Gospođo Gojković, povreda Poslovnika se odnosi na to da se predsedavajući nije obazirao na to što se ne govori o tački dnevnog reda, što se govore grube neistine kada je u pitanju tačka o kojoj mi danas razgovaramo, što predsedavajući nije opomenuo onoga ko je to zloupotrebio da u Srbiji ne postoji predsednički sistem vlasti, da ovo nisu SAD, da postoji član 112. Ustava. Taj isti neko koji ništa ne zna je trebao da kaže da li su on ili gospođa Obradović izgovorili ime Ana Brnabić, jer su bili kao predstavnici najveće političke stranke na konsultacijama, a ne da se vrši zamena teza, da se zloupotrebljava ovo dragoceno vreme, da se maltretiraju na izvestan način narodni poslanici zbog neukosti, neznanja i bezobrazluka Aleksandra Martinovića.

Gospođo predsednice, javljam se po članovima 27. i 107. Moja povreda Poslovnika je bila na neposredno učinjenu povredu dok je govorio poslanik Torbica. Trebalo je da reagujete jer u Narodnoj skupštini Republike Srbije nije dozvoljeno komentarisati sudske presude. Naime, on je veoma ružno govorio o jednom od četničkih komandanata Nikoli Kalabiću.

Mislim da je prošlo vreme, a vi vrlo dobro znate, jer iz takvog ste porodičnog miljea i porekla, Krcuna i 1948. godine i komunističkih presuda na brzinu i preko noći jer mi smo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, za nas koji smo upućeni u to, veoma kompetentno otvarali čitavu istorijsku, da kažem retorički, arhivu o ulozi i herojstvu četničkog pokreta Draže Mihailovića. Zato ste bili dužni da upozorite narodnog poslanika da na takav način ne treba da govori i ne sme da komentariše u Narodnoj skupštini Republike Srbije, jer antifašistička borba i sve ono što su radili četnici Draže Mihailovića i Nikole Kalabića se ne dovodi u pitanje. Prema tome, ako smo čekali pad komunizma da možemo da o tome čitamo literature i da ljudi mogu otvoreno o tome da pišu na osnovu svojih saznanja i ličnih svedočenja, zaista je neprimereno da narodni poslanici tako govore.

Nema puno vremena naša poslanička grupa. Morala sam da se javim zbog izlaganja gospođe ministar.

Dakle, sve i da je to trošak kredita, kao što ste vi rekli, a verovatno jeste, mada mi nemamo sporazum ispred sebe, vi ste na to pristali, da li iz ljubavi prema Angeli Merkel ja to ne znam, ali u pitanju je 470.000 evra. Gospođo ministar, postoje druge nemačke banke koje za troškove obrade kredita uzimaju nula evra, kao što u Srbiji svakoga dana svi vi vidite da postoje reklame na televiziji za građane koji hoće komercijalne ili keš kredite da je nula dinara obrada kredita. Vi ste svojevoljno pristali na ovaj odnos sa tom bankom, prema tome, to je predmet naše kritike jer je veliki novac u pitanju. Zašto niste izabrali neku drugu investicionu banku koja takođe za ove projekte daje ogromna sredstva i po mnogo, što kolega ne zna, ovaj prethodni koji je govorio i drugi u sali, pogodnijim uslovima i gde nema nikakvih skrivenih troškova. Ako je vama, gospodo iz SNS, tek onako tričavih 470.000 evra, za 470.000 evra, ne daj bože da je pomoć kao devojčici iz Kragujevca pre neki dan potrebna, možemo dvoje dece koja su teško bolesna da uputimo na lečenje.

Ako mogu pravo na repliku predsednice.

Jednostavno, ja ne mogu da razumem da kolega Orlić, juče i danas ima potrebu da nešto ponavlja kao pokvarena ploča, jer svakome odgovara isto bez razumevanja onoga što poslanici sa konkretnim zamerkama. Ja mislim da me vrlo dobro gospođa Brnabić razumela.

Dakle, postoje, da znaju narodni poslanici, takve banke na svetskom tržištu koje ne uzimaju proviziju i koji daju, nećete verovati, još povoljniju kamatu. To je druga priča, „Elektroprivreda Srbije“ je još za vreme ovih žutih dosmanlija, ušlo u projekat nemačkom KfW i to je sada ukupno, mislim milijardu i sto miliona evra, ukupni kredit zaduženja za razne projekte i verovatno da će ih biti i sledeće godine i sve dotle dok Nemci ne budu uspeli u svojoj nameri, a po tome je pisao i njihov uticajni list, pre mesec dana „Dojče vele“, da se dočepaju „Elektroprivrede Srbije“.

Naravno, oni to neće otvoreno da kažu, ali mic po mic što bi, naš narod rekao kroz restrukturiranje to pretvaranje javnog preduzeća u akcionarsko društvo i pravo je pitanje možda i za vas gospođo Brnabić, ako smo već došli u situaciju da elektroprivreda sada, akcionarsko društvo, da li će te akcije sutra da završe na berzi ili će Vlada Srbije da odlučuje u jednom trenutku da ih proda poznatom kupcu, a mi tvrdimo da je to upravo država Nemačka.

Gospodine ministre, briše se i član 5. to znači, da nikada ne stupi na snagu ovaj zakon. Ključno pitanje za vas. Vi kažete dolazim u ključne momente rasprave. Zašto „Elektroprivreda“ nije sama garantovala za sebe?

Naime, vi znate da do 1. jula treba da se izvrši popis kompletne imovine, „Elektroprivreda Srbije“ je li tako? Sa druge strane, sve da to nije, vratimo se nekoliko godina unazad, neću da osporavam vaše napore pošto ste vi započeli kao ministar 2015. godine ali nije sve počelo sa vama gospodine Antiću.

Što se tiče upotrebe pepela u korisne građevinske svrhe, ali ako u Srbiji po procenama stručnjaka 270, evo zabeležila sam precizno, 270 miliona tona da deponijama. Da li je tačan ovaj podatak? Koliko je moglo da se iskoristi, a da se uštedi na izgradnji auto-puta na drugim građevinskim radovima i samim tim mislim da je to mnogo više od 45 miliona evra, koje su sada predmet ovog zaduživanja? Da su se oni domaćinski ponašali, kao što nisu i da je situacija tako dobra, kao što vi pokušavate da predstavite u „Elektroprivredi Srbije“, uopšte ne bismo bili u situaciji da država ulazi u bilo kakav aranžman da garantuje za njih, već su iz sopstvenih sredstava, pre svega, jednim prvim modelom garantovanjem svoje imovine, a drugi je taj da su pravilno iskoristili sve ovo što dolazi.

Juče je jedna koleginica pričala - vi ste toga da se ekološki država zaštiti budućnost dece. Ne, mi nismo protiv toga ali smo za to da se iz nečega što je negativno izvuče korisno. To rade pametni i odgovorni ljudi koji ne žele da troše 470.000 dinara na proviziju ili kako vi kažete obradu, već da se ono što već postoji iskoristi pametno i da se unovči, materijalizuje i da ne dolazimo u situaciju da radi unapređenja tehnološkog procesa uzima ovakve kredite za koje će država da garantuje.

Nemamo ni precizne informacije o naplativosti potraživanja kao alternativnom izvoru finansiranja, umesto zaduživanja, dakle, o naplativosti potraživanja od ovih famoznih gigantskih dužnika iz javnog sektora. Povrh svega toga, nemamo ni sporazum ispred sebe, pa ne znamo precizno šta je tačno u tom sporazumu ugovoreno, u zamenu za ove objektivno povoljne uslove finansiranja. Dakle, sve je to poprilično netransparentno, mutna voda.

Taj projekat je dobar i potreban i to nije sporno. On uvodi nove tehnologije i štiti životnu sredinu, to smo već više puta u ovoj raspravi rekli. I da, nemački državni kredit je povoljniji od komercijalnog ili brzog keš kredita, i to smo takođe rekli.

Tačno je, država ima pravo regresa, da ukoliko EPS ne plati, država plati umesto njega, pa da se onda od EPS-a država regresira, ali to nije obaveza, to je pravo. Sve se bojim da će država od EPS-a iskoristiti pravo regresnog potraživanja i uostalom, kakva je to garancija državi? Ako EPS nije bio u stanju da vrati kredit i da plati kreditoru, zašto mislimo da će biti u stanju da plati državi? Toliko.

Na kraju smo razmatranja amandmana po ovom zakonu i gospodine ministre, verujem da ćete vi prihvatiti moju argumentaciju da je EMS sada akcionarsko društvo napravljeno 2005. godine izdvajanjem iz EPS da bi se struja pljačkala. Za građane Srbije je to najjednostavnije rečeno, to je auto-put za struju, koji su koristili Vuk Hamović i Vojin Lazarević.

Da napravim jednu paralelu, pošto ste vi govorili o tome koliko trenutno poseduje EPS, 400, 500 miliona evra i da to nije nešto puno, Hamović ima termoelektranu i to je samo jedan deo njegovog bogatstva, jel tako gospodine Arsiću, pošto ste vi takođe kao poslanik bili svedok te pljačke, od 400 miliona kako kažu najmanje dolara, na koliko se procenjuje i sada je nudi Hrvatima da kupi.

Kako je stekao to bogatstvo? Upravo od ovog preduzeća koje sada hoće da se zaduži sa 15 miliona evra, da Vlada Republike Srbije posle svega za njega garantuje, a to je akcionarsko društvo, a koristilo je sve vreme za pljačku električne energije da bi se pre svega ovaj dvojac bogatio.

Da je to tako govori upravo činjenica, a vi ste to morali da uradite kao resorni ministar i pre vas ministar, da se naprave četiri preduzeća koja će da upravljaju, stručan izraz je pa moram to da pročitam – transformatorskim stanicama od 110 kilovata. Zašto bi se EMS odrekla toga? Upravo iz razloga što samo treba da koristi u pravom smislu reči auto-put, da prolazi električna energija, da neko odatle uzima kajmak, a sa druge strane mi objašnjavamo celog dana građanima da se 15 miliona evra zadužuje ovo preduzeće koje mi moramo da vraćamo, odnosno građani Srbije ako se njima desi nešto, jer oni su akcionarsko društvo.

Gospodine Arsiću, verujem da ne biste bili u stanju bez pomoći gospođe Bulajić da kao predsedavajući u ovom trenutku kažete o čemu se ovde raspravlja, ni podnosilac amandmana više nije tu.

Ovo traje već satima ova farsa. Sve što je rekao Martinović o Raduloviću je tačno i obrnuto, i cela ova farsa je, kako reče koleginica Radeta da bi se trošilo i krckalo vreme i stvarao privid da razmatrate i razgovarate ozbiljno, a da hoćete da razgovarate o ovoj temi…

Član 32. stav 2, pošto vi zamenjujete trenutno predsednika Skupštine.

Da vi hoćete gospodo iz SNS ozbiljno da razgovarate o ovoj temi, a ne da stvarate takav privid kako se brinete i znate sve o ovome, vi biste se zapitali zašto Vlada Republike Srbije nema analizu negativnog uticaja svega što se dešava na privredu. Zašto nemate analizu šta se dešava sa preko 20 banaka koje su pred stečajem ili su pred bankrotstvom? Kako će da se u tom slučaju agencija kojoj oduzimate deo sredstava ponaša i kako će namiri sredstva prema onima koji imaju svoju oročenu štednju kada ona bankrotira?

Predlažem, gospodine Arsiću, da vi mesto predsedavajućeg, zato sam se najviše javila, prepustite koleginici Radeti, kako bi se na najdemokratskiji način rasprava o ovoj temi nastavila. Verujem da bi se ona mnogo bolje snašla u toj ulozi nego vi, jer očigledno je da vi sami ne možete da se snađete u dvostrukoj ulozi.

Vi, kada ste govorili, ima tome više od sat i nešto vremena, o amandmanu jednog narodnog poslanika o čijem predlogu za izmenu i dopunu zakona, mi sada raspravljamo, vi verujem da uopšte niste znali šta piše u predlogu tog amandmana, jer ste potpuno drugo govorili. Što mi nemamo protiv.

Srpska radikalna stranka se zalaže za to da se ovde govori apsolutno slobodno, na najdemokratskiji način o čemu god želite. Ali, ipak dajte da prekinemo jednu farsu u kojoj optužujete jedni druge, a u stvari apsolutno se zna da ste vi podržavali Radulovića, on vas i da je sve što govorite jedni o drugima apsolutna farsa.

Razmislite o tome, jer vidite i sami da niste u toj situaciji, da gospođa Radeta preuzme predsedavanje Skupštinom.

Gospodine Arsiću, pokazala sam vam Poslovnik i javljam se po članu 27. i članu 158. Vi ili ste dekompenzovani danas ili niste dorasli situaciji da predsedavate sednicom Narodne skupštine. Pratim vaše ponašanje jutros od 10.00 sati i u ovom konkretnom slučaju, ove poslovničke greške koje ste napravili, kriva je gospođa Bulajić, koja je sekretar.

Naime, vi ispred sebe imate tzv. sinopsis koji vam je, vi ste u ovom slučaju danas samo oficijalni spiker, da tako kažem, a pokušavate da glumite nešto što vam Poslovnik ne daje za pravo, celog jutra se narodnim poslanici obraćate, ne samo na nivou koji ne zadovoljava normalnu komunikaciju između ozbiljnih ljudi, a da ne govorim o ozbiljnoj parlamentarnoj debati.

Dakle, vi ste malopre rekli da su na član 3. amandman podneli narodni poslanici iz SRS. Da li je to prof. dr Milovan Bojić, Nataša Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Miljan Damnjanović, Petar Jojić? Ne. Mi nismo podnosioci ovog amandmana, a mogli smo da budemo, ali je vaša obaveza, gospodine Arsiću, jedino ako vam nije mrsko da dalje čitate ili ste umorni, pa sami sebi napravite, odredite pauzu, da pročitate da su to Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Nemanja Šarović i Sreto Perić. Tek onda možemo da nastavimo raspravu o pojedinostima po članu 3. predloga ovako nakaradne izmene zakona. Hvala.

Srpska radikalna stranka je tražila da se briše član 36 Predloga zakona, zato što u ovom delu, kao i u nekim drugim članovima o kojima ćemo kasnije da govorimo, ovaj zakon već ulazi u jedan pravni kontekst i rekla bih u jedne društvene i porodične odnose, a ne samo u oblast struke, na koje vi potencirate, i on stvarno jeste stručni zakon.

Moram da se vratim malo unazad, ali kratko ću, pošto nemamo još puno vremena Poslaničke grupe. Još u bivšoj SFRJ 1978. godine, kada je prvi put uopšte ova oblast regulisana, tačno naznačeno da davalac reproduktivnih ćelija ima određene obaveze i određena prava, ali pravnih posledica ne bi trebalo da bude. Vi ovde kažete, u članu 36, da način saopštavanja podataka iz stava 1 ovog člana, propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja, kako bi se predupredile određene pravne posledice za davaoce reproduktivnih ćelija.

Mi smo zemlja koja bi sve trebala da reguliše zakonom i ako je zakonom jasno definisano koja su to njihova prava i obaveze, da se ne desi sutra, kao što imate slučajeve, bilo ih je i tada, u to vreme, kada je prvi put započeo proces veštačke oplodnje u našoj zemlji, da se desi to da anonimni davalac bude izložen kasnije sudskom utvrđivanju očinstva, na primer. To vam navodim samo kao jedan primer, zato što je to nekome palo na pamet, iz raznoraznih životnih okolnosti.

Pošto smo mi zemlja gde se primenjuje kontinentalno pravo, dakle, ovo nije Amerika, i nema mogućnosti da se putem nekih posebnih ugovora, bar ovaj zakon to nije predvideo, između primalaca i davalaca sklapaju određeni, da ih žargonski nazovem, aranžmani, to može u zemljama sa anglosaksonskim pravom, i tamo su jasno definisani, precizni i ta prava i obaveze.

Mi smo smatrali da ovaj član 36 zakona treba da se briše kako bi se otklonile sve nedoumice i kako bi se jasno stavilo do znanja da nema nikakvih pravnih posledica po davaoca, o kojima se govori u prethodnim članovima.

Mi smo tražili brisanje člana 57. gospodine ministre, SRS smatra da ovaj član ako ostane u zakonu može da izazove određene probleme.

Najpre, ovde je greška u prvom stavu, jer kada kažete – dete začeto postupkom BMPO reproduktivnim ćelijama davaoca ima pravo da iz medicinskih razloga traži uvod u dokumentaciju davaoca i precizirate, kada navrši 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje. Postoje zakoni i pre ove Vlade i momenta kada ste vi preuzeli vođenje ovog resora.

Mi smo, naime, 2011. godine usvojili porodični zakon gde je jasno precizirano da dete sa 15 godina ima sposobnost rasuđivanja. Tako ne možemo da ostavimo nedorečeno da li neko ima ili nema, onda mora da postoji i sledeći stav ako ste to hteli, a ne treba da ostane uopšte ovaj član, da onda tim psihologa treba da radi u slučaju da se ustanovi da to dete nije sposobno da rasuđuje.

Šta je ovde suština? Suština je da ne treba da ostane ovaj član zato što u najvećem broju, takvo smo društvo, i preovlađuje i takav procenat u statistici da gotovo 100% roditelja koji reproduktivne ćelije uzimaju od davaoca, anonimnog, ne obaveštavaju, pa ni do ovih 15 godina i vi to znate, gospodine ministre, tako je uglavnom u Srbiji, svoje dete da je začeto na taj način i u nekim drugim zemljama. Zamislite sada kakav problem će da nastane ako to dete, ako ostane ovaj član zakona, putem onoga što mu je dato kao pravo kada krene da traži te podatke. Da bi se izbegle sve ove stvari, verujem složiće se, a nije tu, pre svega dr Đukić, mora država da se pre svega bavi time pored mogućnosti biomedicinski potpomognute oplodnje da dete koje je na takav način začeto i rođeno bude zdravo.

Mi sada ne gajimo iluziju da će država Srbija u dogledno vreme za šest meseci, 18 meseci da ima ta sredstva, ali ja sam se konsultujući se sa timom stručnjaka iz SNS uputila i na dodatni metod koji će omogućiti da budemo, ne baš 100%, ali recimo sada je u Britaniji gde je taj metod zastupljen 66% sigurnosti da ako se primeni tehnika, moram da pročitam jer to je meni potpuno stran termin – komparativno genomske hibridizacije, što košta dodatnih dve hiljade evra, otkloniće se mogućnost, da li je tako gospodine ministre, da dođe i do većih rizika, pogotovo kod žena koje su u poodmaklim godinama. Taj metod koji se do sada u najvećem broju slučajeva primenjuje na klinikama u Velikoj Britaniji omogućuje da se iz embriona koji je star samo nekoliko dana, a ne nekoliko nedelja, kao što bi bio ovde u ovim optimalnim okolnostima slučaj, uzimaju ćelije i na taj način se vrši provera da li ima nekih, ne daj bože, genetskih poremećaja i budućih problema za to novorođeno dete.

Tako da u tom pravcu treba da se razmišlja, a ovo svakako može da ostavi trajne psihološke posledice po to dete koje bi ušlo u proces traženja tog donora, odnosno davaoca, a nema na kraju krajeva ni razloga, jer prema svim ostalim predviđenim članovima i striktno propisanim uslovima u registru su tačno navedeni, počev od anamneze neke bolesti koju je davalac imao, preko sveobuhvatnog zdravstvenog stanja u trenutku kada davalac pristupi banci. Nije potrebno da ostane ovaj član, jer će zaista prouzrokovati mnogo problema u kasnijem periodu života dece koja su začeta na ovaj način. Hvala.

Gospođo predsednice, SRS je tražila da se ovaj član briše zbog toga što je i predsednik naše poslaničke grupe prilikom podnošenja ekspozea od strane premijera Vučića rekao da je za Vladu Srbije, što vi niste uradili, najbolje da se iznos od četiri milijarde dinara, koliko dajete RTS-u i RTV-u preusmeri na neophodna socijalna davanja za one koji su danas u Srbiji najugroženiji, a ne za medijski, tzv. javni servis, koji nam ne daje pravo, kako njihov slogan kaže, da znamo sve.


Naime, građani Srbije treba da znaju da direktor RTS, koji podnosi izveštaj o svom radu, ne vama gospodo iz Vlade, i tu sada nije ministar Antić, koji je pre nekoliko dana doneo neku statistiku i pokušao je da brani RTS, valjda i od sebe samog, i od članova Vlade, jer sam premijer je rekao, da nije zadovoljan njihovim radom.


Dakle, oni se najbahatije ponašaju pod rukovodstvom Bujoševića, i za to podnose račun očigledno samo svojim zapadnim mentorima i pojedinim stranim ambasadorima.


Ako je RTS, gospođo Gojković, danas u Srbiji, kada su deca gladna, kada su ljudi bez posla, kada nemamo dovoljno za obrazovni sistem, za škole, za visokoškolske ustanove, za pripadnike najugroženijih i predstavnika pojedinih i nacionalnih grupacija i manjina u ovoj zemlji, ako on potroši 800 hiljada evra godišnje na iće i piće, što bi kod mene u Šumadiji rekli, dakle, na jelo, na razne đakonije, onda treba da se zapitate da li vi takvim daljim srljanjem i davanjem novca onima kojima treba da kažete lepo da budu na tržištu kao i druge televizije u ovoj zemlji, kao i drugi medijski sektor koji se za to bori, mogu i dalje tako da rade.


Očigledno je da mogu, jer im vi to dozvoljavate. Vi ste zakonom i ovim članom koji tražimo da se briše, nama dali obrazloženje da, eto, potrebno je još godinu dana da Vlada Republike Srbije, kasnije će i koleginica Radeta i druge kolege da pričaju o ovih 150 dinara, koliko će građani da plaćaju i dalje u 2017. godini za finansiranje RTS, kako treba da još malo se prevaziđe ta situacija. Ta situacija je trebala da se prevaziđe da stavite RTS pod kontrolu i parlamentarni nadzor, na način na koji ste izabrali regulatorno telo o kome je bilo reči i danas i izboru dva člana, koji takođe kontroliše RTS, da taj program bude upodobljen državnim i nacionalnim interesima, što naravno nije.


Sam premijer se bunio da je u nekoj vesti bio, ne znam, u kom minutu, mada su njemu svi mediji otvoreni, i on može kako hoće, pa i na RTS. Ali, najveća opoziciona stranka i naš predsednik, koji se posle 12 godina, pobedio je sam Haški tribunal, vratio u Srbiju, nije dobio jedan jedini termin, i druge kolege poslanici najveće opozicione SRS.


Prema tome, mi smatramo da je poslednji trenutak da se trgnete i da shvatite da finansiranjem televizije, koja je sve samo nije nacionalna, i ne sprovodi politiku medijsku koja je u interesu države i naroda, prestanete na takav način da finansirate da bi se Bujošević i ostali, koji služe zapadu i interesima koji su u suprotnosti sa vitalnim državnim i nacionalnim interesima, finansirali na takav način.

Gospodine ministre, vi ste u pravu. Nema ništa loše u tome da prestanete da finansirate antisrpski RTS.

Gospodine potpredsedniče, ja sam narodni poslanik.


Što se tiče vašeg vođenja sednice moram da vam ukažem na nekoliko nepravilnosti, pošto vidim da pokušavate i u ovim trenucima da ostanete staloženi i pribrani i čuvajte koncentraciju pošto će ovo dugo da potraje, do duboko u noć, do sutra i tako.


Najpre ste povredili član 27. i to je osnov svega, rukovođenja ovim zasedanjem.


Znam da ne možete da budete neko ko predviđa situacije i ne možete da uđete u mozak gospodina Martinovića, u njegovu glavu pa da znate da li je on u trenutku kada stisne taster ovlašćeni predstavnik ovog Predloga zakona ili je narodni poslanik koji koristi i krcka to vreme poslaničke grupe.


Vaše je bilo, gospodine Milićeviću, i ja vas zaista sada upozoravam, inače ćemo se svakog puta javljati, da pitate – po kom osnovu se gospodin Martinović javlja. On može da govori do dva minuta i nikako preko toga, a to što njegova poslanička grupa ima vreme. Znate šta, mi imamo ovde situaciju i da njegov kolega iz poslaničke grupe koga vidim kao novog kalifa umesto kalifa podnosi amandman na Predlog njegovog zakona, znači nije dobro, i to je dobro da vlada konkurencija među vama i da gospodin Orlić ima takve ambicije.


Molim vas, vodite računa i pitajte ga lepo u trenutku kada se javlja dok traje rasprava po ovom zakonu po kom osnovu se javlja, jer vidim da i vi niste čovek koji može da predviđa takve situacije.

Ovaj zakon kada je donet uopšte nije u pravnom smislu na adekvatan način, shodno tržištu kapitala u našoj zemlji i postojeći privrednoj situaciji, izvršio normiranje i ovaj član o kome se govori u amandmanu koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, a to je dobrovoljna ponuda za preuzimanje, je sada izmenjen i on se odnosi na obaveznost, odnosno neobaveznost objavljivanja ponude za preuzimanje kapitala.


Zakon kada je donet, i začetak ovog celog procesa 2006. godina, koliko me sećanje služi, imao je za cilj da se nesposobne uprave iz naših privrednih društava isteraju na takav način i ono što se desilo je da su potpuno uništeni mali akcionari u Srbiji.


Pošto nemam puno vremena, reći ću da je takav slučaj sa kompanijom „Autosaobraćaj“ u Kragujevcu, jer se ciljno išlo na to da se zbog nemogućnosti da država, koja je preuzela deo kapitala konverzijom i grada i Vlada Republike Srbije, to preduzeće sa višedecenijskom tradicijom spasi od uništenja sada nalazi u stečaju, bez mogućnosti da preko 1.000 radnika, odnosno nekoliko hiljada ljudi mojih sugrađana i članova njihovih porodica, naplati naknadu štete zbog izgubljenih akcija i zbog takve nebrige Vlade Republike Srbije.


Tako da je čitav zakon u celini jedna obična farsa, jer su mnogi pravnici u ovoj zemlji i profesori Pravnog fakulteta dali veoma kritičan osvrt i na ovaj član i na celokupan tekst ovog postojećeg zakona.