Na osnovu člana 31. kao jedan potpredsednika koji treba da vam pomaže u radu. Evo, sad sam se konsultovala i sa koleginicom Popović, ali i bez toga, član 85. stav 6.
Gospodine Novakoviću, ovde je uvedena jedna neverovatna praksa, koju niste vi uveli, nego, čini mi se, Gordana Čomić. Dakle, nikada ovaj član 85. u prethodnim poslovnicima, evo, od 2001. godine, to je bio možda neki drugi član, ne mogu da se setim, ali istovetno je prepisan, nikada se nije desilo... Ranije je bilo radno vreme od 10 do 17 časova, pa je produženo 2001. na 18.00.
Znači, u poslednjih mesec dana ili dva meseca dešava se, gospodine Novakoviću, da vi futuristički, da se tako izrazim, nastupate; odnosno, i vi, i Gordana Čomić i predsednik Slavica Đukić-Dejanović kažete, obično u ovo vreme – produžićemo po onoj koja bude na dnevnom redu.
Nije to bio smisao Poslovnika i člana 85. stava 6, nego situacija ako mi, recimo, imamo izmenu i dopunu Zakona o putnim ispravama, to je tačka koja treba da bude kada dolazi ministar Dačić, onda u trenutku kada otpočnemo tu raspravu, pa je sada 15.55 ili 15.30 i vi na osnovu onoga što se dešava vidite da to nije dovoljno vremena da se završi do 18 časova, vi možete u trenutku kad otpočnete raspravu po toj tački dnevnog reda da kažete. Ne možete vi unapred sada da govorite šta će da se desi i da li će. Na kraju krajeva, to je i nemoguće po ovom članu Poslovnika.
Prema tome, insistiram da se u okviru predsedništva Narodne skupštine... Mada uopšte ni koleginicu Juditu, ni mene, ni kolegu Obradovića ništa i ne pitate, jer ste vi podeljeni i imate taj svoj lobi. Zaista je ovo neprihvatljivo. Ne može uopšte ovo da se radi. Sada bi me Gordana Čomić uputila na generalnog sekretara Narodne skupštine, koji ne postoji, nego postoji sekretar, a to je gospodin Odalović. Dajte mi, molim vas, objašnjenje, kako je moguće da vi…

Ne samo da se izjasni Skupština, nego ja zahtevam da dobijemo autentično tumačenje ovog člana. Molim da se taj pametni Konstantinović oglasi, kao predsednik Administrativnog odbora, pošto on ne dozvoljava poslanicima da podnesu ostavke, jer ja vam kažem da je ovo prvi put u ovom sazivu Skupštine, verujte mi, da neko to radi unapred, za neku tačku koja će da bude. Nikada se to nije desilo nijednom predsedavajućem Skupštine, od Unkovića do današnjeg dana, dok vi niste seli, vi, Slavica i Gordana Čomić, da tako tumačite Poslovnik.

Hvala, gospodine Novakoviću. Iskoristiću ovaj amandman gospođe Radete, koja je dala argumentaciju zašto odmah ne pristupite članu Ustava i prestanku važenja ovog zakona, koji stvarno postoji pro forme, ali ću ostaviti vreme i da završi gospodin Sreto Perić, koji je naš ovlašćeni predstavnik.
Naime, gospodine Škundriću, pošto govorimo o ovom zakonu i činjenici da ne postoji više ni državna zajednica, ni SRJ, ovaj zakon je još iz ranijeg vremena, onda je ovo dobra prilika da mi narodni poslanici pitamo vas, s obzirom na to da ste vi ovaj resor preuzeli pre godinu i nešto dana, a da je u Elektroprivredi Srbije mnogo problema bilo od 2000. godine, naročito u vreme one velike afere pljačkanja Elektroprivrede od strane tog mafijaško-tajkunskog klana Hamović - Lazarević, da još uvek epilog te pljačke, u iznosu od 400 do 600 miliona evra, kako je trebalo i Skupština da potvrdi na osnovu izveštaja Anketnog odbora, kojem je predsedavao Aleksandar Vučić, koji je kasnije izdao SRS upravo zato što se direktno i povezivao sa tajkunima poput Hamovića i Lazarevića... Mi narodni poslanici nismo imali taj izveštaj na glasanju, a u međuvremenu, to sam rekla kada je bila rasprava u načelu, inspektori koji su podneli krivične prijave protiv odgovornih u EPS-u su brzopotezno premešteni na druga radna mesta, mislim da je jedan gospodin penzionisan.
Ovo su vrlo ozbiljna pitanja, koja muče ne samo zaposlene u Elektroprivredi Srbije, nego sve građane Srbije. Kuda ide EPS? Da li Vlada Srbije i vi kao ministar kome je sada poveren taj resor imate neku strategiju? Najpre, da li će EPS i dalje da drži ovaj monopolistički položaj?
Mi srpski radikali smo od kada postojimo programski opredeljeni, i tako već 20 godina, i ne želimo, poput mnogih drugih zemalja, zemalja EU, poput Francuske ili Češke, da se izvrši privatizacija Elektroprivrede. Mi smo izričito opredeljeni za to da imamo strateško partnerstvo sa prijateljskim zemljama koje ovde hoće da unesu svoj kapital za izgradnju novih termo i hidroelektrana, kao što je slučaj sa izjavom gospodina Konuzina, o čemu smo jutros govorili, da bismo došli upravo u tu poziciju da iskoristimo naše kapacitete i resurse, pre svega ljude koji rade u EPS-u, da Srbija u budućnosti bude u ovom regionu jedan od izvoznika električne energije, a ne da dođemo u situaciju da nas ponovo neki Hamovići i Lazarevići pljačkaju, kao što je to bio slučaj pre četiri godine.
Zaposleni u Elektroprivredi, koji su me zamolili da vam se obratim, kao i onda kada je bila rasprava u načelu, veoma su zabrinuti zbog toga što se ništa u tom smislu ne radi. Ova izjava gospodina Konuzina o dobroj nameri je samo osnov, ali država mora da pokaže više volje, pre svega da stvorimo normalne tržišne uslove za to i da im omogućimo da se pojave na našem tržištu kao ulagači. Da sada ne ponavljam opet o remontu „Đerdapa I“ i o činjenici da će biti uloženo, imam tačnu cifru, 105.511.390 dolara, tako su stručnjaci izračunali. Možda je cifra veća ili manja, svejedno, ali, kako god, bitna je namera naših potencijalnih ruskih partnera.
Završiću ovo pitanjem o memorandumu koji je potpisao Boris Tadić, opet u svrhe kampanje ili svog promoterstva, tada je čak i ministar bio iz DSS-a; to je memorandum sa nemačkim RWE, mislim da je to bilo pre više od tri godine.
Kakav je epilog toga, s obzirom na to da je to tada predstavljeno građanima Srbije, dok mi nismo sa Rusima potpisali gasni aranžman, kao pandan onome što ćemo mi u gasnoj sferi da uradimo sa našim ruskim partnerima, na dobrobit države i naroda? Hvala bogu da smo to i uradili. Ali, to je samo bilo pismo o namerama i sve drugo što je predviđeno u tom memorandumu je, kao i u onom vezanom za „Fijat“, na dugom štapu.
Zanima me zbog čega je u tom trenutku to bilo potrebno? Da li Vlada Republike Srbije i dalje želi tendenciozno da se opredeljuje za nekog od partnera, recimo za Nemce, a ne za Ruse? Kakav je vaš stav po tom pitanju?
Da li imate konsenzus u okviru Vlade Srbije? Šta će dalje da se dešava u procesu restruktuiranja Elektroprivrede kako bi se smanjili gubici, koji su najčešći i najveći u prenosu iz visokonaponske na niskonaponsku mrežu, i povodom ostalih problema koje EPS ima?
Da vas podsetim i na to – vi tada niste bili ministar, i u to vreme funkcioner SPS-a, mogli ste to da pratite, iako ste se jedno vreme povukli iz aktivnog bavljenja politikom – da je upravo taj aranžman sa Nemcima (kasnije je usledio taj Tadićev memorandum sa njima) počeo onog trenutka kada nas je Božidar Đelić, zbog kredita koje je sa njima napravio, sa nepovoljnom kamatom od 20% za kupovinu robe od RWE, zadužio za trideset miliona evra.
To je bio prvi kredit, a kasnije je za remont Elektroprivrede Vlada Srbije dala garancije čak i za mnogo veće iznose. Treba da kažemo građanima Srbije da oni taj remont plaćaju sa onim iznosom od 186 dinara u računu koji dobijaju svakog meseca.
Hvala vam. Zamolila bih vas, ako možete, da date odgovore na neko od ovih pitanja.

U prvom delu, gospodine ministre, ja sam upravo potvrdila to što ste i vi rekli. Vi ne treba da snosite odgovornost za ono što je radio Boris Tadić u svrhu svoje kampanje. Da, možda sam napravila lapsus, rekla sam – potpisao, ali, potpisan je od strane EPS-a i Nemaca za vreme njegovog boravka u Nemačkoj.
Dakle, ja ne znam da li ste to pratili, ali, meni je jasna slika, kao da se to juče događalo. Evo, kao juče, kada je otputovao u Brisel i saopštio građanima da smo na beloj šengen listi. Tada, kada je to uradio, kao i kada je dolazio u Kragujevac, kada je potpisan memorandum sa „Fijatom“, obećao je građanima Srbije da će u što skorije vreme Srbija strateški, na osnovu tog pisma o namerama dve strane, kako ste rekli, što zaista stoji u tom memorandumu, da sarađuje u budućnosti. Sve ovo drugo je na dugom štapu.
Prema tome, nisam želela to da imputiram, nego da vam kažem da je predsednik države to zloupotrebljavao u dnevnopolitičke svrhe, a da su problemi u Elektroprivredi Srbije godinama kasnije nastavljeni. Ako se situacija sada smiruje ili stišava, onda je to za dobrobit i Elektroprivrede i građana Srbije.
Volela bih da to vaše mišljenje i opredeljenje da Elektroprivreda ne bude tek tako predata u ruke nekome bude i konsenzus ove vlade, u šta mi srpski radikali ne verujemo, ali videćemo šta će da se dešava u budućnosti.
Način i model kako se formiraju cene, tarifni sistem koji je uspostavljen kada niste bili ministar, koji je u jednom delu i protivustavan, način na koji se određuje ko je u kojoj zoni i kako se prelazi iz jednog ograničenja kilovat-sati u drugo, to su ipak teme za drugu raspravu.
Htela sam da dam ovo pojašnjenje da sam rekla da je Boris Tadić tada obmanjivao javnost prilikom potpisivanja samo jednog memoranduma, koji je u stvari pismo o namerama i u suštini ne znači ništa. Hvala.

Hvala, gospođo predsedniče. Vidite da je predsednik naše poslaničke grupe čestitao gospođi Pešić, tako da javnost ne misli da su oni imali neke nesporazume, iako su iz suprotne orijentacije, mi kao opozicija i  kolege sarađujemo.
Gospođa Vjerica Radeta je podnela amandmana, gospodine ministre, čuli ste. Na sednici Odbora, žao mi je, tog dana, iz petog pokušaja zato što nisu dolazili predstavnici vladajućih stranaka, nisam bila na Odboru kada je održan, zbog sednice Skupštine grada Kragujevca koja je bila tog istog dana, ali ona je objasnila u ime naše poslaničke grupe da je potrebno da se posle stava 1. doda stav 2. koji glasi – da se izuzetno od stava ovog člana licima mlađim od tri godine života pasoš izdaje sa rokom važenja od dve godine, licima od tri do deset godina života sa rokom važenja od tri godine i licima od 10 godina sa rokom važenja od pet godina, zato što je to mnogo bolja procena onoga kako deca odrastaju i kako se njihov lik menja i zbog čega treba napraviti ovakvu raspodelu i na ovakav način ustanoviti koja je važnost pasoša za decu.
Ne znam zbog čega, ovo ste mogli, nije tehnička stvar u pitanju nego jedno realno gledanje i iskustvo, na kraju krajeva, koje i vi imate kao otac dvoje dece i drugi ljudi koje znate, kako deca odrastaju i kako se njihova fizionomija menja. Svejedno, vaše je pravo da prihvatite ili ne prihvatite. Mislili smo da je ovo rešenje bolje. Međutim, mnogo me više brine, gospodine ministre, hajde da jednim delom i prihvatim to, zato što sam vam jednom rekla na sednici Odbora za bezbednost, da su mi se javili naši zaposleni ljudi koji žive u Francuskoj, pre svega, ali i u Nemačkoj, koji su kao što ste naveli u obrazloženju za produžetak roka starih pasoša, da je velika gužva i sami znate, gospodin Perić je tu, jedno vreme u Ljuboviji niste mogli da dobijete novi pasoš. Tamo se čekalo više od tri nedelje. Kasnije se to nekako normalizovalo.
Gospodine ministre, s obzirom na to da ste i u javnosti, a pre svega i vaši saradnici, gospodin Veljović je najviše govorio u kontekstu obračuna sa organizovanim kriminalnim grupama, govorili o tome da je naša pogranična služba sada mnogo bolje organizovana i da pored one savremene opreme koju je MUP dobio, što i mi poslanici vidimo kada idemo na naša službena putovanja, recite mi – šta će MUP da uradi sa onima koji zloupotrebljavaju ove aktuelne pasoše, čiju važnost ćete da produžite do kraja 2010. godine? Drugim amandmanom je koleginica Pop – Lazić dala optimalan rok za to do juna sledeće godine, kada već sve ovo nije moglo da se reši.
Evo zbog čega vas to pitam, postavila sam vam pitanje kao član Odbora za odbranu i bezbednost, baš uoči te sednice na kojoj je trebalo da se raspravlja o ovom zakonu, a vezano za organizovani duvanski kartel, odnosno duvansku mafiju na čijem čelu je Stanko Subotić zvani Cane Žabac, koji je nosilac ovog pasoša, Švajcarske i ko zna koje još pasoše taj kriminalac poseduje. Pitam vas to zbog toga što sam dobila od vas, ali mislim da to nije bio samo pro forme radi odgovor, nego onako neki koji nije zadovoljio u pravom smislu reči odgovor na moje postavljeno pitanje, što je bio i zaključak Odbora za odbranu i bezbednost.
Rekli ste mi da je, kao što je poznato meni i javnosti, Stanko Subotić, zvani Cane Žabac, za koga je kao vođu duvanskog kartela još 2002. godine označio dr Vojislav Šešelj pre nego što ga je režim poslao u Haški kazamat, odnosno napisao onu optužnicu, da je za njim raspisana Interpolova poternica, kao i za još 31 osobom koje su uključene bile u šverc duvana.
Ovo je vrlo ozbiljna stvar. Zahvaljujem se i gospođi predsedavajućoj, gospođi Đukić-Dejanović koja mi dozvoljava, nekim delom izlazim iz teme, ali mislim da je za građane važno, ali i da je važno za vas kao ministra policije da nam kažete, tokom ove sednice – šta ćete da preduzmete u daljem obračunu i u privođenju pravdi Stanka Subotića?
Naime, pojavili su se novi momenti. Nekadašnji savetnik i predstavnik u Vašingtonu crnogorskog predsednika, koji je duboko zagazio u kriminal, znate da ga italijanska država traži zbog toga, italijansko tužilaštvo, zbog šverca cigareta, Milo Đukanović, dakle, nekadašnji savetnik Mila Đukanović, Ratko Knežević se više puta u poslednjih nekoliko meseci oglasio u našoj javnosti, a pre nedelju dana je bio gost u emisiji „Intervju“ kod Jugoslava Ćosića na Televiziji B 92…

Završavam. Samo da završim ovo pitanje. Izvinila sam vam se.

Hvala, gospođo Đukić-Dejanović. Uskoro ću da završim svoje izlaganje.
Pitam vas, s obzirom na taj njegov intervju i na činjenicu da je rekao da je spreman da se stavi državnim srpskim organima na raspolaganje, a gospođi Đukić-Dejanović ako ste me već prekinuli, vrlo dobro znate da deca neće da zloupotrebe važnost ovih starih pasoša 2010. godine, a Cane Žabac i njegovi kriminalci hoće, jer se tim istim pasošima, čija važnost je produžena, u „RIC“ u Pariz 2007. godine su putovali Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, a kasnije i Vučić sam u više navrata u Moskvu da uzima novac od Stanka Subotića, Caneta Žapca, da bi po Kneževićevom svedočenju imali zadatak da preuzmu SRS, da se dr Vojislavu Šešelju nametne nekakav branilac, da on stupi u štrajk glađu i da to završi, ne daj bože, sa nekakvim ishodom. Naravno, to im nije uspelo. On će se koliko sledeće godine živ i zdrav vratiti u svoju otadžbinu i u ovu skupštinsku salu.
Gospodine ministre, ako nekadašnji zvaničnik Crne Gore to izjavi, pa se pojavi na mediju koji ima nacionalnu frekvenciju, šta ćete da preduzmete da privedete pravdi ili da saslušaju naši policijski organi pomenutog Nikolića i Vučića koji su od Subotića uzimali novac?
Vi kao predsednik SPS, koja je vladajuća stranka, znate koliki broj poslanika imate ovde.
Vrlo dobro znate da su nama oteti mandati, ali da nisu mogli da izvrgnu Zakon o finansiranju stranaka, pa da primamo za 82 poslanika SRS novac iz budžeta. Od čega se finansiraju Nikolić i Vučić? Od prljavog novca, šverca i duvanskog kartela Caneta Žapca i od tog, kako je to gospodin Knežević više puta kao, eskadrona smrti koji naručuje ubistva.
Dakle, gospodine ministre, ovu važnost pasoša do 2010. godine neće da zloupotrebe naši raseljeni koji su otišli, što bi naš narod rekao, trbuhom za kruhom, da rade, da se muče i da zarade za svoju porodicu, ali Cane i njegovi kriminalci hoće ili ovi kriminalci kojima ste poklonili mandate i koji su izvršili takav atak, na svu sreću neuspeli puč u SRS.
Prema tome, nisam zadovoljna ovim odgovorom koji sam dobila od vas u pisanoj formi.
Vi ste ministar koji je krenuo u oštri obračun sa organizovanim kriminalom, ako pogledam sada šta se sve desilo i ono što je gospodin Todorović nabrajao ostala vam je samo ova duvanska mafija i duvanski kartel.
Ima mehanizma da privedete Stanka Subotića. Krenite od Nikolića i Vučića. Evo neka državni organi i policijski organi prvo njih saslušaju...

Evo, završavam. Dakle, mislim da je gospodin ministar shvatio moju poruku ne samo za dobrobit našeg društva, nego da se konačno u Srbiji zna ko su ljudi koji se bave politikom i koji promovišu političke ideje iz svojih ubeđenja, kao što to vi radite gospođo Đukić-Dejanović, unazad dvadeset godina i toga se ne stidite.
Čujem da su upravo ti koje kriminalci finansiraju napadali u ovoj istoj Skupštini, takođe u jednom danu u kome nisam bila ovde, gospodine ministre, država koja hoće da se obračuna sa organizovanim kriminalom i mora da poveže te stvari. Kriminalce kao što su Cane Žabac, Milo Đukanović i kriminalce kao što su Nikolić i Vučić. Hvala vam. Izvinite, gospođo Dejanović, što sam malo izašla sa teme dnevnog reda. Hvala.

Gospodine predsedavajući, ne želim da se upustim u zamku koju je od jutros pripremila, pa onda pobegla, Nada Kolundžija, da mi ovde tumačimo član po član ovog zakona koji treba da ima interpretativno dejstvo u odnosu na Ustav Srbije, koji je prekršen u članu 182. stav 2, 188. stav 1, članu 82. stav 2, članu 93.
Mogla bih tako dalje da nastavim, ali ću kasnije po amandmanima, zato što je sasvim jasno, čitavoj javnosti Srbije, što smo mi srpski radikali, brojnim primerima dokazali, i još neke kolege iz opozicionih stranaka, da je ovaj zakon apsolutno separatistički akt i da je on način da se legalizuje statut Vojvodine koji je prekršio sve ove odredbe Ustava koje sam nabrojala.
Zapravo namera onih koji su glasali o Autonomnoj Pokrajini i vas koji će glasati ovde da se Vojvodini vrati konfederalni status koji je ona imala po Ustavu iz 1974. godine, vi pamtite to vreme, gospodine Novakoviću svakako, to je onaj čuveni Brionski ustav, i zbog toga ću ja da se poslužim načinom na koji je to uradila gospođa Kolundžija.
Ja ću ono što je zaista najvažniji i najviši pravni akt zemlje, a to je Ustav Srbije, da držim u desnoj ruci, jer mi svi moramo da ga se pridržavamo, a on je prekršen u brojnim odredbama, donošenjem ovog zakona koji utvrđuje neke rekla bih konkurentske nadležnosti u odnosu na već one koje ima država Srbija, Republika kao suverena u svojoj vlasti, a u ovoj drugoj levoj ruci ću da vam pokažem kako izgledaju lica brionskih poslanika, kako su ih nazvali ljudi iz ovog eminentnog nedeljnog časopisa „Pečat“, to su sve vaše fotografije.
Vidite, što se ono u narodu kaže – lepi ste ko upisani, ali ste sada žutim slovima. Vi koji ste imali neku drugu ideologiju u to vreme, ne znam da li ste vi, gospodine Novakoviću, 1974. godine kada je donet taj ustav bili član Socijalističke omladine, Saveza komunista, to je nebitno, ali morate da znate da su posledice takvog ustava pokazane tek posle 15 godina.
Evo, ovo su lica, dakle žutim slovima ispisana lica brionskih poslanika, onih koji žele na takav način da nas dovedu u situaciju da sutra i vaša deca, i vaši unuci i čitava Srbija živi u strahu već od ponedeljka, kada izglasate ovaj zakon i statut u kakvoj će državi da žive u Srbiji, koju ćete svakako vašom vladavinom pre svega Boris Tadić, pre svega uz pomoć svojih zapadnih mentora, svesti na nivo beogradskog pašaluka. Nastaviću po sledećem amandmanu.

Zaista Zakon o turizmu, koji je donet u ovoj skupštini u maju, predviđa da se organizuje kvalifikacioni ispit za turističkog vodiča na području autonomne pokrajine, ali je pitanje u budućnosti šta će ti turistički vodiči da rade i kakvu Srbiju će oni moći da pokažu onima koji dođu u Srbiju.
Kako ste krenuli i kako je zaista ovo jedan potpuno secesionistički akt, što se potvrđuje svim ovim nadležnostima, njih je 150, koje su protivno Ustavu i članu 182. stav 2. prenete na autonomnu pokrajinu, očigledna je namera da se tim, kako bi to pravnici rekli, numerios klasikus, kroz interpretaciju od strane gospođe Kolundžije, i onih koji su zagovornici ovog zakona, koji će imati dalekosežne posledice, zapravo dovesti dotle da deca Srbije u budućnosti neće moći da računaju na to da Srbija bude potpuno teritorija koja bi trebalo po članu 82. stav 2 .Ustava da bude sa jedinstvenim i prostorom, i sa tržištem, i sa jedinstvenom ekonomijom.
Jer upravo se i oblast turizma kroz ove članove zakona, na koje amandmane podnosim, apsolutno prenosi na autonomnu pokrajinu. U Zakonu o turizmu, koji je donet u maju ove godine, jasno piše da Vlada Republike Srbije uređuje i poverava prostor u skladu sa Nacionalnom strategijom turizma.
Hoćete vi sada da pravite neku novu nacionalnu strategiju Vojvodine? Da li ste vi pitali sve one građane koji žive na području naše autonomne pokrajine da li se sa time slažu?
Ovaj zakon, naravno, treba da doživi ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom, ali moram da vas podsetim, gospodine Novakoviću, na to je upozoravao još u februaru 2002. godine prof. dr Vojislav Šešelj, kada je donet onaj prvi, Omnibus zakon o utvrđivanju nadležnosti autonomne pokrajine, da ponovo po Ustavu iz 1990. godine, čini mi se po članu 190. tog tadašnjeg ustava, bilo moguće da se jedan deo tih nadležnosti poveri autonomnoj pokrajini, ali nikako da se one utvrđuju, i kako to juče reče gospodin Krasić, da vi sada devalvirate Ustav, na način na koji to vama odgovara.
Da prepisujete norme Ustava i da kažete – e mi to sada interpretiramo tako. To jednostavno nije moguće. A u 23 nadležnosti iz člana 182. stava 2. Ustava ste proširili na čak 160. potpuno protivustavno.

Gospođo Kolundžija, zaista ne ulazim u to da vi imate nameru da svaki član iz predloženog zakona koji je protivustavan na taj način branite, ali nemojte da vređate dostojanstvo Narodne skupštine.
Smatram, ne morate da podižete ruku prema predsedavajućem, bolje je da gledate u mene da imamo neku argumentovanu komunikaciju, da je povređen član 104. Ustava zato što vi nemate pojma o Zakonu o turizmu. Sad na brzinu izađite ili pozovite nekoga od saradnika da vam donese Zakon o turizmu, pa ćete videti da strategiju i planiranje razvoja turizma za područje autonomne pokrajine uređuje isključivo Vlada Republike Srbije.
Ako vi hoćete da suspendujete Zakon o turizmu koji ste doneli u maju ove godine kada ste, uzgred budi rečeno, protivno Poslovniku izbacili sve poslanike SRS, osim koleginice Marine Raguš, vi to možete, ali nemojte da govorite nešto o čemu očigledno ne znate.
U ovoj sada ruci, samo da vam pokažem, u levoj sam držala časopis "Pečat" - "Lica brionske Srbije", tu je i vaša fotografija, to ste vi poslanici, ovo je sada žutim podvučeno, iako ste vi nekada bili član Saveza komunista, ali onda verovatno iz ideala i mislili ste da je to lepo, pa ste videli kako nam se obio Ustav iz 1974. godine o glavu, ali morate da znate, gospođo Kolundžija, da se ovaj zakon u dve odredbe, vaš zakon i ova oblast turizma, kosi i u direktnoj je suprotnosti sa Zakonom o turizmu Republike Srbije.
Ako ste već hteli da na neki način to komplementarno uredite, onda ste trebali bolje da čitate Zakon o turizmu koji ste doneli u maju ove godine.

Gospodine Novakoviću, zaista ne znam zašto me niste pažljivo pratili, govorila sam o članu Ustava i 104. članu Poslovnika. Rekla sam da je gospođa Kolundžija povredila dostojanstvo Skupštine, a sada ste ga vi povredili, i član 27. i član 104, jer nemate pravo kao predsedavajući da mene podsećate na nešto ili da mi unapred dajete nekakve signale ili, ne daj bože, pretnje, znam da niste takav čovek, za razliku od nekih vaših kolega koji predsedavaju, šta ja imam i da li imam.
Prvo, ako želite to realno da sagledate i da vratite film unazad, kao čovek koji se do sada korektno drži slova Poslovnika, videćete da uopšte nisam te dve kazne, kao što vi rekoste, odnosno opomene zaslužila po slovu Poslovnika, kao ni moje druge kolege.
Ali, pustimo to na stranu, videla je Srbija i nema problema, ne želim da vas dovodim u situaciju da vi primenjujete bilo kakve kaznene odredbe, ali zato nemojte ni vi mene da reagujem, jer nikada i ni na jednom mestu niko nije mogao na bilo koji način, pa ni verbalno, da bilo kakvu sugestiju u pretećem smislu upućuje srpskim radikalima, bilo kome od nas, a pogotovo meni, pa vas molim da to više ne činite.

Gospođo Kolundžija, zaista poštujem vašu kvalifikaciju, koliko znam vi ste diplomirani politikolog, ali iz nekog vremena kada ste zaboravili kuda je srljala Srbija kada ste bili aktivni član Saveza socijalističke omladine, pa kasnije aktivni član Komunističke partije, pa ste onda bili u Čovićevoj alternativi, pa su vas prihvatili ovi u svoje žuto krilo, pa ste sada šef svima vama koji zagovarate, kao što su lepo gospoda iz "Pečata" stavili i podvukli, žuto brionsku Srbiju.
I, za razliku od mene, vi ne treba da se ponosite time što radite, jer ako krenete kroz istorijsko i kulturno nasleđe, o čemu bih eventualno mogla da vas podučim, za početak dođite u moj Kragujevac, koji je prva srpska prestonica, gde je donet i prvi srpski Ustav, koji je doduše kratko bio na snazi, ali nikome nije padalo na pamet u delu Srbije iz kojeg dolazim, ponosna sam i na svoje pretke i na sve Srbe koji su kroz vekove branili našu otadžbinu, da na ovakav način, ako su iskreni u nameri da se bore za svoju zemlju i svoj narod, razbijaju i razgrađuju Srbiju, onda vi treba zbog toga da se stidite.
Ne zbog toga što bolje znam o turizmu od vas, to svakako, i ne samo u ovim prostorima, nego i u onim u koje vi hrlite, a Evropa vas nikad neće primiti, nego vam to govorim zbog činjenice da je krajnje nemoralno ovo što radite, da kroz formu zakona koji se kosi sa Ustavom idete na to, to je svima jasno, čitavoj zemlji, da razbijate ovaj prostor, što će osetiti buduće generacije.
Ustavotvorci iz 1974. godine, oni koji su vama bili ideološki mentori, Josip Broz i ostali, nisu govorili tada građanima, pre svega Srbima i onima sa prostora gde su živeli na prostoru bivše SFRJ, da će da se desi to, secesija SFRJ uz pomoć Amerike i njenih zapadnih sila odigra na takav način, da mi postanemo najstradalniji narod na Balkanu. Danas imamo 500 hiljada sunarodnika koji su morali da izbegnu sa svojih vekovnih ognjišta, da ovde u parlamentu sedi predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu.
Nije dovoljna jedna takva cinična kvalifikacija, ne znam zbog čega i iz kojih razloga ste se vi prepoznali da treba da reagujete. Samo se vratite u noviju istoriju, ne morate da idete mnogo dalje i da vidite kakva nam opasnost preti. Pitaćete se onda kada budete u poznim godinama i u nekoj dalekoj penziji, koju vam želim i da naravno kao i svi građani Srbije dugo poživite, zašto ste učestvovali u ovome i prepoznaćete ovo svoje brionsko lice.

Danas nećete nešto da se sinhronizujete. Obično kada sedim tu pored vas, a inače mislim da je primerenije kada branim amandmane koje sam podnela u ime SRS, da vam se obraćam odvade.
Zaštita životne sredine je još jedna od odredbi koja je na mnogo detaljniji način i kroz enormno proširenje nadležnosti uneta članom 25. u ovaj zakon o utvrđivanju nadležnosti.
Ako pogledate nadležnost AP i vidite šta sve one mogu da rade po slovu Ustava Republike Srbije, videćete da je poljoprivreda, vodoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, turizam, ugostiteljstvo, banje i lečilišta, zaštite životne sredine itd, oblast koju AP u skladu sa Ustavom i svojim statutom uređuju nadležnost, izbor, organizaciju i rad, ali sve to u skladu sa zakonom.
Postavlja se pitanje - zašto vam je bio potreban, takođe smo ove godine doneli set zakona iz oblasti zaštite životne sredine i zašto se tamo decidno niste odredili prema onome što će u vezi toga da radi AP Vojvodina, već ste Srbiju celovito i jedinstveno tretirali, kako se ona uostalom i tretira prema članu 82. stav 2. Ustava.
Neverovatno je da smo svi imali jasni konsenzus oko donošenja Mitrovdanskog ustava, kako je on i nazvan, zato što je donet tog dana 2006. godine, a da je on sada najgrublje zloupotrebljen, tri godine posle donošenja ovakvog zakona. To je ono o čemu će istorija da sudi, a što se nas srpskih radikala tiče, mi ćemo da nastavimo da do kraja, tačku po tačku da vam govorimo o tome, bez obzira koja je oblast u pitanju.
Počastvovana sam time što mogu o oblasti turizma i zaštite životne sredine da govorim, i da govorim o ovom neustavnom zakonu, ali videćete do kraja, pa kada su u pitanju nacionalne manjine, to je ono što je zapravo najveće težište onih koji se navodno zalažu deklarativno za pravo manjina, da niste u pravu da pripadniku manjine ništa novo neće doneti, niti će poboljšati njegovo položaj ovaj zakon koji je, opet ponavljam, protivustavan i koji je osnov za buduću secesiju naše AP.
Godine 2003. u Narodnoj skupštini Republike Srbije je doneta deklaracija o tzv. setite se, Hakerupovim ustavnim okvirima za područje naše južne pokrajine AP KiM, koja je sada pod okupacijom. Dok ste se još onda hvalili, iako su okupacione snage NATO došle 1999. godine, posle bombardovanja, kako ipak država Srbija može tamo da sprovodi deo svoje vlasti i zakone, a gde smo sada.
Sada imate situaciju da su održani nekakvi šiptarski izbori. Tamo imate dvostruku izbornu vlast i da su Srbi koji su preostali tamo da žive, potpuno poniženi i da nemaju nikakva prava. Bojim se da to ne zadesi u skorijoj budućnosti, ali ta bojazan je sasvim opravdana i argumentovana, građane Vojvodine kroz pet ili deset godina, ne bih da špekulišem, ali točak istine se, nažalost, u slučaju Srbije i svih tih negativnih bilansa i dešavanja brzo okreću. Hvala.

U međuvremenu su mi stranačke kolege iz centrale SRS donele novi časopis našeg lista "Velika Srbija", gde smo na naslovnoj strani stavili statut Vojvodine, rušenje Srbije i države i našeg ustavnog poretka. Pošto smo mi ozbiljna politička stranka i ovaj časopis, čiji je izdavač i osnivača prof. dr Vojislav Šešelj, koji je, mislim, naočigled čitave i srpske i svetske javnosti u procesu koji se pred antisrpskim haškim kazamatom već sedam godina vodi protiv njega, na osnovu političke optužnice, a objasnio genezu svih događaja. Znate.
Ako malo pogledate, verujem da vi to pratite kao i mnoge kolege iz DS, koji mi stalno govore da daju čestitke dr Šešelju na toj njegovoj borbi, on je tamo uspeo da objasni ono sa čime sam počela da branim ove amandmane.
U početku predsedavajući sudija Antoaneti ništa nije razumeo, znate, ili se pravio da ne razume, ali kasnije, kako je proces odmicao, profesor Šešelj je pokazao da su Amerika i njeni zapadni saveznici, Nemačka, pre svega, Velika Britanija, imali i te kako veliku ulogu u razbijanju bivše države i našeg kulturnog, etničkog, nacionalnog, verskog prostora.
To što će pokrajina da osnuje pokrajinski zavod za zaštitu životne sredine i što je to ovaj član zakona… ne znam gospođo Kolundžija, ne obraćamo se vama lično, nemojte to pogrešno da shvatite, vi ste naša uvažena koleginica s kojom mi imamo komunikaciju, da ne pomisle građani, van ovih skupštinskih debata, ali vi kao da niste od jutros od kad ste ušli u salu shvatili šta je poenta onoga što mi želimo da poručimo i zašto brišemo svaki član.
Mi mislimo da je protivustavan čitav ovaj zakon jer ovaj zakon je samo osnov da vi na način na koji mislite da je to moguće vršite interpretaciju Ustava Srbije, jer pre toga ste doneli statut, pa ste posle toga doneli ovaj zakon o kome raspravljamo i kojim je utvrđen njegov konačni predlog. Da li je tako?
Vi ste jedino po Ustavu, ako ste želeli da se bavite zaštitom životne sredine, čiji član tražim da se briše i naslov iznad člana 26, jedino mogli da povučete granicu između onoga šta su republičke, a šta pokrajinske nadležnosti. Vi to ne radite u svim članovima ovog zakona.
U dve trećine vi unosite potpuno nove nadležnosti koje, ne kako kaže Ustav Republike Srbije, poverava AP, već ih utvrđuje. Ne samo da ste pogrešili u nazivu zakona, već vam se i sva poglavlja i svi članovi zakona kose sa slovom Ustava i već postojećim zakonima koje je ova Skupština usvojila.