Dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću ovo što je govorio gospodin Mladenović, s tim što moram da istaknem primer Ruske Federacije i njihovu potrebu da, još od pre 15 godina, definišu pojam zaštite industrijskog dizajna. U obrazloženju je nama ovde predočeno da je to zbog toga što je to kodifikacija sa zakonima EU. Evo Rusija nije niti će ikada biti u EU, a mi znamo, koji volimo tu bratsku, prijateljsku i pre svega zemlju koja nam u svakom trenutku želi dobro, da imamo svako od nas pojedinačno afinitete prema određenim ruskim proizvodima, kao što oni imaju prema našim.

Ovde, s obzirom na ovo što je gospodin Mladenović rekao, na potrebu firmi u zemljama EU da oni to urade u 70% zbog kopiranja, postavlja se pitanje kako ćemo mi da stvorimo slobodnu tržišnu konkurenciju da bi se pravo na osnovu zaštite pravne industrijske svojine ostvarivalo ovde. Znate, lako je njima, znate, jer oni pre svega drže visoku tehnologiju za proizvodnju onoga što je ljudima dopadljivo.

Evo, to ću da vam pokažem na jednom primeru. Recimo, časovnik, ako ga imate na ruci ili nemate, volite da ga nosite ili ne, gospodine ministre, ili narukvice ili bilo kog odevnog predmeta ili detalja, poenta je dakle u tome, ili stajling ili svaka mala izmena na onome što je dizajn tog proizvoda, da se pravno zaštiti.

Sada se stvarno postavlja pitanje da li, pošto je to osnovni uslov, da pojasnimo građanima Srbije mada ste vi to rekli u prvom članu zakona – industrijski dizajn se ne odnosi na funkciju nekog predmeta, da li časovnik dobro pokazuje vreme ili ne, nego da li je on dopadljiv na izgled. Iako proizvođači vode računa o tome, recimo na primer, ako je u pitanju jedna fotelja svi će najpre da pogledaju kakav je njen izgled, ali će posle toga da razmatraju, svaki potencijalni kupac, da li je njena funkcija dobra i da li u tom smislu vredi dati taj novac.

Prema tome, mi u Srbiji, naročito, to bih mogla da definišem, brendirane proizvode iz ove etnogrupe, ako krenete od načina na koji se dizajniraju na najprihvatljiviji način, koji imaju nacionalno srpsko obeležje, pojedini proizvodi. Imamo zaista mnogo proizvođača u toj industrijskoj i zanatskoj oblasti, koji nastaju i trude se da budu prihvatljivi za široko tržište. Mnogi misle da je sabor trubača u Guči samo truba i slušanje muzike itd. Tamo imate jedan celokupni izložbeni prostor i to je zaista prava manifestacija svake godine, potpuno novodizajniranih srpskih proizvoda, koje oni žele da prikažu pre svega domaćim potencijalnim kupcima, ali zašto ne i da ih izvoze, mada su to male serije, na tržište zemalja EU?

Onda se vraćamo na ona mnogobrojna pitanja koja je postavljao pre svega gospodin magistar Dejan Mirović, što u svojoj knjizi, što u nastupima u Skupštini, kao i svi od nas - šta je to što je prihvatljivo i u funkcionalnom smislu i u smislu dizajna, ako nije potpomognuto od strane države da se taj proizvod, ajde zaštitićemo ga ovim zakonom, da se proizvodi, ako nema razvojnih projekata, ako nema kredita za te zanatlije i za te firme.

Jer ne možemo mi da se oslanjamo samo na ono što je svetski prepoznatljiv brend. Moramo da štitimo naše brendove, a uverena sam, putujući po Srbiji pre svega, evo, i u mom gradu Kragujevcu, pa na kraju i u Topoli, u Aranđelovcu, postoje potpuno autentične po dizajnu firme koje nemaju potporu i podršku od države da mnogo više proizvode i da te svoje proizvode prodaje, koji su daleko kvalitetniji od svega onoga što Mišković, Beko i ostali monopolisti uvoze ovde i prodaju nam kroz obračunsku vrednost, pre svega evra, koja je nenormalna i narod je prinuđen to da kupuje. Zato što imamo potencijala, imamo mogućnost da to proizvodimo i da se dičimo time da je to originalan srpski proizvod. Hvala. Ovim ću da završim.

Ovde se govori o prikazu industrijskog dizajna i vrlo dobro znate, gospođo predsedniče, kao i ministar i svi poslanici u sali, da je dizajn nečega što vama i svima nama privlači, pre svega, pažnju, a onda se odlučujemo na osnovu dubine novčanika i na osnovu funkcionalnosti tog proizvoda, da li ćemo da ga kupimo ili nećemo.
Gospodin Bojan Mladenović, izvinjavam se kolegi Jeremiću, malopre sam greškom rekla kolega Mladenoviću, umesto Jeremiću, hteo je da popravi ovaj član 21. zakona i zato je podneo amandman u ime SRS, zato što ste vi rekli u tom prvom stavu – prikaz sadrži samo predmet zaštite i ne sme da sadrži bilo kakav drugi predmet, pripadak, lice ili životinju.
On je jednostavno rekao – prikaz sadrži isključivo predmet zaštite. Ovo što ste stavili je potpuno nepotrebno i pogledala sam obrazloženje ovog člana. Onda, da se vratim na ovo, o čemu je govorio kolega Avramović, kada je u pitanju rok, odnosno dužina zaštite proizvoda na 25 godina.
Znate, gospodine ministre, kada pominjemo i ove znake, pogotovu ste dali obrazloženje ovog člana da se to najpre odnosi na tekstilnu industriju.
Jedan poznati teniser, izvesni Rene Lakosta, nije ni razmišljao za vreme svog života, kada je rukom ili mu je neko to radio, vezao one krokodile koji su bili ogromne dimenzije, da će posthumno to postati zaštitni brend, je li tako, da će od toga da se napravi brend koji traje već gotovo 80 godina. Kod nas u Srbiji, kada bi neko i želeo i hoće to da uradi, evo da uzmemo tekstilnu industriju, na primer, imali smo mi takve proizvode koji su bili originalni industrijski dizajnirani, tako da budu prepoznatljivi i na našem tržištu, te fabrike su uništene.
Dokaz je „Udarnik“ iz Zrenjanina. Nekada je i promoter nekih tih proizvoda bila i naša koleginica. U svakom slučaju, možemo da govorimo i o Industriji automobila. Ako je rok zaštite 25 godina, o čemu je malopre govorio kolega Avramović, onda možemo da konstatujemo sa žaljenjem da je zaštita industrijskog dizajna istekla za sve proizvode Zastavinih automobila.
Krajem osamdesetih godina je bilo nezamislivo, znate, u onoj ekspanziji proizvodnje „juga“, pa kako je on išao 45 do „korala“ i tih poslednjih modela koji su uništeni, jer je potpuno fabrika izmeštena. Ne postoji više ta linija za proizvodnju, a nema ovog novog dizajniranog Fijatovog automobila, koji navodno treba da se proizvodi, klase „b“ u količini od 200 – 300.000 jedinica godišnje, zato što nisu jedan jedini evro uplatili. Nema aneksa ugovora.
Onda vi vidite kakvu sudbinu imaju srpski proizvodi. Zbog toga, a o tome sam govorila i po prethodnom amandmanu, mnogo je potrebno da uz ovakvu zakonsku regulativu, država brine o onima koji imaju kvalitetne proizvode, dobro dizajnirane, i koji su zaista proizvodi koji su prepoznatljivi, ne samo za naše, nego i za svetsko tržište, koji mogu da se izvoze i da ta preduzeća posluju dobro.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan od izuzetno važnih amandmana koje je gospođa Pop-Lazić podnela u ime poslaničke grupe SRS, zato što reguliše oblast imovinskog prava autora i ako sada krenete od svih onih glumaca iz Singus udruženja, od onih koji nisu, recimo, gospođa Lidija Vukićević je takođe, diplomirani dramski autor odnosno glumac, a ne interpretator, kako je ovde smešno navedeno u zakonu, zbog čega su se njene kolege pobunile. Ako pitate bilo koga od naših proslavljenih reditelja, recimo profesora Emira Kusturicu koji je osvojio dve zlatne palme i ujedno jedini čovek sa ovih prostora koji je dobio prestižne nagrade za svoja filmska dela ili bilo koga drugog, reći će vam da su za izvođenje svojih dela dobili kao autori nula dinara.
Ovaj zakon je prava farsa. Zavod za intelektualnu svojinu može da izvrši upis u registar, ali ne postoji poseban državni organ koji će da se bavi plagijatima, zloupotrebom, o čemu govori amandman gospođe Pop-Lazić, jer ona rekla, odnosno tako je napisao predlagač, da za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica, autoru pripada naknada. Tu je gospođa Pop-Lazić stavila tačku, a predlagač kaže „ako ovim zakonom ili ugovorom nije drugačije određeno“.
Ko je taj ko sme, a to se naveli ko radi u ovoj državi, da zloupotrebljava nečije autorsko delo? Kako će, recimo, bilo ko od tih reditelja, pomenula sam samo jednog, pošto je on proslavio našu zemlju i naš narod svojim filmovima, Emira Kusturicu, ali kako će gospođa Lidija Vukićević da zna u kom gradu i na kojoj lokalnoj televiziji se emituje „Bolji život“, „Lutalice“ ili neki od filmovima u kojima je ona imala glavnu ulogu? Kako da zatraži nadoknadu za svoja glumačka prava? Kako to da uradi autor?
Vi znate da je ova oblast gotovo, ništa ne može da bude savršeno, ali najbolje uređena u Francuskoj, oni imaju inspekcijski nadzor nad zloupotrebom, naročito kada je u pitanju emitovanjem putem onlajna, odnosno televizije uživo itd. Vi sada možete preko Gugla da ukucate – film uživo, domaće serije, sve to da gledate besplatno koliko god hoćete, a da autori i izvođači nemaju nikakvu nadoknadu od toga.
Osim toga, ovde se dovodi u pitanje uloga Sokoja, o čemu je govorio gospodin Sreto Perić i njihove predstavke koje su stizale i pisma kojima su se oni obraćali odboru, takođe i lično gospodinu Branimiru Đokiću. Sokoj ne može da bude nadzorni organ za plagijate koji se vrše u ovoj zemlji, niti da ulazi u to gde se, a javna je tajna da se na lakat krivini u Zemunu štancuju cedei, od strane ove CD mafije koju je pomenula gospođa Radeta, za samo jedan evro, za ona dela i onih izvođača koji u svakoj normalnoj državi treba da imaju svoju legitimnu cenu na tržištu za njihova dela, odnosno za ono što su oni uložili u svoj rad da bi to proizveli.
Ko će da štiti prava stranih autora za zloupotrebe koje se dešavaju ovde? Vama je dobro poznato, verovatno slušalačkoj publici, čuli ste za ime Amr Diaba, on je jedan od najpoznatijih arapskih izvođača, svake godine je dobitnik, mislim tri-četiri unazad, prestižnih nagrada za svoje pesme i svoje melodije. Njegova izdavačka kuća ne može da potražuje prava ovde, a mogla bi, jer najmanje deset izvođača u Srbiji prepevava njegove pesme, inače je preveden na najmanje 19 jezika.
Konsultovala sam se i sa gospodinom Đokićem, to bi trebalo Sokoj da istražuje – zašto se neko bavi plagijatorstvom, odnosno zašto zloupotrebljava, da li pesme ili melodije Amr Diaba ili nekog drugog izvođača i to predstavlja kao svoje i na svemu tome ima enormnu zaradu?
Prema tome, da ste stvarno želeli, kao što su vas upozoravali i glumci i reditelji i književnici i svi drugi koji predstavljaju, u kulturnom smislu, osnov našeg društva i koji su svojim ulogama i svojim delima proslavili našu zemlju i naš narod, vi ste mogli, na osnovu uporednog prava i onako kako su to uradile mnoge ozbiljnije zemlje ovu oblast da uredite. Ovako, ako ne prihvatite ovaj amandman, ovde se konkretno govori o zloupotrebi autorskih prava, ostavićete nekome na volju da li će ili neće da ima ugovor.
Znate, kada je počeo drugi ili treći put, verovatno je neprijatno koleginici Vukićević da priča o tome, da se reprizira serijal „Bolji život“, oni su imali jedan potpisani ugovor nekada, mislim da je to bilo sa RTS, jedino su oni to i poštovali, ali šta će da radi ona ili bilo ko od njenih drugih kolega ako to zloupotrebljava bez potpisanog ugovora, a to će ostati ako se ne prihvati amandman gospođe Pop-Lazić, neka druga televizijska kuća? Neće dobiti ništa, nula dinara.
Prema tome, niko neće poštovati njihova prava i zbog toga su sasvim opravdani protesti i glumaca i svih onih koji su, od kada je ovaj predlog zakona ugledao svetlost dana, oštro kritikovali Vladu. Ovo je zaista skandal neviđenih razmera.

Ovo nije gospodin Milan M. Nikolić iz SRS nego kolega iz SPS Milan J. Nikolić, ali je svakako amandman dobar zato što reguliše obaveze iz člana 35. ovog zakona, da prodavac, galerista ili organizator javne prodaje originalnog primerka dela, odnosno rukopisa koji izvrši i proda i naplati cenu odgovara za ovo što ste vi, gospodo iz ministarstva, gospođe, moram vama da se obratim, ovo je vrlo neuobičajena, konsultovala sam se sa našim pravnicima, formulacija, rekli ste da se to naziva pravo sleđenja. Valjda pravo nasledstva. Ne radi se o tome da li neko sledi nešto, ne znam kako se uopšte došli na ideju da ovako formulišete ovaj član zakona.
Ako je, a o tome je govorio moj kolega Momir Marković, profesor dr Vojislav Šešelj od ćerke našeg proslavljenog stvaraoca i, pre svega, odličnog pravnika, bokeljskog Srbina, Laze Kostića, od njegove ćerke pre više od 10 godina dobio, jedino on, mogućnost korišćenja njegovih autorskih prava i dela koje nikada niko i nigde nije štampao, nego prvi put posle 50 godina Velika Srbija, izdavačka kuća čiji je osnivač naš predsednik, izdavačka kuća naše stranke, onda je i normalno da ćemo mi da vodimo računa kao pravni sledbenici, kako je trebalo ovde da stoji, i sam profesor Šešelj kao pravni sledbenik, onaj koji je dobio besplatno i nasledio autorska prava od Laze M Kostića, da odgovara za prodaju tih dela.
Tako se i inače ideologija srpskog nacionalizma, to su delovi, to je originalno autorsko delo dr Šešelja, u najvećem delu su to izvodi iz sabranih dela na razne teme od postanka Srba do današnjeg dana pokojnog Laze M Kostića, ali isto tako i sa 10 tomova njegovih dela pojedinačno koje smo štampali, a tiču se svih pravnih grana.
Prema tome, kolega Milan J. Nikolić je bio u pravu kada je predložio Vladi, a ne znam šta je bio problem da ovo prihvatite, onda se smanjuje mogućnost zloupotrebe da svako ko prodaje, izlaže ili organizuje prodaju originalnog primerka dela, odnosno rukopisa autora odgovara za to i da u skladu sa tim izvrši i naplati prodajnu cenu, a ne da se to radi na taj način što će neko da se bavi raznim špekulacijama. Gospodin Đokić je govorio o tome, ja sam samo u jednom delu pomenula da originalna dela naših, pre svega muzičkih izvođača, svojevrsna mafija u ovoj zemlji zloupotrebljava tako što ih štancuje u ogromnim količinama za samo jedan evro i onda su samim tim i ti izvođači, autori tih dela uskraćeni. Zamislite kada bi nekome palo na pamet da slobodno tumači pravo, kako ste vi ovde rekli - sleđenja, odnosno nasledstva i da prodaje kako stigne i gde hoće originalna autorska dela bilo čija.
Prema tome, na primeru naše izdavačke kuće Velike Srbije, mi znamo da o tome izuzetno vodimo računa, pa bi trebalo da se prihvati ovaj amandman kolege Nikolića, kako bi to činile i druge izdavačke kuće i oni koji organizuju.
Reći ću vam da smo mi u svim opštinama u Srbiji, a to se sada nastavlja i u Republici Srpskoj, a prekjuče je to bio slučaj u Milićima, u Vlasenici, pred prepunim dvoranama organizovali promociju tog originalnog i životnog dela našeg predsednika, ideologije srpskog nacionalizma, koji, opet ponavljam, u najvećem delu sadrži sabrana dela Laze M. Kostića.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, ovo je takođe jedan važan amandman i nastavljamo onu priču od sinoć.
Još jednom da podsetim poslanike koji nisu bili tu i čitavu javnost da ste vi prihvatili amandman koji obavezuje poslodavca na stručno usavršavanje najmanje 30% manje zastupljenog pola.
Sa druge strane, ovde je kolega Stevanović intervenisao u skladu sa međunarodnim konvencijama, sa Ustavom Republike Srbije i sa činjenicom da je vaspitanje nešto što svako od nas nosi iz kuće i da to ne može da se stavi u odredbe zakona.
Ali, zato obrazovanje i unapređivanje svesti o tome da jedno društvo može da se razvija ukoliko se pružaju jednake mogućnosti, dakle, od ranog detinjstva, i dečacima i devojčicama, da se obrazuju, da stiču znanja i kasnije da se oduže u skladu sa svojim potencijalima, a svako društvo želi, pa i Srbija, da ima pun potencijal. Sada su mnogi naši najbolji studenti i đaci otišli od 2000. godine do današnjeg dana van zemlje, iako ste im vi posle 5. oktobra obećali i nova radna mesta i besplatno školovanje itd.
Dakle, bilo je neophodno i mnogo je bolja ova formulacija kolege Stevanovića da se na taj način reaguje.
Da li postoje stereotipi i predrasude? Mislim da mi nismo to društvo koje ima tu vrstu netolerancije. To postoji, mi smo videli u izveštaju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, pošto aktivno učestvujem u radu tog Odbora za ravnopravnost polova tamo, da u mnogim zemljama članicama Saveta Evrope postoje te predrasude i diskriminacije u oblasti obrazovanja zbog nekih verskih i tradicionalnih faktora koji su prisutni u tim zemljama.
U Srbiji to nije slučaj, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost. Ipak je to slobodno i dostupno svima, što se tiče osnovnog obrazovanja, koje i Ustav naše zemlje garantuje.
U tom smislu mi i te kako napredujemo u odnosu na druge zemlje, sinoć sam pominjala podatak da ima 60 miliona devojčica u svetu kojima nije dostupno osnovno obrazovanje, a toga ima i u zemljama EU, za vašu informaciju, da ne mislite da je sve tamo med i mleko. To su zvanični podaci koje mi dobijamo u toj instituciji, odnosno u tom parlamentarnom telu u kome su i sve zemlje članice EU.
Prema tome, prihvatite ovaj amandman, jer zaista je tačno, ti stereotipi i predrasude postoje, ali to nisu adekvatni termini za jedan zakonski predlog.
Ovde mora da bude jasno definisano, na osnovu Ustava Republike Srbije, da niko ne sme, kako je to kolega Stevanović i rekao u svom amandmanu, kada je u pitanju vaspitanje, odnosno mogućnost obrazovanja, da se ponaša i deluje sa ciljem sprečavanja nekoga da to radi, odnosno da sprečimo svaki vid diskriminacije zasnovan na polnim razlikama, od osnovnog obrazovanja do stručnog usavršavanja. Hvala.

Hvala vam, gospođo Čomić.
Koleginice Vojić-Marković, vi ste govorili o amandmanima koji su usvojeni. Pošto je gospodin Rasim Ljajić, ministar, sinoć u raspravi prihvatio moj amandman koji sam u istovetnom tekstu podnela sa nekim drugim koleginicama, radi se o amandmanu o kome je najviše bilo polemike, a svedok je i doktor Dimitrijević, dakle, dugo smo se zadržali, skoro sat vremena oko toga, nastala je zapravo jedna zabuna, a tiče se, opet se vraćam na onaj malopre deo mog izlaganja – stručnog usavršavanja i obuke.
Naime, mi smo koristili termin „fakultativno“, „može i ne mora“, vi ste rekli „deklarativno“ i uspeli smo, vaša i naša poslanička grupa, da argumentima ubedimo gospodina Ljajića da dođemo do tog procenta 30 manje.
Slažem se sa vama, mi prvi nismo za stavljanje takvih okvira, što se procenata tiče, ali verujte da nismo krenuli od toga 2001. godine kada je naša poslanička grupa SRS na inicijativu, to treći put ponavljam, dr Vojislava Šešelja, glasala za amandman koleginice Leile Ruždić da se krene od toga da žene uključimo aktivno u lokalne samouprave odnosno da bude obavezujuće i da budu na listama i da bude 30% izabranih žena, drugačija bi i politička situacija odnosno struktura i u lokalnim samoupravama bila, složićete se, i kod mene u Kragujevcu a i u vašem Valjevu.
Prema tome, ovim je napravljen neki pomak. Imamo još do kraja zakona da razgovaramo o tome. Evo, videćemo sada, koleginica Radeta je pravnički precizni reagovala na član 32, a kako će da reaguje ministar, ne znam? Mislim da ćete, gospodine ministre, naročito posle Vjericinog izlaganja, ipak da odlučite da se promeni ovaj član 32. Ne bih da prejudiciram, ali, imam takav osećaj.
Kasnije, kada budemo govorili o ovim međunarodnim institucijama, vi ste u pravu, to je samo okvir, ali mi moramo da delujemo. Na kraju krajeva, i vi ste svojim političkim angažmanom, i koleginica Donka Banović, i potpredsednik vaše stranke, gospođa Stojanović, kao i mi, srpske radikalke, smo svojim delovanjem i svojim angažmanom učinile da podstaknemo druge žene da se bave ovim poslom.
Jer, postoji mnogo u našoj SRS žena koje su aktivne, od mesnog odbora, preko opštinskog, koje su u jedinicama lokalne samouprave i te kako istaknute, i kao odbornice, i kao učesnici aktivnog političkog života, a koje šira javnost ne zna. Ali, to je sutra potencijal i to je mogućnost da se one same opredele, svojom slobodnom voljom, da to rade.
Mi moramo da učinimo sve da ovima koji se hvale brzopoteznim ulaskom u EU kažemo da nije tako sjajna situacija ni u tim zemljama tamo. Da završim time da je Srbija na osmom mestu, kada se to ima u vidu, sa 22% zastupljenih žena u srpskom parlamentu. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospodine Ljajiću, ovaj amandman sam podnela u ime poslaničke grupe SRS iz ovih razloga koje je pomenuo gospodin Martinović, zato što je ovde u prvom stavu izvučeno ustavno pravo, znači, Ustavom zagarantovana mogućnost svakome da se angažuje i da bude prihvaćen u međunarodnim, dakle, kroz politički angažman, institucijama i organizacijama.
Za mene je mnogo važniji čitav ovaj stav. Vi ste rekli da brisanje tog stava ne bi poboljšalo ovaj tekst zakona. Mislim da je nepotreban, ali to nije bitno. Ni međunarodne, ni državne, ni lokalne, ni regionalne statističke organizacije, kojih ima takvih u svetu, uopšte nemaju jasan pristup tome, niti metodologiju po kojoj bi ustanovili, utvrdili kako da prezentuju ta pitanja vezana za nedovoljno učešće žena u političkom životu.
Postoje zakonski okviri u svim tim zemljama, ali sada se kod nas tek ustanovljavaju. Onda se postavlja pitanje - zbog čega to nije u dovoljnoj meri?
Kada je u pitanju ovo učešće u međunarodnim organizacijama, što se tiče stalnih parlamentarnih delegacija, molim vas, saslušajte me, gospodine ministre, imamo poslaničku odredbu, to je član 248. stav 2. Molim vas, da mi ne citirate ovo vreme, gospođo Čomić, pošto je u pitanju naš Poslovnik, izvinite, ali brzo ću.
Kaže - Narodna skupština odlučuje o utvrđivanju sastava stalne delegacije za učešće u radu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, organizacije OEBS i drugih multilateralnih parlamentarnih institucija. Predlog odluke u sastavu stalnih delegacija, stav 1. ovog člana, podnosi predsednik Narodne skupštine, vodeći računa o proporcionalnoj zastupljenosti političkih stranaka i zastupljenosti polova.
Mi kao Skupština idemo ispred vas, odnosno nismo imali zakon, pa tako tek sada vi nas dostižete ovim članom zakona. Sada ćemo u tom smislu da izvršimo, kada se usvoji ovaj zakon, promenu u jednoj delegaciji, jer u svim stalnim delegacijama Narodne skupštine, zbog obaveze koju imamo u Savetu Evrope, OEBS-u i drugima, imamo najmanje 30%, odnosno minimum zastupljenosti manjeg pola, odnosno žena, ali nemamo u parlamentarnoj skupštini NATO, što će naknadno, ako vi to budete stavili kao obavezujuće, što je amandmana koleginice Radete, morati da se uradi. Hvala.

Razumemo se koleginica Donka Banović i ja. Da iskoristim priliku da kažem sada, pošto ste prihvatili ovaj amandman za međunarodne delegacije, da je i meni lično žao, pošto mi dobijamo kvote, što koleginica Banović više nije sa nama u stalnom sastavu delegacije u Savetu Evrope zbog njenog patriotskog angažmana i učešća u donošenju važnih odluka za našu zemlju.
Ovde se govori o minimumu, ali htela sam da vam kažem ne da ovo bude u funkciji reklame, nego zaista činjeničnog stanja, da kod nas u SRS postoje takvi primeri. Nabrojaću tri.
Dakle, u prvom sazivu lokalne skupštine 2004. godine, u opštini Bor, od četiri izabrana odbornika, tri su bile žene, dakle, uvek može više, to sve zavisi od političke stranke, koliko se angažuje na tom pitanju. Isti je slučaj bio u Rakovici, isti je slučaj bio u Kruševcu, Varvarinu, a u Kragujevcu, prilikom kandidovanja za listu za lokalne izbore 11. maja 2008. godine, takođe smo imali preko ovog minimumom utvrđenog procenta.
Inače, to je i nešto što je kod nas neko nepisano pravilo zbog toga što mi imamo pre svega u našoj SRS našu braću i naše saborce u našoj ideologiji u političkom životu, a tome nas je i od početka učio naš predsednik dr Šešelj, zaista imamo izraženu želju i volju da uključimo masovno što od studentkinja, što od onih žena koje ne rade, domaćica, pa preko visokoobrazovanih žena, u politički život. Zbog toga sam rekla da je to samo minimum, a maksimum je sto posto, jer Broza više nema, a da je on prisutan i da imamo totalitarni režim, kao što je bio, bilo bi 105, znate kako je to išlo u to vreme.

Stvarno ne znam šta vam bi, koleginice Stojanović-Plavšić, da sada otvorite to pitanje šta je bilo, jer ste neke stvari pobrkali.
Kao prvo, uopšte nije tačno, vrlo dobro znate da nisu poštovani principi o tadašnjoj proporcionalnoj zastupljenosti, pa je stav bio naše političke stranke, SRS, da ne učestvujemo u radu pojedinih odbora, gde nismo imali adekvatnu zastupljenost. Zato što je to bila volja većine, kao što sada Konstantinović neće da prihvati ostavke naših koleginica.
Zašto se tu niste solidarisali sa vašom sugrađankom, koleginicom Dimitrijević, pa da kažete Ivanjiju i Suzani Grubješić – omogućite, oni su članovi Administrativnog odbora, da žena podnese ostavku? Ne možete nikoga da naterate silom da bude narodni poslanik, ako to ne želi.
Ili koleginica Elena Božić-Talijan, za koju vrlo dobro znate, i bili ste tada član Odbora kada je gospođica Elena Božić-Talijan bila predsednik, ili možda niste, ali svejedno, učestvovali ste, dolazili ste na sednice, jer ste u toj materiji, i sami kažete, od kada ste narodni poslanik, unazad šest godina.
Preuzeli smo odgovornost sledeći put, posle sledećih izbora, a ako se sećate, kada smo dobili adekvatnu zastupljenost, proporcionalnu našoj snazi u svim odborima, pa smo insistirali na tome i koleginica Elena Božić-Talijan je želela da bude predsednik Odbora za ravnopravnost polova. Čak smo i pokrenuli mnoga pitanja, ako se sećate, kao i onog kršenja prava gospođe iz Knića koja je bila na trudničkom bolovanju kada je smenjena sa funkcije i mi smo reagovali.
Prema tome, uopšte ne govorim ovde o našoj želji da učestvujemo u tim društvenim naprecima, koje treba da ostvarimo, ali vam je gospođa Paunović rekla da se mi kao stranka zalažemo za jednaku ravnopravnost žena i muškaraca. To se zove ravnopravnost polova.
Ovde se govori o manje zastupljenom polu, a mi sada možemo da govorimo i o različitim sferama društvenog života, gde ima više žena a gde muškaraca. Nećemo da licitiramo o tome.
Mislim da smo u vrlo konkretnoj raspravi, ministar je prihvatio većinu naših amandmana, govorili iz ličnog iskustva, otprilike kako se te stvari kreću. Dr Paunović-Milosavljević, ne zato što je iz SRS, ali i zbog toga, na kraju krajeva, pre svega, jer to je naša intencija, uvek poklanjamo tome pažnju, savesno i predano radi na ovom poslu od trenutka kada je preuzela ovaj odbor i ne samo kroz organizovanje ovih okruglih stolova, nego kroz sve, i kao lekar i kao osoba koja zna šta znači kada je bilo koja grupa diskriminisana u društvu, jer i sama je kao neuropsihijatar opredeljena na to da pomaže ljudima, i to onima kojima je najveća pomoć potrebna.
Prema tome, mislim da treba da završimo, jer svi smo želeli da radimo najbolje što smo mogli, a pogotovo naša stranka.

Gospođo Čomić, ne bih stvarno da zloupotrebim Poslovnik, samo da kažem da je naš kolega Stevanović želeo u ime poslaničke grupe SRS, što je i rekao, da primeni naš princip da zakoni moraju da se poštuju. Tako je prihvaćen amandman da Odbor ima kontrolnu funkciju i da se podnosi izveštaj.
Ovde se radi o razlici, išlo se na neko kompromisnije rešenje. Međutim, opet pozivam poslanike da u danu za glasanje glasaju, mogu da se odluče ili za amandman odbora ili za amandman kolege Stevanovića.
Njegove kazne su više, iznos maksimalne kazne Odbora je 500.000, kod kolege Stevanovića 800, odnosno gde su oni predvideli 500 on je predvideo milion.
Onaj ko krši zakon mora i da plati. Hvala.

Gospodine Ljajiću, gospodin Petar Jojić je u ime SRS predložio da se član 34. menja i glasi – da arbitar po potrebi može da angažuje veštaka odgovarajuće struke na koje se primenjuju odredbe ovog zakona o izuzetku arbitara.
Iskoristiću ovaj član, odnosno amandman gospodina Jojića, ako vas nisu obavestili, jer ste celog dana na sednici Skupštine, da obavestim i javnost, da danas preko 20 predsednika tzv. nerazvijenih opština u Srbiji štrajkuje ispred Vlade, zbog toga što su im umanjena transferna sredstva za ovu tekuću 2009. godinu. Oni uopšte ne znaju kako će da izađu iz ove situacije.
Moram da vam kažem da je više nego alarmantno to što su u mnogim od njih blokirana i javna preduzeća i sva davanja iz budžeta koje imaju i po osnovu socijalnih davanja, ugroženi su, od dece u vrtićima, preko pomoći, servisiranja onoga što je potrebno osnovnim i srednjim školama, i to su pitanja o kojima hitno morate da nam date odgovor i da se Vlada oglasi - zašto su, pre svega, tu je i gospodin Palalić, Ministarstvo finansija i premijer ignorisali te ljude, nisu želeli da ih prime, sada su oni prinuđeni da dođu.
Tamo se nalaze i predsednici šumadijske opštine Rača, a to je opština koja je izgubila mogućnost da kroz angažman i kooperantsku ulogu u procesu proizvodnje ovog "Zastavinog fijata", odnosno "Fijata punto" radi elektroinstalacionu opremu za taj model, pa onda i mogućnost da se razvije i poljoprivreda u tom kraju. Svako od tih ljudi je imao nešto da kaže šta ga muči.
Ne znam stvarno koje ste aršine primenjivali, kada ste umanjivali zdravstvena sredstva i kolega Sreto Perić će reći, verovatno je katastrofalna situacija u Ljuboviji. Šta vas briga, opština ima 15.000 stanovnika, 10 i više otpisana, a vidite šta se radi na Voždovcu i šta rade žuti - što od paketića, bilborda, a da ne govorim o ovima što ih plaćaju tajkuni i izdajnici SRS-a, oni dnevno plaćaju po milion i po na TV-u, samo da ovom strelicom idu bolje, ali bolje za njihov džep. Ovi ljudi nemaju hleb da jedu. Došli su, i verujte, oni od vas traže odgovore.
Ko će od vas da zatvori tu finansijsku konstrukciju, kada nemaju od čega. Hvala, gospodine Novakoviću.

Gospodine Novakoviću, vi ste meni pre mog obraćanja rekli da naša poslanička grupa ima 18 minuta i ne znam koliko sekundi, jer vam piše ta dvojka, kao osmica ili već šta. Kao sinoć oko ovog radnog vremena, molim vas, stalno me dovodite u zabludu, onda i ja dovodim u zabludu svoje kolege, a mi imamo još dosta amandmana. Hvala.
(Posle pauze – 16.00)

Žao mi je što je izašao gospodin Čiplić, zato što je gospođa Pop-Lazić podnela amandman u ime poslaničke grupe SRS da se zaista važan deo člana 3. u stavu 2. promeni, tako da se ne da mogućnost, kako je to predlagač ovde napisao, da sadržaj korišćenja, vođenja, ispravljanja i zaključivanje biračkih spiskova i izvođenje delova biračkih spiskova za područje jedinica lokalne samouprave, kao i druga pitanja od značaja, potpuno i tačno vođenje, propisuje ministar nadležan za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Time priznajete, odnosno predlagač zakona, da njemu uopšte nije bio cilj i namera da se u Srbiji, kao što je gospođa Radeta i danas govorila, a što smo potencirali u načelnoj raspravi, da se uspostavi jedinstveni birački spisak.
Vi se sećate, gospođo Čomić, kada sam govorila u načelu, evo tu je opet zamenik sekretara, gospodin Pudar, da sam prenela naše iskustvo, nas parlamentaraca, od pre mesec i po dana iz posete Finskoj, ne samo parlamentarne delegacije, već je gospodin Pudar bio kao zamenik sekretara, članovi RIK, ljudi koji rade u RIK, koji su tehnička lica, gde smo se susreli sa jednim sasvim drugačijim iskustvom i nama su tamo eksplicitno postavljali pitanja da li vi imate jedinstveni birački spisak. Rekla sam da nemamo.
Posebno sam insistirala na tome da je nemoguće, što su nam tamo kolege i potvrdile da nekakvi izvodi, evo videli ste kroz brojne primere zloupotreba koje su bile, a sada to samo priznaju u naslovu da je nekakav jedinstveni birački spisak nemoguć bez uspostavljanja posebnog državnog organa, kao što imaju oni, kao što ga ima Ruska Federacija, kao što ga imaju mnoge druge države, da se uspostavi jedinstveni birački spisak.
Nama je bilo zabranjeno da se sa zamenikom direktora državnog registra, pri poseti tamo i razmeni iskustva, rukujemo, zbog mera bezbednosti.
Osim toga, njihov softver je povezan sa MUP. Recite mi molim vas ovde, a videće se kroz ove brojne primere loše napisanog zakona, naročito dela koji se odnosi na ažuriranje podataka koje treba da radi MUP, umesto boravišta i prebivališta, zbog mogućnosti da glasač sada po ovom zakonu glasa i u mestu gde trenutno boravi, da će biti mnogobrojnih zloupotreba.
Druga činjenica koja je veoma važna, mnoge primere je spomenula gospođa Radeta, evo iz svoje sredine ću da se nama biračka mesta nalaze u katastrofalnom stanju. Neukost članova biračkih odbora, o tome da i ne govorim. Ovde je taj kolega iz RIK, verovatno nije rekla gospođa Radeta, pripada ovoj ZES koaliciji, dao je takvo tumačenje da je moguće da se glasa bez uvide u jedinstveni matični broj.
Isti vam je slučaj po šumadijskim selima. Na biračkim mestima se pojavi čovek i kaže – imali smo slučajeve i iz Raške oblasti, ali evo, i to je slučaj. Žena mi je kod kuće, stara je, bolesna, ne može, evo njene lične karte, neka glasa.
U selu Botunje kod Kragujevca, na samo sedam kilometara od grada, to je periferija grada, u mestu gde se odvija izborni proces nalazi se ono furunče gde se članovi biračkih odbora greju, mogu unutra da se nađu samo stalni članovi biračkog odbora.
Ovi koji su u proširenom sazivu kažu – malo je mesto, vidite, imamo tu samo ovo jedno grejno telo, vi ostali idite napolje ili prošetajte, ručajte, pa kad se vratite.
U centru Kragujevca, u naselju Erdoglija, u soliteru Ipsilon, birački proces se za toliko naselja odvija u jednom kafiću.
Ko se nalazi unutra? Samo stalni članovi biračkog odbora i šankerica koja kuva kafu, a vi dobro znate da niko, osim članova biračkog odbora, onih koje je država odredila, ne može da se nalazi na biračkom mestu. Dakle, onima koji su u proširenom sazivu, da li su iz SRS, LDP, DSS, kažu – izađite napolje, nema mesta, a zato je šankerica tu. Ona povremeno obriše šank, skuva kafu, u međuvremenu ubaci neki glasački listić i onda dolazimo u situaciju da kragujevačka Gradska izborna komisija, na svakim izborima, jer to je organ kojem je povereno da se stara o tome, da biračka mesta budu i otvorena i da počne izborni proces na vreme, mora naknadno, dakle, na sednicama da utvrđuje rezultate glasanja.
Zašto mi imamo toliki broj nevažećih glasačkih listića? Taj procenat je alarmantan, on je naveden u izveštaju posmatrača Saveta Evrope i OEBS-a. Čak 3% je u ukupnom broju birača. Upravo iz ovih razloga koje je Vjerica spomenula, da nema ažuriranog biračkog spiska, da vama odgovara, jer to je odličan način za manipulaciju. Morala je RIK posle predsedničkih izbora 2007. godine da se sastane, da donese obavezujuće uputstvo za svaki birački odbor u Srbiji, dakle, da obrate pažnju na simptomatično pojavljivanje tolikog broja nevažećih listića. Naknadnom proverom, kada smo mi insistirali, gospodin Todorović i članovi RIK iz SRS i otvarali džakove, ispostavilo se da to uopšte nisu nevažeći.
Recimo, u Kragujevcu se dešavalo da birač nedvosmisleno izrazi volju da je to glas za SRS, ali i pored toga, znate, to se dešava, iskusni ljudi znaju, ili dopiše nešto, neku poruku, obično je to poruka kojom se poručuje i daje podrška predsedniku Šešelju. Onaj tamo kaže – šta ovo piše ovde, a to je, inače, izborna lista SRS-Vojislav Šešelj, zaokružen broj 4, ovde je nešto dopisano, ne važi.
Naknadno, Gradska izborna komisija ustanovi da je to važeći glasački listić. Mi smo na 16 biračkih mesta u Kragujevcu tako naknadnom proverom i utvrđivanjem potpuno promenili rezultat glasanja. To je bilo pola-pola, pola za Stevanovićevu koaliciju, pola za listu SRS, što za parlamentarne, što za lokalne izbore.
Prema tome, gospodine ministre, vi ste videli i sami iz izveštaja Državne revizorske institucije da su najveće zloupotrebe bile, evo, jutros smo čuli na jednoj televiziji, oko 100 miliona evra, za nabavku kompjutera, a nama se kaže da nisu osposobljene jedinice lokalne samouprave da ažurno rade ovaj posao, zato što tehnički nisu opremljene.
Sada je ustanovljeno, odnosno, naknadnom proverom će se videti da je najveći lopovluk bio prilikom nabavke opreme, kompjutera, raznih ugovora, raznih manipulacija, a niste sposobni da ustanovite poseban državni organ, registar koji bi vodio računa o tome da svaki birač bude na samo jednom mestu upisan sa svojim tačnim matičnim brojem i da, ako neko tamo klikne na kompjuter, ne svako, nego ovlašćeno lice, pogleda da ga ima u evidenciji i u Subotici i u Kragujevcu, i u Pirotu, i u Surdulici, i u Zrenjaninu, sa njegovim jedinstvenim matičnim brojem i da se on samo jedan jedni put vodi.
Osim toga, ustanovljavanjem takvog državnog organa, a vi vidite, vi dajete sva ovlašćenja ministru, što pokušava da ispravi gospođa Pop-Lazić, pa kaže – zakon će to da uredi, ne može ministar nekim svojim propisima, jer vi vidite kako tumače izborne rezultate članovi DS, to je katastrofa.
Dakle, jedino na taj način, ako se zakonom precizno uredi ova oblast, mi možemo da se nadamo da ćemo koliko-toliko mi u budućnosti imati regularne izbore. Ovako, samo sam vam iznela nekoliko primera, verujte, vi znate to verovatno i iz svojih sredina, nemoguće je da govorite o potpunoj regularnosti izbornog procesa, a naročito u situaciji kada ne postoji nadzorni organ.
Gospođa Elena Božić-Talijan je jedini predsednik Nadzornog odbora od 1990. godine, od prvih višestranačkih izbora, do današnjeg dana, a mi smo insistirali, zapravo naš predsednik, kada su održani oni predsednički izbori, kada se manipulisalo nepostojećim glasovima Šiptara na KiM, da se tada ustanovi nadzorni organ za izbore, kada ste ukinuli i kada ste dali nemogućnost da dalje postoji nadzorni organ za praćenje izbornog procesa, vašim dolaskom na vlast.
Prema tome, vi niste bili ni sposobni ni posle izbora, 24. septembra 2000. godine, ni da utvrdite broj birača, ni to da je u tom glasanju za predsednika države Vojislav Koštunica imao veći broj glasova od Slobodana Miloševića, da nije bilo upravo zapisnika sa svakog biračkog mesta SRS, koja je pokazala na svim izbornim procesima od 1992. godine do današnjeg dana, da ima najobučenije, najdisciplinovanije ljude koji rade odgovorno svoj posao u interesu države i regularnog sprovođenja izbornog postupka. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodin Avramović je želeo da precizno od samog početka, u ime poslaničke grupe SRS, uredi zakon o ravnopravnosti polova, zato što ne samo terminološki, već i u stvarnom smislu, mnogo je bolji termin da državni organi javne vlasti razvijaju, a ne kako ste vi napisali vode politiku jednakih mogućnosti.
Mi srpski radikali smo se, osvrćući se na ovaj predlog zakona i podnoseći amandmane, osvrnuli na strateške dokumente koje su usvojile mnogobrojne međunarodne organizacije, pre svega na Pekinšku deklaraciju koja je usvojena 1995. godine, zatim na Povelju UN o ljudskim pravima, Opštu deklaraciju o ljudskim pravima i drugim međunarodnim dokumentima u kojima se upotrebljava izraz "razvijanje".
U planu za akciju, koja je jasno razrađena i o čemu ću da govorim kasnije, u delovima Pekinške deklaracije, koja se osvrće na svaki segment društvenog, javnog, političkog života, angažovanja žena i muškaraca, a tu se tretiraju i porodična prava i prava dece, upotrebljava izraz "razvijanje".
Zbog čega? Ako vi kažete, da aktivno vodite politiku, to znači da je ona već ustanovljena i da je vi samo dalje vodite, a ovaj zakon, zapravo, treba, pozivajući se na sve proklamovane međunarodne standarde i Konvenciju o pravima dece, ne samo samohranih majki, nego uopšte samohranih roditelja, sa čime bi se vi složili, pravnici, da ispravan termin ako je roditelj sam i izdržava svoje dete, dakle razvijanje politike jednakih mogućnosti – jednakih mogućnosti zapošljavanja, jednakih mogućnosti učešća u javnom i društvenom životu, jednakih mogućnosti za suzbijanje svih negativnih pojava u društvu.
Mislim da je trebalo to da prihvatite zbog toga što upravo naše društvo treba da dođe u tu situaciju da se razvijaju ti partnerski odnosi između muškaraca i žena. Ne mislim u negom drugom smislu, nego u smislu društvenog napretka, jer bez takve komunikacije i bez aktivnog učešća pre svega muškaraca, ako su u ovom slučaju žene manje zastupljeni pol, što se u našoj poslaničkoj grupi pokazuje kao intencija. Vidite i da je naš ovlašćeni predstavnik naš kolega Dragan Stevanović. Mi ne želimo da imamo, ne daj bože, feministički stav po ovom pitanju.
Smatramo da je u Srbiji, kao i u svakom društvu, potreban dijalog između muškaraca i žena, u tom partnerskom odnosu, koleginica poslanika u Narodnoj skupštini, sa vama kao ministrom i eto to je politika razvijanja mogućnosti. Tako vi imate za saradnicu koleginicu Lakićević-Stojačić.
Mislim da shvatate u čemu je bila intencija kolege Milana Avramovića – da mi pokažemo čitavoj Srbiji da se ovaj zakon donosi ne zbog nekakvih kvota, nego zbog toga što manje zastupljeni pol treba da se svrstava u svim segmentima našeg života u nekakve procente, da li je to u pitanju zapošljavanje ili politika, mi to sada moramo, da se na neki način obavežu svi organi vlasti da to bar minimum poštuju.
Videćemo kasnije da vi tome vrlo fakultativno pristupate, jer kažete „treba da“, a ne znači „da mora“. Mi smo stavili svuda izričiti da to mora, kada je i procenat u pitanju.
Opet moram da vas podsetim, to zna vrlo dobro gospođa Čomić, a evo i vas gospodine Ljajiću, da je upravo predsednik naše stranke dr Vojisalav Šešelj insistirao da se prihvati amandman tada predsednika Odbora za ravnopravnost, koleginice Lejle Ruždić, da se manje zastupljeni pol, u ovom slučaju dame, nađu u 30% na listama za lokalne izbore i da budu izabrane u lokalne skupštine.
To je u velikoj meri, morate priznati, promenilo i ulogu žena u političkom životu, pa imate i žene koje su na veoma odgovornim funkcijama u organima lokalnih, opštinskih i izvršnih vlasti.
Prema tome, ako ovo prihvatite mi ćemo postići svojevrsni konsenzus sada, je li tako, evo jedan kolega poslanik predlaže, srpski radikal, da vodimo politiku razvijanja jednakih mogućnosti i time ćemo da napravimo napredak za čitavo društvo.
Da bi se obezbedila puna implementacija, odnosno primena prava, ljudskih prava, prava na rad, prava na život, na poštovanje svega onoga što Ustav garantuje i muškaraca i žena, naše društvo i vlast koja je trenutno u mnogim segmentima neodgovorna kada je u pitanju socijalni status i položaj, kako muškaraca, a pogotovo žena. To ćemo videti kasnije kroz konkretne podatke njihove nažalost umanjene zarade.
Da vas podsetim da smo mi u Savetu Evrope u junu upravo usvojili jednu takvu Rezoluciju koja se tiče iskorišćavanja žena po tom osnovu, pa je kolega Dragan Stevanović iznosio podatke da nije Srbija baš najgora u tom smislu, kako su to neki hteli da predstave. Mnoge zemlje koje su članice EU, u koju Srbija sasvim izvesno neće ući pre nego što se takva tvorevina koja se sama urušava raspadne, daleko su iza nas po mnogim pokazateljima. Kada već to nije tako sumorna statistika kada su u pitanju te razlike, mnogo su veće u Velikoj Britaniji, u Finskoj, u Holandiji i u mnogim drugim zemljama, razlika između onoga što u neto iznosu prima žena, a koliko je veći procenat onoga što primaju muškarci.
Takođe, kada je u pitanju i segment osiguranja, to smo takođe u toj Rezoluciji Saveta Evrope jednom tačkom tretirali, možete da zamislite da ima takvih primera u toj EU, u kojoj vi kažete da je sve divno i bajno i krasno – da žene koje se nalaze na porodiljskom odsustvu imaju manji procenat osiguranja. S druge strane, mi ovde nemamo mogućnost da žene u jedinicama lokalne samouprave u mnogim gradovima, iako je to njihova obaveza, dobiju onu neophodnu nadoknadu za prvorođeno dete.
Ne samo to, nego velika Konferencija o deci koja je održana u Njujorku 1990. godine, kao i o ljudskim pravima 1993. godine o razvoju stanovništva i sveta uopšte i o društvenom razvoju u Kopenhagenu iz 1995. godine, sve sa ciljem postizanja jednakosti i razvijanja, kako se u tim dokumentima kaže. Kako god da prevedete, to je jedina reč sa engleskog na srpski, odnosno poznaju taj termin – „ne vode“, nego „razvijaju“ politiku jednakih mogućnosti.
Sada pokušavajući da vas ubedim da sada na licu mesta prihvatite ovaj amandman, da završim ovo izlaganje i time jednostavno uputim poruku kao poslanik SRS čitavoj srpskoj javnosti, i ženama i muškarcima, da mi zaista želimo da programski tako opredeljeni razvijamo politiku jednakih mogućnosti oba pola u našem društvu. Hvala vam.

Doktor Paja Momčilov je podneo amandman u ime SRS, gde je hteo ne samo da popravi ovaj član zakona, nego da iskoreni diskriminaciju koja je prisutna u našem društvu, gospodine ministre, po osnovu roditeljstva i zapošljavanja u tom smislu.
Kolega Stevanović, koji je naš ovlašćeni predstavnik, prokomentarisaće za nas potpuno neprihvatljiv odgovor Vlade povodom neprihvatanja amandmana, a ja ću da se pozovem opet na neke međunarodne konvencije, pre svega na međunarodno pravo, na Konvenciju o pravima deteta, na stav Generalne skupštine UN iz 1992. godine, na stav Ekonomskog saveta UN, koji je osnovao program za akciju za narednih 10 godina i na poslednju Rezoluciju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope koja je usvojena u junu ove godine, za koju smo glasali i mi koji smo bili prisutni na zasedanju, članovi srpske delegacije, a koja se zove – Borba protiv diskriminacije žena prilikom zapošljavanja i na radnom mestu. Ona u svom nazivu nema tu diskriminaciju po osnovu roditeljstva, ali se pominje u tri člana.
Evo zbog čega – zbog toga što ne samo da su u pitanju predrasude, kako su to naveli oni koji su pravili izveštaj iz tog našeg Komiteta za ravnopravnost polova u Savetu Evrope, računajući iskustvo svih 47 zemalja članica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, već zbog toga što su te zloupotrebe moguće zbog nepoštovanja Ustava, a Ustav kaže da je zagarantovano pravo na rad svakome, na zapošljavanje, rađanje i na roditeljstvo i da zbog toga žene u najvećem broju slučajeva imaju problem prilikom napredovanja na poslu, što je želeo dr Paja Momčilov da ispravi u stavu 2. predloženog člana, tako što je zatražio da se posle „roditeljstva“ dodaju reči „usklađivanje porodičnih i profesionalnih odnosa“.
Ovi zaista više nego morbidni primeri koje je iznela iz svog iskustva koleginica Mićić upravo govore o tome da u svakom društvu postoje takvi slučajevi. Postoje i oni obrnuti. Podsetio me je kolega Momir Marković na jedan slučaj koji smo danas imali prilike da vidimo u dnevnoj štampi, gde je nasilje pokazano od strane žene prema svom supružniku, to su ljudi u nekim poznim godinama, imaju preko 70 godina.
To su zaista tragične stvari, ali mi ne možemo da se osvrćemo na pojedinačne slučajeve, ako vi kažete – mi hoćemo da promenimo to, hoćemo zdravo društvo, hoćemo ekonomski prosperitet, hoćemo demokratiju. To su sve samo deklarativna zalaganja.
Da biste to u praksi uradili, morate da suzbijete bahatost i osionost pre svega domaćih tajkuna, poslodavaca koji su budzašto kupili, a pre svega mislim na Miroslava Miškovića, jer najčešće predstavke koje imamo ja i koleginice iz SRS i kolege, što u pisanoj formi, što u kontaktima ličnim sa njima, jeste da se on najbahatije ponaša i krši Zakon o radu i Zakon o porodici, kada je u pitanju roditeljstvo i otpuštanje žena zbog toga što su postale majke ili se spremaju da to učine ili to imaju u najavi.
Nije to samo slučaj kod nas, ta usvojena u junu u Savetu Evrope Rezolucija koja kaže da se to pojavljuje u svim zemljama ne isključuje mogućnost da sve zemlje imaju uređenu zakonsku oblast, pa i ovde članom 16. Zakonom o radu i Zakonom o porodičnim odnosima to je izričito zabranjeno i postoje za to neke minimalne sankcije i kazne, ali molim vas, ko će to da nadzire?
Kako ćete vi od slučaja do slučaja to da rešavate ako ne budete u članu 16. Zakona to prihvatili kao obavezujuću odredbu? Vi imate razumevanja u jednom delu za nameru dr Paje Momčilova, ali kažete – doći će do zloupotreba. Već se dešavaju te zloupotrebe.
Gospodine ministre, objasnite mi, da li je moguće da je toliki procenat obrazovanih žena koje ne mogu da napreduju na poslu i u menadžerstvu, na kraju krajeva u svim segmentima društvenog života, samo zbog činjenice da imaju malu decu ili da imaju obaveze koje se tiče roditeljstva? Vi to kao čovek i otac znate, kao nosilac te uloge u porodici, kao i sve druge kolege, zar to nije zajednička obaveza i žene i muškarca, da usklađuju svoje odnose i da imaju zajedničku odgovornost za ulogu u porodici i za odrastanje dece?
Vidite da poslodavci u Srbiji to tako ne gledaju. Nisu u pitanju samo predrasude, ti neki sociološki, kulturološki faktori, nešto što se na Balkanu dešava, pa mi to povlačimo vekovima. Ne, to uopšte nije tačno, zato što nisu u prirodi svojoj, prema svojim suprugama, prema svojim sestrama, drugaricama, kako god hoćete muškarci u Srbiji takvi i Srbi, i svi drugi koji žive ovde, nego su takvi poslodavci koji nisu sankcionisani, koji se iživljavaju nad ženama.
I sami znate, imate slučaj najviše zaposlenih žena u sektoru uslužnih delatnosti, pa onih mučenica iz robnih kuća Beograd, koje smo mi u više navrata primali kao delegacija poslanika, da nam govore kako su njihova prava iz oblasti rada zloupotrebljena. Imate slučaj žena koje rade u tekstilnoj industriji i imate slučajeve najviše mladih žena zaposlenih u tim samostalnim trgovinskim radnjama ili u lancima koje pod svojom kontrolom u monopolu drži Miroslav Mišković.
Kako se našalio u jednom aforizmu našeg najnovijeg časopisa „Velika Srbija“, kolega Marković, kaže – da, vodi se bitka između „Maksija“, „Delte“ i „Tempa“. Bore se za prevlast na tržištu, u stvari to su sve firme čiji je vlasnik taj vodeći tajkun u Srbiji, Miroslav Mišković.
Oni su čak išli toliko daleko, kada su pravili istraživanja od zemlje do zemlje, čak i Srbija nije najgora po tim istraživanjima, nego i mnoge zemlje EU. Rekli su, kako su se izrazili, to sam pominjala, bila je koleginica Stojačić u načelnoj raspravi, uveli su sasvim novi termin, istražujući zašto se to dešava, da zbog roditeljstva žena ne može da napreduje, pa su rekli da postoji tzv. stakleni plafon, ili kako su oni to rekli, uveli jedan novi obrazac tog ponašanja „glasiling“.
Po ovom zakonu, vi kažete – to je zabranjeno. Po Zakonu o radu zabranjeno, po Ustavu zabranjeno, zabranjeno po Zakonu o porodici, ali ta žena koja ima sve kvalifikacije da napreduje na tom radnom mestu, zaista nailazi na taj, kako su oni rekli, stakleni plafon, jer ona gore vidi da je otvoreni prostor po svim njenim kvalifikacijama, ali ne može. Jednostavno, stvori se jedna barijera koja to ne dozvoljava.
Ako vi hoćete da imamo zdravo društvo, da se povećava natalitet, da se normalno razvijaju deca u ovoj zemlji, kojima su potrebna oba roditelja, ovde govorimo o ugroženim pravima žena, jer su najveći broj slučajeva tih koji se tiču žena, ali ima i muškaraca koji su u istoj situaciji, onda morate da prihvatite kao obavezujuću normu, jer je dr Paja Momčilov, i kao lekar, pre svega, i kao onaj, toliko puta to ističem, koji je u tom roditeljskom lancu i kao ginekolog, akušer i te kako zaslužan za to što novorođenče dođe na svet, i kao predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, sagledao na osnovu svega onoga što smo mi na Odboru za zdravlje i porodicu razmatrali, da su to veliki slučajeva zloupotreba.
Baš će biti zloupotreba ako se ovo ne stavi u zakon, jer to treba da vam bude imperativ. Ako jedna žena ili ako porodica koja se odlučuje na to, znači, pitaju se i muškarac i žena, u jednom skladnom partnerskom odnosu, u jednoj zdravoj porodici za kakvu se mi zalažemo, i da deca imaju sigurnu budućnost, ako oni zaista žele da imaju zajedničke prihode, da mogu izdržavaju tu decu, molim vas, ko je taj u Srbiji koji kršeći sve ove ustavne i zakonske norme to sme da radi i da ne dozvoljava da se usklađuje ta profesionalna i roditeljska uloga koju jedna žena ili muškarac imaju.
Zato, još jednom apelujem na vas da prihvatite, ništa to neće da poremeti vašu koncepciju, ali će umnogome da pomogne i ipak će to da bude obavezujuće i svaki od tih poslodavaca će znati da ne sme tek tako da se igra sa roditeljstvom i sa namerom žene, odnosno žene i muškarca da imaju svoju decu i porodicu.