Ovaj zakon, kao što sam rekla u malopređašnjem javljanju ima mnogo nedostataka i on je napravljen u skladu sa direktivama EU, što nije dobro zato što vaš put u EU je sunovrat za Srbiju, jer naša preduzeća i tržišta kapitala i pre svega naša privreda, ne mogu da odgovore takvim oštrim zahtevima koji dolaze od strane zemalja članica EU.

Ova komisija za koju smo mi tražili u članu 26. da se briše, je komisija koja može da konstatuje način na koji je došlo do preuzimanja akcionarskog društva, odnosno dela kapitala, međutim, ostaće nerešena pitanja mnoga teška, sistemska nerešena pitanja. Sada kada pogledamo iz ove perspektive, a tu ima i poslanika koji su od donošenja prvih zakona o privrednim društvima i zakona o preduzećima, seća se kolega Krasić, iz 1996. godine, taj zakon je na bolji način regulisao ovu oblast nego kada ste krenuli da usklađujete zakone sa pravilima EU.

Na kraju krajeva, sećamo se i onog famoznog momenta, pa ko želi da se podseti, neka vidi kada je ministar finansija u to doba dosovski ministar Božidar Đelić, poskočio pred Oliverom Kovačević, sa ona tri poljupca, da ste dobili status kandidata, a u stvari tada je počela propast i srpske privrede i države Srbije uopšte.

Gospodine Milićeviću, povređen je član 128. Poslovnika, jer su narodni poslanici da svoje identifikacione kartice prilikom izlaska iz sale ponesu, malo pogledajte. Fokusirajte se, popustila je koncentracija sad će pola šest, znači sviće zora, niste obratili pažnju. Određeni narodni poslanici nisu više zainteresovani za ovaj tok sednice, a mi i te kako je smo jer smo vrlo ozbiljno pristupili razmatranju svih ovih zakona. Gospodin Antić i gospodin Nedimović nas pažljivo slušaju kao i gospoda iz ministarstva, dajemo veoma ozbiljne argumente, naravno vi nećete da prihvatite naše amandmane, ali vas molim da zavedete red bez obzira na ovo vreme kao da je sad početak, ja se tako osećam, pretpostavljam i vi, orna sam za rad i sve kolege srpski radikali. Nastavićemo dalje i molim vas da bude kao i uvek red u sali i da se vodi računa o tome ko je, a ko nije tu.

Drugo, gospodine Milićeviću da se držite reči i vi, to je druga povreda član 27. da se starate o primeni ovog Poslovnika, prošlo je pet sati, gospođa predsednik je rekla, pre otprilike osam sati, meni lično da će u pet biti presek. Molim vas, a to ste i vi rekli, molim vas, pa taj ko je tako duhovit ko ne zna ništa da kaže ni o čemu, a to je jedan gospodin, koji malo po malo, prvi put ga vidim najpre u životu, videla sam ga možda na fotografiji i dobaci tako nešto pametno, ja ne znam Martinoviću, gde pronađe ti ovakve pametne da u pola šest ujutru ovako pametno dobacuju. Ako ih niste naučili i vi i gospodin Orlić, da nešto pametno kažu, trebali bi da se pokriju ušima i da ćute.

Ovaj se član odnosi na član 195. osnovnog zakona, a to je dopremanje robe smeštene u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu u carinskom organu. Potpuno, kao što smo rekli u obrazloženju, bespotrebna promena koja ništa neće da poporavi ili poboljša ovaj Predlog zakona.

Ovde imamo jedan stav u osnovnom članu 195. koji ste možda trebali najpre da tretirate, a niste, koji kaže da na zahtev zainteresovanog lica carinski organ će proveriti da li je roba koja je smeštena u slobodnu zonu ili u slobodno skladište domaća ili strana roba. To je ova eventualna mogućnost zloupotrebe o kojoj je malopre govorio gospodin Krasić. A ovo je idealna prilika, i sada ste vi ostali samo, kolega Nedimoviću. Bili ste u to vreme narodni poslanik u Narodnoj skupštini, kada smo doneli zakon, kao i gospodin Arsić, o slobodnim zonama u Srbiji. NJih za sada ima 14. To je nedovoljno iskorišćen potencijal.

Na ono Arsićevo pitanje kako mi možemo da stvorimo jednu fabriku koju su zaista ovi žuti, čiji ste vi sledbenici, uništili, pa gospodine Arsiću, što ne koristite slobodne zone?

Evo, vi ste iz Požarevca, Smederevo vam je ispred nosa, što se kaže. Koliko još potencijala tamo ima i slobodnih kvadrata u tom području i kakvo je to mesto? Kada govorimo o tome, mogu da pričam o slobodnoj zoni Lapovo, i Kragujevac, i Užice, nemam vremena, vrlo je kompleksna tema. Evo, izvolite, dovedite strane investitore. Bojite se kineskog i ruskog kapitala. Kineske kompanije, bile su vaše kolege samnom pre nepunih mesec dana u Sudžoou, jednom od najvećih industrija parkova u Kini, spremne da dođu u Srbiju i da investiraju slobodne carinske zone. Hvala.

Vi ste mene, kolega Arsiću, pomešali sa nekim. Replicirate meni i govorite nešto što apsolutno nema veze sa mojim izlaganjem. Čak sam govorila suprotno o tome o čemu ste vi sada pričali, a to je da niste sposobni i ova Vlada da iskoristite potencijale i mogućnosti koje se ovako na izvolte nude, jer novi kineski put i projekat na Balkanu i Evropi upravo daje tu mogućnost o kojoj sam ja pričala, a to je da se u tim carinskim slobodnim zonama, preko kompanija koja bi otvorila nova radna mesta, upravo izvozi roba na tržište u zemlje gde oni to već čine, a Srbija je za njih idealna zbog toga što nije u EU i, bez obzira što oni nikada otvoreno neće reći, izuzetno im je drago zbog toga. Zahvaljujući njima mi imamo i, juče smo, da li je tako, potvrdili dodatni zajam za Koridor 10, imaćemo i novu Železnicu, kompletnu infrastrukturu i zahvaljujući upravo kreditima naših prijatelja, kao što je kredit Azerbejdžana za dovršetak Koridora 11. Nemojte da vršite zamenu teza.

Šta je to stiglo, molim vas, tako krupno i veliko od vaših prijatelja sa zapada, već ste im poput Dinkića to uradio u Kragujevcu dali po 10 hiljada evra za svako novootvoreno radno mesto. Rusija nas ne ucenjuje. Na taj način svojim ponuđenim stranim investicijama, isto tako, ni naši kineski prijatelji. Prema tome, kada se meni obraćate ili bilo kome od srpskih radikala, onda baratajte činjenica i onim za šta se mi zalažemo, a to svakako nije srljanje i dalja propast ulaska Srbije u EU.

Evo i vi kolega iz Novog Sada, dobro je da ste se uključili u diskusiju i da nas ima više, da razmenjujemo argumente. Dakle, 11 hektara slobodnog, opredeljenog zemljišta po Zakonu o slobodnim carinskim zonama je na području Novog Sada. Uopšte nisam rekla da to nije urađeno uopšte, ali nije dovoljno. Pre toga su „Delfi“, ne zaboravite, bili u Rači pre nego što je došla „Jura“. Da li je tako? Bio je jedan strateški ugovor tadašnje „Elektro“ Rače sa kompanijom „Delfi“.

Što se tiče kolege Arsića, gospodine Arsiću da nije bilo našeg predsednika da kroz konferenciju za novinare i obraćanje javnosti, tri ih je imao zaredom, podigne to na najviši mogući nivo, što se javnosti Srbije tiče, vi biste „Esmarku“ ovako na izvolte dali smederevsku „Železaru“. To je već sve bilo dogovoreno. U poslednjem trenutku ste pod takvim pritiskom, a pre svega zbog činjenice da je on izneo podatke na koji način bi nas opljačkali… Kirbi vas je na to nagovarao. Znači, mi smo uspeli to da sprečimo.

Naši kineski prijatelji, jer tamo sam bila pre nepunih mesec dana su prepoznali svoj interes na tom novom kineskom putu i odlučili da upravo u Srbiju ulože baš zbog naših tradicionalnih, prijateljskih veza, baš zbog resursa koje imamo, kvalitetne radne snage i zbog činjenice da je to samo prvi projekat i početak u njihovim daljim investicionim ulaganjima za koje će se opredeliti u narednim, verujem, ne samo godinama, već decenijama.

Gospođo ministar, vidim da niste prihvatili ovu bolju definiciju šta je to operater, što smo mi hteli da ovim amandmanom popravimo u članu 3. u tački 5), ali ja ću iskoristiti ovaj amandman da vas upitam, pošto je vezan za upravljanje aerodromima, gde je zapelo i šta se dešava, zašto je još uvek zaključana zgrada Aerodroma Morava?

Naime, ja sam u prilici da veoma često prolazim tuda, jer moja porodična kuća je na samo kilometar od ulaska u pristanišnu zgradu i želim da vam kažem da se to pitaju i meštani svih okolnih sela, što se tiče Aerodroma Morava, ali i 38 opština koje gravitiraju tom aerodromu, jer projekat koji je započet 2012. godine bi mnogo prihoda doneo državi Srbiji. Najpre zbog toga što je u pitanju dva miliona potencijalnih putnika po nekim projekcijama, ogromne investicije koje ljudi očekuju zbog toga što je to poljoprivredni kraj, pa je normalno i prirodno da se ljudi tome nadaju u tom kraju, ljudi se u dolini Zapadne Morave najviše bave voćarstvom i povrtarstvom, a onda je tu najvažniji aspekt, a to je turistički potencijal Gornja Trepča, odakle je predsednik Gojković, zatim Kopaonik, Goč, naši manastiri, najveće svetinje, Žiča, Studenica, Ivanjica, Guča. Treba li još nešto reći?

Tako da je to veliki problem, i tome se ne vidi kraj, normalno je da će ljudi i meštani i okolnih sela ili svih tih opština da očekuju da neko jednostavno dođe i da otvori ključ i da kaže – od ovog dana danas kreće sa radom ovaj aerodrom koji po projekcijama vrlo ozbiljnih ljudi koji su se bavili tim analizama može da odvuče oko 30% putnika sa nekih drugih aerodroma u zemljama u okruženju, a naročito je to strateški važno za naše ljude, pogotovo za dijasporu, sa juga Srbije, iz centralne Srbije.

Želim da mi danas ako ste u prilici konačno kažete koji je to mesec, po vašem mišljenju, po viđenju premijera i svih nadležnih u Vladi, kada će konačno aerodrom „Morava“ početi sa radom. Hvala vam.

Gospodine ministre, gospođo predsednice, koleginica Nikolić Vukajlović je podnela ovaj amandman u ime SRS iz veoma konkretnih razloga koje je u kratkim crtama objasnila, a ja ću da se nadovežem na to i da postavim vama neka konkretna pitanja.

S obzirom na to da ovakvi projekti, gospodine ministre, vi ste od skora na toj funkciji, imaju rokove praćenja subvencija, odnosno ovih kreditnih linija u periodu od pet godina, da li vi kao novi ministar smatrate da je Srbiji, na osnovu svih ovih izlaganja, pa i ovog najkonkretnijeg amandmana, potrebna dugoročna strategija za agrarnu politiku koja će da trasira put u budućnost?

Kada to govorim, to želim da kažem i da napomenem kolegama koji prate, a pre svega zbog javnosti Srbije, da ruralni razvoj je jedna, složićete se verovatno sa mnom, šira komponenta. To je mnogo kompleksnije od obrade zemlje, zasada, stočarstva, voćarstva itd. Kada kažemo ruralni razvoj, mi treba, srpski radikali kada budu u prilici da sprovode tu politiku će to svakako uraditi, da donesemo strateški plan za ruralni razvoj, jer nije dovoljno da imamo samo sredstva i tako srljamo i kažemo – e, sada ćemo ovo i ad hok te stvari da se dešavaju.

Ruralni razvoj podrazumeva i razvoj seoskog turizma i razvoj krajeva, jel tako? Jer, nije čitava Srbija ruralno izjednačena. Ono što je na području i na padinama Stare planine ili tamo na zapadu Srbije situacija, gde je izvršena deagrarizacija, nažalost, to su počeli još Brozovi komunisti posle rata, depopulacija, gde nema više, a pogledajte samo pirotska sela. Evo, ja ću da pomenem jedno selo Vrmdža, o kojem ste čuli jer se mnogo pričalo o tome, nema kuća, nema ljudi, nema stanovništva. Onda ruralni razvoj mora da se strateški planira kako bi se u periodu od deset godina, početkom nekog posla i vraćanjem tih mladih ljudi, a ima zaista pozitivnih primera, mladi bračni par arhitekata iz Beograda, to je ono što smo mogli da gledamo, inženjeri koji su rodom iz tog kraja ili njihovi dedovi, vraćaju se da započnu nešto novo.

Osim toga, gospodine ministre, u tim ruralnim područjima, ovo je 2016. godina, prate se inovacije i trendovi u poljoprivredi i u svetu, postoje i nove kulture koje mogu za deset godina da donesu veći i značajan prihod i da taj neko odluči da tu ostane, da kupi imanje i da krene da razvija posao koji će pun svoj prinos i doprinos imati za čitavu porodičnu zajednicu tek posle deset godina.

Zbog toga je ovaj amandman koleginice u nameri da strateški planiramo sve ono što može da donese prihod, a pogotovo mladim ljudima i onima koji žele da se vrate ili da ostanu na selu. Hvala vam.

Korišćenje erozivnog područja, gospodine ministre, i uopšte erozija zemljišta je veliki problem u Srbiji i sam podatak da, možda je sada to i više, 25 hiljada hektara zemljišta godišnje mi izgubimo je frapantno.

Vi morate sve da učinite ako želite da rešite taj problem da sistemski krenete u rešavanje toga. Nije dovoljan samo ovaj zakon. Moraju da se donesu određene strateške mere i planovi kako to da se uradi. S druge strane, ovo nije dovoljno da stavimo samo eroziono područje, jer kategorizacija toga mora da postoji, gde je potpuna erozija odnela ljudima njive, i gde je sada reka promenila tok, kao u mom selu Katrga u dolini Zapadne Morave, gde više ne postoji njiva mog dede, pa ni komšijina, pa ni daljih rođaka itd, kao i to da ne možemo, zato smo predložili ovaj amandman, mi da uslovljavamo ljude koji koriste to zemljište da oni izvode sve radove. Zato je ova reč – određene bila prihvatljiva. Zbog čega? Zato što upravo država treba da uradi to, da zaštiti od daljih bujica i nanosa upravo to zemljište.

Oni ne mogu da izgrade brane, jel tako? Mogu da urade nešto da se to spreči. Ne mogu da izvrše zasade. Evo, ja ću vam reći na primeru, dakle, i mom najnovijem iskustvu i kolega parlamentaraca. Posetili smo Narodnu Republiku Kinu. Vi znate da su tamo česte poplave zbog mnogbrojnih bujica i padavina. U celom podruju od Pekinga do Sudžoua, to je 1.500 kilometara, ali eto, mi smo voljom naših domaćina putovali onim brzim MAGLEV vozom, pa su nam te slike prošle. Zasađena je paulovnija. Dobro znate da to drvo može da dostigne visinu od nekoliko metara za samo tri godine.

Ja mislim da ti šumski zasadi, pogotovo tamo gde je zbog krađe, nebrige i takvih stvari došlo upravo do erozije i došlo do gubljenja silnih hektara, država o tome treba da vodi računa. Zato je amandman veoma smislen, jer određene radove mogu, a sve drugo mora država i Vlada Republike Srbije.

Dobro je, gospodine ministre, da ste prihvatili ovaj amandman. Međutim, mi smo još od početka reagovali kada je u pitanju i voda za piće, jer u članu 3. gde se definišu pojmovi, a ne znam iz kog razloga je odbijen taj amandman i uopšte se nije našao ovde u raspravi u proceduri, da se definiše da je to voda namenjena za ljudsku upotrebu, koja po svojim karakteristikama zadovoljava propisane kriterijume iz oblasti zaštite zdravlja.

To je onaj osnovni pojmovni deo. A u praksi i u stvarnom životu voda za piće se kontroliše od strane nadležnih zavoda u opštinama i gradovima jedinica lokalne samouprave samo iz izvorišta koja su pod ingerencijom grada, odnosno opštine.

Kada su u pitanju privatni bunari, imamo takav slučaj, jel tako, gospođo Radeta, u selu Brzan kod Batočine, gde je najveći problem i gde je osnovano i udruženje građana koji traže da se Vlada uključi i vi lično, ministre, u rešavanje tog problema. Niko ne kontroliše ispravnost te vode. Na kraju, pogledajte i po seoskim bunarima. Evo, opet da ne bude da reklamiram svoje čuveno selo, ali i u njemu i u drugim krajevima Srbije, koliko je ljudi koji koriste, verovatno i u vašoj sredini, gospodine ministre, vodu za piće preko hidrofora, odnosno pobijanjem cevi na nivo gde je ta voda moguće da krene svojim tokom i ko to kontroliše?

Ljudi to piju, mala deca, i naravno kontrolisanje vode za kupanje je takođe veoma bitno. Mi smo predložili ispravnost kvaliteta, ali verujte nikakve kaznene odredbe ne mogu da pomognu i da nateraju neodgovorne ljude u lokalnim samoupravama da se pobrinu za to da zdravlje i život ljudi ne bude ugrožen.

Završiću time, Kragujevac nema svoju reku za kupanje. Mi imamo čuvenu Lepenicu, ona je mala reka, rečica, ali zato imam kragujevačko more, Šumaričko jezero, veštačko akumulacino jezero koje godinama služi za kupanje, i ta voda je tamo neispravna, a na hiljade i hiljade ljudi, desetine hiljada, svake letenje sezone se tamo kupa. Stoji upozorenje iz zavoda – upozoravamo, voda nije ispravna za kupanje. Gradske vlasti ništa ne čine da prečišćavanjem i onim što oni mogu da urade, a tamo je na vlasti SNS, sada, a to nisu radili ni Stevanović ni DS, učine, da koliko, toliko ona bude osposobljena da građani, pogotovo mala deca mogu tu da se kupaju. Zato je dobro što je ovaj amandman prihvaćen, ali to je samo delimično rešenje, problemi su mnogo duži i nemam vremena više ni detaljnije o tome da pričam. Hvala.

Gospodine ministre, iako je Vlada dala odgovor, odnosno vi, da je ovo rešeno Zakonom o komunalnim delatnostima, mi srpski radikali smatramo da je i te kako ovoj odredbi koju smo predložili članom 52, zapravo novim stavom, bilo mesta i u ovom zakonu.

Radi se o tome da smo mi hteli, i tako glasi novi stav – radi obezbeđivanja prečišćavanja otpadnih voda do stepena utvrđenih ovim zakonom, dakle pozivamo se na ovaj zakon, jedinica lokalne samouprave dužna je da godišnje ulaže sredstva u izgradnju, rekonstrukciju i održavanja objekata za prečišćavanje otpadnih voda sa pratećim uređajima do nivoa predviđenih planom izgradnje objekata za prečišćavanje otpadnih voda za najmanje 2.000 stanovnika.

Ovo je opet jedna kompleksna tema, prečišćavanje voda, o kojoj nismo stigli da pričamo i da povežemo sa poljoprivredom i ruralnim razvojem, jer to i te kako ima veze. Imali smo, nažalost, ogromne poplave, ali setite se, pošto ste vi iz AP Vojvodine, 2012. godine nezapamćene suše na žitnim poljima Vojvodine. Ako bismo uložili sredstva, odnosno kada bi država, opet da ne spominjem Kinu i neke druge danas tako razvijene zemlje, da se ta nova postrojenja koja se u svetu proizvode, a danas ste više puta rekli – mi smo u 21. veku i u 2016. godini, ali hajde da učimo od prijatelja Kineza, da se upravo ta voda koja će se prečišćavati tim postrojenjima u ruralnim područjima koristi za navodnjavanje.

To je bio cilj podnošenja ovog amandmana i žao mi je jer nema apsolutno nikakve veze, jer od početka do kraja ovog zakona i sa zakonima iz oblasti ekologije, zdravlja, zaštite životne sredine, pa i komunalnim delatnostima, prepliću se i pojmovi i pojedini članovi i stavovi, tako da smo smatrali, a već kad niste, ovo je bila idealna prilika da pokrenemo i ovu temu i da damo jednu sugestiju koja je svakako sadržana u našem programu i za poljoprivredni razvoj i za ekološku zaštitu. Hvala.

Gospođo Gojković, da nastavim ovu priču o NIP-u.

Dakle, Dinkić i DS, a vi nastavljate tim putem, gospodo naprednjaci, su koristili projekte iz NIP da bi se slikali u kampanjama, otvarali škole, vrtiće, puteve, a to je bio ogroman izvor korupcije. Do dana današnjeg nemamo izveštaj, to je neko malopre ovde pomenuo, kako su korišćena ta sredstva, ko je i koliko uzeo za sebe i na koji način su dodeljivana.

Imamo slučaj, gospođo Gojković, pošto ste vi predsednik Odbora za kulturu i informisanje, aranđelovačkog „Starog zdanja“, i vi znate, a verujem i neki poslanici u sali, da je to objekat od nacionalnog značaja i ta sredstva iz NIP koja su bila opredeljena za „Staro zdanje“ u Aranđelovcu su koristila samo za malo krpljenje krova. Sada je poništena privatizacija, to propada, kao i mnogi započeti projekti koji su služili za političku promociju.

Mi moramo, a to ćemo činiti mi srpski radikali, naš kandidat za predsednika, koji je verujem i budući predsednik Srbije, i ako budemo imali parlamentarne vanredne izbore, svuda i na svakom mestu da govorimo građanima Srbije da nije posao političara da se na takav način bave privredom. Budite sposobni, dovedite strane investitore koji neće uzimati novac iz budžeta Srbije, već po uzore na zemlje Evroazijske unije i Kine, koju sam pomenula. Napravite industrijske parkove, aktivirajte slobodne zone. Usvojili smo zakon još 2007. godine. Zaposlite ljude i prave i velike svetske kompanije, ako ste sposobni, za radna mesta koja će biti pristojno plaćena. Otvorite takve fabrike ovde u Srbiji. lako je Jeremiću i njemu sličnima, koji ide i plaćen je, ko zna kuda kamče pare po svetu, evo završavam, ali učinite i vi to, a ne kao stopama prethodnika, Dinkića, Tadića, Jeremića i ostalih da radite i da tako upropašćujete srpsku privredu. Hvala.

Gospodine ministre, ovaj amandman se odnosi na raspodelu sredstava jedinicama lokalne samouprave za isplatu plata i takođe, a i vi ste rekli da će to ubuduće biti drugačije regulisano, taj način isplate je sadržan u drugim pratećim zakonima. Zato smo tražili da se član 36. briše.

Međutim, ono na šta ja želim da ukažem je da do današnjeg dana nije donet zakon o platnim razredima, odnosno ustanovljen platni razred od, recimo, jedan do tri za nivo lokalne samouprave i za državnu upravu. Moram samo da vam kažem za period kada je SRS bila na vlasti u opštini Zemun, mi smo odlukom SO 1997. godine doneli takvu odluku i to je sada, da vam to približim, u rasponu kao kada bi neko imao najnižu platu 50.000, 100.000 i 150.000. To je jedini način da se ustanovi visina zarade, kako bi ljudi mogli pristojno koliko-toliko da žive od svog rada.

Ali, mi imamo drugi problem, ogromnu prezaduženost mnogih jedinica lokalne samouprave, nemogućnost da mnogobrojna javna preduzeća funkcionišu, pa tako, kao što je slučaj u Kragujevcu, preduzeće za izgradnju grada Kragujevca, nažalost, posle toliko godina postojanja je pred gašenjem, jer ne može više da podnese teret dugovanja koje je nasleđeno i koje se gomilalo, ali i ne samo tu, nego i u mnogim drugim gradovima gde takve, u pravom smislu reči, sa najboljim stručnjacima koji jedan grad i jedinica lokalne samouprave imaju, ljudi će ostati bez posla, a oni treba da budu nosioci razvoja i da učine sve kako bi taj grad imao nove investicije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, meni je žao što u ovom trenutnu nije ministar ovde jer ja sam pripremila neka konkretna pitanja za njega.

Amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS odnosi se na zaboravljeno inkorporisanje u budžet za ovu godinu duga koji Vlada Republike Srbije ima u iznosu od deset miliona evra prema Fondu za razvoj za određene građevinske investicije. Međutim, kako je meni Vlada u obrazloženju odgovorila da se amandman ne prihvata iz razloga što je u toku leta ove godine, tačnije 22. jula, izvršena uplata prevremena tog duga, postavljam pitanje, pa verovatno će kasnije mladi kolega da prenese gospodinu ministru da mi odgovori – kako je moguće da to uradite na taj način kada, po Zakonu o javnom dugu, niste u mogućnosti da u toku budžetske godine vršite bilo kakvu amortizaciju?

Ili je ovo možda način da se rešite tih svih repova iz prošlosti koje vam je ostavila vlast Demokratske stranke jer, znate, gospodine Antiću, i vi ste svedok toga i gospodin Nedimović, da su krediti iz Fonda za razvoj u to doba mogli da dobiju samo Zombi i njegovi prijatelji. Vi sad pogađajte ko je taj Zombi bio. Ali, u svakom slučaju, Fond za razvoj je potpuno očerupan i iako je napravljena kategorizacija od manje do najnerazvijenijih područja u Srbiji, retko ko je od običnih ljudi bez političkog uticaja i veze tog perioda mogao da ostvari tako nešto.

Dakle, prvo je pitanje – kako je moguće da se na takav način prekrši Zakon o javnom dugu?

Moje drugo pitanje je bilo, s obzirom da se odnosi na otplatu duga, i time ću završiti obrazlaganje ovog amandmana, nisam čula ni u obraćanju premijera, ni ministra finansija – kakvo je očekivanje vaše da će učešće i koliko u sledećoj godini građevinske industrije biti u bruto domaćem proizvodu, ono je trenutno svega 4%, da bi građevinska industrija, koja treba da bude zamajac srpske privrede, jer mi imamo zaista firme koje su se proslavile svuda u svetu i koje su u pravom smislu reči građevinski neimari, mogla da podstiče, dakle, dalji razvoj? Ako to nije u samo u sklopu saobraćajne infrastrukture, recimo, evo, to je šlagvort za ministra Antića, šta on očekuje u oblasti energetike, dakle, učešće građevinske industrije, kada je u pitanju energetska infrastruktura dalja u Srbiji ili za gospodina Nedimovića, kada je u pitanju Fond za razvoj, kakav će njegov uticaj biti i njegovog ministarstva da se krediti za mlade poljoprivrednike iz Fonda za razvoj, za nove kulture, a vi znate na šta ja mislim, jer ja nemam vremena sada, dobijaju u sledećoj godini jer poljoprivreda, građevina, turizam, to je jedina razvojna šansa u ovom trenutku za popravljanje situacije u srpskoj privredi. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je nastavak, gospodo ministri, ovog amandmana, niste bili tu gospodine Vujoviću, verovatno su vam preneli, gde smo na pravno-tehničkim usaglašavanjem hteli zaista da se realno prikaže koliki je to javni dug Srbije. Gospodin Zoran Krasić, nevezano za ovo zasedanje, svakodnevno obaveštava, na način na koji je to moguće, javnost Srbije koliki je, na taj i taj dan, javni dug Srbije, tek da se zna i da plasiramo građanima Srbije ispravne podatke. Cifra je toliko astronomska, gospodine Krasiću, da u ovom trenutku, kada su dinari u pitanju, ne mogu ni da izgovorim.

Moje pitanje se odnosi na potpredsednika Vlade i ministra policije Stefanovića, pošto je ovaj deo javnog duga projektovan za puteve i za bezbednost u saobraćaju. Kada su putevi u pitanju, jedno pitanje za deonicu od Batočine do Kragujevca, jer je veliki skandal i bruka što do sada celokupna deonica nije završena, naročito što projekat za obilaženje same varoši ili grada Batočina, kroz šumu, kako je to bio jedan projekat, a drugi da to bude put prioriteta, dakle, prvog reda kroz proširenje, ni naznake o tome na kraju 2016. godine. Naravno da je bezbednost saobraćaja ugrožena kada vi isključenjem sa auto-puta ulazite na deonicu Batočina, Kragujevac ili Lapovo, svejedno, i sa tog uskog koloseka krećete na deonicu auto-puta koja je završena i naravno da to predstavlja veliku opasnost.

Naročito, gospodine Stefanoviću, jer tom deonicom svakodnevno najviše divljaju odlazeći predsednik Srbije Tomislav Nikolić i članovi njegove porodice. Verovatno imate ta saznanja, a volela bih da mi kažete u ovom trenutku koliko lica koristi rotaciju? On na to ima pravo po zakonu i Ustavu Republike Srbije, ali bahatost Nikolića i članova njegove porodice na tom putu, pa i kroz sam grad Kragujevac i kroz naseljena mesta od Bajčetine prema Šumaricama i obratno je neverovatna.

Gospodo, vi ste izdvojili za porodični heliodrom Nikolića, koji će otići zbog korupcije, zbog lažne diplome, zbog svih prevara u istoriji, kao nečastan predsednik…

Vraćam se. Bezbednost saobraćaja je u pitanju.