Neophodno je da se promeni ovaj član zakona pre svega zbog Srba iz Crne Gore, jer oni već 12 godina trpe neverovatan teror od strane mafijaške antisrpske Vlade Mila Đukanovića,.

Slučaj Vladana Jokića, gradonačelnika Kotora, koji umalo da ostane ne samo bez crnogorskog pasoša, već i on i članovi njegove porodice koji su podneli zahtev za srpsko državljanstvo, a crnogorska antisrpska vlast je to saznala, je samo jedan u nizu primera kako Srbi teško opstaju pod takvom vlašću i kako su njihova prava ugrožena u 21. veku.

Intencija ovog zakona je prilikom njegovog donošenja 2007. godine bila, a uz jedan amandman koji je prihvaćen i našu reakciju, SRS, da svi Srbi, bez obzira gde danas žive, da li u nekoj od bivših jugoslovenskih republika, najviše ih je dakle u Crnoj Gori, u Republici Srpskoj, kao i oni u dijaspori, podnošenjem zahteva daju, po ovom članu koji mi tražimo da se promeni, izjavu da prihvataju Republiku Srbiju kao svoju matičnu zemlju i da im se kroz takvu izjavu i uz prateću dokumentaciju u najkraćem roku da državljanstvo Republike Srbije…

(Vojislav Šešelj: Ako su Srbi po nacionalnosti.)

Da, ako su Srbi po nacionalnosti. To je, dakle, uslov, jer oni u toj izjavi to i izjavljuju – da su pripadnici srpske nacije. Međutim, šta se desilo? Desilo se da od donošenja takvog zakona administrativne barijere i procedure toliko traju da mnogi na državljanstvo čekaju dve i više godina. Sada je taj prosek dve i po godine i sama činjenica da iz Republike Srpske ima 54 hiljade, za sada, zahteva je za njih nemoguća misija da ostvare svoja osnovna prava.

Mnogi od njih su završili fakultete, srednje škole u Republici Srbiji. Mnogi od njih su dobili i određene specijalizacije. Mnogi od njih su i stipendisti, a ne mogu da zasnuju radni odnos i, da paradoks bude veći, oni posle tri meseca boravka tretiraju se kao svaki drugi stranci. Moraju da napuste Republiku Srbiju, da se ponovo ovde vrate i da nastave rad po nekakvim ugovorima o delu.

Učinite to, jer nema uopšte razloga, niti ima potrebe da se daje više vremena ni MUP, ni BIA, osim ako su neki slučajevi za koje su zna da su visoko rizični, da im se u roku od šest meseci ne izvrši provera i da područna jedinica MUP ne da državljanstvo, odnosno potvrdu na osnovu koje bi se taj neko koji to želi, a srpske je nacionalnosti, upisao u našu knjigu državljana.

Ovaj zakon je, gospođo ministar, bio osuđen na propast onog trenutka kada je donet, protiv čega je bila Srpska radikalna stranka. Da je to tako, pokazuju mnogobrojni primeri iz prakse.

Tražili smo brisanje ovog člana 2, jer tu se utvrđuju nadležnosti agencije prilikom anketiranja javnih funkcionera i prijava njihove imovine.

Sve je ovo velika farsa, iz prostog razloga što nije problem što će 99,9% njih da prijavi tu neku imovinu, ali pitanje je šta je došlo i dovelo do toga da mnogi od njih trgovinom, uticajem svojim koji imaju time što su povezani sa određenim kriminalnim i korupcionaškim strukturama, privrednim kriminalom, sudskom korupcijom, ostvaruju sve ono što ne bi mogli uopšte da su doktorirali ne znam gde i da su ne znam kakve poslove započeli i da rade kao drugi ljudi što imaju određene privredne delatnosti, pa možemo da razumemo - privatnik, zemljoradnik, onaj koji obrađuje zemlju, onaj koji vredno radi, ima neku porodičnu fabriku, ima neku industriju. Ali, da to sve rade javni funkcioneri, a potovo na nivou lokalne samouprave a da ne snose za to nikakvu odgovornost, to je prosto neverovatno.

Znate šta je najveća korupcija u Srbiji? To što za protekle četiri godine samo, a praksa je počela krađom mandata Srpske radikalne stranke 2008. godine, ali govorim za period od protekle četiri godine, 482 odbornika je promenilo svoj stranački dres, a neki od njih i po nekoliko puta. Zar to nije najnemoralniji i najbezočniji kriminal i korupcija koja može da se zadesi, sad kad pogledate ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije koliko njih je to uradilo od narodnih poslanika, od ovih šatordžija koji su i došli u Narodnu skupštinu a da nisu dobili 5% na izborima glasova birača. I onda se mi zamajavamo sa nekim formalnostima.

Naročito mi koji učestvujemo u ovoj raspravi, kao jedina i prava opozicija naprednjačkom režimu, govorimo građanima da ne možemo da polazimo od pretpostavke da su svi javni funkcioneri u startu kriminalizovani. Jednostavno, ne damo da se to govori u bilo kom kontekstu, kada je u pitanju bilo koji naš član. Evo, jel ste videli za toliko godina našeg političkog delovanja? Najstrožiji smo po tome i najveća disciplina je upravo u našim redovima.

Ali, da ne bude da se samo hvalim time, ja moram da vas podstaknem lično da kao ministar učinite sve da oni organi vlasti koji treba da se bave pravom korupcijom, koja razjeda potpuno naše društvo, rade svoj posao i da izađu sa tim rezultatima i da kažu – evo, to i to smo uradili i postigli smo takve rezultate.

Naravno, vi ste mi pre nekoliko dana, ogovarajući u petak i drugim kolegama, izneli ove najnovije, ali, verujte, toliko toga je. Toliko pipaka je pušteno na sve strane, a naročito koren onoga što se desio posle 5. oktobra i dalje buja i cveta, mislim u finansijskom smislu. Oni formalno nisu na državnim pozicijama, ali ostali su i te kako tragovi po kojima treba da reaguju i Tužilaštvo i policija.

Dakle, što se tiče toga ko koga može da predstavlja, to smo poslovnički objasnili, ali izgleda da me kolege nisu dobro razumele ili pratile.

Neću da se vraćam na taj deo izlaganja već da iskoristim ovu priliku i da postavim gospođi Kuburović pitanje. Ako je ovaj zakon dobar, a taj član, evo, mi sada ne tretiramo amandmanima, ako je Agenciji data mogućnost da reaguje kod kršenja procedure od strane pojedinih funkcionera, a takvih je bilo opomena 84 u prošloj godini, kako je moguće ako je sve to tako osmišljeno, da su rešeni slučajevi samo kod 11 takvih prijava?

Da li vi mislite da će ovaj zakon, da će Agencija i da će bilo koji njen organ javnom opomenom, pa i kaznom kod sudije za prekršaje da spreči ono što je najvažnije, a to je sprega javnog i privatnog interesa?

Kada se predlažu ovakvi zakoni i kada vi kažete – hoćemo da suzbijemo korupciju u redovima javnih funkcionera i svih onih koji dobijaju novac iz budžeta koji se bave javnim poslom, gde vam je pregled koji su ti koji nisu ispunili svoje obaveze i onih koji su, zloupotrebom svoje funkcije, evo, malopre je govorila, to je uz krađu mandata odborničkih i poslaničkih, pomenula je koleginica Ružica Nikolić, funkcionerska korupcija, to je nešto najgore.

Znate, vi obećate nekome – ako glasaš za mene, zaposliću ti ovoga, ako glasaš za mene, uradiću ti tamo put. Pa, ko će više da se utrkuje? Pominjete – uskoro ćete da vidite za lokalne izbore, kamioni, šleperi, paketići, obećanja, novac, keš za glasanje na biračkim mestima.

Znate, to sve rade pojedinci koji na taj način urušavaju čitav demokratski poredak, i ustavne i zakonske principe, i uz sve to ne razumete, da se to spreči u korenu, treba prvo da pođete od toga da prihvatite predlog za izmenu i dopunu izbornog zakona, koji predlaže SRS, pa da takvi ne budu u situaciji da prvo trguju sa samim sobom, da kažu – evo, izvolite, ja vredim u tom mestu na jugu Srbije toliko, na istoku i na severu toliko, ko me hoće, ja ću da pređem u taj i taj tabor.

To je sve ono što je najveći problem, a da li će zakon i da li će nadležnost Agencije da bude ovakva ili onakva, ko to koga briga, kada i onako niko to neće da poštuje.

Ne znam šta vam je gospodine Marinkoviću, malo se skoncentrišite, nije lako da predsedavate Skupštinom, a da vam šef poslaničke grupe vladajuće stranke naređuje i da vam govori kako vi treba da predsedavate sednicom.

Predsedavaćete onako kako vam savest i Poslovnik nalažu. Ako kršite Poslovnik javljamo ćemo se za reč, Skupština će o tome da se izjasni, to je demokratska procedura.

Najpre, nas nije pozvao ni Martinović, a ni vi, niti bilo ko iz SNS da mi dođemo u salu Narodne skupštine, već je narod želeo da 22% poslanika SRS sede u ovim skupštinskim klupama. Da smo opravdali to poverenje i verujem zadobili još veće, pokazuje kvalitet našeg rada i pre svega to što danima, mesecima, sada već tri godine tretiramo najvažnija pitanja za građane Srbije, ukazujemo veoma argumentovano, tu je i gospođa ministar, koja verujem da to može da potvrdi, kao i drugi ministri u Vladi, na sve propuste kod zakonskih predloženih tekstova. pišemo marljivo i vredno veoma stručne argumentovane amandmane.

Ne znam što vam baš od svih tih amandmana gospodine Martinoviću zasmetao taj gde tražimo doživotnu robiju za svakoga u Srbiji ko kaže da se u Srebrenici desio genocid? Zar to nije bila rasprava koja je opomena i vama na kraju krajeva da oni, koje ste vi, dakle, nas je narod uveo u skupštinske sale, oni koje ste vi uveli zajedno sa Skotom, upravo rade o glavi ove države i žele na takav način da uruše sve demokratske tekovine, sve ono što narod ne želi, žele oni.

Ali, vi šurujete, na kraju krajeva, onda sa njima ako tako razgovarate sa predstavnicima prave opozicione stranke, stranke koja, ne zaboravite, ima veoma veliku ulogu u političkom životu Srbije unazad 30 godina.

Mlađi ste kolega Marinkoviću, neću da licitiram koliko, ali svako ko zna za bilo šta što je gledao i onaj ko je nezainteresovan potpuno za politički život, zna da je SRS, stranka koja ima veliku odgovornost prema državi i svom narodu.

Prema tome, radićemo u korist građana Srbije, branićemo Srbiju i srpstvo, branićemo sve ono što je integritet srpskih radikala. Nemojte onda da nekakvim jezikom koji ne priliči nikome, a pre svega, nekome ko je akademski građanin ove zemlje, razgovaramo, jer mi imamo svoje dostojanstvo, mi imamo ljude koji podržavaju politiku SRS, i ne može niko ovde da licitira sa bilo kakvim procentima.

Procenti će se pokazati na izborima, mi nismo ljudi, ni ulice, ni bukači, niti bilo šta, mi smo ljudi koji smo odgovorni prema svojoj državi i prema svom narodu i tako ćemo se boriti za budućnost svih građana Srbije.

Što se tiče ovog predloženog člana gospođo Kuburović nama je neshvatljivo zaista da ovako nešto prvo bude opisano na ovakav način u tekstu zakona, jer prilikom konkursa za određenu javnu funkciju dovoljno je da se napiše koji stepen stručne spreme je potreba, a videli smo zakon o glavnom gradu je ovde da vi sada navodite sva ova master i druge kvalifikacije po bolonjskom načinu studiranja broj bodova. Neverovatno je da upravnik zavoda za izvršenje krivičnih sankcija više ne može da bude niko drugi ko nema pravni fakultet. Da li je to uslov za otvaranje poglavlja, prepisano iz nekog drugog zakona?

Sada nama lepo objasnite da li je kvalifikovanije lice, evo tu je živ i zdrav kolega Jojić koji je imao ulogu i u policijskim strukturama vlasti još u ono doba, pa bio je ministar savezni pravde i koleginica Radeta koja je bila zamenik ministra, da li je general policije, ako to želi, konkuriše, nedostojan tog zvanja odnosno te funkcije sa takvim zvanjem a neko drugi to može?

Zamislite, vi ste ovde kod ovog zanimanja ovako okvalifikovali tu buduću osobu, a kod izbora sudija i kod izbora nosioca drugih pravosudnih funkcija, tužilaca vi ste izostavili namerno već dve i po godine prosek na pravnom fakultetu. Kako je moguće da do pre dve godine prilikom izbora sudija i tužilaca mi imamo koliko je ko i gde studirao, a sada tog proseka nema, niti ima dužina studiranja. A kod ovoga gde očigledno da je to nepotrebno da se na ovakav način radi vi uslovljavate tog budućeg upravnika da ispunjava ove uslove. I opet kažem, to ste počeli vi u Vladi Srbije …

Bilo nam je to čudno gospođo Kuburović zato što je ta praksa postojala u prethodnom ministarstvu, odnosno kada je vaš prethodnik došao u konstituisanju ovog saziva Narodne skupštine prvi put i čak je to toliko bilo očigledno da neki kandidati iako su, vi kažete, pozivate se i vi i gospodin Jovičić koji najčešće predstavlja ovde Visoki savet sudstva, na to da su kandidati sa najvišom ocenom položili test koji kvalifikuje da ovde budu izabrani. To nije merodavno.

Znate, mi smo imali ovde situaciju i sada mi je žao jer vidim da niste sa tim upoznati, što nisam pribavila te stenografske beleške, da smo imali kandidate koji su studirali osam do 11 godina, čiji prosek na redovnim studijama Pravnog fakulteta po raznim gradovima Srbije je bio od 6,5 do 8,4 nije ni bitno i da su oni u tom prvom izboru za nosioce pravosudnih funkcija upravo izabrani. Mi o tome govorimo i zaista nam je to bilo simptomatično zbog čega toga više nema, a naravno ako budemo zainteresovani za neke konkretne slučajeve ili nekoga osporavamo prilikom izbora pribavićemo i te detaljne podatke.

Tražili smo brisanje ovog člana, gospođo ministar, zato što je prethodno rešenje bolje, a objasniću i zbog čega.

U krivičnom zakonodavstvu, dakle, veoma je važno da se sam zakon donese da bude takav da sud može po njemu da postupa, jer individualizacija krivičnog dela i taj sistem relativnih krivičnih sankcija je poznat još od davnina. Jednostavno, to je nešto što ne može na ovakav način sada da se primeni zamenom ocene suda na nešto što sud može da ukazuje, kako vi predlažete, kod ocenjivanja ublažavanja zatvorske kazne.

Sud može, uzimajući u obzir težinu krivičnog dela, društvenu opasnost od tog krivičnog dela, okolnosti pod kojima je učinjeno, psihološki profil učinioca, da li je to prvi put da neko čini krivično delo, da li je povratnik, o čemu ovaj član govori, da ukaže na to kakva je to ličnost i pod kojim okolnostima se nešto desilo, jer ovaj sam zakon je propisao minimum i maksimum zatvorske kazne za konkretna krivična dela.

Ali, da sud ukazuje na to kod olakšavajućih okolnosti, jer postoje i one otežavajuće okolnosti u krivičnom zakonodavstvu, to ne možemo da prihvatimo kao merodavnu, jer sud može samo na osnovu relevantnih, izvedenih dokaza iz svih okolnosti pod kojima je to delo učinjeno da vrši ocenu prilikom donošenja odluke da se nekome ublaži zatvorska kazna.

Ne možemo sad zbog toga što ulazimo u izmenu Krivičnog zakonika da uvodimo i neke termine koji nisu primereni situaciji, koje krivično zakonodavstvo uostalom nigde ni u svetu na takav način ne prepoznaje.

Lepo vam je ukazala i danas na početku rasprave koleginica Radeta da ne možemo da vršimo nikakvu ni patetiku prilikom objašnjavanja toga, jer Krivični zakonik mora da bude tako kodifikovan i tako napravljen da sud bez ikakvih uticaja može da donese kaznu.

Zbog toga i tražimo, pošto je bio itekako uticaj suda i ta kazna nije doneta, već je Nata Mesarović rekla da je kazna njoj, presuda doneta, da se obnovi proces za Milorada Ulemeka Legiju i Zvezdana Jovanovića, jer su u političkom montiranom procesu osuđeni na najstrožije zatvorske kazne.

Niko nije ni pominjao, gospođo ministar, doktore nauka, čak naprotiv. Ako ste pažljivo slušali, ja sam rekla da je individualizacija svakog krivičnog dela, bez obzira da li je neko pekar, apotekar, doktor nauka, merodavno za sud.

Vi ste, sada vam je to ostalo u glavi verovatno još od studentskih dana ili prvog Krivičnog zakonika koji ste uzeli u ruke, rekli upravo ono što piše u sadašnjem zakonu, a koji vi tražite da se menja. Rekli ste – sud će da oceni, a mi upravo ovim amandmanom tražimo da se izbriše ova odredba kojom vi kažete da će sud da razmatra okolnosti koje ukazuju. Znači, nije dobra reč ukazivanje, već ocena.

Ocena se vrši, uopšte čak nisam ni pominjala da je ovo za povratnike, već sam rekla da li se radi o njima ili se radi o svima koji su osuđeni, odnosno kojima se sudi. Dakle, nije relevantno da sud ukaže na nešto, već je relevantno da sud dokaže u krivičnom postupku i oceni da je potrebno da se nekome eventualno zbog određenih, kako ovde predlog zakona i kaže, olakšavajućih okolnosti smanji zatvorska kazna.

Projekat Srebrenica je osmišljen u kuhinji zapadnih sila i u NATO paktu koji je neprijateljski nekoliko godina kasnije agresijom na Saveznu Republiku Jugoslaviju počinio nezapamćen zločin nad srpskim narodom i svako ko se u proteklih 25 godina bavio ovim pitanjem, pomenuo je kolega neke i od analitičara i novinara i publicista iz sveta, imao je samo jedan izraz za to - u Srebrenici se nije dogodio genocid.

Mnoge publikacije koje su napisane i koje su obelodanjene su prethodile ovoj naučnoj studiji i svemu ovome što radi naš predsednik. Ono što je sada zaista trenutak jer mnoge druge stvari tek očekuju Srbiju je da svi budemo, koji smo svesni naše patriotske obaveze u ovom parlamentu, složni po ovom pitanju i mene raduje, baš kao i moje kolege, da izlaganje pojedinih poslanika iz redova vladajuće stranke i onih koji su u toj koaliciji idu u prilog tome da smo svesni odgovornosti koju mi danas imamo pred budućim generacijama.

Ne znam da li ste upoznati, koleginica Mihajlović je napomenula u svom izlaganju da se pod patronatom neprijateljskog visokog predstavnika u BiH sprema zakon koji će usvojiti parlament BiH koji će sankcionisati svakoga ko negira da se u Srebrenici desio navodni genocid. Predviđene su u ovome što oni u kularima već iznose i kako govore, a bila je, čini mi se, sinoć i jedna reportaža na televiziji Republike Srpske o tome, drakonska zatvorska kazna.

Da li treba da ostanemo nemi nad time? Da li mi onda treba da kažemo svim budućim generacijama da smo zažmurili na to što se radi Srbiji i srpskom narodu? Naravno da ne. Mi moramo da pronađemo način, a kako je i koleginica Radeta rekla – tu pravno-tehničku mogućnosti, ako nije u ovome sad momentu moguće, da pristupimo novoj izmeni i dopuni Krivičnog zakonika da se prihvati ovaj predlog SRS. Pojedinačno mi svi iznosimo slične amandmane, ali jedno je tačno – da tražimo da se kazni svako onaj doživotno kaznom zatvora ko izjavi da je u Srebrenici bio genocid.

Znate, gospođo Kuburović, dame i gospodo narodni poslanici, kad god raspravljamo o bilo čemu ovde, o bilo kom zakonu mi moramo da imamo na umu to da ovaj parlament pre svega treba da štiti nacionalnu bezbednost i integritet države, ne samo teritorijalni integritet, nego integritet čitavog našeg društva i naše nacije. Mi smo najgore moguće klevetani narod u poslednjih 25 godina od strane srpskih neprijatelja, a najstradalniji smo narod na Balkanu, ne samo u ovom poslednjem otadžbinskom ratu, odnosno ratovima, već smo skoro imali prilike da gledamo u dokumentarnim filmovima te strahote od Prvog svetskog rata.

Zar mi da dopustimo da buduće generacije moraju da slušaju potomke ovih izdajnika i ovog šljama, koje plaćaju sa zapada sorošovci i neprijatelji srpskog naroda iz razno raznih nevladinih organizacija, a verovatno i ovi neprijatelji koji tako izgovaraju i koji potenciraju i afirmišu tu tezu da se neki navodni genocid desio u Srebrenici su i poslanici srpskog parlamenta.

Da ostavimo svima onima koji će posle nas da budu u ovim skupštinskim salama da svi oni nekažnjeno to mogu da govore? Mi to ne smemo da dozvolimo. Moramo da učinimo sve, da smognemo tu sabornost, na kraju krajeva, i slogu koja je potreba u ovom trenutku i da se to na najoštriji način sankcioniše ovakvom zatvorskom kaznom jer jedino tako ćemo pokazati čitavom svetu da niko ne može da tretira Srbiju kao nekakav otirač, da se iživljavaju nad nama, da izmišljaju nekakve rezolucije, kao ovi zlotvori juče u tzv. šiptarskom parlamentu, koji su ubijali i klali srpsku decu, nejač i počinili takve zločine.

Sve ono što nam je narod dao kao mogućnost da uradimo, a da zaštitimo državni i nacionalni interes, kada nas je birao mi moramo to da uradimo ovde. Zato smo i pokrenuli ovo pitanje. Zato što je ovaj zakon, a pre svega situacija u kojoj se trenutno Srbija nalazi prava prilika da pristupimo ovakvom zakonskom rešenju i da osvetlamo obraz i budućim generacijama i Republici Srpskoj jer viteška borba heroja rata iz Republike Srpske treba da nam budu opomena i da nam bude svetlo koje će uvek da nas obasjava, jer mnoge smo žrtve izgubili da bismo očuvali Republiku Srpsku, a tek moramo da čuvamo i Srbiju i Republiku Srpsku zajedno. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle sramne inkvizitorske presude tzv. antisrpskog suda u Crnoj Gori, pod patronatom jednog od najvećih neprijatelja srpskog naroda, Mila Đukanovića, i kriminalca, vođa jedne od najvećih mafija koje današnji svet poznaje, očigledno je da morate da shvatite da usvajanjem izmene ovog Zakona o državljanstvu možemo i te kako da pomognemo našim sunarodnicima iz Crne Gore i iz Republike Srpske.

Sada ću da govorim o problemima Srba iz Crne Gore, jer pod ovakvim terorom ogoljenog kriminalnog i antisrpskog režima mnogi ne mogu da opstanu.

U školskoj 2017/2018. godini 600 studenata brucoša u Srbiji je upisalo fakultete i izjasnilo se, jer to naš zakon dozvoljava, kako bi ostvarili besplatno školovanje, da su srpske nacionalnosti, izjašnjavaju se kao Srbi i mnogi od njih su podneli zahtev za sticanje državljanstva Republike Srbije. Mnogi od njih ne žele više da se vrate i da žive i da rade u Crnoj Gori. A i zašto bi kada im ta antisrpska vlast koja ide na ruku šiptarskim zlikovcima i svim neprijateljima Srba ne dozvoljava mogućnost da imaju dvojno državljanstvo? Sećate se slučaja jednog Kotoranina koji je bio proganjan od strane Milovog kriminalnog režima, kada se otkrilo da on ima dvojno državljanstvo?

Srbi koji imaju dva pasoša to moraju da kriju, inače, oduzima im se imovina, isteraće ih sa posla, njihova deca gube pravo na zdravstveno osiguranje, apsolutno sve.

I vi vidite kakav je to režim. Zbog toga, dajte da im pomognemo da oni koji žele da beže od tog terora, oni koji ne žele tamo da se vrate, što nije slučaj sa Srbima iz Republike Srpske, naravno, oni žele da ostvare dvojno državljanstvo i doživljavaju Srbiju kao svoju maticu i specijalni paralelni odnosi koje smo usvojili sa Republikom Srpskom i te kako pospešuju tu saradnju i treba im se omogućiti da što pre dobiju državljanstvo, a preko 50 hiljada Srba inače iz Republike Srpske je podnelo zahtev za državljanstvo Srbije.

Ali, Srbi iz Crne Gore moraju pod hitno da dobiju, jer mnogi od njih čekaju, evo, već dve, tri godine, i mnogi od njih, a pogotovo ako bi se saznalo, imali bi i te kako velike probleme.

Zato smatramo da je dovoljan rok od šest meseci da se izvrše sve neophodne provere od strane državnih organa, BIA, Ministarstva unutrašnjih poslova i da se ta administrativna barijera koja život znači zapravo Srbima iz Crne Gore, a mnogima i iz Republike Srpske, zbog posla i svega drugog, ukine, tako što ćete prihvatiti ovu izmenu zakona i da se najkasnije u roku od šest meseci, ako se ispunjavaju svi uslovi koji su potrebni, a verujem da mnogi od njih ispunjavaju taj uslov jer daju izjavu da prihvataju Srbiju kao svoju maticu i tako je doživljavaju, da im se omogući državljanstvo.

Gospodine ministre, treba pospešiti zapošljavanje stranaca u Srbiji, naročito one koji su već do sada pokazali da kroz svoje privredne subjekte daju doprinos zapošljavanju ljudi, koji u određenim oblastima mogu dobro da zarade ili bar solidno, ali smo protiv toga da država na bilo koji način ograničava naročito Srbe iz Republike Srpske da ovde ostvaruju to pravo.

Ne možete Srbe iz Republike Srpske da tretirate kao klasične strance. Mi smo 2000. godine usvojili Ugovor o specijalnim, ratifikovala je ova Skupština, o specijalnim paralelnim odnosima sa Republikom Srpskom i svi naši sunarodnici iz Republike Srpske treba da imaju apsolutno ista prava kao oni koji imaju državljanstvo i koji su stalno nastanjeni u Srbiji.

Zbog čega? Zbog toga što oni ovde završavaju svoje školovanje i zbog toga što dolaze do velikih problema kada im istekne rok i dužina njihovog boravka. Zamislite sada da onaj koji je student iz Bjeljine i završio je ovde fakultet sa najvišim ocenama, da li je lekar, inženjer elektrotehnike ili neko drugo zanimanje, i nađe zaposlenje, treba posle tri meseca da ide u jedinicu MUP-a i da traži da mu se produži boravak ili da izađe iz Srbije pa da se vrati, ako nema drugog osnova.

Mnogi od njih, gospodine Đorđeviću, obratite pažnju na ovo što ću vam reži, angažujte se kao čovek koji se brine o zapošljavanju stranaca, su podneli zahtev za državljanstvo. Neopravdano dugo čekaju i tražimo izmenu tog zakona više od dve godine. Da li je to normalno? Sve može da se proveri. Vi ste bili i ministar odbrane i znate kako rade službe bezbednosti. Dovoljno je dva do tri meseca, maksimum šest meseci, da se završi taj proces i da oni budu upisani u Knjigu državljana. Tako se neće više tretirati kao stranci, već će normalno moći sa svim pravima i obavezama kao građani Republike Srbije da ovde rade i ostvaruju ono za šta su se školovali.

Tražili smo, gospodine Đorđeviću, poštovane kolege poslanici, ovim amandmanom da Vlada Srbije napravi zaista ozbiljan plan za razvoj aerodroma, naročito ovih tzv. malih vazdušnih luka kao što su aerodrom „Morava“, možda u budućnosti aerodrom „Ponikve“, to je sve na dugom štapu što se „Ponikva“ tiče, a evo iz kog razloga.

Isplativost tih aerodroma je najveći problem i njihova komercijalizacija. Preduzeće „Aerodromi Srbije“ i sam menadžment tog aerodroma to neće moći, gospodine Đorđeviću, da uradi bez pomoći države. O tome imate elaborate iz čitave Evrope, pa ako hoćete i sveta, kako i na koji način da se dođe do tih potencijalnih putnika. Aerodrom „Morava“ odlično poznajemo od momenta njegove gradnje, pa i sada mi javljaju i moja sestra i najbliži rođaci, jer naša porodična kuća koja je na kilometar od tog aerodroma je u šiblju i u rastinju. Jedno je sigurno, da će 28, pošto je to rekao Vučić, otvoriti taj aerodrom. Ali njemu nije, kao što je rekla koleginica, potrebna nova pista, ova je sasvim dovoljna i apsolutno po svim standardima i za „boinge“, iako je planirano da u početku samo ATR 72 i drugi avioni odatle poleću.

Da li vi imate plan, pošto će tamo doći predsednik države i povešće još nekoga da mu pravi društvo na Vidovdan, kako će dalje da se razvija taj aerodrom. Da li mislite da je samo otvaranje aerodroma dovoljno da on pokaže svoju isplativost? Pa nije. Ako 750.000 ili 800.000 ljudi gravitira iz svih opština koje su udaljene od 30 do 100 kilometara do aerodroma „Morava“, onda država mora, što traži SRS, ovim amandmanom da napravi nacionalni plan za razvoj svakog od tih aerodroma.

Kakav je to ministar Zorana Mihajlović, kada osmi put imamo izmenu i dopunu Zakona o planiranju i izgradnji. Ona, ne da nije bila sposobna da predvidi sve te situacije, nego je tendenciozno radila da dođe do potpunog haosa. Na kraju krajeva, videli ste celu situaciju sa katastrom, videli ste njena obrazloženja za razna produženja sa izuzecima za legalizaciju, i sada u ovom članu koji mi tražimo da se briše u izmeni dopuni člana osnovnog zakona, člana 69. ona predlaže da investitor da izjavu pre dobijanja upotrebne dozvole da će da reši sve imovinsko-pravne odnose.

Znate kada će da dobiju upotrebnu dozvolu, za jedno 15, 20 godina, što je u proseku 17 godina, jer ovde se radi o posebnom formiranju parcela. Kada se to kaže, to su slučajevi formiranja građevinske parcele, kada je to opšti interes, interes države, jedinica lokalne samouprave za izgradnju određenih infrastrukturnih objekata. Vi ćete da dođete u situaciju da se donese odluka, da se izvrši eksproprijacija određenog zemljišta.

Evo sada imate nastavak izgradnje, obećavate to već 10 godina i rekao je Vučić - konačno će da se poveže Kragujevac sa auto-putem, odnosno ovih još šest kilometara od Batočine da se napravi i vi tu morate da izvršite određene eksproprijacije.

Vi ćete to da uradite, ali posle ko zna koliko godina će ljudi da dobiju spor, oni koji su nezadovoljni, jer moraju, neće svi biti zadovoljni, da tuže državu. I kako je onda normalno da ovakva izmena i dopuna zakona dođe? Ona namerno, što reče koleginica, koči sve te procese koji mogu vrlo jednostavno da se dovedu u legalne tokove, da se pojednostavi procedura, da budu zadovoljni i građani i investitori, ali vi nemate normalnog ministra da da normalan predlog o zakonu o planiranju i izgradnji.

Turistički potencijali Srbije su zaista impozantni i nedovoljno iskorišćeni i skoro smo imali u proceduri i Zakon o turizmu i tu smo puno govorili o pojedinim krajevima Srbije.

Gospodine ministre, vi sada morate, ovo što ćemo reći i što ću ja da istaknem po ovom zakonu i amandmanu, da prenesete kao predlog naš koji je naišao na ogromno odobrenje građana Bajine Bašte na sednici Vlade ili će neko čuti iz ministarstva pa da to imate u vidu.

Mi smatramo da je neophodno da se projekat koji je definisala opština Bajina Bašta, doduše sada inicijalnog karaktera, ali koji može da dobije potpunu formu zakonsku, uvrsti kao neophodnost u planiranju budžetskih sredstava za 2020. godinu, a to je izgradnja žičara od Perućca do Mitrovca.

Taj čitav potez i turistički potencijal takozvanog Drinskog čarobnog prstena je nešto što će privući veliki i još veći broj turista i oživeti privredu, za sada, nažalost iako je to prirodno veliki potencijal, ali narod tamo teško živi i dati mogućnost i za otvaranje novih radnih mesta, a i da i turisti iz Srbije, ali i iz celog sveta vide tu lepotu od koje zaista zastaje dah.

Ne mogu sada stvarno da špekulišem time koliki je konačni iznos potreban, već će to stručnjaci da urade, ali sama činjenica da usvajamo jedan ovakav zakon je dovoljna, inicijalna kapisla za vas da razmišljate o tome da ako hoćete da učinite dobro čitavom tom kraju izdvojite ta neophodna sredstva.

U Bajinu Baštu je u prošloj 2018. godini bilo, nećete verovati, ali skoro 250 hiljada turista. Drinska regata, koja se svakog jula u godini organizuje u ovom prelepom mestu na obali Drine, je privukla ogroman broj posetilaca. Čak se govori o tome da je u ukupnom broju bilo i preko 100 hiljada ljudi i treba da ih bude još više. Vi, narodni poslanici, kojima je obaveza da obilazite čitavu Srbiju, jer to valjda ulazi u opis vašeg posla, ako vas ikada nekoga od vas navede put u taj kraj, pogledajte samo tu lepotu i koliko je sve to još uvek neiskorišćeno i infrastrukturno nije uređeno.

Ne samo to da će se ta gondola koja bi bila izgrađena i koja povezuje Perućac i Mitrovac na Tari isplatiti, već će dati i mogućnost da se i dalje i preko Drine razvija ovaj vid turizma, jer zajedničkom saradnjom Srbije i Republike Srpske ovaj projekat i te kako može da privuče turiste iz čitavog sveta. Evo i ja da neku svoju ličnu impresiju iznesem, meni je konkretno prošle godine srce bilo puno kada sam videla veliki broj kineskih turista koji su došli da vide našu prelepu Taru i Bajinu Baštu. Hvala.