Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8343">Nataša Jovanović</a>

Nataša Jovanović

Srpska napredna stranka

Obraćanja

Pa, znate šta, on je jednom poljoprivrednom proizvođaču rekao da je izašao iz štale, Marijanu Rističeviću, što je pohvalno da čovek ima odakle i da izađe i da ima svoje imanje i da uzgaja sve ono što ima na imanju. A, znate, ne može meni da dobacuje dok ja govorim, niste ga čuli. Na kraju, on meni ne sme to uopšte. Mi smo tu koaliciju uništili …
Pa, ja nastavljam.

Dakle, gospođo Gojković, i onda je nastala, vi to ne možete da vidite sa mesta predsedavajućeg, jedna atmosfera koja je kao zastrašujuća, pa se dogovaraju, pa Boško im daje neke instrukcije. Preporučila bih, zbog dostojanstva i građana Srbije, a i pre svega zbog atmosfera koja treba da bude u toku da mi raspravljamo o amandmanima na kojima smo veoma, veoma temeljno radili, da preporučimo Obradoviću da se on odavde direktno sad iz Skupštine uputi u Guču, odnosno u Lučane. Pošto je on ideološki sledbenik Dimitrija LJotića, odnosno hitlerovskih fašista, da ode u Guči i da građanima sela, gde su ljotićevci, Nemci izvršili zločine i streljali 186 meštana tih sela objasni …
… zašto je on njihov sledbenik i konkretno da ode u sva ova sela, u Gornji i Donji Dubac, u Luke, Osonicu, Lisu i u Negrišore i da objasni građanima kako to da je on nagovorio sve ove ovde zajedno iz njegove klike … (Isključen mikrofon.)
Evo, izašao je ovaj ljotićevac Boško Obradović. Ja sam se malopre javila, gospodine Marinkoviću, zato što javnost Srbije treba da zna o kakvom je čoveku reč i političkom profilu. Zaista, ta hipokrizija u njegovoj glavi je nešto što ne može niko normalan da prihvati, a naročito meštani Dragačeva čitavog, znači Guča i Lučana, gde se taj njegov prozapadnjački izdajnički savez kandidovao na predstojećim lokalnim izborima.

On je trebao Đilasu i njegovoj ekipi da objasni, pre nego što ih je ubedio da on tamo ima nekakvu podršku, da su ljotićevci, čiji je on sledbenik i u čiju ideologiju se zaklinje, izvršili najmonstruoznije zločine u dragačevskim selima. Ja ne mogu sada, gospodine Marinkoviću, jer nemam vremena po Poslovniku, javila sam se zbog povrede dostojanstva Skupštine, da pročitam sva imena nastradalih ljudi, ali ću vam reći da su ljotićevci, sa nemačkim okupatorima, dakle na njihov nalog, imali su svoje saradnike koji su išli od kuće do kuće, govorili ko i kada treba da se likvidira. Iako su četnici Draže Mihajlovića uključeni u tu borbu sredinom septembra 1943. godine uspeli da odbrane većinu stanovnika Dragačeva, ljotićevci i nemački fašisti su pobili i poklali na najmonstruozniji način mnoge ljude.

U Donjem Dublju, u Osaonici, u selu Lisa, u Negrošinu postoji jedna čitava ekspertiza tih zločina koja ima naziv dragačevski crni dani. Zaista je neverovatno da takav čovek pretenduje na bilo šta u mestu i u kraju odakle inače potiče, odakle sam na kraju krajeva i ja, i da može da se pojavi sa bilo kim od te svoje izdajničke klike, iz tog saveza i da poruči da će meštani Guče, Dragačeva, Lučana da žive bolje ako oni dođu na vlast.


Mogu da otimaju, da kradu, da pljačkaju, završavam, jer pre nego što su počeli da ubijaju ljude, ljotićevci i nemački fašisti su kao taoce od početka 1941. godine do 1944. godine upadali u Dragačevo, kao što sad upada Boško Obradović…

(Isključen mikrofon)
Dame i gospodo narodni poslanici, neophodno je da se promeni član zakona koji će omogućiti našim sunarodnicima iz Republike Srpske da im se u roku od šest meseci, onima koji to žele i koji su dali izjavu da priznaju državu Srbiju kao svoju maticu, izda državljanstvo Republike Srbije.

Već 50.000 Srba iz Republike Srpske podnelo je zahtev za državljanstvo Republike Srbije. Oni to nisu uradili ni iz kakvih pragmatičnih razloga, zato što već specijalni odnosi koje ima Republika Srbija sa Republikom Srpskom omogućava mladim ljudima da se ovde obrazuju, onima koji su u nekim godinama da se leče na našim kako VMA, tako i drugim zdravstvenim ustanovama. Ali, ovo je za njih veoma važno, zato što je to priznanje da se identifikuju sa svojom maticom, sa Srbijom koju neizmerno vole. Zato je neophodno da MUP Republike Srbije ovaj postupak skrati.

U ovom članu zakona za koji sam tražila izmenu nije definisan rok u kojem Ministarstvo odobrava i rešava pozitivno po zahtevu bilo kog Srbina iz Republike Srpske. Nekada se nerazumno dugo na to čeka, ne samo 50.000 njih koji su u proceduri, već i oni koji su dobili državljanstvo posle nekoliko godina, a nekima je to na kraju i neophodno ne samo zbog te identifikacije sa maticom Srbijom, već iz razloga što neke životne statuse rešavaju sa delom svoje porodice koja živi ovde, kao što su u pitanju, na kraju krajeva, i bračni statusi, roditelji i deca i mnogi drugi slučajevi koji zaista te ljude onemogućavaju da funkcionišu na način na koji oni to žele, a sve njihove oči i njihova srca su uprta u Srbiju i gledaju u Srbiju kao nešto najvrednije što je u njihovim srcima i gde iskreno pripadaju.

Morate da znate da su Srbi iz Republike Srpske, od stvaranja i početka tog jedinstvenog prostora koji je zaokružen stvaranjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kada su se objedinili na jednom prostoru Srbi pravoslavne, muslimanske i katoličke veroispovesti, dali veliki doprinos u razvoju zemlje i, na kraju krajeva, u poslednjim otadžbinskim ratovima za odbranu naših gradova i područja zapadno od Drine i ovo bi bilo neophodno. Zato vas molim da prihvatite ovaj predlog kako bi oni u roku od šest meseci dobili pozitivan odgovor i kako bi imali državljanstvo Republike Srbije.
Moram vama da se obratim, gospodine Mariću, uz svo uvažavanje gospođe Nele Kuburović, jer nije tu ministar, zato što želim da pokrenem jedno pitanje koje je veoma značajno.

Dakle, Srbija je imala Strategiju za zaštitu od požara od 2012. do 2017. godine. Pošto je taj period prošao, bio bi red da kao parlament dobijemo izveštaj o tome i da se uradi nova strategija. To govorim iz razloga što, ne daj bože, ali to je nešto što može da se desi u nekim delovima, a i građani Srbije treba da znaju da su rusko-srpski specijalci u Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu elitne jedinice obučene za gašenje požara. Zašto nisu angažovani u Grčkoj? Zbog toga što je bio veliki pritisak na grčku vladu od strane ovih neprijatelja Srbije iz NATO pakta i jednostavno to se nije desilo.

Imali smo situaciju, gospodine Mariću, da je Rasim LJajić potpredsednik Vlade Republike Srbije u subotu uveče rekao da ako on i Sulejman Ugljanin ne pobede, znači lista Ugljaninova „Samoopređeljenje“ i LJajićeva lista „Vakat je“ goriće, kako je rekao, Novi Pazar. Dakle, da ne bi došlo do te situacije, recite mi sada molim vas, tu je ministar Nela Kuburović… Gospođo Kuburović, 2006. godine 8. novembra na Mitrovdan, evo sutra je Mitrovdan, pre 12 godina, usvojili smo Ustav. Odmah posle tog usvajanja Ugljanin je ušao u Vladu Republike Srbije. On se zakleo da će poštovati Ustav Republike Srbije. Bio je rame uz rame u Vladi sa Rasimom LJajićem. NJih dvojica sada, pustite te LJajićeve priče – Ugljanin priča ovo ili ono. To su veoma opasne stvari i, takve izjave, to nije nešto metaforično rečeno. To su ozbiljne pretnje koje treba da se sankcionišu i da se Rasim LJajić izbaci iz Vlade Republike Srbije.
Gospodine Marinkoviću, zaista uz uvažavanje gospođe Kuburović koja je prisutna kao ministar pravde, ovde razgovaramo o zakonu koji nije njen resor. Ja imam utisak, nema tu i vaših kolega iz vladajućih struktura, da vi samo čekate kad će da iscuri onih deset sati, član 158. ja se izvinjavam, predviđen za raspravu po amandmanima. I na šta to onda liči? Sad građani Srbije koji su počeli da gladuju posle ove pauze koji ste vi odredili, pa rekli ste hajde i da častimo Skupštinu valjda da se i naš kolega odmori jer je stajao 92 minuta držeći Poslovnik.

Dakle, vi sad hoćete da predstavite kako je ovde sve šareno i lepo u jednom danu koji je zaista politički turbulentan. Ako ovo što govori koleginica Radeta kao ovlašćeni predstavnik i svi mi poslanici SRS, za vas nije i za vas je Vlada Republike Srbije dovoljan signal da preduzmete nešto. Naravno, vi Marinkoviću nećete ništa dok ste u ovoj Rasimovoj partiji. Čujem da hoćete da je preuzmete, pa sad eto držite tu neku distancu kao fini ste, itd. ali, oni moraju da nam daju odgovore, ali uključite molim vas, ima te svi ispred sebe pogotovo vi telefone, pogledajte aplikacije vodeće medije.

Osnovno pitanje u Srbiji danas je da li ćete Rasima LJajića još uvek predsednika vaše stranke dok mu je vi ne uzmete, ostaviti u Vladi Republike Srbije, kao potpredsednika i ministra ako on i njegova „Vakat je“ lista za Bošnjačko nacionalno vjeće napravi koaliciju sa listom „Samoopređeljenje“ Sulejmana Ugljanina.

Još jedno pitanje, sad opet, evo vi ste tu gospođo ministar, molim vas kako je u državi Srbiji moguće …

(Borisav Kovačević: Aman, dosta više.)
Javljam se po članu 27. u članu 32. gospodine Marinkoviću.

Kao narodni poslanik Republike Srbije. Imam pravo da dobijem od vas koji ste trenutno na mestu predsedavajućeg odgovore na pitanja koji se tiču našeg rada i mojih obaveza i dužnosti kao narodnog poslanika.

Postavljam vam pitanje na koje znam odgovor. Dakle, i građani Srbije znaju da li je u ponedeljak radni dan u Srbiji? Nije, je li tako. Nije iz razloga što je 11. novembar državni praznik u Republici Srbiji, Dan primirja u Prvom svetskom ratu. I sad recite vi mi kao Vladimir Marinković, koji je narodni poslanik, nosite na reveru „Natalijinu Ramondu“ koja je simbol primirja i stradanja srpskih heroja, naših predaka u Prvom svetskom ratu. Dakle, ne zna se broj žrtava koliko smo izgubili i saveznici su nam odali mnogobrojna priznanja da zaustavimo nemačkog okupatora, ne samo ovde nego na čitavom Balkanu.

Da li je vama normalno da u Srbiji u kojoj se za koji dan, sutra se proslavlja Mitrovdan, a Dan primirja u Prvom svetskom ratu za nekoliko dana, postoji političar koji nije sankcionisan, sa kojim ćete vi, dakle, Vladimir Marinković, da pravite koaliciju, a to je Sulejman Ugljanin koji govori da smo mi, moram zaista zbog građana Srbije da pročitam tu izjavu od prekjuče, - zadovoljan sam što ćemo sada više političkih opcija, da delimo odgovornosti što ćemo zajedno pobediti tu neman, fašističku tvorevinu srpsku državu Srbiju.

Kako možete da ćutite na sve ovo i da budete takvi licemeri, a da proslavljate praznik kojim zaista treba da budemo ponosni na sve srpske heroje i na Vojvodu Bojovića i na Vojvodu Stepu Stapanovića i na sve one koji su nas oslobodili i koji su dali valjda svima vama putokaz kako treba da se ponašate u 2018. godini.

A vi, šta vas briga, Sulja vam je dobar i vi ostajete u Vladi.
Hvala.

Ovaj član 4. govori o načelu integrisanog delovanja i međusektorske saradnje kada je u pitanju, gospođo Kuburović, neka vanredna situacija. Otišao je sada gospodin Marić, a i on nema pravo po Poslovniku da odgovara.

Objasnite mi, molim vas, kako je u slučajevima tamo gde je Sulejman Ugljanin, koji ne priznaje državu Srbiju, koji ne priznaje premijera Srbije, koji kaže da smo mi fašistička zemlja, moguće da Sektor za vanredne situacije deluje ako on podigne neki novi ustanak ili narod na pobunu? Naravno, niko od države nije jači, ali vi to ne demonstrirate ni danas, niti ste uradili juče, a ne verujem da ćete i sutra i prekosutra. Pa šta, računate, zaboraviće se, pričali su ovi radikali par dana.

Verujte da nećemo prestati, dok nam ministar policije ne kaže da li se sastao sa direktorom policije gospodinom Rebićem, kakva su mu operativna saznanja o delovanju narko-kartela i ulozi Rasima LJajića na području Pazara, dok nam ne kažete da li ćete ostaviti Rasima LJajića u koalicionoj vladi kao potpredsednika i ministra iako napravi koaliciju sa ovim bolesnikom Ugljaninom. Zaista ne znam kako vi očekujete da se sednica odvija u nekom drugačijem maniru i tonu i da još vi nama pričate – vi ne govorite o temi dnevnog reda. Pogledajte malo, gospodine Marinkoviću, Predlog zakona i šta piše.

Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Nije još uvek vanredna situacija, vi ste mlad čovek, ali ne baš ni toliko mlad, znate, neki su kao malo vode na dlanu, nije smešno, dame i gospodo narodni poslanici, držali Rugovu i dokle nas je to dovelo. Malopre gledam, smejete se, sve vam je smešno. Čovek koji je bio general policije, a kasnije i ministar, Petar Jojić, znači čovek sa velikim iskustvom…

Ti što govoriš: „vreme“, bolje ti je da ćutiš, ti si svoje vreme potrošila.
Gospodine Marinkoviću, uputila bih vas, a ne znam da li ste ikada bili kod gospođe Radmile Stojanović u biblioteku Narodne skupštine Republike Srbije. Kao poslanik imate pravo da odete, izvolite pa pogledajte stenografske beleške od modernog srpskog paralmentarizma, dakle, od uspostavljanja srpske državnosti, od 1835. godine od prve Skupštine koja je konstituisana u mom rodnom Kragujevcu, da li je ikada u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a evo tu je i gospodin Martinović, kao čovek koji dobro poznaje istoriju srpske državnosti i srpskog parlamentarizma da vas malo poduči, neko uveo spisak zabranjenih reči? Da li ima spisak, gospodine Martinoviću zabranjenih reči? Ima, u Knesetu, znam da ste vi blizak jevrejskom tamo lobiju, stalno posećujete i ambasadu, to je vaša stvar, putujete tamo. To tamo ima, ali dok se to ne izglasa u Republici Srbiji, vi gospodine Marinkoviću ne možete da kažnjavate narodne poslanike zbog reči koje su izgovorene.

Sada, da ja imam vremena, ali opet vas upućujem u skupštinsku biblioteku, da se malo podučite, pa da vidite da su narodni poslanici govorili – bitango, lopužo, ovakav, onakav. Ko je mogao za to da snosi bilo kakvu odgovornost. Pa, ko ste vi da pravite cenzuru u glavi Ružice Nikolić? El vas zbog toga ona treba da posmatra, pošto je gospođa Nikolić defektolog po struci, da vas posmatra sa pozicije defektologa. Stvarno, gospodine Marinkoviću.
Gospodine ministre, u poslednjih nekoliko godina, zbog postojanja rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, ta cela situacija i to što niste dodelili diplomatski status ruskim humanitarcima i specijalcima, je dovela do toga da je Niš postao poprište geopolitičkog, kako to diplomate kažu, obaranje ruku istoka i zapada.

Samim tim, Srbija je ponovo u unakrsnoj vatri između, sa jedne strane prijateljske i bratske Ruske Federacije i sa druge strane, zlikovaca iz NATO pakta, koji svuda i na svakom mestu spočitavaju Srbiji svaku aktivnosti i svaku saradnju u bilo kom obliku sa Ruskom Federacijom.

Sada se postavlja pitanje – zbog čega Srbija odbija bratsku i prijateljsku ruku Rusije? Naravno, ne u pravom smislu reči, jer taj centar postoji i koliko nas Rusija ceni i predsednik Putin, dovoljan je signal taj što je prošle godine na čelo tog centra došao proslavljeni specijalac iz Rusije, Viktor Guljevič, koji je bio na Bajkalu, koji je poznat svuda u svetu, kao čovek koji iz nemogućih uslova, to zna gospodin Marić, spašava ljude i operacijama koje samo Rusi umeju na takav način da izvedu.

Gospodine ministre, ovde se zaista situacija komplikuje i vi morate kao ministar da objasnite svim narodnim poslanicima da nije svrha centra i danas u čitavom svetu, da takve operacije se ne rade samo u svrhu poplava, požara, već i mogućih terorističkih pretnji, pretnji koje mogu da izazovu nemire u našem društvu, a šta ćete veću pretnju od izjave Rasima LJajića, da će da gori Novi Pazar ako ne pobedi njegova i Suljina koalicija i Ugljaninove izjave, koji je u koaliciji sa vama, gospodine Marinkoviću.

Pratim vas i juče i danas, pokušavate da se operete od Sulje - nemamo sa njim ništa. Kako nemate? Potpisali ste koalicioni sporazum. Ovaj Bačevac, koji je do malopre ovde pričao koje kakve gluposti je lično u ime liste „Za evropsku Srbiju“, jer ste ga vi gospodo iz SNS uveli na tu listu, izjavio da je to normalno i da će doprineti pomirenju.

Da li je pomirenje to, gospodine ministre, što Sulejman Ugljanin proziva sve Srbe u Raškoj oblasti, i kaže da su oni, ja moram to da citiram, to je zastrašujuće: „fašistički pioni, svi Srbi koji rade u institucijama države Srbije u Raškoj oblasti“.

Znači, to su i Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva i Ignjat Raketić, predsednik opštine Raška i Nebojša Simović, načelnik raškog upravnog okruga i Gradimir Nedeljković, član Veća u Novom Pazaru i Tihomir Ratković iz SNS, takođe koji je član Veća u Novom Pazaru, koji kaže Ugljanin, vaš koalicioni partner, vaš i Rasima LJajića, da su spremni sve da urade na mig Rusije i da su oni u osnovi četnici.

To što su u osnovi četnici, ako jesu svaka im čast, a to da vi treba konačno, gospodine ministre, da preduzmete kao ministar policije, pa eto razgovarajte sa Rebićem, vašim direktorom, sve što se tiče vaših sa terena operativnih saznanja za sve ono što iznosimo danima i za ulogu Rasima LJajića, na čelu ozbiljnih ljudi sa ozbiljnim kapitalom.

Javiće se sad ovaj Mijatović, Pera, Mika, ne znam ko sve iz te njihove poslaničke grupe i reći će – kakve to ima veze, pa on nije ni jednu kokošku nigde uzeo? Znate, mi nismo deca i nismo naivni. Sada je gospođa Obradović, predsednik tog odbora. Ja sam zamenik jednog člana, tj. Momčila Mandića. Skupštinski odbor dobija veoma poverljive podatke. O akciji „Geto“ smo pričali. Vi kažete, gospodine ministre, svi ti ljudi koji su procesuirani, niko nije pomenuo njegovo ime. U čijim rukama je i dalje, nažalost, najvećim delom koliko gospođo Radeta, 80% tužilaštvo i pravosuđe, u rukama žutih koji su ih dovodili i koji čuvaju i drže njega kao vodu na dlanu toliko godina?
Gospodine ministre, Centar za vanredne situacije i Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu je zaista mesto gde treba da fokusiramo sva pitanja vezana za ovu tačku i za temu ovog zakona. Zbog čega? Pa, zbog činjenice da će u budućnosti, nažalost, i zbog klimatskih promena i svih izazova koje će imati čitava planeta pred nama, mogućih i terorističkih aktivnosti i svega onoga čime može da se ugrozi život i zdravlje ljudi na prostoru Srbije, pa i u našem okruženju, taj centar je jedini osposobljen da na pravi način, visoko profesionalno deluje u takvim situacijama. Da je to tako, pokazuje činjenica od ljudi koji su eksperti za ovu oblast, jer ovi neprijatelji iz NATO pakta, kojima je ovaj centar trn u oku, imaju kao pandan Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu nekakav Evroatlantski centar za odgovor za vanredne situacije.

Pa, znate oni su zaista u odnosu na Ruse i na nas smešni po tom pitanju i da na svaki način pokušavaju i da ucenjuju i da vrše pritisak i na vas i na čitavu Vladu Srbije, to je jasno iz svih poruka koje stižu od ovog Skota, američkog ambasadora koji je ovde omiljen među pojedinim kolegama, da pogledam sada na ovu Rasimovu stranu, koji jasno i nedvosmisleno kažu, kao i visoki predstavnik američke administracije koji je bio u poseti Srbiji Brajan Hojt Ji, da nije normalno da se ruskim humanitarcima dodeli diplomatski status.

To nije sada pitanje, vi kažete rešiće Vučić i Putin između sebe, to je jedno pitanje za budućnost Srbije, geostrateško pitanje za Srbiju kao žilu kucavicu na Balkanu, za pitanje opstanka KiM, jer njihova fobija je tih zlikovaca iz NATO pakta, upravo taj Rusko-srpski humanitarni centar, jer kako oni kažu, evo jedan novinar „Politike“ je zvao pre godinu dana upravo ovog Skota da ga pita – pa blizu je KiM a oni tamo imaju ne znam koliko svojih NATO snaga i koliko amerikanci svojih vojnika, pa šta će dalje da se dešava?

To im smeta gospodine Stefanoviću i dok se mi ovde sa nekim formalnim tekstom zakona, uslovno rečeno zamajavamo, oni sa druge strane sprečavaju nas da uradimo jedinu pravu stvar, a pritiscima koje konstantno sprovode preko svog vazala EU, ucenjuju vas, Vladu Republike Srbije, predsednika Republike Srbije da ne sme da uradi ono, odnosno ne smete da uradite ono što je jedino ispravno i time bismo u budućnosti mnogo pomogli našem narodu sa mnogo većom opremom, sa mnogo većim brojem pripadnika vrhunskih specijalaca, a to je da se opredelite na koju ćete stranu, a treba da se opredelite, poslednji je čas, poslednji je trenutak za saradnju u svakom smislu vojnu, bezbednosnu, političku, sa Ruskom Federacijom.
Gospodine Arsiću, ne mogu formalno-pravno da osporim što se našao ovaj amandman u skupštinskoj proceduri. Ne znam da li ste obratili pažnju gospodine ministre i tražim da i vi takođe reagujete, jer ova družina zapadnjačka, koja prodaje i izdaje Srbiju po nalogu njihovih zapadnih mentora, nije tu, verovatno su sve uči uprte u tog Zelenovića i šta on sada priča po Savetu Evrope.

Moram da vama kažem, evo, tu je i koleginica Radeta, mi smo šest ili sedam godina bile poslanici u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Svako ko tamo dođe i povede sa sobom neku grupu ljudi i ima mogućnost da blati svoju državu, budite sigurni da to radi po instrukcijama nekoga ko stoji iza njega i vi vrlo dobro znate da u ovom slučaju na jasni signal pojedinih zapadnih zemalja i mentora i Zelenovića i Đilasa, Jeremića i ostalih, se to radi u cilju destabilizacije Srbije.

Ovaj njihov amandman, kolega Arsiću, zato se javljam po članu 107. na najgrublji način vređa dostojanstvo ove države. Zato što oni, najpre brisanjem ovog stava 2. ne daju mogućnost da svako ima pravo na zaštitu od posledica katastrofe, a drugo uvode jedan veoma opasan termin.

Oni traže da se posle reči „lokalnih“ doda i reč „regionalnih“. Šta to zapravo znači? Pa, to se uklapa odlično u ovu priču Sulejmana Ugljanina i njegovog koalicionog partnera, još uvek vašeg partnera u Vladi, Rasima LJajića, da Sandžak treba da dobije svoju državu, što Ugljanin zagovara, i podsetiću vas, kolege poslanici SNS, i vas ministre Stefanoviću, da su to veoma ozbiljne i opasne izjave. On je rekao kada bi Sandžak, koji je Srbija okupirala 912. godine bila država priznala bi sutra Kosovo.

Zato bih vas zamolila, gospodine Stefanoviću, jer vi imate mogućnost i vremena po ovom amandmanu, a kažem opet ovih koji su takođe i sa LJajićem i sa Ugljaninom u koalicijama raznim od 2000. godine, nisu prisutni u sali, da nam protumačite ovaj amandman i ovo njihovo insistiranje na nekoj regionalnosti, jer to je veoma, veoma ozbiljno i opasno za Srbiju.
Hvala, gospođo predsednice.

Gospodine ministre, gospodine Mariću, ovaj zakon ne bi trebao da bude samo u funkciji uređenja Sektora za vanredne situacije u okviru MUP-a Republike Srbije, već treba da ima jedan edukativni, složićete sa karakterom. To govorim iz razloga što je grupa eminentnih profesora sa Fakulteta bezbednosti u Beogradu uradilo jednu studiju 2017. godine, gde je obuhvaćeno 2.400 i nešto ispitanika sa područja lokalnih samouprava u Srbiji i samo 24,4% njih je reklo da je spremno da reaguje u slučaju da se neka vanredna situacija desi.

Sad, vreme je kratko, govorićemo o konkretnim slučajevima i situacijama koje su zadesile Srbiju. Najveća katastrofa je poplava, šljama i mulja u liku i delu DOS-a 2000. godine, 5. oktobra. To je valjda svim jasno. Veća katastrofa Srbiju nije mogla da zadesi.

Kada su u pitanju ove prirodne katastrofe, neverovatan je slučaj da se ne vrši edukacija lokalnog stanovništva na taj način, počev od dece u osnovnoj školi, pa do najstarijih naših sugrađana, jer znate nešto što ne može da se spreči na to mora da se adekvatno reaguje.

I, zato smo mi za to, da se ugledamo na Ruse i na njihov način rada, kada je u pitanju edukacija i omladine i svih stanovnika te države, jer ona je pre svega, danas je vanredna situacija i svaki vid terorističkog, ne daj bože akta. Da li je tako? Počev od raznih prirodnih katastrofa, jer ta klasifikacija vanrednih situacija i katastrofa koje mogu da zadese Srbiju, zaista je jedan širok dijapazon.

Ali, ovo nije trebalo da bude samo zakon. Dakle, u toj funkciji već da ima edukativni karakter kako bi se ljudi upoznali i kako bi mogli adekvatno da reaguju. U ostalom koliko mi treba da budemo ozbiljni u svemu tome pokazaćete ako momentalno preduzmete sve aktivnosti da dodelite diplomatski status Rusko humanitarnom centru u Nišu, zato što je to veoma važno i zato što njihovo saznanje može da pomogne nama u prevenciji i u delovanju kada do toga dođe.