Kad je gospodin Mrkonjić bio potpredsednik Narodne skupštine, uvek je bila maksimalno tolerantna atmosfera i vi ste i ono što može i ono što ne može rekli – može, to ide tako, jer ste takav čovek, jednostavno, čovek dobre volje.
Ovde imamo situaciju koju je potpuno ispravno koleginica Radeta obavestila vas, gospodine ministre. Ako imate dobru volju, do kraja rasprave o amandmanima možete da se izjasnite, iako to niste uradili pre nego što je Vlada zasedala i dala svoj izveštaj, da vi hoćete da prihvatite i amandman koleginice Radete.
To vaše izjašnjavanje post festum pred nama biće signal vladajućoj većini da večeras, u danu za glasanje, oni to prihvate. Vi ne možete više automatski, samim prihvatanjem, da inkorporišete taj amandman u tekst zakona. Ako on hoće da prihvati, onda ćete da ih pozovete na savest, a ne znam ko vas neće da sluša, gospodine Mrkonjiću, valjda svi hoće.

Gospodine ministre, shvatili ste da smo mi u ovom objašnjenju pojmova želeli da sve članove zakona koji definišu određene pojmove, kao što je  slučaj u mom amandmanu, usluga komunikacije, navigacije i nadzora, premestimo u član 31, zapravo u član 3. odnosno 31a, da se doda u okviru člana 3. zbog toga što pretpostavljam da bi bilo lakše svakome ko želi da osnovno  tumačenje zakona ima u vidu da krene od toga, od tog člana 3.
Tako da će da se nadoveže i ova moja priča o članu 52. jer jednostavno moram da sledim tok ovoga što sam želela i tražila sam kasnije da se član 52. briše.
Međutim, iskoristiću ovu priliku da postavim neka pitanja koja su interesantna javnosti, vama lično, ako možete sada da mi odgovorite, s obzirom na to da naša javnost malo zna o izradi, da li je on uopšte završen, tzv. Master plana Vlade Republike Srbije o vazdušnom saobraćaju, a konkretno hoću da pitam zbog aerodroma Lađevci, mada mi treba da imamo u vidu da Srbija ima mogućnost za obnavljanje ili za uvezivanje 16 malih civilnih aerodroma.
Jer, ako se precizno izražavamo, a to je naša obaveza kada govorimo o ovoj oblasti, bez obzira na to da li se neko više ili manje u to razume, mi moramo da konstatujemo da Srbija sa ovakvim geostrateškim položajem nema vazdušnu luku, Beograd je samo međunarodni aerodrom, je li tako?
Da bi on postao vazdušna luka u pravom smislu reči, on bi morao da ima prateću vezu odnosno umreženih, koliko postoji mogućnost, 16 aerodroma. Zbog čega to pitam? Zbog toga što je stvaranje mogućnosti za to direktno povezano sa razvojem drugih sektora naše privrede.
Da bismo mi razvijali turizam u centralnoj Srbiji, u Boru, na jugu Srbije itd. mi moramo da imamo te tzv. male civilne i sportske aerodrome, jer ako neko hoće da dođe, imate na kraju krajeva, u prijateljskim zemljama Srbije ljude koji poseduju te male cesne, i hoće da povede neku delegaciju ili da napravi neki posao, jer to je sve biznis, kada neko ima taj mali avion i da krene na Kopaonik recimo, ili da dođe u Bor, on nema gde da sleti.
Zapravo mora da dođe u Beograd da obavi sve carinske i druge formalnosti, pa tek onda iz Beograda, kada završi sa svom dokumentacijom, da se uputi tamo gde je želeo. Ne može direktno da sleti u Suboticu, Vršac, Lađevce itd.
Moje drugo pitanje je vezano za eventualnu mogućnost, a to je pompezno pre mesec dana Šutanovac najavio, ali nisam čula od vas, da će do kraja sledeće godine aerodrom Lađevci, koji ima idealan položaj na 39 kilometara od Kragujevca, 15 kilometara od Kraljeva, odnosno nekih 23 kilometra, to je moj kraj pa zato to precizno znam, od Čačka, da li zaista postoji mogućnost, a to bi i te kako za Srbiju, a pogotovo za srpski turizam i za posao uopšte, za razvoj privrede bilo moguće da se uradi do kraja sledeće godine, kao što je on to najavio?
Da li je to samo neko od lažnih obećanja DS ili planirate za to da izdvojite sredstva? Znate, možemo da obećamo šta god nekome padne na pamet i svako želi da živi u uređenoj, razvijenoj državi, ali odakle para za to? Da li postoji mogućnost da nam kažete ima li naznaka, ko će da izdvoji ta sredstva i kada je moguće da se taj projekat završi, jer pored ova dva, niškog međunarodnog aerodroma "Konstantin Veliki" i beogradskog "Nikola Tesla", prvi korak ka stvaranju te vazdušne luke svakako bi, po našem mišljenju, a to je osnov programskog delovanja SRS, mogućnost za pretvaranje konkretno aerodroma Lađevci u civilni, ali i međunarodni aerodrom?

Gospodine Novakoviću, poštovani gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo poslanici, pokrenuću u okviru ovog amandmana jedno pitanje koje interesuje takođe srpsku javnost, zato što ovaj član 52. treba da se briše zbog onog mog prvog amandmana oko člana 3. i pojma 31a, koji smo predložili da bude tako usklađen.
Ono što hoću da postavim kao pitanje vama, odnosno gospodinu Miljkoviću više, jeste pitanje privatizacije JAT i sudbine naše nacionalne avio-kompanije. Naime, svi vrlo dobro znate, kolege poslanici, kao i čitava javnost, da je JAT u užasno teškoj finansijskoj situaciji, da ne kažem u potpunom kolapsu, nekako se dovija.
Ovom prilikom čestitam svim zaposlenima u JAT Ervejzu i JAT Tehnici, koji iznalaze mogućnosti i snage da rade sa flotom koja nije zanavljana od 1991. godine, tada je kupljen poslednji mali JAT er avion, a boing 1985. godine, to su godišta, starost aviona. Sa 16 aviona, sa 37 destinacija i sa zaista izuzetno profesionalnim osobljem naša nacionalna avio-kompanija, za koju smo svi nekako i lično vezani, je li tako, jer je to ono što je naše, ima neizvesnu sudbinu.
Ali, da li neko zna ono što ja ne znam, odgovorićete mi vi, odnosno vama će reći, ili vi to znate, gospodine Mrkonjiću, vi ste zatekli to haotično stanje, i vi i ja smo bili opozicija u periodu od nekih, možda, to je bio period ceo Vlade pre formiranja ove vaše vlasti i, naravno, DOS-a, kada je taj sunovrat JAT-a počeo.
Sada imamo situaciju da određeni srpski zvaničnici, ne znam po kom ekskluzivitetu, kao što je to ministar Ugljanin bez portfelja, daju izjave oko toga kakva je buduća strateška sudbina JAT-a. Pre devet dana gospodin Ugljanin je, svi mediji su to preneli, rekao da će "Turkiš erlajns" biti budući strateški partner naše nacionalne kompanije.
Pitam – kako ste došli do toga da to baš bude " Turkiš erlajns"? Zašto se odustalo od saradnje sa Aeroflotom pre dve godine? Opet kažem, vi ste zatekli to stanje, jer je Božidar Đelić bio i pre vas i pre svih, jer je on odbio saradnju sa ruskom nacionalnom kompanijom 2008. godine. Iako su oni tada, čini mi se, nudili 400 miliona ili pola milijarde dolara, glat su odbijeni.
Tada je tadašnji predsednik, danas premijer, gospodin Putin jasno poručio, kao i diplomate prijateljske nam i bratske Rusije, slali su nam poruke da moramo da se opredelimo i da znamo šta hoćemo.
Kasnije, pošto je to očigledan animozitet ovih koji rade za zapadne sile, a sa vama su u koaliciji, jer vi ste čovek iz SPS, i normalno da volite Rusiju i Rusku federaciju, i Putina i Medvedeva, ali ne vole ih Đelić i ono društvance oko njih, pa i neki drugi.
Prema tome, pošto su se oni opredelili da, posle nekoliko meseci dezavuisanja, našoj braći kažu kako ne možemo da napravimo nikakav strateški ugovor sa Aeroflotom zbog toga što nam to zabranjuje EU, molim vas, recite nam sada, kako je to moguće kada ni Turska nije članica EU?
Srbija je, to možda mnogi građani Srbije ne znaju, potpisala sporazum o otvorenom nebu. Nemačka i Francuska, dame i gospodo poslanici, kao najveće vodeće zemlje u toj nakaznoj tvorevini kao što je EU, nisu potpisale taj sporazum. Oni mogu da lete u Srbiju kako hoće, a mi ne možemo bez te dozvole, a oni mogu.
Sada dolazimo u situaciju da naši zvaničnici, predstavnici vlasti, traže od stranih kompanija da uskaču upomoć. Znači, promovišu njih, a za to vreme i dalje zabijaju JAT-u nož u leđa.
Gospodin Miljković je rekao kako je formirana neka radna grupa i kako ćemo do kraja oktobra, a taj proces će da se završi u narednih godinu dana, mi imati informaciju, odnosno znaćemo gde se to JAT nalazi. To je bruka i sramota za državu Srbiju.
Rekla je koleginica Radeta, zbog ovih bespotrebnih i protivustavnih, jer u službenoj upotrebi je srpski jezik i pismo, engleskih reči u ovom zakonu, da ste vi osvedočeni srpski patriota. Vi ste učeni, a naročito mi srpski radikali, jer na tome se izjasnila naša celokupna ideologija, da moramo da čuvamo ono što je naše i da mi sami sebi možemo da pomognemo.
Oni koji se nude kao nekakvi pomagači, a to su, pre svega, zemlje članice EU, nas uporno i sistematski uništavaju, i zbog toga što stalno ucenjuju i kroz svoje pritiske na Srbiju govore šta možemo, šta ne možemo da radimo, naša nacionalna kompanija je došla u ovakvu situaciju.
Izričito smo protiv toga da bilo ko od državnih zvaničnika, što bi se reklo, trči pred rudu i tako izjašnjava o tome kakva je sudbina te kompanije, pre nego što to uradi menadžment, urade nadležni i na kraju ta radna grupa koju ste vi formirali. Za nas je apsolutno nedopustivo da se stvara takva zabuna ne samo u javnosti, nego pre svega kod zabrinutih zaposlenih ljudi u JAT-u, kompaniji koja je i te kako puštena niz vodu svih ovih godina od strane DOS-ovske vlasti.

Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam napisala na prethodni član i podnela kao poslanik SRS mogu sa dosta argumenata da obrazložim.
Razgovarala sam o tome i sa saradnicima ministra, međutim, uopšte neću ovo vreme da koristim da pričam o tom amandmanu koji, kako sam razumela, nije prihvaćen samo zato što se nismo složili oko terminološkog pristupa oko toga šta su manipulativni troškovi. To je bio razlog što sam bila odsutna kada ste me prozvali da govorim o tom svom amandmanu.
Govoriću vam o onome sa čime smo danas započeli sednicu. Naime, gospodine ministre Tomice Milosavljeviću, pošto ste ovlašćeni za ovu tačku dnevnog reda, ovo što ću reći se tiče i vas i čitave srpske javnosti, i svetske, a ovo što držim u ruci ću vam uručiti kada ustanem i dođem do vas posle izlaganja, a to je ono što ste tražili kao informaciju interesujući se kako smo obavešteni, kako sam jutros dobila za stolom predsedavajućeg odgovor koji vam je dostavila Kancelarija za saradnju sa tzv. Haškim tribunalom i koju sam prosledila i pravnom savetniku dr Vojislava Šešelja, gospodinu Borisu Aleksiću, i šefu njegovog tima koji pomaže u odbrani, gospodinu Zoranu Krasiću.
Ovo što ću da vam uručim je izveštaj od preko 60 strana kardiologa lekara sa VMA dr Zdravka Mijailovića, koji je u oktobru 2009. godine, a videćete da je to kardiološka evaluacija Šešelj Vojislav, koju je naš predsednik prihvatio i na kraju napisao da je saglasan sa ovim što je tada dr Zdravko Mijailović uradio.
To zbog toga što je danas, godinu dana posle pisanja ovog izveštaja, predsedniku naše stranke, a mi smo otpočeli i videli ste i čitava javnost da smo se ovim parolama obratili, koje stoje na poslaničkim klupama SRS, celoj Srbiji i vama kao predsedavajućem - zaustavite ubijanje Vojislava Šešelja u Hagu, zato što je danas, dakle, pre nekoliko sati, naš predsednik iz haškog kazamata opet odvođen u bolnicu i nad njim je intervenisala, sada ne znam do detalja te podatke, ali bićemo, koliko u toku dana gospodin Aleksić, svakako kao njegov pravni savetnik, obavešteni o tome, izvršena nekakva intervencija u smislu da mu se traži neki drugi lek ili se menja i tako dalje.
Mi smo vam objasnili, i mi koji smo laici za medicinu znamo, u takvim lutanjima i u traženju navodno načina da se nekome pomogne to je već pokušaj ubistva, jer to što oni konstantno rade i kakve eksperimente vrše nad njim, dajući mu terapiju koja nije adekvatna za njegovo zdravstveno stanje i tegobe nije ništa drugo nego pokušaj ubistva. Mi očekujemo ….
(PREDSEDAVAJUĆI: Izvinite, gospođice Jovanović, grubo ću prekršiti Poslovnik ako vas posle tri i po minuta ne zamolim, bez obzira na ozbiljnost situacije koju potpuno razumem, to je ipak obaveza iz Poslovnika, da se vratimo na temu. Tako da vas molim da slobodno predate taj materijal, ali...)
Gospodine Novakoviću, rekla sam vam na početku, iako imam mnogo argumenata da obrazložim amandman, koji je trebalo Vlada da prihvati, na član 83, kao i na član 84. gospodina Prelića, da o tome neću da govorim, ali završiću ovo svoje izlaganje.
Mislim da i vi, pre svega kao advokat i kao pravnik, razumete o čemu pričam i činjenicu, a čime je jutros krenuo gospodin Boris Aleksić postavljanjem pitanja, da su prekršene sve međunarodne konvencije o zaštiti slobode i prava čoveka, Konvencija o ljudskim pravima uopšte.
Na kraju ovog svog izlaganja, izvinjavam se što govorim o ovome, ali mislim da je ovo važno, jer Vojislav Šešelj, predsednik SRS, nije samo predsednik srpskih radikala, nije neko koga Srbija čeka da se vrati posle osam godina tamnovanja u otadžbinu, on je građanin Srbije koji je kao sužanj i kao neko ko je osam godina, što bi se reklo, na pravdi boga bez ikakvih valjanih dokaza tamo, a proces mu nije završen, izložen takvoj torturi o kojoj mi govorimo, alarmiramo.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada ovim članom navodno želi da zaštiti od isključenja potrošače, a dovodi ih u jedan izuzetno težak položaj. Obratite pažnju na stav 1. člana 86. koji kaže – trgovac može isključiti potrošača sa distributivne mreže, odnosno može uskratiti pružanje usluge od opšteg ekonomskog interesa, to je neki generički izraz koji ne poznaje, je li tako, naše zakonodavstvo u sklopu harmonizacije sa ovim zakonima koje prihvatate od EU, protiv koje je SRS, i našeg ulaska u tu tvorevinu.
Dakle, reagujemo zbog činjenice da vi sada dajete mogućnost, evo konkretno Elektroprivredi Srbije da ona uradi nešto što do sada nije radila. Ne znam koliko vi imate veze sa realnošću i sa stvarnim životom koliko narod teško živi. Podaci koje ću vam reći su apsolutno tačni.
Prosek dugovanja domaćinstva za električnu energiju u Srbiji se kreće od 15 do 18 hiljada dinara, dakle, to je prosek, vi imate, evo govorila je malo pre i koleginica Vojić Marković verovatno u Valjevu, kao kod mene u Kragujevcu ili u gradovima gde je sve opustošeno, zatvorene fabrike, ljudi ostali bez posla, taj dug može da bude i veći.
To sve zavisi od elektrodistributivnog centra, ali se svi ti podaci sjedinjuju, je li tako, na nivou Elektrodistribucije Srbije. Da ne govorimo o KiM, koje niko ne pominje ovde, jer znate ko štiti Srbe na Kosovu i Metohiji, kada već govorimo o zaštiti od isključenja od ovakvog ponašanja šiptarskih terorista koji čine tamo nekakvu političku vlast sada. Uz to naravno sve pod kapom Euleks, koji je Boris Tadić i Vlada Srbije prihvatila, i svih međunarodnih faktora koje nam otimaju našu južnu pokrajinu.
Vi ovde kažete možete, to znači a ne mora, a kako sada stoje stvari? Kada se bude usvojio ovaj zakon, Elektroprivreda Srbije će lepo da kaže – aha, e onda ćemo da primenimo član 86a zakona. Do sada su, verujem da je to u svim gradovima Srbije, pošto znate Elektroprivreda ima devet centara koliko mi se čini u Srbiji, naravno KiM je posebni centar, ali mi tamo nemamo nikakvog pristupa i zbog toga se maltretiraju naši sunarodnici u tzv. enklavama, ostaju po nekoliko dana bez struje i pitanje je šta će sve da se dešava kada naiđu hladni zimski dani.
Ali, recimo, svuda je to tako i zauzeli su na nivou Upravnog odbora Elektroprivrede stav, ako vi imate taj dug o kome govorim, dakle mislim na dug domaćinstva, možete da platite 30% od ukupnog duga, da uđete u tzv. reprogram sada po drugačijim uslovima.
Ovi koji su u proseku do 18 hiljada, oni ne mogu da uđu u reprogram, iako su to dve penzije nekoga ko ima najnižu penziju, čak dve i po, a od ovih pet hiljada dinara koje ste obećali 1. oktobra, nema ništa, kao da je prvi april, pa neka šala. Ostatak ljudi mogu da plate, ali na četiri mesečne rate, a ranije je to bilo na deset. Znate li koliko je takvih, na desetine, stotine hiljada naših građana, domaćinstava koje moraju da uđu u reprogram.
Sada vidim da Đilas, evo znaju odbornici i poslanici iz Beograda, to isto nudi za infostan, jer ljudi imaju ogromne dugove i ne mogu to da plate. Vi kažete njima da oni to ne moraju da rade. Oni to nude kako bi ipak nešto izvukli od ovog jadnog i opljačkanog naroda.
Sada kada se usvoji ovaj član zakona oni kažu, poštovaćemo striktno zakon, ako u roku od dva meseca od dana dobijanja poslednjeg računa ne platite račun, isključićemo vas sa distributivne mreže, a to je apsolutno lepo objasnio kolega Vlada Jeremić suprotno članu 90. Ustava RS.
Svaki čovek ima elementarno pravo na struju, vodu, na mogućnost da imate osnovne potrebe koje vi nazivate ekonomskim kategorijama, a u stvari to je civilizacijsko dostignuće. Sada to što ste vi doveli građane Srbije u situaciju da oni ostanu bez posla, da im zamrznete plate i penzije, da postupate po diktatu briselske kancelarije i MMF, to je druga stvar.
Nije niko nenormalan da gomila račune, a da ima odakle da ih plati. Znate šta, kada pogledaju ljudi starosnu strukturu onih koji rade i naplatu u EPS, oni vide da su najveće i najvrednije, da ih tako nazovem, platiše penzioneri. Kada on primi onu crkavicu, onih bednih četiri hiljade ili pet hiljada dinara, prvo ide na šaltere, jer su to stari ljudi, nažalost, mnogi od njih bolesni, koji moraju tako da se osiguraju.
Oni kažu, bojim se toga, ako ostanem u mraku, ionako moraju da plaćaju mnogo skupe lekove, a sada su i participacije za mnoge lekove za hronične bolesnike smanjene u odnosu na ranije i oni moraju prvo da se obezbede da imaju struju i da imaju grejanje, i to je ono što je osnovno.
Prema tome, vi zadirete, pre svega, osim tog aspekta koji će da dovodi građane u nepovoljan položaj, a onda se ovi ponašaju u skladu sa ovim članom, u nešto što se uopšte ne tiče ovog zakona.
Pošto je on sam po sebi leks specijalis, onda ste dali sebi za pravo da se mešate gde vam nije mesto, a samim tim ulazite u rušenje tarifnog sistema Republike Srbije, a sami znate da je tarifni sistem nešto što određuje Vlada RS na predlog Agencije. Bilo je ranije po članu 84. i članu 83. skandaloznih primera, gde se ponašate onako kako to važeći propisi ne dozvoljavaju.

Bilo je neophodno da se prihvati ovaj amandman zato što celo ovo poglavlje, u stvari obaveštenje i predugovorno obaveštavanje o načinu i realizaciji turističkog putovanja, s tim što je zaista bespotrebno bilo u ovoj glavi deset da se, pored toga što se naslov definiše kao zaštita potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora o turističkom putovanju, dodaje i vremenski podeljenom korišćenju nepokretnosti. To u smislu ugovorne obaveze sa nekom turističkom agencijom ne predstavlja ništa.
U ovom amandmanu sam napravila intervenciju u članu 5, gde je predlagač vrlo opisno definisao šta je to što se nudi kada je u pitanju smeštajni objekat. Dakle, i lokacija, vrsta, kategorija, sadržaj tog objekta prema važećim propisima države u kojoj se taj objekat nalazi, i to mogu da razumem zato što kategorizacija u Srbiji nije ista kao u Egiptu ili u Grčkoj ili u Turskoj, ili u Tunisu, što naši građani najčešće koriste za letovanje, odnosno za porodični odnos.
Ali, ono što nedostaje u ovom članu je svakako nivo usluge, jer bez toga može da dođe do velike manipulacije kod sklapanja ugovora i do obmane potencijalnog kupca, odnosno onog ko koristi uslugu turističkog putovanja jer prosto mi je neverovatno da ste sve ovo ovako nabrojali. Čak ste išli do tih detalja da to ne postoji kao odredba u Zakona o turizmu. Ovo je leks specijalis pa ćemo da vidimo.
Sada imamo kao nešto što ćemo da raspravljamo narednih dana, verovatno na sledećoj sednici ili na nekoj od narednih izmena i dopuna Zakona o turizmu da uskladite sa ovim zakonom.
Dakle, neverovatno je da ste čak išli do tih detalja da onaj ko prodaje turistički aranžman mora da definiše gde će i kada autobus, recimo, da se zaustavi, gde će i kada da se naprave pauze, kakav je stepen udobnosti prevoznog sredstva, što zaista nigde u svetu ne postoji kao kategorizacija. Ne postoji uopšte nešto što se naziva tako. Možete da putujete avionom, da koristite ekonomsku klasu koja ima još nekih potklasa.
U okviru ekonomske klase imate mogućnost da kupite jeftiniju kartu ili skuplju, a imate i ono što se naziva nivo usluge, a to je ili noćenje sa doručkom ili polupansion ili pun pansion, ili ono što se sada nudi, a to su aranžmani koji se podvode pod ol inkluziv ili ultra ol inkluziv, i ako se to ne navede u turističkom ugovoru, onda taj neko ne zna šta ga očekuje jer aranžman koji je maksimalnog nivoa i stepena pružanja usluge u nekom hotelu je taj tzv. ultra ol inkluziv, gde gotovo ništa ne treba da plaćate, od korišćenja spa-centra i sportskih objekata, i a la kart restorana i svega što vam je nadohvat ruke, kako bi se reklo, u jednom takvom kompleksu ili u hotelu, a to već morate kada je u pitanju ova niža kategorija.
Prema tome, meni je to bilo zaista neshvatljivo, a s druge strane, s obzirom na to da se približava rasprava, odnosno kraj i rasprava po amandmanima, završićemo u roku od sat i nešto vremena i želim da se vratim na početak današnjeg zasedanja i na ovaj apel koji smo uputili čitavoj domaćoj i svetskoj javnosti: "Zaustavite ubijanje Vojislava Šešelja u Hagu".

Ovo amandmansko rešenje je bilo primerenije, zbog toga što u praksi ovo ne postoji, to se drugačije naziva. Predlagač je rekao da ako trgovac nudi potrošaču da zaključi ugovor o turističkom putovanju prilikom određenog promotivnog događaja. Šta znači to događaj u srpskom jeziku, kao nešto što terminološki ne može da se odredi. Možemo da kažemo, u toku nekog promotivnog perioda, i to bi bilo primerenije i to je ono što postoji u praksi.
Da li se radi o nekoj vikend akciji ili se radi o predsezoni, ili o nekoj manifestaciji koja se održava u nekom banjskom i klimatskom mestu, pa promotivni komercijalni period kada onaj ko želi da sklopi aranžman sa turističkom agencijom svakako mora da bude upoznat sa tim šta taj komercijalni period njemu daje kao pogodnost. Ovako je ovo dosta rogobatno i u suštinskom smislu i u praksi, i tu ne znači ništa.
Ako je to neki period ponude koji se tretira kao najpovoljniji za nekoga ko nudi takvu vrstu usluge, trebalo je da to definišete i da se tačno zna šta neko tada dobija po povoljnijim uslovima, nego kada je to u jeku turističke sezone ili kada je mnogo skuplje, i trebalo je da onda obratite pažnju i da prihvatite ovaj amandman koji sam podnela u ime naše poslaničke grupe.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, možda bi ova rasprava, naročito kada je u pitanju izbor članova Saveta za komisiju koja treba da se bavi konkurencijom, odnosno sprečavanjem monopola u našoj zemlji, i prošla onako tiho i bez neke velike buke da nije poslanika SRS-a, već bi se onako, tek reda radi, prešlo na tu tačku dnevnog reda, kao što je ona naknadno i uvrštena, nakon dobijanja saziva za ovu sednicu, odlukom vas koji ste odlučili da je stavite u dnevni red, jer je verovatno bilo potrebno vama iz DS i svim ostalima koji činite ovu koalicionu vlast da se dalje ne diže mnogo prašina i da danas često spominjana, ali ne samo danas već i u poslednja tri dana, gospođa Dijana Marković Bajalović ostane kao jedno žrtveno jagnje, neko ko je otvorio dušu pred medijima, zgazio na žulj moćnom Milanu Beku koji drma tržištem Srbije kao moćni kapitalista zajedno sa Miškovićem, Đunićem i ostalima koji su u tom finansijskom, tajkunskom kriminalnom kartelu u Srbiji bog i batina.
Međutim, mi smo odlučili da mnogo toga kažemo, što je javnost možda i obaveštena putem nekih članaka u novinama ili pre svega kroz ono što smo mi govorili unazad nekoliko godina, a danas ćemo da imamo i poseban osvrt, kao što su imale i uvažene kolege pre mene, kao i malopre gospodin magistar Dejan Mirović, koji su govorili poimenično o nekim kandidatima. I ja ću nastaviti da govorim o njima, o onima koji nisu prošli, o gospođi Vesni Janković, koja je predložena za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, i o tome šta je Komisija radila od kada ona postoji.
Postavlja se jedno osnovno pitanje, gospođo Malović, vas to verovatno često pitaju, pre svega ovi komesari iz EU koji vam dolaze sa raznim ispostavljanjem zahteva na konferencijama, na susretima – kada će Srbija da se iščupa iz kandži korupcije?
U ovakvoj situaciji i pod ovakvim nekonkurentnim uslovima tržišne privrede koja ne postoji, ja koristim te termine jer se pominju ovde u ovim zakonskim odredbama, i prilikom prijave ovih kandidata da će oni za to da se bore, dakle u situaciji u kojoj tajkuni ili, kako reče gospodin Krasić, pošto je to sada već uobičajena reč tajkun, ali krupni kapitalisti, da ih tako nazovemo, odnosno kriminalci u privredi kao što su pomenuti Beko, Mišković i Đumić, nastave da vršljaju i da kupuju sve što im padne pod šapu, odnosno da otpuštaju radnike, da drže takvu vrstu monopola, nema nikakve ozbiljne borbe protiv kriminala i korupcije.
Jer, da je to bilo moguće, ova bi komisija, koja po zakonu odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije, bila u situaciji da reši te krupne sporove, a ona osam upravnih sporova još uvek nije okončala pred nadležnim sudovima, a sve je počelo sukobljavanjem gospođe Diane Marković 2007. godine sa moćnim i velikim tajkunom, odnosno kriminalcem Miroslavom Miškovićem.
Naime, Komisija se tada drznula da postavi pitanje kako dolazi do integracije lanaca "Ce marketa" i kako Miroslav Mišković može pred činjenicom da postoje neki zakoni koji navodno sprečavaju monopol i konkurenciju na tržištu omogućavaju za sve da drži toliki monopol, međutim, Vrhovni sud Srbije je poništio to rešenje zbog činjenice, kako su oni naveli, da nije postojao zapisnik o glasanju članova Komisije. Onda su se članovi Komisije, na čelu sa gospođom Dijanom Marković, oglasili i rekli – vi nam niste ni tražili da taj zapisnik o glasanju prilikom odlučivanja o monopolu Miškovića treba da uđe u spis predmeta.
Šta je tada izjavila Milka Forcan, koja je bila potpredsednik "Delte", Miškovićeve monopolske, odnosno tajkunske kompanije? Rekla je – ma kakvi, nema ni govora, sve je urađeno po zakonu. Jer to što "Delta" posluje u lancu "Maksija", "Ce marketa", "Pekabete" i "Tempa" i što zauzima, što je evidentno i to svi mi znamo, pobogu, u svim gradovima, gde god živimo, preko 40% tržišta, što je izričito zakonom zabranjeno, znate da postoje i vicevi na tu temu – šta smo mi i šta Srbija predstavlja? "Deltu" i ono još nešto malo. To dok smo bili u onoj državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, ali pošto se on prebacio i na to kriminalno tajkunsko tržište kod Mila Đukanovića, ni tamo sada nije bolja situacija.
Danas se stvarno postavlja pitanje da li mi ovde treba da obmanjujemo javnost i da li ste vi spremni, kao i kolega Dejan Nikolić i ostali članovi Odbora iz vladajuće koalicije, da takvu farsu predstavljate kao način za borbu protiv korupcije i za zaštitu nekakve konkurencije. Da vam to nije bila namera, činjenica je, zbog toga što ste odlučili da gospođu Dijanu Marković, koju mi ne branimo apriori, kao što reče kolega Dejan Mirović i koleginica Dimitrijević, ne pada nam to na pamet, ali iznosimo činjenice.
Jer, znate, nešto se ne uklapa. Ta komisija je počela sa radom, pa kasnije ostala bez određenog broja članova, pa nije mogla, kao što to reče jedan od kandidata koji nije prošao, a mi smo ih sve saslušali pre nekoliko dana, zapravo prošlog petka na sednici Odbora za trgovinu, i imali sa njima mogućnost da razgovaramo, kao što je rekao prof. dr Petar Đukić, koji ima izuzetno impresivnu biografiju i znanje iz oblasti tržišne privrede, za razliku od predloženog kandidata za predsednika Janković Vesne, koja je sudija parničar u Okružnom sudu, dakle nikakve veze žena nema sa poslovanjem privrede uopšte.
To bi isto bilo sada, gospođo Malović, kao kada biste vi, a vi ste mnogo bolji pravnik od predložene Janković Vesne, zato i jeste ministar pravde u Srbiji, postali predsednik Fudbalskog saveza ili kada biste vi postali predsednik ove Komisije za zaštitu konkurencije umesto nekoga ko se bavi tržišnom privredom.
Završiću time i postaviću tako i vama pitanje, odnosno Vladi Srbije – šta je sa slučajem "Ce marketa", kako je moguće da se poternica za Radulovićem, koji se švrćka po Španiji ili već ko zna gde, raspisuje samo za njim kada se zna da je nedostupan iako je sada na crvenoj poternici, o tome smo pričali kada je bio slučaj Stanka Subotića Caneta, za kojim je pogrešna poternica raspisana pa ne mogu da ga izruče švajcarske vlasti jer delo prevare ne postoji kod njih, i zašto tom optužnicom nisu obuhvaćeni Danko Đunić, Miroslav Mišković i ovaj osioni Milan Beko?
Ja bih zamolila da mi u što kraćem vremenu stigne taj odgovor ili u pisanoj formi ili, ako ste u mogućnosti, da mi to danas odgovorite. U svakom slučaju, SRS će oštro da nastavi da se bori protiv korupcije i kriminala i da to javno žigoše. Hvala.

Kolega Nikoliću, moram da vam repliciram, zato što ste vi od ovog skorog saziva, tako da ga nazovemo, ne od početka, predsednik Odbora za trgovinu, i gospodin Novaković vrlo dobro zna, kao raniji predsednik Odbora za privatizaciju, a i mi koji smo bili u prethodnom sazivu, ja sam sad novi član, od petka, Odbora za trgovinu, da Komisija nijedan izveštaj nije dostavila Narodnoj skupštini Republike Srbije, a što je, inače, njena obaveza. To nije uradila verovatno zbog činjenice da, kao što sam i rekla u izlaganju pre sat vremena, vi ste u pravu, dakle, ta zakonska mogućnost je drugostepeni organ žalbe, odnosno da se povede spor pred Upravnim sudom, osam upravnih sporova, i to veoma važnih, još uvek nije završeno.
Ovaj skandal koji se desio sa ''Deltom'', sa Miškovićem i celim tim konzorcijumom i koncentracijom kapitala, što sada, dakle tri godine post festum, posle razilaženja sa Miškovićem, priznaje i Milka Forcan, koja je to tada demantovala, čuli ste verovatno i pratili i njene izjave, znate, kada se ti krupni kapitalisti posvađaju, onda će svako da iznosi prljavi veš.
Dakle, to su sve činjenice i nemojte da nas ubeđujete, jer mene ni sama Vesna Janković, kao ni koleginicu Dimitrijević iz SRS-a, nije ubedila da je sposobna da radi taj posao, to je govorio i kolega Ostojić jutros, jer ona nema nikakvog znanja iz oblasti ekonomije, a to je, inače, jedan od uslova, vi to vrlo dobro znate. Evo ja pred sobom imam, na svega tri strane je njena biografija, odnosno lični podaci. Nikakav dodir sa tržišnom ekonomijom i sa ekonomijom uopšte gospođa nije imala, a jedan od uslova je da ima deset godina neprekidnog iskustva u oblasti prava i ekonomije. Prema tome, ovo je sve farsa. Hvala.

Gospođo predsednice, dobro je da ste došli u ovom veoma kritičnom trenutku, jer vidite kako se naljutio gospodin Novaković, svašta je moglo da bude da se vi niste pojavili. Mi sve mislimo, on je tu najstariji, on se ne naljuti nikada, pa tolerantan, fin, sve lepo, kad vidite, eto, zamalo koleginica Popović da strada.
Zaista smo želeli svi da mu pomognemo u tumačenju člana 96. i člana 98, i to je moj razlog da se javljam, jer smatram da je prekršen član 98. a u vezi člana 96. kada je u pitanju kolega Milorad Buha, ovlašćeni predstavnik SRS po ovim tačkama dnevnog reda.
Naime, član 96. reguliše mogućnost izlaganja predsednika odnosno ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe u trajanju od 20 minuta iz dva dela. Pogrešno je tumačenje gospođe Čomić i gospodina Novakovića da neko ne može da bira trenutak i da postoji neki redosled da se na početku te tačke dnevnog reda javljaju predstavnici, odnosno predsednici poslaničkih grupa, a onda na kraju, kao što to i kaže Poslovnik, ali u poslednjem stavu člana 96, oni mogu da zatraže reč ako u tom danu nisu bili tu, kao što je slučaj sa gospodinom Senićem, koji je sasvim legitimno odlučio da se danas javi kada treba da govore predstavnici poslaničkih grupa.
Mi smo sada, kada bismo tumačili ovo kao gospodin Novaković i gospođa Čomić, mogli da kažemo – ti se nisi prijavio juče, nisi ovde bio registrovan, kao gospodin Buha koji je strpljivo čekao.
Zašto je Poslovnik prekršen u slučaju gospodina Buhe? Zbog toga što se predsednici odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ne podvode pod član 98. da govore od najmanje do najveće poslaničke grupe, on je predstavnik poslaničke grupe. Gospodin Buha je sada ovde praktično oštećena strana.
On je sinoć sedeo strpljivo, kao i svi poslanici SRS, do 20.00 časova, čekajući svoj red, a to nije morao da čini, jer on se prijavio još juče u 15.00 časova posle pauze da govori. Član 96. uopšte nije povezan sa članom 98. kada je u pitanju prijava za reč ovlašćenih predstavnika, tako da oni ne moraju da čekaju redosled od najmanje do najveće poslaničke grupe, što mi jesmo, iako ste nam ukrali ova 22 mandata, ali opet smo najjači i bićemo. Gospodin Buha je iskoristio tek danas svoje vreme.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je zakon o kome ću najviše da govorim u toku ove diskusije i u završnici spojene dve tačke – zakon o akreditaciji i zaštiti potrošača.
Dakle, zakon o zaštiti potrošača je izazvao veliku pometnju i buru u javnosti. Ministar je sam suočen sa činjenicom da su iz Udruženja za zaštitu potrošača nezadovoljni ovakvim predlogom. Ali, kako je neko i napisao pre neki dan u nekim dnevnim novinama, u jednom tiražnom dnevnom listu, i poslanici su potrošači. Govoriću vam, pre svega, kao potrošač i kao predstavnik naroda.
Na osnovu ne samo primedbi ljudi iz Udruženja potrošača sa kojima se ni kao član odbora ni kao poslanik nisam sastala, već sam dobila u pisanoj formi njihove primedbe, govoriću vam na osnovu zahteva građana iz sredine iz koje ja dolazim i uopšte, na kraju krajeva, ljudi koji su oštećena strana u procesu trgovine. Šta je sve to što ne valja u ovom zakonu i kako je on mogao da bude urađen na bolji način kako bi se zaista ljudi, ako vam je to bila namera, potrošači, zaštitili?
Najpre moramo da kažemo da ovaj leks specijalis na sebe preuzima određene odredbe mnogih krivičnih zakonika koji su na snazi u zemlji. S druge strane, ne zadire u ključnu oblast, što je naša osnovna primedba, a to je direktiva o potrošačkim kreditima, odnosno kreditima uopšte, navodno pravdajući se time, što su bile vaše izjave, pre svega, da je NBS potpuno autonomna u određivanju bankarskog i finansijskog sektora, što u jednom delu po Ustavu Srbije jeste, ali ste se vi onda upleli dalje nesmotreno, rekla bih, pa ste na tu izjavu, na tu odredbu Ustava koja je tačna, dodali još nešto što nije tačno, pravdajući se time zašto niste uvrstili direktivu o potrošačkim kreditima.
Rekli ste – pa, ne može Ministarstvo za trgovinu, Vlada Srbije i ovaj zakon na sebe da preuzmu odgovornost zbog prevelikog zaduživanja ljudi uopšte, kao da ne znate za eksplicitnu odredbu koju poštuje svaka banka ili svaki davalac takve vrste usluga.
Kada se kandidujete i za potrošačku karticu nekome od lanac marketa, neke su kolege juče i o tome pričale, morate da priložite izvod iz kreditnog biroa koji jasno kaže da ne možete više od 40% da se zadužite od onoga što su vaša prosečna primanja.
To od skoro 40%, nažalost, zbog činjenice kada je NB videla odnosno novi guverner, gospodin Šoškić, da je narod i te kako prezadužen i da je drastično skočio kurs evra, odnosno da je devalvirao dinar, a ta devalvacija nažalost u stvarnom životu je mnogo veća od ove koja se prikazuje, onda su rekli – aha, pa rata kredita kod ovako prezaduženog građanina Srbije, a po glavi stanovnika to je najmanje 700 evra, onda se daje mogućnost da to zaduženje ide do 40%.
Budite sigurni, ne znam da li ste vi lično, ili neko od vas koji ste prisutni, bilo kada aplicirali za takvu vrstu potrošačke kartice kod nekoga od lanaca supermarketa odnosno konzorcijuma, neće vam je odobriti ako imate, a nažalost mnogi građani Srbije su prezaduženi i preko 30% odnosno do krajnje granice, do 40%.
Šta mi srpski radikali zameramo, osim te suštinske primedbe? Ovo je zakon u mnogim delovima neprecizno urađen i ako ste imali nameru da na sebe, odnosno kao predlagač zakona preuzmete odredbe nekih drugih oblasti koje uređujete, to je pre svega pružanje usluga iz oblasti elektroprivrede, odnosno svih drugih davalaca usluga koje su od opšteg značaja i te javne potrošnje, to je trebalo da uradite bolje u skladu sa zakonom, pre svega, o elektroprivredi i u skladu sa zakonom o tarifnom sistemu odnosno odredbama uredbe o tarifnom sistemu, pošto se ona objavljuje u "Službenom glasniku" i utvrđuje na predlog agencije Vlada Republike Srbije, a naročito u oblasti turističkog poslovanja, gde ste nedorečeno želeli da zaštitite svakog potencijalnog turistu odnosno onoga ko koristi usluge iz oblasti turizma, pa smo tako napisali preko 60 amandmana na ovaj zakon koji ima 155 članova.
U danu kada budemo razgovarali o pojedinostima jasno ćemo da vam obrazložimo zašto ste pravili, odnosno videlo se iz predloga zakona takve greške koje nisu nesmotrene nego su suštinske, da ne govorim o onim tehničkim i loše pisanim i o iskrivljenom srpskom jeziku koji ne postoji.
Sada i u ovom novom priručniku tumačenja srpskog jezika koji gospođa Čomić ima, a verovatno ću uskoro da dođem u posed tog rečnika, ni Šipka ni Klajn ne poznaju takve izraze kao što ste ih stavili u ovaj zakon, tako da sam se čudila kako je moguće, a naročito zbog toga što ste uvek kada ugovorne obaveze definišete između pružaoca usluge i potrošača pisali u pismenoj formi. Naravno da mora da bude u pismenoj, ali je to svakako samo pisana forma.
Što se tiče same promocije ovog zakona, nije počela od vas, gospodine Milosavljeviću, već od Borisa Tadića i to nekoliko meseci ranije, a to je sada nažalost običaj u Srbiji i zato smo poraženi i bačeni na kolena, zato nam otimaju KiM, zato je uništena srpska privreda, zato imamo toliko siromašnih, zato je obezglavljen srpski seljak, o čemu je govorio magistar Živanović. Dakle, počeli su da dolaze razni komesari u Srbiju.
Vidim i danas, kaže mi kolega Marković, u okviru interparlamentarnog susreta ovde ponovo se ovaj antisrbin i najveći od mogućih srbomrzaca, Kacin, opet pojavio u Domu Narodne skupštine, tako je i gospođa Kuneva koja je evropski komesar, to je valjda popularno da potencirate 5. oktobra, danas je 10 godina od tog puča koji ste pokušali i, nažalost, uspeli da izvršite uz pomoć Stejt departmenta, ona je došla u Srbiju i razgovarala pre vas sa Borisom Tadićem o predlogu ovog zakona.
Zaista ću morati, to je duboka misao i da bi građani Srbije čuli kako predsednik Srbije, koji ne može da se obrati sada ovde, tumači ovaj zakon, da citiram šta je tom prilikom o ovom predlogu zakona rekao predsednik Republike, Boris Tadić.
On je rekao – razgovarajući sa komesarkom Kunevom, koja je iz Evrope došla ovde da nama kaže kako treba da štitimo potrošače u Srbiji, kaže, došli smo do jednostavne argumentacije i zaključka da kada građanin razume prirodu svog računa i svoj odnos prema onome ko mu je uspostavio račun, zna šta plaća i kako da zaštiti svoj interes i kada mu država u tome pomaže, onda je on zaštićen i siguran u društvu u kome živi.
To je zaista neverovatno, da predsednik Republike, koji ima i Kancelariju koja navodno pomaže građanima u nevolji, a čujem da su zatrpani raznim predstavkama, daje ovakvu izjavu kao da u Srbiji teče med i mleko, kao da on ne zna da su ljudi zaista zatrpani računima i da ih danas, doduše ne kao onda u Živkovićevo vreme, zna to gospodin Krasić, ne spaljuju u buretu u centru Niša, već ih jednostavno drže i gomilaju u kući, a nemaju odakle da ih plate.
Jednostavno, ako predsednik države nema osnovnu vezu sa realnošću i kao mi, srpski radikali, ne odlazi u narod da vidi njihove stvarne muke i da pogleda strukturu tog računa, onda je neverovatno da može da daje ovakve izjave.
Sada kada bih ga pitala ili bilo ko od nas da li zna šta sadrži račun za električnu energiju, što gospodin Milosavljević sigurna sam, zna, ministar zdravlja to i ne mora da zna, on ne bi to znao da rastumači.
U račun za električnu energiju ako nema neko neku pomoć, kao što ja spletom okolnosti imam saradnika u Kragujevcu, koji je jedan od rukovodilaca za plan i analizu "Elektro Šumadija", Kragujevac, gospodina Slobodana Divjaka, ne bih mogla da naučim šta piše, odnosno rastumačim račun za električnu energiju, od toga u kojoj ste grupi tarifnoj, što je protivustavno, od toga kolika vam je angažovana snaga i kako se obračunava nekim načinom multiplikacije računa, kako to samo zna da uradi Elektrodistribucija, preko onog skrivenog dela koji svaki građanin Srbije plaća za remont elektrodistributivnih postrojenja.
Izvinite, gospodo iz DOS, zar se vi niste za ovih deset godina preko 600 miliona evra zadužili kod Nemačke banke za remont elektropostrojenja u Srbiji? Zašto jedan siromašan građanin Srbije, kome poturate takav račun odnosno Elektrodistribucija, a ovim zakonom on nije zaštićen od takvih podmetačina i manipulacija kao i kod "Srbijagasa", zašto on mora da traži pomoć na drugoj strani, jer država nije spremna da mu to omogući. Ovaj zakon to svakako ne radi.
Imali smo slučaj prošle godine da je gospodin Bajatović, koji je direktor "Srbijagasa", pred kraj prošle godine sumirajući tu godinu rekao da "Srbijagas" posluje sa 107 miliona evra gubitaka i da će to morati da se prelije na račun potrošača. U kojoj to normalnoj zemlji, kad se već pozivate na te demokratske i civilizacijske vrednosti, potrošač treba da plati nečiji gubitak? To samo u Srbiji postoji, ali to je manir jedinica lokalne samouprave.
U Kragujevcu imamo, u svakom gradu u Srbiji javno preduzeće koje posluje sa gubitkom, pa kada dođe kraj godine, onda ona sredstva u budžetu lokalne samouprave koja nisu raspodeljena - hajde da pokrijemo sportskom centru "Mladost" gubitak, recimo, kod mene je to tako, ali uglavnom svi sportski centri imaju i posluju sa gubicima, hajde ovome ili onome. Čak se dešava u nekim gradovima u Srbiji, evo svedoci su kolege srpski radikali, da tržnice koje treba profitabilno da posluju ili preduzeća za prevoz putnika (Predsedavajuća: Jedanaest minuta. Iskorišćeno je vreme.) moraju to da pokriju iz nekih drugih izvora.
Mislim da je gospodin Jojić iskoristio, gospođo Čomić, ako me ne vara, 15 minuta, a vi ste rekli da mi imamo 35, tako da ja imam još 10 minuta na raspolaganju.
(Predsedavajuća: Bilo je 25 minuta, 14 minuta je iskoristio Petar Jojić.)
Kako god, kada bude dan, evo dozvolite mi da završim, za razmatranje u pojedinostima, da sam znala još više bih se fokusirala na poruke koje nam šalju prijatelji srpskog naroda, kao gospodin Rabel, univerzitetski profesor iz Nemačke, koji kaže da EU čak i veliku Nemačku, koja finansira taj birokratski sistem, uništava, mi ćemo u toku razmatranja amandmana svaki vid harmonizacije zakona sa EU, a protiv smo ulaska Srbije u nju eksplicitno, da vam objasnimo na detaljan način kroz primere iz stvarnog života građana Srbije koje ni vi ni Boris Tadić ne vidite.

Hvala. Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, zbog građana Srbije, pošto sada jesmo u direktnom prenosu, moram da kažem da smo mi počeli zasedanje sa Zbirkom propisa u izdanju "Službenog glasnika". Ovde su Ustav, Ustavni zakon, Zakon o Narodnoj skupštini, Poslovnik i Jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa. Svako od nas, koga je narod birao na izborima, na listama naših stranaka, ovoga mora da se drži i da poštuje, pre svega Ustav, zatim Ustavni zakon i Poslovnik, jer to je način na koji mi uređujemo rad najvišeg zakonodavnog tela.

Mislim, a koliko me služi moje dugogodišnje višestranačko parlamentarno iskustvo, da je u proteklih deset godina, a evo vidim sada se spremate da obeležavate deset godina od petooktobarskog puča koji ste sproveli uz pomoć Amerike i zapadnih sila, kada je zapaljena ova skupština (nažalost, sačuvana je), Poslovnik menjan šest puta. Ispraviće me gospođa Čomić ako grešim, ali tu su izmene i dopune, pa ste nekada radili u onom jedinstvenom DOS-u kao navodno odgovorni ljudi, vajne demokrate, pa je bila revolucija, doneli ste promene i tada ste krenuli sa unazađivanjem demokratskih procesa u našem društvu.

Realno je bilo, pošto ste vašim biračima obećali tu demokratiju na dlanu, a kasnije su mnogobrojni (to je sada već novija istorija) analitičari i ljudi koji su svedoci tih događaja rekli da je sve to bilo u rukama Amerike, pre svega CIA i ostalih koji su instrumentalizovali pojedine organizacije ovde da vam pomognu u tome, naravno uz svesrdnu pomoć američke administracije s ogromnom količinom novca, i normalno je bilo da mi danas, 30. septembra 2010. godine, uopšte ne dođemo u ovu situaciju, da dođe Vlada, a da mi nemamo sednicu koju moramo da imamo po članu 215. Poslovnika u direktnom prenosu, već da ste postigli takav stepen demokratije koji ste obećavali kada ste sprovodili taj puč i kada je zapaljena ova skupština, da danas imamo ne samo direktan prenos skupštinskih zasedanja, vanrednih i redovnih, nego i prenos sednica skupštinskih odbora.

Valjda je to unapređenje stepena demokratije, a ne da mi danas, deset godina posle svih tih laži, obmana, vaših zaklinjanja u demokratske postulate, koje kršite i koje ste najflagrantnije prekršili pre dve godine kada ste ukrali mandate SRS-u i time prekrojili izbornu volju građana, vi to nastavljate da činite.

Ne da niste svesni toga, vi vrlo dobro znate šta radite, pa čak nas mnogi građani pozivaju u ova dva sata, koliko je bila pauza, i kažu da je sve to bilo namešteno, da ste vi zapravo hteli da se to desi jer premijer Cvetković nije bio spreman da odgovara na sva ta pitanja koja se tiču pre svega Tadićeve kapitulacije i redefinisanja Rezolucije u UN bez odluke Skupštine, objašnjavao je telefonske sednice Vlade… Ne znam da li je tada isključen prenos zasedanja kada je premijer objašnjavao kako zbog hitnosti moraju i tako da se sastanu i da donose važne odluke.

Gde je u svemu tome Narodna skupština kao naviše zakonodavno telo? Na najgorem mogućem nivou (to vam odgovorno tvrdim) od obnavljanja višestranačja, od devedesete godine. Možete vi da pričate šta god hoćete, ali sećam se da su 1994. godine poslanici DS-a podneli preko 3.000 amandmana (što je vaše demokratsko pravo, vi to ''demokratsko'' imate i u nazivu svoje stranke, tako se i zovete) na tadašnji predlog zakona o lokalnoj samoupravi.

Sećam se, bio je neki poslanik iz Kragujevca, vaš, jedan od osnivača u mom rodnom gradu, Borivoje Radić, koji se sam hvalio da je podneo preko 700 amandmana. Pa šta, to je njegovo demokratsko pravo i mi to nikada nikome nismo ni osporavali, ali vi nastojite sada da apsolutno ugušite glas naroda i onemogućite parlamentarnu opoziciju i nas koji smo jedini istinski zastupnici interesa ojađenih, opljačkanih i nacionalno poniženih građana.

Zašto kažem da smo jedini takvi? Zato što i vi to znate. Pokušali ste puč, pokušali ste time, pomažući onima koji su izdali i ideologiju kojoj zapravo i očigledno nikada nisu ni pripadali, već pripadaju tajkunskoj mafiji i zapadnim silama, da uništite SRS. U tome niste uspeli, ali ste zato, stvarajući takvu atmosferu u Skupštini, malo-pomalo doveli do ovoga da mi danas moramo da se borimo za valjda osnovno demokratsko načelo u jednom društvu, da preko nacionalnog servisa imamo javni uvid u ono što mi ovde radimo. Ne samo da to nemamo, nego nemamo mogućnost, a ja sam danas pažljivo slušala sve vas koji ste predstavnici vlasti, da izrazimo svoj stav i svoje mišljenje ni u tim odborima kao predstavnici opozicije.

Vi kažete – mi smo bili prinuđeni na ovo zbog toga što opozicija pravi opstrukciju u radu odbora. A setite se kako je sve to počelo – prvom sednicom Odbora za poljoprivredu, kojom je predsedavao neki N.N., ne znam više ni kako se zove, koji je otpadnik SRS-a, koji i dalje nelegitimno drži mandat i koji sedi ovde u klupama i koji je onda, na krilima toga što ste im vi dali na poklon mandate koji su pripali našoj stranci glasovima birača a glasali su za listu ''SRS – prof. dr Vojislav Šešelj'', dakle ti birači su glasali 11. maja za tu listu, za Šešeljeve radikale, sve je počelo tako što ste na toj sednici Odbora stali u zaštitu nekog tamo duha, fantoma, ne znam kako da ga nazovem, koji je rekao – ja sam ovde predsednik, ne možete vi tako. A mi smo sve vreme govorili da su naši mandati ukradeni i da ulazimo u jedan veoma delikatan proces, a tiče se urušavanja demokratskog sistema, ako hoćete - čitavog političkog sistema u našem društvu.

Kasnije se samo to, po sistemu novog kruga i točka koji se sve više vrteo, vrtelo i na drugim odborima, na Odboru za zdravstvo…Bez obzira na to što je legitimno sazvan Odbor, koji saziva naš doktor Paja Momčilov, pojavljuje se ministar koji viče na poslanike, pa se onda drzne to da uradi i državni sekretar.

Evo, videćemo u ponedeljak, gospođo Kolundžija, gospođo Čomić, doktor Paja Momčilov je, kao predsednik Odbora, sazvao Odbor za zdravlje i porodicu da razgovara sa članovima Odbora o aferi tzv. generala Jevtića, načelnika VMA, koji je zabranio lekaru Zdravku Mijailoviću da da svoje mišljenje za izuzetno pogoršano stanje našeg predsednika dr Vojislava Šešelja u tamnici haškog kazamata. Dakle, da vidimo kakav je to čovek koji je načelnik VMA, koji lekaru koga nije pozvao ni SRS, odnosno tim za odbranu, niti dr Vojislav Šešelj lično, već ga je sud pozvao pre godinu i više dana da da svoje mišljenje i ekspertizu, što je on uradio na preko 60 stranica, o veoma teškom zdravstvenom stanju našeg predsednika, koje je, nažalost, sve gore i gore, a načelnik VMA Jevtić mu je to zabranio.

Mi sada hoćemo, i podneli smo predlog za smenu načelnika VMA Jevtića, da čitavoj javnosti ukažemo na to kako se preko institucija koje su pod patronatom države, u ovom slučaju Ministarstva odbrane, opstruiše lečenje čoveka koji je istinski borac za pravdu i demokratiju, i to sa najvišim poštovanjem demokratskih vrednosti, da vi nikada o tome ne možete ni da sanjate. Uostalom, da ste ga pratili, a mnogi od vas jesu, pouzdano znam jer razgovaram s vama van ovih zvaničnih plenuma o tome kakav je pre svega intelektualac i kakav snažan borac naš predsednik dr Vojislav Šešelj, da ste svesni toga da sve ono čemu nas je on učio i za šta se mi borimo jesu prave demokratske vrednosti. Ali vi se ne borite za to.

Kako biste to i radili kada je Narodna skupština Republike Srbije u rukama briselske kancelarije? Juče smo na sednici Kolegijuma Narodne skupštine dobili predlog šta Skupština treba da uradi da bi se takmičila s Vladom Srbije oko donošenja zakona koji vode Srbiju ka evropskim integracijama. Da je sreće, mnoge od tih zakona ne bismo nikada ni doneli. Da smo mi na vlasti, morali bismo koliko toga odmah da stavimo van snage. I to ćemo i da uradimo onog dana kada nam građani ukažu poverenje, jer ti zakoni dozvoljavaju tajkunima i mafiji da dalje pljačkaju Srbiju.

Sve je počelo Zakonom o privatizaciji, prvim zakonom iz 2001. godine, pa setom Đelićevih ekonomskih zakona, poreskih itd. To se tako produkovalo vremenom i danas imamo situaciju da imamo preko 300.000 gladne dece, 800.000 ljudi koji su ispod donje granice siromaštva, preko milion nezaposlenih, penzionere koji čekaju neku bednu jednokratnu pomoć od 5.000 dinara, i to oni koji se nalaze na lestvici koju je MMF odredio a ne gospoda Krkobabić i Čolaković, jer MMF upravlja finansijama ove zemlje.

Zapadne sile upravljaju radom Skupštine Srbije, a ne mi. I onda nemojte da govorite kako naša pobuna zbog ovoga što ste ukrali, kroz 6% pogrešno izračunatih (da to tako nazovemo, ali to je krađa) onoga šta pripada opoziciji po skupštinskim odborima… Vi, zapravo, kradete od građana Srbije, prekrajate i dalje njihovu izbornu volju.

Šta se dešava svakoga dana ovde? Nemam sada taj dokument ispred sebe, ali evo ga gore, stigao mi je poziv u poslaničku grupu. Verujte, građani Srbije, da mi više ne znamo ko se ovde pojavljuje, koja agentura, koje su to organizacije koje organizuju razne skupove i seminare.

Danas je u Maloj sali Doma Narodne skupštine bila tema, tek toliko da građani znaju, bili smo pozvani i mi koji smo članovi Odbora za odbranu i bezbednost, učešće žena u sektoru bezbednosti u našoj zemlji. Pozdravljam sve te hrabre dame, pre svega žene koje imaju činove i koje su opstale u ovakvoj vojsci u kojoj Šutanovac štiti Jevtića koji van etičkih i svih ovlašćenja zabranjuje lekaru da da mišljenje o zdravlju našeg predsednika, pa čak ide dotle (o tome je govorila danas i gospođa Pop Lazić, ali nisu svi građani to čuli) da ne želi Ministarstvo odbrane da primi dopis SRS-a kojim traži smenu Jevtića. Neće da stave pečat. U Predsedništvu Srbije, gde smo to predali, to su uradili, ali ovi odbijaju to da urade. Onda mogu da zamislim kako se osećaju te žene koje se bore za svoj status u Vojsci.

Ima i žena koje su u policiji, ali, molim vas, zar ne treba mi o tome da razgovaramo ovde, kao predstavnici naroda, i sa ministrom Dačićem, koji je takođe bio pozvan, i sa predsednicom Skupštine, koja je otvorila danas taj seminar? Ne, nego mora da se pojavi Sonja Liht. Znači, Soroš, Amerikanci, zapadne sile koje su vas dovele na vlast su duboko infiltrirane u rad svih odbora u Skupštini Srbije i oni rukovode time kako će koji zakon da se pravi.

Juče smo imali čak Čedomira Jovanovića… Zamislite, on je došao u tu situaciju da na sednici Kolegijuma vama spočitava kako se jedna nevladina organizacija, da je tako nazovemo, meša u pravljenje novog zakona o finansiranju političkih stranaka. Zašto je to nama potrebno? Zar vi niste dovoljno odgovorni ljudi, kakvima se predstavljate, pa da mi sednemo o tome da razgovaramo? Zašto ste smenili predsednika Odbora za odbranu i bezbednost Dragana Todorovića, koji je dobio to mesto kao predstavnik najveće opozicione stranke? Zbog toga što smo pokrenuli ta pitanja - ko koga plaća u Srbiji, ko je s kim u vezi i ko koga finansira?

Stvorili ste, ne bih da citiram jednog od lidera tog vašeg bloka opozicije, ali to je čovek koji se na svoj metaforički književnički način izražava u pojedinim prilikama, i kako je on rekao, stvorili ste Frankenštajna ili monstruma u političkom smislu, pa vi sad treba sami sa njim da se obračunate, jer je počeo i vas da jede i da vas ždere. Ali to nije naš problem, jer građani su prepoznali, isti ste i vi i oni. I vi i taj koji je do juče govorio o liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, za koju ćemo mi uvek da se borimo i što je nama u srcu, danas govori vama, lupa packe i cinkari vas po svim ambasadama, da ne trčite dovoljno brzo u NATO i u Brisel. Dokle ste vi došli, dame i gospodo, to je stvarno neverovatno.

Zašto ste onda izvršili takvu smenu u Odboru za bezbednost? Zato što smo tamo pokrenuli takva pitanja. Svedoci su mi, evo da se malo pomerim da me bolje vide, gospodin Vlajko Senić i gospodin Željko Ivanji. Oni su, doduše, ćutali. Možda su prećutno i hteli za tako nešto da glasaju, ali ne da im većina iz koalicije. A šta smo mi pitali? Pitali smo ko finansira tu fantomsku političku organizaciju koja je ukrala mandate uz vašu pomoć od srpskih radikala i liste dr Vojislava Šešelja. Upravo mafija u našoj zemlji.

Kada smo došli do toga da treba da dobijemo izveštaj od Saveta za borbu protiv korupcije, od gospođe Verice Barać, koja je doduše samo jednom prisustvovala sednici i koja je pre dva dana u jednoj televizijskoj emisiji sportskog kanala, da ne pominjem kojeg, na direktno pitanje gledaoca kako tumači to što je dr Vojislav Šešelj osam godina u tamnici Haškog tribunala odgovorila – nikako osim silom na kojoj počiva taj politički sud, čega verovatno i vi treba da postanete svesni. Mnogi od vas već jesu, a mnogi nikada neće biti.

Pozvali smo i nju da dođe, pozivali smo bezbroj puta i Zagorku Dolovac i Miljka Radisavljevića itd., međutim, sve se završilo na tome da ste vi odlučili da smenite predsednika Odbora koji je srpski radikal, a da zamenik predsednika, koji je iz dosta manje poslaničke grupe, i dalje predsedava Odborom, i mi još uvek nemamo predsednika Odbora za odbranu i bezbednost.

Imamo veoma čudnu situaciju, pa pošto je sada gospodin Mićunović ovde, da iskoristim priliku da pokrenem pitanje dešavanja sa Odborom za inostrane poslove. Naime, nas čeka mnogo odluka, čak nekoliko ambasadora da dođe na brifing pred članove Odbora za inostrane poslove, a imamo slučaj da se u tom odboru vrše najgore moguće zloupotrebe od strane upravo predsedavajućeg, na šta sam ja ukazivala i gospođi Kolundžiji i gospođi predsedniku Skupštine.

I gospođa Pop Lazić je to pokušala da učini. Gospođa Gordana Pop Lazić je jedan od članova Stalne delegacije pri OEBS. Njoj je pre nekoliko meseci bilo onemogućeno, voljom većine iz Odbora za inostrane poslove, da učestvuje u redovnom zasedanju Parlamentarne skupštine OEBS u Beču. Zašto? Pa, nije podobna. Srpski radikal je, šta će ona tamo? Zašto da priča protiv NATO i EU (protiv kojih smo mi izričito i to je naša politička platforma za delovanje i da građani znaju da to vodi Srbiju u propast)?

Bolje je ovako, sve u rukavicama, fino. A onda još najbolje da se neko ponaša, po vama, naravno, ne po građanima, jer oni su duboko poniženi ovom kapitulacijom u UN, da se desi ono što se desilo 7. septembra u Beču, kada je profesor Mićunović, kao predsednik naše delegacije pri Savetu Evrope, prisustvovao Birou komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Šta se tamo dešavalo, ne znam. Morala sam da se raspitujem. Znam, zapravo, ali nemam zvaničnu informaciju. I sada očekujem da bude sednica Odbora za inostrane poslove (vi tamo imate većinu, imate kvorum i bez opozicije) i da nas profesor Mićunović obavesti da li je tačno da je on kao predsednik delegacije Srbije pri Savetu Evrope, čije redovno jesenje zasedanje počinje u ponedeljak, prihvatio u Rimu tzv. memorandum o učešću na poziv generalnog sekretara i predsednika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, predstavnika Šiptara iz tzv. kosovske skupštine. Da li je to tačno ili nije? Meni su rekli da jeste.

Nisam dobila stenogram, ali znate odakle je to proizašlo? Proizašlo je iz činjenice da su svi poslanici srpske delegacije osim moje malenkosti i gospodina Todorovića u junu glasali u Savetu Evrope za tu rezoluciju o stanju ljudskih prava na KiM u kojoj je predviđena takva mogućnost. Šta će sada nama da kaže profesor Dragoljub Mićunović – da, to sam uradio na osnovu rezolucije koja je usvojena u Savetu Evrope? Pa, što niste tamo digli svoj glas? Kako je moguće da mi kao država dozvolimo kroz memorandum koji je usvojen u Rimu da se sada pojavljuju u bilo kojoj formi neki predstavnici Šiptara sa KiM?

U ovakvoj situaciji, kada oni imaju podršku gotovo svih zemalja, 22 zemlje EU i Amerike, još čekate da dođe Hilari Klinton da vas postrojava ovde i da vam dalje daje uputstva šta treba da radite i kako da rasparčavate Srbiju, da kao član srpske delegacije ne znam šta radi predsednik delegacije, da druga koleginica koja je član Parlamentarne skupštine OEBS ne može da učestvuje u radu, pa izvinite, molim vas, kome vi onda pričate ceo dan ovde od jutros da mi ne poštujemo neka pravila i da mi rušimo demokratske procese time što pravimo opstrukciju? Pa, vi opstruišete državu i srpski narod, uništavate sve što je sveto i za šta su se Srbi borili vekovima, počev od naše slavne srpske vojske preko svih onih koji su dali svoje živote i žrtve da odbrane ono što je naša najveća svetinja.

S obzirom na to da će sada, u ostatku vremena, gospodin Dragan Stevanović, moj kolega, da govori u ime naše poslaničke grupe, želim ovom prilikom, pre svega vas, gospođo Slavice Đukić Dejanović, kao predsednika Skupštine, da pozovem da ipak svojim autoritetom pokušate da utičete na ove koje je navodna demokratija, a u stvari to polako uvodi u autokratski način delovanja, dovela u situaciju da nama drže pridike. Ništa se oni nisu promenili od onog trenutka kada su i vas i nas zajedno smenjivali s vlasti 5. oktobra. To što su govorili da su za promene, da narod živi bolje, nema od toga ništa.

Verujte, onda kada smo u teškim uslovima, pod sankcijama i kada smo bili sa svih strana onemogućeni da živimo kao normalan svet, kao država i narod, znali i sa time izlazili u javnost kao vlast do 2000. godine, narod je to dostojanstvenije podnosio. Ovako, sada pod prividom demokratije i da je sve lepo i šareno i samo što nismo ušli u EU, u koju, inače, nikada nećemo ući, znate već kakav je stav pre svega Nemačke, a i mi govorimo da nikada tamo i ne treba da idemo i da nam tamo nije mesto, mi smo došli u situaciju da je Skupština, opet odgovorno tvrdim, na najnižim mogućim granama od 1990. godine, kada je posle gotovo 50 godina obnovljeno višestranačje u Srbiji. Hvala vam na pažnji.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, očekivala sam da će danas na sednici, gospođo Kolundžija, da bude vaš kolega, u stvari naš kolega gospodin Konstantinović, i već u startu ste omalovažili ulogu zamenika generalnog sekretara Skupštine, jednog relativno mladog čoveka, koji je 1979. godište, gospodina Mladenovića koji se ovde predlaže, zato što apsolutno niko jednu jedinu reč nije rekao o njemu. Kada već nije tu Nenad Konstantinović, očekivala sam malopre, pošto ste rekli da treba da se vratimo na temu dnevnog reda, da ćete bar vi, gospođo Kolundžija, nešto da kažete o osobi koja ima, doduše, sve reference da bude izabrana na ovu funkciju.
Najpre želim da kažem da sam kao potpredsednik Skupštine bila zatečena iznenadnom ostavkom gospodina Bojana Pudara, koja je njegov lični čin, i želim da mu se u svoje ime i u ime poslaničke grupe SRS zahvalim na saradnji, koja je bila izuzetno korektna. Ne znam zaista koji su njegovi razlozi da podnese ostavku na tu funkciju i očekujem da ćemo sa novim zamenikom generalnog sekretara takođe, u skladu sa poslovničkim i odredbama novog Zakona o Narodnoj skupštini, imati mogućnost da sarađujemo kao i sa sekretarom Narodne skupštine.
Da bi javnost znala kakav je položaj i uloga zamenika sekretara, u pitanju je imenovano lice Narodne skupštine Republike Srbije i ovo je, poštovane kolege narodni poslanici, odlična prilika, iako nas je ovde tako malo, valjda zbog toga što je ovo poslednji radni dan, nakon glasanja koje ćete vi da sprovedete nastupa tzv. letnja pauza, da razgovaramo o tome da li smo mi, kao narodni poslanici, bili u stanju da u ovoj našoj, vašoj kući, gde predstavljamo građane Srbije, uredimo naš rad na najbolji mogući način, i za to ne mogu da snose odgovornost sekretar, predsednik Narodne skupštine i još pojedina lica, nego upravo ovakve osobe kao što je gospođa Kolundžija, koja je predsednik najveće poslaničke grupe, kao i drugi šefovi poslaničkih grupa, a pre svega predsednik Administrativnog odbora.
Moram da izrazim oštar protest u ime naše poslaničke grupe (ovde je danas i kolega Dejan Mirović, koji je jedan od članova Administrativnog odbora, a naši članovi su još i mr Aleksandar Martinović i gospodin Milovan Radovanović) najpre zbog činjenice što ste nam oteli, kada ste ukrali mandate srpskim radikalima, i mesto predsednika Administrativnog odbora. Jer, da je srpski radikal na mestu predsednika Administrativnog odbora, i gospodinu Odaloviću i gospođi Slavici Đukić Dejanović i svima vama, dame i gospodo, bilo bi mnogo lakše da radite i da uređujemo rad Narodne skupštine.
Možemo mi da se pozivamo na iskustva mnogih parlamenata. Mi u okviru te tzv. parlamentarne diplomatije, da je tako nazovemo, i delegacija koje se ovde formiraju putujemo u neke zemlje, što zemlje koje su nama bliže, neke dalje, koje su prijatelji Srbije, neke koje nisu jer nam otimaju KiM, ali u svakom slučaju mi tamo razgovaramo o njihovim parlamentarnim iskustvima i kako je uređen rad Skupštine.
Rad Narodne skupštine Republike Srbije je zaista uređen na veoma niskom nivou. Zbog čega? Zbog toga što još uvek nemamo svoja budžetska sredstva, zbog toga što ste vi dozvolili, zato što ste dopustili da najviše zakonodavno telo, koje po Ustavu ove zemlje treba da ima supervizorsku ulogu u odnosu na Vladu Republike Srbije, bude sniženo, odnosno dovedeno na najniže moguće grane, i onda svaka ''afera'' koja se desi, a koja potiče iz Narodne skupštine Republike Srbije, dovodi i nas koji nemamo apsolutno nikakve veze sa tim, a poslanici smo opozicije, da budemo kolateralna šteta vaših nepromišljenih poteza i nemogućnosti da branite integritet Narodne skupštine Republike Srbije.
Pozivali smo vas na nacionalno jedinstvo i u tom smislu. Izvinite, molim vas, ovo je najviše predstavničko telo svih građana Srbije. Građani su deo svog suvereniteta ovde preneli na nas. Najviše iz opozicije ima nas srpskih radikala, najodgovorniji smo u radu Narodne skupštine i koristimo… Evo nije tu gospođa Kolundžija, ostala je samo torba ovde i kartica dok se ne vrati, a krši Poslovnik jer mora da iznese karticu sa sobom kad izađe iz sale Narodne skupštine, a drži pridike ovde kako se neko ne drži teme. Dakle, mi kao predstavnici naroda izabrani iz reda SRS naravno da ćemo da koristimo naše vreme.
Jer, Poslovnik je toliko restriktivan. Najpre ste nam ukrali mandate, pa ste samim tim ukrali i vreme za diskusiju, pa ste promenili Poslovnik da o amandmanu može da se govori samo dva minuta, pa nam dajete sazive sednica po hitnom postupku navrat-nanos i onda dovodite ljude u okviru stručnih službi i zaposlene u Narodnoj skupštini u jednu neverovatnu situaciju, da obično petkom uveče, oko ponoći, veoma često i subotom i nedeljom… Ne govorim o nama, mi smo funkcioneri, izabrani, nas narod menja na izborima i mi smo spremni da snosimo i političku i svaku drugu odgovornost, ali zašto maltretirate ove ljude koji rade u službama Narodne skupštine?
Vi imate, a ne znam da li to svi znate, kolege narodni poslanici, jer ne znam koliko ste obavešteni u okviru vaših poslaničkih grupa, to je posao koji treba da urede sekretar i zamenik sekretara i sa predsednikom Skupštine i sa kolegijumom skupštine, a pre svega sa predsednikom Administrativnog odbora, ljude koji rade na određeno vreme administrativne poslove i u DSS-u i ne znam sad u DS-u.
U okviru poslaničke grupe SRS imate pet osoba, od toga je jedan gospodin sa visokim obrazovanjem i četiri dame sa srednjom stručnom spremom, koje već godinama rade na određeno vreme, produžavaju im se ti ugovori, odnosno rade u okviru poslaničke grupe zato što su oni vezani za grupu, pa kao, eto, dok traje mandat te poslaničke grupe... Molim vas, to su izuzetno stručna i kvalifikovana lica, ljudi koji se usavršavaju i koji u okviru naše poslaničke grupe daju nemerljiv doprinos. Oni nama, našoj poslaničkoj grupi, i svim poslanicima kojima je to potrebno, pomažu u radu da se pripremaju za sednice radnih tela Skupštine.
Zbog čega? Zbog toga što nije urađena ni nova sistematizacija, zbog toga što ste Zakon o Narodnoj skupštini doneli sa godinu i više dana zakašnjenja, skoro dve godine, i zato što smo se mi našli u situaciji da posle raspada, posle secesionističkog akta Mila Đukanovića i njegove kriminalne klike i ovoga što se sada zove Srbija, što je ostalo u ovim suženim granicama, jer vi znate, to ne tvrdimo samo mi srpski radikali, to su istorijske činjenice, da Srbija nije samo ovo što je sada Republika Srbija, nego jedinstvena srpska država sa svojim kulturnim, nacionalnim i etničkim prostorom, koja je kao takva i postojala ovde, ali nažalost…
Da se ne vraćamo na te dane 1918. godine i na želju Karađorđevića da bude veliki kralj, i da nije poslušao Nikolu Pašića, koji mu je upravo ovde rekao da mi treba da se omeđimo i da znamo šta je naše i dokle su naše zapadne granice… Ali sada, pošto nas je istorijska okolnost i komunizam posle toga i obnavljanje višestranačja 90-ih godina, kao što je rekao gospodin Todorović, zaista se trudi, iako smo mi bili opozicija Miloševićeve vlasti da se promoviše parlamentarizam, u poslednjih deset godina... Evo sada sam napravila malu digresiju, kad pogledate unazad, sto godina parlamentarizma u Srbiji, možda su ovo najgori dani.
Nikada nije bilo ovako, da se poslanici dovode u ovakav položaj, da imaju, u odnosu na poslanike vladajuće koalicije, zaista odnos poslanika drugog reda. Znate, ako je gospodin Konstantinović, koji je došao iz Otpora, iz te organizacije koju je CIA formirala da ruši ondašnji režim, pa posle organizacije koja je kao takva pokušala da izlazi na izbore, pa prihvaćen od strane DS-a, sada glavni i ako je on čak iznad gospodina Odalovića, uređuje sve kompletno ovde u Skupštini, šta smo mi onda ovde?
Evo prošle nedelje je bila sednica Administrativnog odbora, uvedeni su neki novi pravilnici kojima se krše čak i uredbe Vlade Republike Srbije. Vi sad, ako treba negde da krenete, bilo gde na službeni put, morate Konstantinoviću da napišete i gde ste krenuli i šta ste tog dana obukli, šta ste doručkovali, s kim idete, s kim ćete da se sretnete, i da napišete čitko, štampanim slovima, i da se potpišete.
Ko je on da to radi i da na takav način ponižava Narodnu skupštinu? Da mi moramo šest meseci ovde da podnosimo zahteve da se poslanici SRS zamene, na šta imamo pravo, a da ne govorim o činjenici da smo vam doneli i podneli i one ostavke, koje ovaj nije ukrao, već one koje smo imali u posedu (ovo je druga priča, koja će epilog imati i na sudu i pred biračima) i da se Administrativni odbor tako odnosio prema nama i nismo bili u mogućnosti da zaštitimo volju birača.
Drugo, gospodine Odaloviću, govorim vam najdobronamernije, s obzirom da sam jedan od potpredsednika, to su od mene tražili zaposleni, mi moramo u najskorije vreme da rešimo, prvo status ovih ljudi koji rade ovoliko godina na određeno vreme, a drugo da se ubrza ta sistematizacija kako bi se olakšao rad tim ljudima, službenicima i stručnim saradnicima, u okviru veoma važnih poslova koji njih očekuju.
Dakle, s obzirom na to da sada imamo Skupštinu Srbije, da smo preuzeli sve nadležnosti i obaveze i pred međunarodnim organima i da imamo stalne delegacije u okviru Skupštine, mislim deset stalnih delegacija, mi, kao prvo, nemamo prevodilačku službu u Skupštini Srbije. Mlade dame koje su prevodioci i koje prate i predsednicu i sve nas kada putujemo, naravno svako od nas mora da ima više ili manje osnovno znanje nekog od tih jezika koji se tamo govore, ali te dve ili tri osobe, koliko ih ima, rade kao službenici Protokola Skupštine. Da li je to normalno? Nije, naravno da nije.
Nekada je Skupština, i u vreme komunista, u vreme SFRJ, kada se ovde glumio parlamentarizam i kada su bili delegatskim sistemom birani neki predstavnici iz šest republika i autonomnih pokrajina, imala prevodilačku službu, a mi to nemamo.
Što se ne ugledate malo na Rusku državnu dumu, što ne pogledate i ne organizujete…? Mi imamo Grupu prijateljstva sa Ruskom Federacijom, gospođa Đukić Dejanović je njen predsednik. Gospodin Konuzin, ambasador Ruske Federacije u Srbiji, vrlo je rad da mi razvijamo tu parlamentarnu saradnju. Mi to činimo i van ove institucije. I gospodin Mirović, i gospodin Todorović, i gospodin Vuković, ranije i gospođa Pop Lazić, i moja malenkost, više puta smo posećivali Rusku državnu dumu, da vidimo kakva su njihova iskustva.
Prošli smo više zemalja i parlamenata i, verujte mi, uređenijeg mesta za rad poslanika i za efektivniji nastup pred biračima nema od Ruske državne dume. Tamo su narodni poslanici i svi zaposleni u obavezi da u svakom trenutku, i kada je redovno zasedanje i kada nije, kada je neka važna tema na dnevnom redu, odnosno kada je neki problem u državi ili kada se pokreće inicijativa neke frakcije, kako oni to nazivaju u okviru Dume, odmah se da na zasedanje i razmatra se to pitanje.
Poslednji slučaj, kada je u bila u pitanju inicijativa gospode Zjuganova i Mironova u okviru Ruske državne dume da se zahteva odmah puštanje na slobodu našeg predsednika dr Vojislava Šešelja i ukidanje haškog kazamata. Istog trenutka su se sastali, doneli odluku, uputili je Ministarstvu inostranih poslova, gospodin Lavrov je naravno reagovao. Reagovao je i Vitalij Čurkin, posle nekoliko dana u Savetu bezbednosti UN, to je bilo 18. juna, i rekao da je to zaista strašno kršenje ljudskih prava, osnovnih prava jednog čoveka koji nevin tamo sedi već osam godina.
Da li je vama palo na pamet da to uradite, bez obzira na to što je on predsednik naše političke stranke? Pa, on tamo brani interese čitave države i naroda i budućih generacija. Skida sa nas anatemu da smo mi neki genocidni narod, da su Srbi ovakvi ili onakvi. Videli ste da je Hag razbio u paramparčad i 80 svedoka su, u stvari, postali svedoci njegove odbrane. A to je vaš kolega, mnogih od vas, koji je iz skupštinskih klupa otišao. Ne mogu da gledam u ovu desnu stranu, da ne gledam u lice ovih izdajnika koji su zaboravili na kojoj listi i na koji način su došli da sede u ovim skupštinskim klupama. Ali, vratiće se dr Vojislav Šešelj.
Gospođo Đukić Dejanović, gospodine Odaloviću, znate, uz zaista izuzetno korektnu saradnju koju lično imam sa vama, pre svega sa predsednicom gospođom Đukić Dejanović, želim najdobronamernije da vam kažem da morate više da slušate i glas nas iz opozicije, a pre svega nas koji imamo dugogodišnje parlamentarno iskustvo i koji imamo najbolje namere.
Znate, nama će ljudi najpre da kažu, zaposleni u Skupštini, oni koji imaju problema i sa upisivanjem prekovremenog rada, kojima se to tretira na kraju meseca u nekom tamo fondu slobodnih dana koji oni ne mogu da iskoriste. Morate da obratite pažnju da među zaposlenima ima i samohranih majki. Morate da obratite pažnju na to da nisu vozači, koji su vozači Uprave, dužni da nas u Skupštini titraju i da nam budu na raspolaganju ovde 24 sata. Da oni to moraju da budu, a da im je plata 18.000 ili 20.000 dinara, to nema smisla.
Morate da znate, kolege narodni poslanici, da sve ono što doručkujete, ručate, pa nekad i večerate, kada Skupština radi do kasnih noćnih sati, takođe spremaju ljudi i služe vas oni koji imaju 15.000 ili 20.000 dinara platu, je li tako, koji ovde rade i služe interesima države na kraju krajeva, jer mi smo valjda predstavnici države i predstavnici naroda.
Prema tome, ako mi sami nemamo odnos prema ovome što je naša kuća ovde, jer mi mnogo više vremena provedemo ovde, bez obzira na naša politička neslaganja, nego sa članovima svojih porodica, iz kojih god krajeva da dođemo, ili su to ljudi iz Beograda, nema od tog posla ništa.
S obzirom na to, mogu samo da pozdravim i poštujem jedan takav odnos. Na kraju krajeva, sekretar je politička funkcija. Ako taj kontinuitet sledite i ako je u pitanju neko ko je i iz porodice nekada nekog službenika koji je dobro radio svoj posao ovde, zaista to mogu samo da pozdravim i da mu poželim uspeh u radu, ali na izboru zamenika generalnog sekretara ne možemo da uredimo potpuno naš rad.
Moramo mnogo više da se borimo i da stavimo do znanja, pre svega vi, govorim i vama, predsedniče, i vama, gospodine Odaloviću, na kraju i gospođi Čomić, vi ste deo vlasti, i svima vama koji vršite određene funkcije u ovoj državi, da stavite do znanja Vladi Republike Srbije da ne može da ima takav odnos prema Narodnoj skupštini. Mi smo ovde najviše zakonodavno telo, moramo da štitimo Narodnu skupštinu Republike Srbije i da se kroz nju predstavimo na najbolji mogući način svim građanima, bez obzira na to ko je za koga glasao.
Što se nas srpskih radikala tiče, od prvog dana kada je prvi radikal ušao 1991. godine u Skupštinu posle 50 godina komunizma, to je naš predsednik dr Vojislav Šešelj, naučeni smo šta je parlamentarna demokratija, kako da branimo interese naroda, kako da štitimo parlamentarizam i mi ćemo u tom duhu da nastupamo i tako da radimo. Naravno, do skorijeg povratka, i u ovo skupštinsko zdanje i u Srbiju, onoga ko je ipak doajen ovog doma i koji će kao takav i da vrati dodatnu energiju koja je potrebna narodu. Hvala vam.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, delimično ću da nastavim ovu priču koju su započeli o istom članu gospodin Dragan Stevanović i Milan Avramović, s tim što ću ipak da se vratim na period od početka ove godine i na vašu izjavu, gospođo ministar.
Dakle, to je bio januar 2010. godine, kada ste vi izjavili: "Važeći poreski sistem u Srbiji je nepravedan, jer štiti najbogatije. Želja nam je da ga menjamo i u tom smislu sačinili smo inovativni zakon o porezu na imovinu".
To nije ovaj zakon. Da ste hteli da ga učiniti pravednijim, da se obračunate sa tajkunima i sa onima koji zloupotrebljavaju i time čine veliku štetu fiskalnoj politici ove zemlje, vi biste krenuli od progresivne stope oporezivanja kada je u pitanju porez na imovinu.
Ne samo zbog toga što je ovih dana aktuelan obračun u kompaniji "Delta holding" između gospođe Forcan i Miroslava Miškovića, već i zbog naših dugogodišnjih upozorenja, srpskih radikala, da je Miroslav Mišković, uz Milana Beka, Đunića i ostale tajkune u Srbiji, taj koji je privilegovan i koji direktno krši i zakon, i Ustav i zloupotrebljava državnu imovinu i imovinu preduzeća koja su dovedena na ivicu propadanja ili su u stečaju.
Pa smo tako i pre nekoliko dana na jednoj televiziji mogli da vidimo vrlo detaljan prilog o tome da, recimo, u centru Beograda, u Knez Mihailovoj ulici i gospodin Mišković, i Beko, gospodin Đunić i ostali koriste poslovni prostor "Srbijateksa" i drugih preduzeća koja su upropašćena, a radnici ostali na ulici, Robnih kuća "Beograd", o tome smo već govorili, kako je došlo do te privatizacije.
Taj poslovni prostor oni iznajmljuju za svega 10 evra po kvadratnom metru u samom centru centra grada Beograd, a da u svojim tržnim centrima, koje su po privilegovanom statusu izgradili, kao što je "Delta siti", pa i Poslovni centar "Ušće" gospodina Petra Matića, taj isti prostor košta za najmanje lokale od 55 do 70 evra.
Recite, molim vas, gde je onda tu pravičnost. Kao ministar finansija verujem, gospođo Dragutinović, i svi mi srpski radikali verujemo da ste vi možda kao Diana Dragutinović imali nameru da to uradite, ali vam tajkuni ne dozvoljavaju. Jednostavno, vi ne smete da uđete u proces promene poreskog zakona, naročito kada je u pitanju porez na imovinu i takva poreska stopa koja bi se izvršila i gradirala na osnovu imovine tih poreskih obveznika, a za to imate i te kako uporište u Ustavu, koji se krši, a krši i se i Zakon o lokalnoj samoupravi ovim članom 13. Zbog toga je gospodin Jeremić podneo predlog za izmenu.
Podsetiću vas kako glasi član 91. stav 2. Ustava Republike Srbije, gde vi možete tačno, što bi naš narod rekao, da rebnete onako kako to zaslužuju i Mišković, i Beko, i Đunić i svi tajkuni i mafijaši koji ne plaćaju penzijsko i socijalno zaposlenima, jer i sami znate da ti njihovi radnici, prodavci u tim radnjama, u ekskluzivnim buticima primaju od 15.000 do 20.000 dinara. Pa i vi kada se pojavite tamo, i svako od nas, to su prve reči koje nam ti zaposleni kažu.
Član 91. stav 2. kaže – obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika. Da li su to ekonomski moćnici i monopolisti ove zemlje? Jesu. Da li oni raspolažu ogromnim kapitalom i ogromnim prometom? Raspolažu.
Kako je onda moguće da vi ne smete njima na osnovu njihove ekonomske moći da naplatite porez i da je porez na imovinu koji je 2,5% na godišnjem nivou isti za Miroslava Miškovića, na imovinu kojom on raspolaže za ceo Delta siti, kao i za nekog penzionera u Kragujevcu koji ne živi čak ni u centru grada, a ista je jednoobrazna stopa poreza, nego u nekom prigradskom naselju, gde nemaju još ni vodovod, ni kanalizaciju itd?
Prema tome, ne samo da je nepravičan, nego ovaj zakon, a naročito ovakvi članovi i član 13. koji govori o ovlašćenjima koje može ministar, a to je protivustavno i protiv Zakona o ministarstvima, da prenese na drugo lice, kao i gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, i zbog toga je ova intervencija gospodina Jeremića.
Ne može po Zakonu o lokalnoj samoupravi da odlaganje izvršenja poreza, odnosno rešenje kojim se to daje kao mogućnost običnom nekom lokalnom tajkunu, sa kojim je on u nekom dilu, dogovoru itd. ili je finansijer te njegove političke stranke, da prenese na drugo lice. Ne može ni na zamenika gradonačelnika, ni na načelnika uprave za budžet i finansije, recimo grada Kragujevca. To je jednostavno nemoguće po Zakonu o lokalnoj samoupravi, a vi im sada dajete tu mogućnost.
I da ste naveli koja su to lica, to je bila malo pre neformalna opaska kolege Mome Markovića, koji sedi ispred mene, da ste vi čak i nabrojali i rekli koja su to lica, a vi to čak niste ni uradili. Da li je to pomoćno lice koje radi u jedinici lokalne samouprave? Da li je to neko ko radi u sektoru za kulturu ili bilo gde? Da ste čak i rekli - zamenik gradonačelnika i načelnik uprave, to jednostavno nije moguće.
Po Zakonu lokalnoj samoupravi, gospođo Dragutinović, predsednik opštine, odnosno gradonačelnik je direktni nalogodavac za izvršenje budžeta. Budžetski prihodi, porez na imovinu je direktni prihod, i to u celosti od pre dve ili tri godine, jedinica lokalne samouprave i kada odlučuje kako će taj novac da se troši iz budžeta, on je za to odgovoran.
Ovako skida sa sebe odgovornost i naravno krši zakon i, što je najgore od svega, vrlo je nejasan u osnovi ovaj član 73. osnovnog zakona, odnosno član 13. izmene i dopune koje se menja. Znate, široko se shvata i vrlo fakultativno u kojim to situacijama predsednik opštine, odnosno gradonačelnik može da izvrši odlaganje izvršenja poreskog rešenja, odnosno plaćanja poreza.
Ovo svoje izlaganje ću da završim s jednim pitanjem vama, pa se nadam da ćete na kraju ove rasprave da na njega odgovoriti, ali s tim što moram da vam kažem da sam odgovor na to pitanje u zvaničnoj formi dobili od tadašnjeg potpredsednika DOS-ovske vlade davne 2002. godine Vuka Obradovića, na moje pitanje Vladi Republike Srbije.
Hoćete li, molim vas, da mi objasnite po kom zakonu se obračunava zatezna kamata na neplaćeni porez u državi od 0,02% dnevno, što je mnogo veće od eskontne stope NBS ili rasta troškova života na malo na kraju godine? Kada se to kumulativno obračunava na, recimo, neplaćeni porez od 100 dinara, to je daleko više od 24 i 25%, koliko otprilike iznosi, ako ne grešim, da li je tako gospodine Buha, ta eskontna stopa NBS ili se menja, a možda je čak i manja.
U svakom slučaju, to je direktna pljačka građana, jer po Zakonu o obligaciji, po onom starom zakonu iz SRJ to nije moguće i to su najveće primedbe građana, jer kada dođe neki penzioner, nezaposleni, neki mladi bračni par, ljudi koji moraju da plate istu stopu poreza kao i Miroslav Mišković i ostali tajkuni, kada dođu u poresku upravu jedinica lokalne samouprave i žali se na rešenje o porezu na imovinu, njemu neće predsednik opštine da da mogućnost odlaganja plaćanja poreza, već će da mu se zaračunava ta kamata, za koju odgovornom tvrdim da je protivustavna i protivzakonita jer nijedan zakon ne poznaje tu stopu od 0,02% dnevno.
Jednostavno ovih dana je sve moguće. Ako se daju takvi predlozi kao što stižu od ovog Šojića, Nikolića, ovog nesrećnika pre nekoliko dana ili već juče, da Boris Tadić kao predsednik Republike danas posle odluke Međunarodnog suda pravde, za koju ne znamo kakva će biti, sačekaćemo danas, treba da okuplja predstavnike parlamentarnih stranaka, što nije nikako ustavno ovlašćenje predsednika Republike, jer o tim stvarima i o spoljnoj politici zemlje se govori isključivo u parlamentu i nju utvrđuje Vlada Republike Srbije.
Onda je tako normalno i vama da kažete – predsednik opštine i gradonačelnik može na neko tamo treće lice, ko zna koga, sekretaricu, što kaže gospodin Buha, da prenese ovlašćenje da se odlaže izvršenje poreza.
Ono što nigde nije normalno u demokratski uređenim državama i u državi u kojoj se poštuje Ustav, ovde očigledno jeste, ali smatram da vi ipak imate odgovornost kao ekonomista i kao žena koja nije valjda tek tako prihvatila neku ulogu marionete u Vladi Republike Srbije i da ćete pokušati da ispunite ovo obećanje dato s početka godine, da se poreski sistem u Srbiji menja, da on bude pravičan za sve građane i da krenete u obračun sa tajkunima u ovoj zemlji. Ako to ne budete uradili građani će vas kazniti na sledećim izborima.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, vama se gospođo Đukić-Dejanović obraćam i kao predsedniku Skupštine i kao članu SPS, a reći ću vam zbog čega.
Zato što je obnavljanje višestranačja u Srbiji 1990. godine, posle 50 godina jednopartijske vladavine, donelo određene promene u našem društvu i Slobodan Unković, koji je tad izabran za prvog predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, kasnije Aleksandar Bakočević, kasnije takođe vaše kolege iz SPS gospodin Lilić, gospodin Tomić i tako redom, kada pogledamo sa ove vremenske distance su pravi predstavnici demokratije u jednom društvu.
Ako vidite kakve su odredbe poslovnika bile tada i šta vi nama predlažete danas, 13. jula 2010. godine, onda ne da smo otišli jedan korak unazad nego smo se vratili na ko zna koje pozicije, ali ne parlamentarne demokratije u Srbiji, jer ona je, složiće se mnogi sa mnom ovde, i između dva svetska rata predstavljala zaista pravi primer i ogledalo kako jedno predstavničko telo treba da funkcioniše.
Demokratija u jednom društvu može da postoji i postoji samo kada autentično izražava narodnu volju, volju građana. Narod je deo suvereniteta preneo na nas narodne predstavnike i mi moramo u skladu sa tim da se ponašamo. Kada se ona guši i zaustavlja? Pa, evo upravo danas, 13. jula.
Jer kada mi koji smo politički oponenti, briselskoj administraciji, EU, kada smo ovde predstavnici politike koja je izrazito antiglobalistička, a danas je jedan od najvećih antiglobalista u svetu, ideolog naše stranke dr Vojislav Šešelj, pokazao da je to zaista jedini ispravni put, pa i ne samo on, nego i mnoge druge države dolaze na naše pozicije.
Pogledajte kako nastupaju grčki poslanici u Savetu Evrope i Evropskom parlamentu. Politički lihvari i oni koji su povezani sa raznim lobijima, što masonskim, što bankarskim, uništavaju zemlje koje su preteče demokratije i civilizacije, kao što je Grčka.
Mi dolazimo u situaciju da, posle usvajanja Zakona o Narodnoj skupštini, mi unazađujemo demokratski proces u Srbiji. Kada je Narodna skupština Republike Srbije postala interesantna za građane Srbije? Pa tek, složićete se sa mnom, i da ne budem pretenciozna, ali zaista je tako, to je sad istorija, kad je u njenu klupu došao kao tad jedini izabrani poslanik prof. dr Vojislav Šešelj, predsednik naše stranke.
Dakle, on je duh demokratije uneo u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Mi više ne možemo da izlazimo za skupštinsku govornicu. Mi više ne možemo da govorimo o onim temama koje se danas dešavaju. Mi glumimo demokratske procese u najvišem zakonodavnom telu i mi smo sad ne samo neko ko je puki izvršilac onog što pred nas predstavlja i postavlja Vlada Republike Srbije, nego kroz ove predloge i nazive odbora i sednica po skraćeno postupku.
Vi možete slobodno, gospođo Đukić-Dejanović da smatrate da Stefana ili Štefana, kako ga već nazivaju, Filea, kod koga će ovaj izdajnik Šojić za neki dan na kanabe u Brisel, da je on vaš supervizor i naš supervizor, jer mi donosimo zakone po hitnoj proceduri i postupku, ako su prevedeni, da bi se oni harmonizovali sa zakonima EU.
Šta radi EU Srbiji, dok vi uvodite odbor koji prati te integracije i dok se zalažete za brže donošenje takvih zakona. Oni što su pokazali i rezolucijom Evropskog parlamenta pre nekoliko dana, rezolucijom Saveta Evrope pre mesec dana, žure da nateraju i ostalih pet članica EU da priznaju šiptarsku tvorevinu na području suverene naše zemlje Srbije.
Sada se ti pritisci odvijaju po sličnom modelu kao unazad 20 godina, na šta smo mi upozoravali, pre svega naš predsednik, ali sad na jedan podmukliji način. Kažu, vi tretirajte to kao područje zapadnog Balkana, a mi moramo da podsetimo građane Srbije da je ovde, u Narodnoj skupštini pre mesec dana usvojen zakon koji Srbiju tretira kao zapadni Balkan, pa onda nastojte, to će biti dalji uslovi Srbiji, da ne idemo na priznanje te šiptarske terorističke tvorevine koji oni nazivaju državom, nego da dozvolimo mogućnost njihovog regionalnog učešća itd., obnavljanja, razgovora i dijaloga, ali bez statusa koji je utvrđen Ustavom naše zemlje.
Moram da podsetim gospođu Đukić-Dejanović da je 2004. godine, zato što je tadašnji poslovnik to omogućavao, koji je, takođe, bio restriktivniji od onog iz vremena Slobodana Miloševića, za pogrom srpskog naroda, Narodna skupština saznala, a time i čitava javnost, kad je Ljubomir Kragović izašao za skupštinsku govornicu. Šta je njemu rekao tada Predrag Marković? Nemojte da uznemiravate, gospodine Kragoviću, javnost. To je bilo 17. marta 2004. godine.
Naravno, sednica je posle toga odmah prekinuta i mi smo saznali da se sprema novi pogrom nad našim narodom na Kosovu i Metohiji, a što se nažalost desilo, a Narodna skupština Republike Srbije, takođe, bila je mesto kad je izlaskom za govornicu, dok su se službe bavile otimanjem džipa SRS, odnosno krađom, koji nam do dana današnjeg nije vraćen, kod zgrade Predsedništva, kad je predsednik naše stranke izašao i rekao, da se policijske i žandarmerijske trupe nalaze oko vile na Dedinju, gde ste vi bili unutra, da se hapsi i kidnapuje Slobodan Milošević, da bi ga odveli u Hag, a kasnije tamo i ubili.
Gde ćemo mi sada da alarmiramo javnost? Gde ćemo u trenutku kad se tako nešto poražavajuće dešava za Srbiju da to kažemo, kako možemo kao izabrani narodni predstavnici da učestvujemo ravnopravno u radu. Kako možemo da prihvatamo i aminujemo, na šta nas pozivaju gospođa Čomić i vaše druge kolege, ovakav poslovnik koji uvodi nešto što Ustav ne poznaje.
Gde ste vi videli u Ustavu, dame i gospodo poslanici, da postoji zamenik narodnog poslanika. Samim tim ne postoji ni zamenik člana. Vi ste hteli Predlogom zakona o Narodnoj skupštini Republike Srbije, tobož zbog toga što vodite računa o našim koleginicama ili o nekim drugim situacijama, da uvedete zamenika narodnog poslanika.
Šta ste uradili ovom sazivu? Kad napravimo celokupnu analizu za ovih 20 godina, svačega je bilo, i da neki ljudi u patikama i majicama naoružani upadaju kao 1995. godine u Skupštinu da tuku narodne poslanike, i da nas izbacuju posle dolaska DOS-a na vlast, da jedan koji sad glumi da je sad nešto mnogo pametan i mnogo fin, a u stvari je čovek bez morala, onaj koji izmišlja, koji kleveće i koji najmonstruoznije laži plasira protiv našeg predsednika, jedini je poslanik koji je iščupao skupštinsku klupu, svedoci su kolege ovde. Ne samo da je lomio inventar, taj je i udarao čoveka, opsovao vas u mikrofon i ministra Mlađana Dinkića itd.
Sad sve to treba da se zaboravi i da kažemo, aha, ti neki novi koji kradu mandate SRS su alternativa. Mi ćemo da donesemo poslovnik koji će da legalizuje sve ono što aminujemo, a što nam dođe od Vlade i od briselske administracije. Onda postavljam pitanje, kako nama niste dozvolili kao najvećoj poslaničkoj grupi da vam mi predložimo kako će neki odbor za izgleda.
Zašto Odbor za evropske integracije, kada oni rade za šiptarske separatiste i uništavaju našu zemlju, zašto niste osnovali, niste razmišljali o tome, odbor za borbu protiv globalizma, antiglobalistički odbor? Pitate koji poslanici hoće da učestvuju? Evo, neće neke kolege iz DS. Mi srpski radikali hoćemo.
Ne zaboravite, u biračkom telu Srbije imate najmanje 40% što onih koji su neopredeljeni, 20% onih koji se jasno i glasno izjašnjavaju da su protiv svega ovoga što se danas Srbiji radi.
Ono što je najveći propust, između ostalog, jeste apsolutno kršenje Ustava u članu 198. Mi smo o tome razgovarali sa gospodinom Konstantinovićem, kao predsednikom Administrativnog odbora, da, sa mnogima drugima, i došli do činjenice da se suspenduje Ustav kada kažete da ovlašćeni predstavnik stranke, na čijoj listi je poslanik izabran, ne može da podnese ostavku kada ovaj poveri stranci mandat.
Još nešto, vaša je obaveza, gospođo Đukić-Dejanović, na to vas je upozorila koleginica Radeta, da nam omogućite, jer i ovaj novi poslovnik koji nam uskraćuje prava to predviđa, da hitno pozovete gospođu Zagorku Dolovac da dođe na sednicu nadležnog odbora i da reaguje po našim pitanjima i krivičnim prijavama koje smo podneli protiv ovih izdajnika, koji ovakvom medijskom hajkom i harangom protiv našeg predsednika pokušavaju da stiču poene, građani su ih prozreli, a to će i dokazati na izborima, iako ste im poklonili mandate koje ste ukrali nama srpskim radikalima.