Predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, svaka izmena Zakona o ministarstvima, i to ciklično, kako to radi naprednjačka vlast od 2014. godine, pošto je ovo peta izmena zakona, je, zapravo, vid kreiranja politike. Da biste strateški razmišljali o tome kuda država ide, kako treba da se vode resori, normalno je da ćete da zamislite u ministarstvu i u državnoj upravi kako to treba da funkcioniše od jednog do drugog ministarstva.

Ovo je iskorišćena prilika, odnosno gospodin Martinović je želeći da uvede dva nova ministarstva zbog rasporeda budućih koalicionih fotelja, promeni ono što je mislio da nedostaje u već važećem Zakonu o ministarstvima i konkretno se ovaj član, na koji smo mi podneli amandman odnosi na Ministarstvo za rudarstvo i energetiku. Mi smo protiv toga jer smatramo da svako novo davanje ovlašćenja je potpuno bespotrebno i za ovo ministarstvo, i način da se uopšte na bilo koji način gomila državna uprava i da ona bude preglomazna, nije dobro za državu.

Ono što će na žalost biti i u Vladi premijera kojeg ćete da izglasate, u to sam apsolutno sigurna, je ta neusaglašenost rada ministarstva sa stvarnim potrebama građana. U ovom slučaju, ako ste već hteli svi vi iz većinske koalicije da intervenišete baš u ovom članu zakona, kao i u drugima, bolje je bilo da ste se više u okviru ovog ministarstva bavili inspekcijskim nadzorom kada su u pitanju srpski rudnici. Vi vrlo dobro znate da u mnogim rudnicima u Srbiji, a među rudarima ima i pripadnica nežnijeg pola, dakle mnogo žena, koje rade jer ih je muka na to naterala kao rudari, da je veći inspekcijski nadzor, jer oprema sa kojom se radi u pojedinim srpskim rudnicima je, verovali ili ne, iz 1939. godine.

Uopšte ovakav način i na brzinu sklepane izmene zakona ne vode ničemu, već samo govore o tome da ćete neki sledeći put, ali ja verujem da vi to više nećete biti u prilici posle sledećih izbora, da menjate i ovaj zakon i da kažete, pošto je ovo peti put od 2014. godine, nije dobro i onda sada moramo da promenimo još nešto u nekom ministarstvu.

Došli smo do onog ključnog člana. Dakle, SRS je ovim amandmanom htela da vam još jednom stavi do znanja da je apsolutno nepotrebno uvođenje ovog ministarstva za evropske integracije, a ja ću to da obrazložim na još jedan dodatni način.

Naime, poštovane kolege, kroz istoriju srpskog naroda, viševekovnu istoriju, se pokazalo da je bilo različitog pokušaja da se istrgne iz sastava Srbije KiM. Uvek smo tome odolevali, i naš narod je činio sve da se zaštiti kolevka Srpskog naroda.

Međutim, vama bi trebalo da bude jasno, a pre svega vama koji niste bili ni aktivni politički, a vama tek je valjda bilo jasno kao bivšim članovima SRS, kada je formirana međunarodna upravljačka grupa za KiM koju su činile gotovo sve članice EU na čelu sa Amerikom, da će učiniti sve da nam istrgnu iz našeg teritorijalnog integriteta KiM. Onda je usledilo priznavanje od strane svih tih članica, gotovo u jednom danu, ili u nekoliko dana, te lažne šiptarske države, i ne samo to, već učlanjenje Srbije u EU za koje je visoki gost, onaj koga ste i vi pozvali i veliki prijatelj Srpskog naroda, a i vaše stranke smem da kažem, potpredsednika Vlade Ruske Federacije Dmitri Rogozin juče rekao u intervjuu za „Sputnjik“ da apsolutno je nemoguće da očekujete da će Srbija bez pritisaka i bez direktnog uslovljavanja da se odrekne KiM biti primljena u članstvo EU. Još se i uvaženi ruski gost upitao, a i zašto bi išli tamo kada svi iz nje beže.

Naši radnici, naši poljoprivrednici, i te kako imaju štete. I ako ste pokušali neke kolege i koleginice jutros da prikažete građanima Srbije i to stalno radite, jer imate i najviše mogućnosti medijskih prostora, kako je i te kako dobro za našu zemlju. Ima velike štete od momenta kada smo potpisali SSP, jer preko, po osnovu carina pola milijardi evra i više, ne znam koliko je samo za prošlu godinu, to ekonomisti bolje znaju, Srbija izgubila samo po tom osnovu.

Da ne govorimo o tome da i te kako sve te zemlje koje imaju takav neprijateljski stav prema nama kada je u pitanju očuvanje naše teritorije imaju blagonaklon odnos prema Hašimu Tačiju, koji sa druge strane na teritoriji Republike Srbije milijarde evra otima svake godine i na desetine ili stotine hiljada hektara.

Prema tome, gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, budućnost i period koji je pred nama, a u istoriji jednog naroda i 10 i 20 godina to je nešto što veoma brzo prođe i protrči kroz politički angažman mnogih, neki će da opstanu, neki neće na političkoj sceni. Šta će sve da se dešava, videćete da su srpski radikali bili u pravu. Kada dođe taj trenutak o kojem je juče govorio u ovom pomenutom intervjuu gospodin Rogozin.

Gospođo predsedniče, vi ste prekršili član 27. i 107. nakon izlaganja mog kolege narodnog poslanika Miljana Damjanovića.

Naime, vi vrlo dobro znate kao iskusan parlamentarac, od prvog saziva višestranačja ste narodni poslanik bili, da je slobodna interpretacija i izražavanje narodnih poslanika stil ili način obraćanja suvereno izabranog predstavnika naroda javnosti biračkom telu, građanima, kako god.

Nije bilo nikakve potrebe da posle tako odlično koncipiranog, jasno utemeljenog, argumentovanog govora mladog kolege Damjanovića, vi dodatno obrazlažete da on koristi ove ili one reči, naročito zbog toga što je u pitanju jedan obrazovani mladi čovek, koji ima 35 godina, diplomirani ekonomista i master inženjer organizacionih nauka, kandidat za gradonačelnika Beograda ispred SRS. Svako buduće njegovo izlaganje, kao i mojih kolega narodnih poslanika iz poslaničke grupe, shvatite kao način i cilj da svaki, kao što je ovaj zakon koji je predložio Aleksandar Martinović, osporimo veoma jasnim argumentima, utemeljenim i, na kraju krajeva, i u ovom Poslovniku i Ustavu i u važećim zakonima.

Pošto mi vreme ne dozvoljava da se i u tom delu osvrnem na ono što je kolega rekao, a što niste shvatili kao verovatno dobru pouku, ali shvatićete, možda tada bude kasno, govoriću o tome i u nastavku zasedanja, naročito u ponedeljak.

Dakle, zamolila bih vas, zaista, kao neko ko je takođe dugo godina ovde zajedno sa vama u parlamentu, da nema potrebe, pogotovo sa mesta predsedavajućeg, da na bilo koji način objašnjavate i dodatno insistirate na tome da je neko, samo ako vam se kritika ne sviđa, upotrebio ovu ili onu reč.

Gospođo Gojković, niste bili u sali, a da ste bili vi biste sigurno, kao iskusan pravnik i predsednik Skupštine, prekinuli gospodina Martinovića, jer ste sami rekli da se držite istih aršina za sve, ja verujem u to, kada je zloupotrebio svoje pravo kao ovlašćeni predstavnik zakona koji je na dnevnom redu da, kako vi rekoste sada, ode malo šire, ali to je takvo degutantno nastupanje i vređanje, ali toliko i patetično …

Članovi 107. i 27.

To nije bilo. Bilo je 103. Ovo je neposredno učinjena povreda od strane onoga ko vas je zamenjivao u predsedavanju.

Dakle, ova Skupština ne može da se koristi, gospođo Gojković, i predsedavajući mora o tome da vodi računa za vređanje, i to na takav prizeman način koji je zaista …

Gospođo Gojković, povreda Poslovnika se odnosi na to da se predsedavajući nije obazirao na to što se ne govori o tački dnevnog reda, što se govore grube neistine kada je u pitanju tačka o kojoj mi danas razgovaramo, što predsedavajući nije opomenuo onoga ko je to zloupotrebio da u Srbiji ne postoji predsednički sistem vlasti, da ovo nisu SAD, da postoji član 112. Ustava. Taj isti neko koji ništa ne zna je trebao da kaže da li su on ili gospođa Obradović izgovorili ime Ana Brnabić, jer su bili kao predstavnici najveće političke stranke na konsultacijama, a ne da se vrši zamena teza, da se zloupotrebljava ovo dragoceno vreme, da se maltretiraju na izvestan način narodni poslanici zbog neukosti, neznanja i bezobrazluka Aleksandra Martinovića.

Gospođo predsednice, javljam se po članovima 27. i 107. Moja povreda Poslovnika je bila na neposredno učinjenu povredu dok je govorio poslanik Torbica. Trebalo je da reagujete jer u Narodnoj skupštini Republike Srbije nije dozvoljeno komentarisati sudske presude. Naime, on je veoma ružno govorio o jednom od četničkih komandanata Nikoli Kalabiću.

Mislim da je prošlo vreme, a vi vrlo dobro znate, jer iz takvog ste porodičnog miljea i porekla, Krcuna i 1948. godine i komunističkih presuda na brzinu i preko noći jer mi smo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, za nas koji smo upućeni u to, veoma kompetentno otvarali čitavu istorijsku, da kažem retorički, arhivu o ulozi i herojstvu četničkog pokreta Draže Mihailovića. Zato ste bili dužni da upozorite narodnog poslanika da na takav način ne treba da govori i ne sme da komentariše u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer antifašistička borba i sve ono što su radili četnici Draže Mihailovića i Nikole Kalabića se ne dovodi u pitanje. Prema tome, ako smo čekali pad komunizma da možemo da o tome čitamo literature i da ljudi mogu otvoreno o tome da pišu na osnovu svojih saznanja i ličnih svedočenja, zaista je neprimereno da narodni poslanici tako govore.

Nema puno vremena naša poslanička grupa. Morala sam da se javim zbog izlaganja gospođe ministar.

Dakle, sve i da je to trošak kredita, kao što ste vi rekli, a verovatno jeste, mada mi nemamo sporazum ispred sebe, vi ste na to pristali, da li iz ljubavi prema Angeli Merkel ja to ne znam, ali u pitanju je 470.000 evra. Gospođo ministar, postoje druge nemačke banke koje za troškove obrade kredita uzimaju nula evra, kao što u Srbiji svakoga dana svi vi vidite da postoje reklame na televiziji za građane koji hoće komercijalne ili keš kredite da je nula dinara obrada kredita. Vi ste svojevoljno pristali na ovaj odnos sa tom bankom, prema tome, to je predmet naše kritike jer je veliki novac u pitanju. Zašto niste izabrali neku drugu investicionu banku koja takođe za ove projekte daje ogromna sredstva i po mnogo, što kolega ne zna, ovaj prethodni koji je govorio i drugi u sali, pogodnijim uslovima i gde nema nikakvih skrivenih troškova. Ako je vama, gospodo iz SNS, tek onako tričavih 470.000 evra, za 470.000 evra, ne daj bože da je pomoć kao devojčici iz Kragujevca pre neki dan potrebna, možemo dvoje dece koja su teško bolesna da uputimo na lečenje.

Ako mogu pravo na repliku predsednice.

Jednostavno, ja ne mogu da razumem da kolega Orlić, juče i danas ima potrebu da nešto ponavlja kao pokvarena ploča, jer svakome odgovara isto bez razumevanja onoga što poslanici sa konkretnim zamerkama. Ja mislim da me vrlo dobro gospođa Brnabić razumela.

Dakle, postoje, da znaju narodni poslanici, takve banke na svetskom tržištu koje ne uzimaju proviziju i koji daju, nećete verovati, još povoljniju kamatu. To je druga priča, „Elektroprivreda Srbije“ je još za vreme ovih žutih dosmanlija, ušlo u projekat nemačkom KfW i to je sada ukupno, mislim milijardu i sto miliona evra, ukupni kredit zaduženja za razne projekte i verovatno da će ih biti i sledeće godine i sve dotle dok Nemci ne budu uspeli u svojoj nameri, a po tome je pisao i njihov uticajni list, pre mesec dana „Dojče vele“, da se dočepaju „Elektroprivrede Srbije“.

Naravno, oni to neće otvoreno da kažu, ali mic po mic što bi, naš narod rekao kroz restrukturiranje to pretvaranje javnog preduzeća u akcionarsko društvo i pravo je pitanje možda i za vas gospođo Brnabić, ako smo već došli u situaciju da elektroprivreda sada, akcionarsko društvo, da li će te akcije sutra da završe na berzi ili će Vlada Srbije da odlučuje u jednom trenutku da ih proda poznatom kupcu, a mi tvrdimo da je to upravo država Nemačka.

Gospodine ministre, briše se i član 5. to znači, da nikada ne stupi na snagu ovaj zakon. Ključno pitanje za vas. Vi kažete dolazim u ključne momente rasprave. Zašto „Elektroprivreda“ nije sama garantovala za sebe?

Naime, vi znate da do 1. jula treba da se izvrši popis kompletne imovine, „Elektroprivreda Srbije“ je li tako? Sa druge strane, sve da to nije, vratimo se nekoliko godina unazad, neću da osporavam vaše napore pošto ste vi započeli kao ministar 2015. godine ali nije sve počelo sa vama gospodine Antiću.

Što se tiče upotrebe pepela u korisne građevinske svrhe, ali ako u Srbiji po procenama stručnjaka 270, evo zabeležila sam precizno, 270 miliona tona da deponijama. Da li je tačan ovaj podatak? Koliko je moglo da se iskoristi, a da se uštedi na izgradnji auto-puta na drugim građevinskim radovima i samim tim mislim da je to mnogo više od 45 miliona evra, koje su sada predmet ovog zaduživanja? Da su se oni domaćinski ponašali, kao što nisu i da je situacija tako dobra, kao što vi pokušavate da predstavite u „Elektroprivredi Srbije“, uopšte ne bismo bili u situaciji da država ulazi u bilo kakav aranžman da garantuje za njih, već su iz sopstvenih sredstava, pre svega, jednim prvim modelom garantovanjem svoje imovine, a drugi je taj da su pravilno iskoristili sve ovo što dolazi.

Juče je jedna koleginica pričala - vi ste toga da se ekološki država zaštiti budućnost dece. Ne, mi nismo protiv toga ali smo za to da se iz nečega što je negativno izvuče korisno. To rade pametni i odgovorni ljudi koji ne žele da troše 470.000 dinara na proviziju ili kako vi kažete obradu, već da se ono što već postoji iskoristi pametno i da se unovči, materijalizuje i da ne dolazimo u situaciju da radi unapređenja tehnološkog procesa uzima ovakve kredite za koje će država da garantuje.

Nemamo ni precizne informacije o naplativosti potraživanja kao alternativnom izvoru finansiranja, umesto zaduživanja, dakle, o naplativosti potraživanja od ovih famoznih gigantskih dužnika iz javnog sektora. Povrh svega toga, nemamo ni sporazum ispred sebe, pa ne znamo precizno šta je tačno u tom sporazumu ugovoreno, u zamenu za ove objektivno povoljne uslove finansiranja. Dakle, sve je to poprilično netransparentno, mutna voda.

Taj projekat je dobar i potreban i to nije sporno. On uvodi nove tehnologije i štiti životnu sredinu, to smo već više puta u ovoj raspravi rekli. I da, nemački državni kredit je povoljniji od komercijalnog ili brzog keš kredita, i to smo takođe rekli.

Tačno je, država ima pravo regresa, da ukoliko EPS ne plati, država plati umesto njega, pa da se onda od EPS-a država regresira, ali to nije obaveza, to je pravo. Sve se bojim da će država od EPS-a iskoristiti pravo regresnog potraživanja i uostalom, kakva je to garancija državi? Ako EPS nije bio u stanju da vrati kredit i da plati kreditoru, zašto mislimo da će biti u stanju da plati državi? Toliko.

Na kraju smo razmatranja amandmana po ovom zakonu i gospodine ministre, verujem da ćete vi prihvatiti moju argumentaciju da je EMS sada akcionarsko društvo napravljeno 2005. godine izdvajanjem iz EPS da bi se struja pljačkala. Za građane Srbije je to najjednostavnije rečeno, to je auto-put za struju, koji su koristili Vuk Hamović i Vojin Lazarević.

Da napravim jednu paralelu, pošto ste vi govorili o tome koliko trenutno poseduje EPS, 400, 500 miliona evra i da to nije nešto puno, Hamović ima termoelektranu i to je samo jedan deo njegovog bogatstva, jel tako gospodine Arsiću, pošto ste vi takođe kao poslanik bili svedok te pljačke, od 400 miliona kako kažu najmanje dolara, na koliko se procenjuje i sada je nudi Hrvatima da kupi.

Kako je stekao to bogatstvo? Upravo od ovog preduzeća koje sada hoće da se zaduži sa 15 miliona evra, da Vlada Republike Srbije posle svega za njega garantuje, a to je akcionarsko društvo, a koristilo je sve vreme za pljačku električne energije da bi se pre svega ovaj dvojac bogatio.

Da je to tako govori upravo činjenica, a vi ste to morali da uradite kao resorni ministar i pre vas ministar, da se naprave četiri preduzeća koja će da upravljaju, stručan izraz je pa moram to da pročitam – transformatorskim stanicama od 110 kilovata. Zašto bi se EMS odrekla toga? Upravo iz razloga što samo treba da koristi u pravom smislu reči auto-put, da prolazi električna energija, da neko odatle uzima kajmak, a sa druge strane mi objašnjavamo celog dana građanima da se 15 miliona evra zadužuje ovo preduzeće koje mi moramo da vraćamo, odnosno građani Srbije ako se njima desi nešto, jer oni su akcionarsko društvo.

Gospodine Arsiću, verujem da ne biste bili u stanju bez pomoći gospođe Bulajić da kao predsedavajući u ovom trenutku kažete o čemu se ovde raspravlja, ni podnosilac amandmana više nije tu.

Ovo traje već satima ova farsa. Sve što je rekao Martinović o Raduloviću je tačno i obrnuto, i cela ova farsa je, kako reče koleginica Radeta da bi se trošilo i krckalo vreme i stvarao privid da razmatrate i razgovarate ozbiljno, a da hoćete da razgovarate o ovoj temi…

Član 32. stav 2, pošto vi zamenjujete trenutno predsednika Skupštine.

Da vi hoćete gospodo iz SNS ozbiljno da razgovarate o ovoj temi, a ne da stvarate takav privid kako se brinete i znate sve o ovome, vi biste se zapitali zašto Vlada Republike Srbije nema analizu negativnog uticaja svega što se dešava na privredu. Zašto nemate analizu šta se dešava sa preko 20 banaka koje su pred stečajem ili su pred bankrotstvom? Kako će da se u tom slučaju agencija kojoj oduzimate deo sredstava ponaša i kako će namiri sredstva prema onima koji imaju svoju oročenu štednju kada ona bankrotira?

Predlažem, gospodine Arsiću, da vi mesto predsedavajućeg, zato sam se najviše javila, prepustite koleginici Radeti, kako bi se na najdemokratskiji način rasprava o ovoj temi nastavila. Verujem da bi se ona mnogo bolje snašla u toj ulozi nego vi, jer očigledno je da vi sami ne možete da se snađete u dvostrukoj ulozi.

Vi, kada ste govorili, ima tome više od sat i nešto vremena, o amandmanu jednog narodnog poslanika o čijem predlogu za izmenu i dopunu zakona, mi sada raspravljamo, vi verujem da uopšte niste znali šta piše u predlogu tog amandmana, jer ste potpuno drugo govorili. Što mi nemamo protiv.

Srpska radikalna stranka se zalaže za to da se ovde govori apsolutno slobodno, na najdemokratskiji način o čemu god želite. Ali, ipak dajte da prekinemo jednu farsu u kojoj optužujete jedni druge, a u stvari apsolutno se zna da ste vi podržavali Radulovića, on vas i da je sve što govorite jedni o drugima apsolutna farsa.

Razmislite o tome, jer vidite i sami da niste u toj situaciji, da gospođa Radeta preuzme predsedavanje Skupštinom.

Gospodine Arsiću, pokazala sam vam Poslovnik i javljam se po članu 27. i članu 158. Vi ili ste dekompenzovani danas ili niste dorasli situaciji da predsedavate sednicom Narodne skupštine. Pratim vaše ponašanje jutros od 10.00 sati i u ovom konkretnom slučaju, ove poslovničke greške koje ste napravili, kriva je gospođa Bulajić, koja je sekretar.

Naime, vi ispred sebe imate tzv. sinopsis koji vam je, vi ste u ovom slučaju danas samo oficijalni spiker, da tako kažem, a pokušavate da glumite nešto što vam Poslovnik ne daje za pravo, celog jutra se narodnim poslanici obraćate, ne samo na nivou koji ne zadovoljava normalnu komunikaciju između ozbiljnih ljudi, a da ne govorim o ozbiljnoj parlamentarnoj debati.

Dakle, vi ste malopre rekli da su na član 3. amandman podneli narodni poslanici iz SRS. Da li je to prof. dr Milovan Bojić, Nataša Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Miljan Damnjanović, Petar Jojić? Ne. Mi nismo podnosioci ovog amandmana, a mogli smo da budemo, ali je vaša obaveza, gospodine Arsiću, jedino ako vam nije mrsko da dalje čitate ili ste umorni, pa sami sebi napravite, odredite pauzu, da pročitate da su to Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Nemanja Šarović i Sreto Perić. Tek onda možemo da nastavimo raspravu o pojedinostima po članu 3. predloga ovako nakaradne izmene zakona. Hvala.