Gospođo ministar, ovaj amandman se odnosi na deklaraciju koja će da stoji prilikom proizvodnje građevinskog materijala u Srbiji. Mi ne sumnjamo da će naši proizvođači apsolutno ispravno kao i do sada da vrše deklarisanje toga šta je sastav.
Znate, postavlja se pitanje i pokrenuli smo tu temu juče, a šta je ono što se uvozi u Srbiju, jer baš nije apsolutno ispravno da to što se nalazi na deklaracijama raznih proizvoda građevinskog materijala koji dolazi iz zemalja EU je autentično i na srpskom tržištu.
Ja ne mogu da zamislim da čuvena preduzeća u Srbiji, poput aranđelovačkih, juče smo pominjali „Bekament“, tu imamo i „Šumadiju granit“, pa imamo proizvodnju studeničkog kamena koji je čuven svuda u svetu, da će ti ljudi da se bave nekim falsifikatom.
Ovaj zakon je jedna knjiška verzija propisa kako to treba da se uredi, da bi mogao da se nađe na tržištu.
Postavlja se pitanje šta je vaše ministarstvo, šta je Vlada Srbije uradila da tim kompanijama iz Srbije omogući da se one nađu na evropskom tržištu? Nije tajna da ta preduzeća, a mnoga od njih su jedva preživela opstanak. Ona mikro preduzeća koja ste vi takođe pominjali su nikla iz nekih porodičnih firmi iz određenih kreditnih linija.
Zašto Vlada Republike Srbije, garancijski fond ove zemlje, a mi nemamo srpsku razvojnu banku kao što ona postoji u Kini, u Rusiji, ne pomognu da jedan zamah se da srpskom građevinarstvu, jer ovako mi dolazimo u situaciju da će to da bude puko preživljavanje, postojaće određeni investicioni projekti koje rade, evo sada je to u redu kada su u pitanju kineske, ruske, azerbejdžanske kompanije. Mi smo apsolutno protiv dolaska „Behtela“ koji će da koristi bilo koji materijal i da izgrađuje ovu deonicu o kojoj je bilo reči, jer to je direktni lobi američke ambasade u korelaciji sa vama lično i ministarstvom, ali se postavlja pitanje kako ove firme i ko će njima to da omogući, jer lepo da se kaže – odlično vi ćete da poslujete po evropskim standardima, ali kako da se nađete na tim tržištima.
Ne bih da pravim opet reklamu onim firmama koje sam pominjala, jer dolazim sa područja Šumadije, ali budite sigurni, jer poznajem i lično te ljude da su sami sebi omogućili prolaz na ta tržišta, slobodna konkurencija, reći ćete, slobodan prolaz, sve je to tačno, ali šta ćemo i kako ćemo da osokolimo nekoga ko to treba da radi u budućnosti i da povratimo one izgubljene firme koje su nekada bile prepoznatljive.
Drugo što hoću da postavim kao pitanje, kada govorim o ovom, a pitanje je da li ćemo do kraja više imati i vremena da se javljamo je tzv. građevinski otpad.
Procena stručnjaka je, a bila je jedna konferencija prošle godine da Srbija gubi oko 500 miliona evra na građevinskom otpadu. Ta oblast uopšte kod nas nije uređena i to je jedan resurs koji je možda manje poznat bilo kome, a sa druge strane, ovde ima i kolega koji su iz lekarske struke, a nestručno i bilo kakvo recikliranje građevinskog otpada dovodi do pojačane brige za zdravlje naših stanovnika, bez obzira u kom gradu da se nalaze.
To su sve pitanja na koja biste trebali da imate urgentni odgovor kroz jasne zakone, kroz potencijale koje može da ima svako od tih privrednika. Lako je da se, ja sam zaista pogledala kao i sve kolege poslanici iz SRS, naročito kada smo pisali amandmane, ovde piše i zato mi naglašavamo, srpska deklaracija, srpski proizvod, jel hoćemo da to bude autentično naše? Sve zemlje oko nas su donele takav zakon koji je unificiran i koji je u saglasnosti sa zahtevima EU.