Gospodine Ružiću, dame i gospodo narodni poslanici, u ovom trenutku primena ovog zakona, koji je pred nama, o Centralnom registru stanovništva deluje zaista kao naučna fantastika. Zbog toga što je apsolutno nemoguće da svi organi i državne uprave, koji su u ovom zakonu ovlašćeni da urade ovaj posao, to urade na kvalitetan način i na način na koji ste vi to zamislili, jer je nemoguće da u Srbiji… Evo, i danas u Beogradu, gde se fluktuacija stanovništva iz nekih delova Srbije sigurno meri brojem od nekoliko stotina ili nekoliko hiljada. Sad se postavlja pitanje – kako ćete i na koji način da vršite boravak i popis tih ljudi ako to oni sami ne urade?

Kasnije ćemo da govorimo o zakonu koji tretira stanodavce kada je u pitanju privatni smeštaj u ruralnom turizmu, apartmanima, u ovim stanovima na dan koji se izdaju.

Sad vi dolazite u situaciju da ne možete jednostavno da znate ni ko je kada, o tome su govorile i kolege srpski radikali u načelnoj raspravi, ušao, ko je izašao iz zemlje, slučajevi koji mogu da se dese uoči samih izbora. Tako smo imali situaciju 2016. godine, a niko nije odgovarao zbog toga da su u biračkom spisku bili i ljudi iz 19. veka. Da li je tako? Sa tim datumom rođenja.

Sad vi nama recite, molim vas, ako ovi podaci opet budu neažurni, a oni treba da služe u svrhu lakšeg života svih organa državne uprave i, pre svega, stanovnika, ko će i na koji način da odgovara ako se ove naše sumnje ispostave tačne za godinu dana do sledećih redovnih parlamentarnih i lokalnih izbora i kada se vidi da je to bilo zaista na način na koji ste vi to zamislili neprimenjivo? Zbog toga smo tražili da se ovaj zakon povuče iz procedure, iako je prošao te neke javne rasprave i da se uradi novi koji će zaista biti primenljiv.

Umesto ovog zakona, gospodine Ružiću, Vlada Republike Srbije, koja želi, ako želi da pomogne poljoprivrednicima, trebala je u Narodnu skupštinu Republike Srbije da dođe sa novim zakonom o organskoj proizvodnji i podsticajima u organskoj proizvodnji. Da li bi se sad tako nazvao zakon, to je nebitno, bitna je suština.

Mi u Srbiji imamo, u ovom trenutku, dok mi sedimo ovde, evo sada je i ova prolećna setva na pragu, sigurno 300.000 hektara neobrađenog zemljišta i vi kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu putujete po celoj Srbiji, pa vidite, ja nažalost kad idem kroz Šumadiju do svog rodnog Kragujevca, svakoga dana na posao i nazad, koliko je zemlje zapušteno.

Suština je u tome da, naravno, najviše po proceni toga u Pčinjskom i u Pirotskom okrugu, pojedine opštine imaju čak preko 50% zapuštene obradive zemlje. Zamislite vi to, a mi imamo siromašno s druge strane stanovništvo, poljoprivredu koja teško opstaje i mala poljoprivredna gazdinstva na selu koja jedva imaju za onu osnovnu reprodukciju.

S druge strane, samo 15.000 hektara je pod organskom proizvodnjom. Da bi pokrenuli poljoprivredi i da bi imali neku budućnost i da bi ta deca koja danas odrastaju u tim gazdinstvima ostala na selu, morate da imate na umu isključivo to da se baziramo na organsku proizvodnju koja je budućnost i koja je isplativo i na samo jednom hektaru površine.

Uglavnom su u proseku u ovim delovima Srbije, pa evo i u Šumadiji i to usitnjene parcele iz domaćinstva i žalosno je da se bud zašto prodaju čitava imanja, da niko nema da dođe u ta sela, da se škole zatvaraju, da tu nema više ni prodavnice, ni pošte, ničega, ostaju samo stari ljudi da žive, a ta zemlja propada.

U tom pravcu razmišljajte i vi, gospodine Ružiću, i čitava Vlada Republike Srbije, jer na taj način biste pomogli i zapošljavanje.

Mnogo bi bilo bolje da taj novac uložite na tim mestima i da se pokrene organska proizvodnja svuda gde je to moguće, a budite sigurni da postoje mladi ljudi i mladi bračni parovi i oni momci i devojke koji su tek završili srednje škole pa hoćeda ostanu u selu, samo da im se da neki podsticaj, nego što ovim stranim kompanijama dajete i šakom i kapom 10.000, 11.000 evra, a pitanje je koliko će oni da opstanu.

Kada se započne sa jednom takvom proizvodnjom koja je, opet ponavljam, budućnost za Srbiju, budite sigurni svako ko je u stanju da to radi, kada mu država pomogne i ima prihode na jednom hektaru od nekoliko hiljada evra godišnje, na jednoj kulturi, pa ih menja.

Imate domaćinstva po Vojvodini gde ljudi proizvode po 10 i više vrsta organskog povrća na jednoj parceli. Budite sigurni da će on da čuva svoje ognjište i da neće ni da se seli iz zemlje niti da traži neko drugo mesto za život.

Kada govorimo o bezbednosti hrane i ovom amandmanu koji smo podneli na ovaj postojeći član 4, gde se regulišu ovi pojmovnici, gospodine Ružiću, moramo da razgovaramo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, iako tu nije ministar poljoprivrede, to nas ne ometa, i o pojmu nove hrane.

Kada kažemo nova hrana, neko će da pomisli da je to nešto što je proizvedeno sveže, a nije. U pitanju su sve one namirnice koje se danas široko rasprostranjeno nalaze na srpskom tržištu, koje su dobile sertifikat, opet insistirate na tome, isključivo po pravilniku EU i to još od 1997. godine, kada su oni to pustili na svoje tržište, pa tako danas imamo razne suplemete i hranu koja je uglavnom u prodavnicama zdrave hrane, u nekim farmaceutskim proizvodima kao dodaci ishrani i pomoć za lečenje određenih bolesti.

Ko je od vas pre 10 ili 20 godina koristio ili čuo za noni đus, čia semenke, ulje anktarktičnkog krila i da ne nabrajam dalje? Sve to danas možete da kupite, ali pitanje je u kojoj meri je to za čoveka zdravo i zašto ste se uglavnom bazirali na standardima EU?

Kako niste razmišljali da mnogi od tih proizvoda, biljaka, algi i svega drugog što, takođe, može da pomogne u lečenju određenih bolesti i uopšte za ukupan imunološki sistem čoveka se nalazi na području ogromne Kine prijateljske, Rusije i drugih zemalja, Indije, Indonezije, a vi ste baš svoj fokus stavili na Pravilnik EU i na direktivu EU koja, kao što rekoše u više navrata kolege srpski radikali, danas otima Kosovo i Metohiju. Sve su nam uništili. Najvećim delom su zaslužni za to što se nalazimo u ovakvoj situaciji kada i naša poljoprivredna proizvodnja u pitanju, bez obzira na sve pokušaje Vlade da to revitalizuje i opet se rukovodite njihovim pravilnicima.

Postavlja se pitanje – zašto neki distributer iz Ruske Federacije, koji ima određenu biljku, ili iz Kine, da ne ponavljam opet, koji želi to da plasira na tržište Srbije, to ne može da uradi? Zato što se vi isključivo rukovodite aršinima onih koji su neprijatelji naše zemlje. Hvala.

Gospodine ministre, u kontekstu onoga što ste malopre rekli, a vezano je za domaće proizvođače sredstava za zaštitu bilja, možda neću zvučati skromno kada kažem da jedan od takvih proizvođača koji je i te kako poznat na širem tržištu upravo iz Kragujevca.

Sada moram da vas podsetim, izašao je Branko Ružić a sigurna sam da je bio 2002. godine narodni poslanik, kada smo mi srpski radikali ovo hteli da tretiramo kroz donošenje jednog zakona koji je svim dosmanlijama koji su posle toga uništili Srbiju, opljačkali, sistematski uništavali seljake i ratare i voćare, bio smešan. To je Zakon o sprečavanju sirka. Da li se sećate toga, gospodine Nedimoviću? Dakle, to je bio predlog, zvanični predlog Zakon o sirku, divljem sirku poslanika SRS još pre 17 godina. Imali smo još tada u vidu da je to bolest koja napada, pre svega, ogromne posede u Vojvodini. Sada ja kao laik za poljoprivredu opet neko ko ima dodira sa svojim i prijateljima i rodbinom na selu, mogu slobodno da kažem da, Arsić se toga svakako seća, je to nešto što može useve da uništi za 75%.

Nove tehnologije, novo vreme, nove klimatske promene, sve to će naravno da utiče i na voćarsko, je li tako gospodine Rističeviću, i na ratarsku proizvodnju zbog toga što danas ne možete da predvidite šta sve može da se desi. Sami ste govorili kada su bili pre dve godine zakoni o ruralnom razvoju i podsticajima u poljoprivredi, da je neophodno da se i takve situacije preduprede, em što dolazi neka ne daj Bože bolest iz zemlje, još seljak treba da gleda stalno u nebo, a i dan danas Srbija nije u mnogim krajevima svoje prelepe, dakle naše prelepe zemlje, rešila problem iznenadnog i razornog grada koji uništava tolike useve.

Zato je najbolje da se pred Narodnu skupštinu Republike Srbije, ako imate volje da pomognete, uputi izmena i dopuna ili novi Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi, jer gledala sam i to me zanima pa pratim i na kraju uvek me i pita neko od te moje rodbine – da li znaš, da li ima nešto što bi mogli da dobijemo, da započnemo da radimo, pogotovo ovi mladi ljudi. Ovaj konkurs koji se tiče odnosno subvencije za zasade vinograda, voće i hmelja, koji se svake godine obnavlja, mislim da je do kraja maja uvek aktuelan, pažljivo sam pogledala, sadrži zasade, pripremu zemljišta, kolje, odnosno onaj naslon za voćku, ali ne sadrži i ovo zaštitno bilje o kojem mi sada ovde raspravljamo.

Svakako da ću da pozdravim u tom konkursu nameru vas kao predlagača da se forsira ono što je proizvedeno na Čačanskom institutu za voćarstvo, na Institutu u Smederevskoj Palanci, kada su u pitanju neke kulture povrća ili na Institutu za strmna žita što se žita tiče.

Tako da morate jasno da kažete kada ćete na te stvari da obratite pažnju i da pomognete običnom čoveku da bez toga i da traži te subvencije ima mogućnosti za to jeftino, odnosno povoljnije nabavi a da, s druge strane, bude oslobođen svih ovih dažbina koje opterećuju jedno prosečno poljoprivredno gazdinstvo.

Gospodine ministre, ne treba da idete na izmenu i dopunu, već potpuno nov zakon da uradite, da u ovom delu kada smo govorili o prethodnim zakonima, mi smo izneli još veliki broj primedbi, na način, kako se do sada daju podsticaji i govorili smo o segmentu organske proizvodnje, pa evo ja ću sada da povežem malinu.

Ako ste već bili tamo, i ako u ovom trenutku ne znate kolika će da bude otkupna cena, a ona treba da bude najmanje od 160 do 180 dinara, po kilogramu maline, onda ste trebali da promovišete i način da zarade i više od toga što ne mogu da dobiju, pa su ljudi iz revolta posekli te zasade, mnogi su potpuno bili deprimirani, jer i oni i njihova deca i svi članovi porodice su mnogo očekivali, a dobili su ništa da niko nije hteo da dođe ni da bere, da nisu mogli da spasu taj plod, to je srpsko crveno zlato.

Sa druge strane, da imate program i podsticaje za organsku proizvodnju malina, onda sigurno možete da kažete da cena takve maline je garantovano najmanje 500 dinara i da ona ima svoje tržište. Isto je tako za jagodu, isto je tako za druge proizvode.

Dakle, izađite i sagledajte sve te trošadžije u budžetu Republike Srbije, mnoge od njih smo vam pobrojali prilikom donošenja budžeta za ovu godinu, te agencije nenormalne, nevladine organizacije, pa lepo sve to usmerite u podsticaje za poljoprivrednu proizvodnju i naročito sa posebnim programom, za organsku proizvodnju kako bi ljudi znali da će u budućnosti da imaju sigurnost za sebe i za svoju decu i da ostanu na tom zemljištu.

Da se niste možda zapitali, pošto i vi putujete, baš kao i mi, vi ste samo jedan deo rekli zašto je to tako. Pa zato što su ostala samo staračka domaćinstva i on više nema ni traktor ni frezu i nigde ne može da izađe iz kuće, jednostavno taj čovek više nije sposoban. To još može u Vojvodini da se sagleda u nekom proseku da je malo povoljnije, a sve dublje što idete, a jutros sam ja o tome govorila, i Pčinjski i Pirotski okrug, imate i dve opštine na jugu Srbije, koje imaju više od 50 posto od ukupnog zemljišta neobrađenog zemljišta. Ko je kriv zbog toga? Pa i one štetočine posle 5. oktobra, ove dosmanlije koje su sve uništile, ali dajte onda recite kako će to i kada će Srbija da procveta.

Vi ste obećavali da će da bude kada uđe u EU. Neće, to je laž i obmana, nego samo kada se usmerite na to da podignemo svaki pedalj naše zemlje, da spasimo svaku oranicu, svaki voćnjak i da budemo sigurni da će sutra neko da ostane tu i da živi od svog rada.

Gospodine ministre, to ste za jabuku odlično rekli i tačno ste dali raspon cene. Evo, slučajno u redovima srpskih radikala je jedan čak i naš predsednik opštinskog Odbora u Topoli, u Šumadiji, koji godinama uspešno izvozi jabuke, ali prave srpske šumadijske jabuke na veliko rusko tržište za svog poznatog kupca.

Međutim, sada se postavlja problem zbog čega da nemamo i 20 još uputa više zasada malina ili 50 puta više i krušaka i jabuka kada apsolutno sve možemo da izvezemo na široko rusko tržište? Da li su možda Rusi rekli - potrebno nam je toliko samo tona malina ili jabuka i više nećemo? Ne, nisu rekli, jer samo jedna podmoskovska oblast može da kupi hrane ili, evo, centralna pijaca u Moskvi koliko Srbija može da proizvede i onda nema nikakvog problema.

Ja sam se stvarno javila za repliku i pre izlaganja kolege Srete Perića, ali on je to lepo elaborisao i rekao je - problem je u prerađivačkoj industriji. Uporno mi srpski radikali, kao najveća i jedina ozbiljna i prava opozicija vama govorimo - u to mora da se investira. Ne može seljak da se prepusti da bude sam i da razmišlja i da gleda u nebo i šta će da bude. Nisu ni ti ljudi, znate, što bi se žargonski reklo, ping-pong loptice, pa im kažemo – e sada ćete vi tamo u Ivanjici, u Arilju da sadite krompir, a onda ćete malinu, a za pet godina vaša deca će da se bave nečim drugim. Ne, to mora da bude stalna proizvodnja.

Znate, normalno je… Stavite se… Evo, bili ste tamo i verovatno su vas pitali. Pa, stavite se u kožu tih ljudi. On će da razmišlja i da kaže – čekaj, kako je moguće da je, evo, u Rusiji kilogram smrznute maline u maloprodaji 900 dinara, a sada ja moram ovde da je dam ispod svake cene.

Znate, ako država uloži u to i ako pomogne tim ljudima, ništa, verujte, a otkačite se ovih iz EU, ništa neće biti problem da prodamo na velikom tržištu Rusije koja želi hranu iz Srbije i koja sve ovo što se dešavalo mnogi su nas i tu je, pre svega, kriv ovaj što ne sme da se pojavi, Rasim Ljajić, ministar trgovine, koji je i dalje bez velikih sankcija pustio da raznorazni, da ih ja sada ne imenujem, znate vi, neki su iz vašeg kraju, vršljaju kako hoće i da brukaju državu prepakovavanjem polutki i svega.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, još 2009. godine za vreme vladavine ovih žutih raspikuća, razne multinacionalne kompanije, što i vi znate, iako tada niste bili u Vladi, su počele da vrše pritisak na Srbiju da se usvoji jedan rigorozniji zakon o zaštiti i zdravlju bilja, navodno, kako bi se sva roba koja se kasnije sa ovog područja izvozi u zemlje EU, kroz strožiju kontrolu, na taj način zaštitila. Međutim, mi smo i tada, kao poslanici najveće opozicione stranke, bili protiv tih zakona iz prostog razloga što smatramo da je takvo u segmentima donošenje zakona, malopre je koleginica rekla, zdravlju, i nije puno pogrešila, zaštita zdravlja bilja. Sve je to povezano, ali nije u najvećoj meri na korist Srbije.

Od kada je 2016. godine, da li je tako, otprilike u ovo doba uveden pravilnik pre formiranja ove sadašnje Vlade da se na graničnom prelazu vrši kontrola od strane fitosanitarne inspekcije, da li je tako, za jedan deo proizvoda biljnog porekla, a da ostali po mestu svog skladištenja, tada je došlo do zabune među proizvođačima, pa što sada tako, i mi nismo zaista protiv toga da zdravlje bilja i ono koje se uvozi u Srbiju i ono koje se izvozi bude pod najvećim stepenom kontrole. Međutim, mi smo protiv toga da se sve to radi samo zbog činjenice da sada slede određeni IPARD projekti od strane EU za poljoprivrednu proizvodnju. Vi ste rekli da se u ovom slučaju radi zbog Ruske Federacije. Ako je to tako, ako je to bolja kontrola, onda to možemo da pozdravimo.

Sa druge strane, gospodine ministre, šta Vlada Srbije konkretno radi i vaše ministarstvo da se očuva to zdravlje bilja? Kada vi kažete bilje, sada nas građani gledaju u direktnom prenosu, moraju da imaju u vidu da postoji poljoprivredno bilje o ono koje nije poljoprivredno bilje. Sada što mi želimo da pokrenemo kao novu temu, pošto smo danas uspeli da iz vas izvučemo, što bi se reklo, da ćete izaći sa predlogom da se izmeni Zakon o organskoj proizvodnji, mislimo da treba novi zakon i o podsticajima u poljoprivrednoj proizvodnji, kako sada Vlada gleda na činjenicu da je ogroman potencijal, a to znači da su tu na stotine, a možda i hiljade, milioni evra upravo u tom bilju koje nije poljoprivredno, razumete šta vam govorim, u zasadima kao kultura, već se nalazi na područjima Srbija odakle mi preradom lekovitog bilja možemo da imamo, da li je tako, vi ste rekli, prerađivačku industriju, a ovde preradom tog bilja i te kako izvozni potencijal. Zašto niste u toj oblasti dali veće subvencije za pojedine krajeve Srbije. Mislim na Zlatar, na Homoljski čitav deo, Homoljske planine i sve što se nalazi oko Sokobanje, Rtnja, na jugu Srbije i svih tih potencijala koje mi imamo, a tek su neki usamljeni primeri koje možemo ponekad u nekoj reportaži na televiziji ili na nekom od kanala „Jutjub“ da vidimo da je neko to počeo uspešno da radi, da se time bavi.

Ako bismo se usmerili na to da i na taj način, pogotovo zbog toga što mi imamo retke biljne vrste, koje nisu kulture koje se sade, već se nalaze na poljima širom Srbije, na određenim lokalitetima, neke su endemske vrste, onda da pomenem i nacionalne parkove Frušku Goru, Taru i Kopaonik. To je riznica koju mi treba da iskoristimo kao zemlja i da damo podsticaj tim ljudima da se time bave i da od toga imaju neku korist.

Naravno, i to mora da prođe strogu kontrolu, jer sve što se prodaje i što se nalazi i na pijacama i na raznim drugim mestima trebalo bi da kontroliše inspekcija.

Evo, završavam, gospodine Marinkoviću, pošto je ovo zaista jedna nova tema, da dam i mogućnost ministru ako želi da odgovori. U tom smislu treba da gledamo, što bi se narodski rečeno reklo, naša posla, a ne da nas uslovljava Evropska unija, koja samo traži za sebe pogodno tržište, traži jeftine sirovine i traži jeftinu radnu snagu. A sa druge strane, mi ono što imamo i što nam je od prirode dato i što može da se upotrebi, nismo iskoristili na pravi način.

I za laike u poljoprivredi, gospodine ministre, normalno je da pesticidi koji imaju iole bilo kakav rizik po zdravlje ljudi, znači, tog bilja koje će da se koristi u ishrani životinja, nisu dozvoljena i nikada se nije u Srbiji desilo, i pre ovih zakona, ja mislim da je 1998. godine donet zakon odnosno Pravilnik o zaštiti bilja, dakle, još u onoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, pa 2009. i 2016. godine, nebitno je, ali u svakom slučaju, u celom tom periodu nikada se u Srbiji, evo, tu je i gospodin Rističević kao poljoprivredni proizvođač i toliko godina možda i savetuje druge kako treba da rade i šta da rade, da se zbog neispravne ili zbog toga što taj pesticid nije imao po pravilima EU, kako oni kažu – maksimalnu dokumentaciju, desilo da se napravi neka velika šteta. Jer, ja smatram da i stariji ljudi, oni koji ne prate nove tehnologije a žive na selu, i oni ljudi koji sad imaju 60 i 70 godina i dalje rade u polju i seju, znaju kako treba da upotrebe sredstva za zaštitu bilja.

Ovo je ipak nešto što je počelo da duva od strane Evropske unije još pre tih, koliko sada već, 10 godina, pa onda i kasnije, kada su oni tražili da se sve ono što se proizvede a izvozi na tržište Evropske unije, što je mnogo manji procenat nego što treba da se izveze na područje Ruske Federacije, pokrije sertifikatom da su ti proizvodi bili tretirani pesticidima sa maksimalnom dokumentacijom. A u Srbiji to ne mora da bude tako, jer se zna šta je to dobro a šta nije.

Vi ste sada pomenuli i to kako će da se vrši edukacija. Najpre da nam kažete, gospodine ministre, da li je uvod u ovaj način obaveze prema poljoprivrednim proizvođačima da će oni za koju godinu, ako to nama dođe kao direktiva EU kao u nekim zemljama u našem okruženju, morati da imaju sertifikat? Vi znate za to da oni ne mogu da upotrebe određena sredstva za zaštitu bilja bez tog sertifikata. Takvo im je pravilo doneto, ja mislim, 2015. godine je prvi takav zakon izglasan u ustaškoj hrvatskoj državi koja je okupirala Republiku Srpsku Krajinu. Vi sada tamo nešto sejete i morate da imate, zamislite, sertifikat da vi znate to da upotrebite.

Završavam, em što ste uveli da se putem interneta prijavljuju sezonski radnici, pa sada putem interneta i onaj gost koji dođe u seosko domaćinstvo, posle ćemo o tome, sada još samo sertifikat kako treba da zaštiti pšenicu i kukuruz, ja stvarno ne znam kako je do sada postojalo bilo šta što mi jedemo, što se proizvodilo ili što se izvozilo iz Srbije, ako to ljudi nisu znali da rade.

Ovaj zakon koji nam je predložilo ministarstvo odbeglog Rasima Ljajića je potpuno katastrofalan iz više razloga.

Najpre zbog činjenice da neka rešenja koja su predložena u oblasti ugostiteljstva su veoma loša za srpske ugostitelje, koji ukupno sa turističkim sektorom učestvuju u privredi Srbije sa 6%. Sedamdeset hiljada ljudi, muškaraca i žena je zaposleno u oblasti turizma i ugostiteljstva, a preko 60% njih je sa kvalifikovanom stručnom spremom iz te oblasti, preko 10% njih je sa visokom stručnom spremom. Zaista je neverovatno da tako dugo iščekivani zakon, posle toliko vremena utvrđivanja i javne rasprave, dođe u ovakvom obliku. Zato smo i tražili da se član 1. Zakona o ugostiteljstvu briše.

Ne treba posebno da potenciram, a videćete i vi gospodine Nedimoviću, da kaznama i penalima u opisu zakona nije mesto, za to služe određena poglavlja i odredbe, a ovde tap, pa kazne. Sada se postavlja pitanje na koja vi verovatno nemate odgovor, jer nema ministra finansija. On bi jedini bio sada tu kompetentan da u skladu sa stavkama budžeta i svojim razmišljanjem kako da se unapredi ova oblast, jer Rasim Ljajić za to nije sposoban i on više neće biti ministar ni u jednoj vladi, u to smo apsolutno sigurni, kako da se unapredi poslovanje ugostiteljstva, a da to bude u korist tih ljudi. Zar vam nisu dovoljno velike ove cifre koje sam na početku diskusije iznela, najpre zbog činjenice da retko koja zemlja sa ekspanzijom turizma i ugostiteljstva u oblasti prometa hrane i pića ima tako visok PDV.

Zemlje koje idu ka tome da razvijaju sektor ugostiteljstva, pa valjda vi svi negde i službeno idete ili privatno, uglavnom imaju stopu PDV na te usluge od 5 do 10%, a ona je ovde za smeštaj u hotelima 10%, a to su vezane delatnosti, a za ugostitelje je za promet hrane i pića 20%. Onda nemojte da vas čudi, a to stvarno ne može niko da opravda, što u toj oblasti i te kako cveta siva ekonomija, je li tako? Malo po malo, pa je neki objekat zatvoren. To ne može da opravda ni činjenica da oni nisu uskladili tu delatnost sa postojećim zakonskim standardima, ali razmislite o tome da ćete na takav način kao što mi predlažemo i kao što Udruženje ugostitelja Srbije traži, da povećate njihovu produktivnost, pa će moći više ljudi da se zaposli.

Evo, da ne idem sada po gradovima, stvarno je malo vremena, uzeću za primer, pošto čujem malopre i komentare kolege Mirčića, evo i vi ste iz Mitrovice, on iz Novog Sada, samo u Novom Sadu je prošle godine zaposlenje u toj oblasti, u oblasti turizma našlo preko četiri hiljade uglavnom mladih ljudi i grad koji se ove godine obeležava kao prestonica mladih Evrope, koji ima i te kako mnogo kulturnog, etno, istorijskog nasleđa i koji je poznat po tradiciji ugostiteljstva. Na kraju krajeva, u tom delu koji je nekada bio Austrougarska, pa i u ovom našem gde smo bili dugo godina pod Turcima, odmah posle oslobađanja od Turaka, evo, prve kafane su nikle i u Beogradu i u mom rodnom Kragujevcu i u drugim gradovima.

Zato turisti vole da dođu, zbog gostoljubivosti, zbog dobre hrane koju mi imamo i kampanje koje su pokretane više godina u tom smislu da prikažemo šta je to etno, prava srpska domaća hrana urodile su plodom.

Sad kad su se ti ljudi profilisali u tim oblastima, tap, toliki porez, odnosno PDV, nemogućnost da oni to rade, a da ih slušate iz struke šta vam kažu. Jeste ovaj zakon prošao neke javne rasprave, ali su vam ti isti ljudi rekli da je nemoguće da jedna turistička organizacija, evo, grada Sremska Mitrovica koja odlično radi svoj posao, pa i drugi, ili imaju manifestacije, ili grad, ili grad Beograd, ili bilo koji grad, sad vi treba, evo Požarevac, odakle je Arsić, da se bavite time da na račun opštine, odnosno grada se uplaćuju sredstva od privatnog smeštaja, da li je to izdavanje apartmana, da li je to izdavanje kreveta, koji su kategorisani kao seosko domaćinstvo. Molim vas, objasnite mi, ovde je gospođa Radeta, koja je za lokalnu samoupravu, što bi se reklo, i za tu oblast kao pravnik ekspert, evo vas koji vršite te poslove u lokalnoj samoupravi, da li jedan grad treba da se bavi rentiranjem objekata? Evo, u ovom zakonu ovde lepo piše da moraju da se uplaćuju sredstva na račun, odnosno budžet opštine. Onda uđite u ovu izmenu Zakona o budžetskom sistemu, nemojte da terate ni grad Beograd, ni Požarevac, ni Kragujevac, ni bilo koji grad u Srbiji, neku banju, koja ima svojih problema, dakle, razvoja, prihvata stranih gostiju, da li je Sokobanja ili bilo koja druga, da se bave onim poslom koji im uopšte zakon ne daje mogućnost. Sada vi treba ta sredstva da prenesete na račun onoga da mu isplati ta sredstva koja je obezbedio tom turisti da ima taj smeštaj, što je apsolutno nemoguće.

Neka se time bave ove agencije koje ne mogu da budu organizatori putovanja, već da budu posrednici u turizmu, neka uzimaju za to svoj deo procenta, a ne da se time vi bavite. Zamislite sada, ako će da krene inspekcija grada Beograda i ko će to uopšte, gospodine Nedimoviću, da radi? Koji je to broj inspektora koji treba da sada da ide po Beogradu, evo ovde oko Skupštine, ako se izdaju neki apartmani, kako se to popularno kaže „stan na dan“ i da sad ide da gleda da li je upaljeno svetlo, da li je taj stvarni vlasnik tu. Zakuca inspektor na vrata, otvori neka dama i kaže – dobar dan, ja sam rođaka tog vlasnika. Da li će da ide ona u policiju ovde u Majke Jevrosime, ako je to blizu Skupštine ili negde u Ljermontovoj i da daje iskaz da li je ona tu stvarno došla. Mora da se nađe zaista jedan normalan i civilizovan način, kao što to postoji u normalnim zemljama da se to uredi. Ne može to na ovakav način.

Centralni registar stanovništva može da posluži, ali on ne može to da uredi. Znači, mora da se izvrši registracija prvo tog smeštajnog objekta i njegova kategorizacija. Vi ako zaređate po Kopaoniku, po Zlatiboru, pa vi ćete da isprepadate one ljude i turiste, pa više niko neće nigde da ide, ako kucate na svaki stan i vrata i da kažete – e, jesi ti tu bio, da li si se prijavio? Vi morate to pre toga, evo, da je stvarno pravi taj registar, kao što nije, da ustanovite ko poseduje koju nekretninu, ko se čime bavi, da li je krenuo u to, a ne ovako na prepad ljude.

Znači, ništa niste uradili donošenjem ovakvog zakona. Razmislite o tome, dame i gospodo iz vladajuće većine. Mnogi od vas dolaze iz lokalnih samouprava koje imaju i te kako razvijenu turističku delatnost. Na kraju, svaki grad u Srbiji je mnogo lepši od mnogih drugih gradova i turistički centri. Sada vi treba da razmišljate o tome i oni ljudi u Upravi za trezor te lokalne samouprave, ljudi koji rade u budžetu lokalne samouprave kako će da isplaćuju novac za ove što se uplaćuje direktno u budžet ili preko turističke organizacije. Turističke organizacije, ljudi moji, uopšte nemaju mogućnost da samostalno, oni su i direktni budžetski korisnici, ne mogu oni tek tako da troše pare sa svog računa i da prave ugovore sa tim ljudima koji imaju te sobe ili apartmane za izdavanje etno kompleksa itd. Nemojte da se igrate sa takvim stvarima, jer ćete zaista da napravite veliki problem.

Ako ne budete pod hitno poslušali i ušli u pregovore sa udruženjem ovih ljudi, a mnogo je ugostiteljskih objekata u Srbiji, kažu da ih ima i skoro 70.000, što onih koji se bave nekim manjim, što većim poslom, znači da je vezan uz restoran i smeštaj, da im date mogućnost da se smanji ta stopa PDV-a, zaista će im biti teško da posluju i da zapošljavaju nove ljude.

Gospodine Arsiću, vi ste se samo javili na pomen Požarevca, a da ste pročitali ove članove zakone koje sam ovde potencirala, verovatno da bi odgovor bio drugačiji.

Dakle, radi se o tome da postoje 20% i 10%, 10% je za smeštaj u hotelima, u kategorizovanim smeštajnim objektima, a ja vam govorim za zahtev ugostitelja i njihovog najvećeg udruženja u Srbiji da se ta stopa za hranu i za piće smanji, što je premet za razmišljanje Siniše Malog, a ne vas. Možda vi ubuduće u nekoj konstelaciji snaga budete nešto, ja to ne znam, ali zaista nemojte da brkate pojmove.

Niko od nas nije rekao, niti ja da ne treba da se donese ovaj zakon. Na kraju, mi i imamo ovaj zakon, ovo je sada neki kao novi, ali izmenjen, na štetu ovih ljudi koje sam ja potencirala. Ali, pošto niste možda obratili pažnju, dakle, ja sam vam rekla da Zakon o budžetskom sistemu, vi ga bar otkad ste u ovoj naprednjačkoj većini, vi kao Veroljub Arsić, hvalite i budžet i Zakon o budžetskom sistemu. Zašto hoćete onda da rušite odredbe Zakona o budžetskom sistemu i da obavezujete lokalne turističke organizacije da se bave poslom posredovanja u izdavanju privatnog smeštaja, kada to nije niti u njihovoj nadležnosti, niti osnivačkim aktom za turističke organizacije, niti je to posao lokalne samouprave? To je nešto na šta tražim odgovor.

Gospodine Nedimoviću, verujem da ste razumeli u čemu je suština. Ja da objašnjavam sada Arsiću koji nije hteo to da pročita i koji to ne želi da shvati, koji izvrće reči iz konteksta i obraćate se SRS i nama koji ovde vredno i marljivo radimo, korigujemo ove nemoguće zakone i kažete - neko poziva da se ne plaća porez. Ko to radi? Da li se nama možda obraćate gospodine Arsiću? Kada smo mi to radili? Znate mi smo godinama tražili da ne pravite pakt sa srpskim tajkunima, koji to nisu radili. Pa, ste malo lepo sa njima, pa niste, pa nekoga hapsite, pa ih onda puštate. Vi sada nama govorite koji se uvek borimo za pravdu i da se građanima da ono što je njihovo, da mi nekoga pozivamo na takvu vrstu neposlušnosti.

Dakle, gospodine Nedimoviću, ovde se desila jedna zaista velika sistemska greška. U ovom zakonu je predviđeno da se Turističke organizacije jedinica lokalnih samouprava, da li u vašem gradu, u mom ili bilo kom drugom, obavezuju, odnosno, daje im se mogućnost pored svog drugog što oni rade, a uglavnom svi to rade zaista mnogo kvalitetnije nego ranije, jer skoro svaki rad u Srbiji ima neku svoju lokalnu manifestaciju, pa i više puta godišnje. Zaista to ljudi rade sa dvoje, troje zaposlenih i sa skromnim sredstvima.

Dakle, oni se sada obavezuju da kada neki gost, da li domaći ili strani dođe u apartman u Soko Banju, taj novac uplati na račun budžeta Soko Banje ili Vrnjačke Banje, a onda lokalna samouprava treba to da vrati na račun tog stanodavca, odnosno onoga koji je izdao tom gostu. To je nemoguće jer Zakon o budžetskom sistemu i Zakon o lokalnoj samoupravi ne daje takvu mogućnost.

Tako da će onda ti građani i ti ljudi koji su opremili te jedinice za svoj smeštaj izvršili kategorizaciju, prijavili, nazvali nekim imenima te svoje apartmane, te svoje kuće, ostati možda uskraćeni i doći će u pat poziciju da Uprava za trezor ne sme da im prenese sredstva. To razumete, jer oni nisu registrovani da se time bave. Eto, to je jedno predavanje Veroljubu Arsiću. Hvala.

Gospodine ministre, zaista moramo da onda detaljno govorimo o nadležnosti, o poslovima koje može da radi inspektor na nivou jedinica lokalne samouprave. Sad pogledajte prava i dužnosti, ovlašćenja inspektora jedinica lokalne samouprave, i to je član 83. Da li je moguće da se ovo sprovede u delo?

Imali ste ovde zakon, malo pre je bio tu gospodin Ružić, o Centralnom registru stanovništva. Imamo zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Imamo zakon o policiji. Sad recite mi molim vas, kako će jedan, to je bio problem u zakonu iz 2009. godine, i prihvaćen je tada amandman poslanika SRS, i to je tada brisano.

Kako će, molim vas, jedan inspektor jedinica lokalne samouprave dolaskom u neki kompleks, evo, taj koji vi navodite, a mislim, otprilike znam o čemu pričate, ima takvih dosta koji su razvijeni za etno turizam i uvezali su te ugostiteljske delatnosti, da izvrši uz, evo, ovde su kolege, utvrđivanje identiteta korisnika usluge uvidom u ličnu kartu, putnu ispravu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom? Osim policije to zaista niko ne sme da radi.

Vi možete da kontrolišete objekat, možete da kontrolišete da li je taj vlasnik taj za kojeg se predstavlja, da li on ima prijavljene radnike, što mora da ima, da li je u skladu sa kategorizacijom koju je on dobio opremio taj objekat, a ne kao ovi srpski prevareni turisti, uplatili su aranžman preko ovih agencija koje je tolerisao inspekcijski nadzor Rasima Ljajića, otputovali, ili čak nisu ni otputovali, i tamo bubašvabe, sanitarni čvor skoro nikakav, decu nemaju gde da smeste, išli su i sa malom decom i trudnice i đačke ekskurzije itd.

Ne može, jednostavno, nešto da se pobrka i takvi pojmovi da se stavljaju u jedan zakon gde mu nije mesto.

Doći će neko, gospodine Marinkoviću, evo vi pođete negde i ovaj kaže - evo ja sam došao, ali nalazite se, evo, sad u Sokobanji, pominjanoj tamo i zaista je tamo veći broj i priliv stranih turista za 500%, 600% i tamo se i naplaćuje ta taksa, jer pratim taj rad, kao i nekih drugih.

Ali, molim vas, recite mi, kako će taj neko vama da kaže, vi ćete da kažete – a ko si ti, jesi li ti policija, šta si? Mislim, prosto je neverovatno da lice koje ne može da ima ta javna, je li tako Vjerice, ovlašćenja, to radi, jer neko će da kaže – nemoj da me uznemiravaš, molim te, obrati se ovde vlasniku.

Kad vam se desilo, evo sad ste bili na nekom službenom putu, je li tako, nije važno, ide bilo ko, recimo Arsić, da se pojavite u nekom hotelu kao parlamentarac i da vam pokuca na vrata inspektor iz, recimo, ide stalna delegacija u Strazbur i kaže u hotelu - jesu to ti gosti, jesu, je li to delegacija iz Srbije, jeste, kako se zovu, tu su njihovi prijavljeni pasoši, kuc-kuc na vrata, kaže dajte mi vašu legitimaciju, pa, svako će, normalno, da napravi skandal i da ide i da zove i ambasadu itd, ako to nije policija, a policija svuda i na svakom mestu ima pravo da kontroliše bezbednost građana i da se bavi tim poslom.

Gospodine Arsiću, gospodo ministri, ovaj Zakon o turizmu ću da potenciram u svojoj diskusiji, zato što ste objedinili raspravu, ovoliko tačaka dnevnog reda, i spojili nespojivo, što reče koleginica, i zaista devet minuta koliko ću otprilike da govorim je malo da sve probleme koje imamo u ovoj strateškoj privrednoj grani nabrojim.

Zakon koji donosite po direktivi EU, na pragu nove turističke sezone je zapravo samo izgovor za potpuni debakl u ovoj oblasti, veliku prevaru građana Srbije koja se pod patronatom Rasima Ljajića, odbeglog sada u Maroko, sutra će da ode u Katar, jer on trguje nekretninama, u Sočiju je gradio silne zgrade, bavi se svojim biznisom.

Dakle, problemi su toliko nagomilani, gospodine Nedimoviću, gospodine Ružiću, da je neverovatno da Vlada Republike Srbije zbog nije najpre smenila nesrećnog Ljajića, a tek onda je izašlo na videlo celokupna ova narkodilerska, odnosno narkobosovska afera.

Ali, ja ću da krenem od onoga što je važno za sve ljude koji rade u oblasti turizma, koji slušaju za mnoge vredne ljude po čitavoj Srbiji, za čelnike mnogih turističkih organizacija koje maksimalno daju svoj doprinos, svoje iskustvo, svoje znanje da promovišu tu turističku destinaciju, da dovedu što veći broj turista, bez nekada velike pomoći države.

Tu imamo mnogo svetlih primera, pa ne bih da nešto izostavim i zato neću da nabrajam i lično sam mnogima od njih, eto profesionalno se i čujem i na kraju krajeva, sarađujem, dali su mi svoje primedbe na ovakav Zakon o turizmu i zato ću da potenciram nekoliko stvari.

Najpre, prenesite, ako se uopšte Rasim Ljajić vrati, gospodine Nedimoviću, da je skandalozno, da on sebi članom 61. Predloga zakona propisuje ovakva ovlašćenja.

Zar vi zaista mislite kao ministar, porodičan čovek, potencijalni putnik, evo i gospodin Ružić koji voli da putuje i dosta toga je prošao u životu, da će za pet meseci, kada će biti u jeku turistička sezona, taj i takav ministar da reši pitanje razvrstavanja preko 500 turističkih agencija, kako vi rekoste gospodine Nedimoviću, kako je predloženo ovde u zakonu, na osnovu svog ovlašćenja u određene kategorije A, B, C, recimo one koje se bave organizovanim putanjem i one koje se ne bave organizovanim putovanjem, da on odredi kolika će da bude visina depozita, da on odredi koje su sposobne da to rade.

To je neverovatno i nemoguće iz razloga što je upravo on odgovoran što turistička inspekcija nije te velike srpske agencije, kao što su juče pominjane Fly Fly, SAB, pa imate i zaboravljene United Travel onog Egipćanina koji je došao ovde, naravno, po zakonu registrovao svoju agenciju, pokupio pare i onda se vratio u Egipat. Dakle, sve su to prevare za koje je lično odgovoran i Rasim Ljajić kao ministar i Vlada Republike Srbije, jer vi ste trebali momentalno da obeštetite sve te ljude.

Ovaj i ovakav posao neće moći da se uradi jer se sa time kasni. Do početka turističke sezone, asocijacija turističkih agencija YUTA takođe neće biti u stanju da na svom sajtu obelodani koje su to agencije koje treba da rade taj posao.

Kad budemo krenuli sa pričom o amandmanima kolege radikali će predložiti konkretna rešenja za podsticaje u turizmu. Videćete da dragulji srpskog turizma propadaju, da tu nema investicije gde treba da ima, da nema visokog stepena zaštite što se tiče nacionalnih parkova, zaštićenih područja i da mnogo para trošite na raznorazne gluposti, a tamo gde može da se vrati, jer nije nikakva tajna da jedan dinar ili evro uložen u turizam se trostruko vraća pametnom raspodelom, dobrim marketingom i dobrim kadrovima, što vi naravno nemate dok je takav čovek na čelu tog ministarstva.

Gospodine ministre, možda će to tim da radi u Ministarstvu koje još uvek predvodi Rasim Ljajić. Nadamo se da on više neće biti tu, ali nije suština u tome da li će to da radi on personalno ili neki drugi ministar, već da se sagleda sveukupna situacija. Sa prethodnikom se uopšte ne slažem po tom pitanju kako da dovedemo u red tu oblast da se svako ne bavi tim poslom.

Kada sam počinjala da radim, neću da pravim ovde reklamu, u jednoj i dan danas od najvećih tur operatera na području naše zemlje, postojalo je sedam ili osam organizatora putovanja u Srbiji. Da li je tako, gospodine Nestoroviću? To je bilo 20 i više godina, a danas ima 560 registrovanih turističkih agencija i preko 200 organizatora putovanja. To ne može svako da radi. To nigde u svetu ne postoji. Taj

Ta oblast mora da se uredi tako da onaj ko na sebe preuzima odgovornost, da nečiju decu, da stručne ljude, da bilo koje putnike bilo gde šalje, kako u zemlji i u svetu, mora da položi veliki odnosno visok depozit, ne na osnovu toga kako oni to hoće u ministarstvu da urade, na osnovu broja putnika, to varira, jedne godine će da ima više, druge godine manje, već da taj depozit bude zaista jako visok i da onaj ko se bavi organizovanjem putovanja i avioprevozom i na daljim destinacijama, ima i polisu osiguranja od najmanje milion evra. Jel to po vama u redu, gospodine ministre? Onda neće biti nikakvih problema.

Ovi drugi, postavlja se pitanje - šta će da rade? Znate, svako može tu da se pronađe, onda će da se bavi promovisanjem ovih o kojima sam govorila u prvom delu svog izlaganja, lokalnih turističkih destinacija kao što je Leskovac koji je zaista još uvek neiskorišćen potencijal, iako je, tu prisutan, gospodin Nestorović sve uradio i njegov naslednik, ali oni nemaju novca da reše pitanje Vučja, Suve planine itd. Ovi u istočnom delu Srbije na Staroj planini, sela koja još nisu iskorišćena, u Surdulici, Vlasini i čitavog područja i mnogo je mnogo takvih primera.

Da vam kažem, gospodine Nedimoviću, pošto ste vi ovde, ja to zaista detaljno pratim svake godine, više ste vi i vaše ministarstvo uradili za turizam, da ne ispada da vas hvalim, nego ovo Ljajićevo zbog toga što ste davali podsticaje za ruralni turizam i prepoznajete kolika je to vrednost i koliko novca može da zaradi i da ostane u… (Isključen mikrofon.)