Sada kada bi se otvorila ovde diskusija i kada bi bio i gospodin Martinović inspirisan i gospođa Radeta i tu Sreto Perić, koga ima od pravnika, da govore o Založnom pravu, svašta bismo mogli da čujemo iz prakse, a i njihova različita tumačenja. Ovo što vi radite izmenom ovog zakona je nešto što nije u korist ni zalogoprimcu, ni onome ko je dužnik, iz prostog razloga što izvršne sudske presude koje bi se primenile i koje se primenjuju u postupku kada je upisana ta zaloga, ne idu u prilog, uglavnom, onima koji su dugo čekali na rešavanje nekog spora. Mi smo protiv bilo čega što može da se reši na drugačiji način, nego da se pojavljuje izvršitelj i što državni, što javni izvršitelji i da se otima nečija imovina.

Ovde u ovom zakonu stoji da to što je predmet Založnog prava, može da se oglasi i da se proda način na koji se licitira i zaista je žalosno da danas u zemlji Srbiji postoji jedan sajt da reklamira naziv, dakle, samo jedna prepoznatljiva reč koja je uobičajena i u narodu kada nekome kaže da mu se ta imovina tako rasprodaje, gde se reklamira, evo bud-zašto, u 30, 40% cene kupite kuću, plac, nešto drugo što je predmet založnog prava, a založno pravo je i hipoteka nad određenom stvari, odnosno na onim što taj poverilac traži.

I, sad se postavlja pitanje - kako to da se izbegne i kako da ubrzamo rad sudova u parničnim postupcima gde ljudi ne mogu da ostvare svoja prava dugi niz godina, gde se jednostavno opstrukcijom od strane, uglavnom, sudija koje pripadaju ovom žutom korpusu, jer su imenovani u to vreme, sada ove nove generacije što dolaze i koji su stupili na sudijske dužnosti, ako opravdaju, to ćemo videti u budućnosti poverenje koje im je dato.

Nama je lako da ovde govorimo i da se bavimo ovim kozmetičkim izmenama zakona, a i suštinskim koje neće u pravnoj praksi da poboljšaju ovu oblast. Šta će jedan običan čovek koji ide kod advokata, njega moli, advokat pokušava to da reši, jedna strana opstruiše, pa se ne pojavljuje. To su problemi gde se devalvira ta imovina koja je predmet tih dužničko-poverilačkih odnosa.

U tom smislu, vi treba da razmišljate kako da se ne držite samo, kao što reče koleginica – puko direktive EU da bi se doneo taj neki zakon, i da bi se predmet zaloge koja se upisuju u Registar proširio pojmovno, u smislu - šta je to sve još, o čemu govori ovaj član o kome ja pričam, već da poboljšate efikasnost i da utičete svojim autoritetom na organe vlasti da oni rade svoj posao kako treba.

Povređen je član 107. stav 1.

Stvarno ne znam, gospodine Marinkoviću, da li ste vi čuli ovu Arsićevu histeriju i to kako mi ne razumemo aktuelne situacije, da mi živimo u nekoj prošlosti, a on u budućnosti?

Najpre, ni po čemu da se merimo, gospodine Arsiću, po svim segmentima, pa ako hoćete po političkom znanju, po načinu i stilu života …

(Vjerica Radeta: Po lepoti što ne prolazi.)

… da, ne možete da kažete da ste vi neki čovek budućnosti, a mi neki retrogradni, stvarno neverovatno, ako hoćemo u opštem trenutku. Ako hoćete po svemu i po bilo kakvom znanju i opštem obrazovanju i po praćenju aktuelnih trenutaka, praćenje svega i u zemlji i u svetu, nemojte sebi da dajete na značaju nešto što vi niste, vi lično.

Što se tiče toga da niste upućeni u ono što govori predsednik vaše stranke i predsednik države, ja stvarno moram da vas podsetim na to. Najpre, ne treba uopšte sada toliko danas da se kočoperite, jer Vučić nije u državi, pa će on da čuje da je tamo Arsić pričao u Skupštini, pa je on govorio o nacionalnoj politici, o uspesima Vučića. Prvo, niti on to verovatno ne traži od vas, a drugo nemojte da obmanjujete javnost. Predsednik države, predsednik vaše stranke Aleksandar Vučić je rekao, ako hoćemo mi da govorimo ozbiljno, kao ozbiljni ljudi, političari, da ne očekuje ništa dobro od predstojećeg sastanka u Berlinu. Čak naprotiv, rekao je i to su preneli 16. aprila, čuo je i gospodin ministar, on je valjda odgovoran čovek, nije neko ko je u euforiji tu sada i da troši vreme i da bude u nekom prajm tajmu na televiziji, priča sve i svašta.

Dakle, lepo je rekao, verovatno je sa time upoznao i članove Vlade ako se sa njima susreće, da će to biti veoma težak susret, susret sa Angelom Merkel i sa Emanuelom Makronom, upravo iz činjenice što je prošle godine izašao sa idejom, i mi smo rekli da mi kao SRS imamo kao prioritet očuvanje KiM i državnu strategiju i rešavanje tog pitanja, da nema nikakve šanse sve što im je na bilo koji način ponuđeno da sednu za pregovarački sto, oni su to odbili.

Da li vi mislite stvarno, jeste li vi toliko naivni? Ako jeste, onda će Vučić da vam objasni kad vas vidi ono tet atet, da oni to rade eto tako, šiptarski teroristi koji sada glume neku državu zato što su oni toliko silni i jaki. Jel vi mislite da oni to ne bi za pet minuta ukinuli da im neko dojavi da to urade? Primera radi neko iz Stejtdepartmenta ili neki evropski zvaničnik, izričito im kaže – e, slušajte nemojte više da se igrate sa time, ukinite te takse. Ne, oni to neće njima da kažu, čak naprotiv Vučić očekuje da će da mu ponude, on je to sam rekao, valjda ima neke izvore informacije, tog 29. u Berlinu, da se uđe u nekakvu drugu formu dijaloga sa Albancima kako je on rekao, a to ne znači ništa drugo, opet citiram njega, nego zahtev za priznanjem Kosova.

(Predsedavajući: Hvala.)

Nije hvala, evo završavam i time da zaokružimo ovu priču i ovo što Arsić ne zna.

Vi onda kažete da mi to izmišljamo, to niko nikada nije. Upravo zbog toga je valjda i otišao u Kinu da razgovara o tome sa najvećim svetskim liderima Si Đi Pingom i Vladimirom Putinom, jer zna da u tim zemljama i kod te dvojice lidera imamo bezrezervnu podršku svuda i na svakom mestu, nikada neće odstupiti, braniće suverenitet Srbije, našu Rezoluciju 1244 koje moramo da se držimo i svega, da bismo sačuvali Kosovo i Metohiju koju očigledno ovi hoće da nam otmu.

Da ste bili malo pažljiviji, evo završiću, stvarno je ozbiljna tema gospodine Marinkoviću, vi biste čuli pre nekoliko dana šta smo vam mi rekli, da je neophodno da krenete u rekonstrukciju Vlade. Nije ovo lično vaše partijsko samo pitanje, ovo je pitanje države. Na kraju, šta smo vam poručili? Uvek nam je državni i nacionalni interes iznad svega, iz te bojazni, a to, eto, mogao je da vam došapne i kolega Martinović, šta se rukujete i što bi naši klinci rekli, tu mu dajete, bacate mu pet prstiju kad znate da izmišlja i da priča i optužuje nas da smo mi nekakvi destruktivci, mi hoćemo samo to, mi se bavimo nekom teorijom zavere.

Na žalost, pogledajte unazad, od konstituisanja ovog saziva, je li sve tačno ovo što smo vam rekli? Jeste. Ne likujemo mi zbog toga, jer je to poražavajuće za Srbiju, ali dajte ljudi da se okrenemo onima koji su nam prijatelji. Ovako, gledam Arsića i slušam ga malopre, on je svoju sudbinu i sudbinu svojih potomaka i svega samo vezao za EU. Nećemo da vezujemo Srbiju za EU, nego za ono što nam nude naši prijatelji, a to je da čuvamo našu zemlju, da branimo otadžbinu i da se ponašamo onako kako nam to međunarodno pravo dozvoljava.

Da se vratimo, gospodine Marinkoviću, na založno pravo i na ovaj amandman koji smo podneli.

Vlada Republike Srbije predlaže ovom izmenom zakona da se postojeći član 32. i naslov iznad člana 32. brišu. Mi smatramo da to nije dobro. Evo o čemu se radi.

Taj naslov govori o teretu dokazivanja i o načinu kako će poverilac koji tvrdi da mu je stvar bila predata u državinu pre nego što je izvršen upis u registar zaloge i u korist drugog poverioca, dužan je dokazati da je do predaje u državinu došlo pre upisa u registar zaloge.

Vi sada to brišete i kažete da pravo prvenstva ima po danu, vremenu i času upis zaloge u registar zaloge. Mi smatramo da ste vi tu mnogo pogrešili i da će to da dovede do velikih problema, iz prostih razloga što pre upisa u registar zaloge, to mi je malo pre dodatno objašnjavala i koleginica Radeta, iskazuje to stvarno pravo kada je pravo zaloge u pitanju, jer ono mora da se gleda po momentu kada je to nastalo. Jer, poverilac može da pravo zaloge upiše i ugovorom o zalozi, a taj ugovor može da nastane mnogo pre ili je nastao mnogo ranije nego što je uopšte osnovan ovaj registar. Zato smatramo da uopšte nije dobro.

Postavlja se pitanje - a što biste vi ovo menjali? Jer, ako taj neko ima mogućnost da u teretu dokazivanja zaista dokaže da je on ostvario pravo na zalogu pre nego što je ona upisana u registar, onda se postavlja pitanje zašto vi to hoćete njemu pravo da uzmete, ako on to može da dokaže? Da li vi to spremate da se negde vrši nekakva otimačina nečega? Znate, nisam sklona da to poverujem, ali svaki će advokat, evo, pogledala sam i na raznim forumima mišljenja advokata o ovom pitanju - ovo nije dobro rešenje.

Smatramo, ali tu sada nije ministar pravde već ministar Đorđević, videćete da će u praksi da se pokaže da to nije dobro, naročito zbog ovih ugovora o zalozi koji moraju, sami po sebi, da imaju pravo prvenstva.

Gospodine Marinkoviću, možda nisam bila dovoljno, što biste vi rekli, transparentna. Evo, Poslovnika. Mislila sam da je dovoljno da pritisnem taster i da me pitate po kom osnovu. Po osnovu vređanja dostojanstva Narodne skupštine. Nekako mislim vi to nehotice radite. Možda niste ni skoncentrisani, možda mislite da to tako treba ili šta ja znam zašto to radite da dozvoljavate ovakve tirade kao što je malopre imao prethodni govornik, naravno, ničim utemeljene i opet je na terenu koji ne razume. Mislim, Arsić sa spoljnom politikom ama baš nikakve veze nema i mislim da on čak i nije, iako je potpredsednik Narodne skupštine, ne znam da li je kvalifikovan od strane predsednika Skupštine u smislu da je on zamenjuje, da o takvim pitanjima govori na određenim skupovima i forumima, moguće da se negde pojavi, ali kao učesnik i neke međunarodne delegacije, nisam još čula da je imao neko zapaženo izlaganje i da ga je neko od bilo kojih predstavnika drugih parlamentaraca iz sveta zapaženo slušao pa shvatio šta je on to hteo da kaže. Stvarno ne želim da ga omalovažim, ali nešto što nije teren i u šta se ne razume, čovek ne treba da priča.

O čemu se ovde radi? Radi se o povlačenju i to vidite kako on to iz neznanja, ali znate kada neko radi iz neznanja, to može da bude i vrlo opasno nekih paralela. Prvo, to na ovakav način na koji je on rekao, da poredi zaista ogromnu ljubav, podršku, finansijsku, kakvu god hoćete, vekovno bratstvo, duhovne veze, pravoslavne veze Srbije i Rusije, i da to poistovećuje sa Ukrajinom koja je potpuni NATO-vski protektorat.

O tome koliko je ozbiljna ta država govori činjenica da jedan, evo kao što su Koštunica, on je bar bio neki, da kažemo, intelektualac iz nekog političkog miljea, na auspuh, ovi natovci izbacili ovog komičara koji je sada tamo izabran za predsednika države. Nemojte molim vas, celokupna antiruska histerija. Ja da vam kažem, zaista bez toga da se uvredim, ja sam član Parlamentarne skupštine NATO, znači, vi ste glasali i mi smo imali to pravo da dobijemo to predstavničko mesto tamo, na svakom skupu, verujte, je upravo na pitanju Ukrajine i toga što je Krim neodvojivi deo Rusije. Znači Krim je Rusija, to morate da shvatite. Nikakve istorijske, nikakve buduće okolnosti, ni ne znam šta, ni NATO, ni ceo zapad, niko i nikada neće moći to da porekne.

Dakle, svuda na tim skupovima se celokupna antiruska histerija po pitanju Ukrajine vrši i onda se postavlja pitanje i meni tu spočitavaju i ovaj natovac, Šormaz i to su radili ovi žuti, ova Maja Videnović. Tako me isto napadala kada smo išli na te skupove i kada smo NATO-vcima govorili sve u lice – jao, vi brukate državu i narod. Eto, isto taj vaš predstavnik radi.

Nemojte da se igrate sa tim stvarima. To o tome ko će da povuče i da li će hoće priznanje, znate, uopšte se ne dovodi u pitanje kada je sa druge strane odnos prema Rusiji. Odnos prema Rusiji, za nas Srpske radikale, a sprovedite anketu među građanima Srbije kod patriotskih svesnih građana je nešto neprikosnoveno.

Ako stavljate na vagu to kako ćete da se odnosite prema bratskoj Rusiji, šta sa druge strane, eventualno, možete da izgubite od onih koji su protektorat NATO pakta, koji želi sve najgore Srbiji, pa znate, valjda je logično za šta ćete da se opredelite.

Evo gospodine Marinkoviću, kolege poslanici, gospodine ministre, na kraju smo ove rasprave o upisu zaloge u Registar založnog prava. Sada se suočavamo sa jednom činjenicom koja je zaista poražavajuća jer 94% zaloga u Srbiji su krediti, a u to založno pravo pokretnih stvari, pored ovih nepokretnosti i hipoteka ulaze, možete verovati, čak i stočni fondovi, odnosno stočna grla.

Sad, dolazi se u situaciju da ljudi, naročito poljoprivrednici koji veoma teško žive, oni nemaju neki prosek primanja, oni ne mogu da ostvare bonitete kod banaka i sada kao zalog upisuju grla – krave, ovce, sve što imaju. Moraju da se obavežu po pravilniku da sve to čuvaju u dobrom zdravlju i onako kako su u trenutku upisali zalogu.

Znate, to može da bude zaista za njih veliki i nepremostivi problem zbog činjenice da ne mogu ni sami da utiču na to. Šta će da se desi i kako će to da se proglasi uništenom stvari? Ovaj član o kome sada pričam govori o tome da se, kada je neka zaloga, ako se ima dokaza o tome potpuno uništena briše iz Registra zaloge, ali ostalo je nedefinisano ko je taj ko će da proceni da li je ta neka stvar potpuno uništena.

Drugo, što želim na kraju ovoga da poručim i građanima Srbije, gospodine Marinkoviću, to može za ljude koji nisu upoznati da bude veoma opasno, jer imate ljude koji dolaze, obično je to, mislim, subotom u Beogradu, nekim drugim danom u Jagodini, Novom Sadu, po Srbiji, tzv. dan pijace za automobile. Na kraju krajeva, to može da bude i na ovim auto-placevima, tu ima svačega. Čovek skupi neku crkavicu, kupi neki automobil, to stvarno nije retko, zaista se to dešava u mnogim slučajevima, a taj auto bude predmet založnog prava. Da se to ne bi desilo, iako u ovom trenutku nismo u direktnom prenosu zbog neke utakmice, biće odloženi prenos, moja preporuka je svakome građaninu Srbije koji namerava da kupi polovni automobil da na sajtu Agencije za privredne registre, mislim da je to u desnom gornjem uglu, postoji taj kvadrat „založno pravo“, klikne da ide na Registar stvari koje se popisuju po registarskom broju, da pogleda registarski broj tog automobila kako ljudi ne bi došli u situaciju.

Na kraju krajeva, verujte, jutros sam pričala o tome kada je bio drugi zakon na dnevnom redu, nekada ni sami ljudi ne znaju da je neko od ovih beskrupuloznih izvršitelja, a o kojima priča gospodin Perić, stavio u zalogu taj auto i on ne može da registruje auto, znate, a kamo li da ga otuđi ako mu je to potrebno, da ga proda. Možda on iz nekog drugog porodičnog razloga hoće taj automobil da proda, a ne zna da je to izvršitelj uzeo kao zalogu, jer mu nije stiglo iz nekog razloga rešenje, obaveštenje o tome ili možda neko nije bio kod kuće, pa treba da ide da podigne u poštu. Šta ako je to pokušao poštar da uradi u petak, da rešenje izvršitelja njemu uruči, a on u subotu registrovani automobil nekome prodao, uzeo novac? Zaista to može da se desi. Stvarno je izuzetno važno da se sve to zakonom obuhvati i precizira, kako bi ljudi znali. Ovako, kaže se, briše se iz Registra založnog prava ako se ustanovi da je ta stvar, to je sada ova izmena, potpuno uništena, a dokaz o tome kakvo je to potpuno uništenje, uopšte se ne precizira na koji način se dolazi do takvog dokaza.

Kao što vi znate svi, i vi gospodine Arsiću, danas je 23. april 2019. godine, a 15. maja 2013. godine Jorgovanka Tabaković koju ste izabrali prvi put za guvernera NBS je izjavila, dakle, 15. maja 2013. godine – krediti u švajcarcima biće rešeni za tri nedelje.

Šta ste radili od tada do sada? Kako je moguće, sada ste vi gospodine Đorđeviću ovde kao predlagač Vlade, jer je gospođa Tabaković dodala i rečenicu – to će biti socijalno odgovorno rešenje, da mi danas na dnevnom redu imamo ovaj zakon „leks specijalis“ koji je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, sa svim važećim zakonskim propisima i zapitao se gospodin Arsić koji sada predsedava da neće moći sa mnom u polemiku, da li je onda pravično, da doći će gospođa Radeta eventualno da vas zameni ako hoćete da mi replicirate, da mi uđemo u jedan drugačiji zakonski projekat koji bi značio da snosimo konsekvence pred međunarodnim finansijskim institucijama.

Da li sam vas otprilike dobro citirala gospodine Arsiću? To jednostavno nije tačno. Izašao je Siniša Mali i rekao da je to bilo jednostavno, ovi iz Udruženja švajcarskih franaka, rešili bi to još pre ko zna koliko godina.

Znate, drugo je kada jedan problem rešava odgovorna vlast i država, jer valjda polazite od toga i hoćete da demonstrirate ovim izdajnicima iz ovog korpusa prozapadnog i to radite svih ovih dana i to jednostavno tačno, da niko od države nije jači. Onda sada kažete, a sada kako su to rešile zemlje u okruženju.

A što mi da se rukovodimo time kako su one to rešile, jer da ste bili odgovorna vlast i da ste to hteli da rešite sa mnogo manjim konsekvencama, nego što su u ovom trenutku, sa mnogo manje izgubljenih života ljudi po pitanju zdravlja, pa i fizički, to bi ste uradili tada kada je gospođa to najavila, 15. maj 2013. godine, za tri nedelje, otprilike polovinom juna 2013. godine je to trebalo da se reši.

Modela ima i oni moraju da budu upodobljeni sa pravnim i ustavnim sistemom Srbije.

Evo, gospodine Arsiću, vi se dugo bavite finansijama, i budžetom i završnim računom, a i na kraju krajeva, prošao vam je Zakon o finansijskoj zaštiti korisnika finansijskih usluga u Srbiji, prošao vam je Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o Narodnoj banci i Zakon o bankama.

Gde to ima, u kom važećem zakonu Republike Srbije, da se bilo koji kredit, a ovo su krediti sa zaista, kako je to neko lepo rekao, krediti sa napravljenim ugovorima o zabludi, jer oni zaista to jesu bili, ispostavilo se, za korisnike tih kredita. Ako mi neko od ovde prisutnih kaže u kom zakonu u Srbiji postoji valutna klauzula, ne švajcarski franak, nego evro, evo govorila je koleginica Radeta, da su svi ti ljudi kupovali stanove tako što im se protivvrednost švajcarskog franka u tom trenutku, kao što je evro u ovom trenutku, uplaćivala za kupovinu tog stana.

Ako je to tako, zašto onda niste uradili kao što je to uradila Irska na primer? Nemam sad vremena, kasnije imamo još amandmana, govorim i na primeru Austrije i drugih zemalja. Što se vi rukovodite modelima, kako vi ovde kažete, najgorih zemalja u okruženju? Irska je još 2010. godine, gospodine Arsiću, gospodine ministre Đorđeviću, donela u Skupštini zakon da se zabranjuje bilo kakvo uzimanje kredita i poslovanje banaka. Francuzi su čak otišli korak dalje, oni su podnosili krivične prijave protiv bankara koji su nudili i ulazili u takav aranžman sa ljudima koji, morate da priznate ne mora svako da zna u šta i da gleda o kakvoj se prevari radi. Može, ali to skriveno, još ako ga ministar Vlade, kao što je to Parivodić radio, poziva da to uradi, pa jedan običan čovek će da kaže - pa, dobro, evo i ministar kaže, vrh državne vlasti, da uzmem taj kredit, ja ću to da uradim.

Prema tome, najpravičnije rešenje je bilo to da vi ne radite sada ovakvu selekciju građana i da pomognete građanima koji su uzeli kredite u švajcarskim francima, a i onima koji su uzeli u evrima.

Šta ovo sada znači, vi ste rešili problem, mislite da ste rešili problem kredita u švajcarskim francima, a šta ćemo sa onim ljudima koji su bili u nepovoljnijem položaju od 2005. do 2011? Hoćete sad onima koji su uzeli u evrima da vratite razliku? Pa, nećete.

Znači, nemojte da se igrate sa stvarima koje mogu veoma dobro da se urade. Vi kažete - to ste vi potencirali, ja i ministar, gospodine Arsiću vi konkretno, snosiće se konsekvence. Ne, nego su upravo te banke koje su dobile dozvolu od Narodne banke Srbije unele pometnju u monetarnom i finansijskom sistemu ove zemlje. Ako su to uradili, ako su protivzakonito na ovakav način indeksirali te kredite u švajcarskim francima onda donesite zakon da ih sve proglasite ništavnim, pa neka te banke koje su ostvarile ekstremnu dobit i ekstra profit od toga nadoknađuju, a ljudi da se spasu, i ne samo oni, nego i oni drugi koji su uzeli kredite u evrima. Vi odmahujete, kao da to nije moguće, pa znate govorili smo o tome pre nekoliko dana, oni su došli ovde da posluju pod tim i tim uslovima na ovom tržištu. Država je ta koja propisuje te uslove. Ja vam sad navedem primer Irske, primer Francuske, hoćete Austriju, vi kažete – to nisu dovoljni primeri. Nisu dovoljni primeri jer se vi bojite šta će tamo vama da kažu, Srbija trči, žuri, da li će nas onda da prime u EU. Ma, to nas ne zanima, nećemo da idemo u EU. Hoćemo pravdu i da spasimo sve ove ljude i da radimo po zakonima i Ustavu ove zemlje.

Znate kako se kaže, gospodine Orliću, da vreme se za slamku hvata, a do svega toga nije trebalo da dođe i ja sada ne govorim o tome kakva je trenutna situacija i koliko su ovi prethodni krali i kako se to nadoknadilo politikom kojom vi promovišete ovde i hvalite se tim rezultatima. Sve i da pet puta više ima novca u budžetu Republike Srbije, dakle, da nije bilo ovih lopova i žute vlasti, da niste zatekli takvu kasu, da se sve to nije dešavalo, pet puta da ima više novca u budžetu, da je sve stabilno godinama, a pojavio se ovaj problem sa švajcarskim francima, to nije po stavu naše stranke pravično rešenje.

Vi u obrazloženju predloga kažete da ćete za period od 2020. do 2023. godine planirate 389.556.000,00 dinara po godinama za troškove kamate, a u 2024. godini planiraćete iznos od 10.128.456.000,00 radi izmirivanje troškova i otplate glavnice.

Ovo je zaista skandal. Jer, faktički, dajete bankama državna sredstva. Vi kažete – dala je preporuku Narodna banka. Nemojte, molim vas, valjda institucionalno Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije, u sadejstvu. To su mogli da urade i tada. Ako ste vi videli da su se oni oglušili o preporuku Narodne banke Srbije, vi dođete u Skupštinu Srbije sa zakonom, da ih obavežete da to moraju da urade, kao što su to uradile ove zemlje koje sam citirala.

Ovako, vi ćete sada da dovedete u neravnopravan položaj sve te ljude koji čekaju bilo kakav spas, bilo kakvo olakšanje.

Vi kažete – niko im ne brani. Pa, jel vi mislite da neće biti mnogo takvih slučajeva da neće svoje pravdu potražiti na sudu? Naravno da hoće, jer, znate, neko sve to kada svede račun i kada pogleda – gde sam bio, šta sam radio. Htela sam da govorim o tome, ali da se vi niste javili za repliku, ali sada ću morati.

Znači, mi smo ovde u Skupštini usvojili Zakon o hipoteci. Član 7. tog zakona lepo definiše, pošto su sve to hipotekarni krediti, jel tako gospodine Arsiću, koja je vrednost te hipoteke? Ako vam ta banka oduzme taj stan koji je indeksiran u švajcarcima, protivzakonito indeksiran u švajcarcima, i vi posle toga morate još da plaćate, pa dajte, molim vas, gde je tome kraj i o čemu se tu radi?

Znate, gospodine Orliću, ni jedna banka ne može da vam da danas da hoćete da kupite neku nekretninu, da hoćete nešto da investirate, svi će da vam traže malo više obezbeđenja hipoteke od onoga što je realna vrednost toga što vi kupujete. Ali onda oni moraju da snose rizik za to što rade. A ne ovako. Najlakše je bilo da se obogate, a onda država Srbija da plaća a oni ostvarili ogromnu dobit.

Gospodine Orliću, uz zaista moj pokušaj da sve to razumem, vi pričate nama da mi vodimo kampanju protiv banaka koje je Đilas doveo u Srbiju, a uništio, odnosno Đilas, Dinkić, Đinđićev mafijaški režim posle 2000. godine, kada su ugašene najveće srpske banke i otpušteni ljudi. Dakle, nemojte nama da prebacujete da mi radimo nešto što nije dobro za finansijski sistem zemlje. Te banke da li će da posluju ili neće i kakvu kampanju vodi Đilas, ko zna gde su njegove milijarde i milioni evra, gde ih on drži i u kojim bankama u svetu.

Mi govorimo o ovim bankama koje su, jer nisu ni sve banke odobravale ove kredite, da se mi razumemo, a drugo, kad već povlačimo tu neku paralelu, Srpska radikalna stranka je za to da jača domaći bankarski sektor i da imamo i našu Srpsku razvojnu banku i da, koliko je ostalo samo u Srbiji banaka sa većinskim udelom srpskog kapitala, a i to je pitanje da li su oni – Poštanska štedionica, jedina koja ima takav kapital.

I vi ste lepo rekli – ide Vučić u Kinu. Odlično, neka kaže – evo, ovi će da odu, mi bismo, gospodine Orliću, vi kažete da ne možete da prihvatite jer se briše taj član, a mi bismo potpuno novi zakon predložili, i to je jedino rešenje, ali u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa ovim zakonima važećim koje sam malo pre pominjala. Kažete – ide tamo. Odlično, neka kaže, dobro, onda hoćemo još neku kinesku banku, ove ako hoće neka idu, nije bitno, neće da posluju na ovom tržištu, donesemo takav zakon, oni se naljute, neka idu. Ali, toliko su kajmaka nakupili.

Jer, znate, nećemo mi po onoj narodnoj da mažemo masne guske. Oni su to uradili građanima Srbije a država je dužna i Vlada Republike Srbije da zaštiti svoje građane.

I sad kad bismo mi krenuli po elementima, zaista nema vremena, biće posle još amandmana, govoriće sve kolege srpski radikali, kako to da se uradi i kako da se izbegne ta zamka za dalje, vi biste onda shvatili da je to moguće donošenjem, ali sasvim drugačijeg, novog zakona.

Najnovija vest je, dok je u toku ova sednica, da će članovi okupljeni oko grupe „Efektiva“, kako kažu, da se lancima vežu kod prostorija Vrhovnog kasacionog suda, jer su oni nezadovoljni.

Nezadovoljni iz razloga što oni smatraju, a mi danas pričamo upravo o tome, da Vrhovni kasacioni sud, odlučujući pre određenog broja dana, nije doneo ispravno tumačenje kada je u pitanju prekid ugovora za kredite za stanove indeksirane u švajcarskim francima i smatraju da je to nepravda, kao i zbog činjenice da se postavlja pitanje šta će biti sa svim onim ljudima koji su već otplatili te kredite ili koji su ranije izvršili konverziju?

Pošto stalno moramo da potenciramo to da nema dovoljno vremena, ali, ja ću, za to su potrebne zaista mnogo veće opservacije, da ukažem na nekoliko stvari.

Postoji Zakon o obligacionim odnosima koji je na snazi, evo tu su naši pravni eksperti, i Vjerica i Jojić i drugi poslanici koji su pravnici i znaju da se on nije menjao od 1978. godine, ja sam našla taj podatak. Taj zakon u svom članu 394. imperativno propisuje načelo monetarnog minimalizma, odnosno nominalizma, koji bi se uklopi u ovo što traži Srpska radikalna stranka, a to je da se, a o tome govori ovaj član zakona na koji smo podneli amandman, da se izvrši konverzija, ali u dinare.

Ta bojazan, pre svega vas, gospodine Arsiću, ali i drugih vaših kolega, da će Srbija da trpi finansijske i monetarne posledice, da će te banke kod međunarodnih sudova da tuže Srbiju, to ne pije vodu, iz prostog razloga što država treba zaista kroz institucije, to su pre svega Narodna banka, nadležno ministarstvo, da sa njima razgovara, ali na drugačiji način, i da im se lepo kaže da oni ovde u Srbiji, od koje već godine, za određene stvari ne plaćaju porez, kao što je porez na dodatu vrednost, od kamata koje oni daju za druge kredite. Zatim, imate troškove obrade kredita, imate razne upite tih banaka na koje oni uopšte ne plaćaju kao drugi pravni subjekti, preduzeća, preduzetnici, itd. I sad mi treba da se bojimo njih i da ih štitimo?

S druge strane, oni koji su ostvarili, realno je i to je sve proverljivo, kroz taj plan otplate koji su ovi mučenici uzeli u švajcarskim francima, najpre i to je, ta devizna klauzula je sporna, a kamoli sada da se to konvertuje u evre. Jer, mi smo razumeli, i na kraju tako treba i da bude odluka, da u slučaju da to neko u pregovoru sa bankom želi, da se izvrši takva vrsta konverzije u dinarima. Jer, naši građani primaju u dinarima platu.

Na kraju, vi ste videli kako se to desilo u Rusiji, kada su isto kroz druge špekulativne poslove, ovo je klasična monetarna špekulacija indeksiranje u švajcarskim francima, podmetana ljudima. Jeste, vi kažete, to je njima u tom trenutku bilo bolje. Ali, jedan običan čovek kome kaže ministar, kome kaže u to vreme guverner Narodne banke – to je odlično, uzmi to, poveden je time. Na kraju, znaju to i kolege radikali, i ja sam o tome razmišljala, čak me je i aktuelan guverner nagovarala, Jorgovanka Tabaković – odlično ti je to, uzmi kredit u švajcarcima. Bogu hvala, imala sam toliko pameti da je ne poslušam i to ne uradim, u poslednjem trenutku, evo, Vjerica mi je svedok. Tako da, sve to može i ovako i onako da se posmatra.

Sada ćete imati sutra na ulici one ljude kojima ovaj zakon ne znači ništa, jer je loš i nije sistemsko rešenje.

Usvajanjem Ustava 2006. godine i Zakona o državljanstvu stvorili smo mogućnost, a to je inače bila inicijativa i ispravka tog zakona poslaničke grupe SRS, da svi Srbi koji vode poreklo iz Srbije ili neko od njihovih roditelja, a koji svojom izjavom kažu da priznaju Srbiju kao svoju matičnu državu mogu da steknu državljanstvo Republike Srbije.

Međutim, u poslednjih nekoliko godina Srbi, naročito iz Republike Srpske, a i iz Crne Gore, imaju nepremostive administrativne teškoće iz razloga što, iako su oslobođeni plaćanja takse za podnošenje zahteva, Srbi iz Republike Srpske, njih je preko 50 hiljada, uglavnom su to studenti ili oni koji su završili fakultete, što u Republici Srpskoj, što u Srbiji, ne mogu ni dan danas da dođu do državljanstva. Zapravo, njihovi zahtevi su u jedinici MUP, u zavisnosti od toga gde je prijavljeno njihovo mesto boravka ili ako su to uradili preko konzularnog predstavništva, po dve ili tri godine, i oni zaista imaju velike probleme. Dolaze u situaciju da moraju, a imamo, evo, na ovom dnevnom redu ove sednice i Zakon o strancima, tretiramo ih kao klasične strance, da posle 90 dana napuste Republiku Srbiju, da se ponovo vrate kako ne bi kršili zakon.

Veoma je važno da pokrenem danas jedno pitanje, a to je ujedno i molba Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu finansija, kao i MUP. Pre 10 dana poslaničkoj grupi SRS obratila se grupa udruženja Srba iz Venecuele. Njih je preko 200, koji su, dakle, potomci onih koji su morali da izbegnu od ustaškog noža tokom Drugog svetskog rata. Nastanjeni su u Venecueli i mnogi od njih ne žive u Karakasu, već u Marakaju, gde su registrovali 1963. godine svoje srpsko udruženje. Oni imaju zahtev od nas i tražili su da to iznesemo na sednici Narodne skupštine da im država Srbija pomogne da dođu do državljanstva, jer će potpisati te izjave preko opunomoćenog predstavnika u Srbiji, gospođe Branke Čolović, ako im država Srbija da mogućnost, kao i Srbima iz Republike Srpske da ne plate taksu. Zbog veoma teške situacije u Venecueli i zbog svega onoga što Amerika radi tamošnjem režimu i predsedniku Maduru, naši Srbi, naši sunarodnici, ovih 200, su u teškoj situaciji zbog toga što nemaju ni hranu, ni lekove. Oni traže od nas da utičemo, a to je zaista moguće da se reši jednim aktom nadležnih ministarstava, da se oslobode takse, jer budite sigurni da će nam biti zahvalni.

Od 1945. oni čuvaju nacionalni identitet u Venecueli, obnovili su crkvu Svetog Đorđa u Karakasu, čine sve da se promoviše i naša kultura i naš jezik i zbog toga je veoma važno da im se izađe u susret i da se prihvati izmena ovog zakona, kako bi se svim Srbima koji to žele u najkraćem mogućem roku, ako ispunjavaju sve uslove, dalo državljanstvo Republike Srbije. Zato vas molim da glasate za izmenu ovog zakona.

Gospodine ministre, reagovali smo u ovom članu u stavu 4. zato što se ovde daje mogućnost da se obrazuju ogranci poliklinike. Kaže se – može, a mi smo tražili da to u neku ruku bude obavezno, naravno, po sagledamo stanju u čitavoj Srbiji, na osnovu kapaciteta tih poliklinika.

Sada ovde hoću da potenciram opet ovaj odnos Ministarstva i Fonda za zdravstveno osiguranje prema privatnim klinikama. Vi ste potencirali u petak da su još, čini mi se, pre dve godine Ministarstvo i Fond potpisali ugovor sa privatnim klinikama, što se tiče operacije katarakte i veštačke oplodnje.

Mi smatramo da je neophodno da napravite još nekoliko ugovora. Pre svega, mislimo na mogućnost pregleda magnetnom rezonancom, zato što u sklopu privatnih poliklinika ima, takav je podatak zvanično na njihovom sajtu, 23 magnetne rezonance, što, složićete se, bi u mnogome olakšalo rad državnim zdravstvenim ustanovama zbog velikog broja ljudi koji traže takvu vrstu pregleda.

Takođe, ono što smatramo da je neophodno je da se sagleda šta to još treba poliklinikama koje postoje, a tiče se kadra. Mi smatramo da treba u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, dakle, a i na nivou poliklinika da se pojača kadar, što se tiče specijalističke struke za kardiovaskularne bolesti, jer i sami ste rekli da to zvanično nije uvedeno u zakon, mada ste vi svesni toga kao ministar za taj resor, kao i svi prisutni iz vašeg Ministarstva, da je zapravo taj problem najveći.

Najveći iz razloga što su i nedavne studije pokazale da preko 50% ljudi koji spašavaju svoje živote je upravo iz oblasti kardiovaskularnih bolesti. To su Finci uradili na način tako što su preventivnim pregledima i, pre svega, ranim prepoznavanjem od hipertenzija, gojaznosti i svega onoga što može da dovede do tih bolesti bolest smanjili za 70%. Mi bar imamo mnogo mladih lekara koji mogu da krenu da rade, da se upute na tu specijalističku struku. Smatramo da bi to bilo neophodno i da se da mogućnost da i ti privatni vlasnici poliklinika uz dogovor, odnosno uz ugovor sa vama te pregleda omogućavaju, dok se drugi mladi lekari ne edukuju dovoljno, dok ne završe specijalističke studije, kako bi se taj problem rešio.

Moram da potenciram odličan rad Studentske poliklinike u Kragujevcu. Da li ste nekada bili, ne znam, ali to je poliklinika koja dugo postoji, koja je zaista na najvišem nivou što se tiče kadra, ali ono što je potrebno i studentskoj poliklinici i što je potrebno kragujevačkom kliničkom centru, opet se vraćamo na one kvote za zapošljavanje, na sistematizacije i na neophodnost da vi date saglasnost za taj plan zapošljavanja, to su zdravstveni saradnici. Misli se na, pre svega, psihologe, defektologe, biologe, fizičare koji su uglavnom na radiologiji i zapošljavaju. Imali smo u Kragujevcu prošle godine jedan takav slučaj, ali psiholozi su neophodni, jer u sistemu zdravstvene zaštite studenata, u okviru Studentske poliklinike u Kragujevcu, oni imaju mogućnost zato što mnogi od njih, na kraju krajeva, pogotovu dođu iz raznih sredina i mi smo veliki univerzitetski centar, možda i ne znaju kojim putem da krenu da bi našli način da neku svoju zdravstvenu tegobu otklone.

Mi smatramo, s obzirom na to i da grad Kragujevac, a verujem da je takva situacija u Nišu, Novom Sadu, Beogradu, ima potrebu za zdravstvenim saradnicima te struke, da treba da date šansu da vi lično, kao ministar, sagledate koliko je to Kragujevcu potrebno i koliko još možete da zaposlite kliničkih psihologa koje, verujte, imamo, mnogi od njih ne rade, a imamo i takve svetle primere da su već na drugoj, trećoj godini doktorskih studija, da su završili sve edukacije, da im to država nije čak plaćala, nego su to iz privatnih džepova i njihovi roditelji, a da su sada bez posla.

Kako bi se zaokružilo to i u Kliničkom centru Kragujevac i u Studentskoj poliklinici i svuda bilo bi potrebno da što pre to sagledate i da im date saglasnost da se ti ljudi zaposle, jer to je neophodno za te domove, a na kraju i po celoj Srbiji.

Ovo je veoma bitno i to su tražili od nas da potenciramo, da nam kažete kada će se steći uslovi da vi, kao Ministarstvo i Fond, sa ovim privatnim poliklinikama i za ove druge, one koje žele, naravno, da ih integrišete, pozovete, potpišete ugovore i za ove druge vrste pregleda i onoga što je pacijentima potrebno.

Vlada Republike Srbije je proglasila 2019. godinu godinom bezbednosti i zaštite na radu i to je dobra odluka, ali pošto sada razgovaramo o članu 82. zakona, koji reguliše Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika, da vidimo, gospodine ministre, šta se dešava u praksi.

Dakle, nije samo za zaštitu i zdravlje radnika na poslu nadležno vaše ministarstvo, već i Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja. Ne može ministarstvo kao ministarstvo određene probleme koji se dešavaju ad hok da rešava, a da se to sistemski ne uradi.

Ako je već ovo odluka Vlade Republike Srbije, onda pođite od toga da li poslodavci, osim toga što overe zdravstvenu knjižicu radnicima koji su na stalnom radu, nešto dalje rade na njihovom preventivnom zdravstvenom zbrinjavanju i kada se desi povreda na radu, a tu je važan vaš inspekcijski nadzor, i drugog ministarstva, da li se sve ono što je propisano Zakonom o radu, kolektivnim ugovorom i što je propisano kroz ovaj i druge zakone vašeg ministarstva, sprovodi u delo? Nažalost, ne.

U prošloj godini u Srbiji je stradalo 53 radnika. Ko zna koliko njih je povređeno na radu. Da li vam je poznato, gospodine ministre, da toliko ima bahatih pojedinih privatnih poslodavaca koji osim toga što krše i ovakve norme lošeg Zakona o radu, koji mi tražimo da se stavi van snage, te ljude nezbrinu kako treba, odnosno vrše pritisak, zamislite, i takvih je slučajeva bilo, na lekare kada se radnik povredi da mu napiše – napiši neka ide na bolovanje, a kakvu je on povredu imao nemoj da zavodiš jer znaju šta ih dalje čeka.

Naime, po postojećem Zakonu o radu, radnik koji doživi povredu na radnom mestu, ukoliko ima trajno invalidsko oštećenje i ne može više da obavlja taj posao koji je obavljao, mora da bude premešten na drugo radno mesto. Ali, znate kada? Zbog toga je taj zakon loš i mi tražimo da se potpuno novi zakon o radu donese. Samo u slučaju, ako ima adekvatno radno mesto za tog radnika. Znate vi koliko je poslodavaca koji će da kažu – e, nemamo adekvatno radno mesto.

Pa setite se šta su ovi žuti kriminalci radili, Vlahović i Đelić i ostala mafijaška klika kada su otpustili onoliko hiljada radnika u kragujevačkoj „Zastavi“. Oni su bili dužni da za invalide rada formiraju takozvane zaštitne radionice. Evo nije sad tu Arsić, ali seća se toga, verovatno i ovde ima drugih poslanika iz SNS-a, i Martinovića koji je došao u salu. Izglasali u zakonu, tamo gde se gase fabrike koje su oni opljačkali i otpustili ljude, budzašto prodali u staro gvožđe onoliku opremu i mašine, oterali da niko ne zna ni gde, u stvari znaju oni za svoj džep, nisu formirali te zaštitne radionice. To vam je tipičan primer „Impra“ Kragujevac koji je tek kasnije nekako inkorporisan u sistem da ti ljudi imaju posao.

Dakle, gospodine ministre imam jedno još konkretno pitanje za vas. Vi ste videli i čuli iz naših izlaganja da mi potenciramo da sa ovim privatnim sektorom pronađete još modalitete i načine da se uključe u sistem zdravstvene zaštite, da im fond to plaća kao što su apoteke poistovećene sa apotekarskim ustanovama, ima tome još koliko godina i mogu da kažem da to dobro funkcioniše i ovo pogotovo kada je u pitanju izdavanje lekova na recept, sada je to i šest meseci. Jel tako? Da ne mora da se ide, evo u konkretnom slučaju i moja majka i drugi stari ljudi, lepo dođe i preuzme svoju terapiju u apoteci, ne mora ponovo da čeka red, ako nema za tim potrebe.

Ali, ako damo mogućnost privatnom sektoru da vrši ove poslove što se tiču medicine rada, to neće biti dobro. Da li oni mogu da se pojavljuju na tenderu za taj posao to je moje konkretno pitanje? Jer kao što ste videli iz ovih mogućih, a ima primera brojnih zloupotreba privatnika koji zaprete lekaru. Čak je jedna doktorka iz Novog Sada morala je da pozove advokata, došao je privatnik, radnik se povredio i on je rekao taj bahati čovek – e, napiši tamo njemu bolovanje do 30 dana, a ne da ona ustanovi, da ide dalje, da se procesuira sve to koja je to povreda? Zato što on zna da onda ima obavezu daljeg zbrinjavanja.

Na kraju krajeva, da se pojača to i kod medicine rada, da oni znaju kakva je to vrsta bolesti, kada je taj čovek oboleo, da se to prati, da li mu se poboljšalo zdravstveno stanje, da li ima trajno oštećenje, da li on treba da se uputi na invalidsku komisiju, a da ne bude i ovih zloupotreba koje smo imali u praksi pa su ovi žuti i Tomica i društvo i ona Vukajlović beše, tamo zdrave ljude slali u invalidsku penziju.

Dakle, sve to mora sad sistemski da se reguliše, a da se i ovo pitanje veoma važno, u sadejstvu sa drugim ministarstvom uredi pogotovo, opet se vraćam na početak priče, što je ova godina proglašena godinom bezbednosti na radu. Hvala.

Gospodine ministre, mi smo protiv toga da se bilo koji propis iz ovog zakona usklađuje sa propisima EU, a pogotovo što je ovaj zakon u pitanju, iz prostog razloga što je projekat EU, zajedno sa Amerikom, narko-mafija na KiM, koju su šiptarski teroristi pokušali da svojim obezbeđivanjem kod pojedinih zemalja u svetu priznavanjem tzv. nezavisnosti otrgnu iz Srbije, što im neće uspeti, a tek im ništa od toga neće uspeti ako se odreknete evropskog puta.

Treba li da vas podsetim da, prema proceni stručnjaka iz sveta, a i naših bezbednosnih službi, 15 narko-kartela posluje, pod znacima navoda, na Kosovu i Metohiji i da je na čelu svih tih narko-kartela upravo Tači, sa kojim zvaničnici Republike Srbije pregovaraju.

Ono što je bila internet šala, u stvari je istina. Kada su ti šiptarski zlikovci proglasili tu tzv. nezavisnost pre više od 10 godina, pojavila se na internetu takva neka smicalica - da je distributer priznao nezavisnost svom dileru, odnosno Avganistan, koji je prvi požurio da prizna tzv. nezavisnost Kosova. To nije slučajno. Upravo zbog činjenice da 65% od ukupne proizvodnje heroina upravo ima taj tranzitni čvor preko južne srpske pokrajine. Leglo mafije, narko-kartela, droge koja se distribuiše do američke vojne baze „Bonstil“ odakle oni dalje finansiraju svoje aktivnosti i sve to u službi rušenja sistema i teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije.

Ono što je najžalosnije, gospodine ministre, mi danas u Srbiji na političkoj sceni imamo upravo ove koji šetaju, uču, buču, koji podržavaju na izvestan način, odlaze tamo i pričaju kako je situacija u Srbiji katastrofalna, idu na ruku tim šiptarskim teroristima i njihovim prijateljima iz SAD i Evropske unije.

Zato smatramo da kompletno naše zakonodavstvo treba da se projektuje tako da bude primenjivo za nas ovde.

Apsolutno je nerealno, ne samo zbog izrazito antievropskog stava EU, Srpske radikalne stranke. Zapitajte se koliko birača u Srbiji, to vam je zaista na klackalici, kad ispituju ovi anketari javno mnjenje, uvek nekako to nategnu da bude preko 50%, a verujte da nije, jer ima onih koji su u tom ispitivanju i tzv. evroskeptici, koji nisu izričito protiv ali koji imaju određenu bojazan i sumnju. Kako vreme bude prolazilo i kako se svi oni koji hoće, onaj što sam vam ga pominjala pre neki dan, onaj Nemac iz Bundestaga, evo ga sada, došao u Prištinu i brifuje Tačija i Haradinaja za ono što dalje treba da rade. Čujem da će taj da dođe i u Beograd. Zaboravila sam mu ime, a bila sam zapisala. Taj isti je rekao, kao poslanik Bundestaga u oktobru prošle godine, da je realnost da se prizna tzv. nezavisno Kosovo.

Zato smo mi protiv toga da se bilo kakve smernice i bilo šta, u bilo kom zakonu, usklađuje sa propisima Evropske unije, jer oni otvoreno podržavaju srpske neprijatelje i njihov projekat za narko-mafiju je upravo Kosovo.

Hvala gospodine Marinkoviću.

Povređen je član 162. i član 107. Poslovnika.

Evo živog i zdravog gospodina Komlenskog u sali, koji je predsednik nadležnog odbora koji po članu 162. Poslovnika o radu Skupštine, koji ja ne verujem da je uopšte ova gospođa koja predlaže ove izmene zakone, kao eksponent Vlade, u ovom slučaju Nebojše Stefanovića, ne što se ona toga setila ili SNS. Pa znate kada bi oni razmišljali, baš sada gledaju Martinović i Orlić kada stupa koji član zakona na snagu, kad bi to tako bilo, nego resorno ministarstvo, odnosno ministar Stefanović i Vlada Republike Srbije zbog kratkog vremenskog roka, jer 3. april kuca na vrata, nisu imali mogućnosti, zato je stigla ova odluka da nadležni odbor čiji je ona predsednik, odnosno predsedavajući podnese izmenu ovog zakona.

To ništa ne bi bilo sporno da ona nije drska i bezobrazna. A znate kada, neko to i jeste, a ima elementarno znanje, onda to nekad može da bude i simpatično, naravno ako neko nije bahat, ali kada ništa ne znate pa kažete… (Isključen mikrofon)

Ja ne znam zašto vi to smatrate uvredama kada je gospođa govorila i rekla da su naši amandmani nikakvi, skromni, ovakvi-onakvi, jer ona nije kompetentna da o tome odlučuje, već opet sam rekla nadležni odbor koji je u skladu sa članom 162. stavio u skupštinsku proceduru, vi niste reagovali.

Zaista je nemoguće bilo kakvu argumentovanu polemiku voditi sa osobom koja ne razume realnost i ono što mi promovišemo, a to je da Vlada Republike Srbije i zato su ovakvi naši amandmani, dobili smo ih takođe u pet do 12, predlog zakona, tada i uoči same sednice i napisali ove amandmane, treba jednom zasvagda da shvati da ne ulazi u izmene pojedinih odredaba zakona koje su bile štetne kao i ova obavezna preregistracija onda kada zakuca to vreme da treba da stupi na snagu taj član.

Neka vodi računa o interesima građana, kao što to vodi SRS.