Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se, gospođo predsedniče, po članu 31. Poslovnika, koji reguliše obaveze potpredsednika Narodne skupštine, a vezano za ovo o čemu je govorio gospodin Ilić. Da objasnimo, u skladu sa procedurom i sa ovakvim nakaradnim Poslovnikom, narodnim poslanicima koja su njihova prava u Domu Narodne skupštine.
Poslanička grupa SRS je na najbezočniji način udaljena sa sednice Narodne skupštine, voljom režima Borisa Tadića. Mi smo se sada vratili. Vi ste videli, gospođo predsedniče, da pojedini poslanici SRS ne mogu da sede na svojim mestima, kao gospodin Sulejman Spaho, koji je prestajao dva sata od početka sednice. Sada je potrebno da damo gospodinu Iliću i ostalim poslanicima objašnjenje.
Ovaj Poslovnik, koji promoviše na sva zvona, pre svega, predsednik Administrativnog odbora Nenad Konstantinović, koji je od jutros počeo da preti narodnim poslanicima, iz Jutarnjeg programa RTS, svuda i na svakom mestu, ne reguliše da se poslanik isključivo javlja i da govori sa mesta. Ova ovde pozornica ili govornica je u funkciji i, gospodine Iliću, vi možete, pošto ste izrazili malopre smetnju, kao i svaki poslanik bilo koje stranke, da koristite i da govorite sa govornice Narodne skupštine.
Nigde u Poslovniku ne piše, jer se Konstantinović, pametni, Boško Ristić i slični, ovi koje instruiše Boris Tadić, nisu dosetili da napišu – morate da govorite u Domu Narodne skupštine sa tog mesta. Oni su se dosetili da prave neku šemu pa da srpske radikale izbacuju sa mesta na kojima sede od 1992. godine. Jer, vi niste ni znali gde je Dom Narodne skupštine, neki od vas nisu znali ni gde je Beograd, uopšte, kada je ovde sedeo Vojislav Šešelj sa srpskim radikalima.
Prema tome, gospođo predsedniče, (Predsednik: Vreme) ja vam sugerišem, a takođe i koleginica Popović kao potpredsednica, da lepo objasnimo kolegama da mogu da govore sa govornice, jer očigledno je da (Predsednik: Zahvaljujem.) imaju smetnje. Tako, da to raščistimo. Hvala.

Gospođo predsedniče, jednostavno, niste u pravu zato što nisu ispunjeni ni uslovi iz člana 93. Poslovnika koji reguliše tok sednice, i kako ste usvojili dnevni red i kako je sednica otpočela, a član 93. stav 1. govori o tome ko ima pravo da učestvuje u diskusiji po tačkama dnevnog reda, nedvosmisleno je da mi imamo neka akta pred nama.
Naime, jasno je da je predlagač, grupa u stvari pravnog fakulteta, međutim, formalno-pravno Odbor je uradio svoj posao i vi ste pitali gospodina Boška Ristića da li želi ispred Odbora, o tom predlog koji je Odbor razmatrao, nešto da kaže. Kolega Ristić ne može, kao predsednik Odbora da bude predlagač ovog akta.
Vi ste morali, u dogovoru sa onima koji su ovlašćeni, jer upravo član 93, za koji smatram da je povređen, u stavu 1, alineja 1. kaže:
''– predlagač akta, odnosno ovlašćeni predstavnik grupe predlagača akta.''
Ko će to da bude u ovom slučaju, s obzirom na to da iz zakona proističe obaveza, odnosno procedura, kako vi malopre rekoste, ko predlaže ove osobe koje se biraju na funkciju?
Mi kao SRS ne ulazimo ad personom u to. Neka oni odrede koga god, ali mi ne možemo da otpočnemo raspravu bez ovlašćenog predlagača akta, jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 93, zato što kolega Ristić to ne može. Možda su oni mogli da kažu – da je predlagač akta, a to bi sada morali da pogledamo u funkciji predlaganja i procedure, da će biti predsednik tog i tog skupštinskog odbora. Kako to ovde nije slučaj, mi nemamo predlagača akta.
U ranijim slučajevima, pre dve nedelje, to gospodin Ristić vrlo dobro zna, bilo je više ovlašćenih predlagača za pojedina imenovanja, pa on sam nije želeo, a bile su spojene tačke dnevnog reda na predlog gospođe Kolundžije.
(Predsednik: Vreme.)
Ali je sada sasvim druga situacija – nemamo ovlašćenog predlagača.

Gospođo predsedniče, onaj koji vam je pisao Poslovnik stvarno nije imao pojma šta je parlament, da je to stvarno jedna živa politička arena i da su moguće svakakve situacije. Tako je, taj neko napisao – da se poslanička pitanja postavljaju poslednjeg četvrtka u mesecu u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, a sada je 16.32.
Taj neko nije predvideo da može da dođe do ovoga, da nema svih ministara u Vladi i da će poslanici da se javljaju po povredi Poslovnika i da će vreme da teče, a ovo vreme mi očigledno ne možemo da nadoknadimo. Tako je povređen član 200. stav 2. Poslovnika.
Molim vas, sada, objasnite mi, šta ćemo mi u ovoj situaciji? Deset poslanika se javilo po povredi Poslovnika, vreme je prošlo i ako uopšte krenemo da radimo po poslaničkim pitanjima, mi smo uskraćeni i povređen je taj član Poslovnika koji to kaže.
Je li taj neko bio "toliko pametan" kada je pisao Poslovnik, pa je predvideo varijantu B? Varijanta B kaže – kada se postavljaju poslanička pitanja, a vi zakažete po članu 205. Poslovnika po nekoj određenoj temi, e, tada nije dozvoljeno da se javlja po povredi Poslovnika, odnosno da se reklamira član 100. i član 101, ali je zaboravio da to stavi u ovom prvom delu, kada se govori o ovim običnim poslaničkim pitanjima, odnosno o ovoj situaciji danas, pa se sada došlo u situaciju – da ne znamo šta ćemo.
Zbog toga ćemo mi, srpski radikali, da napustimo, a vi sami ostanite sa ovom farsom od Poslovnika, sa ovom diktaturom i sa ovim što ste napravili građanima Srbije – da ne može da se poštuje narodna volja i da mi ne možemo da štitimo obespravljene građane Srbije. (Aplauz.)

Gospođo Čomić, koliko je bio gospodin Milan Avramović u pravu kada je, obrazlažući kao i kolega Martinović, rekao da ne postoji opšta diskriminacija, potvrdila je i koleginica iz poslaničke grupe G17 plus. Pogledala sam, koleginice, prihvaćen je amandman na član 26. vaše poslaničke grupe. Međutim, očigledno je i jasno je bilo, a i vama, da taj termin ''opšti'' ništa ne znači i da ste vi morali da reagujete tako što ste obavezali predlagača zakona da se povede računa o invalidima i onda je amandman vaš, koji kaže da se za slučajeve diskriminacije osoba sa invaliditetom primenjuju članovi od 41. do 46, nešto što je sada u zakonu obavezujuće.
Ali, ako to sada tako posmatramo, onda moramo da idemo i korak dalje i da sve grupe lica i sve potencijalne građane Srbije koji će biti na bilo koji način diskriminisani, kroz prihvatanje od strane gospodina Čiplića kao predlagača, odnosno Vlade, na takav način zaštitimo.
Evo kada govorimo onima čija su verska prava ugrožena. Naime, gospodine Čipliću, napravljen je jedan katastrofalan propust prilikom donošenja Mitrovdanskog ustava pre dve godine i kada nisu u članu 44. Ustava pobrojane tradicionalne verske zajednice, a njih je sedam u Srbiji.
Međutim, nižim aktom, odnosno pojedinim zakonima, kao što je Zakon o osnovnom obrazovanju, gde se u poglavlju organizovanja verske nastave po školama, koja je uvedena pre nekoliko godina, čini mi se 2005. godine, tačno su pobrojane tradicionalne verske zajednice.
Sada vi meni objasnite, a kod nas je kolega Slađan Mijaljević tretirao te slučajeve agresivnog ponašanja verskih sekti, koje pre svega truju i razdiru srpsko nacionalno tkivo, i utiču pogubno na srpsku omladinu, i ne samo na pripadnike Srpske pravoslavne crkve, nego i drugih tradicionalnih verskih zajednica, kako ćemo onda mi njih da zaštitimo, kada sa druge strane imamo nakaradan Zakon o crkvama i verskim zajednicama, gospodine Čipliću, gde u članu 3, čini mi se, tog zakona je dozvoljeno da se upis u registar vrši za sve one verske zajednice, kako su ih oni nazvali, koji imaju određeni broj svojih pripadnika?
Tako je raniji ministar vera, koji je obrazlagao taj zakon pred Narodnom skupštinom, rekao da mi moramo da se povinujemo realnosti da postoje tzv. nove protestantske crkve, kako ih je on nazvao, a u stvari to su sve sekte.
Da li one imaju izrazito destruktivno delovanje ili imaju neki prikriveni smisao svog kvaziverskog delovanja, u to mogu sada da ulaze stručnjaci pre svega iz te oblasti.
Evo, navešću vam takav drastičan primer iz šumadijske eparhije, pripadnici Srpske pravoslavne crkve, odnosno sveštena lica dolaze pod udar i na najgori mogući način preživljavaju ono što preživljavaju mnogi građani Srbije, a pre svega srpska deca, da na njih ispred porte crkve, na sveštenike u mantiji, nasrću pripadnici verskih sekti.
Da ne govorimo o građanima Srbije, svedoci ste toga, pa verovatno i u naselju u kome vi živite, da su agresivni, a pre svega su najagresivniji ovi pripadnici sekte Jehovini svedoci i mnogi drugi. U Kragujevcu ima samo da sada kragujevačka policija zna najmanje 15 tzv. verskih sekti, a u stvari, to su potencijalni razarajući faktori našeg društva i uništavanja pre svega naše dece.
Prema tome, mi možemo da kažemo, s obzirom na to da ste vi sve podveli pod opšte, da je ovaj zakon, a sudeći i po vašim obrazloženjima, a pre svega izlaganjima poslanika DS, Nade Kolundžije i Dragoljuba Mićunovića, anacionalno totalitaran, ne znam kako drugačije da ga nazovem.
Zaista, anacionalno totalitaran, jer vi nas terate da budemo kao neke amebe, da budemo ništa, da ne znamo ni svoj jezik, ni kulturu, da ne znamo kome pripadamo, ne samo mi Srbi, nego i predstavnici drugih i verskih i nacionalnih zajednica u našem društvu. Prema tome, ovaj zakon je poguban za naše društvo, za Srbiju, i ne samo za Srbe, nego za sve njene građane. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, u ime SRS sam tražila da se reč ''ravnopravnost'' zameni rečima ''zabrana od diskriminacije''. Proverila sam kod kolege mr Martinovića, pošto je stručnjak i za ustavno pravo i za sve druge pravne oblasti, kada je, jer nisam bila sigurna, počela ta reč ''ravnopravnost'' u ustavno-pravnoj teoriji kod nas da se pojavljuje. Rekao mi je da je to posle Drugog svetskog rata. Naravno, to je komunistička kovanica.
Mogu da vam kažem da ni u jednom odboru, pa čak ni u odboru Saveta Evrope, ne postoji odbor koji ima u svom nazivu reč ''ravnopravan'', nego ''jednake mogućnosti''. Eto, to je ostalo tako da se prepisuje od Brozovih ustava, pa mi imamo odredbu Ustava koja se tiče ravnopravnosti polova, jednakih mogućnosti žena i muškaraca. Međutim, gospodine Čipliću, to nije tako u Srbiji danas, iako imamo 19 godina višestranačja.
Pre nekoliko dana naša koleginica iz prošlog saziva Skupštine, a sada predsednik odborničke grupe SRS u Kraljevu i u tom trenutku zamenik gradonačelnika Vesna Vukajlović-Nikolić, pretučena je od strane jednog kolege. Kolega je nekada bio član DSS, formirao je neku grupu građana, izvesni Ljubiša Jovašević, nasrnuo je na Vesnu Vukajlović-Nikolić samo zbog toga što mu se ne dopada to što SRS brani zakon o lokalnoj samoupravi i brani odredbe zakona koje DS, uz pomoć onih koje nahvata posle nekoliko meseci da prekomponuje političku scenu neke opštine i grada, pokušava da pravi. To baš rade vaši ''žuti'' u svim gradovima gde se dočepaju takve prilike.
(Predsedavajući: Hvala.)
Gospodine Novakoviću, koristiću još 30 sekundi ovog vremena.

Gospodine Novakoviću, reklamiram član 104. Poslovnika zato što već 25 minuta, od trenutka kada sam počela da govorim po amandmanu, nema tona u prenosu na RTS.
Naime, sada sam dobila poruke iz šest gradova Srbije sa različitih strana, tako da ne mislite da je problem samo u nekom gradu. Ovo sada građani ne mogu da čuju, pretpostavljaju da nešto tražim i da se bunim zbog nečega što je ovakva atmosfera i situacija u Skupštini.
Ali vama da kažem, gospodine Novakoviću, verovatno je to zbog činjenice, a ta vest je danas obišla i Srbiju i ceo svet, da je kraljica nemog filma u stvari bila Srpkinja, izvesna Tamara Stojanović, koja je imala svoje umetničko ime, pa pretpostavljam da ste, solidarišući se sa onima koji proslavljaju doba nemog filma, vi isključili ton u Narodnoj skupštini.
Stvarno ne znam šta da kažem, jer ovih 25 minuta moramo da vratimo. Dakle, vratićemo se ako ustanovimo da je to tako za veći deo srpske javnost popodne, pa od početka idemo, od amandmana koji sam podnela na član 1, pa da krenu sve druge kolege da se javljaju, jer ovo stvarno nema smisla.
Ne mogu sada da optužujem ni ljude iz RTS, jer ne znam o čemu se radi, ali ako je to tako, a jeste, budite sigurni, jer javljaju se ljudi iz svih krajeva Srbije, onda treba da prekinemo zasedanje i da sačekamo neko objašnjenje i da vidimo dalje šta će biti. Ovo zaista nema smisla.
Najpre sam mislila da je samo kod nekoga, pošto mi se javljao vojvoda Mirko Blagojević iz Republike Srpske, iz Bijeljine, i prvi mi je to javio, a znate da su četničke vojvode uvek prve u svemu, onda sam proverila i kaže koleginica u našem kabinetu da ...
(Isključen mikrofon.)

Tu se govori o pojmu diskriminacije i tražila sam da se u zagradi izbriše reč ''isključivanje'' i objašnjavala sam taj pojam diskriminacije i ravnopravnosti kada sam govorila o amandmanu na član 1.
A sada bih da vam kažem, gospodine Čipliću i gospođo Đukić-Dejanović, da smo diskriminisani kao narodni poslanici i članovi Odbora za odbranu i bezbednost, a to sve vezano za ovaj član, gde se kaže da niko ne može da bude diskriminisan po osnovu političke pripadnosti.
Naime, postoje neka lica u ovoj zemlji koja ne mogu budu pripadnici nijedne političke stranke, navodno, pa tako ni direktor BIA Saša Vukadinović, ali on je sasvim sigurno član DS i vi to vrlo dobro znate, tako da se desilo nešto neverovatno. U procesu vašeg pridruživanja i kandidovanja za ulazak u EU, za koji vam je Angela Merkel rekla da Srbija nikada neće ući, vi ne dozvoljavate civilnu kontrolu snaga bezbednosti u ovoj zemlji. To je strašno.
Danas je trebalo da imamo odbor koji je gospodin Todorović zakazao u 12.00 časova, da se ovde pojavi Saša Vukadinović i da odgovora na naša pitanja, pa makar i na zatvorenom delu sednice, ali da ga propitujemo koja su to lica, a on je rekao da je njih 56, prisluškivana, praćena i obrađivana za vreme operacija ''Mačva'', ''Šumadija'' i ''Kaktus''.
Ta lica su sasvim sigurno deo političkog, kriminalnog, privrednog i ostalog miljea u periodu vladavine Zorana Đinđića i došli smo do saznanja da su ti pojedinci koji su praćeni tesno politički povezani sa ubistvom Zorana Đinđića.
Očigledno je da DS ne odgovara da o tome raspravljamo, a naša su prava suspendovana, jer je ovo jedini parlament u svetu u kojem ne postoji civilna kontrola bezbednosnih snaga. Hvala.

Gospodine predsedavajući, povredili ste čl. 96. i 103. Naime, vi ste, reagujući na izlaganje kolege Dušana Marića, koji je govorio o svom amandmanu, posle njegovog izlaganja komentarisali, što nije dozvoljeno sa mesta potpredsednika, da njegovo izlaganje nije u skladu sa temom.
Vi ste mogli u toku predsedavanja, na osnovu člana 103, da govornika upozorite, što vi niste uradili, da ne govori o pitanju koje je na dnevnom redu, a da građani Srbije ne bi pomislili, a naravno neće jer već poznaju Dušana Marića, i znaju koliko je on odgovoran poslanik, i argumentovano uvek nastupa po bilo kojem zakonu, moram da vas upozorim da ste bili dužni da ga saslušate, pa ako ste želeli, kao što jutros reče Gordana Čomić, da date kontraargumente njegovom amandmanu, da ustupite mesto, ne znam kome biste zaista, jer nemate nikoga kome biste u tom trenutku ustupili, pošto se te uloge ne bih prihvatila, da izađete za govornicu i da kažete šta vam to ne odgovara u njegovom amandmanu.
Da je on bio u pravu i da je izneo argumentaciju koja je potvrđena pravosnažnim presudama nadležnih sudova u našoj zemlji posle besomučne agresije, upravo je govorio na način na koji ga razumeju građani Srbije, jer Srbija je izrekla pravosnažne presude zlikovcima: Havijeru Solani, Vesliju Klarku, Madlen Olbrajt, Bilu Klintonu, Džejmiju Šeju, ne mogu ni imena svih tih zlikovaca da se setim i da nabrojim uoči sutrašnje desetogodišnjice. Kolega Marić je, brišući stav 1. člana 3, želeo upravo to da nam kaže, da nijedan sud u Srbiji, nažalost, evo i deset godina posle te nezapamćene agresije na jednu državu i jedan narod, nije zaštitio ni jednog građanina Srbije.
(Predsedavajući: Vreme je isteklo. Hvala.)
Prema tome, sledeći put, ako želite o tako ozbiljnim stvarima o kojima govori taj amandman da govorite, izvolite za govornicu pa izađite sa kontraargumentima. Marićevi su neoborivi.

Gospođo predsedniče, upravo sam se zbog toga javila po članu 103. Poslovnika, i članu 31, zato što govornike koji su se javljali  za povredu Poslovnika, kojima ste vi, po mom dubokom uverenju, a na javnosti je da proceni, bez razloga izrekli opomene.
Gospođa Čomić je ometala poslanike SRS dobacujući im sa mesta potpredsednika i pre nego što su izašli da govore o povredi Poslovnika i da obrazlažu zbog čega su se javili. To nije prvi put da potpredsednik Skupštine iz DS to čini, suflirajući vam, zaista bezrazložno. Pored vas sedi zamenik sekretara, a vi sasvim dobro znate šta piše u Poslovniku i kako treba da se ophodite prema poslanicima SRS.
Ako je gospođi Čomić važniji ovaj nesrećnik koji je pominjan malopre, izvesni Boban Stojanović, od monahinja i monaha sa KiM koji su ugroženi, što kaže koleginica Raguš, pa nekima će da sudi Pećka patrijaršija, neki će da vode računa o tome kako da se ponašaju prema starima, bolesnima, invalidima, unesrećenima. Znate, svaka bahatost se na ovaj ili na onaj način plaća.
Zato vas upozoravam, gospođo Đukić-Dejanović, da privedete redu Gordanu Čomić, inače neću biti u funkciji, u mogućnosti da tu sedeći pored vas, na mestu potpredsednika, sasvim normalno u skladu sa Poslovnikom obavljam funkciju koju mi je poverila lista SRS-dr Vojislav Šešelj i Vojislav Šešelj lično.
Što se vas tiče, mislim da ste vi sami svesni činjenice da je Skupština ušla u jednu fazu potpune diktature. Vi to radite, koliko vidim, indukovani sa strane, pre svega od poslanika DS.
Što se Dragoljuba Mićunovića tiče uopšte ne bih pridavala gospodo radikali (Predsednik: Vreme.) toliki značaj. Jedan ceo dan je Skupština Veća građana posvetila tome da je gospodin Mićunović (isključen mikrofon)…

Gospođo Đukić-Dejanović, javljam se u skladu sa članom 122. i 123.

Naime, mi se sada nalazimo u procesu odlučivanja o jednom predlogu, odnosno bila su praktično dva istovetno predloga – gospođe Janković i predsednika naše poslaničke grupe gospodina Dragana Todorovića. Vi ste u skladu sa Poslovnikom obavestili narodne poslanike, podsetili ih da mi možemo o tome bez pretresa da odlučimo u situaciji kada je najmanje 126 poslanika u sali.

Podsetiću vas, narodne poslanike, građane, da je gospodin Todorović, kao i gospođa Janković, zbog velike uznemirenosti građana Srbije, zbog činjenice da je ovaj zakon izazvao veliku buru u javnosti, zbog toga što mi kao pripadnici SRS, bez obzira na naše versko i nacionalno opredeljenje, najveći broj je nas koji pripadamo SPC, ali u našim redovima ima i pripadnika drugih tradicionalnih verskih zajednica, želimo da ukažemo građanima Srbije – na svu destruktivnost zakona o zabrani diskriminacije.

Najnormalnije je gospodin Todorović, sa namerom da dobijemo na vremenu, da sve te nedoumice razjasnimo u načelnoj diskusiji, predložio kao i gospođa Janković – da se duplira vreme.

U trenutku kada ste vi to pročitali, odnosno kada je koleginica Janković, a zatim gospodin Todorović to predložio, poslanici DS su kao opareni krenuli, na mig Nade Kolundžije, da izvade svoje kartice, zato što su se dosetili – aha, nema 126 poslanika u sali, pa nećemo moći da odlučujemo o tom predlogu.

Zato tražim da opomenete poslanike DS koji sede u sali, a čije kartice nisu na mestu ili nešto nije u redu sa elektronskim sistemom za glasanje, sa našim identifikacionim karticama. U svakom slučaju, neka javnost Srbije zna da u ovom trenutku ima 126 poslanika u sali, ali demokrate ne žele da učestvuju u onome što je naš legalni način da građanima Srbije objasnimo da ovaj zakon nije dobar.

Prema tome, gospodine Mićunoviću, pošto ste vi valjda politički i svaki drugi autoritet, ako već jeste, da kažete vašim kolegama da se u parlamentu vodi ozbiljna diskusija. (Predsednik: Vreme.) Da je potrebno da imamo pet sati, evo završavam, kako bismo ovo raspravili.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, moram da razrešim ovu dilemu, najpre zbog moje odgovornosti i savesti.
Naime, gospođa Đukić-Dejanović, predsednik Narodne skupštine, jutros me je obavestila da u vremenu od 17.00 do 17.25 časova po dopisu RTS-a, zbog emitovanja "Dnevnika RTV", neće biti direktnog prenosa. Mi smo sada shvatili i ustanovili da je "Dnevnik" bio na Drugom programu, da se emituje sednica Skupštine, a na Prvom je bila repriza reprize serije "Moj rođak sa sela".
Moram da vam kažem, gospođo predsedniče, da je prekršen član 31, jer ste vi očigledno osobi koja nije bila u stanju da rukovodi sednicom Skupštine poverili da vodi sednicu u popodnevnom delu, a to je Gordana Čomić.
(Predsednik: Molim vas, gospođice poslanik, koristite kvalifikacije za kolege poslanike na način koji to zaslužuje poslanik i ovaj dom.)
To je istina. Znate šta, vi ste došli u situaciju da je sada, zbog toga što predsedavajuća u tom trenutku, Gordana Čomić, nije pročitala obaveštenje RTS-a, dovedena cela Skupština i javnost u ovu situaciju. To je bila njena obaveza.
Naknadno se našao u nebranom grožđu Nikola Novaković kada je video, on nije morao da prati tok sednice, ne znam ni da li je bio sve vreme od 15.10 do trenutka dok nije preuzeo zasedanje. Ni gospođa Judita Popović nije obaveštena, kao potpredsednik Skupštine, o tom dopisu RTS-a, sada mi je rekla.
Dakle, vi mene jeste obavestili, ali ste mi jutros rekli, gospođo Đukić-Dejanović, da ćete u tom periodu, od 17.00 do 17.25 časova, napraviti pauzu zato što neće biti direktnog prenosa. To je cela istina, pa neka prosude i poslanici i građani Srbije kome će da veruju, meni ili vama i Gordani Čomić?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, povredili ste čl. 96, 105. i 106. i već sad da vam kažem, pošto kasnije samo mogu da komuniciram sa vama tamo a da ne čuje javnost, da tražim da se u danu za glasanje Skupština izjasni da ste to uradili.
Naime, vi ste izrekli bez ikakvog osnova gospođi Pop-Lazić opomenu. Ona nije s vama vodila polemiku, nije vam dobacivala, samo je pokušala da vam kaže kao zamenik šefa poslaničke grupe, u ovom trenutku ona je ovlašćena ispred naše poslaničke grupe, da je interpretacija Poslovnika sa vaše strane neprihvatljiva za poslaničku grupu SRS, što je njeno pravo i njena obaveza u ime svih poslanika SRS u trenutku kada ona štiti naša prava i naše interese.
Ako je Poslovnik predvideo da predsednik, odnosno zamenik predsednika poslaničke grupe ukazuje predsedavajućem u određenom trenutku na povredu koja je učinjena, izvinite molim vas, vi ste sada potpuno bezrazložno našem zameniku predsednika dali opomenu. Ona rizikuje, dakle, da i sledeći put do kraja sednice kada izađe da zaštiti poslaničku grupu ili da kaže da nešto niste uradili po Poslovniku dobije drugu opomenu, oduzimanje reči.
Ne znam stvarno šta vam to znači, gospođo Đukić-Dejanović. Kažete - izrekla sam vam upozorenje. Malopre ste to rekli gospođi Marini Raguš. Ne treba nama nikakvo upozorenje, dajte odmah opomenu, jednu, drugu, isključenje, udaljenje sa sednice, nemojte vi nama uopšte da tetošite ovde ako vi mislite da mi kršimo Poslovnik, pa nas kao mazite i pazite. Nema upozorenja u Poslovniku, opomena jedna, druga, terajte tako redom, pa onda će narod da vidi o čemu se ovde radi.
Tu je ministar koji treba da štiti naša prava. Mi smo diskriminisani. Gospodine ministre, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope postoji tzv. "gej lobi", to je njihovo pravo, ali moram da vam kažem da i mi nastojimo kao normalni, kao verujući ljudi, da takav lobi ne postoji ovde i... (Isključen mikrofon.)

Gospođo ministre, nisam čula šta ste rekli kolegi Miroviću, ali mislim da ste vi zagovoreni i da ovakva odredba stoji pod f) ovog izmenjenog člana 169, odnosno dopunjenog, zato što je ovo protivustavna odredba. Kao što je kolega Mirović napisao u amandmanu, jeste diskriminatorska.
Stavite se lično u situaciju da niste ministar, jer možda biste bili direktor poreske uprave negde, je li tako, ili neko od vaših kolega. Zamislite sada situaciju da neko od bližih članova vaše porodice, vaš suprug ili vaša sestra, ili brat ima neki posao koji je, kako se ovde u zakonu kaže, vezan za rad poreske uprave. Taj neko je diskriminisan i ne može da obavlja tu delatnost samo zbog toga što ste vi službenik ili direktor organa poreske uprave.
Moram sada da se vratim na početak i na osnovni zakon Božidara Đelića, jer ovo je još jedna novotarija. Mi smo imali raznih pokušaja od 2002. godine, odnosno ovo je četvrta izmena i dopuna od 2002. godine, kada je osnovni donet, pa je tako Đelić predlagao - da poreski inspektori mogu prinudnu naplatu poreza da vrše i danju i noću.
Onda je kolega Stevan Kesejić, poslanik SRS u to vreme, dobro se sećam, napisao amandman i pod našim pritiscima i argumentima - da ne mogu poreski organi da upadaju ljudima noću u kuću, taj član je izmenjen, odnosno odustalo se od toga.
U sledećoj izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji bila je takva ideja, čini mi se ponovo Božidara Đelića, ali godinu dana kasnije - da poreski inspektori mogu da nose oružje, da ulaze u firme i u privredne subjekte i naplaćuju porez sa pištoljem za pojasom. Onda smo mi išli toliko daleko da smo napravili još jednu parodiju na takav član, pa smo u amandmanu rekli - da, da treba da postoji poseban stočić gde će on da odloži svoj pištolj kada uđe. Onda se pod pritiskom odustalo i od toga.
Dakle, nemojte sada da ponavljate iste greške vaših prethodnika i zaista je neverovatno, znate, ako je neko utajio porez i svako ko je podložan krivičnom gonjenju, nepoštovanju zakona, on mora, ako je dobro organizovana država i organ poreske uprave i drugi nadležni organi, da snosi konsekvence za to.
Ali, da mi sada članovima porodice, to ovde kaže "bližim srodnicima", zabranimo da se oni bave delatnostima koje su u bliskoj vezi sa poreskom upravom - zaista je ne samo diskriminatorski, ko zna koliko je sada u Srbiji takvih.
Znate, sada su u toku konkursi za organe poreske uprave u mnogim gradovima. Znam da je u Prijepolju konkurs raspisan spletom okolnosti. Sami kažete da ste u deficitu sa kadrom i da vam trebaju pre svega stručni, kvalitetni ljudi.
Kolega Stevanović, koji je autor ovih amandmana, u ime poslaničke grupe SRS, koje ste vi prihvatili, rekao vam je, ako se sećate na početku priče - najvažniji je taj ljudski resurs. Je li tako? Vi ćete sada zaista da odbijate ljude da konkurišu, da budu zaposleni u organu poreske uprave kao službenici, zato što zabranjujete njegovom najbližem srodniku da se bavi tim poslom.
Vraćamo se na početak priče uvaženog kolege Stevanovića. Kako ćemo onda da sačuvamo taj najvažniji resurs u jednoj zemlji, a to je ljudski kapacitet i potencijal koji treba da radi ovaj odgovoran posao? Biti poreski službenik nimalo nije lak posao. Možete se zameriti komšiji, prijatelju, celoj ulici itd. ako odgovorno radite svoj posao, jer ovaj će da vam kaže - šta si mi došao danas, dođi sutra.
Najbolje to znaju ovi ljudi na terenu u ovim jedinicama lokalne samouprave koji vrše sada naplatu poreza na imovinu. Moraju da uđu u svaku kuću i da razgovaraju sa čovekom, da vide kako će i šta će. Ako je već to tako i ako od njih tražimo odgovornost, i da se maksimalno ponašaju u skladu sa kodeksima svoje profesije, nemojte onda da diskriminišete njihove najbliže srodnike, već prihvatite amandman kolege Mirovića. Hvala.

Dame i gospodo, gospođo Đukić-Dejanović, gospodine Homen, retki su slučajevi da, zbog strane krivične presude, državljani Srbije izdržavaju, odnosno imaju premeštaj u Srbiju. Ako već govorimo o tome, moram da vas podsetim da postoje i takvi slučajevi koji su isključivo politički motivisani, zbog činjenice da su neki ljudi odavde, iz Srbije, osuđivani su u nekim zemljama Zapadne Evrope, navodno, zbog krivičnih dela koja su učinili, suprotstavljajući se teroru i beskrupuloznosti albanske mafije i onoga što je ona radila početkom 90-ih, ili krajem 80-ih godina, a ni od 5. oktobra, u tim prvim danima vaše vladavine, koliko vidimo, ni danas, vi ne prepoznajete kakva je to opasnost.
Ne vidite ono što sada vide i zemlje Zapadne Evrope, pre svega, Nemačka, Italija – da je u pitanju najbeskrupuloznija i najorganizovanija teroristička banda, s konkretnim političkim ciljevima, u funkciji otimanja južne srpske pokrajine, KiM-a.
Prema tome, i sam stav u sledećem članu je besmislen, zbog činjenice da takvu saglasnost treba da da ministar. Ja vas upozoravam na te slučajeve o kojima sam govorila s početka ove priče.
Koliko je veliko stradanje našeg naroda i kakav je paradoks rad ovog parlamenta po ovom novom, diktatorskom poslovniku, a kako nam o glavi rade evropski parlamentarci, govori i jučerašnje zasedanje, gospođo Đukić-Dejanović, završiću uskoro, Evropskog parlamenta, koji je doneo odluku da zatraži od UN-a da se za još dve godine produži rad antisrpskog Haškog kazamata.
Naravno, sve to u funkciji da bi dobili još vremena da se osude nedužni srpski heroji, kao što je to učinjeno s našim političkim, vojnim i policijskim vrhom pre 10 dana.

Gospodine predsedavajući, zato što i vi i ja, s tog mesta predsedavajućeg, možemo da vidimo da neki narodni poslanici krše Poslovnik, a vaša je obaveza, kao predsedavajućeg, da to ustanovite, izražavam sumnju na osnovu onoga što vidim, kako vi sada delite strane i kažete – strana na koju sede srpski radikali i gde sede neki drugi.
Ovde gde sede stranke vladajuće koalicije, ima više identifikacionih kartica, ili nema kartica, ali s manirom koji je poznat gospodinu Markoviću, pošto je on preko klupe preskakao dva sedišta, pa je ubacivao karticu kada se glasalo o Zakonu o radu. Sećate se one ''afere Solun'', gospodine Markoviću. Ništa se nije promenilo, sistem isto funkcioniše, s tim što s te strane ima više onih koji su identifikovani, a dužni su, po Poslovniku, da sa sobom ponesu kartice.
Zamoliću gospodina ili gospodu iz režije Radio-televizije Srbije, pošto ide direktan prenos, da malo uslikaju ovu stranu levo od govornice i da vide da tu uopšte nema pripadnika, pre svega, DS-a, ima ih samo nekoliko, i stranke G17 plus, tek toliko da se zna ko ovde radi, a ko vrši opstrukciju Skupštine.
Skandali se nastavljaju dalje. Naime, desio se neviđeni skandal. Ja sam više puta rekla da i ptice na grani i mala deca znaju da je Zoran Krasić institucija u ovom najvišem zakonodavnom telu. Tako juče, osobe koje sede ispred sale, nisu popodne videle da je Zoran Krasić u sali i da se, uopšte, nalazi ovde, a s njim se sinoć završila sednica Skupštine, odnosno on je bio poslednji govornik.
Sve vam je to doneo novi diktatorski poslovnik Narodne skupštine.