Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ovog čudno napravljenog seta zakona koji apsolutno nemaju dodirnih tačaka jedni sa drugim, u kontekstu i resora i rasprava koje treba da se vode u plenarnoj debati, govoriću o Zakonu o turizmu, a toliko vremena koliko ću imati od poslaničke grupe SRS da jedva mogu da zaokružim ovu vrlo kompleksnu celinu i privrednu granu Srbije kojom se Vlada Republike Srbije ne bavi na ozbiljan i strateški način.
Nažalost, posledice toga su beda i nemaština i u ugostiteljstvu, turizmu i među onima koji se bave tim poslom, izuzetno niske zarade i nelikvidnost nekada društvenih preduzeća, a sada onih koje su neki tajkuni kupili za sitne pare, a ljudi ostali bez posla.
Što je najžalosnije od svega, gospođo predsedniče, vi znate da mi dolaskom ove vlade više nemamo taj resor, odnosno Ministarstvo za turizam, što je velika greška. Ovaj zakon, čije izmene i dopune sada treba da donesete, mnogo je gori od zakona koji je donet 2005. godine, kada smo imali resor za trgovinu i turizam i kada je DOS-ovska vlast pokušavala na neki ozbiljan način da se bavi ovim problemom, što nije uspela ni tada, a tek sada 2010. godine posledice katastrofalne ekonomske politike svakako oseća i ova privredna grana koja, kao što procenjuje i Svetska turistička organizacija, treba da bude jedan od pokretača razvoja Srbije, što nažalost nije.
Mi smo iz ovih izmena i dopuna videli da je Vlada Srbije neozbiljna i da na mig, odnosno nalog Briselske kancelarije mora da izvrši dodatnu harmonizaciju sa zakonom za koji ste tvrdili 2009. godine da je perfektan, da ništa bolje ne može da se desi od toga za oblast turizma.
Zašto ga onda sada menjate? Priznali ste, zbog toga što ovi iz Brisela, koji upravljaju Srbijom i koji stavljaju pod šapu sve ekonomske i privredne tokove, kažu da nešto nije uredu. U stvari, u ovom zakonu mnogo toga nije uredu, od 1. člana, 2. člana, od pojmovnih stvari za koje niste imali sluha da definišete posle toliko godina.
Ne mogu sada sa gospođom Matić, jer to jednostavno nije njen resor i ne razume se u to, da govorim o stručnoj, ozbiljnoj debati, kada je u pitanju sektor turizma, jer nema nekoga ko bi mogao, a i nemamo resorno ministarstvo, ali mi smo pokušali, mi srpski radikali, amandmanima bar da donekle poboljšamo, da ne vređamo ljudi koji se bave ovom oblašću, da kroz uvođenje novih pojmova koji žive i koji postoje u stvarnom životu, kod ljudi koji privređuju iz ove oblasti, da te kategorije unesemo.
Kao drugo, videli smo da se samo proklamuje saradnja sa određenim asocijacijama, pre svega kao što je asocijacija Udruženje turističkih agencija u Srbiji i drugima koje postoje, koje nisu tako masovne, jer oni ljudi više nemaju ni snage ni volje da vam ukazuju na ono što se dešava u realnosti i kakve konsekvence oni trpe zbog loših zakona, jer ovaj zakon nije donet zbog ekonomskih razloga razvijanja turističke delatnosti, ako pokretača privrede, nego iz čisto političkih razloga, politički razlog da se dodvorite Briselu a, sa druge strane, da ne oslušnete ljude koje se bave jednom od grana iz oblasti turizma.
Tako je Privredna komora Srbije organizovala 7. septembra ove godine, u zajednici sa grupacijom banjskih i klimatskih mesta u Srbiji, jedan ozbiljan sastanak i upozorila Vladu Srbije i Ministarstvo ekonomije da ne donose ovakvu izmenu i dopunu Zakona o turizmu već, ako hoće nešto da urade za razvoj banjskih i klimatskih mesta u Srbiji, tog tzv. zdravstvenog turizma čiji vi pojam ne poznajete u ovom zakonu, da se usaglase sa njihovim zakonima i da se 23 banjska i klimatska mesta koja mi imamo u Srbiji ne tretiraju drugačije od ostalih subjekata u oblasti turizma.
Naravno, to niste hteli da poslušate, odnosno Vlada Srbije, i sada imamo jedan član zakona na koji su i druge kolege iz drugih stranaka podneli amandman, ali vidim i poslanička grupa PUPS, jer o tome je govorio pre neki dan Đuro Perić, da je, kažu, a to vam je deo koalicije u Vladi, za njih nedopustivo da se na takav način tretiraju banjska mesta koja se bave zdravstvenim turizmom.
Ovaj zakon ne poznaje ni ruralni turizam u pravom smislu reči. Malopre slušam kolegu Poturka iz poslaničke grupe ZES, pa gde vam je onda ta evropska budućnost i razvoj ruralnog turizma, kada se tako mala sredstva, kao što je on priznao malopre, ulažu?
Takođe je Svetska turistička organizacija još 2001. godine, upozorivši Srbiju da mora striktno da se bazira na razvijanju ruralnog, seoskog, etno, agrar, biznis turizma, upozorila da moramo pre toga da oporavimo poljoprivredu, da bismo uopšte došli do razvoja seoskog turizma.
Kako ćete vi sada seljacima u selima oko Ivanjice, recimo, u Prilikama, Kušićima, Katićima, koji imaju neverovatne klimatske uslove, koji imaju geografski položaj, koji su gostoljubivi, kao kod mene u Šumadiji, kao i u Kolubari, kao u okolini Vlasotinca, u okolini Surdulice itd, da idem redom po Srbiji, da ga ubedite da mora da razmišlja pozitivno za budućnost, kada on jedna održava stočni fond?
Kako, kada nema viška hrane i kada jedva održava prostu reprodukciju proizvodnje stoke, povrća i svega za sebe i svoje domaćinstvo, kada ono što daje na tržište ne zna, uvek mu je mačka u džaku, za koje pare i nema garantovanog otkupa? Kako ćete vi pomenute iz ovih sela, koji se bave stočarstvom, proizvodnjom krompira, a krompir bacaju na tone, jer uvoznički lobi koji uvozi krompir iz Holandije je neprikosnoven, jer ga drže Mišković, Beko i ostali, da ga ubedite da on treba da se opredeli i da radi ovo što je zaista svrsishodno i što bi bilo dobro, kada on za to nema sredstva?
Znate, u Srbiji je 90% tzv. ruralnog područja i stanovništva, a među njima je 40% onih koji nisu zaposleni, odnosno onih koji i pored, rekla bih, vaše nasilne registracije poljoprivrednih domaćinstava, nemaju mogućnost da se u okviru toga prijave, da plaćaju porez i doprinos za penzijsko i socijalno osiguranje. Zašto? Zato što nemaju para da to izdrže.
Slušam malopre ovog "pametnog" Milivojevića iz DS, kaže – cveta ugostiteljstvo u Kruševcu. Stvarno ne znam da li je on dobio ovo što smo svi mi dobili, a pre neki dan sam pominjala, a to je bilten Unije poslodavaca Srbije, egzaktni podaci i tabela. Pogledajte, za jedan prosečan ugostiteljski objekat u Srbiji je potrebno da mesečno izdvojite 648.377 dinara. Ove stavke koje su navedene ovde su zaista neizdržive i to sa prosekom od troje do petoro zaposlenih, uglavnom su to privatni objekti koji imaju izuzetno male plate.
U zemljama na koje se vi pozivate i gde je razvijen seoski turizam, gde je razvijen zdravstveni turizam, višak radne snage, čak u procentu do 40, zaposlen je preko razvoja agrarnog, odnosno seoskog turizma.
Mi nemamo dovoljno hrane. Evo, sada je nestašica mesa, nestašica mleka u Srbiji. Ko to produkuje? Zašto je Srbija dovedena na nivo afričkih zemalja? Mi nemamo dovoljno da se prehranimo, a kada nemamo višak hrane, to ide po nekoj logici i po redu, to i ekonomisti i oni koji se bave agrarom znaju, da biste proizveli dovoljno hrane za izvoz i da od toga ostvarite prihod, onda tek možete da računate da nekoga ugostite i da primite, da je sreće par stotina hiljada turista u seoskom području. Mi toga nemamo.
Onda se čudimo zbog toga, a vas to očigledno ne zanima, što 4.800 sela u Srbiji mi gubimo svake godine. Kako? Pa, nestaju, jer niko u njima više ne opstaje, niti radi, niti vidi svoj izlaz. Dnevno se u Beograd doseli 400-500 ljudi, na godišnjem nivou je to mnogo više, zato što idu u veće gradove, veća je šansa i veća sreća, oni tako misle.
Da li je bio neko od vas nekada u Crnoj Travi? Da li znate koliko Crna Trava kao opština ima stanovnika? Mislim da je 1.800 po evidenciji onih koji tamo žive, oko 900 upisanih birača. Kada smo gospođa Radeta i ja bile tamo pre dve godine u kampanji, ljudi su nas dočekali sa suzama, sretni što je neko došao, a kada smo krenuli kažu – pitanje je kada će neko više ovde da dođe. Zbog čega? Da li ste videli to okruženje, da li ste videli tu lepotu prirode i mogućnost da se tamo ulaže? Gde su te investicije?
Mnogi od vas, a pogotovo pojedini ministri iz Vlade, kao što je ministar kulture Nebojša Bradić, imaju izuzetnu averziju prema onome što je kulturno i etnonasleđe Srbije, pa tako se u Guči nikada niko od vas ne pojavljuje.
Doduše, dođe nekada neko od funkcionera vlasti da se slika, da otvara manifestaciju, a gde ste da potpomognete ono što je pravo srpsko nasleđe i što je srpski brend, gde je ove godine bilo gotovo milion ljudi? Neke simbolične pare, ali šta im to vredi kada je pre toga grad uništio sve u Lučanima i okolini i direktna šteta, zbog toga što nije bilo protivgradne zaštite, iznosi nekoliko miliona evra, a vi ste im neku sitnu paru dali da organizuju manifestaciju koja promoviše Srbiju, koja promoviše našu kulturu, našu muziku itd.
Mnogo je takvih manifestacija širom Srbije: Dani vina koji se održavaju u Aleksandrovcu svake godine; Kupusijada, koja je sada već srpski brend, koja se održava u Mrčajevcima: sve ono što se dešava na Zlatiboru, Dani sira, promocija zlatiborske pršute itd, ali niko od tih ljudi ne može ozbiljno da računa na Vladu, jer kada mi odemo, a mi srpski radikali volimo, jer smo patriote, volimo naše običaje i našu kulturu, suočimo se sa činjenicom da nam ljudi iz lokalnih turističkih organizacija ili oni koji su nosioci tih projekata kažu da to Vladu Srbije uopšte ne zanima.
Zašto mi imamo izuzetne uslove da, pored tog ruralnog, seoskog, etnoturizma, razvijamo i zdravstveni turizam? Mnoge zemlje u svetu su i te kako oporavile svoju ekonomiju, kao što su Brazil, Indonezija, Indija itd, pa i mnoge zemlje u Evropi koje su poznate još između dva svetska rata po tome da neguju banjski turizam, zbog činjenice da mi imamo izuzetno kvalifikovan stručni kadar, pre svega u oblasti zdravstva i zbog činjenice da je ta turistička komponenta grada, kroz razvijanje zdravstvenog turizma, izuzetno pogodna za razvijanje i drugog turizma, a to je onaj kulturni, zabavni i svaki drugi aspekt koji bi mogao da doprinese da imamo mnogo veću stopu turista koji dolaze u Srbiju.
Slobodan Milosavljević je 2003. godine imao jednu fantastičnu izjavu. Tada je bio resorni ministar za trgovinu i turizam i rekao je da će 2010. godine milioni turista da dolaze u Srbiju, sve će da procveta, imaćemo od dolaska tih gostiju najmanje dve milijarde dolara godišnjeg prihoda.
Danas je ta situacija izuzetno teška i zbog činjenice da iako je vršena neka kategorizacija hotelskih turističkih objekata mi samo u Beogradu imamo manjak 10 hiljada ležajeva za noćenje, a da ne govorim i o drugim velikim gradovima u Srbiji. Recimo u Boru, da ne pominjem ime tog vlasnika i tog hotela, čovek je napravio hotel sa tri zvezdice, možda dobije i kategorizaciju za četiri, sam od sopstvenih sredstava, bez ikakvog Fonda za razvoj, bez ikakvih dodatnih pomoći države. Isti je takav slučaj za sličan objekat u Kruševcu, zna gospodin Duvnjak, da ga ne reklamiram. Nije tom gospodinu pomogao ni Srđan Milivojević, ni niko od ovih žutih, nego je čovek sam krenuo da radi i napravio takve objekte.
Etnoturizam je nešto što je budućnost Srbije. Mi mislimo da svako ko treba da bude odgovoran, pre svega prema srpskom seljaku, treba da kaže istinu, a to je da mi danas ne možemo da opstanemo kao zemlja koja se bavi agrarom i stočarstvom zbog činjenice da 7.500 junadi godišnje treba da bude u našim tovljenicima, a nalazi se svega 2.500, sve ostalo je uvoz i još će meso kako se najavljuje da poskupi za 30%. Da ne govorimo o činjenici da su doprinosi i porezi na ugostiteljske usluge mnogo veće nego u zemljama u okruženju.
Kada već nemate sluha da pomognete bilo kome, kao što ste se u kampanji samo slikali kad je jedan deo krova na starom zdanju popravljen u Aranđelovcu, sve je ostalo onako, od maja više niko tamo ne dolazi. Kada niste u tom gradi izdvojili sredstva koja ste morali po projektu NIP- a za RH centar Bukovička banja, već se urušava iz godine u godinu, onda bar budite iskreni pa kažite građanima Srbije da ste nesposobni to da radite.
Završiću jednom informacijom koju ste možda čuli, a koja je objavljena na svim sajtovima svih medija, gospođo Đukić Dejanović, da su ovi koji za 10 miliona evra nagrade pokušavaju da uhvate srpskog generala heroja Ratka Mladića to pokušali i danas u jednom etnoselu u Srbiji, tačnije u etnoselu Bajka kod Aranđelovca.
Naravno ništa nisu uradili, jer general Mladić, akobogda, nikada neće biti uhvaćen sa vaše strane i oni koji vam u tome pomažu, bez obzira koliku nagradu da raspišete. Što reče pre neki dan gospodin Martinović - nema nijednog Srbina, nijednog srpskog patriote koji bi za stotine miliona evra ili ne znam kakvu nagradu izdao slavnog srpskog generala.
Vi pokušavajte, kao što to niste uspeli jutros u Bajci, pa zbog toga se raduje čitav patriotski Aranđelovac i Srbija, nećete uspeti ni ubuduće, ali nemojte više da nam prosipate bajke o boljoj budućnosti, o EU, protiv smo ulaska u nju, srpski radikali, zato što Srbiji tamo nije mesto i zato što su nas ovakvi zakoni i projekti EU doveli dotle da nam je privreda urušena i da imamo toliko nezaposlenih stanovnika.

Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ovih ratifikacija sporazuma koji su danas na dnevnom redu, ja ću da potenciram jedan koji moje kolege do sada nisu; pomenule su ga, naravno, uz pravljenje poređenja sa nekim od onih koje ću da pomenem, kao što je ovaj sa Turskom. Govoriću, zbog vas kolega narodnih poslanika i zbog čitave srpske javnosti, a pre svega zbog prijateljske Federativne Republike Brazil, o sporazumu sa Brazilom.
Naime, 20. juna ove godine dva ministra spoljnih poslova su potpisala Sporazum o ukidanju viza za građane Brazila koji dolaze u Srbiju, i to je sjajna vest za Brazil zbog činjenice... Eto, danas sam saznala taj podatak da dva miliona Brazilaca poseti države Evrope svake godine kao turisti. Dakle, jedan bračni par je pošao na svoje bračno putovanje u Srbiju pre nekoliko dana. Oni su pomislili, kada su pročitali pre nekoliko meseci u brazilskoj štampi, da je ovaj sporazum ratifikovan, a kada su došli na surčinski aerodrom, naravno, imali su neprijatnosti jer to nije učinjeno.
Današnji dan će biti veliki u unapređenju odnosa naše dve zemlje. Evo, kada se pomisli na Brazil, mi svi pomislimo na leto, plaže, na karneval u Riju, na dobar fudbal, na Pelea, Klea itd. Međutim, kao odgovorni ljudi, mi danas moramo da građane Srbije, a SRS to potencira već dugi niz godina, upoznamo sa mogućnostima intenzivne ekonomske i privredne saradnje, pre svega političke, sa velikim Brazilom; zovu ga „južnoamerički džin“, ima preko dvesta miliona stanovnika. To je zemlja koja na tom delu kontinenta i te kako brani interese Srbije, zalaže se za poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje i, nažalost, zemlja sa kojom nemamo gotovo nikakvu ekonomsku saradnju, pa je tako prošle godine izvoz iz Srbije u Brazil bio svega 700.000 dolara. Možete li da zamislite da je to manje nego što košta neka od ovih agencija čiju ste produkciju izvršili unazad deset godina.
Kad rezimiramo, vidimo da je naš sportski ambasador Dejan – Rambo Petković najbolji „izvozni proizvod“ Srbije u Brazil. Kao što je najbolji „izvozni proizvod“ Brazila u Srbiju Kleo, koji je nedavno dobio srpsko državljanstvo i izjavio da želi da igra i da brani boje naše reprezentacije.
Zašto je to tako? Pa, zbog neozbiljnosti i servilnosti države i pre svega, a o tome je najviše danas govorio gospodin Martinović, kao i gospodin Krasić na početku ove rasprave, zbog politike uslovljavanja, ucenjivanja od strane Amerike i zapadnih sila, koju vi bespogovorno izvršavate. S druge strane, zbog toga što Brazil ima jednu od najvećih ekspanzija ekonomije u svetu, o njega se danas u strateškom partnerstvu otimaju i Vašington i Brisel.
Mi smo obavešteni da je ova delegacija ucenjivača, na čelu sa Jegerom, iz Međunarodnog monetarnog fonda doputovala u Srbiju. Reče malopre koleginica Radeta, počeće pregovori u ponedeljak, ali valjda su ovo pripremne faze, da pogledaju, uoči rebalansa budžeta, sve stavke, sva konta i kada dođu pred vas, gospodine Ugljanin (dobro, vi ste ministar bez portfelja, ali valjda vas nešto tamo pitaju), kada dođu pred Vladu i kažu – ovo može, ovo ne može, precrtaju vam i tačno vam navedu šta možemo da trošimo i koliko, koliko ćete da date penzionerima, ovih bednih pet hiljada dinara, kao da je to najveći spektakl koji je mogao da se desi. A, obećali ste im 75% od prosečne zarade, da će biti visina penzija, i tako ih prevarili u maju mesecu 2008. godine i prevarom došli na vlast.
Ali, kada govorimo o prijateljskoj zemlji Brazilu, danas želim da promovišem, pre svega, politiku SRS, koja je jedini način oporavka i izlaska Srbije iz duboke ekonomske i političke krize, a to je intenzivna saradnja sa zemljama BRIK grupe (znači, Brazil, Rusija, Indija i Kina); jedan od nosilaca je Brazil. Brazil ne samo da je zemlja koja ima ogromno ljudstvo, nego je i u teritorijalnom smislu peta, na čitavoj planeti Zemlji, zemlja po veličini.
Ono što je najvažnije od svega je izjava koju je dao njegova ekselencija Dante Koeljo de Lima 30. maja ove godine, znači opunomoćeni ambasador Federativne Republike Brazila u Srbiji, prijatelj srpskog naroda, slobodno mogu da kažem i naše SRS, koji je rekao da Srbija uopšte ne koristi potencijal koji Brazil danas ima kao vodeća ekspanzivna ekonomska sila, ako hoćete i politička, u svetu.
Ovaj podatak o bednih 700.000 dolara izvoza je samo jedan u nizu promašaja, a kada vam budem rekla da Brazil ima 240.000.000.000 deviznih rezervi, koje svakoga dana rastu sve više i više i da Brazil pozajmljuje novac Međunarodnom monetarnom fondu, da bi, s druge strane, Srbija zaduživala sebe i grcala pod oštrom i neumoljivom Jegerovom palicom i MMF-a, onda se svako normalan zapita gde je tu razum, gde je tu logika. Zašto ne dobijamo novac i ne sarađujemo sa onima koji su nam iskreni prijatelji, koji nas brane svuda, koji se zalažu u UN za poštovanje teritorijalnog suvereniteta i integriteta naše zemlje?
Zbog toga što su vas na vlast 5. oktobra automatskim puškama i pučem koji je finansirala američka administracija doveli upravo Amerika i zapadne sile, a Brazil je uvek bio na stanovištu, kao i sve prijateljske zemlje ovog sveta, da mi moramo sami da uređujemo naše odnose i da poštujemo politiku svih drugih.
Za razliku od Vašingtona, za razliku od Evropske unije, koja nam otima Kosovo i Metohiju, koja indukuje ovakve procese kao što je tendenciozno tursko ulaganje samo u staru Rašku oblast, Brazil i druge zemlje koje poštuju Povelju UN i međunarodno pravo uvek smatraju da su poštovanje suvereniteta, poštovanje međunarodnog prava i dobri diplomatski odnosi ključ svakog rešenja.
Ne znam kako vi mislite... Jutros smo čuli Borisa Tadića, koji je kreator sveukupne politike, koji je preuzeo svu vlast u Srbiji, koji je neprikosnoveni vladar svega, koji je izjavio kako ćemo mi otpočeti, a on nema nikakav mandat za to, nekakve tehničke pregovore sa šiptarskom stranom iz Prištine. Kakve tehničke pregovore? O čemu da razgovaramo kada pitanje statusa nije rešeno? Odnosno, rešeno je po Ustavu naše zemlje; on se zakleo ovde, položio zakletvu koja je po Ustavu za predsednika Srbije obavezujuća. S druge strane, kaže da će pregovarati, za početak, o rešavanju pitanja nestalih lica.
Evo, gospodin Veljko Odalović, koji je generalni sekretar Narodne skupštine, predsednik je Komisije za nestala lica, pa neka on kaže Narodnoj skupštini zašto mi ne dobijemo taj izveštaj, ili bar Odbor za Kosovo i Metohiju, kako se ta pitanja rešavaju. Nije rešeno pitanje 400 leševa Srba koje su Šiptari najzverskije pobili 1999. godine i posle 2000. godine na Kosovu i Metohiji, čija se umorena tela i dalje nalaze u Prištini. Zašto Dik Marti, koji je izvestilac Saveta Evrope, do današnjeg dana nije podneo izveštaj o tome, a dat mu je mandat pre dve godine? Upravo zbog pritiska velikih sila, pre svega zemalja EU, a dve trećine njih je priznalo tu šiptarsku tvorevinu.
Neverovatno je kako ova vlada nema sluha i kako ne želi da čuje glas i predlog ne samo nas kao opozicije, nego nas koji istinski vidimo muku naroda. Znam da ovde ima onih, juče reče Čedomir Jovanović, koji su zauzeti kopanjem bunara, pravljenjem vila na brdu, na Glediću itd., ili onih koji su u tesnoj vezi sa tajkunima i kriminalcima, pa šta ih briga, sednu u automobile (i Milutin Mrkonjić je rekao, to je čak bila scena i utisak nedelje istoimene emisije, da je nekoga morao tamo da čeka ne znam koliko sati), voze skupe automobile, limuzine, šetaju se, ne vide narodnu muku.
Ali, znate, kada ja ili moje prisutne koleginice ili neko od kolega ode na pijacu u Beogradu, u našem gradu gde živimo, mi doživljavamo da nam ljudi otvaraju novčanike, kao što se meni desilo u Kragujevcu na Krstovdan ove godine da mi jedna vremešna Kragujevčanka sa suzama u očima pokazuje da u notesu ima samo 150 dinara, a živi od te bedne penzije od koje mora da plati skupe lekove itd.
Moramo da uvozimo sve u Srbiju zato što su naše fabrike uništene i propale. One koje rade... Ovo je tačan podatak, dobili ste i vi, gospodine Novakoviću, i svi narodni poslanici brošuru Unije poslodavaca Srbije; pogledajte tabelu „Tehnološka zaostalost Srbije“, da ne bude – našli radikali neke podatke koji nisu tačni. Poslali ljudi narodnim poslanicima. Verujem da vi iz Demokratske stranke to ne gledate, mislili ste da su neke šarene strane, pa baš vas briga, ali na tabeli 7 lepo piše: najmlađa mašina u fabrici u Srbiji...
Gospodine Novakoviću, vi ste bili predsednik Odbora za privatizaciju, znate kako je pljačka tekla, od Vlahovića pa nadalje. Zna gospodin Novaković zato što je predsedavao Odboru, gde su dolazili ljudi, dok vam neko nije rekao, gospodine Novakoviću…
(Predsedavajući: Istina je, ali tema nije privatizacija.)
Vi ste pametan čovek, niste vi za džabe to što jeste. Shvatićete da je najmlađa mašina u Srbiji iz 1990. godine, za proizvodnju bilo čega, a najstarija iz 1971. godine.
Za razliku od nas, Brazil, tako je rekao njihov ministar ekonomije, ne da mora da stabilizuje ekonomsku politiku, nego se boje, kako on kaže, pregrevanja. Ne znaju ljudi šta će sa tolikim kapitalom i ekspanzijom svoje privrede. Oni šećernu trsku (to je inače najmasovniji posao koji Brazilci rade) prerađuju u etanol, što je zamena za benzin. Taj energent je, po rečima njegove ekselencije, nešto što takođe može da bude za Srbiju dobar proizvod.
I mi imamo mnogo toga da izvezemo tamo, što se tiče naših prirodnih i privrednih resursa, ali ko da radi, u kojim fabrikama, kada su svuda ključevi i katanci, kako reče ovaj jedan što je odbegao odavno i kada ljudi …
Smeju se moje kolege, jer, neverovatno, ali uvek moram svega da se setim. Gospodine Novakoviću, vi vrlo dobro znate da i vas moram da podsetim na ono što vi namerno zaboravljate.
Što se tiče te saradnje, što se tiče ukidanja viza, pored toga što pozdravljamo ovo što se dešava danas sa ratifikacijom sporazuma sa Brazilom, mislimo da naša država treba, da se vratim na jedan deo priče gospodina Stevanovića i gospodina Martinovića, da indukuje procese koji se tiču ratifikacije i brzog ukidanja viznog režima za naše građane, recimo, kada je Egipat u pitanju. Egipat je prijateljska zemlja i treba da podstičemo naše državljane da idu tamo gde nas lepo dočekuju, gde su cene pristupačne za naše ljude, gde će sa osmehom da nam kažu da smo dobrodošli u tu prijateljsku zemlju. Zašto da ne ubrzamo i takav proces? Jer, Egipat je zemlja koja u poslednje tri godine predsedava u okviru nesvrstanih, a vi se setite nesvrstanih kada imamo glasanje u Generalnoj skupštini UN o Rezoluciji o Kosovu i Metohiji.
Kada je bila poslednja Rezolucija o Kosovu i Metohiji Tadić je SMS porukom Jeremiću promenio tekst i doživeli smo debakl i katastrofu. Bolje da uopšte nije išao tamo i bolje da se uopšte ništa nije plasiralo u Skupštini, nego to što nam se desilo.
U svakom slučaju, jedini način da se naša zemlja oporavi, što je programsko opredeljenje SRS, jeste da sarađujemo sa zemljama BRIK grupe, gde je Brazil jedna od vodećih sila, da imamo stabilnost u svakom smislu i da nastojimo da što više stranih investicija naših prijatelja privučemo. Ako je naš doprinos tome da bar nekoliko stotina hiljada građana Brazila u dogledno vreme privučemo da kao turisti dođu u našu prelepu Srbiju ili da investiraju, svakako je ratifikacija ovog sporazuma dobar početak. Hvala vam.

Gospodine Novakoviću, zaista sam zapanjena, ne znam šta vam se desilo u ovom kratkom vremenskom periodu, da li ste bili u trenutku zbunjeni zbog pogrešne interpretacije govora kolege Nemanje Šarovića od strane gospođe Kolundžije. Javljam se jer ste vi povredili član 109. Poslovnika. Moja obaveza kao potpredsednika Skupštine, iako ne sedim trenutno tamo, jeste da vam pomažem u radu i da vas upozorim ako pogrešno primenjujete Poslovnik, u skladu sa članom 27, što ste vi uradili – ni jedan jedini tzv. prekršaj iz svih alineja koje su navedene u drugom stavu člana 109. nije uradio kolega Nemanja Šarović.
Vi ste, kao što je koleginica objasnila, učinili povredu ova prethodna dva člana. Član 109. ste zloupotrebili vršeći funkciju predsedavajućeg, jer ste bez ikakvog osnova kolegi Šaroviću, koji je ukazao, sasvim ispravno... Pošto mu niste dali repliku, želeo je da kaže gospođi Kolundžiji da ga je pomešala sa nekim osobama.
Najpre, kolega Šarović je u svom briljantnom izlaganju i pravljenju retrospektive od 5. oktobra do današnjeg dana ukazao na to ko su bili huligani 5. oktobra, ko je njih finansirao i kako je nasilno rušen režim.
Posle je ukazao na huliganstvo koje je počelo u Narodnoj skupštini, otimanje mandata, da su se u to uključili sudovi. Ukazao je na određena inkriminisana lica, kao što je Vučić, koji je nekada bio huligan početnik, pa kada zagusti na utakmici i kada dođe policija u navijačkim sukobima, on pokazuje poslaničku legitimaciju; kasnije je ušao u neke ozbiljne kriminalne aktivnosti i radnje (time će valjda jednog dana da se bave državni organi). I, govorio vam je o Tomislavu Nikoliću, koji je bio i jeste huligan Caneta Žapca i Žarka Zečevića. Da li je to onaj isti čovek koga su štitili čelnici jednog kluba?

Gospodine Novakoviću, još ste bili dužni, pošto ste sve to objasnili na zaista pogrešan način, da me pitate da li sam zadovoljna odgovorom na osnovu reklamiranja Poslovnika, člana 109, na šta sam vam vrlo jasno ukazala malopre. Vi to niste uradili. Tražim da se... Jer, vi ste sada upravo rekli, opet kršeći Poslovnik, da ste vi utvrdili da Poslovnik nije povređen. Ne možete vi to da utvrdite, može samo Narodna skupština. Zato tražim da se u danu za glasanje Skupština izjasni o tome da li ste povredili Poslovnik. Hvala.

Gospođo predsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo poslanici, iskoristiću priliku da u okviru ovog vremena koje ima na raspolaganju naša poslanička grupa govorim vrlo kratko o drugom zakonu, da ne bi gospođa Kasalica i gospodin Todorović čitavog dana pratili zasedanje, a da niko ne prozbori ništa o produžavanju važenja starih putnih isprava, odnosno pasoša.
Nisam imala prilike, jer je Poslovnik restriktivan i rigorozan, da izdvojim mišljenje na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, ali reći ću ono što sam rekla gospođi Kasalici i gospodinu Todoroviću tada, da bi čula čitava javnost.
Naime, moramo da razdvojimo dve stvari kada je u pitanju ovaj događaj. Ove godine, dakle, treći put imamo produžavanje važnosti starog pasoša. Jedan je aspekt ono što radi MUP Srbije ovde u Srbiji, a drugi je ono što treba da radi Ministarstvo inostranih poslova, odnosno Ministarstvo za ekonomiju i ovaj potpredsednik, čuveni već, Božidar Đelić, koji je rekao – hajde, idemo svi u Evropu, krećemo, stigao je beli šengen, sve je procvetalo i svima je sve dobro. Nažalost, ispostavilo se da posle dve godine Vlada Republike Srbije i Božidar Đelić nisu bili u stanju da obezbede diplomatsko-konzularnim predstavništvima, a samim tim i našim građanima koji žive u tzv. dijaspori, odnosno u inostranstvu, da u zemljama gde žive i rade dugi niz godina zamene stari pasoš novim.
Lepo je primetio gospodin Todorović na sednici Odbora za bezbednost da je primećeno, kako je on rekao, po egzaktnim podacima, da je u ovoj godini došlo do zasićenja građana Srbije kada su u pitanju biometrijski pasoši, odnosno zahtevi za njihovo izdavanje. Zbog čega, treba da se zapitamo mi ovde. Zbog katastrofalne, sunovratne ekonomske politike Vlade Republike Srbije. Zato što su građani poverovali, očigledno, u ta lažna i nerealna obećanja koja su davali Tadić, Đelić i ostali ministri iz ove vaše vlade 2008. godine, naročito u decembru mesecu kada se govorilo o tome da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju uslov za stavljanje Srbije na beli šengen.
Ispostavilo se da ljudi više ne samo da nemaju interesovanja, jer nemaju prebijenu paru u džepu, već (navodila sam te podatke i na Odboru) u Kragujevcu, recimo, 2.200 ljudi nije došlo da preuzme svoje nove pasoše. Vi ćete da se upitate zbog čega. Zbog toga što su ljudi demoralisani i demotivisani. Verovatno su očekivali da će ove godine dobiti 1.000 obećanih evra od besplatnih akcija (naravno, od toga nema ništa), da će dobiti nova radna mesta, da će da im se poboljša životni standard, a mi čujemo saopštenje Udruženja banaka Srbije od juče da je prosečna zaduženost stanovnika Srbije oko 700 evra. Da ne govorim o neplaćenim računima za struju, Infostan i o nezaposlenosti, koja ima trend porasta, pa je tako u 2009. godini, pošto nemamo kompletan podatak za 2010. godinu, ona porasla na 25%.
Sve to ukazuje na to da je vlast nesposobna da izvršava naloge briselske administracije, a da, samim tim, laže građane kako će im biti bolje ulaskom u EU, protiv čega je SRS i verujemo bar 40% građana Srbije, koji su ili izraziti evroskeptici ili imaju, najblaže rečeno, sumnjičav stav prema tome šta nudi ta Evropska unija, koja će, kako stvari stoje, u budućnosti doživeti raspad. Jer, upozorenje jedne od vodećih zemalja, koja najvećim delom i finansira taj birokratski projekat za uništavanje malih, a to je Nemačka, i poslednje izjave Angele Merkel jasno govore da u budućnosti ta veštačka tvorevina, koja služi za ucenjivanje, pre svega za otimanje teritorija malih zemalja, kao što je slučaj u Srbiji, za rušenje teritorijalnog integriteta, nema šanse za opstanak.
Onda zaista deluju smešno današnje izjave premijera Cvetkovića, koje su kontradiktorne sa Đelićevim, recimo. Đelić je prekjuče izjavio da je 2020. godina možda optimalni rok za ulazak Srbije u EU, a Cvetković je rekao između 2014. i 2016. godine. A 5. oktobra su ovi dosovci, dolaskom na vlast, obećali da će to biti 2007. godina.
Narod za to vreme sve teže živi. Zaboravili ste na naše raseljene, koje ste ostavili na nemilost nekoj nesposobnoj konzularnoj administraciji u Francuskoj, Nemačkoj, Kanadi, Australiji. Sada ti ljudi moraju za vreme predstojećih novogodišnjih i božićnih praznika namenski da dođu u Srbiju da bi izvadili novi pasoš, ili da koriste ovo produženje, što im se više smučilo.
U isto vreme, dovodi se u pitanje tzv. bela šengen lista zbog činjenice da je veliki broj naših građana zatražio politički azil u Švedskoj, Belgiji, Nemačkoj i u drugim zemljama. Treba da se zapitate, pošto nisu tačni podaci da su to isključivo Romi i Albanci, odnosno Šiptari, koji imaju naše državljanstvo i pasoš, zbog čega se to dešava. Upravo zbog ovako katastrofalne ekonomske situacije u kojoj se naši građani nalaze.
Da rezimiramo, Ministarstvo inostranih poslova i, pre svega, potpredsednik Vlade zadužen za tzv. evropske integracije Božidar Đelić bili su nesposobni da opreme naša diplomatsko-konzularna predstavništva i da samim tim skrate muke našim građanima, kojih se čak i ne setite kada su izbori i kada se otvaraju biračka mesta u inostranstvu, jer ih niko ne obaveštava o tome. Sam gospodin Todorović je pre nekoliko dana rekao da se oni interesuju ili da ih sporadično konzularna predstavništva pozivaju da im kažu da će putne isprave biti produžene, jer ovi nisu bili u stanju to da obezbede.
Na kraju, kada je Zakonik o krivičnom postupku u pitanju, samo ću da se osvrnem na neka izlaganja pojedinih poslanika koja govore u prilog činjeničnom stanju; čak i nekih koji imaju, čuli smo, i u porodici metod asocijalnog ponašanja – kažu da ne idu na koncerte, ne idu na utakmice, ne idu nigde, zatvoreni su u kućama.
Moram da kažem da, uz svu osudu SRS svakog nasilja na ulici, na naše upozorenje da ne treba da dozvolite, jer je u pitanju skup visokog rizika, ono što ste dozvolili 10. oktobra i da treba da ispitate pozadinu toga jer su i Tadić i čelnici režima rekli da određene kriminalne strukture stoje... Pa, da čujemo koje su to strukture. Čak je i Čedomir Jovanović rekao da on misli da tzv. SNS i Aleksandar Vučić stoje i povlače poteze koji ne idu u prilog miru i stabilnosti situacije u zemlji. Mi tražimo od vas jasan odgovor, gospođo Malović, da nam to kažete.
Kao posetilac manifestacija, naročito kada bodrimo našu reprezentaciju ili klub za koji navijamo, ponosna sam na to što mnogi građani Srbije sa svojom decom i sa srpskom trobojkom, šalovima i kapama dolaze na utakmice i skandiraju Ratku Mladiću, skandiraju „Kosovo je srce Srbije“, „Stop tiraniji u Hagu“ i skandiraju Vojislavu Šešelju. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, moram da se pozovem na nekoliko članova Poslovnika, naime, na član 27. koji ste vi, gospođo Đukić Dejanović, u stavu 2. prekršili. Član 27. govori da vi treba da se starate o primeni Poslovnika, a vi se niste starali, najpre iz prvog razloga, koji ću da obrazložim.
Naime, kada je gospođa Čomić protivposlovnički počela, imala nameru, u pokušaju, a kasnije i to primenila, da opominje poslanike SRS, a mi ničim nismo kršili dostojanstvo, jer samo pominjanje imena Vojislava Šešelja, koji je osvedočeni srpski heroj, jeste podizanje dostojanstva ove Skupštine. Dakle, to nije omalovažavanje Skupštine.
Gospođo Đukić Dejanović, moram da kažem javnosti da sam vas sa mesta potpredsednika pozvala telefonom i vi ste rekli da ćete uskoro da dođete u salu i obavestila sam vas da gospođa Čomić ima nameru da uradi nešto što će uzburkati strasti u Skupštini bez razloga, jer mi upućujemo, ne njoj, ne DS, ne vama koji ste u vlasti u Srbiji, jer prof. dr Vojislav Šešelj ne očekuje nikakvu pomoć od vas, on je, na osnovu optužnice koju ste vi pisali, otišao tamo da pobedi Haški tribunal i on je to već uradio.
Da li vidite šta piše na ovom bedžu ovde: "Pobednik", na drugim bedževima piše:"Srpski heroj", "Sloboda Šešelju", "Stop haškoj tiraniji". Šta hoćete sada, da idete od jednog do drugog poslanika i da nam skidate bedževe? Mi to nosimo u blizini srca, jer su nam istina, pravda i borba za slobodu srpskog naroda u srcu. Tome nas je učio prof. dr Vojislav Šešelj i nikakvo kršenje Poslovnika, niti bestijalno ponašanje gospođe Čomić neće u tome da nas spreči.

Kad je gospodin Mrkonjić bio potpredsednik Narodne skupštine, uvek je bila maksimalno tolerantna atmosfera i vi ste i ono što može i ono što ne može rekli – može, to ide tako, jer ste takav čovek, jednostavno, čovek dobre volje.
Ovde imamo situaciju koju je potpuno ispravno koleginica Radeta obavestila vas, gospodine ministre. Ako imate dobru volju, do kraja rasprave o amandmanima možete da se izjasnite, iako to niste uradili pre nego što je Vlada zasedala i dala svoj izveštaj, da vi hoćete da prihvatite i amandman koleginice Radete.
To vaše izjašnjavanje post festum pred nama biće signal vladajućoj većini da večeras, u danu za glasanje, oni to prihvate. Vi ne možete više automatski, samim prihvatanjem, da inkorporišete taj amandman u tekst zakona. Ako on hoće da prihvati, onda ćete da ih pozovete na savest, a ne znam ko vas neće da sluša, gospodine Mrkonjiću, valjda svi hoće.

Gospodine ministre, shvatili ste da smo mi u ovom objašnjenju pojmova želeli da sve članove zakona koji definišu određene pojmove, kao što je  slučaj u mom amandmanu, usluga komunikacije, navigacije i nadzora, premestimo u član 31, zapravo u član 3. odnosno 31a, da se doda u okviru člana 3. zbog toga što pretpostavljam da bi bilo lakše svakome ko želi da osnovno  tumačenje zakona ima u vidu da krene od toga, od tog člana 3.
Tako da će da se nadoveže i ova moja priča o članu 52. jer jednostavno moram da sledim tok ovoga što sam želela i tražila sam kasnije da se član 52. briše.
Međutim, iskoristiću ovu priliku da postavim neka pitanja koja su interesantna javnosti, vama lično, ako možete sada da mi odgovorite, s obzirom na to da naša javnost malo zna o izradi, da li je on uopšte završen, tzv. Master plana Vlade Republike Srbije o vazdušnom saobraćaju, a konkretno hoću da pitam zbog aerodroma Lađevci, mada mi treba da imamo u vidu da Srbija ima mogućnost za obnavljanje ili za uvezivanje 16 malih civilnih aerodroma.
Jer, ako se precizno izražavamo, a to je naša obaveza kada govorimo o ovoj oblasti, bez obzira na to da li se neko više ili manje u to razume, mi moramo da konstatujemo da Srbija sa ovakvim geostrateškim položajem nema vazdušnu luku, Beograd je samo međunarodni aerodrom, je li tako?
Da bi on postao vazdušna luka u pravom smislu reči, on bi morao da ima prateću vezu odnosno umreženih, koliko postoji mogućnost, 16 aerodroma. Zbog čega to pitam? Zbog toga što je stvaranje mogućnosti za to direktno povezano sa razvojem drugih sektora naše privrede.
Da bismo mi razvijali turizam u centralnoj Srbiji, u Boru, na jugu Srbije itd. mi moramo da imamo te tzv. male civilne i sportske aerodrome, jer ako neko hoće da dođe, imate na kraju krajeva, u prijateljskim zemljama Srbije ljude koji poseduju te male cesne, i hoće da povede neku delegaciju ili da napravi neki posao, jer to je sve biznis, kada neko ima taj mali avion i da krene na Kopaonik recimo, ili da dođe u Bor, on nema gde da sleti.
Zapravo mora da dođe u Beograd da obavi sve carinske i druge formalnosti, pa tek onda iz Beograda, kada završi sa svom dokumentacijom, da se uputi tamo gde je želeo. Ne može direktno da sleti u Suboticu, Vršac, Lađevce itd.
Moje drugo pitanje je vezano za eventualnu mogućnost, a to je pompezno pre mesec dana Šutanovac najavio, ali nisam čula od vas, da će do kraja sledeće godine aerodrom Lađevci, koji ima idealan položaj na 39 kilometara od Kragujevca, 15 kilometara od Kraljeva, odnosno nekih 23 kilometra, to je moj kraj pa zato to precizno znam, od Čačka, da li zaista postoji mogućnost, a to bi i te kako za Srbiju, a pogotovo za srpski turizam i za posao uopšte, za razvoj privrede bilo moguće da se uradi do kraja sledeće godine, kao što je on to najavio?
Da li je to samo neko od lažnih obećanja DS ili planirate za to da izdvojite sredstva? Znate, možemo da obećamo šta god nekome padne na pamet i svako želi da živi u uređenoj, razvijenoj državi, ali odakle para za to? Da li postoji mogućnost da nam kažete ima li naznaka, ko će da izdvoji ta sredstva i kada je moguće da se taj projekat završi, jer pored ova dva, niškog međunarodnog aerodroma "Konstantin Veliki" i beogradskog "Nikola Tesla", prvi korak ka stvaranju te vazdušne luke svakako bi, po našem mišljenju, a to je osnov programskog delovanja SRS, mogućnost za pretvaranje konkretno aerodroma Lađevci u civilni, ali i međunarodni aerodrom?

Gospodine Novakoviću, poštovani gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo poslanici, pokrenuću u okviru ovog amandmana jedno pitanje koje interesuje takođe srpsku javnost, zato što ovaj član 52. treba da se briše zbog onog mog prvog amandmana oko člana 3. i pojma 31a, koji smo predložili da bude tako usklađen.
Ono što hoću da postavim kao pitanje vama, odnosno gospodinu Miljkoviću više, jeste pitanje privatizacije JAT i sudbine naše nacionalne avio-kompanije. Naime, svi vrlo dobro znate, kolege poslanici, kao i čitava javnost, da je JAT u užasno teškoj finansijskoj situaciji, da ne kažem u potpunom kolapsu, nekako se dovija.
Ovom prilikom čestitam svim zaposlenima u JAT Ervejzu i JAT Tehnici, koji iznalaze mogućnosti i snage da rade sa flotom koja nije zanavljana od 1991. godine, tada je kupljen poslednji mali JAT er avion, a boing 1985. godine, to su godišta, starost aviona. Sa 16 aviona, sa 37 destinacija i sa zaista izuzetno profesionalnim osobljem naša nacionalna avio-kompanija, za koju smo svi nekako i lično vezani, je li tako, jer je to ono što je naše, ima neizvesnu sudbinu.
Ali, da li neko zna ono što ja ne znam, odgovorićete mi vi, odnosno vama će reći, ili vi to znate, gospodine Mrkonjiću, vi ste zatekli to haotično stanje, i vi i ja smo bili opozicija u periodu od nekih, možda, to je bio period ceo Vlade pre formiranja ove vaše vlasti i, naravno, DOS-a, kada je taj sunovrat JAT-a počeo.
Sada imamo situaciju da određeni srpski zvaničnici, ne znam po kom ekskluzivitetu, kao što je to ministar Ugljanin bez portfelja, daju izjave oko toga kakva je buduća strateška sudbina JAT-a. Pre devet dana gospodin Ugljanin je, svi mediji su to preneli, rekao da će "Turkiš erlajns" biti budući strateški partner naše nacionalne kompanije.
Pitam – kako ste došli do toga da to baš bude " Turkiš erlajns"? Zašto se odustalo od saradnje sa Aeroflotom pre dve godine? Opet kažem, vi ste zatekli to stanje, jer je Božidar Đelić bio i pre vas i pre svih, jer je on odbio saradnju sa ruskom nacionalnom kompanijom 2008. godine. Iako su oni tada, čini mi se, nudili 400 miliona ili pola milijarde dolara, glat su odbijeni.
Tada je tadašnji predsednik, danas premijer, gospodin Putin jasno poručio, kao i diplomate prijateljske nam i bratske Rusije, slali su nam poruke da moramo da se opredelimo i da znamo šta hoćemo.
Kasnije, pošto je to očigledan animozitet ovih koji rade za zapadne sile, a sa vama su u koaliciji, jer vi ste čovek iz SPS, i normalno da volite Rusiju i Rusku federaciju, i Putina i Medvedeva, ali ne vole ih Đelić i ono društvance oko njih, pa i neki drugi.
Prema tome, pošto su se oni opredelili da, posle nekoliko meseci dezavuisanja, našoj braći kažu kako ne možemo da napravimo nikakav strateški ugovor sa Aeroflotom zbog toga što nam to zabranjuje EU, molim vas, recite nam sada, kako je to moguće kada ni Turska nije članica EU?
Srbija je, to možda mnogi građani Srbije ne znaju, potpisala sporazum o otvorenom nebu. Nemačka i Francuska, dame i gospodo poslanici, kao najveće vodeće zemlje u toj nakaznoj tvorevini kao što je EU, nisu potpisale taj sporazum. Oni mogu da lete u Srbiju kako hoće, a mi ne možemo bez te dozvole, a oni mogu.
Sada dolazimo u situaciju da naši zvaničnici, predstavnici vlasti, traže od stranih kompanija da uskaču upomoć. Znači, promovišu njih, a za to vreme i dalje zabijaju JAT-u nož u leđa.
Gospodin Miljković je rekao kako je formirana neka radna grupa i kako ćemo do kraja oktobra, a taj proces će da se završi u narednih godinu dana, mi imati informaciju, odnosno znaćemo gde se to JAT nalazi. To je bruka i sramota za državu Srbiju.
Rekla je koleginica Radeta, zbog ovih bespotrebnih i protivustavnih, jer u službenoj upotrebi je srpski jezik i pismo, engleskih reči u ovom zakonu, da ste vi osvedočeni srpski patriota. Vi ste učeni, a naročito mi srpski radikali, jer na tome se izjasnila naša celokupna ideologija, da moramo da čuvamo ono što je naše i da mi sami sebi možemo da pomognemo.
Oni koji se nude kao nekakvi pomagači, a to su, pre svega, zemlje članice EU, nas uporno i sistematski uništavaju, i zbog toga što stalno ucenjuju i kroz svoje pritiske na Srbiju govore šta možemo, šta ne možemo da radimo, naša nacionalna kompanija je došla u ovakvu situaciju.
Izričito smo protiv toga da bilo ko od državnih zvaničnika, što bi se reklo, trči pred rudu i tako izjašnjava o tome kakva je sudbina te kompanije, pre nego što to uradi menadžment, urade nadležni i na kraju ta radna grupa koju ste vi formirali. Za nas je apsolutno nedopustivo da se stvara takva zabuna ne samo u javnosti, nego pre svega kod zabrinutih zaposlenih ljudi u JAT-u, kompaniji koja je i te kako puštena niz vodu svih ovih godina od strane DOS-ovske vlasti.

Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam napisala na prethodni član i podnela kao poslanik SRS mogu sa dosta argumenata da obrazložim.
Razgovarala sam o tome i sa saradnicima ministra, međutim, uopšte neću ovo vreme da koristim da pričam o tom amandmanu koji, kako sam razumela, nije prihvaćen samo zato što se nismo složili oko terminološkog pristupa oko toga šta su manipulativni troškovi. To je bio razlog što sam bila odsutna kada ste me prozvali da govorim o tom svom amandmanu.
Govoriću vam o onome sa čime smo danas započeli sednicu. Naime, gospodine ministre Tomice Milosavljeviću, pošto ste ovlašćeni za ovu tačku dnevnog reda, ovo što ću reći se tiče i vas i čitave srpske javnosti, i svetske, a ovo što držim u ruci ću vam uručiti kada ustanem i dođem do vas posle izlaganja, a to je ono što ste tražili kao informaciju interesujući se kako smo obavešteni, kako sam jutros dobila za stolom predsedavajućeg odgovor koji vam je dostavila Kancelarija za saradnju sa tzv. Haškim tribunalom i koju sam prosledila i pravnom savetniku dr Vojislava Šešelja, gospodinu Borisu Aleksiću, i šefu njegovog tima koji pomaže u odbrani, gospodinu Zoranu Krasiću.
Ovo što ću da vam uručim je izveštaj od preko 60 strana kardiologa lekara sa VMA dr Zdravka Mijailovića, koji je u oktobru 2009. godine, a videćete da je to kardiološka evaluacija Šešelj Vojislav, koju je naš predsednik prihvatio i na kraju napisao da je saglasan sa ovim što je tada dr Zdravko Mijailović uradio.
To zbog toga što je danas, godinu dana posle pisanja ovog izveštaja, predsedniku naše stranke, a mi smo otpočeli i videli ste i čitava javnost da smo se ovim parolama obratili, koje stoje na poslaničkim klupama SRS, celoj Srbiji i vama kao predsedavajućem - zaustavite ubijanje Vojislava Šešelja u Hagu, zato što je danas, dakle, pre nekoliko sati, naš predsednik iz haškog kazamata opet odvođen u bolnicu i nad njim je intervenisala, sada ne znam do detalja te podatke, ali bićemo, koliko u toku dana gospodin Aleksić, svakako kao njegov pravni savetnik, obavešteni o tome, izvršena nekakva intervencija u smislu da mu se traži neki drugi lek ili se menja i tako dalje.
Mi smo vam objasnili, i mi koji smo laici za medicinu znamo, u takvim lutanjima i u traženju navodno načina da se nekome pomogne to je već pokušaj ubistva, jer to što oni konstantno rade i kakve eksperimente vrše nad njim, dajući mu terapiju koja nije adekvatna za njegovo zdravstveno stanje i tegobe nije ništa drugo nego pokušaj ubistva. Mi očekujemo ….
(PREDSEDAVAJUĆI: Izvinite, gospođice Jovanović, grubo ću prekršiti Poslovnik ako vas posle tri i po minuta ne zamolim, bez obzira na ozbiljnost situacije koju potpuno razumem, to je ipak obaveza iz Poslovnika, da se vratimo na temu. Tako da vas molim da slobodno predate taj materijal, ali...)
Gospodine Novakoviću, rekla sam vam na početku, iako imam mnogo argumenata da obrazložim amandman, koji je trebalo Vlada da prihvati, na član 83, kao i na član 84. gospodina Prelića, da o tome neću da govorim, ali završiću ovo svoje izlaganje.
Mislim da i vi, pre svega kao advokat i kao pravnik, razumete o čemu pričam i činjenicu, a čime je jutros krenuo gospodin Boris Aleksić postavljanjem pitanja, da su prekršene sve međunarodne konvencije o zaštiti slobode i prava čoveka, Konvencija o ljudskim pravima uopšte.
Na kraju ovog svog izlaganja, izvinjavam se što govorim o ovome, ali mislim da je ovo važno, jer Vojislav Šešelj, predsednik SRS, nije samo predsednik srpskih radikala, nije neko koga Srbija čeka da se vrati posle osam godina tamnovanja u otadžbinu, on je građanin Srbije koji je kao sužanj i kao neko ko je osam godina, što bi se reklo, na pravdi boga bez ikakvih valjanih dokaza tamo, a proces mu nije završen, izložen takvoj torturi o kojoj mi govorimo, alarmiramo.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada ovim članom navodno želi da zaštiti od isključenja potrošače, a dovodi ih u jedan izuzetno težak položaj. Obratite pažnju na stav 1. člana 86. koji kaže – trgovac može isključiti potrošača sa distributivne mreže, odnosno može uskratiti pružanje usluge od opšteg ekonomskog interesa, to je neki generički izraz koji ne poznaje, je li tako, naše zakonodavstvo u sklopu harmonizacije sa ovim zakonima koje prihvatate od EU, protiv koje je SRS, i našeg ulaska u tu tvorevinu.
Dakle, reagujemo zbog činjenice da vi sada dajete mogućnost, evo konkretno Elektroprivredi Srbije da ona uradi nešto što do sada nije radila. Ne znam koliko vi imate veze sa realnošću i sa stvarnim životom koliko narod teško živi. Podaci koje ću vam reći su apsolutno tačni.
Prosek dugovanja domaćinstva za električnu energiju u Srbiji se kreće od 15 do 18 hiljada dinara, dakle, to je prosek, vi imate, evo govorila je malo pre i koleginica Vojić Marković verovatno u Valjevu, kao kod mene u Kragujevcu ili u gradovima gde je sve opustošeno, zatvorene fabrike, ljudi ostali bez posla, taj dug može da bude i veći.
To sve zavisi od elektrodistributivnog centra, ali se svi ti podaci sjedinjuju, je li tako, na nivou Elektrodistribucije Srbije. Da ne govorimo o KiM, koje niko ne pominje ovde, jer znate ko štiti Srbe na Kosovu i Metohiji, kada već govorimo o zaštiti od isključenja od ovakvog ponašanja šiptarskih terorista koji čine tamo nekakvu političku vlast sada. Uz to naravno sve pod kapom Euleks, koji je Boris Tadić i Vlada Srbije prihvatila, i svih međunarodnih faktora koje nam otimaju našu južnu pokrajinu.
Vi ovde kažete možete, to znači a ne mora, a kako sada stoje stvari? Kada se bude usvojio ovaj zakon, Elektroprivreda Srbije će lepo da kaže – aha, e onda ćemo da primenimo član 86a zakona. Do sada su, verujem da je to u svim gradovima Srbije, pošto znate Elektroprivreda ima devet centara koliko mi se čini u Srbiji, naravno KiM je posebni centar, ali mi tamo nemamo nikakvog pristupa i zbog toga se maltretiraju naši sunarodnici u tzv. enklavama, ostaju po nekoliko dana bez struje i pitanje je šta će sve da se dešava kada naiđu hladni zimski dani.
Ali, recimo, svuda je to tako i zauzeli su na nivou Upravnog odbora Elektroprivrede stav, ako vi imate taj dug o kome govorim, dakle mislim na dug domaćinstva, možete da platite 30% od ukupnog duga, da uđete u tzv. reprogram sada po drugačijim uslovima.
Ovi koji su u proseku do 18 hiljada, oni ne mogu da uđu u reprogram, iako su to dve penzije nekoga ko ima najnižu penziju, čak dve i po, a od ovih pet hiljada dinara koje ste obećali 1. oktobra, nema ništa, kao da je prvi april, pa neka šala. Ostatak ljudi mogu da plate, ali na četiri mesečne rate, a ranije je to bilo na deset. Znate li koliko je takvih, na desetine, stotine hiljada naših građana, domaćinstava koje moraju da uđu u reprogram.
Sada vidim da Đilas, evo znaju odbornici i poslanici iz Beograda, to isto nudi za infostan, jer ljudi imaju ogromne dugove i ne mogu to da plate. Vi kažete njima da oni to ne moraju da rade. Oni to nude kako bi ipak nešto izvukli od ovog jadnog i opljačkanog naroda.
Sada kada se usvoji ovaj član zakona oni kažu, poštovaćemo striktno zakon, ako u roku od dva meseca od dana dobijanja poslednjeg računa ne platite račun, isključićemo vas sa distributivne mreže, a to je apsolutno lepo objasnio kolega Vlada Jeremić suprotno članu 90. Ustava RS.
Svaki čovek ima elementarno pravo na struju, vodu, na mogućnost da imate osnovne potrebe koje vi nazivate ekonomskim kategorijama, a u stvari to je civilizacijsko dostignuće. Sada to što ste vi doveli građane Srbije u situaciju da oni ostanu bez posla, da im zamrznete plate i penzije, da postupate po diktatu briselske kancelarije i MMF, to je druga stvar.
Nije niko nenormalan da gomila račune, a da ima odakle da ih plati. Znate šta, kada pogledaju ljudi starosnu strukturu onih koji rade i naplatu u EPS, oni vide da su najveće i najvrednije, da ih tako nazovem, platiše penzioneri. Kada on primi onu crkavicu, onih bednih četiri hiljade ili pet hiljada dinara, prvo ide na šaltere, jer su to stari ljudi, nažalost, mnogi od njih bolesni, koji moraju tako da se osiguraju.
Oni kažu, bojim se toga, ako ostanem u mraku, ionako moraju da plaćaju mnogo skupe lekove, a sada su i participacije za mnoge lekove za hronične bolesnike smanjene u odnosu na ranije i oni moraju prvo da se obezbede da imaju struju i da imaju grejanje, i to je ono što je osnovno.
Prema tome, vi zadirete, pre svega, osim tog aspekta koji će da dovodi građane u nepovoljan položaj, a onda se ovi ponašaju u skladu sa ovim članom, u nešto što se uopšte ne tiče ovog zakona.
Pošto je on sam po sebi leks specijalis, onda ste dali sebi za pravo da se mešate gde vam nije mesto, a samim tim ulazite u rušenje tarifnog sistema Republike Srbije, a sami znate da je tarifni sistem nešto što određuje Vlada RS na predlog Agencije. Bilo je ranije po članu 84. i članu 83. skandaloznih primera, gde se ponašate onako kako to važeći propisi ne dozvoljavaju.

Bilo je neophodno da se prihvati ovaj amandman zato što celo ovo poglavlje, u stvari obaveštenje i predugovorno obaveštavanje o načinu i realizaciji turističkog putovanja, s tim što je zaista bespotrebno bilo u ovoj glavi deset da se, pored toga što se naslov definiše kao zaštita potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o turističkom putovanju, dodaje i vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti. To u smislu ugovorne obaveze sa nekom turističkom agencijom ne predstavlja ništa.
U ovom amandmanu sam napravila intervenciju u članu 5, gde je predlagač vrlo opisno definisao šta je to što se nudi kada je u pitanju smeštajni objekat. Dakle, i lokacija, vrsta, kategorija, sadržaj tog objekta prema važećim propisima države u kojoj se taj objekat nalazi, i to mogu da razumem zato što kategorizacija u Srbiji nije ista kao u Egiptu ili u Grčkoj ili u Turskoj, ili u Tunisu, što naši građani najčešće koriste za letovanje, odnosno za porodični odnos.
Ali, ono što nedostaje u ovom članu je svakako nivo usluge, jer bez toga može da dođe do velike manipulacije kod sklapanja ugovora i do obmane potencijalnog kupca, odnosno onog ko koristi uslugu turističkog putovanja jer prosto mi je neverovatno da ste sve ovo ovako nabrojali. Čak ste išli do tih detalja da to ne postoji kao odredba u Zakona o turizmu. Ovo je leks specijalis pa ćemo da vidimo.
Sada imamo kao nešto što ćemo da raspravljamo narednih dana, verovatno na sledećoj sednici ili na nekoj od narednih izmena i dopuna Zakona o turizmu da uskladite sa ovim zakonom.
Dakle, neverovatno je da ste čak išli do tih detalja da onaj ko prodaje turistički aranžman mora da definiše gde će i kada autobus, recimo, da se zaustavi, gde će i kada da se naprave pauze, kakav je stepen udobnosti prevoznog sredstva, što zaista nigde u svetu ne postoji kao kategorizacija. Ne postoji uopšte nešto što se naziva tako. Možete da putujete avionom, da koristite ekonomsku klasu koja ima još nekih potklasa.
U okviru ekonomske klase imate mogućnost da kupite jeftiniju kartu ili skuplju, a imate i ono što se naziva nivo usluge, a to je ili noćenje sa doručkom ili polupansion ili pun pansion, ili ono što se sada nudi, a to su aranžmani koji se podvode pod ol inkluziv ili ultra ol inkluziv, i ako se to ne navede u turističkom ugovoru, onda taj neko ne zna šta ga očekuje jer aranžman koji je maksimalnog nivoa i stepena pružanja usluge u nekom hotelu je taj tzv. ultra ol inkluziv, gde gotovo ništa ne treba da plaćate, od korišćenja spa-centra i sportskih objekata, i a la kart restorana i svega što vam je nadohvat ruke, kako bi se reklo, u jednom takvom kompleksu ili u hotelu, a to već morate kada je u pitanju ova niža kategorija.
Prema tome, meni je to bilo zaista neshvatljivo, a s druge strane, s obzirom na to da se približava rasprava, odnosno kraj i rasprava po amandmanima, završićemo u roku od sat i nešto vremena i želim da se vratim na početak današnjeg zasedanja i na ovaj apel koji smo uputili čitavoj domaćoj i svetskoj javnosti: "Zaustavite ubijanje Vojislava Šešelja u Hagu".

Ovo amandmansko rešenje je bilo primerenije, zbog toga što u praksi ovo ne postoji, to se drugačije naziva. Predlagač je rekao da ako trgovac nudi potrošaču da zaključi ugovor o turističkom putovanju prilikom određenog promotivnog događaja. Šta znači to događaj u srpskom jeziku, kao nešto što terminološki ne može da se odredi. Možemo da kažemo, u toku nekog promotivnog perioda, i to bi bilo primerenije i to je ono što postoji u praksi.
Da li se radi o nekoj vikend akciji ili se radi o predsezoni, ili o nekoj manifestaciji koja se održava u nekom banjskom i klimatskom mestu, pa promotivni komercijalni period kada onaj ko želi da sklopi aranžman sa turističkom agencijom svakako mora da bude upoznat sa tim šta taj komercijalni period njemu daje kao pogodnost. Ovako je ovo dosta rogobatno i u suštinskom smislu i u praksi, i tu ne znači ništa.
Ako je to neki period ponude koji se tretira kao najpovoljniji za nekoga ko nudi takvu vrstu usluge, trebalo je da to definišete i da se tačno zna šta neko tada dobija po povoljnijim uslovima, nego kada je to u jeku turističke sezone ili kada je mnogo skuplje, i trebalo je da onda obratite pažnju i da prihvatite ovaj amandman koji sam podnela u ime naše poslaničke grupe.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, možda bi ova rasprava, naročito kada je u pitanju izbor članova Saveta za komisiju koja treba da se bavi konkurencijom, odnosno sprečavanjem monopola u našoj zemlji, i prošla onako tiho i bez neke velike buke da nije poslanika SRS-a, već bi se onako, tek reda radi, prešlo na tu tačku dnevnog reda, kao što je ona naknadno i uvrštena, nakon dobijanja saziva za ovu sednicu, odlukom vas koji ste odlučili da je stavite u dnevni red, jer je verovatno bilo potrebno vama iz DS i svim ostalima koji činite ovu koalicionu vlast da se dalje ne diže mnogo prašina i da danas često spominjana, ali ne samo danas već i u poslednja tri dana, gospođa Dijana Marković Bajalović ostane kao jedno žrtveno jagnje, neko ko je otvorio dušu pred medijima, zgazio na žulj moćnom Milanu Beku koji drma tržištem Srbije kao moćni kapitalista zajedno sa Miškovićem, Đunićem i ostalima koji su u tom finansijskom, tajkunskom kriminalnom kartelu u Srbiji bog i batina.
Međutim, mi smo odlučili da mnogo toga kažemo, što je javnost možda i obaveštena putem nekih članaka u novinama ili pre svega kroz ono što smo mi govorili unazad nekoliko godina, a danas ćemo da imamo i poseban osvrt, kao što su imale i uvažene kolege pre mene, kao i malopre gospodin magistar Dejan Mirović, koji su govorili poimenično o nekim kandidatima. I ja ću nastaviti da govorim o njima, o onima koji nisu prošli, o gospođi Vesni Janković, koja je predložena za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, i o tome šta je Komisija radila od kada ona postoji.
Postavlja se jedno osnovno pitanje, gospođo Malović, vas to verovatno često pitaju, pre svega ovi komesari iz EU koji vam dolaze sa raznim ispostavljanjem zahteva na konferencijama, na susretima – kada će Srbija da se iščupa iz kandži korupcije?
U ovakvoj situaciji i pod ovakvim nekonkurentnim uslovima tržišne privrede koja ne postoji, ja koristim te termine jer se pominju ovde u ovim zakonskim odredbama, i prilikom prijave ovih kandidata da će oni za to da se bore, dakle u situaciji u kojoj tajkuni ili, kako reče gospodin Krasić, pošto je to sada već uobičajena reč tajkun, ali krupni kapitalisti, da ih tako nazovemo, odnosno kriminalci u privredi kao što su pomenuti Beko, Mišković i Đumić, nastave da vršljaju i da kupuju sve što im padne pod šapu, odnosno da otpuštaju radnike, da drže takvu vrstu monopola, nema nikakve ozbiljne borbe protiv kriminala i korupcije.
Jer, da je to bilo moguće, ova bi komisija, koja po zakonu odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije, bila u situaciji da reši te krupne sporove, a ona osam upravnih sporova još uvek nije okončala pred nadležnim sudovima, a sve je počelo sukobljavanjem gospođe Diane Marković 2007. godine sa moćnim i velikim tajkunom, odnosno kriminalcem Miroslavom Miškovićem.
Naime, Komisija se tada drznula da postavi pitanje kako dolazi do integracije lanaca "Ce marketa" i kako Miroslav Mišković može pred činjenicom da postoje neki zakoni koji navodno sprečavaju monopol i konkurenciju na tržištu omogućavaju za sve da drži toliki monopol, međutim, Vrhovni sud Srbije je poništio to rešenje zbog činjenice, kako su oni naveli, da nije postojao zapisnik o glasanju članova Komisije. Onda su se članovi Komisije, na čelu sa gospođom Dijanom Marković, oglasili i rekli – vi nam niste ni tražili da taj zapisnik o glasanju prilikom odlučivanja o monopolu Miškovića treba da uđe u spis predmeta.
Šta je tada izjavila Milka Forcan, koja je bila potpredsednik "Delte", Miškovićeve monopolske, odnosno tajkunske kompanije? Rekla je – ma kakvi, nema ni govora, sve je urađeno po zakonu. Jer to što "Delta" posluje u lancu "Maksija", "Ce marketa", "Pekabete" i "Tempa" i što zauzima, što je evidentno i to svi mi znamo, pobogu, u svim gradovima, gde god živimo, preko 40% tržišta, što je izričito zakonom zabranjeno, znate da postoje i vicevi na tu temu – šta smo mi i šta Srbija predstavlja? "Deltu" i ono još nešto malo. To dok smo bili u onoj državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, ali pošto se on prebacio i na to kriminalno tajkunsko tržište kod Mila Đukanovića, ni tamo sada nije bolja situacija.
Danas se stvarno postavlja pitanje da li mi ovde treba da obmanjujemo javnost i da li ste vi spremni, kao i kolega Dejan Nikolić i ostali članovi Odbora iz vladajuće koalicije, da takvu farsu predstavljate kao način za borbu protiv korupcije i za zaštitu nekakve konkurencije. Da vam to nije bila namera, činjenica je, zbog toga što ste odlučili da gospođu Dijanu Marković, koju mi ne branimo apriori, kao što reče kolega Dejan Mirović i koleginica Dimitrijević, ne pada nam to na pamet, ali iznosimo činjenice.
Jer, znate, nešto se ne uklapa. Ta komisija je počela sa radom, pa kasnije ostala bez određenog broja članova, pa nije mogla, kao što to reče jedan od kandidata koji nije prošao, a mi smo ih sve saslušali pre nekoliko dana, zapravo prošlog petka na sednici Odbora za trgovinu, i imali sa njima mogućnost da razgovaramo, kao što je rekao prof. dr Petar Đukić, koji ima izuzetno impresivnu biografiju i znanje iz oblasti tržišne privrede, za razliku od predloženog kandidata za predsednika Janković Vesne, koja je sudija parničar u Okružnom sudu, dakle nikakve veze žena nema sa poslovanjem privrede uopšte.
To bi isto bilo sada, gospođo Malović, kao kada biste vi, a vi ste mnogo bolji pravnik od predložene Janković Vesne, zato i jeste ministar pravde u Srbiji, postali predsednik Fudbalskog saveza ili kada biste vi postali predsednik ove Komisije za zaštitu konkurencije umesto nekoga ko se bavi tržišnom privredom.
Završiću time i postaviću tako i vama pitanje, odnosno Vladi Srbije – šta je sa slučajem "Ce marketa", kako je moguće da se poternica za Radulovićem, koji se švrćka po Španiji ili već ko zna gde, raspisuje samo za njim kada se zna da je nedostupan iako je sada na crvenoj poternici, o tome smo pričali kada je bio slučaj Stanka Subotića Caneta, za kojim je pogrešna poternica raspisana pa ne mogu da ga izruče švajcarske vlasti jer delo prevare ne postoji kod njih, i zašto tom optužnicom nisu obuhvaćeni Danko Đunić, Miroslav Mišković i ovaj osioni Milan Beko?
Ja bih zamolila da mi u što kraćem vremenu stigne taj odgovor ili u pisanoj formi ili, ako ste u mogućnosti, da mi to danas odgovorite. U svakom slučaju, SRS će oštro da nastavi da se bori protiv korupcije i kriminala i da to javno žigoše. Hvala.

Kolega Nikoliću, moram da vam repliciram, zato što ste vi od ovog skorog saziva, tako da ga nazovemo, ne od početka, predsednik Odbora za trgovinu, i gospodin Novaković vrlo dobro zna, kao raniji predsednik Odbora za privatizaciju, a i mi koji smo bili u prethodnom sazivu, ja sam sad novi član, od petka, Odbora za trgovinu, da Komisija nijedan izveštaj nije dostavila Narodnoj skupštini Republike Srbije, a što je, inače, njena obaveza. To nije uradila verovatno zbog činjenice da, kao što sam i rekla u izlaganju pre sat vremena, vi ste u pravu, dakle, ta zakonska mogućnost je drugostepeni organ žalbe, odnosno da se povede spor pred Upravnim sudom, osam upravnih sporova, i to veoma važnih, još uvek nije završeno.
Ovaj skandal koji se desio sa ''Deltom'', sa Miškovićem i celim tim konzorcijumom i koncentracijom kapitala, što sada, dakle tri godine post festum, posle razilaženja sa Miškovićem, priznaje i Milka Forcan, koja je to tada demantovala, čuli ste verovatno i pratili i njene izjave, znate, kada se ti krupni kapitalisti posvađaju, onda će svako da iznosi prljavi veš.
Dakle, to su sve činjenice i nemojte da nas ubeđujete, jer mene ni sama Vesna Janković, kao ni koleginicu Dimitrijević iz SRS-a, nije ubedila da je sposobna da radi taj posao, to je govorio i kolega Ostojić jutros, jer ona nema nikakvog znanja iz oblasti ekonomije, a to je, inače, jedan od uslova, vi to vrlo dobro znate. Evo ja pred sobom imam, na svega tri strane je njena biografija, odnosno lični podaci. Nikakav dodir sa tržišnom ekonomijom i sa ekonomijom uopšte gospođa nije imala, a jedan od uslova je da ima deset godina neprekidnog iskustva u oblasti prava i ekonomije. Prema tome, ovo je sve farsa. Hvala.