Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ovo je, u stvari, jedan politički projekat koji je utemeljen na preporukama Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, izvestioca za Srbiju Monitoring komiteta i, pre svega, Evropske unije, u procesu svega onoga što treba da ispunite, a što od vas traže, da biste, kako vi kažete, uveli Srbiju u Evropsku uniju, što očigledno neće da se desi, po izjavama mnogih evropskih zvaničnika, jer oni takvo proširenje sa Srbijom ne planiraju.
S druge strane, otvarate prostor, kako je rekao neko od kolega, otvarate Pandorinu kutiju, jer je činjenica da se u Šumadiji ovakvi i slični zakoni uzdižu na nivo opasnog političkog projekta, koji, u suštini, ne znači ništa osim obmane građana Kragujevca i cele Šumadije kako će imati sinhronizovanu akciju, ulogu lokalne samouprave sa Vladom, što do sada nije bio slučaj, jer u svim situacijama kada su se čelnici lokalnih samouprava obraćali Vladi Srbije, pa i vašem ministarstvu, za mnoge projekte, vi ste to gledali isključivo po stranačkoj liniji.
Tako ste na svojoj grbači izneli pobedu Veroljuba Stevanovića na lokalnim izborima u Kragujevcu. Desila se prevara veka zvana "Fijat", a sada Kragujevčani trpe nemerljivu štetu zbog takvog izbora i zbog takve prevare, jer postoje opravdane sumnje da je budžet grada Kragujevca oštećen za više desetina miliona dinara, kroz razne nameštene tendere i projekte, pa je onda sasvim očigledno da je vlast u Srbiji, podržavajući i takve projekte i takve zagovornike ideja regiona u Srbiji, u stvari, stvorila mogućnost da lokalni feudalci, kao što je Stevanović, drže kapu nad svima i da se, evo, verujem da će on posle usvajanja ovog zakona…
((Predsedavajuća: Dva minuta.)
Završavam.
… i da se proglasi za glavnog feudalca centralne Srbije, s obzirom na činjenicu da je planirano da Kragujevac bude nekakav centar tog centralnog regiona.
Inače, ovaj projekat je već odavno zamišljen, ne samo u ovim evropskim institucijama, koje bi dalje da rasparčavaju Srbiju, već kako u privrednim, tako i u drugim ekonomskim centrima moći. Ali, nemojte građane da obmanjujete, jer ovo je godina velike krize. U sledećoj godini, nastupajućoj, u Srbiji, kao zemlji visokog rizika, po bonitetu firme "D&B", koja je to procenila, očekuje se pad društvenog proizvoda od 4%. Prema tome, u suštini, ova priča ne znači ništa, osim jednog presedana kada je u pitanju Ustav Srbije, koji se krši, i latentne opasnosti za buduće cepanje Srbije, što je zapravo i namera i Amerike i zapadnih sila koje kreiraju ovakvu politiku.

Niste bili, gospođo Kolundžija, poslanik Demokratske stranke tada, pošto ste pravili transfer od Čovića do Demokratske stranke. Demokratska stranka je glasala za 46 zakona Vlade Vojislava Koštunice i za ceo set zakona koji se tiču oblasti trgovine i svih drugih resora koje ste smatrali putem Srbije u Evropu, za koju ste nam rekli 2000. da ćete u nju ući 2007. godine. Prema tome, gospodin Marković vrlo dobro zna šta priča, za razliku od vas, kada se već pozivate na član 104. i povredu dostojanstva. Hvala.

U skladu sa članom 31. Poslovnika i sa članovima Ustava 97, 176, 177. i 178, dobili smo pred početak sednice izveštaj Odbora koji je usvojio Predlog zakona o regionalnom razvoju, predsednik Odbora, gospodin Vlatko Ratković je potpisao i on je određen za izvestioca.

Zamolila bih, gospođo predsedniče, da do početka rasprave o ovoj tački dnevnog reda, pošto nismo svi članovi Zakonodavnog odbora, da nam dostavite, ako je moguće, obrazloženje, ili stenografske beleške sa sednice ovog odbora, s obzirom na to da je Odbor zaključio, nekakvom većinom, da je Predlog zakona o regionalnom razvoju u skladu sa pravnim sistemom i Ustavom RS, a mi srpski radikali tvrdimo da nije.

Predlagač se pozvao, u obrazloženju, na član 97. tačku 3. Ustava, koji kaže da se reguliše i ustanovljava teritorijalna organizacija i lokalna samouprava, ali članovi od 178, pa nadalje, jasno govore o tome da pravni i ustavni sistem Srbije poznaje samo lokalnu samoupravu i autonomne pokrajine. Zakon o teritorijalnoj organizaciji poznaje administrativne upravne okruge, ne nikakve regione.

Prema tome, molim da nam se do početka rasprave, bez obzira na to šta će reći predlagač Vlade, dostavi ovo i da vidimo na osnovu čega je Odbor i kakvom većinom doneo ovakav zaključak.

Zahvaljujem, gospodine Stevanoviću.
Reč ima narodni poslanik, gospođa Zlata Đerić. Preostalo vreme Poslaničke grupe Nova Srbija je dva i po minuta. Izvolite.

 Hvala vam, gospođo Đerić.
Reč ima narodni poslanik Saša Milenić. Izvolite.

Preostalo vreme Poslaničke grupe G17 plus je 16 minuta.
Reč ima prof. dr Slobodan Samardžić, a neka se pripremi narodni poslanik, gospođa Vjerica Radeta. Izvolite. Hoćete samo da se registrujete?

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, treba da vidi srpska javnost ko je na čelu Ministarstva odbrane, kakav čovek i na koji način se obraća narodnim poslanicima.
Oštro protestujem, jer je Dragan Šutanovac povredio član 104. Poslovnika i član 10. Ustava Republike Srbije. Član 10. Ustava Republike Srbije precizira da su u Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo.
Gospođo predsedniče, pošto vrlo dobro znam da vi odlično govorite engleski jezik, zamislite na šta bi ličilo kada biste vi, kako vam padne na pamet, a znam da to nikada ne biste uradili, ili biste smatrali domenom vaše oblasti kada bi to radio neko od nas ovde, pomagali u tom smislu, kada bi se neko, gospođa Donka Banović, koja je profesor engleskog jezika, obraćao javnosti i narodnim poslanicima na engleskom jeziku.
Da li zbog nekog kompleksa, ili moje upadice, ili šale juče, da ne zna i ne govori engleski jezik, vidite na šta se čovek peca, Šutanovac je sada hteo da demonstrira, jako lošim naglaskom, da nešto ipak zna od toga, ali, s druge strane, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine, jer na ovakav način ne može niko da se obraća u Narodnoj skupštini. Ako ste vi pod utiskom razgovora s Bajdenom, gospodine Šutanovac, ne možete tako da razgovarate pred domom za koji ste zaboravili da ste i vi bili njegov član, i to onda kada ste se hvalili da ste u Srbiju doneli demokratske promene. Trebalo je Čedomir Jovanović tada da vas nauči, kao šef poslaničke grupe, da na predlog odluke ne mogu da se podnose amandmani, pošto ste mu spočitali da je mogao da podnese amandman, pa da promeni ovo što se naziva upućivanje civilne misije, odnosno ovo o čemu raspravljamo, o čemu ću govoriti kasnije.
Zaista vas upozoravam, i kao predstavnik najveće opozicione stranke i kao neko ko drži do dostojanstva Parlamenta, da ne ponižavate narodne poslanike. Vi ste ovde neko nad kim mi imamo superviziju i treba da se pristojno obraćate narodnim poslanicima, bez obzira na to iz koje političke stranke da dolaze.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, želela bih da uozbiljim raspravu o ovoj temi, koja je zaintrigirala srpsku javnost, naročito zbog činjenice što građani Srbije koji gledaju direktan prenos sednice Narodne skupštine Republike Srbije, dozvolićete, ne moraju da znaju ništa o oblasti Čada ili Darfura, a naročito o tome ne treba da se brinu naši Srbi na KiM-u, koji verovatno, u ovom periodu kada mi raspravljamo o ovoj temi i o sanitetskoj ulozi pripadnika Vojske Srbije u ovoj centralnoafričkoj oblasti, nemaju struju.
Tema je otišla toliko daleko i mislim, pre svega, gospodine Šutanovac, da ne priliči ministru da se na takav način obraća narodnim poslanicima. Pokazali ste neznanje, kao nekadašnji predstavnik naroda i kao poslanik, najpre, kada ste rekli Čedomiru Jovanoviću da podnese amandman na odluku, a malopre, kada ste, pošto poznajem vas i način na koji se obraćate kada imate animozitet prema nekoj ličnosti, omalovažili kolegu Šormaza, bez da sam ja njegov ''drveni advokat''.
Morate da znate, gospodine Šutanovac, da svaki narodni poslanik, bez obzira na svoje zvanje, obrazovanje, pol, starosnu dob, ima pravo da podnese zakon koji, hipotetički, ako to Narodna skupština u danu odlučivanja o dnevnom redu usvoji, dolazi na dnevni red. Kako onda neko na koga je narod preneo deo svog suvereniteta, suveren u ovom parlamentu, može da podnese zakon, a ne može da tumači Ustav?
Moram da krenem odatle. Znači, to što proces razvoja parlamentarne demokratije, posle 19 godina, hoćete da suspendujete u Srbiji, ne ide u prilog ni vama lično. Jedna nevladina, izrazito srpska, organizacija je rekla da vi želite da uvedete vojnu huntu u Srbiju i da suspendujete demokratske procese, kada ste doneli odluku o učešću naših vojnika, koja je kasnije opozvana, u manevru, odnosno u operaciji Partnerstva za mir u Gruziji, i time pokazali da zabadate Rusima prst u oko.
Ispraviće me kolege koji su neku godinu duže u Parlamentu, kao što je kolega Krasić, koji je trenutno izašao iz Skupštine, ali mislim da bi i gospodin Zoran Nikolić i gospodin Aligrudić mogli da daju doprinos u tome.
Hajde da krenemo redom, od gospodina Slobodana Unkovića, Aleksandra Bakočevića, Dragana Tomića, Predraga Markovića, Olivera Dulića, do Slavice Đukić-Dejanović, da li su to bili diplomirani pravnici po struci? Ukoliko ne znate šta pričam, moram da vam kažem da su, po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije, predsednici Parlamenta i predsednici Odbora za ustavna pitanja.
Sada je, po našem poslovniku, najkompetentnija za tumačenje Ustava Slavica Đukić-Dejanović, koja je redovni profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, ali vi to ne znate.
Molim vas, elementarno se pripremite, kao predstavnik izvršne vlasti, pošto ste zaboravili kada ste bili poslanik, kada dođete pred narodne poslanike. Mene to vređa, iz prostog razloga što ste niz optužbi na račun Parlamenta izneli. Mogu da sumnjam da ste, osim što ste NATO lobista, lobista za degradaciju najvišeg zakonodavnog tela, jer se mi, upravo, degradiramo. Ko to radi? Boris Tadić, kao vrhovni komandant, jel tako?
(Glasovi iz klupe: Nije.)
Sad vi što dobacujete – nije, vi obožavaoci lika i dela Borisa Tadića, dozvolite meni da tumačim da je on na sebe preuzeo ulogu izvršne i zakonodavne vlasti i da radi šta hoće. Verovatno na takav način brifuje svoje ministre da se ovde tako ponašaju. To ne može. Moramo da vratimo ugled i dostojanstvo Narodnoj skupštini i da znamo šta ko radi.
Kada govorimo o našoj ulozi, zbog čega ovo dolazi pred Parlament – to je Ustavom jasno definisano, da to sad ne ponavljam. Zbog čega je tako? Baš zbog toga što Narodna skupština najbolje može da proceni da li je politika koju država vodi dobra ili nije.
Čuli smo niz argumenata, ali da pođemo od toga šta je to što SRS, što nas, sa velikim argumentima koje imamo, a mnoge od njih je izneo gospodin Krasić, govoriću i ja i kolega Aleksić, sprečava da glasamo za ovu odluku?
Najpre ste u ovom obrazloženju sa Vikipedije skinuli, da nama, kao narodnim poslanicima, približite, gde je Čad, koliki broj stanovnika ima i kakvi su etnički sukobi. Izostavili ste klimatske uslove, pa je trebalo da kažete da su, verovatno, verujem da jesu, pripadnici ove misije, ove ekipe koja će otići po odluci, očigledno, sposobni da izdrže takvu klimu. Kaže se da je pustinjska klima, supsaharska, veoma suva klima. Verujem da vi ne biste uspeli da se snađete u takvoj klimi.
Toliko je suvo da zelenila, voća i povrća nema mnogo; možda bi nešto drugo odgovaralo, pa se stanovništvo uglavnom hrani mesom, kaže Bonardo.
Ko je gospodin Bonardo? Gospodin Bonardo je onaj predstavnik UN-a koji vodi računa o tome šta se dešava s predstavnicima Misije UN-a koji se pojave u Čadu. On kaže, to nismo želeli ni da sporimo, za kontingente koji dolaze, odnosno predstavnike država koje učestvuju u ovom tzv. sektoru, kao što je sanitetski tim Vojske Srbije – za sada nije bilo situacije da, ne daj bože, neko ko je predstavnik sanitetskog tima bilo koje države strada, što ne znači da ne mora. Kaže da su bolnice u kojima oni rade izolovane od mesta sukoba, a i to je sada sve manje sporno.
Mi svakome želimo dobro zdravlje, da profesionalno obavlja svoj posao, ali se ne slažemo s tim, iako imamo najlepše reči hvale za naše medicinske, naročito za vojne stručnjake, posebno sa VMA Srbije, koja je jedna od najprestižnijih zdravstvenih ustanova na Balkanu, koji dobro obavljaju svoj posao, da ih Srbija šalje, pa makar, to ste nam vi rekli, pod zastavom, pod trobojkom Srbije sa četiri "S", tako se pravilno kaže, u kontingent Norveške, zbog toga što je Norveška pokazala eksplicitno svoj stav kada je u pitanju naša država, naš teritorijalni integritet i suverenitet.
Nemojte, gospodine Šutanovac, da već dva dana vršite zamenu teza. Ja sam član Parlamentarne skupštine SE, gospodin Zoran Krasić –Parlamentarne skupštine NATO-a, baš kao i gospodin Šormaz, ili druge kolege. Recite mi, molim vas, otkud vama ideja da kažete da se parlament, samo kada ovo dođe na dnevni red, bavi ovim pitanjima?
O krizi u Darfuru je Parlamentarna skupština SE, kad biste vi to znali, raspravljala još pre dve godine, jel tako, gospodine Aligrudiću, kada je i naša delegacija uzela aktivno učešće u tome. U raspravi nismo imali amandmane, kao što smo uzeli aktivno učešće, ali ne svi, nisu Dragoljub Mićunović, Miloš Jevtić i Nataša Vučković, jer to njih ne zanima, pošto su oni ti koji vode antirusku politiku, zajedno sa svima vama iz DS-a, i to odgovorno tvrdim. Vi ste taj koji lobira za NATO i vi ste ministar koji trguje Kosovom i Metohijom, to vam odgovorno kažem.
Na svaki način, ne da vam je dato, da vam je to dedovina, nego svojim ponašanjem, svojim stavom, dajete zeleno svetlo svima onima koji se osokole da nas i dalje uslovljavaju, da nas ucenjuju i da nam dalje ispostavljaju uslove.
Ko se bavio rusko-gruzijskom krizom i rezolucijama u Savetu Evrope? Jeste li vi možda putovali u SE da podnosite amandmane, ili su to radili članovi delegacije koji su patriotski orijentisani?
Ne, to je radio Miloš Aligrudić, zajedno s nama, srpskim radikalima.
Gospodin Todorović i ja smo putovali istog dana kada i on, zato što nas je zamolila parlamentarna delegacija, na čelu sa gospodinom Kosačevim, ali isto tako smo mi njih zamolili da pomognu nama, i koleginica Donka Banović, takođe, izvinjavam se, kada nam je bilo potrebno i kada je, sada već pokojni, lord Rasel podnosio one monstruozne rezolucije protiv Srbije, da nam se otme KiM, koje su bile uvod u dolazak Euleksa, protivpravno i protivustavno.
Sada da se vratimo na Čad i na Darfur. Dame i gospodo narodni poslanici, da li vi mislite da je to neka bezvezna stvar i da je Srbija tamo, kako Šutanovac reče, da bi jačala svoj spoljnopolitički kapacitet, pa ste se pozivali na vreme Josipa Broza, pa ste rekli da su oni koji su bili najveći obožavaoci lika i dela Josipa Broza, u neko tamo vreme, sada najglasniji kritičari.
Mi nismo bili obožavaoci lika i dela Josipa Broza. Pod režimom Josipa Broza, zbog svoje ispravne nacionalne politike i ideologije srpskog nacionalizama, od režima Josipa Broza i njegovih zlikovaca je stradao predsednik SRS-s prof. dr Vojislav Šešelj, što su sada, čak, priznali, pre neki dan, kada sam bila u Sarajevu, na jednoj konferenciji koja se tiče baš snaga bezbednosti u oblasti jugoistočne Evrope, i neki koji su tvorci Islamske deklaracije. Oni to sada priznaju, jer kad prođe vreme, ide točak istorije, vidi se ko je ko, kao što će proći tek, nadam se, nekoliko meseci, pa će na vrata ovog parlamenta ući doktor Vojislav Šešelj kao predsednik naše stranke i nosilac naše izborne liste.
Nisam ovde da držim vama časove demokratije, nego da vam govorim strateški zašto se SRS ne slaže s ovim. Ako krenete ozbiljno, u okviru Vojske imate izuzetno kvalitetne i stručne ljude, odnosno u okviru Ministarstva odbrane, bez obzira na to što su to ljudi koji su prošli mnoge faze odbrane ove zemlje. Neki su uspeli da opstanu, naročito u pojedinim upravama. To znam, jer sam putovala nedavno s tim ljudima na jedan seminar u Brisel, kada smo morali i NATO paktu da kažemo šta nam je uradio i zašto Srbija neće u NATO, i da imamo Rezoluciju o vojnoj neutralnosti.
Morate građanima Srbije da objasnite kako je uopšte došlo, kada ste tako pametni, a vi tvrdite da jeste, do krize i u Čadu i u Darfuru. Ko je indukovao tu krizu i od kada ona traje? To nije smešno, to rade upravo oni koji su vaši prijatelji, a to su Amerikanci i Bajden, s kojim ste vi razgovarali o tome. Jaka stvar, hvalite se time kako ćete da pošaljete sanitetsku grupu Vojske Srbije. Amerikanci su zbog geostrateške politike u tom delu sveta, u centralnoj Africi, i mi to vrlo dobro znamo.
Trebalo je u januaru da bude održana konferencija centralnoafričkih zemalja u Libiji, na kojoj bi se, između ostalog, raspravljalo o tome; žele i Libiju da uvuku u sve to, upravo zbog činjenice što je gospodin Gadafi na početku te krize želeo da bude mirotvorac. Jer, pitanje Darfura, ipak je pitanje Sudana, kao što bi i trebalo da bude, ali ne daju Amerikanci. Kao što je i pitanje Čada njihova stvar, jer sami ste rekli, gospodine Šutanovac, da je Čad stekao nezavisnost 1990, a konačno je proglašena 1996, kad je izabrao i svog predsednika.
Što se sada meša Francuska na takav način? Zbog francusko-američkih sukoba tamo. Zbog čega?
Razumem ove ljude, oni neće da idu pod prisilom, ali pitanje je principijelnog stava. Nikako ne mogu da idu sa snagama države koja je izrazito antisrpski raspoložena i koja vodi takvu politiku, kao što je Norveška. Oni će dobiti naknadu i platu za to, pola godine, godinu, da li su lekari, da li je drugo medicinsko osoblje, a šta će Srbija da dobije time? Zašto ne razmišljate o toj ulozi Amerike da se svuda, kao žandar, meša, apsolutno svuda na kugli zemaljskoj, gde se god šta dešava?
Ti plemenski sukobi, koje ste naveli ovde, zbog toga što je sever zemlje, uglavnom, muslimanske veroispovesti, a jug – hrišćanske, traju više decenija, više od jednog veka, ali nije poenta u tome, gospodine Šutanovac, dame i gospodo poslanici, nego je poenta u tome što su velika nalazišta nafte u Čadu počela da se eksploatišu i da ih Čad izvozi 2004. godine. Da li vi mislite da Amerikanci idu tamo gde nema nečega što može da se zgrabi? Ne samo to, nego zbog drugih resursa. Isti vam je slučaj, isto pitanje i sa Sudanom.
Zaboravili ste da kažete gde se zaista vrši pravi pokolj, kao što je pred Savet Evrope stigao sa lica mesta monstruozan izveštaj o tome šta se dešava u Darfuru, samim tim i u Čadu, jer se to prelilo iz jedne oblasti u drugu, gde se ljudi ubijaju na najzverskiji način, a Amerikanci skupljaju kajmak. Žele da tu ostvare svoje interese i da istisnu Kinu, jer je upravo Kina ta, koja je jedna od vodećih svetskih sila, prijateljska zemlja prema Srbiji, uvek je bila i biće, uložila mnogo i u naftna polja, i u eksploataciju, i u druge projekte i u Čadu i u Darfuru, odnosno u Sudanu, a što vi ne eksploatišete, jer ste NATO saveznik i NATO lobista. To je cela suština.
Onda se postavlja pitanje – kakvu spoljnu politiku vodi naša zemlja? Neko vam je rekao ovde, čini mi se kolega Jovanović, da vi ne možete da vodite politiku, jer predstavljate Vojsku. Ne, vi predstavljate izvršnu vlast, a izvršna vlast je ta koja u jednom delu kreira politiku.
Ako ste vi, gospodine Šutanovac, početkom marta ove godine rekli da će time da se jača spoljnopolitički kapacitet naše zemlje, na šta ste mislili?
Da li ste se onda drznuli da kažete Bajdenu da smo mi morali ponovo da tražimo članstvo u UN-u posle petooktobarskog puča, a jedna smo od država osnivača UN-a? Zašto mu niste rekli da su upravo Amerika, zapadne sile i njeni saveznici do zuba naoružali Hrvate i muslimane i krenuli u razbijanje srpskog nacionalnog, kulturnog i etničkog prostora, da su do zuba naoružali šiptarske teroriste i separatiste i da su im direktno pomogli da urade što su uradili?
Kakva je to politika i zagovaranje? Vi kažete da postoje izvesne skrupule i animoziteti prema NATO-u. Pažljivo sam pratila vaše izjave, jer želim ozbiljno da radim ovaj posao, naročito zbog toga što su mi Parlament, pre svega, moja stranka, ukazali poverenje da ih predstavljam u jednoj međunarodnoj organizaciji kao što je Savet Evrope. Kako to mislite – aha, Srbija će u članstvo NATO pakta i tako će da se osigura da dalje neće nešto da joj se dešava Narod je prepoznao da NATO pakt, upravo, hoće da čereči i da dalje rastače Srbiju. Bombardovali su nas, a vi nam pričate o tome koliko košta jedna poljska bolnica; rekli ste, 50 miliona evra, odnosno piše ovde, uložila je Norveška vlada.
Zašto niste pomenuli da 30 milijardi maraka, to je minimum procenjene vrednosti, iznosi materijalna šteta od besomučnog 78-dnevnog bombardovanja NATO zlikovačke alijanse našeg naroda? To ne bi bio kraj, izdržaćemo to, mnogo smo kao Srbi izdržali, kao narod, i podigli se iz pepela, ali živote ljudi koje su NATO-vci ubili, nažalost, ne možemo da vratimo. Zbog toga je važno da Srbija, naravno, to ne može pod vlašću Borisa Tadića i DS-a, jasno definiše gde se nalazi u svetu i kakvu spoljnu politiku vodi, šta mi tražimo i ko su nam prijatelji.
Vi ste se juče smejali i rekli ste da ovo nije ruska Državna duma. Kada se dešavaju stvari kao što su slučajevi povrede ljudskih prava, štrajk glađu do smrti, što je bio prinuđen da radi dr Vojislav Šešelj, sastala se ruska Duma i Ministarstvo inostranih poslova da reaguju na činjenicu da jedan politički sud, koji je NATO, sa CIA-om, osnovao, ad hok Tribunal u Hagu, a vi se ponosite da sarađujete s njim, ubio jednog čoveka kome nije dokazan nijedan individualni zločin, koji je tamo zbog svoje ideje i zbog svoje ideologije.
Šta je ideologija Vojislava Šešelja i SRS-a? Zbog čega smo mi protiv ovoga? Mi smo za miroljubivi savez sa svima onima u svetu koji žele dobro Srbiji, ali Norveška ne želi dobro Srbiji. To što postoji Norveška kuća u Gornjem Milanovcu, nadomak mog Kragujevca, to što ste pominjali šta se dešavalo u ranijem periodu, znate, i druge nekada prijateljske zemlje su to zaboravile.
Ko su danas naši prijatelji i sa kim možemo da razgovaramo i da tražimo pomoć? Upravo od onih zbog kojih je Amerika indukovala ovu krizu i zbog kojih je doneta Rezolucija 1778 Saveta bezbednosti, 25. septembra 2007. godine, o upućivanju mirovne misije UN-a.
Moram da vas podsetim, a time ću završiti, kada se već dičite time i misijom UN-a, tzv. plavim šlemovima, zašto ne spomenete onda, gospodine Šutanovac, da je Republika Srpska Krajina bila zaokružena celina, odnosno najzapadnija srpska republika, u kojoj je živelo preko pola miliona naših sunarodnika, koje su ustaški zlikovci proterali u akcijama "Bljesak" i "Oluja"? Zar ta srpska republika pod patronatom UN-a nije imala svog predsednika, svoj parlament, svoju vladu, čiji je predstavnik sada ovde u progonstvu, a poslanike SRS-a, gospodin Milorad Buha?
Da li vi mislite da su presrećni ti ljudi, koji su jedni od najsiromašnijih na svetu, iz 200 raznih plemena, bez obzira na veroispovest i da li su ovi sa severa ili ovi sa juga, u Čadu ili Darfuru, zbog toga što dolaze snage UN-a? Ne. Oni su se borili toliko godina za svoju nezavisnost, ali oni nezavisnost nemaju i neće je imati sve dok je takva politika Amerike.
Moram još nešto da vam kažem, s obzirom na to da ste pominjali u kontekstu i govor gospodina Krasića. Gospodin Zoran Krasić je član Parlamentarne skupštine NATO-a, baš kao i njegov zamenik, kolega Vuković. Oni učestvuju u ''routro'' seminarima i u drugim seminarima koje organizuje NATO pakt, ali ne da bi im se dodvoravali, ne da bi govorili nešto što nema osnova, nego ono što govori Dmitrij Rogozin, kao jedan od ljudi najvećeg poverenja gospodina Putina i Medvedeva, za koga ste rekli da ste se juče s njim sreli i koji je prijatelj srpskog naroda, a pre svega SRS-a – to i mi njima govorimo.
Ne možete da gradite odnos poverenja. Mi jesmo od pre nekoliko godina u Partnerstvu za mir, ali ne možemo da imamo poverenja u one koji nam otimaju i rastaču zemlju, koji su ubijali naš narod, koji su išli dotle, i nastavljaju s tim, da potpuno okupiraju i unište Srbiju.
Hvala na pažnji i izvinjavam se kolegama, možda sam malo više vremena potrošila. Nastaviće kolege Aleksić i Krasić. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, član 10. reguliše obaveze proizvođača i distributera. S obzirom na to da ministar Milosavljević nije ovde, moram da vas obavestim, mada verujem da ste svi uočili da se u ovom članu, poslednjem stavu, desila jedna, od strane predlagača, odredba koja do sada nigde nije postojala, ni u jednom zakonu. Moraću da vam je pročitam.
Naime, kada se govori o tome posle kojih procesa i mera upozorenja eventualno proizvođač može da povuče, a to predlagač kaže da treba da uradi samoinicijativno, proizvod koji je opasan po bezbednost i koji ne može da bude u daljem prometu, zamislite, predlagač nam je to obrazložio ovako: ''Meru opoziva proizvoda proizvođač preuzima samoinicijativno samo kao krajnju meru ako proceni da druge mere nisu dovoljne za otklanjanje, odnosno smanjenje rizika, a može je sprovesti i na osnovu pravila dobre prakse u vezi sa opozivanjem proizvoda, ako takva pravila postoje u Republici Srbiji.''
Mene ovo navodi na zaključak da je ovaj zakon, kao i svi drugi, pisan u kancelariji EU, da je ovde preveden i da su ti vaši nalogodavci, je li tako, koji su vam dali ovaj zakon i paket drugih zakona napisali da ako takva pravila postoje u Republici Srbiji vi ih sprovedite, a ako ne postoje, onda neka se, jer nije samoinicijativno proizvođač odlučio drugačije, proizvod i dalje nalazi u prometu.
Dolazimo u situaciju, a na to se odnosi i moj amandman član 4. stav 2, da zaista moramo da obavežemo proizvođača, jer sam ovu fakultativnu odredbu koja glasi - kada je to potrebno da proizvođač vrši ispitivanje uzorka proizvoda na tržištu, u ime SRS jednostavno sam amandmanom brisala.
Ne može - kada je to potrebno. Uzorak proizvoda, pogotovo stranih, pogotovo onih koji po svojoj supstanci i opasnim eventualnim materijama koje sadrže, kolega Jeremić je danas i prethodnih dana govorio o igračkama, ali to može da bude i u bilo kom hemijskom proizvodu.
Opet se vraćamo na ono što je zaista tačno. Vidi se i po kvalitetu i po ceni tih proizvoda, ali šta briga Miškovića i ostale tajkune, oni će to da uvoze, što je napravljeno za istočnoevropsko tržište i neće da mare za kvalitet, evo vidite da se ni taj strani proizvođač, a ni domaći, ne obavezuje da vrši kontrolu i povlači proizvod sa tržišta.
Nemojte da mislite, a naročito naše dame u Srbiji, da su proizvodi koji se tiču kozmetike poznatih svetskih kompanija istog kvaliteta kao i oni koji se prodaju u zemljama zapadne Evrope. Naravno da nisu i to vrlo dobro znamo, kada otputujemo tamo i vidimo kakva je cena tog proizvoda tamo, originalnog, sa tim supstancama koje sadrži originalni proizvod, a kakvi su ovde. Isti je slučaj kada je u pitanju prehrana.
Zato je veoma važno da u danu za glasanje prihvatite ovo, naročito zbog toga što vidite da je predlagač zakona lutao. Ali, stvarno stojim na onoj početnoj mojoj tezi da u stvari ovaj zakon nije došao iz našeg resornog ministarstva, jer da jeste ne bi se našla ovakva odredba.
Što se tiče te dobre prakse tzv. i kampanje kupujmo domaće, setite se kada je to bilo.
Da li je uopšte ta kampanja - kupujmo domaće, imala svoj početak i svoj kraj, ili je to samo nekome trebalo u jednom periodu da se promoviše i da, što bi naš narod rekao, opere pare za neki projekat? Mislim konkretno na ranijeg ministra trgovine Bojana Dimitrijevića.
Kako se kasnije to pokazalo u praksi? Nikako. Ko je taj koji danas forsira i stoji iza nekog domaćeg brenda?
Ko je taj iz Vlade Republike Srbije, a to pogotovo nije ministar Milosavljević, koji se zalaže za to da više budu naši proizvodi prisutni na domaćem tržištu, jer da to rade ne bi takvu prođu imali ovi proizvodi lošeg kvaliteta tih svetskih kompanija koji se rade za istočno tržište.
Još jednom vas pozivam da u danu za glasanje, naročito zbog činjenice da su ovo opasna vremena, vreme teške finansijske ekonomske krize, kada ljudi pored toga što jedva izdvajaju poslednji dinar, moraju i četvore oči da otvore kada je u pitanju kontrola i kvalitet proizvoda, jer pre svega su namenjeni deci, mlađoj populaciji, naravno i odraslima, da prihvatite ovaj amandman i da proizvođač u svakom trenutku zna, kako onaj strani tako i domaći, da mora da se vrši rigorozna kontrola i da mora taj uzorak da se ispituje na tržištu.

Učiniće vam se, gospodine Mrkonjiću, dame i gospodo narodni poslanici, da je u pitanju samo stvar tehničke prirode, jer smo mi u 1. stavu člana 209. hteli da obavežemo predlagača zakona da se instruktori koji se angažuju za rad na određeno ili neodređeno vreme na taj posao angažuju u skladu sa Zakonom o radu.
To iz razloga, što je veoma važno, zakon je takav kakav je, i znate, gospodine Mrkonjiću, da je on donet 2002. godine karticom Borislava Novakovića iz Soluna, kasnije je doživeo dve izmene, međutim važno je da se instruktori vožnje koji će da obučavaju vozače ''V'' kategorije, profesionalci, zaštite.
Evo, to se sada ne uklapa u priču nekih zlonamernika koji su hteli da predstave kako se SRS ovde zalaže za neki monopol ili lobi. Ne. Na tržištu, kao što je gospodin Stevanović rekao, i u njegovoj Surdulici i u mom Kragujevcu ima toliko auto-škola da zaista ljudi koji se time, naročito koji su stekli reputaciju, dugo godina ili više decenija bave, vrlo dobro znaju da će potencijalni kandidati ili budući vozači po preporuci i pre svega zbog instruktora vožnje da se opredele za tu i tu auto-školu.
Međutim, ono što bih htela da istaknem ovde je nonsens u ovom zakonu.
Naime, instruktori vožnje, oni koji su najodgovorniji za to da li će nekog ko od početka ne zna ni šta je volan ni kočnica ni kvačilo ni menjač da obuče, nekoga od najmanje starosne dobi pa do zakonom propisane najveće dobi...
Ima takvih slučajeva, to možete i u rubrikama zanimljivosti da pročitate, da je neka baka položila u nekoj državi u svetu gde je to dozvoljeno vozački ispit u sedamdeset i nekoj godini. Šalu na stranu, ti ljudi imaju veoma odgovoran posao i Agencija koju vi ustanovljavate je dužna da im izda licence.
Sada se vraćamo na onaj policijski aspekt zakona, da zapravo policijski službenik koji je ispitivač i koji proverava znanje (što teorijsko, što praktično) ima, u krajnjem slučaju, sud o tome da li je neko osposobljen da upravlja motornim vozilom, a da pre toga on nije licenciran i da on ne prolazi ovako rigorozne kontrole kao što to treba da prođu i svojim znanjem i umećem instruktori vožnje.
Evo, završiću time, iskoristiću još par sekundi vremena naše poslaničke grupe da vam kažem, gospodine Mrkonjiću, da je mnogo važnije, a to je kolega Stevanović vrlo stručno, kompetentno i sa mnogo argumenata iz cele Srbije govorio i u načelnoj raspravi i sada, da se obezbedi putna infrastruktura za siguran saobraćaj naših građana.

Hvala, gospođo predsedniče.
Zaista sam morala da iskoristim ovu priliku i poslednju rečenicu koju je rekao gospodin Krasić, ako mi dopustite, s obzirom na to da sam član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i da me je na tu funkciju, ispred Poslaničke grupe SRS-a, izabrao ovaj parlament.
Gospodine Krasiću, vi jeste u pravu kada kažete da ste čuli i videli izjave predsednika naše delegacije Dragoljuba Mićunovića, ali, nažalost, niste mogli da čujete reči onih predstavnika naše srpske delegacije koji dolaze iz opozicije, pre svega, moje malenkosti.
Moram vas, gospođo predsedniče, da upoznam, a i sve vas, dame i gospodo narodni poslanici, da je meni bilo onemogućeno da se obratim, kao poslanik i potpredsednik Narodne skupštine, u Savetu Evrope.
Naime, iako sam se uredno prijavila da govorim o izveštaju Monitoring komiteta gospodina Grosa i Rezoluciji koja se tiče naše države i novih nagoveštaja onoga što nam oni traže i što žele da ispunimo kao država u narednom periodu, šef naše delegacije, Dragoljub Mićunović, jer je pre toga imao uvid u moj govor na engleskom jeziku, tendenciozno insistirao da se nađem poslednja na listi od svih prijavljenih učesnika o toj tački dnevnog reda, što je bio skandal i što su uočile i kolege, pre svega, iz ruske delegacije, koje nisu mogle da veruju, pa i kolege iz drugih zemalja, da mi je onemogućeno da govorim o tački koja se tiče Srbije.
Javnosti radi, zbog činjenice da sam, kada je u pitanju izveštaj Monitoringa, završavam, gospođo predsedniče, poseban akcenat stavila na utamničenje, već šest i po godina, predsednika srpskih radikala prof. dr Vojislava Šešelja, predsednik naše delegacije me je onemogućio, pa zbog toga, gospodine Krasiću, niste mogli da čujete reči s druge strane, da čujete ono što sam ja htela da kažem u ime naše stranke i u ime Skupštine, o neslaganju s tim izveštajem, koji je, po mom mišljenju, skandalozan. Još da vas obavestim, to je moja obaveza …

Gospođo Čomić, javljam se na osnovu člana 31. Poslovnika. Pokušala sam, kao jedan od potpredsednika Narodne skupštine, da vas najljubaznije pitam, dok su mikrofoni bili uključeni, kada će biti određeno vreme za pauzu…
(Mikrofon isključen)

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 31, u vezi sa članom 100. pa i članom 1, prava i obaveze narodnih poslanika. Zadržaću se na članu 31. jer moram da protestujem zato što se povreda Poslovnika odnosi na povredu koja je učinjena od strane predsedavajućeg u toku sednice.

Naime, već nekoliko dana, kada poslanici SRS naočigled celokupne srpske javnosti argumentovano, stručno, na osnovu nepobitnih dokaza i činjenica iznose sve ono što je vezano za kriminal Borisa Tadića, Demokratske stranke i vladajuće koalicije, gospođa Gordana Čomić, ne znam iz kog razloga, kršeći evidentno i član 31. i član 103. Poslovnika, zloupotrebljava to što je jedan od potpredsednika i bez ikakvog razloga vam suflira stvari kao što su – ovo što on sada govori može jednoga dana da bude dobar materijal za krivičnu prijavu, odnosno klevetu protiv Dragana Đilasa.

Prema tome, gospođo predsedavajuća, ako ste u tom trenutku bili pod uticajem Gordane Čomić, na moje uši, i zbog činjenice da sve čujem za stolom predsedavajućeg, onda je potrebno da se vi izvinite gospodinu Martinoviću. Iako je malopre bio skroman pa to nije rekao, on je magistar pravnih nauka, vrlo dobro poznaje Ustav, kao što je rekao šef naše poslaničke grupe, i zna da sve ono što govori sa skupštinske govornice ne može biti predmet krivične prijave u postupku na način na koji vam je to potpredsednik suflirala.

S druge strane, mislim da nije u redu, jer vi ste ipak neko ko treba da ima autoritet i svoje mesto predsednika, da neko ko pretenduje da bude na vašem mestu, a to je očigledno Gordana Čomić, na takav način zloupotrebljava funkciju potpredsednika u toku sednice. Hvala.

Gospođo predsedniče, uz zahvalnost sjajnom kolegi Borisu Aleksiću, a pre svega zbog činjenice da je mlad čovek, kao što je i rekao, koji ima samo 21. godinu, Ivan Ninić napravio zbog građana Srbije elaborat na temu SOFA sporazuma, najoštrije protestujem u ime SRS i smatram da su povređeni član 104. i član 195. Poslovnika zbog toga što u sali više od pola sata, 40 minuta, nije prisutan ministar odbrane Dragan Šutanovac.
Gospođo predsedniče, SOFA sporazum je, kao što ste čuli, a sada i građani Srbije, bio pod velom tajne čitave četiri godine. Nisu znali da objasne ni predvodnici te agresivne politike zapadne vojne alijanse NATO pakta, jer pre dve godine kada je delegacija Skupštine Srbije, na čelu sa tadašnjim predsednikom odbora gospodinom Ivicom Dačićem, boravila u bazi Šejp u Briselu, dakle u centru NATO snaga za Evropu, gospodin Jadranko Vuković je pitao nadležne iz NATO pakta šta predstavlja SOFA sporazum i kakav će biti odnos američke vojske prema Srbiji.
Sada smo shvatili da je naša uloga takva da ćemo biti apsolutno, kao što jesmo, u situaciji da smo država protektorata, da će neverovatna ovlašćenja kroz ovih 14 članova, koje je do detalja obrazložio gospodin Aleksić, imati američka okupaciona vojska u Srbiji. Građani Srbije, od kojih najmanje tri četvrtine ne želi Srbiju u NATO paktu, ne mogu da prihvate ovakva ponižavanja od strane ministra odbrane, koji je svim srcem za NATO pakt.
Samo pod pritiskom javnosti pretprošle nedelje i zbog činjenice da su se obratili svi oni koji su srpske patriote, ali i drugi srpski intelektualci, naši vojnici nisu otišli na vojnu vežbu NATO snaga u Gruziji.
Prema tome, smatram da je ovo najveća sramota i za srpsku vladu i pre svega za one koji predstavljaju Ministarstvo odbrane, a to je lično Dragan Šutanovac koji nije bio prisutan ovde. Vi znate da nema amandmana na ovaj predlog..
(Predsednik: Vreme.)
Vreme vam je da shvatite da smo mi, nažalost, zemlja koja je u teškom vazalskom odnosu…

Gospođo predsedniče, juče sam, kao i ostale kolege srpski radikali, posle onog brutalnog izbacivanja počela sa učešćem u radu u novoj tehničkoj opremi u Domu Narodne skupštine. Sada imam primedbu, u skladu sa čl. 121, 122. i 123. Poslovnika, kao i sa Ustavom Republike Srbije, i oštro protestujem zbog činjenice da se ne identifikujemo na način koji je propisan, u duhu srpskog jezika i onoga što je kod nas običaj.
Naime, u elektronskom sistemu koji vama pokazuje prijavu za reč najpre stoji prezime pa ime narodnog poslanika, pa vam je tako sada prijavljen Ilić mr Velimir, a on zna da bi se svuda i na svakom mestu predstavio kao što je upisan u birački spisak, kao što mu piše u svim drugim dokumentima, u bilo kojoj aplikaciji, da je on Velimir mr Ilić. Da li je tako, gospodine Iliću? Da li sam u pravu? Nikada vi nećete reći, jer mi nismo u Bundestagu, nego u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, da ste vi Ilić Velimir, nego ćete reći da ste Velimir Ilić.
Kao što gospođa Pop-Lazić neće reći za sebe da je Pop-Lazić Gordana, nego Gordana Pop-Lazić, a i u njenom slučaju i u slučaju gospodina Stevanovića desilo se isto. Prema tome, nisu vam u skladu, gospođo predsedniče, a na to upozorite službu, identifikacione kartice sa sistemom za glasanje. Na ovim našim karticama (Izvinjavam se, koleginice Popović.) lepo piše Judita Popović, a kod vas je drugačija identifikacija. Recite mi, molim vas – ko se to poigravao sa ovim čipovima, o čemu je govorila gospođa Pop-Lazić i šta osim toga sve stoji u čipu za identifikaciju? Morate da nam date neko objašnjenje.
Nije sada problem u tome, kako je malopre rekao Dragan Stevanović, da li ćemo mi da se uhodamo. Jer, nije nikakav problem, to su ljudi, kada su u pitanju ovi mladi ljudi srpski radikali, koji sa visoko sofisticiranom opremom barataju, ali molim vas, neka nam neko da objašnjenje zbog čega mi Narodnu skupštinu izvrgavamo ruglu u onome što smo mi kao narod i pre svega kao građani Srbije.