, tada narodni poslanik…

(Aleksandar Marković: Godine 2011.)

Molim? Nemojte, molim vas…Vi ste ga sve vreme…

Vi ste ga sve vreme podržavali, aminovali za sve što radi. Nije vam smetao toliko godina i sada vam opet kažemo…

(Predsedavajući: Vreme.)

Evo, završavam. I vi snosite odgovornost, gospodine Arsiću.

Sve što je radio Rodoljub Šabić, pola i više od toga ide i na vašu dušu.

Trebali ste da reagujete, gospodine Arsiću, po članu 27. stav 1. i članu 107. Da ne bi bilo zabune, građani prate ovaj prenos, prati i gospodin Marinović, prate i druge sudije, neki budući kandidati za Poverenika, ako bude postojalo tako nešto u budućnosti. Nemojte da obmanjujete ljude i da pričate da neko ko je političar ne može na to da se kandiduje. Vi to govorite tako. U momentu, tu vam je gospodin Martinović pa neka vam objasni kolega Bojaniću, kada se taj neko kandiduje i kada je izabran na tu funkciju on ne sme da bude pripadnik političke stranke, a da li je gospodin Marinović bio član Socijalističkog saveza omladine, SPS u svom osnivanju, Saveza komunista. On to nije navodio u svojoj biografiji. To je potpuno nebitno.

Dakle, u trenutku kada se taj neko, i to nije bilo sporno kod Rodoljuba Šabića što je on bio, i učestvovao u onoj aferi, pričao je o tome i kolega Martinović, osudiše na pravdi Boga Vuka Obradovića, i bio je potpredsednik Skupštine, nego je u pitanje kasnije bilo njegovo delovanje, njegovo delovanje protiv države, naroda, nosioca najviših javnih funkcija, sve zloupotrebljavajući zakon i funkciju Poverenika. A da li je gospodin Marinović ili neko drugu, znači zakon je jasan što se toga tiče. U momentu kada se bira na tu funkciju da ne bude politički aktivan, da nema saznanja itd.

Znate, nema saznanja što ne znači u ovom slučaju, verovatno kod vas proverena stvar, ali možete da dođete u situaciju da ne neko kaže, e baš jeste neke stranke tamo iz Aleksandrovca ili ove Aleksićeve iz Trstenika. Znači, hipotetički može to da se desi. Dakle, u ovom slučaju nije, ali je važno da onog trenutka, takav je sada zakon, taj neko ne bude.

Jel znate, lako se stiče utisak, i to je bila intencija javljanja, evo završavam, kolege Šarovića i vi ste tako oštro reagovali, ne možemo da govorimo da svi mi koji pripadamo strankama imamo jednog kolegu ovde, pa mi smo neki koji eto su loši loši ljudi, ne. Baš ljudi treba da se angažuju, ko to želi, aktivnom političkom životu, a naravno kada su ovako neke funkcije, zakon je propisao šta može šta ne može.

Rasprava pojedinih poslanika vladajuće koalicije je očigledno sa namerom da se pažnja sa mafijaške kase zvane javne izvršitelji skrene u drugom smeru, a tu tendenciju imate i vi gospođo ministar, imali ste i u načelnoj raspravi i danas, kada govorite o statistici o načinu uspešnosti naplate, a to je zaista neverovatno.

Tako se isto ponaša i izvesna Aleksandra Trešnjev iz Komore javnih izvršitelja, kao i njene kolege pri svakom javnom nastupu na televiziji. Kada dođu ljudi koje su zavili u crno, kojima su oteli imovinu za neki sitni dug, stanove koji imaju 10 puta veću vrednost oni kažu – možda ni zakon nije dobar, treba da se promeni. Onda dolazimo u situaciju da sve je idealno i oni treba da postoje, ali eto, sad samo nam fali ova izmena zakona. Nije tačno. Oni ne treba da postoje. Javni izvršitelji su najveće zlo u Srbiji. Nikakva statistika, ne znam, da su milioni, desetine miliona evra koje su oni naplatili na takav način poveriocima u pitanju, ne može da nadoknadi jednu ljudsku tragediju, niti tragediju neke porodice.

Evo, u ovom prvom obraćanju mom po amandmanima, navešću jedan takav primer. Zanimljivo je recimo da su Branki Havatmi, čiji je stan od 90 hiljada evra prodat zbog duga od 6.500 evra oni prodali i rekli - to je u redu, i to je argument da smo uspešno to završili.

Završavam, gospođo Gojković, stan je prodat na javnoj licitaciji 30. decembra 2016. godine u klanici u Bečmenu, to je kod Surčina, na kojoj je prisustvovalo pet ponuđača, prodat je po početnoj ceni od samo bednih 26 hiljada evra i samo jedan ponuđač, advokatska kancelarija koja je prihvatila početnu cenu. Ostali su valjda ovih četvoro u oči Nove godine došli do Surčina, odnosno do te mesne zajednice da se prošetaju, pa razmislite malo.

Gospođo ministar, postavlja se pitanje, kad kažete da su oni tako efikasni, kako su oni tako jaki samo kad treba ljudima da otimaju imovinu? Kažete - razrešen je taj javni izvršitelj. Da li je vraćen toj gospođi taj stan koji je otet na takav način, lažnom, fiktivnom licitacijom u gluvo doba uoči dočeka Nove godine? Naravno da nije.

Imate i drugu situaciju gde kad treba da pomognu nejakima, oni ne pomažu. Tako je slučaj jedne samohrane majke, koja je sa svojom malom decom u sred zime htela da uđe u posed svog stana kod investitora kod kojeg je ugovorila i dala je svoj plac za izradu tog stana. Oni su rekli da nisu u mogućnosti da joj pomognu i onda je, naravno, uz pomoć nekih svojih prijatelja, koji su verovatno tom bahatom investitoru morali da objasne neke stvari, ili već kako, i rođaka koji su se skupili, ušla u svoj posed.

Tako da, treba da razmišljate u pravcu o kojem vam mi govorimo da je jedino pravedno za građane Srbije da se ovaj posao izvršenja vrati sudovima, sudovi da budu efikasni, da izaberete predsednike sudova koji će da kontrolišu taj rad i da rade svoj posao kako treba, jer to je u neku ruku, pored toga što su izabrani na visoku funkciju pravosudnu, i menadžerski posao. Što da ne kažem? Imate i Osnovni sud u Kragujevcu gde je katastrofa. Tamo je čovek koji čeka penziju ili već ne znam šta, apsolutni zastoj, ništa. Možda će ovaj izbor novih mladih sudija, među njima ima i te časne dece, da tako kažem, jer su mnogo mlađi, to da pomogne, ali je uglavnom katastrofa.

Pet puta su najmanje jeftiniji ti postupci preko sudova nego preko ove mafije. Onda ne možete ni nas, ni građane da ubedite. A, ti kontraargumenti kako ste se pripremili, poslanici vladajuće koalicije, eto, pomoći će se onima kojima se duguje roditeljska alimentacija. Pa, šta su radili sudovi, šta su čekali? Pa, kako su ranije naplaćivali? Znate, kao da je sve počelo od trenutka i nikad niko ništa nije mogao da naplati ili ta priča, a ti radnici koji su ostali bez posla. Pa, što niste rešili 24 sporne privatizacije, šta je sa stečajnim postupcima koji traju u beskraj, pa ljudi čekaju iz tih stečajnih masa da dobiju već po svojim presudama novac koji im je ta firma uskratila i država?

Zbog malopređašnjeg komentara gospođe ministar i pojedinih poslanika, moram da pred građanima Srbije ponovim da su javni izvršitelj i sudski izvršitelj dva različita pojma.

Pa, kada kažete, evo imaju i kolege verovatno, Jojić i Jovanović iz prakse takvu situaciju izvršitelja. Građanin mora da zna da oni kažu privatni, ovi javni izvršitelji koji su zlo u Srbiji i prava mafija, imaju javna ovlašćenja koja su im zakonom preneta da oni mogu kao sudije da u izvršnom postupku donose odluke i da postupaju.

Sada, kada mi kažemo, srpski radikali, vratite u sudove, kod sudskih izvršitelja, onda gospođo sudija, vi kao ministar pravde morate da štitite integritet sudova. Vi ste naveli jedan primer, slučaj suda iz Niša, jel tako, i kažete, eto to je i tamo moguće da se desi. Napravite anketu, mi smo sakupili za sada 100 hiljada potpisa, a biće ih još mnogo i pitajte građane Srbije, da li će više da veruju ovim sudskim izvršiteljima, ili ovim drugim, da nema niko nikakav spor. Evo, nekoga ko je apsolutno bez ikakvih dugova, svi će vam reći, država je država, sud je sud.

Sudski izvršitelj, za razliku od ovih bahatih, kojima je zakon dao to pravo, kada postupaju u određenom izvršnom postupku, ne mogu da sami donose odluke ili ako imaju neki propust, kada se vrate tog dana u sud, moraju da obaveste sudiju, jel tako, i da kažu, propust je taj i taj, ili sudija sam da vidi šta se desilo. Ne postoji slučaj u Srbiji, dok nisu uvedeni ovi mafijaši, da je sudski izvršitelj došao kod ljudi koji imaju maloletnu decu i izbacio ih, uz asistenciju policije, iz stana, jer to ni po zakonu ne može. Ako imate maloletno dete, jel tako, a dođe sudski izvršitelj, ne ovaj mafijaš, nema izlaska.

Još, za kraj ovog izlaganja, primer porodice Uzelac iz Zemuna. Poverilac Eurobanka, prodaje se stan zbog neverovatnih kamata, i bankarskih proizvoda iako je dug praktično otplaćen. Šta reći na ovakav slučaj, a ima ih još mnogo do kraja ove rasprave.

Naravno da uvek ima izuzetaka i loših primera, i znam i za taj slučaj, ali znate mi moramo građanima da pošaljemo poruku i da napravimo jasnu distinkciju ko su ovi, a ko su oni.

Gospođo ministar, oni ne samo da ne rade po istim principima i po istom pravilniku, što vi mnogo bolje znate nego ja, već ovlašćenja koja su im data, a koja su preneta na njih ovim zakonom, su zloupotrebili u mnogim slučajevima. Vi ste to i priznali i rekli da su neki od njih razrešeni, jel tako, javni izvršitelji, da su mnogi zbog toga, protiv jednog je pokrenut i krivični postupak. Ali, kakve vajde kada ništa tim ljudima nije vraćeno? Kada je u pitanju ovo što je osnovno, pitanje egzistencije, oduzimanje stana i krova nad glavom, evo ja ću vam izneti primer iz Slovenije, oni su u EU. Desio se takav slučaj da je promenjen propis o izvršenju i zaštićeno pravo krova nad glavom, što sada traži SRS, po kvadraturi, po članu domaćinstva. Tek što je Evropski sud za ljudska prava doneo presudu u korist Zorana Vaskrsića protiv države Slovenije, u kojoj obavezuje državu da mu plati 85 hiljada evra, jer mu je oduzet jedini krov nad glavom zbog duga za komunalije u iznosu od 124 mizerna evra.

Da li će sada Srbija da se uči na tim tuđim greškama? Pre nekoliko dana imali smo izmenu Zakona o staroj deviznoj štednji, zbog jedne pilot presude u Tuzli, jedne u Sarajevu i slučaja Invest banke sa sedištem u Srbiji, država Srbija će sada isplaćivati i tim građanima koje potražuju sa područja bivših SFRJ republika, staru deviznu štednju. Isto zbog toga što je Evropski sud u Strazburu doneo takvu odluku. A da vas ne podsećam na slučaj „Sablje“ i na milionske odštete građana.

Da li vi razmišljate o budućnosti, da će da se promene izvesne okolnosti, da će se napraviti i skupštinska većina za šta se mi zalažemo, da se ovaj zakon ovakav stavi van snage, da se usvoji drugi, šta će sada ti ljudi da kažu? Aha, promenjeno je to sada, a vi kažete da novi pravilnik smanjuje tarife, a ovi koji su na ovakav način ojađeni od onih izvršitelja koji su to radili, naravno da će da tuže. Tužiće i dobiće jednog dana.

Nema veze ko je u konkretnom slučaju izvršio tu povredu, ovde je poenta da su ljudi ostali bez krova nad glavom. Zar ne mislite da će određene porodice i građani Srbije, koji su doživeli istu sudbinu, mnogi od njih, rekli ste i govorili su i prethodnici vaši koji su bili na vlast i demoralisali ljude, pa su ipak i određeni do ovog famoznog Zakona o smanjenju dugova o švajcarcima svoje presude dobili na sudovima.

Verujem vam sve gospođo Kuburović, ali opet se vraćamo na današnji početak naše priče, pa na izmenu Krivičnog zakonika, pa na predlog nosioca pravosudnih funkcija. Sredite stanje u sudovima. Ne znam što se vi meni žalite za tako lošu situaciju u sudovima po Srbiji.

Rekao je kolega Jovanović - kada se nema dovoljno argumenata da se ospori ovaj Predlog zakona, onda se pribegava, sada vas parafraziram, nekim primerima koji nisu tako egzaktni i rešavajte problem sudova.

Ovde se radi o tome, kolega Jovanoviću, da se SRS, koja se jedina suprotstavlja instituciji javnih izvršitelja, protivi tome da sistem stvara beskućnike. Znate, govorili smo, a nastavićemo kada dođe Zorana Mihajlović, kako su nastali vojni beskućnici, kako su dovedeni u tu situaciju, posle 30 godina krvarili za državu, kako su drugi ljudi ostali na ulici jer su pljačkani od strane ovog dosovskog režima od 2000. godine. Ali, znate, to me sad što vi kažete podseća na jednu situaciju, sve je dozvoljeno, pa da se vratimo onda u 16. vek. O tome je pisao Tomas Mur u jednoj svojoj knjizi, da su tadašnji veleposednici da bi uvećali svoje bogatstvo bukvalno isterivali ljude iz kuće i pravili pašnjake za ovce, zato što su oni hteli da se bogate.

E, sada ovi javni izvršitelji misle da su Srbi, odnosno narod u Srbiji ovce, oni će da ih šišaju kako hoće, a sve to pod pokroviteljstvom države. Morala sam da napravim tu paralelu.

Gospodine Orliću, sve bi to bilo u redu da niste pobrkali ovaj zakon sa izgrađenim stanovima za mlade istraživače u Kragujevcu. Naime, a to gospođa ministar vrlo dobro zna, to nikakve veze nema sa zakonom koji je usvojen u maju prošle godine. U pitanju su stanovi koji su građeni sredstvima Vlade Republike Srbije i kredita Evropske banke za obnovu i razvoj i Fondacije kragujevačkog univerziteta. Dužna sam i zbog Rektorata kragujevačkog univerziteta i 12 fakulteta grada iz kojeg dolazim da kažem istinu.

Tačno je, gospođa Brnabić je bila, fotografije koje ste pokazali su uručivanje ključeva od stanova, 210 stanova u naselju Stara radnička kolonija, a za mogućnost da posle pet godina ti mladi istraživači i članovi njihovih porodica, uglavnom se vodilo računa kada su se prijavljivali na konkurs da to budu bračni parovi, jer zaista ima dosta naučnih saradnika na našim univerzitetima koji su vrsni istraživači, mogu da uđu u otkup tih stanova, čija je sada cena iznajmljivanja od 130 do 150 evra. To uopšte nisu bili stanovi koji su obećani od strane Vučića i gospođe Mihajlović u oktobru, 18. oktobra prošle godine, i 15-og, o čemu je govorila gospođa Radeta i, vidite, na njen rođendan se obećala takva gradnja, a prevara, ništa.

Dakle, ne samo da je sada nastao problem. Naravno, mi svi sugrađani smo se obradovali i ja lično poznajem decu nekih svojih prijatelja istraživača, mladih parova koji su tamo dobili ključeve tih stanova, uglavnom sa Medicinskog fakulteta, ali je sada problem što je prvobitno bio dogovor da cenu rentiranja tih stanova određuje Vlada u dogovoru sa univerzitetom, a da taj novac bude uplaćivan na račun kragujevačkog univerziteta.

Ako se sećate, gospodine Marinkoviću, kada sam pričala o Zakonu o naučno-istraživačkoj oblasti, upravo to sam pitanje potencirala. Zašto se sada oduzela mogućnost kragujevačkom rektoratu i fakultetima da dobijaju deo tih sredstava? Sad se postavlja pitanje – ko će da vodi računa o održavanju tih stanova? Tek posle pet godina ti mladi bračni parovi mogu da se eventualno odluče i opredele da uđu u otkup, a sav novac koji se sada dobija od iznajmljivanja se sliva na račun Ministarstva finansija, čak ne i Ministarstva nauke, bez mogućnosti da kragujevački univerzitet koji, opet ponavljam, učestvovao sa svojom Fondacijom, Vlada Republike Srbije, Evropska banka za obnovu i razvoj, i to je cela istina oko tih stanova, a o ovima iz ovih zakona, gospođo Mihajlović.

Hvala.

Danas na dnevnom redu, zbog građana koji tek sad možda prate ili se uključuju u prenos sednice, imamo izmene i dopune Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Da ne bi bilo zabune, za sve ljude koji nas prate u Srbiji u direktnom prenosu, ovde se ne radi ni o kakvom poklonu, već o izgradnji stanova pod uslovima koje je Vlada odredila i za njihovu kupovinu, za prijavu na konkurs i sa cenom koja treba da bude maksimalno 500 evra. Negirali ste, gospođo Mihajlović, da je bilo ko i bilo kada pominjao raspon cena sa striktno utvrđenom cenom, recimo, za Vranje. Svi mediji su prošle godine 18. oktobra objavili da će cena kvadratnog metra stana za pripadnike snaga bezbednosti da bude 320 evra, vi ste danas rekli 400 evra.

Međutim, ovde se postavlja jedno drugo pitanje – zašto vi od radno sposobnih ljudi, vidim da je to sad ovde apsolutno prihvaćeno, kao što su pripadnici vojske, BIA, policije i svih drugih snaga bezbednosti, pravite na neki način socijalnu kategoriju? Vi njih uvođenjem na ovakav način u ovaj zakon svrstavate u one koji ne mogu svojim radom da obezbede da kupe stanove po cenama koje nisu visoko profitabilne i da ne bude i nekakve zabune, jer ovo prate i ljudi koji ovog trenutka malterišu kuću, koji stavljaju krov, koji ređaju cigle, ljudi koji se bave gradnjom u svim gradovima u Srbiji, ima takvih i poslanika u sali koji to znaju, cena gradnje, normalne gradnje, bez nekakvih pompeznih stvari, počev od pločica, sanitarija i svega, ne može ni da bude viša od 300 evra, ako to ljudi rade na svom imanju. Šta je onda tu spektakularno u ovom zakonu ako je to ta cena, maksimalno 350 evra?

Evo, obećala je BK kompanija, kako se zove, „Tesla grad“, Bogoljub Karić, da će oni da prave stanove za cenu od 400 evra, pa pitajte bilo kog seljaka u selu koliko to košta, pitajte i ove koji se bave gradnjom. Dakle, normalnije je bilo da ovaj zakon obuhvati sve ove kategorije ljudi, ali na način da ima se da, da mogućnost imaju i da na svojim placevima koje poseduju u dvorištu gde žive njihovi roditelji naprave za sebe novu kuću, da im grad u kome žive, a ne samo ovi nabrojani gradovi, nego u Paraćinu, u Ćićevcu, u Novoj Varoši, u Priboju, jel tako, Milanka, svuda omoguće da za tu cenu dobiju mogućnost da podignu kredit u banci, da taj kredit se zna u kojoj banci se podiže, koja je kamatna stopa, a ne odredili smo i sad ćemo, što reče koleginica Radeta, na izvestan način da vršimo neku getoizaciju.

Zašto pripadnik snage bezbednosti mora da živi i da mu je opredeljeno u Kragujevcu da kupuje stan na Deninom brdu, na ovih 20 hektara, a tu će biti u prvoj fazi 216 stanova, 1.029 ukupno? Što niste odredili da to bude u centru? Pominjao je kolega Mirčić, kasarna „Radomir Putnik“, koja je opredeljena od strane odbornika Skupštine grada u sazivu kada nije postojala SNS da se upravo na toj lokaciji, to je centar grada, Ulica kneza Miloša, izgrađuju stanovi upravo i za te ljude. Denino brdo u Kragujevcu, to je treća zona lokacije, periferija, gde inače, evo, pogledala sam na kragujevačkim sajtovima za nekretnine koliko košta plac, i otprilike plac sa kućom za izgradnju gde postoji temelj, pa ništa to nije spektakularno, tih 500 evra koliko će biti maksimalno. Tamo onaj čovek koji gradi na Deninom brdu toliko će da ga košta na svom placu.

Vi nama kažete – da, to je način. Jeste, ali samo prividno, sistemski ne rešavate sve te probleme. Imamo drugu situaciju. Gospođo Mihajlović, da bi se u bilo kom gradu uredila katastarski neka parcela, treba prvo da radi katastar, pa da bude normalan direktor Geodetskog zavoda, što svakako izvesni dr Borko Drašković nije. U pitanju je čovek koji sve zna, samo se ne razume u svoj posao. On zna da kaže – Duing lista, zna da kaže – IT sektor, sistematizacija, da naručuje satelitske mape, a on je pod vašom ingerencijom, od kompanija koje se kasnije ispostave kao neupotrebljive, pa je doveo tako na desetine hiljada ljudi, njegov katastar u situaciju da i one kuće koje su izgradili, koje su legalizovali po ovim zakonima ne mogu da uknjiže, jer katastar radi, ne radi, izdaju se potpuno pogrešna rešenja, sa promašenim imenima i prezimenima. Takav čovek je do sada trebao da bude smenjen, a plus sve ove malverzacije, ispumpavanje para koje on radi i šikanira ljude. Sve normalne ljude koji znaju nešto o tom poslu najurio je odatle. Kako onda očekujete da će planove i regulativu i katastarske parcele moći da se urade za buduće projekte?

Imamo još jednu situaciju koju niko danas ovde nije pomenuo, evo ja ću, kolege srpski radikali će svakako i po amandmanima, tiče se jedne zaboravljene kategorije, a to su ljudi koji su tzv. vojni beskućnici. Njih je 2.600 i nešto porodica koje su na ulici. Vi ćete reći – pa ne baš na ulici, jer oni imaju nekakav privremeni smeštaj u kasarnama, školama, raznim skladištima, čak im je kada je Siniša Mali bio gradonačelnik Beograda dodeljeno na 135 lokacija da oni mogu tu da stanuju, ali nema mokrog čvora, nema ničega pristojnog gde bi oni mogli, a neki čak imaju samo pet kvadrata po članu domaćinstva. Da li je to normalno u 21. veku? Upravo u ovoj kasarni, a to je nastavak te kasarne „Radomir Putnik“ o kojoj govorim sam sama više puta obilazila te tzv. vojne beskućnike. Ljudi koji su najviši oficiri vojske tadašnje SFRJ koji su branili do poslednjeg daha u poslednjem otadžbinskom ratu i Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu, kasnije i Srbiju u ratu sa šiptarskim teroristima i sa NATO paktom na ulici su, bez igde ičega. Kada ćemo da imamo zakon koji će da reši njihovo pitanje?

Rekao je malopre kolega Orlić, evo, sada je izašao, kaže – nije niko do sada to pitanje rešavao osim Vučića. Ma nemojte, molim vas. Šta smo mi radili u Vladi 1998. godine kada je napravljeno Univerzitetsko naselje kod Instituta za fiziku, kada su useljeni potpuno besplatno dobili stanove, bez ovoga da oni kupuju preko nepoznate banke i po još uvek nepoznatim uslovima mladi naučnici i kragujevački naučnici? Pa gde ste vi živeli, gospodo? Gde su vaši roditelji dobili stanove? Rekao je kolega Đokić da je ostao bez stana, ali njegove kolege su dobile mogućnost. Znači, i moj otac i majka i drugi očevi i kasnije su ti stanovi otkupljeni. Pa nije sve počelo sa ovom erom od prošle godine izgradnje ovih stanova koji treba da se plate po ceni od 500 evra. Dakle, nemojmo da obmanjujemo javnost i da govorimo o nečemu što će da bude toliko povoljno.

Postavlja se najpre pitanje, evo završavam, vidim da gledate na sat, koja će to biti banka. Rekao je kolega Marković – Poštanska štedionica. To nigde nije zvanično. Pustite vi to što oni to reklamiraju. Za sve vas pitanje – da li će svaki pripadnik snaga bezbednosti baš u bilo kojoj banci koja bude za to opredeljena bez ikakvih problema da dobije taj kredit? Da li postoji mogućnost da mu se iz raznih problema do kojih može da dođe taj kredit ne odobri? Da ne dovodite možda ljude u zabludu, koji će da dođu i konkursna se prijava popuni i dođu u tu banku, banka kaže – treba ti to, treba ti to itd.

Kakva će da bude disproporcija, to je za vas pitanje od dinarskih i onih kredita u evrima, kakve će dalje da budu naknade koje su potrebne i da mi kažete, gospođo Mihajlović do kada će Borko Drašković da bude na čelu Republičkog geodetskog zavoda, koji odgovorno tvrdim, a i vidi se, postavljali smo i ta poslanička pitanja i kolega Jojić i ja, ne radi svoj posao kako treba i građani imaju na desetine hiljada problema. Ne mogu da uknjiže svoje stanove, svoje kuće, ne mogu da vrše ostavinske rasprave zbog toga i ne mogu da osiguraju budućnost svojoj deci.

Prvo ću gospođi Mihajlović, nisam zadovoljna odgovorom gospođo Mihajlović, funkcija ministra, potpredsednika Vlade je da daje takve odgovore da kada poslanik izrazi sumnju u nešto što je predmet rasprave, odgovori budu jasni, precizni, argumentovani. Ništa od toga niste uspeli. Rekli ste – vi poklanjajte. Da, mi ćemo dolaskom na vlast da zbrinemo sve takozvane vojne beskućnike.

(Veroljub Arsić: Po Poslovniku.)

Zbrinućemo vojne beskućnike, decu palih boraca, invalide proteklih otadžbinskih ratova. Predlagali smo izmenu i dopunu zakona za te ljude, više puta u tok u redovnog zasedanja. Još nema zakona o njihovom zbrinjavanju i to je zaista žalosno u jednoj zemlji u kojoj svako može od izdajnika koji vršljaju ovde po medijima, poput ove nakaze Čongradin i ostalih….

Pa, zašto ne tako. Znate šta, vi treba da reagujete gospodine Marinkoviću na činjenicu, vi da ste, ako ste čitali format tih novina koji inače retko ko čita ili niko, vi ste trebali da kao potpredsednik Skupštine, pa lepo, bio je mislim utorak baš ujutru ili kao poslanik Vladimir Marinković, pa da se javite da postavite pitanje i da kažete, kako je jedna takva mogla da kaže da je u Srebrenici bio genocid.