Gospođo Čomić, i meni ste mogli da date po istom osnovu repliku, kao i gospodinu Markićeviću, jer se on javio kao član Odbora za odbranu i bezbednost, a ako to nije moguće, da repliciram gospodinu Milivojeviću na taj način, koristiću vreme poslaničke grupe.
Da li mogu da koristim mogućnost replike? Ne. Dobro.
Ovaj amandman gospođe Banović koji smo apsolvirali još pre dva sata, koji je usvojen, otvorio je mnogobrojne polemike i dužna sam da se obratim i parlamentu i javnosti zbog mnogih neistina koje ste čuli, naročito u izlaganju kolege Milivojevića, i zbog toga što, ne samo što imam svoju obavezu, nego i moralnu odgovornost, jer je predsednik naše poslaničke grupe, gospodin Dragan Todorović, nedavno smenjen sa mesta predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, upravo zbog toga što je sve ovo o čemu je gospodin Milivojević govorio, o civilnoj kontroli bezbednosnog sektora, koji proističe iz zakona koji nam daje mogućnost za tako nešto, zaista jedna velika farsa. Jer, gospodin Dragan Todorović i smenjen je iz razloga što nikako nismo mogli, uz pomoć službe bezbednosti, kao i ostalih članova Odbora iz DS, G17, SPS, da isteramo na čistac mnogobrojne afere koje su se desile, a sa kojima je služba upoznata.
Gospodine Milivojeviću, znam da revnosno pratite suđenje našem predsedniku dr Vojislavu Šešelju i verujem da ste i kupili ova četiri dela knjige "Policijski dosije", od 4.000 stranica, o kojima smo mnogo govorili, ako niste, pozivam vas to da uradite, ali mislim da ste pre više godina kupili, ipak, jednu drugu knjigu ili je imate u svom posedu, ako nemate, pokloniću vam lično, radi se o knjizi koju je objavio naš predsednik neposredno pred odlazak u Haški kazamat "Mafijaška pudlica-Nebojša Čović".
U toj knjizi su obuhvaćene tri akcije Službe Državne bezbednosti, pod konspirativnim nazivom "Šumadija – Mačva i kaktus". U te tri akcije, gospodine Milivojeviću, glavni akteri su funkcioneri DOS, u to vreme, kao što i sam naziv knjige kaže, jedan od potpredsednika Vlade Nebojša Čović, pa da ne nabrajamo od načelnika Žandarmerije, preko ostalih, koje je Služba prisluškivala, i tražili smo da nam direktor Agencije, gospodin Vukadinović, jasno odgovori, dakle, gospodin Todorović je sazvao jednu ''posebnu sednicu'', prošle godine, sa tom temom. Da li je Služba to radila, naveli smo, a imamo u posedu tu knjigu, da su pod šifrom zavedena ta dokumenta i da su učesnici ljudi koji su aktuelni nosioci i sada nekih odgovornih funkcija u javnim preduzećima i na nekim drugim mestima, pa i u ministarstvima.
Do dana današnjeg, nismo dobili odgovor!
Da li će sada javnost da poveruje vama, gospodine Milivojeviću, ili Vojislavu Šešelju? Šta mislite? Mislim da će čitava javnost, kao što i čitava svetska javnost vidi na ovom procesu koji on vodi u Hagu da je on već sada pobedio. Kada se to desilo da dr Vojislav Šešelj objavljuje nešto u svojim knjigama za šta nije siguran da je istinito? On je jedini čovek koji je, stvorila se takva mogućnost, zato što se nalazi u Haškom kazamatu, objavio celokupan svoj policijski dosije.
Videli ste da se tamo pominju od 1981. godine i imena funkcionera vaše stranke, od gospodina Mićunovića, Borisa Tadića i mnogih drugih koji su bili takozvani disidenti tog doba, kasnije otišli u neku sasvim drugačiju opciju, a naš predsednik ostao na pozicijama ideologije srpskog nacionalizma i predviđao šta će, nažalost, da se desi danas sa našim narodom.
Nemojte nama da govorite. Šest godina sam član Odbora za odbranu i bezbednost. Mislim da savesno i odgovorno, kao član SRS, radim na tim sednicama svoj posao. Ali ako BIA, koja, kao što je gospođa Radeta malopre spomenula, tačno zna da pojedina privatna lica, uostalom, setite se slučaja Janjušević, koji je to i priznao, kao što je i Stanko Subotić, čak sam pomenula izvesnog Ranka Tadića, koji je u srodstvu sa Borisom Tadićem, na jednoj od sednica Odbora za bezbednost, poseduju, ili služba ili mi imamo indicije da poseduju opremu za prisluškivanje, visokosofisticiranu, koja danas može na tržištu, kao što i sami znate, dobro ste obavešteni u tom pogledu, da se nađe za sto hiljada evra ili manje. Gospodine Milivojeviću, kako onda da dobijemo odgovore na konkretna pitanja kada je sve to farsa i kada ovaj zakon upravo daje mogućnost, a vidite da je to bilo ranije, da se bez ikakve odluke nadležnih sudskih organa prisluškuju politički neistomišljenici?
Što se nas tiče i mene lično, i svih ovih kolega srpskih radikala ovde, imamo jako visoko izgrađenu bezbednosnu kulturu, znate, i tome nas je učio naš predsednik.
Ali što se tiče svih ostalih koji su počinili određena korupcionaška krivična dela, oni koji se danas predstavljaju da i nešto glume u političkom životu Srbije, a za koje BIA zna i ima informacije na osnovu naših direktnih pitanja, evo, opet ću da pomenem taj čuveni susret u oktobru mesecu 2007. godine, u hotelu "Ric" u Parizu, Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića sa Stankom Subotićem. Nama je Služba, onako, tek, nešto da kaže, rekla, da prirodu i karakter tih susreta ne zna, ali nam nije rekla da ih nije bilo.
Molim vas, ako tražim odgovor na neko pitanje konkretno, ako BIA u kontekstu susreta nekih kvazipolitičara, koji su oteli mandate, koji su pokušali puč itd, sa željom da nanesu nesagledive posledice, pre svega, po život i po ono što radi u Hagu dr Vojislav Šešelj, ako se oni sastaju u nekoj zemlji, sa licem sa Interpolove crvene poternice i imaju za to saznanja, a ne daju nam odgovor na to konkretno i, zbog toga se, na trećoj sednici Odbora neko doseti i kaže – Todorović zloupotrebljava funkciju predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, zato što hoće jasno da se sazna veza između kriminalaca i pojedinih političara u ovoj zemlji.
Smatram da je sve ovo što se dešavalo unazad deset godina, a što se tiče, pre svega, rada bezbednosnih struktura, isključivo u funkciji produžetka onoga što se uostalom dešava od 1945. godine, kada je osnovano ono čuveno ''Odeljenje za zaštitu naroda'', kasnije Savezne UDBA, da je uvek bilo u funkciji sprečavanja političkih neistomišljenika, da odgovorno rade svoj posao i da se bore za svoje ideje.
Mi sa tim nemamo problem, ali nemojte zbog toga, radićemo i dalje, prisluškivali nas ili ne. I Cane Žabac i ovi i oni i službe, mi smo ljudi koji smo se opredelili da se borimo za bolju budućnost Srbije, za bolju budućnost sve dece Srbije i za buduće generacije. Niko nas u tome neće sprečiti, niti šta može da nas zaplaši. Ali, tražimo i od parlamenta i od vas, koji ste na vlasti, da se poštuju osnovni demokratski postulati i da se funkcija sektora bezbednosti poveri opoziciji, odnosno SRS i da možemo odgovorno da nastavimo da radimo svoj posao, u cilju dobrog obaveštavanja javnosti o onome šta je naš zadatak i zbog čega su nas građani ovde birali. Hvala. (Aplauz)

Hvala vam, gospođo Čomić. Gospodine Šutanovac, dame i gospodo narodni poslanici, na sednici Odbora za odbranu i bezbednost izdvojila sam mišljenje zbog neslaganja sa ostalim članovima Odbora koji su podržali predloge ovih zakona. Sada ću ovo vreme da iskoristim da iznesem stav SRS, koji smo vam predočili prilikom slanja prvog kontingenta medicinskog osoblja u Čad, kada se to razmatralo prošle godine u   Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Moram, gospodine Šutanovac, da vam prenesem reakcije građana onih koji vas ne podržavaju u ovom stavu i šta su se oni zapravo upitali. Kada je jedan nedeljni list prošle nedelje u okviru najave za ovu sednicu predočio čitaocima da će ovo biti na dnevnom redu, pojavili su se na toj internet stranici mnogobrojni komentari. Trideset osam građana Srbije je komentarisalo (pardon, u pitanju je jedan dnevni list, reći ću, najstariji na Balkanu, možete da pogodite koji je) i ti građani su skoro svi do jednog, mislim da je samo jedan podržao vaš stav, i citirao jednu vašu izjavu od prošle godine, rekli da to Srbiji nije potrebno. Pa, čak i načelnik Centra za mirovne operacije Generalštaba vojske Srbije pukovnik Radivojević u jednom intervjuu se upitao, da on ne pripada Vojsci Jugoslavije i on bi se kao građanin zapitao – a, šta naša vojska traži po tim i takvim mirovnim operacijama?
Vi ste rekli i to ponavljate i vi, kao i čelnici iz Ministarstva odbrane, da se time jača diplomatski i svaki drugi vojni kapacitet naše zemlje, da se to sve odvija pod patronatom UN i onda se za nas Srbe, za našu državu, postavlja jedno logično pitanje. Da li vi stvarno, kao ministar odbrane ove zemlje mislite da UN u okviru ovih takozvanih humanitarnih multinacionalnih operacija isključivo štite interese tih zemalja u koje se upućuju kontingenti zemalja koje to prihvate, pošto ste vi malopre rekli da je to naša obaveza kao članice UN, ili se iza toga krije i nešto drugo? Nije u pitanju nikakva teorija zavere.
Vi ste juče, verujem da ste imali mogućnosti da pratite nastavak suđenja našeg predsednika dr Vojislava Šešelja, videli da je on rekao predsedavajućem veća da ta globalna vojna sila, NATO snage koje su bombardovale naše zemlju da su isključivo u funkciji i postojanja i Haškog tribunala i progona srpskih patriota i svega onoga što oni podvode pod nekakve humanitarne aktivnosti, a, sa druge strane, američki cilj i njihova strategija zaštite njihovih bezbednosnih i vojnih interesa je veoma jasna. Čak i prošle nedelje kada se povodom nove – stare strategije odbrane i zaštite američkih globalističkih interesa obratio javnosti Barak Obama, mogli ste u okviru poređenja sa onim što je Buš govorio da vidite da je to samo drugačiji način retorike, a da, sa druge strane, apsolutno njih ne zanima koja plemena i ko vodi bitku i kakav pokolj se vrši u Čadu, u Darfuru, u mnogim drugim mestima na rubnim područjima i u najsiromašnijim delovima afričkog kontinenta.
Čak smo i mi pre dve godine na Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope raspravljajući tada eskalaciju sukoba među 200 plemena u Darfuru došli do jednog jednostavnog zaključka da nešto što se na takav način dešava, kroz plemenske, verske i druge razlike, potpomognuto pre svega američkim pritiscima, a sve u funkciji njihovih globalnih interesa, jer, ne zaboravite, njihov cilj je, kada se negde pojave, kao, da štite interese, da okupiraju neku zemlju, da izvuku za sebe ogromnu ekonomsku i materijalnu korist. Vi vrlo dobro znate da je to jedan nepresušni izvor, pitanje je, zaista, još niko ne može da definiše koja se to količina naftnog bogatstva nalazi u Darfuru, pre svega, cilj za Amerikance, a isto tako i u Čadu. Baš njih briga da li između sebe Zagava i Toba ratuju, šta se tu dešava, ko je kome zaskočio za vrat. Jednostavno, to je jedna globalna hegemonistička sila koja želi da pokori sve one male zemlje i da ostvari svoj ekonomski interes, da pokupi resurse kao što su okupirali našu južnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, zbog svojih geostrateških interesa na Balkanu i pre svega zbog iskorišćavanja našeg ogromnog rudnog bogatstva.
Kada govorimo o pomoći i učešću naših multinacionalnih snaga, odnosno dela tog kontingenta koji će dejstvovati na Kipru, vi vrlo dobro znate, gospodine Šutanovac, da je prošle godine prilikom obeležavanja 35 godina od okupacije severnog dela ostrva i Grčka, koja je članica NATO saveza, jasno poručila da NATO primenjuje različite aršine. Da li znate između Turske i Grčke, kada je u pitanju podela unutar NATO pakta i odnosa Amerikanaca i njihovih zapadnih saveznika, da uvek prevagne ono što je na strani Turske, a ne na strani Grčke, koja pokušava da objasni celom svetu, iako je članica EU, sada ekonomski posrnula, da je u pitanju okupacija.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, SRS se apsolutno protivi ratifikaciji sporazuma koji su danas predloženi, osim sporazuma koji je predložen sa Vladom Kraljevine Španije zbog činjenice da oni jedini nisu priznali tzv. šiptarsku državu Kosovo.
Gospodine Šutanovac, zadržaću se na jednom od sporazuma. Zbog toga sam kao poslanik u ime naše poslaničke grupe izdvojila mišljenje, suprotno Odboru koji je glasao drugačije. Radi se o ratifikaciji Sporazuma sa Republikom Slovenijom.
Slučaj Holmec je samo jedan u nizu tragičnih događaja koji su zadesili JNA 1991. godine i mislim da samo 15 dana posle sramne deklaracije, na insistiranje Jelka Kacina, koji iz Cankarjevog doma te 1991. godine je bio portparol Janeza Janše i njegovih teritorijalaca, koji su ubijali srpske oficire i vojnike, sramota je i dodatna bruka za našu državu da potpisujemo sporazum sa zemljom koja je prva krenula u zločin protiv mira, uz podršku SAD i zapadnih sila, razbijanja SFRJ, ubijanja preko 40 vojnika i oficira naše JNA u to vreme.
Da je to tako, o tome govori i brošura koju je narodna armija izdala te iste godine u kojoj opisuje ta tragična stradanja pod Janšinim bestijalnim hordama i ubistva srpskih vojnika.
Samo ću da se zadržim na nekim od primera podsećanja radi, a vi, dame i gospodo narodni poslanici, u danu za glasanje preispitajte svoju savest.
Posle gotovo 20 godina Slovenija ne samo da je nagrađena za taj zločin i za sve ono što su u finansijskom smislu uradili koristeći Srbiju i njene građane, egzistirajući nekada u zajedničkoj državi, već ne samo Kacin, nego i ostali njihovi zvaničnici idu korak dalje u njihovim mogućnostima koje im daje EU i zvaničnici iz Brisela da vrše pritisak na našu zemlju i naš narod.
Kada vi u nekim tačkama ovde kažete – sarađivaćete u odbrani vojne bezbednosti, sve zarad mira u regionu, objasnite mi – kako će to Slovenija da pomaže tzv. mir u regionu u situaciji kada je južna srpska pokrajina okupirana od strane NATO snaga, onih istih NATO snaga koje su uništile irački narod i iračku državu, suspendovali mogućnost da tamo narod sam odlučuje bez uloge Amerike? Kada je i taj sporazum u pitanju, da li je to sporazum Republike Srbije sa savezničkim snagama ili okupatorskim snagama SAD u Iraku? Tamo ne vidim kako bismo i sa kim mogli u kom smislu da sarađujemo.
Što se tiče istine o tim ubistvima i oružanom napadu Janšinih teritorijalaca, tzv. pripadnika tadašnjeg MUP-a na srpske vojnike i oficire, podsetiću vas na nekoliko primera.
Tenkovska jedinica majora Danila Radovanovića došla je po zadatku 27. juna na aerodrom "Brnik". Tri-četiri teritorijalca i specijalne snage milicije Slovenije neprekidno su atakovali na ovu formaciju JNA u to vreme tako što su ispred sebe puštali civile koji su vojnike vređali, gađali kamenjem i drugim predmetima.
Iza civila su se nalazi teritorijalci sa raketnim bacačima iz kojih su pucali na tenkove. Shvativši da vojnici neće da potežu oružje na civile, teritorijalci su zloupotrebili i uništili jedan tenk. U napadima na jedinicu JNA ranjen je jedan vojnik kome je bila neophodna medicinska pomoć. Smešten je u transporter sa kojeg je bilo skinuto naoružanje, a postavljena bela zastava.
Prilikom napada na vojnu jedinicu na aerodromu "Brnik", gospodine Šutanovac, slovenački teritorijalci su kao zaklon koristili novinare. Sećate da su im kao zaklon bili neki austrijski predstavnici medija, pri čemu su neki novinari i poginuli.
Carinik Miki Bogdanović, koji je bio prebačen sa bugarske granice na granični prelaz Rožna dolina, koji je bio zarobljen, ali sa još jednim kolegom je uspeo da se oslobodi, sklonio se u kasarnu u blizini Nove Gorice, gde su bili svedoci podmuklog napada teritorijalaca.
Bio je na snazi prekid vatre, a u kasarnu je stigao hleb, pa su trojica starešina i dva vojnika pošla da ga donesu. Kada su vojnici podigli gajbe, Jašini teritorijalci su mučki sa leđa otvorili vatru na njih. Dva oficira su teže povređena, a jedan lakše. Niko od naših vojnika nije imao oružje kod sebe.
Krajem juna, na jednom putu, kolona vozila koju je vodio kapetan (Predsednik: Vreme.) završavam, prve klase Dragan Blagojević, naišla je na barikade i zaustavila se, a najgori je bio onaj zločin kada je vojnik Milan Tanasković, koji je bio na straži u jednom skladištu JNA, na poziv tog tzv. teritorijalca, zločinca, prišao da mu zapali cigaretu, doživeo da mu ovaj ispali tri hica u glavu i da ga usmrti.

Gospođo Čomić, na sednici Odbora za odbranu i bezbednost smo izdvojili mišljenje, s obzirom na činjenicu da smo u prethodnoj diskusiji, odnosno setu ratifikacija imali ove vojne sporazume. Ovde se sada u ovoj novoj seriji, kao što je gospodin Martinović rekao, preko 10 tačka dnevnog reda nalaze i sporazumi o potvrđivanju Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije o olakšanoj proceduri za izdavanje viza i Vlade Srbije i Vlade Republike Kazahstana o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša.
Kao poslanici SRS nismo bili protiv ovih sporazuma na sednici Odbora, ali smo u odnosu na Odbor imali drugačiji stav. Najpre, zbog činjenice da su pojedini od tih sporazuma potpisani, što se kaže, navrat-nanos, a sa druge strane, zato što smo smatrali da je odbor pre ovoga trebao da razmotri neka druga pitanja koja smo tražili.
Bili su tu i saradnici, gospodin Spasojević i ostali saradnici gospodina Šutanovca na toj sednici Odbora, da Odbor treba da se bavi onim što je prioritet za ovu državu, a to je stanje bezbednosti u zemlji, a ne ratifikacija ovih sporazuma što su u tom trenutku bile tačke dnevnog reda.
Nismo uspeli da dobijemo informaciju od gospodina Bajatovića koji trenutno i dalje vrši funkciju zamenika predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, mada još uvek javnost nije obavestio o svom sukobu interesa i o svojim funkcijama kojih ima, kao što znate, više od ove poslaničke.
Insistirali smo i posle, kada nam je predloženo da o tome raspravljamo pod tačkom razno, napustili smo Odbor, jer se u tom trenutku nismo izborili, a s time apsolutno nisu imali nikakve veze prisutna gospoda iz Ministarstva odbrane, već sam zamenik predsednika Odbora, da razgovaramo o onome što je trenutno prioritet.
Jer, očigledno je da posle svih naših upozorenja i upozorenja ondašnjeg predsednika, gospodina Todorovića, koji je zato i smenjen, a svih nas i članova Odbora, i koji nismo, da mafija preti državi i da su to ozbiljne pretnje i da je u pitanju ne samo proces destabilizacije političkih prilika preko SNS i njenih čelnika, kako ovde u parlamentu, tako i njihovim delovanjem svuda, pa evo i sada, u kampanji za lokalne izbore, koje naravno finansiraju tajkuni i organizovane kriminalne grupe, već i zbog činjenice da ta tema treba da se otvori ovde u parlamentu.
Zbog toga smo izdvojili mišljenje, a Odbor je bio drugačijeg. Mi ćemo kasnije, u toku rasprave po ovim tačkama dnevnog reda koje su predložene, konkretno govoriću o onome što je vezano upravo za tu temu koju mi želimo da nametnemo, zbog interesa građana Srbije i zbog opasnosti u kojoj se država nalazi i svih ovih pretnji koje stižu od strane organizovanih kriminalnih grupa, mafije, koja naravno ne želi dobro i koja, u tom smislu, čini sve da se sve institucije sistema, pa uključujući i parlament, jer je to bio početak njihovog procesa pre godinu i po dana, kada je stvorena jedna nova vanparlamentarna grupa, pošto su oteti mandati SRS.
Ali, kasnije zaista imamo odličnu priliku da govorimo više o tome i nadam se i očekujem, gospodine Šutanovac, vi ste, pre svega, potpredsednik DS koja je na vlasti, čovek ste koji u pravom smislu reči je zadužen za jedan sektor bezbednosti, da se aktivno uključite u diskusiju.
Jer, ministar pravde, gospođa Malović, kojoj se takođe upućuju te pretnje, kao i gospodin Homen, državni sekretar koji je takođe pozvan, trenutno nisu u sali, možda će da pristignu, da razgovaramo o toj najozbiljnijoj i najopasnijoj stvari po našu državu i po naše društvo u celini.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ne samo da nije gospodin Šutanovac sada trenutno u sali, već je ostao jedan od njegovih saradnika i hoću da nastavim ovu vrlo ozbiljnu priču koju je započela koleginica Radeta, a pre toga gospodin Krasić, kao naš ovlašćeni predstavnik.
Molim vas, vi ste ozbiljna žena i političar koji je na čelu jedne od najvažnijih institucija u zemlji, da shvatite ozbiljno da ovo što ćemo sada da govorimo ovde u ovoj plenarnoj debati je jedini prozor u svet, jedina mogućnost da građani Srbije čuju mnoge stvari koje mi pokrećemo na sednicama skupštinskih odbora, konkretno na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, koje mediji prilično korektno prenose, ali nema direktnog prenosa sednica Odbora.
Takva jedna je bila kada je većina u Odboru odlučila da izvrši smenu gospodina Todorovića sa mesta predsednika Odbora, a kada smo otpočeli, odnosno nastavili, iz ko zna koje etape, priču o organizovanom kriminalu, o tajkunima, o mafiji i o opasnosti i ugroženosti državnih funkcionera.
Pomenula je gospođa Radeta, a pre toga je govorio i gospodin Krasić, da ovo nije za SRS priča tek zbog marketinga, zato što je sada tobož država krenula u borbu sa organizovanim kriminalom, zato što je rat mafiji objavio predsednik države Boris Tadić, već je to zaista osnov našeg političkog delovanja u beskompromisnoj borbi protiv organizovanog kriminala od 5. oktobra do današnjeg dana.
Ako se setite, a seća se toga gospodin Šutanovac, jer smo malopre i u par rečenica i neformalno o tome pričali, godine 2002. je prof. dr Vojislav Šešelj čitavu političku kampanju, najpre za izbore kao kandidat za predsednika Srbije, a zatim i u parlamentu, kako ovde, tako i u Skupštini SRJ, posvetio borbi protiv organizovanog kriminala.
Ova knjiga koju smo pominjali, koju je kamera u jednom trenutku zabeležila, koju je on napisao, ''Stanko Subotić Cane Žabac, kralj duvanske mafije''', samo je jedan deo od tog materijala koji je on prikupio i u timu u kome su bili i gospodin Krasić, i gospođa Radeta i drugi pravni stručnjaci iz naše stranke, zato što smo mislili i on je smatrao tada, kao što i sada smatra, a čuli ste da je pre mesec dana na jednoj statusnoj konferenciji poručio iz Haškog tribunala, iz kojeg očekujemo da se uskoro vrati u otadžbinu, da on još nije u mogućnosti, da nije krenuo po Srbiji da hapsi, ali kada bude bio u mogućnosti, biće veoma opasno za mnoge pojedince.
Budite sigurni da mi ne samo da smo taj put koji je trasiran tada nastavili, već hoćemo do kraja sve da isteramo na čistac i da građani Srbije vide da li zaista država ima nameru da krene u oštri obračun sa organizovanim kriminalnim grupama, jer ne bi nijedan, da ga ne reklamiram, ali, evo, to je naslov u jednom od čitanijih i poznatih nedeljnika u Srbiji objavljen danas i ovakav naslov "Mafija ponovo ugrožava državu" i ovde se vidi kako predsednik Republike ulazi u onaj stari, a sada će verovatno, po odluci državnih organa, koristiti bezbedniji automobil.
Prošle godine u ovo vreme, Narodna skupština Republike Srbije je usvojila Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i jedan od ovih ugovora, na koji ću da se osvrnem u toku diskusije, potpisan je 29. maja, nekoliko dana pre održavanja parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, to je u ime Vlade Republike Srbije i ministarstva uradila gospođa Snežana Malović, koju smo takođe očekivali da danas dođe ovde.
Još tada sam razmišljala kada će uopšte taj, kao i ovaj drugi ugovor koji se tiče pomoći u izvršenju sudskih presuda, da dođe na dnevni red Narodne skupštine Republike Srbije.
Uverena sam, gospođo Đukić-Dejanović i prisutna gospodo, da se to ne bi desilo možda do redovnog jesenjeg zasedanja da nije bilo ove ne afere Šarić, već čitave uznemirenosti i političkog, državnog vrha zbog činjenice da organizovani kriminal preti, počev od predsednika Republike pa, čuli smo od gospodina Homena koji je danas pozvan, a nažalost nije na sednici, i gospođi Malović, gospodinu Radisavljeviću, specijalnom tužiocu i svim ostalima koji su, kako su sami rekli, deklarativno, a videćemo šta će uraditi do kraja, odlučili da krenu u obračun protiv organizovanog kriminala.
Međutim, šta se desilo u međuvremenu dok ovo nije došlo na dnevni red? Srbija je, a malopre se zapitao gospodin Krasić - pa ko je taj čovek, po izjavi gospođe Maje Kovačević, Darko Šarić je čak jedno vreme bio prijavljen kao konobar u kafiću, odnosno u ugostiteljskom objektu "Kazino" u Kragujevcu, kasnije menjao adrese.
Ipak ću više govoriti o ovom drugom u Srbiji od devedesetih godina poznatom kriminalcu Stanku Subotiću Canetu, kojeg je gospodin Šešelj opisao u ovoj knjizi, odnosno prikupio dovoljno podataka da još tada državni organi Republike Srbije nastave ono što je stopirano pre ulaska SRS u onu zajedničku našu vladu državnog jedinstva.
Vidim da su vam od jutros spočitavali ovde i gospođa Kolundžija i mnogi drugi taj period i kada su govorili o nama iz tog vremena onda su se naravno obraćali vama, a to je bilo vreme kada je neko odlučio da se ukine Interpolova poternica 98. godine za Stankom Subotićem, odnosno ona je kasnije ponovo raspisana, ali je ukinuta kada je DOS došao na vlast.
Sada se suočavamo ovde sa jednom situacijom koja je zabrinjavajuća. Stanko Subotić Cane se pre mesec dana uključio u jednu televizijsku emisiju, na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, dosta bahato, rekla bih i osiono, gotovo preteći državi čije je državljanstvo ima, a uvereni smo, a to treba da istraže državni organi da ima i državljanstvo Švajcarske, da će on, dakle, poručivši da je tajkunima Miškoviću i Beku dao 56.000.000 evra za privatizaciju "Večernjih novosti" i Luke "Beograd", tek moći dalje da govori obraćajući se jednom od aktera političke scene Crne Gore.
Sve dok se to nije desilo mi smo mesecima pre toga pokušali kroz institucije sistema, kroz Narodnu skupštinu Republike Srbije da pokrenemo to pitanje. Kap u prepunoj čaši je posle toga bila Šarićeva grupa, odnosno borba sa kokainskom mafijom, jer da je država radila svoj posao na vreme i da nije dopustila da tek tako Subotić pobegne odavde, najpre u Hrvatsku, pa zatim u Moskvu, pa odatle u Crnu Goru, pa u Švajcarsku i da ima mogućnost da se tako osion i bahat javlja, i da je uradila sve ono što je tražio naš predsednik i naša stranka posle 5. oktobra, mi bi se našli u mnogo boljoj situaciji kao država i društvo, jer ako mislite da ovakve pretnje uznemiravaju samo čelnike državne vlasti, a ne i obične građane, onda se varate.
Ovo je situacija u kojoj je politika i te kako dovedena u spregu sa organizovanim kriminalom. Gospodin Homen i da je sada prisutan ovde, po Poslovniku, ne bi mogao da nam odgovori na ovu izjavu koju prenosi ovaj nedeljnik, da će tek da bude reči o tome i da nadležni organi rade na ispitivanju veza i Šarićeve i Subotićeve grupe sa poznatim političarima u zemlji, ali ovo je prilika da iznesemo neka naša saznanja.
Koristili smo se svedočenjem jednog čoveka. Mnogi mogu to da osporavaju i da mu daju pridev "kontroverzan", ovakav ili onakav, ali dozvolite da je to čovek koji je bio zvanični predstavnik Crne Gore kada smo bili u zajednici SRJ, u pitanju je Ratko Knežević, koji je bio predstavnik Crne Gore u Vašingtonu, a kasnije i neko ko je odlučio da iz svojih bezbednosnih razloga, zato što je bio blizak Ivi Pukaniću, čije je ubistvo na neki način nagovestio dr Vojislav Šešelj u ovoj knjizi, jer je Pukanić kao vlasnik zagrebačkog "Nacionala" krenuo u oštri obračun sa Stankom Subotićem i njegovim duvanskim kartelom.
Sada se jasno vidi ta celokupna veza ondašnje vlasti i nekih političara iz DOS i iz DS da štite Subotića, a kasnije Subotić kada je izgubio tu podršku i kada je došlo do promena i na čelu DS i kada se sastavila neka druga vlada, utočište potražio u inostranstvu i opredelio se za druge političke aktere i igrače. Za koga se opredelio? Za Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića.
Ratko Knežević, kao bivši bliski saradnik premijera Mila Đukanovića i kao njegovo kum, optužio je i Đukanovića i srpskog biznismena Stanka Subotića Caneta da su bili organizatori duvanske mafije i objavio je mnoge intervjue i postavio je jedno logično pitanje koje sada postavljam ovde – čiji je Subotić sve državljanin?
Pošto se ovaj ugovor odnosi na dve ugovorne strane, Srbiju i Crnu Goru, a pošto svi znamo, znaju i organi državne bezbednosti da Stanko Subotić ima srpsko državljanstvo, on je podložan ovom ugovoru.
Posle glasanja o ratifikaciji ovog ugovora država Srbija bi trebalo odmah da zatraži od Vlade Republike Crne Gore da se izruči Stanko Subotić kao državljanin Srbije, tako ovde piše, postoje svi elementi, postoji optužnica, zapravo je taj postupak pred Specijalnim sudom, pre 15 dana je bilo ročište, postoje krivična dela za koje se dozvoljava izručenje.
Za takvo krivično delo se dozvoljava izručenje, ne dozvoljava se iz Švajcarske, pa je zato njegovo trajnije utočište tamo zato što je, kao što je rekla gospođa Radeta, ta međunarodna Interpolova poternica pogrešno formulisana, pa se on tereti za zloupotrebu službenog položaja, to vam je neko krivično delo iz onog sockomunističkog vremena, koje i vi neki ovde pamtite ili delo prevare, ali nikako za organizovanu kriminalnu grupu koja ubija, koja je naredila određena ubistva.
Jer, kao što smo citirali onda, a to je, na kraju krajeva, i dostupno BIA, jer postoji zaključak vlade Republike Srbije, one vlade u kojoj smo zajedno bili, iz 1999. godine, čini mi se januara, zvanični zaključak kada je ministar policije bio iz SPS, da je nedvosmisleno dokazano da je Stanko Subotić Cane, pored ovih drugih, naručio ubistvo zamenika ministra policije Radovana Stojčića-Badže i nikom ništa.
Posle 2000. godine krene dr Vojislav Šešelj, krene SRS da se razračunava sa tim i u međuvremenu vidite šta se dešava. Ovi tajkuni poprimaju sve veće dimenzije. Uvećavaju svoj kapital, Mišković, Beko, Đunić i ostali kupuju krvavim i kriminalnim parama preduzeća po Srbiji. Niko ništa ne preduzima. Neko je kriminalcima koji su ovoj kokainskoj mafiji, sa kojom je država krenula u obračun i pohvaljena i od Amerikanaca i od ne znam koga, izdavao državljanstva.
U ovom trenutku ne znamo čiji je sve državljanin Darko Šarić. Milo Đukanović je izdavanje državljanstva njemu pravdao jednostavnom stvari. Kaže da je podneo pre nego što je protiv njega bila podignuta srpska optužnica i raspisana poternica Interpola, citiram Mila Đukanovića, nema ni bezuslovnu osudu, zamislite, kaže Milo Đukanović, više od godinu dana, tako tvrdi, pa kako stoje stvari zašto da mu ne da?
Uostalom, Crna Gora kao država koja je stecište za beg svih kriminalaca sa čitave planete, ali Subotića pre svega, izdala je i državljanstvo Taksinu Šinavatri, eks premijeru Tajlanda, koji je u svojoj domovini pravosnažno osuđen na robiju.
Mi sada dolazimo do jedne ozbiljne situacije. Da li će ova pokrenuta akcija od strane i Borisa Tadića, i Snežane Malović, i Homena i svih ostalih i Radisavljevića, koga smo pozivali takođe da dođe na sednicu Odbora za bezbednost, a njegova bezbednost je sada, kao što čujemo lično ugrožena, da li će oni smoći snage i čija pomoć im je potrebna u tome, ako oni to sami ne mogu?
Pa vrha Demokratske stranke, jer sve dok Demokratska stranka ne bude odlučna u tome da poveže organizovani kriminal sa politikom, mi ćemo imati i veće političke tenzije u zemlji, kao što su u Aranđelovcu ovih dana, pa će oni koje finansira Stanko Subotić Cane i Šarićeva grupa i tajkuni u Srbiji, a to je ova SNS, da idu tako slobodno i nesmetano po gradu, kao što to rade ovih dana i noću u Aranđelovcu i da tuku ljude.
Gospođo Đukić-Dejanović, i vi i ja smo Kragujevčanke, vi znate da je ta grupa tih ljudi osionih i koje plaća mafija, a to država treba da ispita do kraja i pre svega Agencija za borbu protiv korupcije, da je ta grupa, samo što je njihov vođa u našem gradu stariji sin Tomislava Nikolića, Radomir Nikolić, kako su i rekli članovi porodice Novaka Đokovića, zaslužna za to što je Kragujevac izgubio investiciju vrednu 14 miliona evra i što je "Femili sport", čiji je vlasnik Srđan Đoković, otac Novaka Đokovića, odustao od investicije u Kragujevcu.
Evo, vidite, znači, to je bila uvertira. U Kragujevcu su organizovano izvršili hajku na drugi reket sveta, na Novaka Đokovića. I ne samo to, nego sa antiustavnom diskriminatorskom i antisrpskom konstatacijom - da je on, zamislite, Šiptar sa KiM, pa šta ima da traži u Kragujevcu.
To je strašno. Da se čoveku podigne kosa na glavi. Takvi isti sada učestvuju u jednom gradu u Šumadiji, u koji odlazimo i vi i ja u kampanju, kao i mnoge druge kolege, koje nisu iz našeg kraja, vrše atak na aktiviste i vaše, i SRS i DS, pa zamislite da im se da vlast, a finansira ih mafija? Evo ove grupe, Canetova grupa, koja je naručila sva ova ubistva - i Baje Sekulića, i Bokana i ostalih?
Ja sam samo ovo Badžino spomenula, zato što je postojao i dalje postoji i dan-danas u arhivi zvanični zaključak Vlade. Oni bi onda bili u stanju, gospođo Đukić-Dejanović, onako osioni i bahati, izobličeni da kažem, u svojoj mržnji i u svemu onome i u cilju da opravdaju sredstva koja su im dodeljena, da najpre izvrše puč u SRS, a onda - da kroz sistem pokušaju da dovedu kriminalce na vlast i da to opravdaju.
Znate, neće Milo Đukanović, jer najpre Stanko Subotić Cane je njegov igrač, Milo Đukanović neće tek tako da puca na prazno. Kada su se on i Nikolić i Vučić sastali u hotelu "Ric" u Parizu, u oktobru 2007. godine, a kasnije je Nikolić izjavio da je to bio sasvim slučajan susret, eto on se tu zadesio, išao je sa nekim da ugovara posao oko izgradnje jednog projekta u Novom Sadu, što je takođe jedan mafijaški projekat i lopovski, pre svega, jer prevarili su određene partnere iz Rusije, i tako slučajno je sedeo Milo i pita ga – gde si ti Tomo, nisam te video odavno. Ovaj priđe i rukuje se sa njim. Vi verujete u to? Ne verujete, pa ne veruje ni srpska javnost.
Ratko Knežević tvrdi, i to je tvrdio pred zvaničnim organima, dakle, dao je izjavu za specijalno tužilaštvo Srbije, dao je izjavu pred sudom u Zagrebu, gde se vodi proces za ubistvo Iva Pukanića, da su se ti ljudi, koji se nalaze, jedan od njih u parlamentu ovde, suprotno volji građana i ovaj drugi koji harači po Aranđelovcu, gde šalje 60 svojih mafijaša, sa automobilima, audijima i džipovima - da noću idu i tuku aktiviste stranaka u izbornoj kampanji, ti isti ljudi sada nesmetano zagovaraju neki bolji život i, kako oni kažu, promene.
Jer vi kada uđete u Aranđelovac od orašačkog puta vi iz Kragujevca vidite da su izlepljene sve te slike. Pa danas je jedna dnevna novina objavila da su štampali 50 hiljada plakata. Ma, kakvi! Sto hiljada! Jer para imaju koliko hoće. Nije samo od onih pet miliona, koje je Cane dao za taj projekat u "Ricu", nego kasnije ko zna koje tranše su stizale, i ko će to da ispita, gospođo Đukić-Dejanović?
Ne možemo mi da čekamo da se Stanko Subotić uključi ponovo u neku emisiju i da kaže, ako bude video da je taj projekat propao, a na kraju će morati, ako državni organi budu radili svoj posao i hapsili - dao sam im tad pet miliona, a posle toga su mu tražili više. Ko će još da govori o tome? Zašto nije pozvan pred nadležne organe, da ovde u Srbiji, da iskaz Ratko Knežević, preko koga smo i na osnovu čijih izjava sve to saznali.
Prema tome, mi mislimo da ovaj ugovor u pravom smislu reči neće da znači ništa. Znate zbog čega? Zbog toga što se ispunjavaju, dakle, po ugovoru i sa naše strane, države koje je zamolila, ako to bude uradila, a pre toga bi morali da nam objasne opet, a nije tu gospođa Malović, ni gospodin Homen, da li je izvršena izmena optužnice za Subotićem, dakle, ova ovakva, kakva jeste, validna po ovom ugovoru - da se on onog trenutka kada kroči na Sveti Stefan izruči u Srbiju.
Gospodine Šutanovac, država ako želi, vi to vrlo dobro znate, i kao odgovoran čovek i valjda ozbiljan političar koji je na vlasti, je li tako, ministar ste odbrane, država ako hoće, tj. ako vi hoćete iz DS, za 24 sata može da se obračuna sa onima koji su povezani sa mafijom.
Tako da, evo sada mi ovde, kolege i završavamo time, daju i onu informaciju koju čak i mediji objavljuju – da će ta imperija i ta porodična takva slika o moći i o bogatstvu, ne samo od strane Nikolića i Vučića, nego i svih onih koji su im bliski, da se širi sve do trenutka dok vi ne budete krenuli da radite ozbiljno svoj posao.
Same izjave, pismo Borisa Tadića, nemogućnost da donesemo prave zaključke, zbog čega je gospodin Todorović i smenjen na sednici Odbora za odbranu i bezbednost, koče nas da isteramo tu stvar do kraja.
Jer, gospođo Đukić-Dejanović, kada ste bili u Aranđelovcu, kao i ja mogli ste čuti i svojim očima videti, pa na kraju išli su juče i gospoda Martinović, Todorović i Krasić, dakle, ta dvojica obećavaju svakom poljoprivredniku kome unuk ostane na selu - da će da mu kupe po dve krave, ne znam koliko ovaca itd. To neće da urade svojim novcem. Ovaj neće sigurno na povocu iz Bajčetine da dovede kravu u Aranđelovac. Neko to mora da plati, a platiće mafija, jer on drugih para nema. Nije ih zaradio odavde iz parlamenta.
Zato, gospodine Šutanovac, poručite Borisu Tadiću odavde sa ovog mesta i vašima iz DS da krenu da onda ovaj posao rade do kraja. Ako ga budete tako uradili i dakle to je u interesu i političkih prilika u zemlji i stabilnosti ove države i, pre svega, što je to naša obaveza, uradite taj posao - imaćete podršku SRS.
Jer da nije tako, mi ne bismo kao ljudi koji idemo normalni ulicom, koje niko ne štiti, pokretali ovakva pitanja i, što se kaže, stavljali mafiji prst u oko. Vi, ako ste spremni to da uradite, onda će to biti spas za ovu državu. Ako toga ne bude, nama spasa i pomoći nema.

Koleginica Vjerica Radeta je podnela amandman na član 1, gospodine ministre, da bi od samog početka izvršila ne samo pravno-tehničku redakciju zakona, već da bi uradila i odgovorno, kao što to rade svi poslanici SRS, kodifikaciju u skladu s onim što zakon suštinski treba da uredi.
Naime, vi jeste u članu 15, u obavezama i odgovornostima učenika i studenata u ustanovi, predvideli na koji način se to ostvaruje. Međutim, bilo je neophodno, kao što ste to i prihvatili, jer ona je, pre svega kao pravnik i kao poslanik stranke koja želi da na svaki način poboljša tekst zakona to učinila, ali s druge strane, otvaraju se pitanja na koja možda sada imate ili nemate odgovor, međutim, vi ćete, kao odgovoran čovek, da kažete u toku rasprave kako mislite, kada vrlo dobro znate kako ste ograničeni budžetskim sredstvima, a mislim na Ministarstvo finansija, da ovaj osnovni član zakona mi realizujemo i ostvarimo.
Živim u univerzitetskom centru, u Kragujevcu, gde se u više navrata u proteklih nekoliko decenija vrši renoviranje ustanova, kao što i profesor Đukić-Dejanović takođe zna, kao redovni profesor Univerziteta, i mi nemamo dovoljno smeštajnog kapaciteta za sve studente koji posećuju naš univerzitetski grad.
S druge strane, gospodine ministre, vi imate Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, koje po svojoj osnovi ne mora svoja budžetska sredstva, osim za davanje stipendija, da koristi za opremanje učeničkog i studentskog standarda, odnosno studentskih domova, niti da učestvuje zajedno sa lokalnim samoupravama u njihovoj izgradnji, u renoviranju, a samo u 2009. godini je potrošeno na specijalizovane usluge iz budžeta Republike Srbije, iz Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, 8.450.894.000 dinara i usluga po ugovoru 226.383.000 dinara.
Prema tome, suština je u tome kako će ovaj zakon da se sprovodi u praksi. Jer, juče smo govorili i koleginica Jocić i mi ostali o tome kako nemamo najmanje za jednu trećinu smeštajnih kapaciteta u predškolskim ustanovama po gradovima u Srbiji i da tek svako peto dete u Srbiji ima mogućnost da boravi u obdaništu. Kako ćemo onda da obezbedimo učenički i studentski standard u gradovima?
Verujem da i Beograd ima taj veliki problem, kao i Novi Sad i Niš, ali govorim za Kragujevac, gde je to zaista uz neke napore lokalne samouprave, učestvovanje u tome i nekih malih pomaka koji su bili za renoviranje u ranijim periodima, ali to je nedovoljno, jer svima nama trebaju sasvim nove zgrade i novi smeštajni kapaciteti. Hvala.

Gospodine Novakoviću, javljam se na osnovu člana 27, a vezano za član 31. koji tretira i mene i vas kao potpredsednike Skupštine. Vas član 27. … (Isključen mikrofon.)

Gospodine Novakoviću, to nije trajna povreda. Molim vas da zamenika generalnog sekretara gospodina Pudara, a sad se javljam na osnovu člana 104, zamolite da vam objasni tumačenje Poslovnika.
Naime, član 100. vam lepo kaže da se narodni poslanik javlja za povredu Poslovnika nakon što je ona učinjena. Ne javljam se na osnovu članova 27. i 31. Ne mislite valjda da se jedan poslanik, gospodin Šami, gospođa Banović, gospođa Jocić, javlja po članu tog poslovnika, pa onda narednih pet sati niko ne sme? Ako vi tako tumačite Poslovnik, onda vi morate da potražite pravnu pomoć, najpre zamenika generalnog sekretara koji će vam reći da sam u pravu i da malopre nije trebalo da mi isključite mikrofon.
Sada reklamiram član 104. zbog toga što ste vi na izvestan način ovakvim tumačenjem povredili dostojanstvo Narodne skupštine, jer ste vi, baš kao i ja, član Radne grupe za prava deteta. Moja je dužnost da obavestim ostale narodne poslanike da smo vi i ja bili u privilegovanom položaju u odnosu na sve druge narodne poslanike, i u odnosu na gospođu Radicu Jocić, koja je naš ovlašćeni predstavnik, pa čak i na članove Odbora za prosvetu.
Mi smo, kao što gospodin ministar zna, kao članovi Radne grupe za prava deteta mnogo ranije razmatrali ovaj Predlog zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, tako da smo mi znali šta Vlada hoće, a šta neće da prihvati. Sada su u neravnopravnom položaju naše kolege koje nisu članovi te radne grupe, koje nisu članovi Odbora za prosvetu, koje tek danas mogu da saznaju od gospodina ministra, ne na osnovu pisanog izveštaja Vlade, već na osnovu njegovog autentičnog izlaganja, šta to Vlada hoće, a šta neće.
Prema tome, vi ste dužni pre svega da ovde branite ne stav Vlade, nego stav narodnih poslanika, i da ne dovodite, na kraju krajeva, ni mene ni sebe u privilegovan položaj zato što smo mi imali prilike da ranije od ostalih poslanika čujemo stavove Vlade.

Hvala vam. Gospođo predsedniče, gospodine ministre, u ovom izdvojenom mišljenju ću govoriti samo o jednom sporazumu koji ste potpisali u avgustu mesecu 2009. godine, ne umanjujući značaj ovog sa Kraljevinom Španijom, vezano za vozačke dozvole, o čemu je govorio gospodin Todorović. Ali, ovo je zaista od izuzetne važnosti, kada je u pitanju sporazum sa Švajcarskom o policijskoj saradnji u borbi protiv kriminala, zato što je to put koji će omogućiti da rešite jedan nezavršeni slučaj, a to je duvanska mafija, na čijem čelu je Stanko Subotić Cane.
On se, po nekim informacijama koje su preneli mnogi evropski mediji, u najvećem broju dana u godini, osim u Crnoj Gori, gde ima utočište od svog političkog mentora Mila Đukanovića, čiji je finansijer i za koga obavlja sve prljave poslove unazad petnaest godina, nalazi u Švajcarskoj. Čak postoje ozbiljne indicije da on ima švajcarsko državljanstvo, svakako ima i državljanstvo neke druge zemlje, ali njegov najveći kapital je koncentrisan u Švajcarskoj, pored onoga što ima u Crnoj Gori, a što po predlogu naše zemlje, pošto je on stavljen na Interpolovu crvenu poternicu u avgustu mesecu 2007. godine, crnogorska vlast nije htela da mu oduzme, odnosno da stavi zabranu na korišćenje te imovine u Crnoj Gori.
Međutim, ovde sada postoji ozbiljna opasnost da će švajcarske vlasti da ga štite, iako se on, po saznanjima koja su izneli neki potencijalni svedoci u postupku protiv njega, a naročito gospodin Ratko Knežević, poznati crnogorski biznismen i nekadašnji predstavnik te države, odnosno Republike Crne Gore, dok smo još bili u zajedničkoj državi, u Vašingtonu...
Dakle, Stanko Subotić je ozbiljan kriminalac i vi to vrlo dobro znate. On ne samo da je označen kao vođa duvanske mafije, koji je naneo ogromnu finansijsku štetu državi Srbiji u periodu od više od deset godina, već je i neko ko se sumnjiči da je naredbodavac pojedinih ubistava u Srbiji, najpre Radovana Stojčića Badže, nekadašnjeg zamenika ministra policije, a zatim i drugih ljudi u lancu, koji su označeni kao deo duvanske mafije.
Ovaj sporazum u članu 2. kaže da će naša država da sarađuje sa Švajcarcima u oblasti borbe protiv svih kriminalnih aktivnosti, a naročito, i onda su nabrojana (od slova a. do slova l.) ta krivična dela. Međutim, gospodine ministre, mi smo sada u velikom problemu zbog činjenice da se na poternici koja je izdata za Stankom Subotićem u avgustu 2007. godine koristi isključivo jedna reč „fraud“, što znači prevara. Prevara, on jeste zaista evropski poznat i na Balkanu je jedan od najvećih kriminalaca, svi u Srbiji znaju da je prevarant, ali to nije pravno dobro uobličeno krivično delo na toj poternici.
Ovde imamo pod tačkom a. organizovani kriminal; zatim, pod tačkom f. trgovinu narkoticima, što može da ga dovede i te kako u vezu sa braćom Šarić, o čemu će naknadna istraga pokazati da je tačno; zatim, pod slovom j. pranje novca i privredni kriminal, što je tačno; korupcija, što se odnosi na kupovinu pojedinih političara u zemlji, pre svega Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića. Jer, kao što vam je poznato, gospodine ministre, BIA nas je obavestila pre 15 dana, na naše direktno pitanje, da su Nikolić i Vučić imali sastanke u hotelu „Ric“ u Parizu odmah pošto je za Stankom Subotićem Canetom raspisana Interpolova poternica zbog toga što je označen kao vođa duvanskog kartela, najvećeg na Balkanu, kao jedan od najopasnijih kriminalaca.
Dakle, po svedočenju, odnosno iskazima upravo malopre pomenutog gospodina Kneževića u više medija, kako u Srbiji tako i u drugim državama, oni su tog dana kada su se sastali, prvi pa drugi, pa ko zna koliko puta, BIA je rekla da ne zna prirodu i karakter tih susreta, ali svakako ih je bilo, dobili najmanje pet miliona evra za razbijanje SRS i za otimačinu stranke u trenutku kada je najveća opasnost pretila našem predsedniku, koji se već sedam godina herojski bori u Haškom tribunalu.
Sada možete da intenzivirate …
(Predsednik: Vreme.)
… završavam, saradnju sa švajcarskim vlastima ako oni to budu hteli, ali sam sigurna da ga oni štite i da pre svega imaju, i uvek će vam reći, tu pravnu proceduru i smetnju zbog toga što je, ponavljam, pogrešno pravno formulisana poternica koja je raspisana za Stankom Subotićem; umesto reči „prevara“, trebalo je da bude „organizovani kriminal, krijumčarenje“ i sve ono što sam rekla. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine potpredsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je prvi zakon koji smo mi, članovi radne grupe, prilikom razmatranja usvojili, s primedbama koje smo dale koleginica dr Gordana Paunović-Milosavljević i moja malenkost na neke članove, odnosno tačke ovog predloga zakona. Zbog toga, on nije jednoglasno prošao ni na radnoj grupi, zbog tih naših primedaba, primedaba koleginice Milice Vojić-Marković i kolege Obradovića.
Možemo da kažemo da je ovaj zakon u tehničkom smislu, o čemu je govorila jutros i naš ovlašćeni predstavnik, gospođa Radica Jocić, dobro urađen, ali imamo suštinske primedbe i zbog toga nećemo moći da glasamo za njega, iako je prvi u nizu šest koje moramo da usvojimo, a koji se tiču oblasti dečijih prava u Srbiji.
Napraviću jednu malu digresiju kada je u pitanju ova oblast. Rekle su mnoge kolege tokom rasprave u načelu da je Zakon o društvenoj brizi o deci menjan mnogo puta i da potiče iz onog komunističkog real- socijalističkog vremena. Kao stranka koja postoji na političkoj sceni Srbije već 20 godina, insistiramo na tome da prava koja dete stiče svojim rođenjem, pre svega, ustavno pravo svakog deteta da ima dečiji dodatak, što u Srbiji nije slučaj, pa kasnije i pravo jednakosti na obrazovanje i vaspitanje, moraju da budu jednaka, bez obzira na to da li dete živi u urbanoj, ruralnoj sredini, u bilo kom geografskom delu teritorije naše zemlje, i da Vlada RS, jedinice lokalne samouprave moraju mnogo više pažnje da posvete tome.
Između dva svetska rata su postojale dečije ustanove, predškolske. Međutim, prvi zakon koji uopšte tretira ovu oblast u modernoj Srbiji je donet uoči Drugog svetskog rata, a kasnije, kada su komunisti došli na vlast, on je, i sam naziv kaže, zakon o društvenoj brizi o deci, a, u stvari, mnoga deca su bila socijalno izopštena kategorija i taj negativni skor traje i do dan-danas. I sada imamo poražavajuću situaciju. Iako smo pre dve godine izašli iz one decenije, kako je od strane UN-a proglašena – milenijumske borbe za smanjenje siromaštva među decom i omladinom, izašli smo s negativnim podatkom, koji je danas u uvom izlaganju i ministar Obradović saopštio javnosti – da je svega 40% dečije populacije predškolskog uzrasta u Srbiji smešteno, odnosno da ima mogućnost da pohađa predškolske ustanove.
Moram da vas podsetim, to vrlo dobro znate, to je ona mapa dečijeg puta koju je UN usvojio i Strategija koju je donela prethodna vlada, čiji ste vi naslednici, iz 2005. godine, Strategija za borbu protiv siromaštva i Strategija za omogućavanje normalnih uslova i jednakih mogućnosti za decu da se školuju, od predškolskog, pa do osnovnog i daljeg obrazovanja, koje su predvidele da se ti negativni pokazatelji poboljšaju do 2015. godine. Međutim, ništa se bitnije nije promenilo. U 2003. godini, imam taj zvanični podatak, 2003. na 2004. godinu, svega je u Srbiji bilo 1804 predškolskih ustanova. Možda se nešto promenilo, ali ne verujem.
U Kragujevcu, za poslednjih 20 godina, sada se očekuje u naselju Metino brdo otvaranje jedne predškolske ustanove, nije napravljena nijedna nova dečija ustanova, ali ima i svetlih primera. Međutim, kada neki predsednik opštine ili vlast koja deluje u koaliciji napravi takav iskorak, za razliku od ovog poražavajućeg podatka koji je i prikazan u ovoj tabeli koju imam ispred sebe, to je zvanični Vladin dokument, kao što je u opštini Aranđelovac, onda se to sačeka, što bi narod rekao, na nož i napravi se cela hajka i haranga protiv jednog čoveka, kao što je to bio slučaj s prethodnim predsednikom opštine dr Radosavom
Švabićem, srpskim radikalom, koji je za pet godina svog mandata, jedne, pa druge vlasti, u opštini Aranđelovac, a tamo imamo i vanredne izbore zakazane za 25. april, pokrenuo inicijativu i napravljena su dva obdaništa.
Jedno je napravljeno u centru grada, u okviru škole "Miloš Obrenović", i to u godini jubileja grada, 150 godina obrenovićevskog grada, a drugo obdanište u naselju Kolonija, koje je i te kako potrebno za mališane u toj opštini, a nije otvoreno zbog toga što je na dan predizbornog ćutanja, uoči onih famoznih izbora u opštinama Voždovac i Zemun, dr Švabić uhapšen, bez ikakvih dokaza da je bilo šta uradio, osim što je činio dobra dela za decu u svojoj opštini, kao što su ova dva obdaništa.
Želela sam, gospodine ministre, da se osvrnem na ono što je usko vezano s predškolskim obrazovanjem i vaspitanjem u Srbiji, o čemu danas mnoge kolege nisu govorile, a to je koliko siromaštvo utiče na stepen obrazovanja predškolske dece. Naime, danas smo ovde pominjali, neke kolege, romsku populaciju. Ona je sa preko 90% potpuno izopštena ne samo iz predškolskog, nego, u najvećoj meri, osnovnog obrazovanja, ali ta socijalno izopštena deca nisu samo iz romske populacije, nego iz one koja je ekstremno siromašna, pa tako imamo zapanjujući, zabrinjavajući podatak, a to je zbog katastrofalne ekonomske situacije, zato što nam politiku, gde treba da uložimo svaki dinar, kroji MMF, a ne mi sami i tako smo i došli s novim zahtevima i oko mreže škola i drugih ustanova za decu. Imamo 54% onih koji su nezaposleni, koji spadaju u najrizičnije, odnosno u kategoriju najsiromašnijeg stanovništva u našoj zemlji.
Ko treba da pošalje decu od šest meseci pa do polaska u školu u obdanište? Mladi brani parovi, oni koji dobiju prvo ili drugo dete, ako je sreće, onda i treće. Međutim, i oni, takođe, po zvaničnim podacima, u 22% spadaju u ekstremno siromašnu populaciju u našoj zemlji. Onda kako da se pohvalimo, odnosno kako će Vlada da izađe pred građane kada je to užasno poražavajuća situacija?
Na nivou lokalne samouprave, po gradovima i opštinama u Srbiji, od momenta kada je izglasan Zakon o lokalnoj samoupravi i kada je nadležnost i za predškolsko obrazovanje u potpunosti preuzeta od strane lokalnih vlasti, kao i za školstvo i zdravstvo, odnosno primarnu zdravstvenu zaštitu, imate toliko neodgovorne ljude da kod njih, ako im opozicija, kao što je to slučaj u Kragujevcu, predloži da se smanje putni troškovi, da se smanje svi oni megalomanski budžetski izdaci koji ne služe ničemu osim za promoterstvo stranaka na vlasti, i da se to usmeri, eto, u predškolsko obrazovanje, ne nailazite ni na kakvu saradnju.
To je zaista veliki problem i onda se suočavate i s ovim sa čime su pred vas izašli iz sindikata zaposlenih u predškolskim ustanovama, vaspitači i drugi, koji se s pravom bune što lokalna samouprava o njima ne vodi dovoljno računa, pa je ogroman raspon između plata zaposlenih u nekom javnom preduzeću, recimo, "Parking servisu", i onih koji rade u jedinicama lokalne samouprave.
Završiću time da imamo, s druge strane, kao država, čime da se pohvalimo, a to je taj vaspitački kadar. Dolazim iz grada u kome u medicinskoj srednjoj školi "Sestre Ninković", još od onog Šuvarovog doba, postoji smer medicinska sestra-vaspitač i to je nešto na čemu treba da insistiramo do kraja, da ne bi bilo bojazni da neko strahuje posle 20 godina da će s tim zvanjem da izgubi radno mesto, zato što su došla nova vremena, pa su potrebni masteri, pa škole po Bolonji. To su izuzetno dobri i kvalifikovani kadrovi, ali dok se mreža predškolskih ustanova ne raširi geografski tako da i deca u nerazvijenim sredinama imaju tu mogućnost, neće da se poštuje ni Konvencija o pravima dece.
U ovoj godini, kad obeležavamo 20 godina Konvencije o pravima dece, upravo je kršimo, time što ne dajemo mogućnost svoj deci da imaju jednak pristup predškolskom obrazovanju i vaspitanju. Hvala.

Istine radi, iskoristiću trideset sekundi vremena Poslaničke grupe SRS, gospođice Jerkov, „Pravopisni rečnik srpskog jezika“ (o tome smo govorili prošle godine prilikom rasprave o krovnom Zakonu o kulturi), koji piše gospodin Milan Šipka, u izdanju „Prometeja“, pojaviće se tek u toku ovog meseca. Njegovo izdavanje kasni zbog činjenice koja je pomenuta malopre ovde, a to je da nacionalni savet za standardizaciju srpskog jezika svoj posao ne radi, iako je izabran pre više godina. Na to se čeka više od 15 godina. „Pravopis srpskog jezika“ je objavljen davne 1993. godine.
U kontekstu onoga što ste vi, gospođo Čomić, rekli, mada vidim da nema ni prilike ni volje za to, gospodin Martinović, kolega Šarović i svako od nas srpskih radikala bi mogao da reaguje na vašu upadicu tako što bi vam, u sklopu naučnog opusa našeg predsednika dr Vojislava Šešelja, objasnio kako su Hrvati ukrali srpski jezik. Hvala.

Javljam se po članu 31.
Koleginice Čomić, iako nije dovoljno da vi i ja u internoj komunikaciji raspravimo, da ne bi bilo zabune, vi ste koleginici Juditi Popović i meni saopštili da neće biti pauze u radu od jednog sata, kako je to zamenik predsednika naše poslaničke grupe gospodin Martinović tražio, iz razloga koje ste naveli, da ste procenili još jutros u 11.45 časova da je to nepotrebno zbog toga što je Skupština kasnije počela da radi, zbog rada odbora.
Mi se sa time ne slažemo. Naša poslanička grupa smatra da takvu odluku eventualno možete da donesete, ako želite da imate konsenzus, da se ne izvrši privatizacija (ne mislim na vas lično, nego generalno Skupštine), sa svim šefovima poslaničkih grupa. U ovom slučaju vam je pristanak za to dao samo kolega Čedomir Jovanović.
Ako vi odlučite da tako nešto uradite, naravno da ni ja ni bilo ko za stolom predsedavajućeg ne može da vas spreči, ali možemo da vas upozorimo na to da je parlamentarna praksa do sada bila da u toku radnog vremena, bez obzira na to kada počinjemo rad, imamo sat vremena pauze. Ovoga puta bi to bilo neophodno s obzirom na to, kako je kolega Martinović rekao, da ministri dolaze u 16.00 časova i da nam sledi postavljanje pitanja Vladi u redovnom danu za to.
Predlažem da ipak promenite tu odluku, jer je očigledno volja drugih, po reakciji drugih poslaničkih grupa, da takva pauza sledi u ovom periodu kada je to uobičajeno. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ovaj amandman je izuzetno značajan zato što se u ovoj ovde aproprijaciji govori o ulaganjima države u „Fijat“ kao osnivački deo kapitala i u sve one projekte koji treba da pospeše privredu.
U ime SRS-a sam tražila da se taj iznos uveća sa 17 na 25.594.125.000, jer smo smatrali da i te kako ima mogućnosti za uštedu, naročito kroz ono sve što su govorile kolege srpski radikali kada su u pitanju specijalizovane usluge, usluge po ugovoru.
To su enormna trošenja narodnih para, a sa druge strane, privreda grca i što je najgore od svega, ne nazire se, evo, danas je 17. decembar, gospođo Dragutinović, datum kada će biti potpisan aneks ugovora sa „Fijatom“.
Vi vrlo dobro znate, kao ministar finansija, sada ste se tako i opredelili, i mi srpski radikali, to podržavamo, ali da li je to projekat koji je u izmaglici? Znate o čemu se tu radi? Ako smo mi kao država Srbija ovim opredelili sredstva, tražim da se ona sa 17 milijardi povećaju na 25.
Recite mi, molim vas, kakva su vaša saznanja oko aneksa ugovora? Obaveza „Fijata“ je bila da do 31. marta ove godine uplati 200 miliona evra. Je li tako? To svi znaju, i koji jesu i koji nisu Kragujevčani, čitala je srpska javnost. Gde je novac? Šta se dešava? Da li se uopšte nazire nešto u vezi toga i da li mi možemo da kažemo, sada pred kraj i ove 2009. godine da je to sve bila prevara uoči izbora u maju, ili će od toga nešto biti?
Koji će to biti model, u kojoj količini će da se proizvodi? Kada će novac biti dat? Apsolutno želimo da Kragujevac ide putem progresa, da se razvija automobilska industrija, ali ne vidimo da sa druge strane dolaze ti pozitivni signali i da propuštamo veliko vreme.
S druge strane, ljudi su mnogi ostali bez posla, pa ako možete, evo, završavam, gospođo predsedniče, gospođo Dragutinović da mi date odgovor, jer se to tiče ne samo Kragujevca, nego i potencijalnih kooperanata i svih onih koji su polagali velike nade u „Fijat“.

Gospođo ministre, morali ste da reagujete zato što je ovo veoma važan amandman i da ga prihvatite zbog činjenice da je mnogo zloupotreba bilo od 2007. godine do današnjeg dana. Moram da vas podsetim, to je tačan podatak koji je gospodin Buha pronašao, da je NIP startovao sa 42 milijarde, a danas je ukupan iznos NIP 15 milijardi.
Mi smo želeli da ovim mojim amandmanom koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS sprečimo Vladu Srbije da svojim uredbama određuje koji su to prioriteti kada je u pitanju trošenje para iz NIP, već da se to uredi zakonom.
Zašto Srbija nema zakon o Nacionalnom investicionom planu? Tako biste izbegli sve špekulacije, a ovako se dovodi u pitanje opravdanost postojanja Ministarstva za NIP. Ako ste startovali sa 42 milijarde, a sada je to svega 15 milijardi, ako mnogi projekti koji su odobreni u Srbiji nisu realizovani sredstvima NIP, a mnogo je takvih primera, navešću vam samo neke u ovom vremenu.
Postavlja se pitanje zašto vi to uopšte radite i kakva je svrha postojanja NIP. Kako je moguće da, ako ste imali neku dobru nameru, ali ona je bila isključivo politički motivisana, da se strankama koje su na vlasti u lokalnim samoupravama daje u prvoj godini novac, i u drugoj?
Na primeru specijalne bolnice Bukovička banja Aranđelovac vidi se da im nije bila namera da se završi projekat. Preneto je od 50 odobrenih miliona 12 miliona CIP za projektnu dokumentaciju, a ostatak ništa specijalnoj bolnici.
U Leskovcu danas je žučna rasprava tamo u SO grada Leskovca. Železnička stanica u Leskovcu, koja je navodno trebalo da dobije novac iz NIP, gospođo Đukić - Dejanović, onakva je kakvu je otvorio pokojni predsednik vaše partije iz Srbije, Slobodan Milošević. Ništa taknuto nije. Tako je svuda po Srbiji. Prema tome, trebalo je da prihvatite ovo i da stavite u zakonske okvire trošenje tolikih para.

Na trenutak mi je samo popustila koncentracija jer sam pogledala upravo sa koleginicom Popović spisak objavljen na RTS sudija koji su izabrani i mi smo zaista u šoku, zapravo ja, s obzirom na to da su sudije koje su učestvovale u krađi mandata SRS u Okružnom sudu u Kragujevcu unapređene i sada su u Višem apelacionom sudu, ali kakva država takva i pravda.
Gospodine Đeliću, dobro je što ste došli, jer ovaj amandman govori o procesu javnih nabavki i o tome da li je garancija potrebna, pa vas molim, i gospođu Dragutinović, da mi odgovorite kako ste došli do ovih famoznih 590 miliona? Kažete da za nabavku koja je preko 590 miliona naručilac traži bankarsku garanciju, što je neverovatno. Kako ste uopšte došli do te cifre? Mi tražimo da to bude preko 100 miliona kako bismo vas bolje kontrolisali, jer očigledno je da je bilo mnogobrojnih zloupotreba i da je država Srbija, od kada ste vi došli na vlast, duboko zagazila u kriminal i u korupciju.
Pokloniću vam, iskoristiću priliku baš što ste vi ovde, gospodine Đeliću, jer sve je nekako sa vama krenulo od tog januara 2001. godine, ovo je knjiga „Revizija demokratije“, ove vaše demokratije, posle 5. oktobra. Napisao je mlad čovek. Ima 21 godinu. Na čelu je antikorupcijskog tima SRS. Zove se Ivan Ninić i obuhvatio je najveći deo onoga što su bile malverzacije i zloupotrebe u procesu javnih nabavki, a i drugih korupcijskih afera koje su potresale Srbiju, kojima se nažalost nisu bavili državni organi, kako tužilaštvo, tako ni policija.
U svakom slučaju, videćete da je u pitanju jedan hrabri čovek koji daje putokaz pre svega onima koji slede njegovu generaciju i onima koji će ostati da žive u Srbiji, da ne želi državu u kojoj se otima i pljačka od građana i u kojoj se zloupotrebom zakona stiče enormno bogatstvo. Vi to možete sada da sagledate kroz lični primer i nekih vaših prijatelja koji imaju veze sa tzv. privrednom sferom, a nije ni slučajno da je poklonio ovu knjigu i predsednici Skupštine, ali nije ni slučajno da je deo predgovora baš upravo iz Robespjerovog govora u Jakobinskom klubu iz „Dantonove smrti“, gde se kaže – nema sporazuma i nema primirja sa ljudima kojima Republika predstavlja špekulaciju, a revolucija zanat. Izvolite, gospodine Đeliću.