Dolaskom dosmanlija na vlast posle 2000. godine Nenad Čanak i njegova separatistička klika su imali više ispada, što u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što u AP Vojvodina i moram da vas podsetim na gostovanje gospodina Čanka u dvorani Vatroslav Visinski u Zagrebu 2002. godine na manifestaciji – Srjem Hrvatima, pa na štampanje vojvođanskog pasoša, pa na štampanje mape Srbije na usb i kada se skine ona kapica gore Srbija ostaje bez Vojvodine.

Možda je on mislio tada na krilima dosmanlija i mafijaškog režima Zoran Đinđića i onih koji su ga nasledili da može da nastavi tako, da o trošku države vrši taj separatizam, međutim, on je sada, mislim na te separatističke njegove težnje i na podršku koju on ima u AP Vojvodini na izdisanju.

Ovaj Predlog zakona koji je zapravo plagijat plagijata, jer, podsetićemo, da je Pokrajinska Vlada ovakav Predlog zakona već jednoglasno usvojila, ali se nije našao u proceduri, a onda ga je Aleksandra Jerkov, kao poslanik DS, dala u skupštinsku proceduru 13. decembra 2016. godine i sada kroz izmenu jedne reči i kroz podebljavanje, što bi se reklo rečnikom – boldovanje pojedinih rečenica u obrazloženju, LSV i Nenad Čanak ponovo predali i o tome danas raspravljamo.

Pokazalo se i malopre kada je gospođa Radeta kao pravni stručnjak odgovarala Čanku da on apsolutno ništa ne zna. Kaže čovek – pročitajte član 184. Ustava, ovde lepo piše da je u skladu sa Ustavom.

Jedino što je u skladu sa Ustavom gospodine Čanaka, a ja govorim o ovom članu 2. koji se tiče transfernih sredstava i prihoda AP Vojvodina, je samo član 184. i vaše pravo da predložite zakon.

Sve drugo nema apsolutno nikakve veze sa važećim propisima u Republici Srbiji, jer Republika Srbija ima svoj jedinstveni poreski sistem, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakon o budžetskom sistemu i za svakog laika je jasno da mora da se razlikuje šta je to, to zna znači svaki preduzetnik, svaki privatnik u Vojvodini, u Bajinoj Bašti, u Kragujevcu, u Protu, Vranju, šta je to prihod koji daje jedan poreski obveznik, jel tako gospodine Arsiću, pošto ste i sami pripadnik toga, i da to nije prihod konkretno u vašem slučaju za Požarevac, ili u mom za Kragujevac, ili nekoga drugoga za Novi Sad, ili za Beočini, itd, već to je ukupan prihod u jedinstvenom poreskom sistemu Republike Srbije.

Mene Čanak ovakvim svojim, pre svega, ponavljanim floskulama, zamislite koji je to politički poraz da on za 20 i više godina nije uspeo da dokaže da Srbija, tobože, pljačka Vojvodinu. Čak, koliko se sećam, 2001. godine bio je neki skup tih autonomaša i tih sledbenika komunista ovih koji su slavili svoj položaj i do Ustava 1974. godine, i pre toga, kako oni mogu da čine šta god hoće, i kada je ona bivša Jugoslavija imala taj federalni status, čak oni i na tom okupljanju nisu mogli da donesu validne argumente za to da Srbija, navodno, pljačka građane Vojvodine, već su se između sebe oko kolača svađali.

U današnjoj praksi jasno se vidi da je vojvođanska vlada AP Vojvodine apsolutno pravi parazit na budžetu Republike Srbije, jel to proverljivo, jel to može da se dokaže, naravno da može, 80% prihoda AP Vojvodine se upravo finansira iz republičkog budžeta i to što Nenad Čanak i njegove dve koleginice ne znaju šta su izvorni a šta izvedeni prihodi, kao što su porez, carina, akciza, ne mogu da se ubiraju samo za njihove separatističke težnje, to je jednostavno njihov problem.

Ova skupštinska rasprava je zapravo dokazala, a pokazaće i vreme koje dolazi, da Nenad Čanak i njegovi sledbenici više i nemaju takvu podršku kao što su imali ranije. Srbija ima velikih problema, naročito zbog problema Kosova i Metohije, naše južne pokrajine, i možda su, kada su god bili turbulentni momenti za državu, kada nam se dešavao pogrom naroda sa KiM, pa kasnije donošenje Ustava, pa posle toga proglašavanje nezavisnosti tzv. od strane šiptarskih separatista, da su Čanak i njegovi sledbenici mislili da je to možda povoljan trenutak i da su to prilike da oni plivaju na tim svojim separatističkim vodama.

Međutim, kako vreme bude dolazilo, a i ne usvajanje ovog zakon jednostavno nemogućnost njegove, evo čovek je danas, koji treći dan u Skupštini Srbije, ne može nikako i ni čim da dokaže težnje i tvrdnje koje su izneli u ovom Predlogu zakona. Pokazaće da će ostati ta njegova ideologija na margini političkih zbivanja u Srbiji. Naše je da gledamo, da jačamo jedinstvo države i naroda, da pomognemo našem narodu na KiM, da pomognemo našem narodu u Republici Srpskoj, sa težnjom da to jednoga dana postane jedinstvena srpska država. Hvala.

Nije slušao dobro gospodin Čanak, nešto su ga da li kroz šalu ili kroz nedostatak argumenata, zasmejavale koleginice Lazić i Papuga. Ja sam upravo to rekla, da je apsolutno besmisleno da ono što piše u Ustavu, evo da vam ponovim, to je član 184. suvišno stavljate u ovaj predlog nemogućeg zakona.

Tako da, to što je SRS pribegla tome, pa videćete i na kraju i stupanje na snagu ovog zakona, da se taj član briše, valjda vam je dovoljan dokaz da ne želimo da uopšte ovako nešto, što ne želi ni skupštinska većina, a i ogromna većina građana Vojvodine, vi ste usamljeni u tome, ima vas za jedan kombi ili autobus, da ovakav zakon stupi na snagu.

Dakle, opet ponavljam, to što ste naveli i pozvali se na član 184. i što ste sada čitali kao neki ponavljač u školi, jasno je da stoji, ali je to suvišno u zakonu. Nemoguće je sve ovo drugo, jer ne razlikujete, u stvari vi to vrlo dobro znate i razlikujete, ali jednostavno cela vaša priča i to separatističko talasanje i sve to na čemu, na kraju krajeva politički opstajete, jenjava, nestaje, nema vas nigde i tek vas neće biti.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem predsedniku države Srbije Aleksandru Vučiću, premijeru Ani Brnabić i ministru pravde Neli Kuburović. Šta će oni i država Srbija da urade posle jučerašnje sramne, skandalozne i drakonske presude prvom predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću od strane antisrpskog Haškog tribunala, koji predstavlja kontinuitet u satanizaciji čitavog srpskog naroda i pokušaja da i ovom presudom prvom predsedniku Republike Srpske se nametne krivica i odgovornost za sva dešavanja u Republici Srpskoj, našem najnapaćenijem narodu i da se zapravo izvrši zamena teza, da oni koji su ubijali, klali i proganjali srpsku nejač, žene, decu, civile, budu na slobodi, kao što jesu, a da predsednici srpskog naroda i Radovan Karadžić kao prvi izabrani predsednik Republike Srpske dobije doživotnu robiju zbog činjenice da su montiranim političkim procesom u Haškom tribunalu, zapravo, izvršili naloge NATO i zapadnih sila, koji su od početka isključivo u funkciji toga, da sude Srbima?

Podsetiću vas, kao i Aleksandra Vučića i Anu Brnabić i Nelu Kuburović, da je do sada u Haškom tribunalu Srbima izrečeno preko hiljadu godina zatvorske kazne, a Radovanu Karadžiću su te takozvane sudije juče u 11 tačaka optužnice u drugostepenom postupku, pošto apsolutno ni jedan dokaz nisu mogli da pronađu ni u ovom postupku, kao ni u prvostepenom, da je izvršio, zagovarao bilo kada i bilo gde bilo kakav zločin, pokušali da nametnu krivicu.

Jedna od tih tačaka optužnice je da je kriv i za takozvani genocid u Srebrenici. Genocida u Srebrenici nije bilo i to će i istorija dokazati. Mi to dokazujemo i čitav srpski narod je i u Republici Srpskoj i u Srbiji, dame i gospodo, ogorčen ovakvom presudom od strane haških zlikovaca.

Država Srbija mora odmah da reaguje, kao i predsednik države, i premijer i ministar pravde zbog toga što mi ne možemo da ostavimo u nasleđe budućim generacijama. Ovako nešto mi moramo svuda i na svakom mestu da govorimo i to ćemo činiti i u buduće, da je sloboda srpskog naroda u Republici Srpskoj neprikosnovena. Stvorena je zapadno od Drine država u krvi mladića koji su ginuli za slobodu srpskog naroda, a Radovan Karadžić i rukovodstvo Republike Srpske su dali sve od sebe da srpski narod dobije svoju slobodu.

Opet ponavljam, sve ovo što piše u ovih 11 tačaka ove kvazi presude, u stvari napisane presude od strane zapadnih sila koji su samo ti bednici, tzv. sudije u Haškom tribunali pročitali predstavlja laž, neistinu i dalju satanizaciju našeg naroda.

Mi ćemo, a verujemo i ogromna većina srpskog naroda ponosno da čuvamo sve ono što je i Republika Srpska i sve što su uradili oni koji su branili Republiku Srpsku i dali svoje živote i neka i za vas, a i za one kojima postavljam pitanje, a to su, opet ponavljam, Aleksandar Vučić, Ana Brnabić i Nela Kuburović, budu važnije reči koje je lično Radovan Karadžić izrekao posle ove skandalozne presude, a to je da je srpski narod već pobedio sa njim i sa svima onima koji su dali svoje žrtve, a na državi Srbiji je da odmah preduzme i zato pitamo – šta će preduzeti povodom svega ovoga što se desilo i ove sramne presude Radovanu Karadžiću.

Zakon o državljanstvu je Narodna skupština Republike Srbije donela 2007. godine, dakle, odmah po usvajanju novog Ustava. Međutim, ono što je još važnije, u obrazloženju da se pristupi izmeni ovog člana zakona koji mi tražimo, kako bi Srbi iz Republike Srpske i iz Crne Gore, koji to žele, mogli što pre da dobiju, na zahtev koji obrazlože, državljanstvo Republike Srbije. Činjenica da je 2000. godine ratifikovan Sporazum o specijalnim paralelnim odnosima između Republike Srbije i Republike Srpske, a 2001. godine Narodna skupština je usvojila i Deklaraciju o pravima Srba iz Republike Srpske.

Do sada je preko 50.000 Srba iz Republike Srpske, imajući u vidu to da su svi u zahtevu naveli da priznaju Republiku Srbiju kao svoju matičnu državu, podnelo zahtev, ali mnogi od njih ni do dana današnjeg nisu dobili državljanstvo Republike Srbije. Postavlja se pitanje – zbog čega?

Dakle, napravljena je od strane ove fantomske žute koalicije i vlasti DOS-a velika greška i propust koju mi sada treba da ispravimo. Naime, nadležnom organu, u ovom slučaju MUP Republike Srbije, nije zakonom određen rok u kojem treba da odluče po zahtevu o državljanstvu Srba iz Republike Srpske i iz Crne Gore. Zbog toga što tog roka nema, a mi predlažemo da on bude šest meseci najviše, jer to je vreme koje je optimalno potrebno za sve organe i službe bezbednosti kako u Srbiji, tako u Republici Srpskoj, da se proveri status onoga ko potražuje državljanstvo.

Dakle, zbog te anomalije sada Srbi, a najviše studenti i oni koji su završili fakultete i koji imaju ponude da se zaposle u određenim srpskim preduzećima i u drugim ustanovama, ne mogu to pravo da ostvare zato što nemaju državljanstvo.

Zato je neophodno da odmah pristupimo izmeni ovog člana, kako bi svi ti ljudi koji su prinuđeni čak ne samo da čekaju državljanstvo od godinu i po do dve godine, što je suludo, već da posle isteka boravka od tri meseca na području Republike Srbije, iako to važeći Zakon o državljanstvu ne predviđa, napuste teritoriju Republike Srbije kao da su potpuni stranci, kao da su Nemci, Amerikanci, Šveđani, a ne Srbi iz Republike Srpske i da se ponovo prijavljuju nadležnom organu, u ovom slučaju jedinici MUP i da onda čekaju državljanstvo Republike Srbije.

Gospođo Gojković, pošto ste vi odličan pravnik, poznajete situaciju, na području AP Vojvodine, da vam je možda promaklo, pa se javljam u skladu sa tim da je povređen član 107. dostojanstva Skupštine i 27, kada je gospodin Čanak rekao da mi ovde osporavamo ovom argumentacijom pravo predlaganja ovog zakona, jer ne možemo da razlikujemo AP od jedinica lokalne samouprave. U tom smislu je on rekao.

To jednostavno nije tačno. Mi vrlo dobro znamo i mi koji smo bili svedoci i na kraju glasali za Ustav koji je usvojen ovde, da organizaciona, da tako kažemo, jedinica u državi AP, gde građani imaju određena prava, ali i obaveze, ne može da se poistovećuje sa najvišim nivoom vlasti, pa je tako trebao da zna…

Ne, ne. Ja hoću da ukažem na to…

Pa vi ste trebali da reagujete…

Ja reklamiram povredu Poslovnika u odnosu na vas, da li ste čuli, član 27?

Dakle, vaša obaveza je bila kao predsednika Narodne skupštine…

Rekla sam i 107. i 27. da ukažete poslaniku Čanku da mi vrlo dobro znamo tu razliku između najvišeg nivoa vlasti, ali takođe i onaj ko je predlagač ovde, da naše dostojanstvo ne bi vređao, treba da zna razliku između izvornih i izvedenih prihoda, pa tako da se zna šta je izvedeni prihod i da je porez izvedeni prihod koji može …

Gospodine ministre, ovaj zakon nije zaista na adekvatan način uredio ključne oblasti iz domena ugostiteljstva i kao i prethodni ostavio je mogućnost da se podzakonskim aktima definiše kategorizacija seoskih domaćinstava. Mislim da bi vas to trebalo posebno da interesuje, kao ministra za poljoprivredu, zato što pored toga što se bavite ovim segmentom vezanim za poljoprivrednu proizvodnju, i te kako morate da obratite pažnju na podsticaje za ruralni turizam.

To što postoji nije dovoljno, a naročito zbog, evo jednog primera kako će to da izgleda, da vam ilustrujem. Ovde imamo kolege iz raznih krajeva Srbije. Svi smo, naravno, ponosni na to što je Srbija prelepa zemlja, što je seoski turizam koji je imao svoj povoj u Ivanjici, u Arilju, dakle u tim golijskim selima sada proširen na Zlatar, na Priboj, Novu Varoš, Pirot, Kosmaj, Vojvodinu, Šumadiju, Ljuboviju, Loznicu, na sve te gradove, jer bi mi zaista trebalo mnogo vremena da nabrojim koja su to kvalitetna seoska domaćinstva u Srbiji. Ali, sad postoji jedan problem.

Problem se javlja u trenutku kada jedno seosko domaćinstvo treba da izvrši tu kategorizaciju. Da li znate, gospodine ministre, kako izgleda pravilnik za kategorizaciju seoskog domaćinstva? Poljoprivrednicima valjevskog kraja, a na kraju i Kosjerića i Mionice i svih tih prelepih sela gde je izuzetno razvijen etno-turizam, kod onih koji su hteli da krenu taj posao da rade, kada su videli pravilnik, digla im se kosa na glavi. Na 12 gusto kucanih strana, gospodine ministre, od njih se traži da u svakom trenutku garantuju da će imati obezbeđen toliki napon struje, što od njih ne zavisi jer u mnogim selima su trafoi iz 40 i neke godine.

Prema tome, recite nam šta ćete vi kao ministar da uradite da pomognete tim ljudima da započnu taj posao, ako oni žele, a naravno da žele, jer ruralni turizam je budućnost turizma i ugostiteljstva, spojeno kroz etno restorane i pružanje tih usluga?

Kada je Emir Kusturica na jednom brdu na obronjcima Tare, sada poznato kao Drvengrad, Mokroj Gori, počeo da pravi svoje etno selo i taj grad kome se divi čitav svet, tu nije bilo ničega, ni struje, ni nikakvih prilaznih puteva, apsolutno ničega. Jedan svetski umetnik, proslavljen srpski režiser je želeo na taj način da i taj deo Srbije ulepša izgradnjom od svog novca, a kasnije i uz pomoć kredita koje je morao da uzima, Drvengrad, ali to je mogao jedan Kusturica. Imamo takvih primera, i gospodina Čekovića u njegovim rodnim Koštunićima, kao i gospodina u vama obližnjem Vrdniku koji je povratnik iz inostranstva pa je to mogao da uradi.

Šta će jedan seljak u Mionici? Ove Martinovićeve podsticajne mere na nacionalnom nivou, i vi kažete, ja ne govorim o tom zakonu, ja govorim o kategorizaciji, tu je gospodin kod vas iz ministarstva, član 2. u seoskom domaćinstvu. Ta kategorizacija je nemoguća misija za nekog od koga se traži da ima asfalt do tog objekta, pa nije on kriv što ta lokalna samouprava nije napravila i mesna zajednica apsolutno ništa. Taj čovek nije kriv što EPS ima trafoe koji su stari, kao što rekoh, 50 godina ili što mobilna telefonija bilo koje mreže nema dobar signal. Sve to se kod njega traži da bi on ispunio uslove da se izvrši kategorizacija.

Zato, gospodine ministre, najpre infrastruktura, saobraćaj, a ne da nam Zorana ovde šuplje i prazne priče stalno prosipa, nego neka krene gospođa od legendarnih Kušića, nadomak Ivanjice, pa prema Sjenici da vidi kakav je put. Neka krene ovaj odbegli Rasim Ljajić na vidikovac Molitva na Pešteru koji je jedan od najlepših predela. Nemate gde da priđete. To su kolski putevi. Da li shvatate da je rizik? Prošle godine sam za vreme tzv. prvomajskih praznika sa grupom svojih saradnika išla tamo to da obiđem i sa svojim suprugom. Mi nismo mogli kolima da priđemo do vidikovca, nego da idemo pešice par kilometara. Ljudi pitaju – šta je ovo, zašto je ovakav put.

Sjenica, Uvac, čitavo područje Uvačkog jezera, ti meandri, pa to je nešto najlepše što vidite, gospođo Gojković, i na RTS reklami i na drugim reklamama. Mi se time ponosimo na slikama, a uživo, izvolite, idite vi svi pa vidite kako ćete do vidikovca.

Gospodine Marinkoviću, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je usledio i njegov prvi nacrt tek pošto je prevara turista u Srbiji eskalirala, dakle prošle godine kada je prevareno preko osam hiljada turista, od dve agencije, „Flaj flaj“, „Sab“, kao i jedne manje organizatora putovanja „Džez travel“ iz Čačka i to je valjda bio alarm Rasimu Ljajiću, koji je nesposobni ministar u tom resoru već više od pet godina, da treba nešto da se promeni.

Ono što nam je dato kao predlog je u stvari ništa, opis nečega što će da bude, ne znamo kada će da bude, ni da li će i sada svi građani Srbije treba da znaju da do početka turističke sezone ako su krenuli da uplaćuju neki od aranžmana, a mnogi od njih su čak i prodati posle uspešne beogradske turističke berze, kada su ljudi imali razne popuste, da razmišljaju da li su oni u stvari uplatili Potemkinovo selo i kako oni da obezbede i da vrate svoj novac. Da li vi mislite da neko ko ništa nije na tom polju radio, a takvih prevara je bilo od 2011. godine, počev od „Trinitija“, „Junajted travela“ i svih drugih, da će sada odjedanput za nekoliko meseci, i to ministar koji ne sme da dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije, da uredi ovu oblast?

Kako? Mi ne znamo, čujemo iz medija. Evo, ja to pratim mesecima, verovatno i drugi narodni poslanici, ako ih je to interesovalo, i gospodina Seničića iz Jute i izjave raznih pomoćnika i državnih sekretara, napraviće se gradacija turističkih agencija tako što ćemo sa jedne strane imati one koji su organizatori i one koji su subagenti, odnosno posrednici. Pa to smo imali i do sada. Ali, kako vi mislite da to uradite, a da ljudima predočite da do toga neće da bude? Znači, nisu sistemski u zakonu koji je ovde pred nama, gospodine Marinkoviću, uspostavljeni ti standardi. I vi ste čuli verovatno da će biti grupa A, B i C, od-do će da idu depoziti i polise osiguranja. To što smo čuli nije, po srpskim radikalima, u redu. Mora za organizatore putovanja da bude taj depozit od pola miliona i milion evra, polisa osiguranja, kako bi se ljudi obezbedili.

(Predsedavajući: Hvala.)

Evo, samo da završim rečenicu. Da ne govorimo što ćemo i pored toga imati u ovoj i u ovakvoj državi problem kod upravnih sporova i nereagovanje sudova na vreme, a to će da se pokaže tek kada, nažalost, ti problemi budu eskalirali.

Gospodine ministre, ovaj amandman ću da iskoristim, pošto nismo podneli amandman na ovaj član o podsticaju u turizmu, koji su neophodni da promoviše jedan bitan, a možda za taj deo Srbije, najvažniji turistički projekat, pod nazivom – zaokruživanje čarobnog turističkog prstena i neophodnost da Vlada Republike Srbije izdvoji novac da se napravi panoramska gondola od jezera Perućac u Bajinoj Bašti do Mitrovca na Tari koji je u okviru Nacionalnog parka Tara.

Taj čarobni turistički krug zapravo obuhvata prostor i tu celinu od Šarganske osmice do čuvene ćuprije na Drini, Andrić grada, zatim povratak u Bajnu Baštu i Perućac, do Mitrovca na Tari, pa preko toga do Mokre Gore, i to treba da bude zajednički projekat Vlade Republike Srbije i Republike Srpske, jer taj deo ne samo da će biti još atraktivniji, već će zaista ta panoramska gondola dati jednu sasvim novu dimenziju i jedan doživljaj od kojih, kako mi tu u turizmu volimo da kažemo, zastaje dah.

Dolazak sve većeg broja kineskih turista posle ukidanja viza za građane te najmnogoljudnije, nama izuzetno drage i prijateljske zemlje, je i te kako uticao na podizanje turističke ponude kod nas, da se još više kapaciteta osposobi.

Upravo je Bajna Bašta i Nacionalni park Tara, primer da je veliki broj kineskih turista tamo bio prisutan u mnogo većem broju prošle godine od kada su vize ukinute.

Kolika bi bila projekcija i cena te panoramske gondole, teško je da se sada govori, ali imajući u vidu da je tamo zaista prirodno blago Srbije i da svako ko je išao na vidikovac Banjska stena na Tari, odakle seže pogled na Republiku Srpsku i na prelepi kanjon Drine i na jezero Perućac, složiće se sa mnom da je ovakva jedna investicija pored milion gluposti koje finansirate, raznorazne nevladine organizacije, agencije za sve i svašta koje ne rade ništa, neophodna, kako bi se i ljudi u tom delu Srbije, u tom delu zapadne Srbije i čitave turističke oblasti, zaposlili, a sa druge strane to bi dalo jednu dodatnu i jednu privrednu sponu između istočno dela Republike Srpske i Republike Srbije.

Gospodine ministre ne mogu lokalne samouprave kao što to stoji u ovom članu zakona na koji smo podneli amandman mi srpski radikali, određene projekte da iznesu sami.

Ja ću opet da potenciram ono o čemu je govorio i kolega Mirčić nedavno, i što stalno govorimo, da mi ne možemo da finansiramo za privatnu kompaniju projekat kao što je Egzit. Vi ćete reći, dolazi toliko gostiju i turista, a to neka radi firma koja se za to opredelila.

Ali, ovo, čarobni turistički drinski prsten i izgradnja ove panoramske gondole, i ja sada nemam više vremena, a ovo je samo jedan od vitalnih projekata je nešto o čemu morate da razmišljate i vi kao i Nedimović, eto pošto ste sada prisutni kada se o tome govori, sledeći put recite ili kada se radi rebalans budžeta ili kada vi radite projekte, jer tamo moraju u toj oblasti da se uradi, što se vašeg ministarstva tiče, određenih pripravnih stvari, da je to neophodno i da će te time podići standard ljudi i da će ostati ljudi tamo gde žive u tom delu Srbije, a i te kako će mnogo više turista da dolazi, pogotovo Kineza i drugih stranih, domaćih turista, jer to što Srbija ima, retko koja zemlja ima, a mi to nismo iskoristili i poslednji je trenutak da shvatite da je to naša razvojna šansa. Hvala.

Registrovanje turističkih agencija i njihovo klasifikovanje je ozbiljan i odgovoran posao. To što je neko dugogodišnji član Asocijacije turističkih agencija, odnosno JUTA-e koja daje na svom sajtu preporuke za one koje se dugo bave tim poslom, uopšte nije nikakva garancija, što smo videli, na primer, u S.A.B. Travel-a. To je agencija koja je dugo postojala na tržištu, ako je ipak izvršila veliku prevaru svojih klijenata.

Građani Srbije moraju dobro da razmisle, pogotovo kada su putovanja u inostranstvo u pitanju. Šta oni dobijaju za tu cenu aranžmana i da li se to uklapa u to njihovo „putovanje iz snova“? Ako je taj aranžman po prilici stvari izuzetno povoljan, ne mogu da očekuju neki luksuz u hotelu ili smeštaj u samom centru.

Ako turistička agencija to u opisu svog aranžmana obećava, momentalno turistička inspekcija mora da reaguje i da ne čeka da se to nešto desi, pa posle toga da se privodi vlasnici od strane nadležnih organa, a pitanje je, verujte gospodine Nedimoviću, koliko je još nerešenih sporova građana.

Pokušala sam da dobijem tu informaciju, da vidim koliko se ljudi još vuče po sudovima zbog sporova sa raznim turističkim agencijama. To je nemoguća misija, jer se godinama to nagomilava.

Sada sa ovako uređenim ministarstvom i sa ovakvim inspekcijskim nadzorom, pa znali su ti inspektori, gospodine Marinkoviću, nije tu ministar ali vi mu prenesite, valjda se još niste ustoličili, ako ćete vi biti taj kalif umesto kalifa, u toj partiji, da mu kažete mogli su još u januaru prošle godine da vide da nešto nije u redu.

Znate, sve prijave građana Srbije su dovoljan alarm da se reaguje, a ne kada se nešto tek desi. Građani Srbije moraju da imaju adekvatnu zaštitu. Na kraju imaju Ustav i Ustav RS im to garantuje, a ne da dočekaju da u rođenoj zemlji budu prevareni i da tek posle toga država gleda da li će da ih spasi sa neke vrućine i sa malom decom ili decu koju odu na ekskurziju, a roditelju su jedva izdvojili pare da to plate.

I ovo je prilika sada, na kraju rasprave, da zaokružimo celinu što se tiče neophodnih investicija i projekata za razvoj turizma u Srbiji i na ono što decenijama propada.

Postavlja se pitanje, gospodine Nedimoviću, zašto Vlada Republike Srbije nije izašla sa konkretnim, nazovite ga kako hoćete, mi to ovde predlažemo, srpski radikali, da to bude poseban program, master plan za uništene banje Srbije. Sa preko 1000 lekovitih izvora sa tradicijom dugom nekoliko vekova razvojna šansa za zdravstveni turizam Srbije je ogromna, a neiskorišćena. Tek Soko banja samo ima zaista urađen poseban master plan i čak su otišli korak dalje ne samo za zdravstveni, već i za rekreativni turizam. A šta ćemo sa pomenutom Koršumlijskom banjom o kojoj je govorio kolega Stojanović?

Znate, ne može ministar koji još uvek vodi ovaj resor, Rasim Ljajić da kaže – ko da kupi tu ruinu za 2,5 miliona evra. Ne radi se tu o ruini, tu su radi o nacionalnom bogatstvu. Pa, ko je taj ko se usuđuje da procenjuje koliko vredi jedan nacionalni resurs? Objekat je jedna stvar, a drugo su potencijali.

Zašto Vlada Republike Srbije nije uložila novac? Evo, govorio je i kolega Despotović o Prijepolju. Stvarno ne može da se stigne sve to da se pobroji.

Šta ćemo sa Vranjskom Banjom? Šta ćemo sa banjom Voljavča kod Kragujevca, u Stragarima? Šta ćemo sa još drugim, ko zna koliko neiskorišćenim banjama u koje bi i te kako došli turisti iz celog sveta, jer oni to hoće – da imaju jednu prirodnu ambijentalnu celinu, da imaju dobru ponudu smeštaja, da imaju kvalitetnu etno hranu, što mi imamo zaista.

Mi možemo, to je radila projekat Turistička organizacija Srbije, mislim „52 ukusa Srbije“ da se tako zvala, dakle, mi možemo to da proširimo još ko zna na koliko toga i sad dok traje ova kampanja „Vidi Srbiju“, znate, ne možemo samo da forsiramo ove oblasti koje su razvijene, moramo da gledamo i tamo gde i te kako ima potencijala, da se razvija turizam, da se Vlada Republike Srbije opredeli i da kaže, pa vi se hvalite gospdine Nedimoviću, i premijer i predsednik države, da ima novca u budžetu. Hajde, izvolite, znači, jedan uloženi dinar, evro u koju god hoćete valutu to da konvertujete, tri puta će da se vrati. Zaposliće se ljudi, razvićemo te krajeve Srbije, a najvažnija je putna infrastruktura. Bez toga nema ni razvoja turizma.