Što se tiče ovog predloženog člana gospođo Kuburović nama je neshvatljivo zaista da ovako nešto prvo bude opisano na ovakav način u tekstu zakona, jer prilikom konkursa za određenu javnu funkciju dovoljno je da se napiše koji stepen stručne spreme je potreba, a videli smo zakon o glavnom gradu je ovde da vi sada navodite sva ova master i druge kvalifikacije po bolonjskom načinu studiranja broj bodova. Neverovatno je da upravnik zavoda za izvršenje krivičnih sankcija više ne može da bude niko drugi ko nema pravni fakultet. Da li je to uslov za otvaranje poglavlja, prepisano iz nekog drugog zakona?

Sada nama lepo objasnite da li je kvalifikovanije lice, evo tu je živ i zdrav kolega Jojić koji je imao ulogu i u policijskim strukturama vlasti još u ono doba, pa bio je ministar savezni pravde i koleginica Radeta koja je bila zamenik ministra, da li je general policije, ako to želi, konkuriše, nedostojan tog zvanja odnosno te funkcije sa takvim zvanjem a neko drugi to može?

Zamislite, vi ste ovde kod ovog zanimanja ovako okvalifikovali tu buduću osobu, a kod izbora sudija i kod izbora nosioca drugih pravosudnih funkcija, tužilaca vi ste izostavili namerno već dve i po godine prosek na pravnom fakultetu. Kako je moguće da do pre dve godine prilikom izbora sudija i tužilaca mi imamo koliko je ko i gde studirao, a sada tog proseka nema, niti ima dužina studiranja. A kod ovoga gde očigledno da je to nepotrebno da se na ovakav način radi vi uslovljavate tog budućeg upravnika da ispunjava ove uslove. I opet kažem, to ste počeli vi u Vladi Srbije …

Bilo nam je to čudno gospođo Kuburović zato što je ta praksa postojala u prethodnom ministarstvu, odnosno kada je vaš prethodnik došao u konstituisanju ovog saziva Narodne skupštine prvi put i čak je to toliko bilo očigledno da neki kandidati iako su, vi kažete, pozivate se i vi i gospodin Jovičić koji najčešće predstavlja ovde Visoki savet sudstva, na to da su kandidati sa najvišom ocenom položili test koji kvalifikuje da ovde budu izabrani. To nije merodavno.

Znate, mi smo imali ovde situaciju i sada mi je žao jer vidim da niste sa tim upoznati, što nisam pribavila te stenografske beleške, da smo imali kandidate koji su studirali osam do 11 godina, čiji prosek na redovnim studijama Pravnog fakulteta po raznim gradovima Srbije je bio od 6,5 do 8,4 nije ni bitno i da su oni u tom prvom izboru za nosioce pravosudnih funkcija upravo izabrani. Mi o tome govorimo i zaista nam je to bilo simptomatično zbog čega toga više nema, a naravno ako budemo zainteresovani za neke konkretne slučajeve ili nekoga osporavamo prilikom izbora pribavićemo i te detaljne podatke.

Tražili smo brisanje ovog člana, gospođo ministar, zato što je prethodno rešenje bolje, a objasniću i zbog čega.

U krivičnom zakonodavstvu, dakle, veoma je važno da se sam zakon donese da bude takav da sud može po njemu da postupa, jer individualizacija krivičnog dela i taj sistem relativnih krivičnih sankcija je poznat još od davnina. Jednostavno, to je nešto što ne može na ovakav način sada da se primeni zamenom ocene suda na nešto što sud može da ukazuje, kako vi predlažete, kod ocenjivanja ublažavanja zatvorske kazne.

Sud može, uzimajući u obzir težinu krivičnog dela, društvenu opasnost od tog krivičnog dela, okolnosti pod kojima je učinjeno, psihološki profil učinioca, da li je to prvi put da neko čini krivično delo, da li je povratnik, o čemu ovaj član govori, da ukaže na to kakva je to ličnost i pod kojim okolnostima se nešto desilo, jer ovaj sam zakon je propisao minimum i maksimum zatvorske kazne za konkretna krivična dela.

Ali, da sud ukazuje na to kod olakšavajućih okolnosti, jer postoje i one otežavajuće okolnosti u krivičnom zakonodavstvu, to ne možemo da prihvatimo kao merodavnu, jer sud može samo na osnovu relevantnih, izvedenih dokaza iz svih okolnosti pod kojima je to delo učinjeno da vrši ocenu prilikom donošenja odluke da se nekome ublaži zatvorska kazna.

Ne možemo sad zbog toga što ulazimo u izmenu Krivičnog zakonika da uvodimo i neke termine koji nisu primereni situaciji, koje krivično zakonodavstvo uostalom nigde ni u svetu na takav način ne prepoznaje.

Lepo vam je ukazala i danas na početku rasprave koleginica Radeta da ne možemo da vršimo nikakvu ni patetiku prilikom objašnjavanja toga, jer Krivični zakonik mora da bude tako kodifikovan i tako napravljen da sud bez ikakvih uticaja može da donese kaznu.

Zbog toga i tražimo, pošto je bio itekako uticaj suda i ta kazna nije doneta, već je Nata Mesarović rekla da je kazna njoj, presuda doneta, da se obnovi proces za Milorada Ulemeka Legiju i Zvezdana Jovanovića, jer su u političkom montiranom procesu osuđeni na najstrožije zatvorske kazne.

Niko nije ni pominjao, gospođo ministar, doktore nauka, čak naprotiv. Ako ste pažljivo slušali, ja sam rekla da je individualizacija svakog krivičnog dela, bez obzira da li je neko pekar, apotekar, doktor nauka, merodavno za sud.

Vi ste, sada vam je to ostalo u glavi verovatno još od studentskih dana ili prvog Krivičnog zakonika koji ste uzeli u ruke, rekli upravo ono što piše u sadašnjem zakonu, a koji vi tražite da se menja. Rekli ste – sud će da oceni, a mi upravo ovim amandmanom tražimo da se izbriše ova odredba kojom vi kažete da će sud da razmatra okolnosti koje ukazuju. Znači, nije dobra reč ukazivanje, već ocena.

Ocena se vrši, uopšte čak nisam ni pominjala da je ovo za povratnike, već sam rekla da li se radi o njima ili se radi o svima koji su osuđeni, odnosno kojima se sudi. Dakle, nije relevantno da sud ukaže na nešto, već je relevantno da sud dokaže u krivičnom postupku i oceni da je potrebno da se nekome eventualno zbog određenih, kako ovde predlog zakona i kaže, olakšavajućih okolnosti smanji zatvorska kazna.

Projekat Srebrenica je osmišljen u kuhinji zapadnih sila i u NATO paktu koji je neprijateljski nekoliko godina kasnije agresijom na Saveznu Republiku Jugoslaviju počinio nezapamćen zločin nad srpskim narodom i svako ko se u proteklih 25 godina bavio ovim pitanjem, pomenuo je kolega neke i od analitičara i novinara i publicista iz sveta, imao je samo jedan izraz za to - u Srebrenici se nije dogodio genocid.

Mnoge publikacije koje su napisane i koje su obelodanjene su prethodile ovoj naučnoj studiji i svemu ovome što radi naš predsednik. Ono što je sada zaista trenutak jer mnoge druge stvari tek očekuju Srbiju je da svi budemo, koji smo svesni naše patriotske obaveze u ovom parlamentu, složni po ovom pitanju i mene raduje, baš kao i moje kolege, da izlaganje pojedinih poslanika iz redova vladajuće stranke i onih koji su u toj koaliciji idu u prilog tome da smo svesni odgovornosti koju mi danas imamo pred budućim generacijama.

Ne znam da li ste upoznati, koleginica Mihajlović je napomenula u svom izlaganju da se pod patronatom neprijateljskog visokog predstavnika u BiH sprema zakon koji će usvojiti parlament BiH koji će sankcionisati svakoga ko negira da se u Srebrenici desio navodni genocid. Predviđene su u ovome što oni u kularima već iznose i kako govore, a bila je, čini mi se, sinoć i jedna reportaža na televiziji Republike Srpske o tome, drakonska zatvorska kazna.

Da li treba da ostanemo nemi nad time? Da li mi onda treba da kažemo svim budućim generacijama da smo zažmurili na to što se radi Srbiji i srpskom narodu? Naravno da ne. Mi moramo da pronađemo način, a kako je i koleginica Radeta rekla – tu pravno-tehničku mogućnosti, ako nije u ovome sad momentu moguće, da pristupimo novoj izmeni i dopuni Krivičnog zakonika da se prihvati ovaj predlog SRS. Pojedinačno mi svi iznosimo slične amandmane, ali jedno je tačno – da tražimo da se kazni svako onaj doživotno kaznom zatvora ko izjavi da je u Srebrenici bio genocid.

Znate, gospođo Kuburović, dame i gospodo narodni poslanici, kad god raspravljamo o bilo čemu ovde, o bilo kom zakonu mi moramo da imamo na umu to da ovaj parlament pre svega treba da štiti nacionalnu bezbednost i integritet države, ne samo teritorijalni integritet, nego integritet čitavog našeg društva i naše nacije. Mi smo najgore moguće klevetani narod u poslednjih 25 godina od strane srpskih neprijatelja, a najstradalniji smo narod na Balkanu, ne samo u ovom poslednjem otadžbinskom ratu, odnosno ratovima, već smo skoro imali prilike da gledamo u dokumentarnim filmovima te strahote od Prvog svetskog rata.

Zar mi da dopustimo da buduće generacije moraju da slušaju potomke ovih izdajnika i ovog šljama, koje plaćaju sa zapada sorošovci i neprijatelji srpskog naroda iz razno raznih nevladinih organizacija, a verovatno i ovi neprijatelji koji tako izgovaraju i koji potenciraju i afirmišu tu tezu da se neki navodni genocid desio u Srebrenici su i poslanici srpskog parlamenta.

Da ostavimo svima onima koji će posle nas da budu u ovim skupštinskim salama da svi oni nekažnjeno to mogu da govore? Mi to ne smemo da dozvolimo. Moramo da učinimo sve, da smognemo tu sabornost, na kraju krajeva, i slogu koja je potreba u ovom trenutku i da se to na najoštriji način sankcioniše ovakvom zatvorskom kaznom jer jedino tako ćemo pokazati čitavom svetu da niko ne može da tretira Srbiju kao nekakav otirač, da se iživljavaju nad nama, da izmišljaju nekakve rezolucije, kao ovi zlotvori juče u tzv. šiptarskom parlamentu, koji su ubijali i klali srpsku decu, nejač i počinili takve zločine.

Sve ono što nam je narod dao kao mogućnost da uradimo, a da zaštitimo državni i nacionalni interes, kada nas je birao mi moramo to da uradimo ovde. Zato smo i pokrenuli ovo pitanje. Zato što je ovaj zakon, a pre svega situacija u kojoj se trenutno Srbija nalazi prava prilika da pristupimo ovakvom zakonskom rešenju i da osvetlamo obraz i budućim generacijama i Republici Srpskoj jer viteška borba heroja rata iz Republike Srpske treba da nam budu opomena i da nam bude svetlo koje će uvek da nas obasjava, jer mnoge smo žrtve izgubili da bismo očuvali Republiku Srpsku, a tek moramo da čuvamo i Srbiju i Republiku Srpsku zajedno. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle sramne inkvizitorske presude tzv. antisrpskog suda u Crnoj Gori, pod patronatom jednog od najvećih neprijatelja srpskog naroda, Mila Đukanovića, i kriminalca, vođa jedne od najvećih mafija koje današnji svet poznaje, očigledno je da morate da shvatite da usvajanjem izmene ovog Zakona o državljanstvu možemo i te kako da pomognemo našim sunarodnicima iz Crne Gore i iz Republike Srpske.

Sada ću da govorim o problemima Srba iz Crne Gore, jer pod ovakvim terorom ogoljenog kriminalnog i antisrpskog režima mnogi ne mogu da opstanu.

U školskoj 2017/2018. godini 600 studenata brucoša u Srbiji je upisalo fakultete i izjasnilo se, jer to naš zakon dozvoljava, kako bi ostvarili besplatno školovanje, da su srpske nacionalnosti, izjašnjavaju se kao Srbi i mnogi od njih su podneli zahtev za sticanje državljanstva Republike Srbije. Mnogi od njih ne žele više da se vrate i da žive i da rade u Crnoj Gori. A i zašto bi kada im ta antisrpska vlast koja ide na ruku šiptarskim zlikovcima i svim neprijateljima Srba ne dozvoljava mogućnost da imaju dvojno državljanstvo? Sećate se slučaja jednog Kotoranina koji je bio proganjan od strane Milovog kriminalnog režima, kada se otkrilo da on ima dvojno državljanstvo?

Srbi koji imaju dva pasoša to moraju da kriju, inače, oduzima im se imovina, isteraće ih sa posla, njihova deca gube pravo na zdravstveno osiguranje, apsolutno sve.

I vi vidite kakav je to režim. Zbog toga, dajte da im pomognemo da oni koji žele da beže od tog terora, oni koji ne žele tamo da se vrate, što nije slučaj sa Srbima iz Republike Srpske, naravno, oni žele da ostvare dvojno državljanstvo i doživljavaju Srbiju kao svoju maticu i specijalni paralelni odnosi koje smo usvojili sa Republikom Srpskom i te kako pospešuju tu saradnju i treba im se omogućiti da što pre dobiju državljanstvo, a preko 50 hiljada Srba inače iz Republike Srpske je podnelo zahtev za državljanstvo Srbije.

Ali, Srbi iz Crne Gore moraju pod hitno da dobiju, jer mnogi od njih čekaju, evo, već dve, tri godine, i mnogi od njih, a pogotovo ako bi se saznalo, imali bi i te kako velike probleme.

Zato smatramo da je dovoljan rok od šest meseci da se izvrše sve neophodne provere od strane državnih organa, BIA, Ministarstva unutrašnjih poslova i da se ta administrativna barijera koja život znači zapravo Srbima iz Crne Gore, a mnogima i iz Republike Srpske, zbog posla i svega drugog, ukine, tako što ćete prihvatiti ovu izmenu zakona i da se najkasnije u roku od šest meseci, ako se ispunjavaju svi uslovi koji su potrebni, a verujem da mnogi od njih ispunjavaju taj uslov jer daju izjavu da prihvataju Srbiju kao svoju maticu i tako je doživljavaju, da im se omogući državljanstvo.

Gospodine ministre, treba pospešiti zapošljavanje stranaca u Srbiji, naročito one koji su već do sada pokazali da kroz svoje privredne subjekte daju doprinos zapošljavanju ljudi, koji u određenim oblastima mogu dobro da zarade ili bar solidno, ali smo protiv toga da država na bilo koji način ograničava naročito Srbe iz Republike Srpske da ovde ostvaruju to pravo.

Ne možete Srbe iz Republike Srpske da tretirate kao klasične strance. Mi smo 2000. godine usvojili Ugovor o specijalnim, ratifikovala je ova Skupština, o specijalnim paralelnim odnosima sa Republikom Srpskom i svi naši sunarodnici iz Republike Srpske treba da imaju apsolutno ista prava kao oni koji imaju državljanstvo i koji su stalno nastanjeni u Srbiji.

Zbog čega? Zbog toga što oni ovde završavaju svoje školovanje i zbog toga što dolaze do velikih problema kada im istekne rok i dužina njihovog boravka. Zamislite sada da onaj koji je student iz Bjeljine i završio je ovde fakultet sa najvišim ocenama, da li je lekar, inženjer elektrotehnike ili neko drugo zanimanje, i nađe zaposlenje, treba posle tri meseca da ide u jedinicu MUP-a i da traži da mu se produži boravak ili da izađe iz Srbije pa da se vrati, ako nema drugog osnova.

Mnogi od njih, gospodine Đorđeviću, obratite pažnju na ovo što ću vam reži, angažujte se kao čovek koji se brine o zapošljavanju stranaca, su podneli zahtev za državljanstvo. Neopravdano dugo čekaju i tražimo izmenu tog zakona više od dve godine. Da li je to normalno? Sve može da se proveri. Vi ste bili i ministar odbrane i znate kako rade službe bezbednosti. Dovoljno je dva do tri meseca, maksimum šest meseci, da se završi taj proces i da oni budu upisani u Knjigu državljana. Tako se neće više tretirati kao stranci, već će normalno moći sa svim pravima i obavezama kao građani Republike Srbije da ovde rade i ostvaruju ono za šta su se školovali.

Tražili smo, gospodine Đorđeviću, poštovane kolege poslanici, ovim amandmanom da Vlada Srbije napravi zaista ozbiljan plan za razvoj aerodroma, naročito ovih tzv. malih vazdušnih luka kao što su aerodrom „Morava“, možda u budućnosti aerodrom „Ponikve“, to je sve na dugom štapu što se „Ponikva“ tiče, a evo iz kog razloga.

Isplativost tih aerodroma je najveći problem i njihova komercijalizacija. Preduzeće „Aerodromi Srbije“ i sam menadžment tog aerodroma to neće moći, gospodine Đorđeviću, da uradi bez pomoći države. O tome imate elaborate iz čitave Evrope, pa ako hoćete i sveta, kako i na koji način da se dođe do tih potencijalnih putnika. Aerodrom „Morava“ odlično poznajemo od momenta njegove gradnje, pa i sada mi javljaju i moja sestra i najbliži rođaci, jer naša porodična kuća koja je na kilometar od tog aerodroma je u šiblju i u rastinju. Jedno je sigurno, da će 28, pošto je to rekao Vučić, otvoriti taj aerodrom. Ali njemu nije, kao što je rekla koleginica, potrebna nova pista, ova je sasvim dovoljna i apsolutno po svim standardima i za „boinge“, iako je planirano da u početku samo ATR 72 i drugi avioni odatle poleću.

Da li vi imate plan, pošto će tamo doći predsednik države i povešće još nekoga da mu pravi društvo na Vidovdan, kako će dalje da se razvija taj aerodrom. Da li mislite da je samo otvaranje aerodroma dovoljno da on pokaže svoju isplativost? Pa nije. Ako 750.000 ili 800.000 ljudi gravitira iz svih opština koje su udaljene od 30 do 100 kilometara do aerodroma „Morava“, onda država mora, što traži SRS, ovim amandmanom da napravi nacionalni plan za razvoj svakog od tih aerodroma.

Kakav je to ministar Zorana Mihajlović, kada osmi put imamo izmenu i dopunu Zakona o planiranju i izgradnji. Ona, ne da nije bila sposobna da predvidi sve te situacije, nego je tendenciozno radila da dođe do potpunog haosa. Na kraju krajeva, videli ste celu situaciju sa katastrom, videli ste njena obrazloženja za razna produženja sa izuzecima za legalizaciju, i sada u ovom članu koji mi tražimo da se briše u izmeni dopuni člana osnovnog zakona, člana 69. ona predlaže da investitor da izjavu pre dobijanja upotrebne dozvole da će da reši sve imovinsko-pravne odnose.

Znate kada će da dobiju upotrebnu dozvolu, za jedno 15, 20 godina, što je u proseku 17 godina, jer ovde se radi o posebnom formiranju parcela. Kada se to kaže, to su slučajevi formiranja građevinske parcele, kada je to opšti interes, interes države, jedinica lokalne samouprave za izgradnju određenih infrastrukturnih objekata. Vi ćete da dođete u situaciju da se donese odluka, da se izvrši eksproprijacija određenog zemljišta.

Evo sada imate nastavak izgradnje, obećavate to već 10 godina i rekao je Vučić - konačno će da se poveže Kragujevac sa auto-putem, odnosno ovih još šest kilometara od Batočine da se napravi i vi tu morate da izvršite određene eksproprijacije.

Vi ćete to da uradite, ali posle ko zna koliko godina će ljudi da dobiju spor, oni koji su nezadovoljni, jer moraju, neće svi biti zadovoljni, da tuže državu. I kako je onda normalno da ovakva izmena i dopuna zakona dođe? Ona namerno, što reče koleginica, koči sve te procese koji mogu vrlo jednostavno da se dovedu u legalne tokove, da se pojednostavi procedura, da budu zadovoljni i građani i investitori, ali vi nemate normalnog ministra da da normalan predlog o zakonu o planiranju i izgradnji.

Turistički potencijali Srbije su zaista impozantni i nedovoljno iskorišćeni i skoro smo imali u proceduri i Zakon o turizmu i tu smo puno govorili o pojedinim krajevima Srbije.

Gospodine ministre, vi sada morate, ovo što ćemo reći i što ću ja da istaknem po ovom zakonu i amandmanu, da prenesete kao predlog naš koji je naišao na ogromno odobrenje građana Bajine Bašte na sednici Vlade ili će neko čuti iz ministarstva pa da to imate u vidu.

Mi smatramo da je neophodno da se projekat koji je definisala opština Bajina Bašta, doduše sada inicijalnog karaktera, ali koji može da dobije potpunu formu zakonsku, uvrsti kao neophodnost u planiranju budžetskih sredstava za 2020. godinu, a to je izgradnja žičara od Perućca do Mitrovca.

Taj čitav potez i turistički potencijal takozvanog Drinskog čarobnog prstena je nešto što će privući veliki i još veći broj turista i oživeti privredu, za sada, nažalost iako je to prirodno veliki potencijal, ali narod tamo teško živi i dati mogućnost i za otvaranje novih radnih mesta, a i da i turisti iz Srbije, ali i iz celog sveta vide tu lepotu od koje zaista zastaje dah.

Ne mogu sada stvarno da špekulišem time koliki je konačni iznos potreban, već će to stručnjaci da urade, ali sama činjenica da usvajamo jedan ovakav zakon je dovoljna, inicijalna kapisla za vas da razmišljate o tome da ako hoćete da učinite dobro čitavom tom kraju izdvojite ta neophodna sredstva.

U Bajinu Baštu je u prošloj 2018. godini bilo, nećete verovati, ali skoro 250 hiljada turista. Drinska regata, koja se svakog jula u godini organizuje u ovom prelepom mestu na obali Drine, je privukla ogroman broj posetilaca. Čak se govori o tome da je u ukupnom broju bilo i preko 100 hiljada ljudi i treba da ih bude još više. Vi, narodni poslanici, kojima je obaveza da obilazite čitavu Srbiju, jer to valjda ulazi u opis vašeg posla, ako vas ikada nekoga od vas navede put u taj kraj, pogledajte samo tu lepotu i koliko je sve to još uvek neiskorišćeno i infrastrukturno nije uređeno.

Ne samo to da će se ta gondola koja bi bila izgrađena i koja povezuje Perućac i Mitrovac na Tari isplatiti, već će dati i mogućnost da se i dalje i preko Drine razvija ovaj vid turizma, jer zajedničkom saradnjom Srbije i Republike Srpske ovaj projekat i te kako može da privuče turiste iz čitavog sveta. Evo i ja da neku svoju ličnu impresiju iznesem, meni je konkretno prošle godine srce bilo puno kada sam videla veliki broj kineskih turista koji su došli da vide našu prelepu Taru i Bajinu Baštu. Hvala.

Ovo je prilika, gospodine Arsiću, uvažene kolege, da govorimo o ovim neznalicama iz ove prozapadne plaćeničke opozicije i čitavoj ujdurmi oko beogradske gondole. Na kraju krajeva, dobro je da se iz cele te priče istrgao i Stamatović iz Čajetine, jer je izgradnja gondole na Zlatiboru i te kako važan turistički projekat za razvoj čitavog tog kraja. Jednostavno, taj vid destrukcije, prvo sama njihova pojava, vi kad vidite onog nesrećnog Đilasa, onu njegovu pojavu, izraz lica, od upada u RTS, pa onog malog Bastaća i sve te priče, dalje nešto se ruši, šta se ovo radi, ljudi koji ništa ni o čemu ne znaju. Znate, bilo bi normalno da malo o gondoli znaju građani u Trgovištu, u nekim drugim krajevima Srbije koji su nerazvijeni, Crna Trava, pa dole Babušnica, ali oni neće da kažu, iako oni možda nikad nisu pojedini bili u Beogradu da je to nešto što ne treba da se radi. A to govore oni koji letuju na Maldivima, koji imaju ofšor kompanije, koji idu na razne turističke destinacije širom sveta.

Valjda bi bio normalan taj Đilas da zna, ako je obišao svet, ali pitanje je gde on troši te svoje pare jer, onakav kakav je, ja mislim da se zabije u jednu sobu i tako nešto razmišlja i gleda, da li on putuje uopšte, i da vide da u celom svetu gde postoje takvi projekti kao što je beogradska gondola, kao što je ova o kojoj mi pričamo da treba u Bajinoj Bašti projekat da se napravi, pomenuo je kolega Mirčić i budući projekat i za Novi Sad, kao što je zlatna gondola koja treba da se napravi na Zlatiboru i to je sve ono što daje neku novu vrednost. Kapitalne investicije u njihovoj glavi ne postoje. Kod njih postoji kapitalna pljačka, otimačina, obmana i etiketiranje svih onih koji ne misle kao oni.

U ovom amandmanu mi smo tražili, iako to „Skijališta Srbije“ uredno zaista rade na svim lokacijama gde postoje žičare, uspinjače, to preduzeće je to istaklo kao uredno obaveštenje za povratne žičare, red vožnje, da to bude i obavezujuća forma i za zakon, jer to već postoji, da oni to rade na svim mestima gde se odvija prevoz žičarom. Ja jedino još zaista nisam posetila ovu žičaru na Staroj planini, za ove druge znam kako funkcionišu. Poštuje se vreme, zaštita ljudi, putnika, naročito male dece. Ali, evo, ovim smo mi hteli da damo doprinos i ovom zakonu da to bude, ne razumemo zbog čega to nije Ministarstvo Zorane Mihajlović prihvatilo.

Ne znam da li ste primetili, kolega Arsiću i vi gospodine Martinoviću i vi gospodine Orliću, da vas Zorana Mihajlović uopšte ne brani kad vas napadaju ovi iz „žutog preduzeća“ koji su destruktivci kad je bilo kakva gradnja. Oni onda pričaju o tome da li je nešto isplativo, prebrajaju tamo kolika će cena da bude karte, koliko putnika treba da se vozi u jednom satu, a to su upravo oni koji ništa o tome ne znaju, niti su posetili neku takvu ne samo atrakciju, nego prevozno sredstvo koje mnogo znači u mnogim gradovima u svetu. Zato smo smatrali da treba i na ovaj način još neke stvari da preciziramo, jer mi smo stranka koja je uvek bila državotvorna, odgovorna i koja pristupa svemu onome što je dobro za državu i za neki grad na odgovoran način.

Da se nadovežem na ovo što je kolega Nikola Savić počeo da otvara kao jedan problem. Zaista smo vas upozoravali da će do ovoga da dođe.

Kao što smo pre desetak dana i naročito je kolega Aleksandar Šešelj to potencirao, izneo vam je kao argument više da se ukine svaka zabrana zapošljavanja u zdravstvu, da nam ne bi ostale sve zdravstvene ustanove i bez tehničara i bez lekara. Ovo je sad stvarno veliki problem za Srbiju, nedostatak licenciranih vozača i za putnički saobraćaj i za teretni svakako.

Kako to može da se reši? Kada ste došli kao Vlada Srbije i ministar Šarčević u Skupštinu sa Predlogom zakona o dualnom obrazovanju, mi smo vam rekli da to nije dobar put, već da Srbija već tradicionalno ima odlične škole koje su specijalizovane za određena zanimanja, pa tako i saobraćajne škole u svim većim gradovima u Srbiji. Zar vama nije bilo logičnije da kroz anketu tih učenika već u drugom, trećem razredu te strukovne škole za saobraćaj vidite ko je od njih taj koji se i po tom zanimanju opredeljuje da bude budući profesionalni vozač?

Da li vi znate gospodine Đorđeviću, da bi se dobila takva dozvola potrebno je najmanje 2.000 evra? Sada mnogi ti mladi ljudi i na kraju krajeva ljudi koji su i radili u nekim preduzećima, koji su imali kategoriju vozačke dozvole za putničko vozilo, sebe smatraju dovoljno sposobnim da se bave i prevozom putnika, a ostali su bez posla u nekom preduzeću, negde su tehnološki višak, oni nemaju novca da plate da bi dobili tu dozvolu.

Dakle, te škole i ta preduzeća uz pomoć države koja treba da sagleda koliko je tog kadra za budućnost potrebno moraju da se uključe i da kroz subvencije za dobijanje takve dozvole omoguće ljudima da steknu to zanimanje kako ne bismo zaista došli u situaciju, kao što je to slučaj u mnogim zemljama, da uvozimo profesionalne vozače. Pogledajte samo koliki je to problem ne samo u Nemačkoj, čak i u Slovačkoj, sve veći broj naših sunarodnika i tamo odlazi da se bavi ovim poslom. Na kraju krajeva, i druge zemlje u našem okruženju kubure sa tim kadrom.

Ne možete tako da radite i da puštate nešto da se stihijski dešava, svako će da gleda da ide negde da zaradi koliko mu treba da omogući pristojan život svojoj porodici, ali sa druge strane nečinjenjem da se to spreči na adekvatan način kada ima mogućnosti, samo da imate volje da to uradite na pravi način, nećemo doći u taj problem. Brzo prođe i pet i deset godina, a nemojte da se onda hvatamo za glavu.

Verujem da nešto niste svi zaboravili, i vi i gospodin Marinković i vi narodni poslanici, da je 2017. godine na predlog Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu izdvojeno iz budžeta Republike Srbije 2,5 miliona dinara da bi se poboljšao imidž komunalne policije i da bi se ostvarila bolja komunikacija komunalnih policajaca sa građanima.

Evo, sad je 2019. godina, a čuli ste sve ove primere iz raznih gradova Srbije, o bahatosti pojedinih komunalnih policajaca mnogo novinara i istraživača je pisalo, a i na kraju krajeva, građana koji su doživeli zaista neverovatne stvari od pojedinih koji rade u toj službi.

Koliko je to bilo loše da se uopšte jedna takva služba ustanovi govorili smo kada je izglasan taj zakon 2010. godine, jel tako beše, i kada smo rekli da će oni da imaju svoj paralelni sistem koji će i te kako da remeti, da unosi zabunu među građane, a na kraju krajeva negde i paniku i strah.

Šta je bilo obrazloženje, vi tada niste bili u Skupštini gospodine Marinkoviću, ali mogli ste da pratite kao građanin ili učesnik u društvenom životu ove zemlje, razlog da se osnuje komunalna policija? Da se smanji nivo buke, da se reguliše sve ono što mesta u jednom naselju, da vode računa o tome da se poštuju propisi jedinica lokalne samouprave.

Vi danas imate situaciju da po parkovima širom zemlje idu zveri od pasa, komunalni policajci ništa ne rade da sprovedu odluke. Čuli ste nedavno za slučaj jedne, nažalost, devojčice, pa pre toga jednog takođe malog dečaka. Oni šetkaju, eto tako gledaju, bar je tako u Kragujevcu, da li je procvetalo cveće u parku, jer nema nigde ni onog Radomira Nikolića, gradonačelnika, nestao je, nema ga. Sve je propalo i sad samo treba komunalni policajac da ide onom palicom i da lupa taksisti po šoferšajbni ili nekom drugom ko ima dozvolu za prevoz putnika u drumskom saobraćaju.

Još što je najgore od svega je da su oni, ne znam da li je to sada zamenjeno, do pre dve godine imali metalne palice, pa pored ovih 2,5 miliona dinara da se poboljša njihov imidž raspisan je i tender za nabavku gumenih palica. Da li je ovo normalno?

Živimo u društvu u kome komunalni policajci parkiraju na zelenoj površini. Malopre mi je jedan kolega srpski radikal, Bojan Mladenović poslao i neke fotografije, na jednom parking mestu je stajala jedna bicikla, onda naišao komunalni policajac pa on treba da se parkira. Što bi naš narod rekao, onako, zavrljači onu biciklu, ono otišlo na krošnju obližnjeg drveta, to je zaista neverovatno i strašno.

Evo, koleginica Grozda, jel tako, je pokušala pre par godina da spasi jednu mačku u naselju u kojem ona živi. Kad su došli komunalni policajci oni su trebali, ona je možda žena u Udruženju za zaštitu životinja, jel tako koleginice, kako god, možda, izvinite ako to niste vi, koindicira se sa istim imenom i prezimenom, ali ko god da je od nas to uradio. Znate, i tim bespomoćnim stvorenjima treba pomoći. Ne, mi imamo komunalne policajce koji će još dodatno da ih gaze.

Zaista, mora da se dođe u Skupštinu sa predlogom da se ova oblast uredi i ne možemo da pravimo, bar o tome je govorio kolega Mirčić, u bezbednosti saobraćaja neki paralelni sistem.

Ako mi imamo policajce, saobraćajnu policiju koja radi u teškim uslovima i po najvećoj vrućini, kada je kolaps u saobraćaju i razne druge situacije, ne može da dođe komunalni policajac da se onda njemu meša u posao i da on zaustavlja i da on usmerava taksiste.

Onda objasnite, vi ste svi iz različitih gradova, ako su izdate tolike dozvole za rad taksi udruženja, evo, konkretno u Kragujevcu, neka izađe pametni Radomir Nikolić i neka onda kaže gde će da parkiraju ti taksisti, kojima je od te iste Skupštine grada data dozvola i od njih se uredno naplaćuje u svakom udruženju po 100 evra za onu nalepnicu, odnosno za njihovu taksi stanicu.

Jednostavno ne možete da tražite stalno od naroda, a da uzvrat ne date ništa, još će da idu i da tuku ljude po ulici sa onim palicama i da im pišu kojekakve kazne, koje niko više ne može da plati.

Skoro sam išla da registrujem svoje vozilo, jel mi verujete koliko smo mi, na kraju krajeva, koliko je taj narod siromašan. Došli su ljudi, jedan čovek samo što nije počeo da plače, stajao je na šalteru bio ispred mene, kad je predao on svu dokumentaciju u MUP Kragujevac, ova gospođa mu je rekla – ne možete, imate kaznu, utuženi ste. On niti ima pojma, a stigla mu je upravo od komunalaca ta kazna. Sada ide ko zna koliko, utužio ga je na kraju taj što priča kolega Perić, što deru kožu narodu, privatni izvršitelj i on čovek ne zna to ili mu nije stiglo na tu adresu rešenje ili tek treba da stigne, a on u tom trenutku da registruje neka kola koja je jedva kupio, dođe na šalter - ne može, platite, pa onda dođite.

Stalno – traži, traži, traži; a ljudi ne bi imali tolike kazne da su ovi upravo iz Komunalne policije normalniji, tako da ste džabe dali dve i po miliona dinara 2017. godine u budžetu Republike Srbije jer njihov imidž nije popravljen.

Da je takav haos koji je nastao u katastru i sa rešenjima po žalbama građana u drugom stepenu, da je za sve to odgovorna Zorana Mihajlović, tvrdili smo još pre više od dve godine kada je prvi put kolega Petar Jojić podneo poslaničko pitanje. U tom trenutku bilo je 36 hiljada nerešenih sporova u katastru u žalbenom postupku, u drugom stepenu i mi smo to rekli, odnosno kolega Jojić sa govornice i ovde direktno u lice Zorani Mihajlović. Ona nas je ignorisala. Gleda negde, namešta frizuru. Baš je briga.

Verujte da su ljudi došli u ogromne porodične probleme zbog toga što nisu mogli da dobiju ta rešenja kada su izrazili žalbu. Niti su mogli da prenesu stanove i druge nekretnine na svoju decu. Nažalost, u postupcima razvoda supružnika, deca da ostvare pravo, roditelji, ostavine, alimentacije i sve to. To je jedan haos opšti nastao.

Tek onda kada smo mi, srpski radikali, alarmirali javnosti i kada je ona videla da je to više stvarno neizdrživo, odnosno da mi znamo šta se tamo radi, pazite, kolega Marinkoviću, to je bilo 2017. godine, a ovo je 2019. godina… Koliko je trebalo da dođe, da eskalira sve to, a pod njenom je i pod njenim ministarstvom čitava služba.

Izvadila je 36 hiljada predmeta iz fioke i još uvek nisu rešeni. Jel to nije dovoljan razlog? Ona je otputovala naperlitana tamo sa Vučićem u Kinu. Ona ne voli ni Ruse, ni Kineze. Ona voli Amerikance, Skot, nego ona verovatno još da ih špijunira, da vidi šta se tamo radi. Neverovatno je da vi ne shvatate da ćete jednog dana da nam budete na neki način zahvalni za sve ovo što pričamo.

Pogledajte kroz istoriju novijeg parlamentarizma. Od 1990. godine do današnjeg dana, kad god smo nekom ministru, po tome smo i knjige objavljivali, govorili da je ušao u to, to i to, ispostavilo se da smo bili u pravu. Vi nemate odgovor, a njena bahatost je već više dostigla krajnje granice. Onda sada kažete da su tamo ljudi korumpirani, koja je tarifa, koliko oni uzimaju.

Znate, ja nemam dobro mišljenje ni o radu katastra u mom rodnom gradu. Oni isto ne rade posao kako treba u najvećem delu, pa šta sada to znači, da zagovaram ovde kao narodni poslanik iz Kragujevca da se oni svi otpuste? Ne, nego da ministar podnese ostavku, a da se promene načelnici, da se da neka pravila tim ljudima kako efikasno da rade da građani ne trpe ogromnu štetu, ne samo građani, nego i privreda.

Kažete – podstičemo to preduzetništvo, drugi neki tzv. mali biznis. Mnogi ljudi zavise od toga i od tog katastra da krenu u neki posao. Neko da proda neku nekretninu, neko da prevede sa oca na sina to imanje. Taj neko da konkuriše kod Nedimovićevog ministarstva za podsticaje u poljoprivredi i sve tako ide u krug i sve zavisi od toga da li neko sada može tamo nekoga da pozove ili ne.

Da ulazimo u to da su ljudi korumpirani i da imaju određene tarife, znate, ne bih se usudila jer to je veoma osetljiv teren da se na takav način priča.

Na kraju krajeva, ako vlast ima bilo kakve sumnje u tako nešto, postoje inspekcijski nadležni organi, postoje NN prijave i prijave imenom i prezimenom, pa šta onda radi i lokalno tužilaštvo, šta onda radi policija? Ali, mene više ništa ne čudi, jer mnogi gladni kriminalci su na slobodi.

Pa ljudi moji, pre 15 dana oni vam upadoše u RTS sa onom motornom testerom, taj je i dalje poslanik, ovaj se šeta slobodan, umesto sve to da ste rešili kako treba, da pokažete snagu države, da onaj ko je to uradio odgovara i na kraju neka uzme advokata, pa ako može neka se brani. Za ta konkretna dela to su zaista vrlo ozbiljna dela, opasna po državu i društvo što su ti pojedinci uradili.

Ja idem slobodno i normalno i u javnom prevozu i šetam po ulici, a gde su oni, ko njih štiti? Još sad na kraju krajeva, vrhunac svega da optužujemo neke javne službenike, a imate ovog izdajnika Radu Trajković koja traži, molim vas, zaštitu policije, koja je direktni saučesnik svih tih zlodela i na kraju krajeva takve politike koju sprovode šiptarski zločinci na KiM, i nju sad štiti policija i da građani Srbije to plaćaju.

Pa, kako bi mogli gospođo Nikolić, evo da kažem malo mojoj koleginici, recimo u Kragujevcu preduzetnici to da reše, da se obrate Srđanu Milivojeviću, šuraku Radomira Nikolića koji je bio istaknuti član…

(Vjerica Radeta: Koji Srđan Milivojević? Onaj Otporaš?)

Ne Otporaš, i ovaj se isto zove Srđan Milivojević, bio istaknuti član G17+ u Kruševcu, ali je šurak Radomira Nikolića. Taj vedri i oblači u poreskoj upravi Kragujevac. Znači, ako vi hoćete da ostvarite pravo a zakon koji smo mi ovde izglasali, odnosno vi, o reprogramu o čemu govori koleginica Nikolić, da bi se neko brisao iz registra i da bi ti ljudi preduzetnici koji su iz raznih razloga, što porodičnih što drugih okolnosti, u nemogućnosti da dalje obavljaju taj posao, a ostao im je neki poreski dug, naravno, da će APR da konstatuje da to nije moguće, zato što postoji taj dug u poreskoj upravi.

Međutim, taj gospodin ne da ne poštuje taj zakon, već izrazito bahato određuje u gradu, iz kojeg čak i nije, što je veoma bitno, jer on ne poznaje ni privredne subjekte u gradu na takav način, razrezuje kome šta hoće ili tako.

Ima i ona svastika, pominjala je koleginica Radeta, ta je iz Jagodine došla, isto Radomira Nikolića, a ta pumpa prijatelje i zato grad u kojem živim i kojem sam rođena propada, jer vam je takav nesposobnjaković na čelu gradske vlasti.

Što se tiče ovog amandmana i veoma bitno pitanje, gospodine Đorđeviću, to je pitanje usaglašavanja evidencije iz APR-a, Agencije za privredne registre i obaveze koju su oni imali i nadležni organi vezano za rok koji je istekao 31. januara ove godine, a tiče se evidencije stvarnih vlasnika. Mene sad zanima – da li ste upoznati sa time, da li je taj posao uspešno završen, zakon je izglasan u junu prošle godine, dakle rok je bio do kraja januara ove godine da se izvrši evidencija stvarnih vlasnika?

Zašto potenciram to? Upravo iz razloga što ste i vi suočeni sa time da kod ovih koji ne prisustvuju sednicama Skupštine u svim tim strukturama, video je sa kakvim se mahinacijama sve bavio Vuk Jeremić, i onda nemojte da vas začudi ako on ima još neka, pored ovog svog borda prevaranata, još neko privredno društvo koje je povezano sa njim. Da li ste uspeli, dakle, da, to bi bilo građanima i svim regularnim privrednim subjektima važno, da izvršite evidenciju da li su vlasnici pojedinih privrednih društava stvarni vlasnici? Da li ste to uradili sa Upravom za sprečavanje pranja novca, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije? Jer, ako niste ukrstili sve te podatke iz APR-a i ove iz evidencije vlasničkog kapitala i iz Uprave za pranje novca, onda nemojte da nam pričate da je borba protiv korupcije u zamahu. Jel, znate, sve to mora da bude jasno definisano.

U normalnim, razvijenim zemljama prvo će da vas pitaju za poreklo kapitala, pa tek onda možda za to kaka ćete neke obaveze da izmirite. Naravno, i to im je bitno da svako svoje poreske i druge obaveze prema državi, prema jedinici lokalne samouprave na vreme izmiruje. Ali, to poreklo kapitala, pa znate, vi time, i vi putujete, gospodine Marinkoviću, u razne zemlje i znate da to štiti suverenitet jedne zemlje.

Šta sad to znači? Nekontrolisani upliv kapitala, raznorazna privredna društva, otkud mi znamo koga su oni, recimo, doveli, koga su šiptarski teroristi pod imenom tog i tog poslali da peru pare od droge i od tih narko kartela? Zato je veoma važno da nam nadležni državni organi, pa i ministri, kažu, izađu sa tim podacima da li je to konačno bilo moguće da se reši i da li je izvršena stvarna provera toga, jer u suprotnom onda će moći svako da vršlja kako god hoće.

Kad neko dođe mi smo, dakle, za to potpuno da se liberalizuje zapošljavanje stranaca, o tome smo pričali juče i danas, ali da li je u pitanju naš rezident ili je strani kad on dođe u Agenciju za privredne registre, on mora da donese samo određenu dokumentaciju i po nekoj logici stvari za tri ili za pet radnih dana, uglavnom te službe to dobro rade i zaista su efikasni, izdaje se rešenje o upisu u privredni registar. A šta se iza toga krije, e to je sad pitanje za sve ove o kojima sam pričala u izlaganju po ovom amandmanu.