Napravila je uvod koleginica Radeta, vezano za neuplaćeni radni staž i otišao je ovaj kome je otac kupio auto i hvali se time. Mislim na ovog Balšu nesrećnog Božovića. Trideset pet godina ima. Šta je taj radio i šta je zaradio kada je dočekao da mu tata penzioner kupi auto u 35. godini? Nije radio ništa, naravno, osim što je radio za interese onih koji ne žele dobro Srbiji.

Isto tako, vaš prvi osnivač i predsednik, pošto neki od vas dobacuju, Tomislav Nikolić, nažalost i bivši predsednik Srbije, nije činio ništa za pojedine radnike u Srbiji, konkretno za radnike u Paraćinskoj staklari, jer je upravo taj bugarski tajkun Cvetan Vasilev, koji je ortak u poslu sa Nikolićem i glavni sponzor Fondacije Dragice Nikolić, ostavio takođe ljude, koji su radili u najpoznatijoj fabricci stakla na Balkanu, možda i u Evropi još od kraja XIX veka, bez povezanog radnog staža.

Gospodine ministre, vi ste za neke od tih radnika to uradili. Moje konkretno pitanje je – šta će da urade radnici koji su morali posle takvog lopovluka, kao što je ovaj Nikolićev tajkun, kao što su svi ostali tajkuni i oni koji su kupili bud zašto preduzeća posle dolaska ovih dosovaca na vlast, šta će da rade sad ovi radnici koji su tužili državu, jer u tom trenutku ta vlast DS nije njima obećala da će da im to uradi i poveže staž? Oni bi sad trebali da povuku tužbe, a veliki su troškovi, da li je tako, i vi to znate, verovatno su dolazili kod vas da plate za to što su tužili državu. Kako ćete to da rešiti, jer je u pitanju, po informacijama koje mi imamo, više od 150.000 ljudi?

Gospodine Arsiću, javljam se po članu 27. Poslovnika. Bili ste u obavezi i pre 15 minuta i sada kada je govorio Vladimir Orlić da nas obavestite po kom osnovu on govori.

Ovde sedi živ i zdrav predsednik poslaničke grupe gospodin Martinović, ovlašćeni poslanik SNS je Aleksandra Tomić i tu potrebu da gomilu reči od kojih, apsolutno, da pitate njihove poslanike, da pitate građane Srbije, da ponove deo onoga što je izgovorio Vladimir Orlić, teško. Jer, je to gomila nekih reči, podataka, neke lične sujete, simpatija, antipatija. I vi to sve dozvoljavate i dragoceno vreme koje očekuju penzioneri u ovoj raspravi, da im objasnite na koji način ste došli do ovog modela, gospodine ministre, da se obračunavaju buduće penzije, u stvari, to i nije model, to je neko ad hok rešenje, koje danas jeste, sutra nije, a vi sve posmatrate ili ćutite ili ne smete da kažete kolegi Orliću da on na to nema pravo.

Ako troši vreme po amandmanu kolege Ševarlića na ono što je on izlagao, to mogu da prihvatim, ali malopre, kada je govorila gospođa Radeta, koja je dala jasne argumente za sve ono što zastupa SRS i sada, kad se javlja ničim izazvan kao neko ko ne predstavlja sada u ovom trenutku po Poslovniku apsolutno nikoga, nemate odgovor na to pitanje ili imate, a niste nas obavestili.

Da, želim, jer ovo je flagrantno kršenje Poslovnika, jer Martinović nije vazduh. Evo, sedi ovde preko puta mene, smeška se i verovatno i da se i ne slaže sa možda nekim stavovima Orlića, pa to sad nemo posmatra.

Nemoguće je da, nisu oni Lolek i Bolek, znate, jer jedan je jedno, drugi je drugo. Ovaj je zamenik šefa poslaničke grupe, pa u skladu sa tim ne može da govori iako to žarko želi i nešto ga tera na to da iznosi gomilu nekih ovde podataka koje ne znače ništa i koje niko ne može da reprodukuje u svojoj glavi, to može Martinović kada je prisutan u sali. Jedino da natera Martinovića da izađe, što verujem da kolega Martinović u ovom trenutku neće, tako da Orlić ne može da dobije reč i vi ste prekršili Poslovnik.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Ustav Republike Srbije definiše 18 prava građana Srbije i među njima kao jedno od osnovnih stečenih prava je penzija.

Baš iz tog razloga podneli smo i ovaj amandman koji ja sada obrazlažem, da se na sveobuhvatan način uredi ova oblast.

Kada ste preuzeli vlast vi iz SNS, za ministra finansija ste doveli lobistu MMF-a, sada već bivšeg ministra Dušana Vujovića, koji je te 2014. godine rekao da će nekakvim revolucionarnim rešenjem konačno da se uredi ova oblast i zato mi tražimo da se definiše čitava oblast. Ne mogu penzioneri koji imaju, po Ustavu Republike Srbije, stečeno pravo penzije da budu zavisni od toga da li će ministar za ova pitanja da bude, što se tiče finansija Siniša Mali, a bio je Vujović, pre toga onaj fantom finansijski Lazar Krstić, ili ćete vi to sada da radite, gospodine Đorđeviću.

Penzije moraju da budu zaista prava i ekonomska i socijalna kategorija u društvu koje je pretrpelo pljačku od strane „žutog preduzeća“, privatizaciju gde su ljudi ostali tek pred odlazak u penziju bez posla i dan danas taj vakuum traje i na desetine, da ne kažem možda čak i stotine hiljada ljudi u Srbiji ne zna kako će da ostvari to svoje pravo. Sada onima koji su to svoje pravo ostvarili, vi ovim novotarijama, kao što je rekla koleginica Radeta, niste imali apsolutno nikakvo pravo nijedan član onda da menjate, želite da uskratite ono što su oni mukotrpnim radom i što im je Ustav garantovao stekli.

Tražili smo brisanje ovog člana, gospodine ministre, zato što smatramo da celokupno rešenje o načinu usklađivanja penzija nije dobro i ja bih rekla da je ovo ad hok zakon koji stvara ogromnu dozu nesigurnosti kod penzionera.

Od ne samo političke volje, nego aktuelnog ekonomskog trenutka zavisiće visina penzija u budućnosti, i to nije dobro, a koliko je licemerno sa druge strane pokazuje činjenica da ovakav indeks povećanja nije u skladu sa onim čime se vi hvalite. Ako svakoga dana čujemo od Aleksandra Vučića, od Ane Brnabić, od vas, od novog ministra finansija, od narodnih poslanika SNS, kako imamo veliki progres u društvu, rast BDP, otvaranje novih radnih mesta, odlično punjenje državnog budžeta. Kako je onda moguće da u tom odnosu ne učestvuju penzioneri u svemu tome. Zar to nije nepravedno prema penzionerima?

Znači, kada je bilo teško, e, hajde sada ćemo da se oslonimo na vas, uzećemo vam taj deo, što je nepovratno, a sada kada su navodno takvi rezultati, vi pribegavate tome da samo u onom trenutku koliko vi to hoćete, povećavate penzije, a ne na način na koji će to u budućnosti da garantuje. Kad se promeni Vlada, da li su to cene troškova na malo, da li je to rast prosečnih zarada, jednostavno morate da poslušate ono što vam govorimo od početka.

Nemoguće je, gospodine ministre, da mi imamo pravedno društvo, a da najviša penzija bude 7,5 puta veća od najniže. Vi govorite o proseku, i malopre ste rekli to je 211 evra, i nemam sada vremena da vam pravim digresiju koliko je šta koštalo, da počnem od osnovni životnih namirnica, preko lekova, pre nekoliko godina i sada, ali pođite od toga da mnogi ljudi u Srbiji primaju tek 14.300 dinara, a ne 211 evra. Šta ćemo onda da ponudimo tim građanima kao rešenje? U aktuelnom trenutku ima para, pa daćemo vam na kašičicu, a za budućnost, niko ništa da im obeća.

U poslednjem trenutku je izgovorio Arsić prezime kolege Šarovića, a sve vreme govorio o amandmanu koji sam ja podnela u ime poslaničke SRS, namerno izbegavajući da time dobijem repliku, onda moram da se javim zbog povrede Poslovnika, najpre zbog činjenice da ga nisu upozorili kada je otišao sa mesta predsedavajućeg da se javi i po kom osnovu se javlja.

A kada je već govorio o amandmanu koji je u toku, mogu slobodno da kažem da ja nisam protiv toga, kao ni jedan poslanik SRS, što to ne bi sprečio da mi ovde imamo jednu široku debatu, da nemamo ovakva ograničenja i da možemo da razmenjujemo argumente, ali pošto je očigledno da to nije bila namera kolege Arsića, da mi razmenjujemo argumente, već da on isključivo govori nešto u šta želi da ubedi građane Srbije, a nedovoljnom argumentacijom, moram da vam kažem, dame i gospodo narodni poslanici, da je sve ovo što je on rekao je u jednom delu istina, kada se govori o tome da su oni preuzeli odgovornost 2014. godine, vi iz SNS i nova vlast posle odlaska ovog pljačkaškog žutog preduzeća.

Sada je 2018. godina, pa zar se vi svi ne hvalite time da imate fantastično punjenje budžeta, rast privrede, pa dajte onda u skladu sa tim obezbedite penzionerima penzije. Ovako, vi sada, kao i malopre druga koleginica, hoćete da manipulišete uvek aktuelnim trenutkom, pa za godinu i po dana parlamentarni izbori, evo, tada možemo, finansijski smo u mogućnosti, daćemo vam nešto na kašičicu. To nije dobar model.

Srpska radikalna stranka, obraćamo se penzionerima Srbije, zahteva da vlada realan model koji će da garantuje da će oni živeti životom dostojnog čoveka i imaju povećanje penzija u budućnosti.

Kolega Arsiću, ja poštujem vaše diplomatske aktivnosti kao potpredsednika Narodne skupštine, ali da biste razumeli i da ne misle kolege i građani Srbije da ja želim nešto da zloupotrebim, što nikada ne radi ni jedan poslanik SRS.

Kada je u pitanju diskusija, moram da koristim član 107. i član 27. da bih vama lično objasnila neke stvari pošto niste bili zbog vaših drugih službenih obaveza na sednici.

Eto, gospodine Arsiću, da sam ja u pravu što se javljam po Poslovniku je i činjenica da nešto moramo kao Narodna skupština da rastumačimo, da se ne bi vređalo dostojanstvo Skupštine, a to je da ovaj zakon ima saglasnost naše tradicionalne SPC, kao i svih drugih tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji ali pod određenim uslovima. Taj uslov je da se i život primaoca i život onoga ko donira organ ne ugrožava na bilo koji način. Crkva ne može da se bavi medicinskom strukom. Crkva je ta koja će uvek da kaže da je milosrđe, dobročiniteljstvo, humanost na delu nešto što čovek, kao bogoliko biće, treba u svakom trenutku da ima na umu i svako sa svešću o tome da pomaže bližnjemu svome, čini dobro delo.

Međutim, postavlja se pitanje, gospodine Arsiću, ako ste se i vi sada zainteresovali za ovu temu, pa ni vi ne možete da date odgovor na to pitanje kada nije dala baš do kraja medicinska struka, a nije ni jedna tradicionalna verska zajednica, a koji je to trenutak kada nastupa potpuna smrt čoveka? Naša crkva, pošto se danas presađuje srce i pomaže se mnogim ljudima kojima je život ugrožen, isključivo izričito zabranjuje da se to radi sa živog čoveka, već samo onog trenutka kada se život završio, a mi se upravo zbog toga bojimo da se takva situacija ne zloupotrebljava, jer ovaj zakon daje tu mogućnost.

Naš poznati hirurg, prof. dr Dušan Šćepanović, kome je i samom transplantirano srce 2006. godine, upozorio vas je pre nekoliko meseci, kada je ovaj zakon bio u formi predloga i došao pred Narodnu skupštinu, da morate da imate u vidu to da građani Srbije treba da znaju izričito šta je pretpostavljena saglasnost, a to znači da nema izričitog odbijanja da neko neće da donira svoj organ. Sada, kako ćete vi, pošto usvojite ovaj zakon, da dođete do situacije da svim građanima, punoletnim građanima Srbije objasnite šta to zapravo znači i kako se i na koji način krše njihova ljudska prava i zbog čega oni, koji uopšte ne žele o tome da razmišljaju, moraju sada po ovom zakonu da razmišljaju i da se javljaju Nacionalnom registru i da izričito, kao što reče prof. dr Šćepanović, kažu da to ne žele, ako ne žele. Zašto ste pribegli tome, to vas pitamo mi srpski radikali, da primenite najgore zakonsko rešenje kada je u pitanju doniranje organa koje postoji bilo gde u svetu?

Na ovako osetljivom pitanju treba da padne ministar zdravlja, pored svih ostalih afera koje je imao, zbog toga što je zakon neustavan i krši se čl. 23. i 25. Ustava Republike Srbije zbog činjenice da rušenjem i atakom na fizički integritet svakog pojedinca u ovoj zemlji, koji neće moći da se odbrani od toga, kao ni članovi njihovih porodica, jer su ljudi neupućeni, vi dovodite u sumnju vaše dobre namere prilikom donošenja ovakvog zakona.

Da li ćete sada, to vas pitam, gospodine Arsiću, vi kao potpredsednik Skupštine, svi vi pojedinačno, jer nije dovoljno dva ili tri dana skupštinske rasprave, da se pojavljujete na medijima i da ovo zagovarate i objašnjavate ljudima šta to zapravo znači? Naravno da nećete, a građani o tome neće imati pojma.

Građani Srbije treba da znaju da ih je Zlatibor Lončar, ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije obmanuo. On je rekao da je ovaj zakon pojednostavljeni pristanak za doniranje organa. To jednostavno nije tačno, jer u ovom zakonu građani Srbije treba da znate da vašeg pristanka nema.

Pretpostavlja Zlatibor Lončar i oni koji su pisali ovaj zakon da ima vašeg pristanka. Vi koji ste evrofanatici i stremite ka ulasku Srbije u EU u koju nikada neće Srbija da uđe jer će se pre raspasti ta nakazna tvorevina, ste takođe obmanuli zajedno sa Zlatiborom Lončarem koji je to napisao u obrazloženju, da jedna od direktiva EU izričito zagovara ovakav model da pod određenim uslovima, da sve bude jasno definisano i jasno se kaže u toj direktivi koji uslovi moraju da budu ispunjeni pre nego se u zakon implementira tzv. „pretpostavljena saglasnost“.

Žao mi je što kolega Martinović koji je dr pravnih nauka nije hteo podrobnije u ovo da se upusti pa da pogleda uporednu praksu, a čak je imao jedan veliki gaf prekjuče, da li je tako gospodine Martinoviću, kada ste govorili o Zakonu o nasleđivanju…

Trebali ste da se opredelite na nešto što je praksa u svetu gde nije bilo ovakvog negativnog odijuma javnosti.

Malo pre je jedan izvrsni pravnik, možda će da se ljuti zbog toga što insistiram na tome, gospođa Radeta rekla da treba da bude nekakva naknada.

Da ste se malo upustili u to možda profesor Đukić o tome zna, u angloameričkom pravu postoji tzv. Zakon o jednoobraznom anatomskom poklonu. Vi ste mogli da uzmete praksu drugih zemalja koje nisu članice EU i da budete humani na delu. Ovako ćete pasti na Ustavnom sudu.

Ja ću i danas, gospodine Marinkoviću, vrlo kompetentno da govorim, pošto sam se ozbiljno pripremala za ovu raspravu o ovom Zakonu.

Evo, gospođa Gojković je pravnik, advokat, Martinović je doktor pravnih nauka i ja ću ponovo da pokrenem, pošto o tome ništa ne zna ama baš ministar Lončar, mogli ste, gospodine Martinoviću, da ga podučite ili gospođa Gojković, pravni aspekt ovog zakona.

Dakle, nije bilo samo dovoljno da biste stvorili sliku o tome da je humanost na prvom mestu samo kod vas. Naravno da je i kod mene i kod svakog od kolega SNS, ali morate da imate u vidu činjenicu da je doniranje organa u mnogim državama u svetu van EU rešeno na mnogo bolji način i vi ste se baš uhvatili za metod pretpostavljene saglasnosti, jer tako kažu iz Brisela. Što se niste ugledali na neke od zemalja u Americi, na Kanadu ili na neke druge skandinavske zemlje, koje imaju itekako usklađene sa svojim Ustavom zaštićene i porodice i potencijalne donore kroz humanost na delu. Ovo ne može da bude klasičan pravni ugovor.

Ono što je juče pričao Martinović je stvarno nešto što bi on pokušao danas da opravda kao da je to govorio, eto, primera radi, ali, s druge strane, jer ovde se govori o etici, o milosrđu, o davanju, itekako porodice onoga ko se nije izjasnio do trenutka kada je nastupila njegova smrt, mogu da imaju problem.

Mogu da imaju problem zbog toga što ste ostali nedorečeni, a ko je taj u porodici koji daje konačnu saglasnost jer među njima može da dođe do spora?

Ja nemam puno vremena i navešću vam jedan primer u Italiji, kada se desila jedna nesreća i kada je porodica odlučila da od svog tako teško i nažalost izgubljenog života i stradalog, donira organe, nastao je i te kako veliki pravni spor među njima, zbog toga što je neko ko je u tom trenutku mislio da ima glavnu reč, odlučio umesto svih ostalih.

Pa ćete vi da idete u petočlanoj u sedmočlanoj porodici da idete od jednog do drugog da pitate – Ko je taj ko će da da poslednju reč, a da se njegova poštuje, ako taj čovek nije želeo o tome nikada da razmišlja, nije imao priliku to da kaže?

Član 116. Svi učesnici na sednici su dužni da se ponašaju u skladu sa pravilima koja važe za narodne poslanike, pa tako i gospodin ministar ne mora da ćuti a da naruši dostojanstvo Narodne skupštine i u pravu je bila koleginica Vesna Nikolić Vukajlović, a da se ministar brani ćutanjem, to nam je poznato, bar meni lično otkad sam pročitala u novinama, a bilo ih je mnogo, da ga nazivaju „Dr Smrt“… (Isključen mikrofon)

Pitanje presađivanja organa zadire u najintimniju sferu ljudskog života i integriteta čoveka, ličnosti svakog pojedinca. Sada dok mi ovde raspravljamo, gospodine Marinkoviću, ko zna koliko građana Srbije, onih koji se bave poljoprivredom su na njivi, posle svega što ih je zadesilo zbog nevremena i poplava u pojedinim gradovima, i malinari i oni koji se bave kupinama i uzgojem raznog drugog voća i povrća, spasavaju šta se spasiti može i pojma nemaju o čemu se ovde priča, niti će oni pogledati televiziju, ne mislite valjda da će i čitaju „Službeni glasnik“ i da vide u njemu kakva su njihova prava, ali će da se jednog dana svi građani Srbije probude, verovatno u utorak ili u sredu, odnosno kad stupi zakon na snagu, sa činjenicom da postoji tzv. pretpostavljena saglasnost za donore organa, a građani Srbije se nisu o tome na takav način izjasnili.

Vi kažete – pa, mi smo dobili toliko procenata na izborima. Da, gospodo iz vlasti, ali vi ste tada dobili te procente kada ste agitovali za donorske kartice. Vi uopšte niste spominjali da će ovaj problem da se rešava na način da se uvodi nekakva pretpostavljena saglasnost, jer da ste to rekli, građani Srbije možda ne bi u tom broju glasali za vas. Znate, činjenica da neko uopšte o tome, juče sam o tome pričala i sada ponavljam, mora da razmišlja i da se javlja nekakvoj upravi i da daje izričiti nalog da to ne želi da uradi, ako ne želi je povreda integriteta upravo svakog čoveka u ovoj zemlji. Zbog toga ćete biti suočeni sa time i srpski radikali to ponavljaju već nekoliko dana, da će uskoro ovaj zakon doživeti svoje izmene.

Evo, završavam, gospodine Marinkoviću, zašto niste uradili, da biste unapredili nedostatak organa, ono što se radi po bolnicama u svetu, da se na klinikama koje će to da rade ukrštaju članovi porodica, ne porodice koja je donor onome ko je bolestan iz njegove porodice, već neke druge kojoj je takođe potrebna pomoć? To se radi na klinici „Ačibadem“ u Turskoj, u mnogim drugim klinikama u svetu, a vi ste pribegli tome da prepišete zakon i Evropske unije i videćete da će ovo naići na veliku osudu građana Srbije. Sve je to moglo da se reši drugačije, na način na koji su to mnoge druge zemlje uradile.

Dame i gospodo narodni poslanici, kod donošenja ovog zakona imamo nekoliko tema za koje javnost mora da bude upoznata i nije u pravu kolega Martinović, najpre zbog toga što je on doktor nauka pravnih i trebao bi da zna da ovaj zakon ima i te kako svoje pravne nedostatke i o tome su raspravljali parlamenti širom sveta kada su slični zakoni donošeni, zato što on nije definisan do kraja, a da bi bio upodobljen sa važećim Ustavom, čak na protiv izričito se krše ljudska prava ovim zakonom. Pogledajte gospodine Martinoviću član 23, 25. Ustava, gde se kaže da je fizički integritet neprikosnoven za svakog građanina Srbije.

Ako kažete i ako stoji u zakonu da treba da postoji, odnosno da se uvodi pretpostavljena saglasnost, to znači u startu da nema saglasnosti onoga ko o tome tek treba da se izjasni. Dakle, to je pravno do kraja nedefinisano. Sami ste malopre rekli – a onda će da se pitaju srodnici, pa je navedeno koji su, pročitali ste taj član zakona.

Onda dolazimo do jedne hipotetičke situacije, a pre svega treba da uzmete, ako ste vernik i hrišćanin i onaj etički aspekt, da sve ono što čovek dok je živ i za svog života izričito nije rekao, ko je taj neko, pa da mu je rod najrođeniji i majka i otac i supruga i deca, da odlučuju o tome? On nije stigao ili nije znao, ili nije hteo o tome da se izjašnjava.

Na kraju krajeva, ovaj zakon je i fizički atak na čoveka i psihološki vi sada ovim zakonom i ovom odredbom gospodine Lončar, vršite veliki psihološki pritisak na ljude, da ljudi koji nikada o tome ne bi razmišljali, osim Martinovića, Vučića i onih koji nisu imali donorsku kartu, da uopšte razmišljaju o potencijalnoj mogućnosti da se njihov organ donira. Oni su sada prinuđeni da razmišljaju o tome da se jave Upravi za biomedicinu, gde reče koleginica Ružica da se niko ne javlja na telefon dovodite ljude u situaciju da razmišljaju na način na koji vi hoćete da razmišljaju i još da izglasate to protivno Ustavu i zakonima.