Sve ono što je naš narod morao da podnese zbog takvih koji podržavaju politiku zapadnih moćnika koji su sve uradili da nam rasture zemlju, da proteraju narod, da ljudi ostanu bez svojih ognjišta, a da se pri tome taj koji je govorio ne priseti svog perioda kada mu je bilo veoma lepo i kada je uživao kao direktor Pošte, uljuljkan u sve svoje funkcije…

(Narodni poslanik Aleksandra Jerkov dobacuje ali se ne razume.)

Ja bih vas zamolila da ovoj spodobi tamo kažete da me ne prekida kada govorim.

… i kada koristim svoje pravo kao narodni poslanik. Ja sam se pozvala na član 107. i član 27. i molim vas da ubuduće zaštitite dostojanstvo Narodne skupštine od takvih koji bi trebalo da ćute i da se pokriju ušima i da reč ne progovore zbog svega lošeg što su uradili i narodu i državi.

Hvala, predsedavajući.

Gospodine ministre, ovaj deo zakona koji se odnosi na načelo upravljanja sistemom javnih politika je prilika da pokrenem jedno pitanje, s obzirom na to da tačka 11), koja govori o načelu javnosti i partnerstva, kao i prva i druga tačka o ekonomičnosti i finansijske održivosti, mogu da se podvedu pod nerazumevanje mnogih građana Srbije zašto i dalje tolerišete da italijanska fabrika „Fijat“ vrši torturu nad radnicima u kragujevačkoj „Zastavi“.

Naime, taj problem je otpočeo još pre 10 godina, tačnije od momenta kada je „Fijat“ počeo proizvodnju svog modela u gradu u kome živim i gde sam rođena i gde radnici, bez obzira na to što su uz pomoć države, a ne italijanske fabrike, dobili posao, a objasniću i kako, sve to mi građani Srbije iz budžeta plaćamo. Italijani su nas opljačkali u ovom poslu. Država je dala 50.000 evra za svako novo otvoreno radno mesto. Država Srbija, o tome smo govorili na našim konferencijama za novinare, plaća poreze i doprinose, to ne rade Italijani. Država Srbija je ta koja je dala garancije za „Fijat“, odnosno za njihov kredit koji su uzeli od Evropske banke, naša garancija koja je ratifikovana ovde u Skupštini za kredit od 500 miliona evra i tako tome nema kraja.

Da ne govorim o tome da je grad Kragujevac, koji je inače u provaliji zato što je vodi nesposobni Vladimir Nikolić, i to vi svi dobro iz SNS znate, da on nije sposoban za tu funkciju, pada u sve veću provaliju i iz razloga što smo mi „Fijat“ oslobodili na 10 godina od lokalnih taksi. To je uradio, pre svega, Mlađan Dinkić, zajedno sa Borisom Tadićem, sklapajući takav posao.

Sada, zašto vi ne date odgovor mojim sugrađanima i radnicima koji su zatražili još plus pored toga što trpe takvu torturu, ono što dobijaju svi radnici „Fijata“ u svetu, a to je da im se plati tzv. bonus efikasnosti. Jer, znate, jutros kada sam iz Kragujevca krenula na posao, srela sam u komšiluku čoveka koji mi je rekao da njegov sin, inženjer mašinstva, koji nije mogao da nađe prvobitno posao u svojoj struci, a sada radi u jednoj privatnoj kompaniji, je radio sedam meseci u „Fijatu“.

Radio je na postavljanju sedišta u modelu 500-l. NJegova sekundaža za to je 16 sekundi. Ako slučajno uđe u sedamnaestu ili osamnaestu sekundu, on biva kažnjen. On čovek kaže da je prosto nemoguće da se norma ispunjava na takav način. Pauza od pola sata za odmor, rade kao roboti, bez bonusa, za oni koji uspevaju i pored takvih nenormalnih sekundi da ostvare svoju normu, onda nema onoga što radnici traže. Zatražili su od premijerke Brnabić i od vas, od članova Vlade, da im pomognete.

Zaboga, kažu iz rukovodstva i iz poslovodstva pljačkaškog „Fijata“ – oni na to nemaju pravo zato što im je povećana plata. Pa, plata im je usklađena sa minimalnom cenom zarade i taj bonus od 6% je nešto što oni moraju da dobiju, jer rade u fabrici koja je dužna to da im da.

Nemam još puno vremena, jer sad trošim i vreme poslaničke grupe. Ja bih molila nadležne da reaguju i da se zaštite svi oni koji, nažalost, moraju i kako-tako da rade u fabrici koja može da, što bi naš narod rekao, podvije rep i da ode, jer, evo, već uskoro ističe tih 10 godina.

Podneli smo amandman na naslov iznad člana ovog zakona potpuno bespotrebnog. Da je ovaj Predlog zakona došao, gospodine Stefanoviću, u vreme vladavine Mlađana Dinkića, koji je smišljao razne master, akcione i druge planove, mi bismo možda i razumeli, ali sada, u ovom trenutku da prevodite, i to na nevešt način, što smo pokušali da objasnimo i u načelnoj raspravi ministru Đorđeviću, zakon koji apsolutno nema nikakvu svrsishodnost niti smisla pored Zakona o javnoj upravi, pored Zakona o državnoj upravi, pored svih postojećih pozitivnih zakonskih propisa ovo je potpuno besmisleno.

Mi ćemo dalje, kroz amandmane da vam ukažemo na to da sve ovo što ste vi prepisali i preveli u procesu usklađivanja zakonodavstva Srbije, što je potpuno pogrešno, sa zakonodavstvom EU nije dobro, a uostalom je i neprimenjivo. Kada pogledate ovaj zakon, i ne može da se primenjuje. Mogu da se primenjuju određeni planski sistemi za pojedine resore i pojedine oblasti, a sam zakon po sebi ne znači ništa.

Zbog javnosti i zbog toga što ministar to nije hteo ni da shvati, niti da odgovori, mislim na ministra Đorđevića, opet ću da podsetim da je ovo sve došlo kao neka novotarija, ali preuzeto iz američkog političkog sistema, jer je izvesni Hauard Levison još 1958. godine obrazovao u Americi tzv. sistem javne politike i vi to sada uneli u srpsko zakonodavstvo, što je potpuno besmisleno, kao što je i ceo ovaj zakon.

Gospodine Stefanoviću, evo, ovo je prilika da govorimo o tome na koji način su urađeni određeni akcioni planovi i razna planska dokumenta od momenta kada je SNS preuzela vlast.

Osvrnuću se na dva, ako mi vreme dozvoli. Najpre, na prvi iz 2015. godine, to je Akcioni plan za rešavanje situacije u 188 preduzeća koja su bila u procesu privatizacija u kojima je pokrenut stečajni postupak.

S obzirom na to da ste vi imali jednog ministra koji je sada narodni poslanik, a koji vam se oteo i koji je bio na čelu te stečajne mafije, moje pitanje za vas je – šta se desilo sa svim tim ljudima koji su ostali bez posla u tim preduzećima? Šta su uradili stečajni upravnici za protekle tri godine? Kako će biti i iz koje mase sredstava namireni radini koji su bukvalno posle 20 i 30 godina ostali na ulici?

Imamo slučaj „Autosaobraćaja“ u Kragujevcu, gde je preko 800 ljudi ostalo bez posla, a država je to mogla da reši, jer grad Kragujevac i Vlada Republike Srbije su bili većinski vlasnik tog preduzeća.

Da mi objasnite, s obzirom na to da ste otpočeli polemiku sa gospođom Radetom, oko vašeg Akcionog plana za industrijalizaciju, odnosno za otvaranje novih fabrika, o čemu je gotovo svakodnevno reč, iz meseca u mesec, i hvalite se tim projektima, kako je to Vlada Republike Srbije dovela fabriku „Simens“, kada svi mi koji smo rođeni i živimo celog života u Kragujevcu i radili smo u nekim industrijskim sistemima, eto, poput mene u nekadašnjoj „Zastavi“, odnosno izvoznom sektoru tog preduzeća, pa znamo i ko su ti inženjeri i ko je gospodin Milanović, i isto tako, znamo da je to lični projekat gospodina Milanovića, vlasnika „Milanović inženjering“, koga je „Simens“ preuzeo i koji je svojom uspešnošću uspeo da dovede fabriku „Simens“ u Kragujevac?

Šta ćete da uradite u trenutku kada bude istekao aktuelni ugovor sa „Fijatom“, s obzirom na to da je Kragujevac u teškoj provaliji? Vi i dalje držite onog nesposobnog Radomira Nikolića za gradonačelnika. Problemi se gomilaju, a radnici u „Fijatu“ strepe da će ostati bez posla, jer fabrika ne radi punim kapacitetom. Ono što je jasno svima koji prate globalnu scenu i autoindustriju u svetu je da je ovaj model potpuni promašaj i da ne može u tom smislu i kako je to Dinkić sa svojom žutom mafijom zamislio, da se probije na svetsko tržište po ovoj ceni i po ovom kvalitetu.

Kod definisanja pojmova, gospodine ministre, i pravaca delovanja Vlade Republike Srbije u oblasti, kako vi kažete ovde i prihvatili ste u ovom zakonu, javnih politika, izostavili ste AP Kosovo i Metohiju, jer u članu 1. u stavu 1. se navodi samo autonomne pokrajine. To je bila naša intervencija.

Ja moram da vas podsetim, i vas i gospodina Arsića, ali i sve druge kolege i građane Srbije, pre svega, da je toliko katastrofalno bilo delovanje vaše u pravcu i oblasti kada je u pitanju Kosovo i Metohija, da ste dolaskom na vlast prihvatili briselske sporazume, pogazili ste Rezoluciju 1244, pitanje statusa i života i svega onoga što se tiče naše južne pokrajine ste izmestili iz Ujedinjenih nacija kod zlikovaca iz EU i počeli pregovore u Briselu.

Radi podsećanja, a to su činjenice koje ne možete da osporite, a danas čitavog dana slušamo hvalospeve o raznim investicijama i projektima, od Kuršumlije do Horgoša, Malog Zvornika, Šapca, itd, nema nijednog poslanika, bez obzira da li ste sa Kosova i Metohije ili niste, koji je spomenuo da 35 hiljada ljudi nema više svoje domove u južnoj srpskoj pokrajini, a prihvatili ste taj Briselski sporazum i time doveli Srbiju u ovakvu situaciju, da je sve teže, omča oko vrata, sve više ucena do konačne ucene da priznate nezavisnost te šiptarske kvazi tvorevine.

O čemu mi onda da pričamo? DŽaba vama što se vi upinjete da nam objašnjavate kako u Kuršumliji, u Vranju, u ne znam kom gradu su svi ti projekti, a zaboravljate na ljude koji su morali da izbegnu iz svojih domova i zaboravljate na blago Srbije i na to da smo ostali bez kombinata „Trepča“, do 2016. godine, od kada su Šiptari izglasali zakon o trepčinom kombinatu, još uvek se ne rešava to pitanje na način da Srbija dobije ono što joj pripada. Niti će to moći da se reši. Jer, sve stvari gurate pod tepih, sve zbog toga da bi vas primili tamo gde su osvedočeni neprijatelji srpskog naroda, a to je Evropska unija.

Vi ste povredili član 27. i član 107, jer ste, za razliku od kolege koji se javio da govori o amandmanu koji sam podnela, vi ipak poznavalac i Ustava i zakona i teritorijalnog uređenja Republike Srbije.

Valjda ste svi dobili ovu knjigu – Zbirku propisa, Ustav i to da Srbija ima dve autonomne pokrajine. I nije stvar ni u kakvom metodološkom uređenju. Jer, do trenutka do kada je prestala da se vodi briga o Kosovu i Metohiji, a to su radili žuti pre vas, iz zakona je prestalo navođenje autonomnih pokrajina.

Podsetite, gospodine Arsiću, to ste trebali sada da uradite i to je vaše kršenje Poslovnika, kolegu da Srbija ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju i objasnite, kada ste onomad bili radikal, da je to stajalo u zakonima koji su važili do 2000. godine.

Gospođo Gojković, meni je žao što niste bili tu jer biste vi, vaš prethodnik, a vi sada predsedavate je povredio član 27. jer ste mu dali ovlašćenje da vas dosledno zameni.

Član 107. jer se dostojanstvo Skupštine odnosi na sve učesnike na sednici, pa samim tim i na ministra Đorđevića. Vi da ste bili na tom mestu gospodina Marinkovića, koji je povredio ove navedene članove, verujem da biste vi svakako reagovali, jer je ministar želeći, a to je učinio u suprotnosti sa članom 107, jer to nikako nije dostojanstvo Skupštine Srbije, da objasni kolegi Aleksandru Šešlju, kako je ipak primeren u zakonu izraz – javna politika, onda je trebalo da objasni i odakle taj izraz.

Pošto ste vi učena, što bi naš narod rekao, žena i u politici toliko dugo, i sada ste rekli pravci politike, ispravno ste se izrazili od predlagača, odnosno Vlade, onda je trebalo i gospodin Đorđević da kaže da od izvesnog Harolda Lasvela, američkog politikologa, koji je živeo u prvoj polovini prošlog veka, potiče taj izraz „javne politike“ i da nikakve veze nema sa zakonodavnim sistemom Republike Srbije, od kada je sveta i veka i od kada je ova Skupština na ovom mestu i od kada je srpski parlamentarizam uopšte.

Prema tome, ja molim da svako ko bude ubuduće predsedavao, opomene i ministra Đorđevića koji koristi te strane izraze i hvali se njima i izvesnim Amerikancem koga sam pomenula, a isto tako kroz prevođenje na pogrešan način engleskih reči, pa otuda i ova reč „realistično“ na šta je ukazao ispravno poslanik Šešelj, za razliku od svih ministara u Vladi, a ja verujem da ćete vi gospođo Gojković da se složite sa mnom…

Molim vas član 107. i to sam navela. Dakle čl. 27. i 107, jer svi učesnici na sednici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine, ovo nije američki kongres.

Ovo nije američki kongres gospodine Đorđeviću, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. Hvala.

Gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste povredili član 38. Možda sam vam jednom ukazala kada je predsedavao gospodin Marinković, i sada ću, jer vi ste dugo potpredsednik Skupštine i trebali ste da zaštitite, zato ste povredili, a vezano i za član 27, trebali ste u trenutku kada je govorio Orlić iz SNS da zaštitite poslaničku grupu, ne samo našu, nego bilo koju.

Naime, o čemu se radi? Niko nije obratio pažnju na poslednji deo njegovog izlaganja, koje je zloupotrebio. Vi ste trebali da reagujete kada je rekao, ostalo vam je, pa je rekao – šest minuta, dva minuta. On to meri vreme, umesto gospodina Branka i vas koji ste zaduženi i kaže – ako imate dovoljno mudrosti da kažete nešto pametno, pa vi to recite, eto imate dovoljno vremena.

Najpre, gospodine Arsiću, vi vrlo dobro znate da je sve što kažu srpski radikali izuzetno pametno, argumentovano, usklađeno, sa principima za koje se zalažemo toliko godina, a to zna i gospodin Šarčević koji je prisutan ovde i gospodin Ružić, jer mi vrlo stručno i argumentovano svih ovih dana branimo naše amandmane. Pošto ja ne mogu zaista sa nekim ko je neupućen u sve o čemu ja pričam, a to je ovaj što vas je naveo da povredite Poslovnik, da razgovaramo ozbiljno, okrenuću se da vidim koliko je sati, pola dvanaest, ako je krenuo da radi od deset, a pre toga utrčao u salu, onda je po noj reklami – kad si gladan, nisi sav svoj.

Gospodine Marinkoviću, gospodine ministre Ružiću, evo, obratiću se javnosti Srbije sa egzaktnim podacima. Privodimo kraju ovu raspravu. Nije tu trenutno ministar Šarčević.

Dakle, poražavajuća je činjenica da u Srbiji 73% studenata, a to je studija koja je obavljena prošle godine na uzorku od 1.200 studenata, 20 fakulteta Univerziteta u Beogradu, smatra da obrazovni sistem Srbije, dakle, to su oni koji studiraju i iskoristiću priliku pošto se niko toga nije setio od vas zvaničnika da čestitam studentima Srbije njihov nacionalni dan. Danas je Dan studenata.

Dakle, oni smatraju da obrazovni sistem u Srbiji nije usklađen sa potrebama tržišta rada. Toliko su razočarani i toliko ne vide perspektivu i budućnost kod ovakvog obrazovnog sistema u zemlji i njihovim mogućnostima u posrnulo srpskoj privredi, da se čak nastavlja ta studija dalje i 48% se izjasnilo da nema poverenja u državne institucije kada je u pitanju bilo koji vid subvencionisanja, jer svi oni koji su obuhvaćeni ovim istraživanjem su pretežno rekli da bi se opredelili na osnovu svog znanja i obrazovanja, kvalifikacija svih koji su stekli tokom školovanja za pokretanje privatnog biznisa. Najčešće je to preduzetnička delatnost, ali ne samo da smatraju da su vrata na koja bi zakucali, dakle, još nisu ni krenuli i to nije njihova predrasuda, već to u svom okruženju vide, zatvorena, već vide da država takvom politikom, pre svega, i to je veoma značajan sad dalje podatak, ministre Ružiću, koja želi po svaku cenu evropske integracije, ne može to da im obezbedi.

Ima jedan deo onih koji smatraju da je to moguće …

(Predsedavajući: Vreme.)

Kakvo vreme? Ja nastavljam po vremenu dalje.

(Predsedavajući: Nemate. Isteklo je vreme poslaničke grupe. Završite rečenicu slobodno.)

Završiću rečenicu. Dakle, i ta poruka i na današnji dan kada oni proslavljaju svoj dan studenata, da Srbiji nije mesto u EU, treba da vam bude putokaz za dalji sistem obrazovanja i usklađivanja svih ovih okvira o kojima govori ovaj zakon.

Niste rekli koja Nataša Jovanović.

(Predsedavajući: Nataša St. Jovanović.)

Jeste, ja sam Sp. Ali sam se javila po Poslovniku i vi ste bili…

Javila sam se iz više razloga gospodine Marinkoviću. Najpre zbog toga što ste tokom sat vremena vašeg predsedavanja apsolutno zamenili tok sednice i vi ste iskonstruisali nešto u svojoj glavi kako to treba da ide i napravili ste niz propusta i greška, ja se javljam po članu 27. grešaka, pardon, jer niste pratili tok, a da biste bili na mestu potpredsednika, odnosno predsedavajućeg morate da vodite računa u kom trenutku se izvrši povreda nekog člana Poslovnika, a javila sam se sada isključivo zbog člana koji se odnosi na dostojanstvo Narodne skupštine.

Naime, nama se ovde drže predavanja o tome kako nastupamo, koje argumente imamo, kako treba da trošimo naše vreme, a zamenik predsednika poslaničke grupe SNS, molim gospodu iz RTS-a da to uslikaju, gospodin Vladimir Orlić, i vi se pravite da to ne vidite, opet glumi neku grčku statuu ili Sokrata, stoji na jednoj nozi čovek već sat vremena, visokoumno… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Marinkoviću, jer vi zaista smatrate na mestu predsedavajućeg da svako može ovde… Hoćete sada da ustanemo mi svi i da dođemo kod Branka Ružića i da ćaskamo. Mislim, ako vi smatrate da je to normalno i ako se tako vodi red na sednici, izvolite pa to jasno i glasno recite da znamo ubuduće koji su aršini i mi ćemo tako da se ponašamo.