Lepo ste pročitali i rekli, kolega Martinoviću, poveravanje pojedinih poslova. Kada se to kaže, onda mora da se razgraniči. To ste zaista tada, pre deset godina, lepo rekli. Ova ovlašćenja, kao što su mere prinude, eventualne represije koja se dešava u tom trenutku, znači, fizički integritet tog čoveka je narušen, ako se on vezuje, stavljaju mu se lisice, udara se palicom itd, da to mogu samo da imaju državni organi.

Zamislite sada, vi kažete – poveravanje pojedinih poslova. Mnoge državne institucije, banke, ima još takvih slučajeva, poveravaju poslove bezbednosti licenciranim agencijama za obezbeđenje. Zamislite vi sada u nekoj banci, evo, ima tu kolega koji su radili i u tim službama, neko od građana napravi problem u tom trenutku, a ovo su isto povereni posao, verujte mi, po zakonu koji smo izglasali u Skupštini, to je vrlo ozbiljna procedura, maltene takva i psihofizičke spremnosti i licence koju treba da dobiju, mnogo viši nivo nego što je komunalna milicija, da biste vi osnovali ovu agenciju za obezbeđenje objekata itd.

Onda, kada bi neko ušao, bilo koji građanin u banku i počeo da pravi neki problem, da nekoga tamo guši, davi, da ruši tamo, da hoće da nasrne na službenicu u banci, šta može ovaj da uradi? Pa, on nema ta ovlašćenja, mere prinude, represije, bilo koje. Može da reaguje do određenog trenutka, ali i da pozove regularnu policiju, regularni policijski državni organ koji to sve treba da uradi i koji će u skladu sa svojim ovlašćenjima, zakonskim, to da uradi.

Mi se oko toga sporimo, ne sporimo se uopšte oko toga da komunalna policija kao takva postoji, opet vam kažem.

Ne sme uopšte da se da mogućnost, gospodine Martinoviću, da neko ima takva ovlašćenja i da dođe u situaciju da ih prekorači. Ne mogu ja da prejudiciram, pa da kažem da će to neko u startu da ima u glavi da uradi. Ali, bilo kakva mogućnost da se to desi je opasna.

Treba li da vas podsetim na gospodina Milićevića u Bulevaru oslobođenja 2015. godine, koji nije imao kartu u autobusu kao putnik? On je izjavio, a i nedvosmisleno je utvrđeno njegovim lekarskim pregledom, da su ga dvojica komunalnih policajaca toliko tukla da su mu polomili nos, da je ovom jednom i ruka bila kost naprsla koliko ga je udarao.

Znate, ako se to jednom desilo, uvek postoji mogućnost, niko ne kaže i niko ih sada ne podstiče, ne daj bože, da to urade ili da krše ta ovlašćenja, ali ne može onda to tako i onda puj pike ne važi.

Dakle, ne sme da se dozvoli zakonska mogućnost da oni to urade, naročito zbog činjenice i opet se vraćam na to, da iako je ovaj zakon propisao, lepo da pogledamo ove članove, kada oni i kome donose uverenja o njihovoj psiho-fizičkoj sposobnosti, to nije isto kao kod ljudi koji su regularan sastav državne policije.

Policija vrlo dobro zna, evo, i sada ste na kraju svog izlaganja rekli, i trudi se u mnogim situacijama i da se suzdrže i da imaju taj visoki prag i stepen tolerancije, ali to oni uče. Oni nisu obični kursisti, kad moram taj izraz da upotrebim, kao ovi komunalni milicioneri. To su ljudi koji su se školovali formacijski da rade posao policije i da tačno znaju u kom trenutku i kako treba da reaguju.

A ovo što ste rekli kolegi Jojiću, odnosno, on vam je iz klupe govorio, znate šta, čovek kada je napadnut, svako ima pravo da brani svoj fizički integritet, svuda i na svakom mestu, da se brani onako kako zna i ume.

Koliko je ovo kršenje i Ustava i osnovnih normi i načela, prava građana govori i ovaj član 30. gde se načelnik komunalne policije stara o kontroli upotreba sredstva prinude.

Ovo je zaista, gospodine Ružiću, smešno, naročito zbog toga što smo već pre pauze, pa i u nastavku toliko govorili o tome šta su sredstva prinude, doduše vi niste nešto baš precizno nabrojali, opisno i po svom sastavu, ali ste rekli to, to, to i to.

Da li vi znate, a znate sigurno, opet vam ponavljam i dugo ste bili poslanik i član tog odbora i vaš predsednik je bio ministar policije, da postoji u MUP-u, u policiji tzv. test integriteta svakog policajca, je li tako kolega Jojiću, tako je, mora da se proveri, ne, zaista, to se zna, znači, ja sam napravila sada jednu šalu, gospodin Jojić to vrlo dobro zna.

Taj test integriteta, to je nešto što proverava tu ličnost da li je izašla iz okvira svojih ovlašćenja. Ako je izašla iz okvira svojih ovlašćenja, odnosno taj komunalni policajac, milicioner, on nikome neće da odgovara osim svom načelniku, a u policiji to nije tako gospodine Ružiću, tu postoji sektor unutrašnje kontrole. Sektor unutrašnje kontrole po nalogu direktora policije formira određenu komisiju i komisija tačno gleda koja su to sredstva koja su bila primenjena, da li se izašlo iz upotrebe sredstva prinude, sačinjava se zapisnik, daje mišljenje i pokreću se krivični postupci.

Šta ovo sada znači? Rekao je načelnik komunalne milicije, taj neko je prekršio svoja ovlašćenja i nikome ništa, a u policiji ako se to desi policajcu, pokreće se prvo disciplinski, pa onda i krivični postupak protiv tog lica, jer zakon je precizno naveo kada, u kojim slučajevima, pa čak do takvih detalja da je opisno navedeno kolika je to udaljenost nekoga kada treba da se eventualno…

Mogu da završim rečenicu?

Evo, završiću pošto čekate, da ne biste dugo čekali.

U koliziji je ovaj član 41. sa ovim što ste napisali u stavu 2. člana 35 - da Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije obezbeđuje proveru zdravstvenog stanja budućeg pripadnika komunalne milicije. To stoji u stavu 2. člana 35, ali, psihofizičku sposobnost ne, jer, način da se to utvrdi je veoma opsežan. To dugo traje i to niste predvideli ovim zakonom, zato što psihofizička sposobnost obuhvata određenu obuku, boravak u policijskom centru u Kamenici i mnoge, mnoge, testove koje jedan kandidat za rad u MUP-u treba da prođe.

Posao policajca u MUP-u je veoma stresan i opterećujući. Zbog toga je to traženo. Ali, kako ste vi sad ovde dali sva ova ovlašćenja komunalnom milicioneru, onda je i njegov posao isto tako stresan i opterećujući. Čuli smo ovde od pojedinih kolega kako će oni, maltene, da budu supermeni, pa mogu da rade stvari što rade gorske službe za spasavanje, itd.

Ja ne znam da li vi znate, gospodine Ružiću, ali, to je, nažalost, tako. Rađeno je jedno ispitivanje na preko 300 zaposlenih u MUP-u. Kada su se desile one poplave 2014. godine, jedan broj policajaca nije znao da pliva, jedan deo policijskih službi nije prošao obuku spasavanja utopljenika, određen broj nije znao da upravlja čamcima, čak ni da vesla, jedan broj njih nije znao kako se pravilno postavljaju nasipi. A vi ste nama ovde rekli da su oni apsolutno spremni u svakom trenutku da pomognu, da urade to, to i to, a sada, osim toga što će MUP da pomogne kod izdavanja njihovog lekarskog uverenja, oni, gospodine Ružiću, uopšte nemaju takvu obuku. Jer, da oni imaju istovetnu obuku, što je neko malo pre ovde rekao, a nije tačno, kao pripadnici policije, pa, znate, oni bi stvarno morali da rade i trčanje na određenoj dužini, morali bi da rade druge neke vežbe koje su veoma, veoma zahtevne, čak i za kandidate za vatrogasce.

Prema tome, ili prihvatite ovaj amandman ili, ako je već to tako, dok se ne ukine stvarno ovo i ne osnuje u okviru MUP-a komunalna ili neka redarska služba, ovo je neozbiljno. Jer, ko zna ko će ovde da radi, ili onaj ko je na vašoj nekoj kvoti za zapošljavanje po gradovima, gde će gradonačelnik ili predsednik opštine da izdaje uverenja.

Javljam se po amandmanu koleginice Radete i zaista je šteta, sad tu nije trenutno ministar Ružić, ali što nije ministar finansija Siniša Mali ovde, razmišljala sam od načelne rasprave do rasprave o amandmanima da će on, ipak nekako naći neko objašnjenje otkud baš 12%. Nije imao odgovor na to pitanje.

Mi smo podneli amandman, odnosno koleginica Radeta, da se cena putarine usklađuje sa cenom inflacije, odnosno projektovanom inflacijom, evo kako je ovde i kako i vi tvrdite da je 2%. Sad dolazimo do nekih drugih ekonomskih parametara.

Kada se poslednji put povećala akciza na gorivo i kada je taj predlog bio ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije to je bilo, čak i za viši procenat od projektovane inflacije, jer se ona usklađuje sa cenama na malo u Srbiji.

Mi sad imamo situaciju da je cena goriva u Srbiji koja je, doduše ovih dana nešto malo snižena, ali verujte da je to vrlo brzo promenljivo, jer ova akciza koja jeste i koja je visoka ostaje.

Onda dolazimo do toga, kako niste uzeli taj model da se time rukovodite? Kad je Zoran Drobnjak u ime svih vas i Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije rekao, gledala sam ga u jutarnjem programu jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom, da će da baš da bude 12%, postavilo se pitanje - ko diktira cenu putarina u Srbiji. Da li to radi JP „Putevi Srbije“ i njen v.d. direktor Zoran Drobnjak ili se pitaju, ipak narodni poslanici, Vlada i da li ste vi konsultovali uopšte ljude koji treba da vam kažu, ljude iz privrede, ako govorimo i o ovom aspektu privrede, o kamionima, gospodine ministre, šta će da vam kažu?

Najpre, to uopšte nije tačno. Ako uzmete statistiku i pogledate glavne špediterske kuće iz čitave zapadne Evrope, nije Srbija njihova izabrana trasa, već Rumunija i Bugarska. Govorim za preko 70% kamiona sa turskim registracionim tablicama koje biraju taj put.

Imamo i jedan drastičan primer. Još 2013. godine, kada je putarina povećana za 20%, jedna od najvećih prevozničkih kompanija u Nemačkoj, kompanija „Vili Bec“, sa onim čuvenim žutim tendama i plavim slovima, je do tog perioda imala na autoputu, ko god od nas da putuje, a ja svakoga dana idem iz Kragujevca do Beograda i nazad, kada dolazim na skupštinska zasedanja, odbore, zbog stranačkih poslova, dakle, u svakom trenutku ste mogli da vidite na toj deonici, pa i vi gospodine Arsiću, do Požarevca, bar jedan ili dva šlepera te kompanije.

Još tada kad je usledilo to prvo takvo povećanje oni su doneli odluku, kao i mnogi drugi, da zaobilaze Srbiju u širokom luku. Videli ste kakav je odgovor dala premijer i da moraju da se vrate sve pare koje su uložene u putnu infrastrukturu.

Ja ovde postavljam pitanje - šta ćemo sa svim dosadašnjim inspekcijskim nadzorom za putnu infrastrukturu? Zapravo, mi zahtevamo da nam podnesete izveštaj. Evo, ova gospođa, ministar koja je bila, ona samo priča, priča, priča. Dajte, evo, imamo sledeće nedelje na dnevnom redu tri izveštaja. Pa, što nemate izveštaj, to je mogućnost svakog ministarstva, o tome kako je građena i kakvo je stanje putne infrastrukture.

Mi želimo da se grade putevi. Na kraju krajeva, izgradnjom puteva, autoputeva, magistralnih puteva, podižete opšti životni standard, mogućnost za privredni razvoj, za bolji život svih tih ljudi i niko nema ništa protiv, ali otkud 12% kada je to ipak nešto što će najvećim delom da plaćaju građani Srbije.

Vi se ponašate kao da svi u našoj zemlji imaju vozni park kao pojedini srpski tajkuni ili bogataši. Da li vi znate, gospodo narodni poslanici, a stvarno ne ulazim u to ko od vas ima kakav vozni park i šta vi vozite od automobila, ali molim vas, u Srbiji preko dve trićine stanovnika Srbije ima Euro 3 motore u svojim automobilima i to su polovnjaci koji su baš dosta stari. Sve što je preko 10 godina starosti, pa to na Zapadu ide u otpad. Koliko košta remont turbine? Koliko koštaju drugi kvarovi?

Kupuju ljudi najviše, evo, pogledajte na ovom sajtu, da ih ne reklamiram sad, hajde, „Polovni automobili“, najviše se traže polovnjaci do 2.000 evra, to je 58%, evo, zapisala sam. Pa, onda idu oni od 3.000 do 5.000 evra, oni možda imaju Euro 4, to je 24%. Sve ove skuplje, znači, to je misaona imenica Euro 5, Euro 6 i ovi novi, pa to nema ukupno 10%, 15% stanovnika Srbije.

Povećali ste cenu za registraciju, zapravo i povećali ste tehnički pregled, pardon, koji je uvećan za 300%, najmanje. Bilo je oko 1.000 dinara, pa kad vam daju u redovnoj registraciji, zavisi ako ste lojalni toj nekoj agenciji ili tom osiguranju. Sada je to od 3.500 do fantastičnih 4000 dinara.

Objašnjavala je ovde, ona Marija Obradović, ona je stručnjak za motore, za bezbednost u saobraćaju, kaže – šta hoćete? Sad je to striktna provera. Nije tačno. Jesu oni licencirani, jeste da oni imaju postavljene kamere i da to traje duže. Baš sam bila prilikom registracije, sada pre par meseci svog automobila, ništa drugo kaže onaj čovek – samo mora duže da se boravi, isto će to da se pogleda, ali nas snimaju, pa da ne bismo izgubili tu licencu… Ali, to sad košta 4.000 dinara.

Da li vi mislite da ljudi stvarno to treba da plate? Stalno pričate ovaj autoput, nova deonica, sve je to lepo i da se brže stigne do Grčke na more, za one koje mogu da idu na more, za neke je to stvarno, isto misaona imenica. Evo, u Kragujevcu, da sad napravimo neku anketu, samo da je ne radi ovaj Vukadinović i ove njegove lažne ankete, ali kad bi neko ozbiljan sproveo neko istraživanje, znate li vi koliko ljudi nikada nije otišlo do Niša, nije u Beograd samo ko mora, a taj ko mora, mora da plati putarinu, a njega je naterala neka muka, obično je to, da upisuje dete, da obilazi, da ide ne daj Bože kod lekara.

Sad mi kažemo – sve je odlično i došli smo do tih 12%. Dakle, ovo nije nešto što je bilo potrebno, imate i te kako puno para. Za svakih 1000 litara goriva, država putem akciza i drugih zahvatanja žargonski rečeno, dobija 108 evra. Pa, eto, izvolite, odatle uzmite, ukinite sve one agencije, sredite da se ne prave malverzacije, da Zorana to ne radi u svom ministarstvu i u preduzećima da ne dobijaju takve poslove oni koji daju novac kome treba i onda ćete da spasite nekoliko stotina miliona evra i da uložite u putnu infrastrukturu.

Da, želim reč gospodine Arsiću.

Zamislite kakva slučajnost da mi današnji dan i rasprava o ovim amandmanima počne tako što na stepeništu Skupštine naletim na ovog Kajla Skota, američkog ambasadora, glavnog lobistu za ovaj posao. Gledam da li vodi za ručicu ministarku ili ona njega, ali da počnemo od početka.

Da bi se izvršila eksproprijacija kako je ovde navedeno u članu 3. sa pratećom, a mi tražimo reč da se potrebnom briše, normalno da je potrebna infrastruktura. Sada, dolazimo do toga gospođo Mihajlović, na pojedinoj problematičnoj deonici ovog Moravskog koridora kakva je ta infrastruktura, kakvo je to zemljište i pitaću vas za neke konkretne stvari.

Vi ste više puta rekli da je ovo idealna prilika, naravno uz ovaj posao koji je Skot izlobirao, da ga „Behtel Enka“ radi za 300 miliona evra više, da će to biti idealna prilika da se čitav tok Zapadne Morave i ono plavno područje sada uredi, pritoke te reke i svi problemi reše koji postoje godinama.

Ne znam da li se vi sećate kada ste se prvi put pojavili ovde u ovom mandatu, mi smo prilikom jednog seta vaših zakona postavljali pitanje i vama, a i ministru Nedimoviću, zašto niste rešili, vi ste ministar u Vladi za tu oblast, probleme koje meštani, koji će biti predmet njihova zemlja u selima u dolini Zapadne Morave, eksproprijaciju, znači vi i Vlada Republike Srbije, pogotovo vaše ministarstvo, za one parcele kojima je reka Morava, ne menjajući svoj tok prirodnim putem, već zbog pesak i šljunak mafije odnela njihovu zemlju.

Sad zamislite vi, dame i gospodo narodni poslanici, da tamo žive vaši rođaci, prijatelji, neki kumovi, srodnici, doći će u situaciju ti ljudi, prvo još uvek nagađaju na čitavoj deonici od Kraljeva do Čačka kuda će to da ide. Kažete, prošlog puta je bila ova mapa ovde i ukradoste mi pet minuta, gospodine Arsiću, pa niste hteli da mi date da koristim onu mapu, setite se šta ste sve radili pre nekoliko dana. Evo, na ovoj ovde ucrtanoj vidi se, ali lepo ste rekli, tek u toku jula meseca kompletna i prateća dokumentacija i kompletan projekat će biti gotov, usvojen na Vladi i uradiće stručne službe. Znači, oni i dan danas ne znaju, za razliku od ovih gde je već otpočeo taj proces od Pojata do Kruševca, pojma ti ljudi nemaju kuda će da prođe autoput.

Znate, sad je recimo u Mrčajevcima čuvena varošica, a da ste sada tamo glavna tema je, ja garantujem, među meštanima i onima na pijaci, onim lokalnim kafanicama, kuda će da prođe autoput. Znate šta je njihov problem? Problem je što jedno takvo mesto, po ovome ovde kako stoji nema isključenja. Tu nema petlje. Vi sada dolazite iz pravca Kragujevca i hoćete da se uključite na Moravski koridor onda morate da idete, ili je drugačije, a vi znate ali to se ovde ne vidi. Recite nam i vi i vaši saradnici kako će to da se desi.

E, sad, gospođo Mihajlović, ko će ove ljude da obešteti pre ovog procesa kuda treba da prođe ova trasa? Osnovali su udruženje, podneli su nadležnim državnim organima i „Srbijavodama“ i vašem ministarstvu i Vladi Republike Srbije zahtev da se izađe na teren i lokalnoj samoupravi grada Čačka, pa i grada Kraljeva, da ne nabrajam ta sela, ali najrizičniji primeri su u selima Katrga i Obrva, gde ljudi koji vekovima imaju, decenijama, svoje zemljište upisano na ime tog i tog, katastarska parcela ta i ta, sada je pod vodom ili je sa druge strane ili je tu šljunak. Reći ćete možda isto kao i onaj nesrećni Velimir Ilić koji je rekao – ajde, kraduckajte malo, 2005. ili 2006. kad smo ga to pitali, on kaže - pa, šta da radimo, reka je to, ona menja svoj tok. Nije nego je mafija, koja nije sprečena, potkopala korito reke, stvorena je takva erozija zemljišta zbog toga smo imali i poplave u ova dva sela, da vam ja to kažem odgovorno, u pojedinim delovima, zato što decenijama, godinama niko nije vodio računa.

Sad smo došli do ovog projekta Moravskog koridora i ovog posla i tek sada će te stvari da se rešavaju. Da biste ponudili ljudima i opredelili tu cenu koju ćete da im date, znate i ovde se kaže, evo u ovom članu ovde, koja ne sme da bude manja od tržišne, zamislite vi kako bi vama bilo da vi niste mogli da koristite, zamislite se vi gospodine Arsiću, vi ste ekonomski ekspert, da niste mogli da koristite tu zemlju. Znači, ona nije imala nikakvu tržišnu vrednost, niste mogli da prihodujete ništa, da posejte, da posadite, godinama ste ostali bez toga.

Za početak, koleginice Rakić, skoncentrišite se na zakon i na to šta u njemu piše, malo budite više prisutni na sednicama Skupštine, drugi, treći put se pojavljujete u ovom zasedanju i razgovarajte ozbiljno kad već kažete da ste edukovani za to.

Ovaj, razumeli ste gospođo Mihajlović, zašto smo brisali ovu reč, zato što ta potrebna svakako mora da bude potrebna dokumentacija, ali vi ste shvatili iz mog malopređašnjeg izlaganja, samo ja odgovora nemam, da je ova infrastruktura problematična u ovim deonicama o kojima ja pričam. Nisam mogla to da vam kažem onog dana, jer mi je gospodin Arsić ukrao vreme što će službe i potvrditi, odnosno oduzeo ga, kako god želite.

Tako da je zaista to problem za te ljude koji nije nastao ni juče, ni prekjuče, nije ni kada ste vi postali ministar, ali jeste unazad deset ili više godina.

Molim vas da mi odgovorno kažete i vi i vaši saradnici da li će neka služba, inspekcija ministarstva izađi pre toga na teren, razgovarati sa tim ljudima, a ne da ih stavite pred svršen čin. Šta ako je upravo kod tih porodica, evo zaista oni se to pitaju, ozbiljni su to ljudi verujte, oni od toga žive. Ta dolina Zapadne Morave i te parcele su isključivo namenjene za povrtarstvo. Nikada se niko ničim drugim u tim selima nije bavio. To su usitnjeni posedi, to je, videćete i sami kad krenete u taj proces eksproprijacije, da su to posedi od jednog i po, dva hektara, ja ne znam tri neko da u komadu ima.

Sad, kada dođete tamo, onda ćete da shvatite da upravo tu gde treba da prođe, sa ovom dokumentacijom, Moravski koridor, nastaje najveći problem, jer neki će biti izuzeti od toga jer će neko imati parcelu pod vodom. Razumete, kako ide tok Morave, sada je ona promenila tok iz ovih razloga. Ne zbog toga što su to prirodni aspekti, to sve može da se utvrdi, već upravo zbog ove mafije koja je to radila, kojoj je to neko dopustio godinama. Za to vreme ova gospođa, koleginica Rakić priča nešto da nema veze šta priča. Gospođo, hajte vi da vama to neko uzme i da vi ostanete bez svoje zemlje, a da tu treba da prođe put. Nemojte onda da pričate nešto u šta se ne razumete i što niste ni pročitali kako treba.

Reklamiram član 27. i 32.

Vi ste, zna verovatno javnost, kada vas vidi da tu sedi po ovlašćenju Narodne skupštine, u jednom delu sednice predsedavajući, možda vas kasnije zameni kolega Marinković, ali to vam ne daje za pravo gospodine Arsiću da sa mesta predsedavajućeg, kao jedan od potpredsednika, što je i koleginica Radeta, proizvoljno tumačite i zbog eventualnih u ovom danu simpatija ili antipatija, tako postupate.

Ni jednom jedinom rečju koleginica Milanka Jevtović Vukojičić nije reagovala, niti je zatražila od predsedavajućeg pomoć. Ona je uvek, to možemo da priznamo, pripremljena za sednice, stručno, argumentovano kao pripadnik vladajuće koalicije raspravlja i ona je govorila na način na koji je ona mislila, što vi kažete svako ima pravo, a u jednom trenutku kažete da nema pravo. Vi imate ovde vašu koleginicu koja kaže – ne možete vi tako, to nije tema, pričate o ceni koridora, a ovde se reč – potrebno menja. Odlučite kako ćete danas i koje aršine da uspostavite.

Koleginica Milanka Vukojičić jedino što je pogrešila u svom izlaganju to što je ona iz Priboja, a zagovara drugu deonicu i krak autoputa koji je lobirao Rasim Ljajić kod… (Isključen mikrofon)

Kraj je ove rasprave po amandmanima o Moravskom koridoru, pa razmišljam da li da završim onom pesmom iz mog kraja – oj, Moravo, mutna vodo, a zbog ovog više nego mutnog posla sa „Behtelom“.

Činjenica je da i u ovom članu niste znali sve druge pozitivne zakonske propise, pa ste stavili da će postojati mogućnost oslobađanja od PDV. Tražili smo da se briše ova reč „mogućnost“, jer je već utvrđeno Zakonom o PDV kako se vrši oslobađanje, a što ste napisali u 2. stavu da će to da se utvrđuje i drugim aktima Ministarstva za finansije, to svakako ste mislili na Pravilnik o oslobađanju PDV za izgradnju ovog autoputa.

Međutim, jedna druga stvar je interesantnija za kraj ove rasprave. Kako je moguće da dođete u koliziju sa Memorandumom koji ste potpisali sa Vladom SAD, naročito tačkom koja kaže o svim poslovima i budućim poslovima i infrastrukturi – uzimajući u obzir Konvenciju UN protiv korupcije, odnosno Regionalne antikorupcijske inicijative.

Ovaj posao je čist izvor za korupciju. Pre svega, zbog toga, a vreme će da pokaže ako je ovo poslednji dan u Narodnoj skupštini da raspravljamo o ovoj deonici puta, da taj kilometar koji je trebao da košta sa kineskim izvođačima 4,5 miliona dinara, u proseku sada košta 7,2 kada ste uzeli američku kompaniju „Behtel“ nije ni krajnja cena.

Setite se samo slučaja, pominjali smo to, puta od Bukurešta do Mađarske granice, kada su na kraju Rumuni odustali, a čak je, pominjali smo i to, jedan hrvatski ministar 2005. godine, zbog toga što je „Behtel“ za 30% naknadno posle potpisivanja ugovora povećao cenu izgradnje i podneo ostavku. Mi verujemo da nećemo čekati toliko dugo da Zorana Mihajlović više ne bude ministar u ovoj Vladi.

Ovo je veoma bitno pitanje, gospodine Ružiću, jer svedok ste toga da država Srbija na svojoj suverenoj teritoriji ima velikih problema kada je u pitanju korišćenje državnih simbola u opštinama Bujanovac i Preševo zbog toga što Albanci koji tamo žive, zbog ideologije i zbog svega toga što je njihov višedecenijski cilj, svakog novembra meseca obeležavaju dan albanske zastave. Zaista je neshvatljivo da se svake godine pojavljuje isti problem, da se albanska zastava na teritoriji Republike Srbije vijori uz nacionalni simbol, jedan od nacionalnih simbola, a to je zastava srpska trobojka i da oni kažu - ma da, to je u redu, sasvim je normalno, jer mi treba da razmišljamo za buduće generacije. To njihovo razmišljanje je da i taj deo Srbije pripoje tzv. nezavisnom Kosovu, pa da se ujedine sa Albanijom i naprave veliku Albaniju.

Jednostavno, ovaj zakon o komunalnoj milicije mora, mada smo svesni toga kada u Veliki Trnovac ne može ni žandarmerija da uđe da zavodi red kako treba, da ne može ni komunalni milicioner da dođe u Veliki Trnovac i da na Lešijevom spomeniku skine albansku zastavu, ali to mora da se kao poruka države uradi i da se to poštuje.

Drugo, gospodine Ružiću, znate, mi stvarno moramo ovde kao narodni poslanici odgovorni za posao za koji nas je narod izabrao stalno da pominjemo i da time mi učimo buduće generacije da su zastava, grb i himna nacionalni državni simboli Republike Srbije, možda niste znali, gospodine Marinkoviću, i za još jedan četvrti, a to je i zastava koja je iza vas, kao mesta predsedavajućeg, i gospodina Branka, tzv. standarta koja se radi samo u toj dimenziji za predsednika Republike i za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Sve to što rade šiptarski zlikovci i teroristi i na području ove dve opštine na jugu Srbije i na području naše AP KiM moramo svuda i u svakom zakonu da žigošemo i da im stavimo do znanja da to tako ne može.

Imamo drugi problem, gospodine Ružiću, vi ste izabrani za ministra u Vladi Republike Srbije u jednoj suverenoj zemlji, a i u ministarskim kabinetima i ovde u holu Narodne skupštine kada dolaze raznorazne delegacije ovih zvaničnika iz EU i u zgradi predsedništva Republike nalazi se zastava EU. Jel to nacionalni državni simbol? Jel opet treba da se vratim na početak mog obrazlaganja šta su državni i nacionalni simboli utvrđeni zakonom i Ustavom Republike Srbije koje svi moraju da poštuju?

Zbog toga je potrebno da prihvatite ovaj amandman i da ovaj deo u drugom stavu rečenice koji kaže: „osim u odnosu na državne organe, organe teritorijalne autonomije jedinica lokalne samouprave i imaoca javnih ovlašćenja“. I za njih se zna koje simbole mogu, jer jedinica lokalne samouprave ima svoj, svaka svoj utvrđeni grb na kome piše grad taj i taj, isto je i za državne određene institucije, juče smo govorili o Srpskoj književnoj zadruzi. Recimo, sada uzimam ilustracije radi, nemam vremena, mogla bih do večeras da nabrajam takve primere koji je taj simbol njihov izradio, odnosno nacrtao, čuveni osnivač zadruge Jovan Jovanović Zmaj. Ne može sada nekome da padne na pamet da stavlja gde hoće i šta hoće. Najdrastičniji primer i zbog toga insistiramo na ovome je to što rade Šiptari na jugu Srbije.

Po amandmanu kolege Filipa Stojanovića.

Dakle, neophodno je bilo, gospodine ministre, da prihvatite ovo rešenje zato što je kolega Stojanović bio u pravu, jer održavanje komunalnog reda, znači, onoga što je utvrđeno ovim zakonom, ovo što je rekao kolega Jovanović jednostavno ne stoji.

Kada se kaže ovde, valjda je to smisao, a vi ste tu da pojasnite, zaštita životne sredi, pustite, kakve bujice, kakve reke, kakvi požari, za to postoje jedinice za vanredne situacije MUP Republike Srbije, oni se bave time. Kada se misli na zaštitu životne sredine, ne misli se na to da komunalni milicioner juri beloglavog supa po Uvcu, Dobrilu ili nekog drugog, koji povređen ili odbegao ili da spašava mrkog medveda na Tari. Znači, za to postoje gorske službe koje to rade.

Kada se kaže zaštita životne sredine, komunalni milicioner, već kako ga sada zovete, u Tašmajdanskom parku normalno će da štiti, ako ste mu već dali ta ovlašćenja, tu životnu sredinu i da neko ne krene sad iz čista mira testerom, ko onaj Boškov ludak što je ušao u RTS, pa da seče nešto tamo, ili da ne uđe na RTS. Razumete? On ide, kaže javni red i mir. O tome ćemo posle da govorimo, o sredstvima prinude. Ovde kada se govori zaštita životne sredine, znate bilo bi suludo da tražite, valjda to nećete, ili jedinice lokalnih samouprava, od komunalne milicije da skaču u reku, u vodu, da spašavaju retke životinjske vrste, da spašavaju, ako se tu nađe. Govorićemo i kasnije o tome.

Ono što ste pomenuli kao primer, kao pandan onom slučaju gde je čovek bukvalno izgubio život zbog prodaje lubenica, pa ste rekli - ali oni su sprečili, komunalni policajci, ispred centra za socijalni rad, da se ne desi veća tragedija. To je tačno, i to je svakako za svaku pohvalu, ali to samo, gospodine Ružiću, što su oni tu bili u datom trenutku. Bogu hvala da su tu bili pa sprečili. Znate, biće, ne daj bože nekih drugih situacija gde neće biti u tom trenutku, pa šta ćemo onda da kažemo – oni nisu radili svoj posao.

Gospodine ministre, podneli smo amandman da brišemo stav 2. ovog prvog člana iz razloga što je on potpuno nepotreban, jer ne samo kod vas u ovom zakonu, složićete se kao ministar za nauku i obrazovanje da je to jedno iskustvo koje je zaista bilo jako loše za vreme DOS-ovske vladavine kada smo mi srpski radikali godinama morali, a zamislite, evo živog i zdravog Martinovića koji je zbog toga takođe, kao ja i koleginica Radeta i drugi poslanici dobijali ponekad i opomene da koristimo, odnosno da opominjemo tada predsedavajućeg Gordanu Čomić da ne može da koristi u ženskom rodu pojedina zanimanja kako to njoj padne na pamet i kako ona misli da je to ispravno za standardizaciju srpskog jezika zbog ravnopravnosti polova, kako i ona dan danas zagovara, kao i taj nevladin sektor koji je sve samo nije nevladin, već zavistan od zapadnih zemalja i onih koji ne žele dobro Srbiji, pa ni našem srpskom jeziku.

Dakle, ovo niste trebali posebno da stavljate u zakona iako vam ovi iz EU prate šta pišete zato što je Odbor za standardizaciju Instituta za srpski jezik SANU pre dve godine doneo jasno uputstvo kada je ovo u pitanju. Razni su primeri za to koje su naveli i ne da nije uvredljivo, nego je jedino ispravno, jedino moguće sa najvišeg lingvističkog autoriteta i standarda koji je postavljen u srpskom jeziku da se za naučnik kaže naučnik, a ne naučnica, da se za istraživača, jer ovo je zakon o tome, kaže istraživač, a ne istraživačica, da nije akademica, već akademik, da nije borkinja, već borac, da nije pilotica, već pilot.

Prema tome, jednom i zauvek da u Narodnoj skupštini Republike Srbije, gde se govori ispravan srpski jezik naučimo i sve druge, pa i ove koji trenutno nisu, ali ako se vrate i kada se vrate, da je nešto što je srpski jezik definisao od kada je sveta i veka, ono što će i oni morati da poštuju, kao i svi drugi, jer jednostavno, mi ne možemo samo zbog toga što je nekome palo na pamet da izvrće i da želi u ženskom rodu određena zanimanja da izgovara, što je njihovo pravo, ali onda su nepismeni i ne znaju da govore, da traže da tako nešto ili impliciraju, bude u nekom zakonskom tekstu, što oni stalno rade na raznim forumima i insistiraju na tome.

Nije bilo potrebno da ovo posebno potencirate, jer institut je dao svoje, a mi srpski radikali oduvek govorimo i pre takve odluke da je to jedino ispravno.