Hvala gospođo predsedniče. Gospodine ministre, došli smo do ove oblasti o kojoj su govorili kolega Marković i kolega Avramović koja je uvršćena u zakon, a radi se o nadoknadi štete prouzrokovane vazduhoplovima trećim licima i sad imam za vas neka konkretna pitanja, gospodine ministre, s obzirom  na to da se ovaj član gde sam podnela amandman nadovezuje na ostale članove. Verovatno će vam pomoći vaši saradnici.
Naime, vi znate da još davne 1952. godine doneta je konvencija koja reguliše nadoknadu štete koju vazduhoplov napravi trećim licima, a ona je imala neka dva izmenjena protokola. Ta konvencija čiji je potpisnik još SFRJ, a kao pravni naslednik posle i SRJ i država Srbija, govori se o granici odgovornosti. Zašto smo mi reagovali u članu 124. Vi ste rekli – odgovorno lice odgovara za štetu koju je vazduhoplov pričinio stvarima na zemlji do visine vrednosti (cene) novog vazduhoplova u vreme udesa, a najviše do iznosa stvarne pričinjene štete. Ovo morate, gospodine ministre, ako hoćete da budete logični i dobronamerni prema onima koji pretrpe takvu štetu, da prihvatite ovaj amandman i da brišete reči "do cene novog vazduhoplova u vreme udesa", jer nov vazduhoplov može da bude više desetina puta manje vrednosti cene, zavisi koji je tip, koji model nego stvarna pričinjena šteta.
To će da se utvrđuje u naknadnom postupku o čemu je govorio gospodin Avramović, da su to najčešće postupci kada se takve stvari dese, gospođo predsednice, pred međunarodnim arbitražnim sudovima. Pred međunarodnim sudom, odnosno arbitražnim sudom, arbitražnim sudom u Londonu i tada se utvrđuje koja je to visina. Ono što morate ne može nikako da se nadoknadi, to su ljudski životi, to je ono što je doživela naša zemlja, što su doživele sve države gde je izvršena agresija NATO zlikovaca. Mi smo njima oborili F16 i F117 i naši hrabri oficiri, vojnici su se borili 78 dana protiv tih zlikovaca. Ovde je gospodin Jojić pomenuo jedan aspekt, to je ta šteta u iznosu od najmanje, koliko je procenjeno, 300 milijardi dolara materijalne štete, a ko će da nadoknadi ljudske živote koji su ti zlotvori počinili ovde i ubili toliko civila iz vazduha i to sa bombama sa osiromašenim uranijumom, zbog toga danas, to znate gospođo predsedniče kao lekar, oseća na desetine hiljada, nažalost naših ljudi i mladih ljudi, pogotovo ljudi na području KiM.
Još jedno pitanje, gospodine ministre. Sad ovde kažete, jer to je deo koji je malo izmenjen nego u ovoj pomenutoj konvenciji, da i strane državne vazduhoplove odredbe ovog zakona, znači na njih se primenjuju, pod uslovima reciprociteta. Morate jasno da kažete, a to je regulisala ova konvencija, koji su to strani državni vazduhoplovi. To nisu samo ovi avioni, najviše ga je koristio Mićunović, vi znate i vi ste bili ovde poslanik, nije izlazio iz ove zgrade, tada SRJ, leteo je svuda redom, pa jednom renoviranom, pošto su ovi DOS-ovci spalili ovu skupštinu, sala, pa opet novi novac ali to nije samo taj avion kojim se voze državnici nego to su i vojni i policijski vazduhoplovi i carinski.
Sada, gospodine Mrkonjiću, onaj narod dole, kojeg je Tadić izdao i prodao, na Brnjaku i Jarinju, danonoćno dežura i barikadama brani našu svetinju KiM, a za to vreme šiptarske, Tačijeve carinike prevoze helikopteri NATO sa ustaškom zastavom i druge. Desi se, a vi znate da je helikopter jedan od najnestabilnijih vazduhoplova, da li je tako? Najčešće se, po statistici nažalost udesi dešavaju helikopterom. Samo jednom sam se, kada nam je gospodin Mirčić organizovao sednicu Odbora u Bujanovcu, policijskim helikopterom odvezla i neprijatan je zaista osećaj.
Dakle, desi se da vam padne i ne daj Bože tamo se nešto uradi, vi kažete, pa reciprocitetu. Kada ti zlotvori iz EU priznaju Tačijevu terorističku državu i njega kao zlikovca, kao neku kvazi državu na području naše zemlje koji je onda to reciprocitet, gospodine Mrkonjiću, mi možemo da ostvarimo? Ili da li taj reciprocitet važi po istom modelu i istim aršinima kao u Haškom kazamatu koji je osnovala CIA i koji služi interesima da se Amerika, NATO i EU obračunaju sa Srbima i pre svega sa našim predsednikom dr Vojislavom Šešeljom koji se tamo nalazi već devet godina. I vašeg predsednika su ti zlotvori ubili tamo i koji onda reciprocitet mi da imamo sa njima i ko će nama to da garantuje, jer Srbija kao država, sa ovakvom vlašću i sa ovakvim režimom koja je pala na kolena i koja jednostavno prihvata sve našta nas uslovljava, ne može nigde više, bez obzira što to stoji u nekim zakonima, da traži bilo kakav reciprocitet.
Jednu zamerku imam gospodine Mrkonjiću. Bez obzira što ste manjinski koalicioni partner, borili ste se protiv NATO zlikovaca i u porušenu Srbiju, zajedno sa nama u vlasti, gradili i izgradili sve te mostove. Nemojte više nikada da kažete – predsednik ima reč. Nije on ništa za vas, ni za koga ko je časni patriota da vi njemu kažete sada će on da se obrati. Tamo gde vi radite, radite časno i pošteno vaš posao i vaši birači i oni ljudi koji znaju da se borili protiv zlikovaca to će da poštuju, a ovim izdajnicima, i Tadiću i ovim što su nas izdali, ovog Nikolića i ovog Vučića, njima će da sudi istorija i narod. Hvala.

Gospođo Čomić, gospodine ministre, ovaj amandman se odnosi na novo poglavlje u zakonu, a to je prijava boravišta i ovaj član 15. reguliše u svom stavu 2. dužinu boravka.
Potrebno je da razmislite i daću vam neke od razloga i argumente, zbog čega je neophodno da se dužina boravišta, od najviše godinu dana produži na najviše pet godina, zato što u slučaju da ovako ostane u zakonskom predlogu koji ste nam dali, izazvaće ogromno nezadovoljstvo među stotinama hiljada naših sunarodnika koji su posle ustaških akcija 1994. i 1995. godine, morali da napuste svoja vekovna ognjišta i da se nasele ovde u Srbiji, a i kod Srba koji mi, zvanično ih država vodi kao raseljena lica, koji ne mogu da žive zbog šiptarskog terora na području naše južne pokrajine KiM.
Sad ako pogledate, a pretpostavljam da je saradnja Ministarstva unutrašnjih poslova i Komesarijata za izbeglice u Srbiji, bar na nekom nivou, da li zavidnom ili kakvom svejedno, vi morate da sarađujete. Vi imate, evo govoriću samo u Kragujevcu i u Šumadiji, ono što ja znam.
U Rači, znate da postoji Karađorđev dom i da su smeštene izbeglice, odnosno raseljena lica sa KiM koji tamo borave evo već 11 godina, od kako je počela okupacija i kako su NATO zlotvori došli na KiM.
Imate izbeglički kamp Trmbas, takođe u blizini Kragujevca, kao i u naselju Bresnica. Gospođa Radeta je pre nekoliko godina, zajedno sa našim kolegama, obišla većinu tih centara za izbeglice, između ostalog u Mataruškoj banji i ti ljudi se, gospodine Dačiću, pošto više nemaju i ne mogu da se vrate u svoje kuće, a siromašni su, jedva preživljavaju od nekih bednih dotacija koje imaju ili se snalaze, nešto prodaju i vidite i sami, sada je sve više na televiziji emisija o tim ljudima koje su ustaše i neprijatelji srpskog naroda unesrećili, imaju po šestoro, sedmoro dece pojedini, ili naši Srbi sa KiM. Na svakih godinu dana, ako ovo ostane ovako, moraju da prijavljuju svoje boravište. Pa, zar njima nije dovoljno njihove muke ili da nisu samo u tim centrima, nego se nalaze kao podstanari u nekim kućama, nekim sobičcima? Oni se odatle ne pomeraju godinama.
Ne možemo, kako ste vi, odnosno Vlada Srbije, dali u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana i boljeg rešenja, da to bude najduže pet godina, pa će nadležni organ, odnosno policijska uprava da ustanovi šta se dešava, ne samo kod njih nego uopšte, ako neko prijavi to boravište, a nije na toj adresi, jer to su regulisali članovi pre toga i mnogo smo govorili o tome i u načelnoj raspravi.
Ali, ovo, i ne samo zbog tih lica, nego i zbog činjenice da zbog toga što je upropašćena, satanizovana privreda u našoj zemlji, to statistika govori, nekoliko stotina ljudi se doseli u toku meseca u Beograd i oni tu imaju sada svoje boravište. Zašto oni dolaze tu? Napuštaju. Vi sad da odete u Crnu Travu, tamo imate u evidenciji 1.800 njih koji su prijavljeni na opštinu Crna Trava, a kada pogledate tamo ne znam da li ima 500 ljudi koji žive. Isto je tako kada su u pitanju Srbi u Tutinu. Njih tamo ima 600 i nešto ili 800 prijavljenih, ali realno ih nema toliko. Nema ih ni 300. Oni su svoje boravište našli negde gde nalaze spas za sebe i svoju porodicu.
Zamislite vi sada ako uprava jedinice MUP nije ažurna u svakom gradu, a obično se dešava da nije, ti ljudi zbog toga treba da se maltretiraju i na svakih godinu dana zato što im ističe taj rok... Pa, zamislite, on ne zna gde mu se glava nalazi u ovom haosu, poskupljenju, nemogućnosti preživljavanja, nema da plati račune, ne može da školuje decu i on sad treba da ide i da kaže – ja sam i dalje tu, na toj istoj adresi.
Dakle, MUP mora da se pozabavi onima, a već smo govorili o tome i vi ste rekli da imate te mehanizme, i to nije ništa novo. Vi se sećate 1999. godine, kada je bila sprovedena jedna takva akcija, kada je vlast, mi smo tada bili u koaliciji, gospodine Dačiću, u istoj Vladi, kada je MUP pokušalo da kroz tu akciju koja je bila najšira moguća, pa su nas svi ovi Sorošovci napali, pa ova Sonja Liht, pa svi ti koji rade za CIA, M-6, koji su tada počeli da vršljaju pre ovog petooktobarskog puča ovde.
Dakle, da se to sistematizuje tada. To nije ništa novo. To nisu neki evropski standardi.
Eto, ta vlast u zemlji koja je bila pod sankcijama je pokušala to da uradi. To je jedan dugotrajan proces i posao i to je ono što će u svakoj državi da se radi.
Ne mogu da prihvatim da isti sada status imaju kada je u pitanju dužina boravka stranci, kako je dato u obrazloženju i po ovim međunarodnim konvencijama i građani Republike Srbije.
Još nešto, gospodine Dačiću, vi ste bili, to je lepo i za svaku je pohvalu, pre dvadesetak dana u Republici Srpskoj u kontekstu jačanja specijalnih paralelnih odnosa koje imamo sa zapadnom srpskom republikom. Sastali ste se i sa premijerom i sa ministrom MUP. Znate i sami koliko ima naših sunarodnika iz Republike Srpske, bivše BiH koji takođe ovde imaju, neki su dobili, neki nisu dobili državljanstvo, svoje boravište, pa ga ne menjaju na svakih godinu dana i zato bi bilo najlogičnije da se prihvati ovaj amandman i lepo se kaže – najduže pet godina.
Mi ovako isključivo pomažemo građanima Srbije. To što ima raznih zloupotreba, što ne znamo i pitanje je koliko možete to da pratite, da li stranci koji dolaze u Republiku Srbiju krše odredbe Zakona o strancima, to bi me baš zanimalo, jer ovde pod velom nekih raznih nevladinih organizacija agenture vršljaju i rade šta god hoće. Uglavnom sarađuju sa onim izdajnikom Nikolićem koji trčkara i u američku ambasadu i sve druge, a kada ste spomenuli da neko vršu tu zloupotrebu, evo, seća se gospođa Čomić, Tomislav Nikolić je pre nego što je počeo da pljačka sopstvenu stranku koju je izdao i ukrao ovih 56 miliona i da ga plaćaju tajkuni. Pljačkao je i Narodnu skupštinu. On je bio prijavljen u Beogradu 2002. godine, a naplaćivao je putne troškove kao da živi u Kragujevcu, a ima ovde službeni stan. Posle mu je taj stan bio mali, pa sada ima ovaj od 800 hiljada evra. Što bi naš narod rekao – ima se, može se, otvorio Mišković, Beko kesu, ali to su slučajevi takvih nečasnih ljudi, ali te časne ljude i za ove koje je muka naterala da pobegnu od ustaškog noža, od šiptarskog terora, mora da se ovo promeni i da imaju mogućnost da budu najduže pet godina. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, imamo jednu situaciju na koju smo upozoravali, ako se sećate vi, gospođo Đukić-Dejanović, ili je tada predsedavala gospođa Čomić. Dakle, uoči letnje pauze ovaj slučaj gospodina Dragutina Radosavljevića je nešto na šta smo mi upozorili. Očigledno ne da nema sinhronizovanosti u redovima DS, već način na koji DS pokušava da određena mesta u određenim institucijama i ustanovama, kao što je Komisija hartija od vrednosti, na kraju krajeva potceni i izvrne ruglu ili se podsmeva Narodnoj skupštini, upravo pokazuje slučaj gospodina Dragutina Radosavljevića. On je, gospođo Đukić-Dejanović, kao što znate, naš sugrađanin, Kragujevčanin, dugogodišnji je član, već 20 godina, DS. Bio je odbornik i direktor Preduzeća za izgradnju Grada Kragujevca. Od pre nekoliko godina je direktor Poreske uprave Srbije.
Za mene je bio zaista neverovatan, poznajući, kao što i vi poznajete, gospodina Radosavljevića, sam taj predlog koji je zaista došao iz redova DS, gde oni ne vode računa o tome, najpre da ljudi ne treba da imaju dve takve funkcije, ili su želeli neki drugi obračun sa njim na vrhu Poreske uprave. Za mene je bilo neshvatljivo da, bez obzira na političke razlike i sve ono što nas dijametralno suprotstavlja u poimanju i demokratije i politike i svega, on prihvati da bude i direktor Poreske uprave i član Komisije za hartije od vrednosti.
Gospodin Krasić je, kao predsednik Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije, tada rekao da se ne bavi time Skupština. Dakle, isto smo pričali, koristili i mi vreme, kao i članovi drugih poslaničkih grupa, i rekli smo – vidite, jer nema izjave, čovek neće da bude član Komisije za hartije od vrednosti. Kako on može u ovoj situaciji, kada tajkuni, kojima to Tadić odobrava i Mirko Cvetković, da upravlja Poreskom upravom, to je druga stvar. Lično imam otvorenu sumnju, kao i svi vi, da on može danas da pozove Miroslava Miškovića telefonom i da mu kaže – slušaj, Miškoviću, ti duguješ na stotine milijardi dinara poreza državi Srbiji i ti to treba da platiš. Možda bi on to i hteo, ali jednostavno ne sme. Kako to da uradi? Onda mu ode glava.
Možda je i pokušavao da sprovede neke takve akcije, u smislu da poveća budžet Republike Srbije, a on zna i inače nam je javno obećao pre 15 dana da će biti uskoro objavljena lista od 100 najvećih dužnika državi, poreskih dužnika. Svakako je na čelu te liste i onaj koji je apsolutno prekršio sve rekorde, nezabeležene u bilo kojoj državi, a takav bi morao da bude u zatvoru, a to je Mišković, za neplaćen porez državi. Dakle, mi sad čekamo tu listu. Možda je on i hteo da krene u taj obračun, a vi ste rekli – aha, hajde malo da ga ućutkamo, sad ćemo da ga predložimo za Komisiju hartija od vrednosti, pa ćemo onda, kao što reče gospodin Krasić, da ga pomerimo sa te funkcije.
To se nije desilo zbog toga što smo mi alarmirali javnost tada na sednici u junu mesecu. Svedoci su sve kolege, i srpski radikali, kao i čitava javnost. Rekli smo – ne možete da gurate negde nekoga bez izjave. Kao što reče gospodin Krasić, tamo gde su, a pre toga se zakleli u crkvi, pred Bogom, dali izjave da će poštovati programska načela, statut i sve ono što je SRS kao institucija u pravom smislu reči, takvi su dali izjavu stranci, a onda je ovaj Nikolić, bedni miš, agent, ko zna za koga taj sve već radi, pokupio, ukrao i oteli ste mandate SRS. Vidite kako primenjujete dvostruke aršine.
U situaciji kada stranka, koja na to ima pravo po članu 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, hoće da štiti izbornu volju građana, iskazanu na izborima 2008. godine, kada su građani glasali za listu SRS-dr Vojislav Šešelj i dali nam toliko poverenje i 78 poslaničkih mandata, vi u trenutku kada se Vučić i Miki Rakić, šef kabineta Borisa Tadića, što u Ševeningenu, što u kabinetu preko puta na Andrićevom vencu, ko zna gde i u kojim budžacima dogovore, kradete mandate SRS, pravite tu fantomsku navodnu političku stranku, koja se bori za bolju budućnost Srbije tako što će brže od Tadića da proda KiM i da radi na dezintegraciji, na uništavanju svega u Srbiji.
Sa druge strane, ljude koji to ne žele, koji bez obzira što su članovi DS, kao što je predmet ove naše rasprave Dragutin Radosavljević, vi na silu terate da budu nešto i na silu ih izaberete. Zato što poslanici većine apsolutno nisu ništa drugo nego glasačka mašina, većim delom. Naravno, vi tu imate visokoumnog Dragoljuba Mićunovića, pa da se vratim na ono malopre što ste rekli, gospođo predsedniče, gospodinu Krasiću, to uopšte nije tačno što ste rekli, da su naši izabrali nas pripadnice, uslovno rečeno, slabijeg pola za članove, mi ne bismo imali takvu situaciju. Što nisu oni u startu izabrali koleginicu Natašu Vučković, nego Mićunović hoće da ima sve pozicije? Što on kao veliki šef i politički savetnik, koji tako bruka državu i pominje nekakvu konferenciju, hvali Ahtisarijev plan koji nam otima KiM, nije bio toliko svestan situacije, pa da kaže – evo, koleginice, izvolite?
Što ste nam tamo ukrali mesto u toj međunarodnoj delegaciji i dali ga ovom izdajniku Tomislavu Nikoliću? To mesto u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, gde se taj nesrećnik, izdajnik vodi, pripada SRS. On tamo ima status člana, ali nema ga već na, da znaju građani Srbije, ko zna koliko zasedanja, ja mislim od prošle godine da nije ni dolazio tamo. Tamo inače kolege parlamentarci iz svih zemalja EU, sa kojima mi razgovaramo, znaju da je on potpuno u službi Brisela i onih koji upravljaju njihovom zemljom. On se time hvali, nego mu malo teže ide, ne mogu da ga prime u ovu "IPP grupu", uz sve lobije koje ima, jer moraju da provere da li se dovoljno preobrazio i da li je, posle onoga u šta se zaklinjao, izdao svog predsednika, kuma, crkvu i sve, postao ono što oni hoće. Sad su se uverili da jeste i da je mnogo prijemčiviji za njih u izdaji i u svemu nego što je to čak u ovom trenutku i Boris Tadić i DS.
Što se tiče ovih članova odbora i kolega, kao što reče gospodin Krasić, vi znate da mi u procesu poštovanja svega što su postulati parlamentarne demokratije, od obnavljanja višestranačja do dana današnjeg, želimo da se poštuje reciprocitet, zastupljenost poslaničkih grupa i da svaka stranka ima pravo da menja svoje članove u odborima. Ali, opet dolazimo, gospođo Đukić-Dejanović, do naših sugrađana. Ko su ovi ljudi kojima prestaje funkcija u odborima, u Odboru za kulturu i informisanje, u Odboru za zdravlje i porodicu, u Odboru za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informativno društvo, u Odboru za prosvetu? Opet kolege koje su do juče bile u redovima stranke G17 ili koalicije G17 – Zajedno za Šumadiju, a sad ste vi nekakvi URS, sa Dinkićevom famoznom pričom o decentralizaciji i novim radnim mestima, što je zaista jedan običan politički marketing, uz to opasan projekat za Srbiju u budućnosti i proces njene dezintegracije, ali gospodin Milenić, gospodin Veroljub Stevanović i gospodin Nebojša Zdravković su kao gumicom izbrisani iz redova G17.
Vi ste se, gospodo iz G 17, posle tri i po godine, jer nema tu sad ni gospođe Grubješić ni gospodina Senića, setili da su oni u sukobu interesa i da ne mogu da obavljaju funkciju narodnog poslanika i funkciju gradonačelnika, predsednika Skupštine, zamenika predsednika gradonačelnika, itd. Mi smo vas na to upozoravali početkom ovog mandata, konstituisanjem Narodne skupštine još u junu mesecu 2008. godine, a vi ste rekli – ma, kakvi, to nema veze. I tada smo vam citirali odredbe Ustava Republike Srbije. Jel bilo tako?
Kada je vama dobro i kad treba da pravite tu fantomsku stranku koja će isto kao i vi nastaviti da pljačka Srbiju, zvana SNS, na čelu sa Nikolićem i Vučićem, vi radite šta hoćete, gazite Ustav i onda mogu tako sa ulice, oni koji su izabrani na listi, čiji nosilac je dr Vojislav Šešelj, da izdaju Šešelja i radikale, zadrže mandate, rade ovde šta hoće, a sa druge strane kršite Ustav i onda se posle tri i po godine setite, tek posle ko zna koje opomene Agencije, da oni ne smeju da budu.
To što vi sada imate trvenje političko, i sukob i takav odijum nezadovoljstva kod Stevanovića, Milanića i Zdravkovića, nas baš briga, kao i za to što vi iz DS na samo nekoliko meseci pred izbore zbog cele situacije glumite u gradu Kragujevcu nekakvu opoziciju sa šačicom vaših odbornika. Naravno da to ne može kod građana Kragujevca jer oni vrlo dobro znaju da ako je neko opozicija Stevanoviću, njegovoj vlasti i Dinkiću i svima vama, to je u gradu Kragujevcu SRS. Ali, ovo što radite je besmislica, zato što vas treba neko da opomene, što treba da prođe ne znam koliko vremena da biste vi nešto shvatili i došli do zaključka da moraju Ustav i zakoni ove zemlje da se poštuju.
To što ste ukrali mandate SRS, to što mi ne možemo, za razliku od vas, da zamenimo one od kojih se, kao što reče predsednik Šešelj, gnušamo što su ikada bili, poput Nikolića i Vučića, bilo kakvi njegovi saradnici, to će vama da se obije o glavu. Jer narod uz to što ne može da podnese izdaju, a pogotovo izdaju takve vrste, pod patronatom onih koji uništavaju Srbiju, onih koji nas pljačkaju, svakako ne može da podnese korupciju, nepoštovanje i kršenje Ustava i zakona, a pre svega politiku koja vodi Srbiju u sunovrat i urušavanje onoga što mi gradimo i pokušavamo da izgradimo 20 godina u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a to je poštovanje svih parlamentarnih, normalnih procesa, a pre svega poštovanje narodne volje.
Mi smo uvereni da ćemo na izborima koji će uslediti za nekoliko meseci, pre svega zbog naše doslednosti, zbog toga što smo jedina politička stranka koja se zalaže protiv vaše pogubne politike ulaska Srbije u EU i u zlikovački NATO pakt, osvojiti veliki broj glasova birača. Naša doslednost i pre svega istrajnost i hrabrost našeg predsednika da se sa svetskom nemani, a čuli ste gospodina Aleksića, samo ne znam koliko ste slušali, jer dok je on govorio o tome da Vlada Srbije, da Skupština, da nadležni organi treba da reaguju što je predsednik Šešelj devet godina zbog lažne optužnice u haškom kazamatu, i juče ona bruka da mu sude drugi put za tzv. nepoštovanje suda, da dobije 18 meseci zatvora, da mu ukinu privilegovanu komunikaciju, da ne može da ostvari nikakav kontakt, e, to je to što vi nigde, ni u jednom odboru i nigde niste podigli glas protiv toga. To govori o vama, a njegova istrajnost i naša, zajedno sa njim, dovešće do boljitka i oporavka Srbije, u to budite sigurni. Hvala.

Gospođo Malović, u ovom trenutku, danas na Svetu Petku, dok mi razgovaramo o ovom najsramnijem sporazumu srpskih vlasti i ministra Šutanovca sa ustaškom hrvatskom vojskom, ustaški helikopteri prevoze šiptarske carinike na mesta gde naš napaćeni narod na barikadama na Jarinju i Brnjaku brani vekovnu srpsku zemlju.
Dobro je što je general, kolega iz PUPS , ušao u salu, general Arsenović, pošto je on svedok toga, da smo mi kao predstavnici ovog parlamenta pre nekoliko meseci, a u toj delegaciji smo učestvovali kolega Boris Aleksić i ja, kao i kolega general, saznali od brigadnog generala NATO koji je ustaški vođa i kako se hvalio, bio je komandant svih operacija tzv. hrvatske vojske u Šibeniku i na području Dalmacije, nama rekao da treba da sarađuju Srbija i Hrvatska, da je to dobro za NATO i da je to dobro za budući ulazak Srbije u NATO pakt, o čemu nam je govorila i zamenik generalnog sekretara NATO pakta Rasmunsena, gospođa koja je bila ministar inostranih poslova u Sanaderovoj vladi i koja sada ima tako visoku ulogu u zlikovačkom NATO paktu.
O čemu mi onda da razgovaramo dalje, kada smo mi svedoci toga, da su takve sporazume, ovaj, i mogućnost da Srbija uđe u NATO pakt, na šta nas Ustaše u NATO otvoreno pozivaju, oberučke pozdravili svi poslanici iz vlasti, osim mene, kolege Aleksića i uvaženog gospodina generala.
Mi smo tamo doživeli bruku i sramotu. Mi smo doživeli da delegacija Skupštine Srbije u poseti tim zlikovcima kojima smo kolega Aleksić i ja, uz pokazivanje sada već zlikovački ubijenog pukovnika Gadafija usred NATO pakta, rekli da su ubice i da su načinili najveća zverstva u novijoj istoriji. Doživeli smo da nam predavanje i susret organizuje jedan ustaški general koji je pobio toliko Srba.
Ustaška zverstva i sve ono što su oni kroz vekove činili, najbolje je opisao u svojoj knjizi naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj, u knjizi koja je sada prevedena i na engleski jezik i koja se zove "Rimokatolički zločinački projekat veštačke hrvatske nacije".
Nemam danas vremena ovde, to je jednim delom napomenuo i kolega Marić, da govorim o ustaškim zverstvima u toku Drugog svetskog rata. Ne mogu da govorim ni o tome kako su kao najamnici drugih učestvovali i vršili najmonstruoznija zverstva, o čemu je pisao naš predsednik u toj knjizi za vreme zverskog rata od 1614. do 1648. godine, između katolika i protestanata. Oni su najveće dželate za vreme inkvizicije u 15. veku nadmašili u svojim zverstvima i zločinima. I 1941. godine kada su krenuli na srpski narod, i kada su to specijalci MUP Hrvatske otpočeli 31. marta 1991. godine, kada su napali goloruki narod na Plitvičkim jezerima.
Gospođo Malović, zato ću, podsećanja radi, pa da vidimo da li će neko od vas da se zacrveni u ovoj sali, ili Šutanovac koji danas nije došao ovde da brani ovo i nije smeo da dođe, da se zacrveni i postidi pred činjenicama i pred nekim dokumentima koje ću da pročitam, tek da vas podsetim, a verujem da znate, šta su Ustaše uradile od 1991. godine do 1995. godine Srbi ma.
Taj napaćeni srpski narod, o čemu je govorio kolega Buha, za koga verovatno znate da je predsednik Vlade Republike Srpske Krajine, međunarodno priznate zapadne srpske zemlje, koji je naš kolega i koji sedi ovde, je prikupio, kao i svi ministri iz Vlade koji sada deluju u progonstvu, izgnanstvu, kako oni kažu, ogromnu građu o tome, kako su ugrožena prava i kako Srbi ne smeju da se vrate na svoja vekovna ognjišta. Šta, da idu ponovo pod ustaški nož?
Išao je ovaj nesrećni Vučić, kome je Sanader uzor, pre nekoliko godina i obilazio Kninsku Krajinu i kada je pokušao da izvrši zajedno sa Nikolićem puč u SRS, u neka sela u okolini Knina. Kaže – kako tu narod dobro živi. Eto, vraćaju se starci i dolaze njihovi da pomažu. Tamo nema života, gospođo Malović. Nijedno dete koje tamo živi ne može da kaže da je pravoslavne vere.
Vi vrlo dobro znate da je isti projekat koji su otpočeli Amerika, Nemačka i Vatikan, 1991. godine, da okupiraju Kordun, Baniju, Dalmaciju, Liku, Slavoniju, Zapadnu Srpsku Krajinu su sinhronizovano činili do sada ovih ključnih trenutaka da obezbede Šiptarima nekakvu šiptarsku državu na suverenoj teritoriju naše zemlje.
Zašto smo mi ponosni, a verujem i većina srpskog naroda na to što se borimo za zapadne granice srpskih zemalja na liniji – Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica? Zato što su i srpski manastiri, baš kao i na KiM, koja je kolevka srpstva, na zapadnoj liniji srpskih zemalja, obeležili tu granicu, gde su Srbi pod nemogućim uslovima, posle Drugog svetskog rata, pod Brozovom komunističkom diktaturom, uspeli da se podignu i sačuvaju srpstvo, da bi 1991. godine zverskim i mučkim genocidom, ustaških hrvatskih vlasti, oni ponovo bili proterani sa svojih ognjišta.
` Na Miljevačkom platou, juna 1992. godine se desio neverovatan zločin i masakr od strane ustaške hrvatske vojske i to što su oni tamo uradili, o čemu ima brojnih svedočenja onih koji su preživeli, i porodica koji su na takav način ubijeni, nešto je što ljudska civilizacija i normalan ljudski um, ne može da prihvati.
Kasnije ću pročitati izjavu jednog zarobljenog srpskog vojnika o tome, kako su ga ovi sa kojima danas potpisujete sporazum, maltretirali, zlostavljali kao i njegove prijatelje, drugove i saborce. U Gospiću u oktobru 1991. godine, samo u toku jedne noći, između 16. i 17. oktobra 1991. godine, pripadnici ustaške vojske hapse 150 Srba i odvode ih u nepoznatom pravcu. Među njima je bilo 48 žena, gospođo Malović.
Od tog broja vraćeno je na srpsku stranu 26 ugljenisanih tela u kojima je bilo i devet žena. Do današnjeg dana ne zna se sudbina preostalih lica, o čemu je govorio gospodin Marić. Ne zna se njihova sudbina. Ne znaju njihove porodice gde se nalaze njihovi leševi, jer se ne dozvoljava, kao što je on rekao, za nekoliko hiljada srpskih vojnika ekshumacija.
U periodu od 11. oktobra 1991. godine do 29. marta 1992. godine pripadnici ustaških oružanih snaga ubili su oko 2.500 civila srpske nacionalnosti na području zapadne Slavonije. Masovne likvidacije izvršene su u Marinom Selu, Pakračkoj Poljani. Ovaj zločin počinila je vojna policija zenge Ustaša, a neposredno odgovorne starešine za ovaj zločin su Širad Damir, komandir logora i starešina jedinice policije ustaškog ZNG-a i Ribarska Koliba u Marinom Selu i Tomislav Marčad, komandir jedinice za posebne namene, kako su oni rekli, MUP-a Hrvatske.
Ne mogu, jer nemam više vremena, da vam govorim detaljno o zverstvima na Miljevačkom platou, Ravnim Kotarima, u Milović Polju, u Medačkom Džepu, o zarobljenima, o poginulima, o patnjama njihovih porodica, ali ću, gospođo Malović, jer je to pre svega moja obaveza kao pripadnika SRS i kao pravoslavne Srpkinje svima njima i njihovim porodicama da odam priznanje na herojstvu i na tome što su branili i život dali i ubijeni od strane ustaških zlikovaca na takav način, jednom porukom koja glasi: "Blago njima koji znaju srpstvo svoje da čuvaju, da delima srpskim sjaju svakom novom naraštaju". Mi se borimo za takvu Srbiju i tako učimo buduće generacije – da brane vekovne srpske zemlje.

Javljam se po članu 107. Smatram da ste vi malopre povredili dostojanstvo Narodne skupštine, jer vi dobro znate, baš kao i ja, da je gospodin Todorović reklamirao pravi član Poslovnika, član 27, jer ste vi u obavezi kao predsedavajući Skupštine da dajete i da se starate o primeni Poslovnika.
Vrlo dobro vam je poznato da je Vlada Srbije, koju ste pokušali da odbranite i da kažete – mi nemamo veze sa tim, oni rade tako kako rade, kao što ste to pokušali nama da kažete na sednici Kolegijuma da je to nešto što vređa osnovni razum i dostojanstvo ovog parlamenta i svakog poslanika. Poznato vam je, baš kao i gospodinu Odaloviću i njegovom zameniku, sa kojim sam razgovarala, doduše neformalno, o tome zašto je došla ova interpelacija na dnevni red, a ne dve koje je pomenuo gospodin Todorović, SRS vezano za vaš ulazak u NATO pakt, protiv koga je 92% građana Srbije, i o situaciji na KiM. Dobila sam odgovor, a vi ste ga i sada dali – jer je to došlo od Vlade.
Gospođo Čomić, trebali ste da se zapitate kao Gordana Čomić, pošto ste vi predlagač ove posebne sednice za ovaj dan, kada vi već sve znate i znate kakav je redosled, mogli ste lepo da pozovete i da tražite odgovor od predsednice Skupštine i da pitate Vladu šta je sa odgovorom na ove prethodne dve interpelacije. Ne, vama sada odgovora ovo da ovaj Srećković, čija tri poslanika SPO nisu ušla u salu ovde da ga brane, toliko je ta šaka jada SPO ovde, nego su došli ovi iz DS da čujemo kako će oni da ga odbrane za ove brojne zloupotrebe. Vi sada nama kažete da se mi pozivamo na pogrešan član time što tražimo da Vlada radi svoj posao. Rok im je bio 30 dana.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj institut interpelacije, koji je izdejstvovala SRS, danas moraju građani Srbije da znaju, a i vaše kolege poslanici koji nisu prisutni u sali, jedan je od, po Ustavu i po zakonu, najlegitimnijih mogućnosti da jedan ministar bude razrešen sa te funkcije. Kako i sam član Ustava predviđa, posle vođenja ove rasprave, u slučaju da se ne prihvati izveštaj Vlade, kao odgovor na interpelaciju, na šta mi pozivamo sve narodne poslanike, jer je izveštaj Vlade friziran, jer je izveštaj Vlade koji je potpisao Mirko Cvetković, a nije došao danas da vas brani gospodine Srećkoviću, nešto što ne odgovara istini, iako ste vi to bezuspešno pokušali drugačije da predstavite čitajući, kao što reče kolega Šarović, 35 minuta ovo. Istina je sasvim drugačija i vi, da imate iole morala i da imate iole časti, danas biste podneli ostavku, ne samo zbog ovih navoda i odgovora iz interpelacije, nego zbog drugi konkretnih stvari koje ću vam ja ovde izneti kao dodatnu argumentaciju – zašto baš vi i zašto treba da budete razrešeni ili da podnesete ostavku sa mesta ministra.
Gospodine Srećkoviću, širom dijaspore, ljudi koji su imali sa vama prilike da se susretnu, a i dobro je što je gospođa Čomić predložila i odredila danas ovaj dan za interpelaciju, jer vi od putovanja sa silnih meridijana verovatno ne biste stigli da su vas pozvali u petak da danas dođete, u ponedeljak. Dakle, svi ti ljudi i cela vaša svita, a naročito taj dvojac Srećković-Jakšić, kada odlazite kod ljudi u dijasporu govorite besmislice, oni su ogorčeni na vas i iz dana u dan vam šalju sve veći broj protesnih pisama. Zbog čega? Zbog toga što ste vi uradili nešto što bi pošlo za rukom samo nekome ko je iz takve stranke Vuka Draškovića, iz takvog SPO koji unosi seme razdora, kao što ste vi uneli u srpsku dijasporu.
Gospodine Srećkoviću, u ovom predlogu je trebalo da stoji i dodatna argumentacija, ali ja ću je sada izneti, da ste vi zloupotrebili Skupštinu srpske dijaspore o kojoj je govorio kolega Veselinović koji sada nije u sali, jer ste tamo našli svoje poslušnike i umesto 45 delegata koje ta skupština treba po svim pravilima i zakonu da ima, zbog vas, zato što se vi bavite lutrijom Srećković, ona ima 51-og člana. Ta skupština i časni delegati Skupštine dijaspore, koja je održala u julu mesecu, se oglasila, najveći broj tih delegata, i rekla da vas ne želi više na mestu ministra dijaspore. Zbog čega? Zbog toga što vi ostajete gluvi na sve njihove predloge i zbog toga što oni najvećim delom smatraju da politika Vuka Draškovića, SPO, pa i vaša lično predstavlja bruku i sramotu za čestite srpske patriote i nacionaliste, kakvim oni sebe smatraju. Gospodine Srećkoviću, od kada ste ministar za dijasporu, na svim mestima gde se ti časni ljudi okupljaju i u pismima koja vam šalju, oni od vas traže da Ministarstvo dijaspore, umesto da na ovakav način, politički delujući, daje novac za turnire, za političku promociju SPO i zaista ne znam kakve veze imate sa đeneralom Dražom Mihajlovićem i ravnogorskim pokretom, osim da šanlučite tamo i da Vuk Drašković uzvikuje – hajde, moramo da se borimo protiv fašista, nacista ovog vremena i kako je rekao poslednji put – ustaša u Srbiji. Ne znam na koga je mislio, da li na sebe i Borisa Tadića, ali zaista, gospodine Srećkoviću, vi možete da se nađete tu prozvani.
Ovi ljudi iz Skupštine dijaspore zameraju vam što nenamenski trošite novac i to nije samo interpelacija SRS, već vi to činiti i ove godine, jer tajnim, kako oni kažu – pacovskim kanalima, vašim poslušnicima dajte novac da brukaju Srbiju i srpski narod, a oni se tamo, časni ljudi, bore za istinu o Srbima. Oni su više puta od vas tražili da se osnuje asocijacija koja će da promoviše istinu o Srbiji i Srbima, da su zlikovci iz NATO pakta, predvođeni Amerikom i zapadom, iako oni žive na svim tim kontinentima, rasturili bivšu SFRJ, da su pogazili Povelju UN, da imamo na desetine hiljada srpskih žrtava, da su ustaše kao 1941. godine izvršile ponovo genocid i pogron srpskog naroda, ali vi ste ostali gluvi zbog vaše izdajničke politike, kao što to danas i sprovodite kada govorite podsmešljivo i vaš predsednik o nekakvim balvanima na Jarinju i Brnjaku, na sve te njihove predloge. Šta ste onda uradili, gospodine Srećkoviću? U ovoj godini vi ste u zloupotrebi otišli korak dalje. Određenoj organizaciji koja ima naziv "Danilo Kiš" iz Slovenije vi ste ove godine isporučili nekoliko miliona dinara. Kakva je to organizacija? Oni su vaši poslušnici, za razliku od svih drugih udruženja koja vas neće da slušaju, pa i ljudi koji, nažalost, nisu više među živima, kao što je to Dimitrije Marković, predsednik Udruženja, čestit Srbin koji je tamo živeo, koji vas je upozoravao još prilikom preuzimanja vašeg mandata šta se dešava i kakvo seme razdora vi sejete po srpskoj dijaspori. Vi ste njima uputili, ove godine u aprilu mesecu, iako ste tek 13. maja, izveštaj ćete verovatno da podnesete probijajući, kao i kod ovih slučajeva, sve zakonske rokove posle 15 meseci, uputili jedan određeni iznos sredstava.
Čime se bavi ta organizacija? Ta organizacija "Danilo Kiš" koju ste vi izabrali se bavi promocijom navodnih srpskih zločina. Na sajtu bošnjaci.kom, oni to koriste kao svoj izvor, oni pronalaze navodne izvore tzv. bošnjaka o zverskim zločinima Srba i prebrojavaju, kao što to rade zlikovci u Haškom tribunalu, srpske žrtve drugih naroda, a vi ostajete gluvi za ono što je naš narod pretrpeo.
Gospodine Srećkoviću, zašto se vi niste oglasili kada su to Srbi iz dijaspore tražili od vas, da osnujete ovo udruženje protiv zlikovačkog Haškog tribunala i onoga što oni rade? Zašto se niste oglasili protiv Nataše Kandić i Rekoma koji je novi svilen gajtan, kada su počeli sa sakupljanjem potpisa, što su radili i kod mene u Kragujevcu i u celoj Srbiji, za optuživanje dalje im nije dovoljan haški kazamat, nego da nastave decenijama tako sa pritiscima i ucenama o tome kako su Srbi navodno vršili nekakve zločine. Zašto ste se opredelili za samo vaše poslušnike i da njima dajete novac u svim zemljama, širom cele planete, a nećete da slušate ljude koji su delegati ove skupštine o kojoj je govorio gospodin Janko Veselinović, ali na svoj način, na isti onaj način na koji je o tome izveštavao RTS i drugi režimski mediji?
Šta su oni uspeli u ovim novinama, preko kojih vi, navodno, izdajete pozive za svoje projekte, evo, "Frankfurtske vesti" da kažu? Kako je hteo i kako vam se obratio delegat Srđan Mladenović iz Švedske, koji predstavlja veliki broj Srba koji žive tamo? Koja pitanja vam je postavljao oko zloupotreba za koje sumnja i za sve ono što se dešavalo u Kraljevu, recimo, a nije mogao to da vas pita, odnosno, i ako vas je pitao, nije dobio odgovor.
Sve druge delegate koji nisu vaši poslušnici i sva ona udruženja koja ne dobijaju novac za politički projekt i izdajnički projekat SPO, vi odbacujete i radite šta hoćete. Nisu za džabe oni rekli da sav novac, gospođo Čomić, gospođo Kolundžija, koji vi izglasavate na poziciji 481. u budžetu svake godine i dajete gospodinu Srećkoviću, oni nazivaju "lutrija Srećković". Gospodin Jakšić obmanjuje te iste ljude, pošto vi kažete da ste vi jaka svita SPO, a vidim svi ste stali u jedan kombi kojim ste došli ovde. Pa, takva ste i kombi stranka. On tim ljudima, koji danima pišu, mesecima ta pisma, kao što je gospodin iz organizacije Koreni, čije ime neću da reklamiram ovde i čije pismo sam još pre nekoliko meseci dobila, postavljaju pitanje – da li ste vi, Srđane Srećkoviću, normalni? Pa vas je na jednoj televiziji, kako stoji u ovom pismu, početkom godine ta televizija, i nju da ne reklamiram, novinar pitao sa nacionalnom frekvencijom – gospodine ministre, da li ste možda negde čuli da je neko javno, ili u nekim drugim kuloarima, nezadovoljan vašim radom? Vi ste rekli – pa, nisam čuo. Evo, sad ćete da čujete. Svi su u dijaspori nezadovoljni vašim radom. Apsolutno svi, osim vaših poslušnika.
Prema tome, gospodine Srećkoviću, vi, opet ponavljam, da imate časti i morala zbog toga što ne predstavljate i ne reprezentujete maticu na pravi način, zato što se bavite zloupotrebama kao što su ove iz ove godine, iz aprila meseca, a biće ih još mnogo, jer ih dobijamo od ljudi iz dijaspore. Moraćete, jednog dana, i krivično da odgovarate.
Jer, kad smo mi slušali Borisa Tadića, koji je na čelu ove vaše cele organizacije i koji vaš SPO šlepa na svojim plećima, on je rekao da treba da se suprotstavimo oštroj borbi protiv kriminala i da ni jedan pojedinac ne sme da bude zaštićen. A kako ste vi onda zaštićeni, gospodine Srećkoviću? Ko vama dade u ruke tolike pare, da ih svake godine arčite na vaše političke projekte i da brukate Srbe? Jer oni su najviše nezadovoljni time što je ministar za dijasporu čovek koji neće da zaštiti interese napaćenog srpskog naroda. Da li je lep život i njih i njihove pretke oterao iz Like, iz Srpske Krajine i iz drugih gradova velike Srbije, da idu na te kontinente?
Vi onda kažete – e, vi svi treba da se vratite i da uložite ogromne pare u Srbiju. Oni se smeju i kažu – kad nas ovaj Srećković poziva, nećemo doći ni jedan jedini dinar da uložimo. Pa ko vama da veruje? Vi predstavljate neki autoritet. Pa, kakvi ste, takva je i ova vlada koja vas je izabrala i vaši koalicioni partneri.
Prema tome, gospodine Srećkoviću, vi lepo najbolje da podnesete ostavku. Naravno, vi to nećete, jer ostalo vam je još dosta para u budžetu za ovu godinu da krckate, kao što ste dali ovom udruženju "Danilo Kiš", kao što muljate na sve strane, svuda, a nama te informacije stižu i mi ćemo nastaviti dalje i tokom ove rasprave, ali i kroz korišćenje svih sredstava i mogućnosti u javnosti da govorimo o vašim brojnim zloupotrebama, a politički aspekt vašeg delovanja dobro je poznat građanima Srbije i takva vaša politika, koju vaša stranka i vaš predsednik sprovodi.

Gospođo Čomić, vi ste povredili dostojanstvo Narodne skupštine ovog trenutka. Kao prvo, poslanik, gospodin Zoran Krasić koji je, na neki način, i doajen ove Skupštine, se nije derao, kako ste vi rekli, nego je glasno izrazio protest u ime Srba sa KiM.
Molim vas da to ne činite i kao vaša koleginica, potpredsednica Skupštine, i kao narodni poslanik koji u ovom trenutku, zajedno sa svim poslanicima SRS, izražava ogromnu brigu za građane dole.
Gospodin Krasić se nije javio u trenutku kada je on hteo, kako vi to hoćete da predstavite javnosti da napravi ovde neki incident ili bilo šta, nego u trenutku kada mu je, kao i nama svima, stigla informacija od ljudi, a treba da znate i zna gospodin Odalović, koji sedi pored vas, da je jedan srpski radikal i predsednik jedne opštine, opštine Zvečan na KiM, gospodin Dobrić, kada su nam stigle informacije da je preko 40 Srba, a među njima ima i mladih ljudi, žena i dece zatražilo pomoć u bolnicama.

Hvala vam gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Đeliću, pre nekoliko dana smo i gospodin Krasić, kada smo govorili u načelu o novom zaduživanju Srbije rekli da vi vodite fiskalnu samoubilačku politiku za Srbiju. Ovde smo u toku načelne rasprave, posle su to i mediji preneli, čuli izjavu ministra Milutina Mrkonjića da Srbija nije prezadužena zemlja. Mi smo njega kao čoveka koji se trudi da u svom resoru obavlja posao i projekte, pre svega, kako on to uvek naglašava, zahvaljujući tome što je to njegova osnovna struka, razumeli, ali sa ove druge strane, vi ste danas zaista merodavna osoba da na konkretno date odgovore i da vaše izjave pod odgovornošću koje imate kao potpredsednik Vlade Srbije mediji prenesu i da vidimo da li su oni kontradiktorni sa onom o čemu je o istoj temi govorio guverner NBS.
Guverner NBS je 11. maja ove godine, dakle gospodin Dejan Šoškić, rekao je da Srbija nije prezadužena zemlja, da nas nikako ne može da zahvati talas ove, produkovane od strane Amerike i zapada, tzv. svetske ekonomske krize, da je finansijska politika stabilna, da 80% društvenog proizvoda u ukupnom iznosu koji se meri spoljni dug Srbije nije nešto što nas treba da zabrinjava, da bi pre nekoliko dana, kada je ovaj paket novog zaduženja od 140 miliona evra došao u Skupštinu Srbije, pa i ovo o čemu ovog trenutka raspravljamo vezano za refinansiranje kredita iz 2010. godine za projekat "Stepe Stepanović" taj isti guverner rekao, citiram: "Srbija mora da vodi računa kako se zadužuje, jer je dostigla granicu posle koje će morati da ulazi u crvenu zonu zaduživanja", a mi tvrdimo da ste odavno prešli te granice. Onda je Šoškić rekao da vodi računa o tome kako funkcioniše privreda i da će samo povećanjem produktivnosti i rasta proizvodnje i izvozom moći da se izvuče, sada ovaj deo malo parafraziram gospodina Šoškića, iz ove teške situacije u kojoj se našla.
Objasnite molim vas gospodine Đeliću, u situaciji kada po svim parametrima koje ne izmišljaju srpski radikali, mi samo govorimo realnost i saopštavamo građanima, za razliku od vas, istinu u lice. Dakle, to su podaci koji postoje u Privrednoj komori Srbije, grada Beograda, svih gradova u Srbiji. Najpre, naša spoljno – trgovinsko razmena, govorili smo o tome pre nekoliko dana, sa Ruskom Federacijom je katastrofalna po Srbiju i Srbija je u ogromnom gubitku u odnosu na ono što je trebala da dobije.
Sa druge strane, ove kamate i ovi uslovi pod kojima se Srbija zadužuje i zaista ste nas i vi lično, gospodine Đeliću, dolaskom 2000. godine počeli da uvodite u dužničko ropstvo, sada je jedno što će jednoga dana neko morati, mi ćemo učiniti sve da vas što pre smenimo sa vlasti, da preuzmemo odgovornost i za monetranu politiku i za funkcionisanje čitavog državnog sistema, ali da se desi, kao što ovih dana traže Britanci i njihov ministar finansija, jer oni hoće da se izvuku iz te cele situacije koja zahvata EU, da neko u ovoj državi proglasi bankrot. Vi srljate i dalje, uzimate kredite koji, ovaj za refinansiranje tog jednog projekta, koji su izuzetno nepovoljni i koji kroz ovako tešku situaciju u kojoj su građani pojedinačno prezaduženi nalaze, dodatno otežavaju mogućnost da ova država normalno funkcioniše.
U Srbiji ljudi sada i privreda rade, to vam odgovorno tvrdim, a pitajte svakoga ko se iole pošteni način bavi nekim poslom, naravno ne možete da pitate Miškovića i Beka, vaše tajkune koji ne plaćaju državi ništa, niko ne može da kaže i oni se sigurno ne nalaze na onoj listi od 100 privrednika kojima će biti objavljeno koliko duguju državi. Ni vi gospodine Đeliću ne znate, to je za vas blic pitanje koliko Miroslav Mišković duguje državi. Da li znate? Ne znate, nemate pojma, a ako znate pozovite ga i kao potpredsednik Vlade i tražite da se te pare sliju u budžet Republike Srbije.
Prema tome, mi od vas tražimo da danas kažete, kada vi sa vašom odogovornošću ste došli ovde da predstavljate ovo novo dužničko ropstvo, to su sada lanci, okovi iz kojih ne može da se izađe, da li su tačne izjave koje vi dajete iz Vlade ili je tačna izjava od pre nekoliko dana guvernera Šoškića. Hvala.

Koristim pravo na repliku, jer mislim da je mene gospodin Đelić dobro razumeo, ali je zloupotrebio ovu pozciiju i funkciju koju sada ima i izneo niz neistina. Najpre, gospodine Đeliću, ne želim da budem lična, ali vi kada ste došli u Srbiju, pošto vam je stavljena u Ruskoj Federaciji onaj pečat zabrane, maltene ste ne deportovani nego proglašeni "personom non grata" u Ruskoj Federaciji, došli ovde za ministra finansija, ni vi niste imali ništa, a danas kažu da ste neki vojvoda od "Meridijan banke", da imate 11 miliona evra ...

Ne ljuti se gospodin Đelić, on sebe smatra uspešnim poslovnim čovekom.        

Gospodin Đelić i ja se poznajemo dugi niz godina i možemo da razmenimo i ovakve rečenice, s obzirom na to da sam ja bila poslanik i kada je on došao za prvog ministra finansija tzv. demokratske vlade, posle Petooktobarskog puča.
Ali, sada ću malo sa jasnim argumentima. Nikako vam nije trebalo da na kraju pominjete "Fijat" i da se za to hvatate kao za neku slamku spasa budućeg razvoja privrede u trenutku kada ste vi došli, posle sankcija, posle bombardovanja, posle svega onoga što su nam vaši prijatelji iz NATO pakta i EU uradili. U Kragujevcu je bilo 15 hiljada zaposlenih ljudi. Hiljadu 200 i ostalo i preuzeto je vašim ugovorom da radi u novoj fabrici "Fijat" automobili, ovih dana gospodine Đeliću, moram to da vas obavestim, jer je veoma važno, ti ljudi su pod neverovatnim pritiskom od strane italijanske kompanije da napuste svoja radna mesta, da im bude ili uručen otkaz o raskidanju radnog odnosa, ili da uzmu novac kojim se nudi.
Dakle, to su ljudi za koje ste vi garantovali bili, vi lično u Kragujevcu pre četiri godine kada ste potpisivali memorandum gde će oni da rade, a posle bombardovanja mi smo iz pepela podigli fabriku automobila i na toj platformi se sada, zamolila bih vas gospođi koja je predsednik poslaničke grupe, kažete i opomenete je, da nije dozvoljeno da se dobacuje govorniku dok govori. Govorim vama, gospođo Kolundžija. I zaista gospodine Đeliću, svi ti argumenti nikako vam ne idu u prilog jer narod danas mnogo gore živi, a vi ste ih doveli u takvu situaciju da ne mogu da sastave kraj sa krajem.

Hvala, gospođo predsedniče.
Gospodine Markoviću, adekvatniji sagovornik za ovu nacionalnu strategiju zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama svakako bi bio ministar Dačić, ali pošto ste vi ovde, strategija obuhvata i deo vašeg resora koji se tiče jedinica lokalne samouprave, ja ću da govorim o konkretnim primerima i slučajevima šta se post festum desilo jer sam tekst i sama strategija, osim toga što je prenaglašeno ono o čemu je govorio kolega Šarović, a to je uporno insistiranje na harmonizaciji onoga što pred vas stavlja EU koja nam je okupirala KiM i koja uništava srpsku privredu, je nešto što može da napiše bilo ko od studenata ili ljudi koji ovo pripremaju kao rad za neki fakultet ili za neku prezentaciju strategije kao opšte.
Mi smo očekivali, s obzirom na to da je u jučerašnjem danu opet u Srbiji boravio gospodin Šojgu, ministar Ruske Federacije za vanredne situacije i da je otvoren, kako je sada izmenjeni naziv, humanitarni centar, a ne centar za vanredne situacije u Nišu, da će upravo ova strategija da se oslanja na to. Govoriću u kratkom vremenu koje mi je na raspolaganju o toj neophodnosti uticaja Rusije na Balkanu koja može u ovom delu i koja je trebala tako da bude naglašena, ali vi ste ova opcija naših neprijatelja, neprijatelj Srbije i srpskog naroda, NATO i EU. Niste srpski radikal na vašu žalost pa zato i niste stavili u ovu strategiju neophodnost takvog uticaja Rusije.
Da to nije smešno, gospodine Markoviću, i da zahteva vrlo pažljivu i političku i svaku drugu širinu i razmatranje, govori i jedna studija koju je napravila ispostava CIA a to je Stratfor agencija, koja se baš bavila time otkud Šojgu, otkud Rusi u Nišu i šta to treba da znači, da li je to stvaranje nove vojne ruske baze. Kamo te lepe sreće da jeste.
Mi srpski radikali pozivamo i to radimo uvek i na svakom mestu, to smo radili i prilikom dolaska gospodina Medvedeva i gospodina Putina u Srbiju, Ruse da na teritoriji naše zemlje, da smo mi na vlasti, mi bismo im to dozvolili, postave svoje protivraketni štit da nas štite od te nemani i od tog zla, kao što je NATO-pakt.
Kada su to Rumuni mogli da urade na teritoriji svoje zemlje, zašto mi ne bismo jedinoj državi, koja uz Kinu, Indiju i ostali pravdoljubivi svet, brani KiM kao našu svetinju, to dozvolili Ruskoj Federaciji?
S druge strane, ovde nigde nije stavljen akcenat na to, samo je konstatovano da vojska nema aktivnu ulogu, o čemu je govorio general Delić, u ovakvim situacijama, da postoji neki poseban korpus, nego se on ad hok angažuje kada se, nedaj Bože, dese ovakve stvari, a gospodin Šojgu je, takođe,, pre jučerašnjeg dolaska rekao da je Rusija spremna da centar za deminiranje ili za uklanjanje ovih NATO bombi koje su vaši prijatelji prosuli po Srbiji, uništili našu zemlju i pobili toliki narod, ukloni tako što će Rusija to da finansira sa 35 miliona dolara.
Sada postoje konkretna pitanja. Vi ste Beograđanin, ne znam na kojoj opštini živite, nije ni bitno, ali, gospodine Markoviću, u Zvezdarskoj šumi, usred Beograda, postoji NATO bomba koju su ti zlotvori bacili, koja je teška hiljadu tona za koju nema Ministarstvo odbrane, mi smo to postavljali kao poslaničko pitanje, nikakva saznanja niti kako može da se ukloni. Znate, u toj Zvezdarskoj šumi se igraju deca, odlaze na ekskurzije, porodice na izlete i nedaj Bože da se tako nešto desi, morao bi centar odnosno ova strategija da se primeni i gospodin Marić i svi da se uključe u tkao nešto.
Zbog čega to ne možete da radite? Zato što vam vaši NATO prijatelji nisu do sada dali podatke, jer mi smo dobili od Šutanovca odgovor – da, znamo za to, ali nam NATO nije dostavio potrebne informacije da bismo pristupili otklanjanju te bombe.
S druge strane, neophodno je bilo, kada se već vezujemo za Rusku Federaciju, ponavljam naš stav stranke, u okviru strategije kolektivne bezbednosti Rusije i odnosa prema NATO-paktu i čuvanja onoga što je teritorija naše zemlje, svakako da oni treba da nam budu i vojni i politički saveznici prvog reda, ali onda
ste trebali da ukinete, ako želite da brinete o bezbednosti naše zemlje i naše dece, i SOFA sporazum jer SOFA sporazum, koji ste prihvatili ovde 2005. godine u Skupštini SRJ, daje takvu mogućnost da, to ne može niko da kontroliše, američka vojska može da unese i da prenosi kroz našu zemlju nuklearno taktičko naoružanje, što zna gospodin Delić, kao i svako ko se u to razume, to može da stane u jedan kofer. Molim vas, ko će da štiti građane Srbije od toga?
Šta su posledice brojnih, nažalost, elementarnih nepogoda? Kolega Popović i kolega Mihajlović će govoriti o zemljotresima, ali ja ću o poplavama sada u Srbiji.
Samo u jednoj opštini u Dragačevskom kraju, u opštini Lučani, 2010. i 2011. godine direktna posledica nevremena, odnosno grada i svega što je zadesilo taj kraj je procenjena na 10 miliona evra. Šta ste vi dali toj opštini i to direktno na poljoprivredne useve, za seljake, mučenike, koji žive od svog rada? Dobili su prošle godine 1,5 milion dinara i ove godine četiri miliona.
Znate, gospodine Markoviću, koliko je SRJ imala protivgradnih raketa, dok je postojala ta državna zajednica? Trideset dve hiljade. Koliko sada ima na raspolaganju? Bednih osam po protivgradnoj stanici, a zato što vam NATO ne da ih ispaljujete, po protivgradnoj stanici to je samo četiri rakete, dve kratkog i dve dugog dometa. Kako onda narod da se brani i da štiti svoje useve? Vi mislite, nažalost, takve su prognoze i stručnjaka i posledica i globalnog zagrevanja i svega što se dešava u atmosferi, da toga neće biti u narednom periodu.
Prema tome, ne samo to, nego je volonterski rad ljudi koji rade na protivgradnoj zaštiti. Oni dobijaju samo 4.000 dinara mesečno, nemaju stalno zaposlenje, i sve to i niz drugih problema o kojima mi možemo ovde da pričamo i o čemu će i dr Paja da govori, a to je zaštita građana upravo od posledica zlikovačkog NATO bombardovanja. Ali, zaključiću rečima našeg predsednika kada je odlazio u Hag, šta je najveća elementarna nepogoda, sa ovim se narod nekako, nesrećan i izbori. Najveća elementarna nepogoda je DOS koji je došao petooktobarskim pučem na vlast. I kako je predsednik Šešelj rekao, kada je ta poplava tzv. demokratije, odnosno pljačke Srbije, uništavanja, došla u Srbiju, sav mulj je isplivao na površinu i posledice vladavine tog mulja mi i dan danas osećamo na svojoj koži. Hvala.

Gospođo Đukić-Dejanović, mislim da ste vi, većinom onih koji su vas izabrali, legitimno izabrani za predsednika Skupštine. To poštujem i vama se obraćam. Meni se danas drugi put dešava da jedna gospođa iz sale nepristojno dobacuje da je meni kraj, da nemam vremena, da nemam prava po Poslovniku. Poštujem što ste vi predsednik Skupštine i hvala vam.
Povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Zbog istine i zbog ovoga što je malopređašnji govornik rekao, za koga sam sigurna, gospodine Mariću, čim se ustanovi ovaj broj 112 za hitne slučajeve, da će prvi da vam se javi.

Trebali ste malopre da reagujete. Gospođo Đukić-Dejanović, vi ste bili deo koalicije sa SRS 1999. godine i vrlo dobro znate da je kao potpredsednik Vlade Republike Srbije naš, sada već devet godina u Haškom kazamatu utamničeni predsednik dr Vojislav Šešelj, za koga je naručena optužnica i tadašnji premijer ove elementarne nepogode jer rekao Karli Del Ponte "vodi ga i ne vraćaj ga više". Dakle, naš predsednik je, kao odgovoran čovek i kao potpredsednik Vlade, koji, za razliku od ovih koji nisu isplatili za poplavu ni u vašoj Rači, ni u našem Kragujevcu, ni u kraju odakle je gospodin Popović, ni u Aleksincu, ni u Kruševcu, ni u Trgovištu, procenjenu štetu, to uradio 1999. godine, iako je bilo NATO bombardovanje i ako se to desilo, dobro se sećam tog dana, kao da je juče bilo, avgust mesec je bio, šta se desilo posle 5. oktobra i dolaska ovih pučista na vlast, kada su sve hteli da zgrabe.
Oni su čak hteli da optuže našeg predsednika da je on, zaboga, sredstva koja su bila opredeljena za nešto drugo, usmerio građanima za poplavu u tom kraju. On je pomogao tada građanima Srbije, a tek će da im pomogne kada se vrati i SRS zajedno sa njim.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, SRS je intervenisala i u članu 1. u stavu 4. u razdelu koji se odnosi na Nacionalni investicioni plan. Moram da sačekam jer nemam trenutno komunikaciju sa gospodinom premijerom. Gospodine Cvetkoviću, da li možete da obratite pažnju?
(Predsedavajuća: Ja vas molim da koristite svoje vreme i da vođenje sednice prepustite predsedavajućem, o tome da li svi učesnici poštuju Poslovnik. Upozoravam vas da svoje vreme koristite za obrazlaganje amandmana a ne za posao za koji niste trenutno nadležni dok obrazlažete amandman.)
Moj posao kao poslanika je da premijeru postavim konkretno pitanje, s obzirom na ovu intervenciju koju smo napravili.
(Predsedavajuća: Sada vas upozoravam. Dakle, vaš je posao da obrazlažete amandman, u skladu sa članom koji vas obavezuje da govorite o temi dnevnog reda. Pitanja premijeru se postavljaju poslednjeg četvrta u mesecu ili utorkom i četvrtkom pre sednice, a ovo je argumentacija iz koje može a ne mora da proistekne diskusija. Zato vas molim – bez zloupotrebe Poslovnika.)
Daću dovoljnu argumentaciju, pa ćemo videti na kraju kakav će biti epilog.
Znači, intervenisali smo kod Nacionalnog investicionog plana jer za SRS i većinu predsednika opština i gradova u Srbiji gde su osetili na svojoj koži i na projektima koji su u izmaglici, a koji su obećani od strane tog resora odnosno ministarstva, je to tamna strana budžeta Srbije koja je na neki način politički projekat G 17 od 2007. godine. Mi smo reagovali tako u ovom članu, gospodine Cvetkoviću, vidite, što smo tri miliona sredstava sa razdela Nacionalnog investicionog plana prebacili u tekuće budžetske rezerve. Zbog čega smo to uradili?
To smo uradili najpre zbog toga što smatramo da obaveze koje Vlada Republike Srbije ima prema poveriocima i te kako nadmašuju i ovih tri miliona, a koje smo mi tako prekomponovali. O tome bih mogla da vam pričam kroz niz primera, ali, sa druge strane, veoma je teško. I kada bi bilo sredstava, kao što ih nema, u ovakvom budžetu, deficitarnom, da se isplate sva potraživanja prema onima kojima Vlada Republike Srbije duguje, to je nemoguće da izvedete ni vi lično, kao premijer i kao čovek koji vodi ovaj resor zato što vam to ne dozvoljava MMF.
Naime, vi vrlo dobro znate da u Vladi Republike Srbije sede ljudi iz MMF-a koji kontrolišu naplatu tih potraživanja i ovaj naš pokušaj da mi pomognemo Vladi da isplati svoje obaveze koje duguje prema onima koji su potražioci tih sredstava, jednostavno neće biti ni sprovodljiv, jer ovi iz MMF-a svojom palicom nama diriguju i kakav će da bude budžet i kako da ga projektujete i zašto da opredeljujete sredstva i nikako ne možete, to odgovorno tvrdim, da isplatite nijedno potraživanje dok vam oni ne daju zeleno svetlo.
Gospodine Cvetkoviću, pitanje je kod naplate tih potraživanja - kako se uopšte dolazi do te liste prioriteta, kako se ono ustanovljava i ko je taj ko zna kojim će redom po rešenju, izvršnom rešenju suda ili po rešenju koje ima od drugog organa, da dođe i u kom trenutku na naplatu.
Što se tiče NIP i jednog projekta koji je trebao da bude, a koji je predizborno obećanje pre svega Borisa Tadića i Dinkića i Božidara Đelića, već završen, to je projekat završetka deonice auto-puta Kragujevac-Batočina. Naime, vi znate da je urađeno u dve trake 12 km tog puta u pravcu od Kragujevca prema Batočini, da je ostalo još devet kilometara. To je projekat isključivo Nacionalnog investicionog plana za koji smo mi iz SRS više puta tražili i postavljali, ovim institutom koji je gospođa Čomić pomenula, pitanje - kada će i koji revizor da nam da izveštaj kako se ta sredstva troše i koji je uopšte efekat postojanja tog Nacionalnog investicionog plana? Naravno, nikada takav izveštaj nismo dobili, ni na Odboru za finansije, ni od vas, kao premijera.
Sada dolazimo u situaciju da ono što je ključ tog famoznog Memoranduma i fabrike "Fijat" u Kragujevcu, a to je izgradnja preostale deonice auto-puta, tih devet kilometara, uopšte nije završeno. Znači, do marta meseca je bilo obećanje, ili krajem prošle godine još, jer onih 12 km što je urađeno od Kragujevca prema Batočini su gospođa Kalanović i Veroljub Stevanović u sedam navrata presecali trake, ali, sada se postavlja pitanje – zbog čega ovo nije urađeno? Jel vi to manipulišete ovim sredstvima iz NIP-a, jel ima nekih drugih problema i kako ćete vi da izađete pred vaše italijanske partnere koji ovih dana masovno otpuštaju, iako to ne mogu da urade po ugovoru o preuzimanju sa Vladom Republike Srbije, i ljude sa visokom školskom spremom i sve druge, ucenjuju ih da napuste fabriku automobila, da uzmu za uzvrat neki novac, oni da zapošljavaju druge, da bi uzeli sa biroa rada, kao što to Jura radi, određeni iznos sredstava i po principu - uzmi ili ostavi, tako sada ucenjuju ljude u fabrici automobila "Fijat" Kragujevac.
Dakle, postavlja se pitanje ko je za ovo odgovoran, da li samo NIP ili izvesni Radiša Milošević, zvani Duda, koji je inače funkcioner DS u Šumadiji, predsednik opštine Batočina i zbog čega ste obmanjivali i građane Kragujevca i građane Batočine i gde su ta sredstva?
Ono što je najgore u svemu tome, da je samo to bila laž nekako bi se i podnela, pa kaže se, bilo je možda nekih problema oko eksproprijacije, prolongirao se rok, ali radi se o tome, gospodine Cvetkoviću, da tih devet kilometara koje treba da bude završeno i koje treba da budu glavni projekat za povezivanje sa koridorom, neće biti autoput, kao što je obećano i kao što su u startu bila opredeljena sredstva, nego put prvog reda, a razlika je ogromna.
Verovatno ste vozač i znate i ovde prisutne kolege u sali i svi građani Srbije koji ovo prati, znači, to nije put sa dve trake, to je prošireni put, tu ne može da se vozi kao na ovoj deonici koja je urađena, 120 kilometara na sat, nego 80 i to je jedna kompletna laž i obmana.
Taj NIP je služio i služi i dalje pre svega G17 za političke projekte i programe, kao što im služi ova priča oko Ujedinjenih regiona Srbije, a tek ćete da vidite kada vam stupi na snagu od januara meseca 2012. godine ovaj zakon o finansiranju lokalnih samouprava, koliko ste lagali predsednike opštine i gradova i samim tim i građane Srbije. To neće biti sa ovakvim kolapsom u budžetu moguće da se sprovede. Hvala.