Tu se govori o pojmu diskriminacije i tražila sam da se u zagradi izbriše reč ''isključivanje'' i objašnjavala sam taj pojam diskriminacije i ravnopravnosti kada sam govorila o amandmanu na član 1.
A sada bih da vam kažem, gospodine Čipliću i gospođo Đukić-Dejanović, da smo diskriminisani kao narodni poslanici i članovi Odbora za odbranu i bezbednost, a to sve vezano za ovaj član, gde se kaže da niko ne može da bude diskriminisan po osnovu političke pripadnosti.
Naime, postoje neka lica u ovoj zemlji koja ne mogu budu pripadnici nijedne političke stranke, navodno, pa tako ni direktor BIA Saša Vukadinović, ali on je sasvim sigurno član DS i vi to vrlo dobro znate, tako da se desilo nešto neverovatno. U procesu vašeg pridruživanja i kandidovanja za ulazak u EU, za koji vam je Angela Merkel rekla da Srbija nikada neće ući, vi ne dozvoljavate civilnu kontrolu snaga bezbednosti u ovoj zemlji. To je strašno.
Danas je trebalo da imamo odbor koji je gospodin Todorović zakazao u 12.00 časova, da se ovde pojavi Saša Vukadinović i da odgovora na naša pitanja, pa makar i na zatvorenom delu sednice, ali da ga propitujemo koja su to lica, a on je rekao da je njih 56, prisluškivana, praćena i obrađivana za vreme operacija ''Mačva'', ''Šumadija'' i ''Kaktus''.
Ta lica su sasvim sigurno deo političkog, kriminalnog, privrednog i ostalog miljea u periodu vladavine Zorana Đinđića i došli smo do saznanja da su ti pojedinci koji su praćeni tesno politički povezani sa ubistvom Zorana Đinđića.
Očigledno je da DS ne odgovara da o tome raspravljamo, a naša su prava suspendovana, jer je ovo jedini parlament u svetu u kojem ne postoji civilna kontrola bezbednosnih snaga. Hvala.

Gospodine predsedavajući, povredili ste čl. 96. i 103. Naime, vi ste, reagujući na izlaganje kolege Dušana Marića, koji je govorio o svom amandmanu, posle njegovog izlaganja komentarisali, što nije dozvoljeno sa mesta potpredsednika, da njegovo izlaganje nije u skladu sa temom.
Vi ste mogli u toku predsedavanja, na osnovu člana 103, da govornika upozorite, što vi niste uradili, da ne govori o pitanju koje je na dnevnom redu, a da građani Srbije ne bi pomislili, a naravno neće jer već poznaju Dušana Marića, i znaju koliko je on odgovoran poslanik, i argumentovano uvek nastupa po bilo kojem zakonu, moram da vas upozorim da ste bili dužni da ga saslušate, pa ako ste želeli, kao što jutros reče Gordana Čomić, da date kontraargumente njegovom amandmanu, da ustupite mesto, ne znam kome biste zaista, jer nemate nikoga kome biste u tom trenutku ustupili, pošto se te uloge ne bih prihvatila, da izađete za govornicu i da kažete šta vam to ne odgovara u njegovom amandmanu.
Da je on bio u pravu i da je izneo argumentaciju koja je potvrđena pravosnažnim presudama nadležnih sudova u našoj zemlji posle besomučne agresije, upravo je govorio na način na koji ga razumeju građani Srbije, jer Srbija je izrekla pravosnažne presude zlikovcima: Havijeru Solani, Vesliju Klarku, Madlen Olbrajt, Bilu Klintonu, Džejmiju Šeju, ne mogu ni imena svih tih zlikovaca da se setim i da nabrojim uoči sutrašnje desetogodišnjice. Kolega Marić je, brišući stav 1. člana 3, želeo upravo to da nam kaže, da nijedan sud u Srbiji, nažalost, evo i deset godina posle te nezapamćene agresije na jednu državu i jedan narod, nije zaštitio ni jednog građanina Srbije.
(Predsedavajući: Vreme je isteklo. Hvala.)
Prema tome, sledeći put, ako želite o tako ozbiljnim stvarima o kojima govori taj amandman da govorite, izvolite za govornicu pa izađite sa kontraargumentima. Marićevi su neoborivi.

Gospođo predsedniče, upravo sam se zbog toga javila po članu 103. Poslovnika, i članu 31, zato što govornike koji su se javljali  za povredu Poslovnika, kojima ste vi, po mom dubokom uverenju, a na javnosti je da proceni, bez razloga izrekli opomene.
Gospođa Čomić je ometala poslanike SRS dobacujući im sa mesta potpredsednika i pre nego što su izašli da govore o povredi Poslovnika i da obrazlažu zbog čega su se javili. To nije prvi put da potpredsednik Skupštine iz DS to čini, suflirajući vam, zaista bezrazložno. Pored vas sedi zamenik sekretara, a vi sasvim dobro znate šta piše u Poslovniku i kako treba da se ophodite prema poslanicima SRS.
Ako je gospođi Čomić važniji ovaj nesrećnik koji je pominjan malopre, izvesni Boban Stojanović, od monahinja i monaha sa KiM koji su ugroženi, što kaže koleginica Raguš, pa nekima će da sudi Pećka patrijaršija, neki će da vode računa o tome kako da se ponašaju prema starima, bolesnima, invalidima, unesrećenima. Znate, svaka bahatost se na ovaj ili na onaj način plaća.
Zato vas upozoravam, gospođo Đukić-Dejanović, da privedete redu Gordanu Čomić, inače neću biti u funkciji, u mogućnosti da tu sedeći pored vas, na mestu potpredsednika, sasvim normalno u skladu sa Poslovnikom obavljam funkciju koju mi je poverila lista SRS-dr Vojislav Šešelj i Vojislav Šešelj lično.
Što se vas tiče, mislim da ste vi sami svesni činjenice da je Skupština ušla u jednu fazu potpune diktature. Vi to radite, koliko vidim, indukovani sa strane, pre svega od poslanika DS.
Što se Dragoljuba Mićunovića tiče uopšte ne bih pridavala gospodo radikali (Predsednik: Vreme.) toliki značaj. Jedan ceo dan je Skupština Veća građana posvetila tome da je gospodin Mićunović (isključen mikrofon)…

Gospođo Đukić-Dejanović, javljam se u skladu sa članom 122. i 123.

Naime, mi se sada nalazimo u procesu odlučivanja o jednom predlogu, odnosno bila su praktično dva istovetno predloga – gospođe Janković i predsednika naše poslaničke grupe gospodina Dragana Todorovića. Vi ste u skladu sa Poslovnikom obavestili narodne poslanike, podsetili ih da mi možemo o tome bez pretresa da odlučimo u situaciji kada je najmanje 126 poslanika u sali.

Podsetiću vas, narodne poslanike, građane, da je gospodin Todorović, kao i gospođa Janković, zbog velike uznemirenosti građana Srbije, zbog činjenice da je ovaj zakon izazvao veliku buru u javnosti, zbog toga što mi kao pripadnici SRS, bez obzira na naše versko i nacionalno opredeljenje, najveći broj je nas koji pripadamo SPC, ali u našim redovima ima i pripadnika drugih tradicionalnih verskih zajednica, želimo da ukažemo građanima Srbije – na svu destruktivnost zakona o zabrani diskriminacije.

Najnormalnije je gospodin Todorović, sa namerom da dobijemo na vremenu, da sve te nedoumice razjasnimo u načelnoj diskusiji, predložio kao i gospođa Janković – da se duplira vreme.

U trenutku kada ste vi to pročitali, odnosno kada je koleginica Janković, a zatim gospodin Todorović to predložio, poslanici DS su kao opareni krenuli, na mig Nade Kolundžije, da izvade svoje kartice, zato što su se dosetili – aha, nema 126 poslanika u sali, pa nećemo moći da odlučujemo o tom predlogu.

Zato tražim da opomenete poslanike DS koji sede u sali, a čije kartice nisu na mestu ili nešto nije u redu sa elektronskim sistemom za glasanje, sa našim identifikacionim karticama. U svakom slučaju, neka javnost Srbije zna da u ovom trenutku ima 126 poslanika u sali, ali demokrate ne žele da učestvuju u onome što je naš legalni način da građanima Srbije objasnimo da ovaj zakon nije dobar.

Prema tome, gospodine Mićunoviću, pošto ste vi valjda politički i svaki drugi autoritet, ako već jeste, da kažete vašim kolegama da se u parlamentu vodi ozbiljna diskusija. (Predsednik: Vreme.) Da je potrebno da imamo pet sati, evo završavam, kako bismo ovo raspravili.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, moram da razrešim ovu dilemu, najpre zbog moje odgovornosti i savesti.
Naime, gospođa Đukić-Dejanović, predsednik Narodne skupštine, jutros me je obavestila da u vremenu od 17.00 do 17.25 časova po dopisu RTS-a, zbog emitovanja "Dnevnika RTV", neće biti direktnog prenosa. Mi smo sada shvatili i ustanovili da je "Dnevnik" bio na Drugom programu, da se emituje sednica Skupštine, a na Prvom je bila repriza reprize serije "Moj rođak sa sela".
Moram da vam kažem, gospođo predsedniče, da je prekršen član 31, jer ste vi očigledno osobi koja nije bila u stanju da rukovodi sednicom Skupštine poverili da vodi sednicu u popodnevnom delu, a to je Gordana Čomić.
(Predsednik: Molim vas, gospođice poslanik, koristite kvalifikacije za kolege poslanike na način koji to zaslužuje poslanik i ovaj dom.)
To je istina. Znate šta, vi ste došli u situaciju da je sada, zbog toga što predsedavajuća u tom trenutku, Gordana Čomić, nije pročitala obaveštenje RTS-a, dovedena cela Skupština i javnost u ovu situaciju. To je bila njena obaveza.
Naknadno se našao u nebranom grožđu Nikola Novaković kada je video, on nije morao da prati tok sednice, ne znam ni da li je bio sve vreme od 15.10 do trenutka dok nije preuzeo zasedanje. Ni gospođa Judita Popović nije obaveštena, kao potpredsednik Skupštine, o tom dopisu RTS-a, sada mi je rekla.
Dakle, vi mene jeste obavestili, ali ste mi jutros rekli, gospođo Đukić-Dejanović, da ćete u tom periodu, od 17.00 do 17.25 časova, napraviti pauzu zato što neće biti direktnog prenosa. To je cela istina, pa neka prosude i poslanici i građani Srbije kome će da veruju, meni ili vama i Gordani Čomić?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, povredili ste čl. 96, 105. i 106. i već sad da vam kažem, pošto kasnije samo mogu da komuniciram sa vama tamo a da ne čuje javnost, da tražim da se u danu za glasanje Skupština izjasni da ste to uradili.
Naime, vi ste izrekli bez ikakvog osnova gospođi Pop-Lazić opomenu. Ona nije s vama vodila polemiku, nije vam dobacivala, samo je pokušala da vam kaže kao zamenik šefa poslaničke grupe, u ovom trenutku ona je ovlašćena ispred naše poslaničke grupe, da je interpretacija Poslovnika sa vaše strane neprihvatljiva za poslaničku grupu SRS, što je njeno pravo i njena obaveza u ime svih poslanika SRS u trenutku kada ona štiti naša prava i naše interese.
Ako je Poslovnik predvideo da predsednik, odnosno zamenik predsednika poslaničke grupe ukazuje predsedavajućem u određenom trenutku na povredu koja je učinjena, izvinite molim vas, vi ste sada potpuno bezrazložno našem zameniku predsednika dali opomenu. Ona rizikuje, dakle, da i sledeći put do kraja sednice kada izađe da zaštiti poslaničku grupu ili da kaže da nešto niste uradili po Poslovniku dobije drugu opomenu, oduzimanje reči.
Ne znam stvarno šta vam to znači, gospođo Đukić-Dejanović. Kažete - izrekla sam vam upozorenje. Malopre ste to rekli gospođi Marini Raguš. Ne treba nama nikakvo upozorenje, dajte odmah opomenu, jednu, drugu, isključenje, udaljenje sa sednice, nemojte vi nama uopšte da tetošite ovde ako vi mislite da mi kršimo Poslovnik, pa nas kao mazite i pazite. Nema upozorenja u Poslovniku, opomena jedna, druga, terajte tako redom, pa onda će narod da vidi o čemu se ovde radi.
Tu je ministar koji treba da štiti naša prava. Mi smo diskriminisani. Gospodine ministre, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope postoji tzv. "gej lobi", to je njihovo pravo, ali moram da vam kažem da i mi nastojimo kao normalni, kao verujući ljudi, da takav lobi ne postoji ovde i... (Isključen mikrofon.)

Gospođo ministre, nisam čula šta ste rekli kolegi Miroviću, ali mislim da ste vi zagovoreni i da ovakva odredba stoji pod f) ovog izmenjenog člana 169, odnosno dopunjenog, zato što je ovo protivustavna odredba. Kao što je kolega Mirović napisao u amandmanu, jeste diskriminatorska.
Stavite se lično u situaciju da niste ministar, jer možda biste bili direktor poreske uprave negde, je li tako, ili neko od vaših kolega. Zamislite sada situaciju da neko od bližih članova vaše porodice, vaš suprug ili vaša sestra, ili brat ima neki posao koji je, kako se ovde u zakonu kaže, vezan za rad poreske uprave. Taj neko je diskriminisan i ne može da obavlja tu delatnost samo zbog toga što ste vi službenik ili direktor organa poreske uprave.
Moram sada da se vratim na početak i na osnovni zakon Božidara Đelića, jer ovo je još jedna novotarija. Mi smo imali raznih pokušaja od 2002. godine, odnosno ovo je četvrta izmena i dopuna od 2002. godine, kada je osnovni donet, pa je tako Đelić predlagao - da poreski inspektori mogu prinudnu naplatu poreza da vrše i danju i noću.
Onda je kolega Stevan Kesejić, poslanik SRS u to vreme, dobro se sećam, napisao amandman i pod našim pritiscima i argumentima - da ne mogu poreski organi da upadaju ljudima noću u kuću, taj član je izmenjen, odnosno odustalo se od toga.
U sledećoj izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji bila je takva ideja, čini mi se ponovo Božidara Đelića, ali godinu dana kasnije - da poreski inspektori mogu da nose oružje, da ulaze u firme i u privredne subjekte i naplaćuju porez sa pištoljem za pojasom. Onda smo mi išli toliko daleko da smo napravili još jednu parodiju na takav član, pa smo u amandmanu rekli - da, da treba da postoji poseban stočić gde će on da odloži svoj pištolj kada uđe. Onda se pod pritiskom odustalo i od toga.
Dakle, nemojte sada da ponavljate iste greške vaših prethodnika i zaista je neverovatno, znate, ako je neko utajio porez i svako ko je podložan krivičnom gonjenju, nepoštovanju zakona, on mora, ako je dobro organizovana država i organ poreske uprave i drugi nadležni organi, da snosi konsekvence za to.
Ali, da mi sada članovima porodice, to ovde kaže "bližim srodnicima", zabranimo da se oni bave delatnostima koje su u bliskoj vezi sa poreskom upravom - zaista je ne samo diskriminatorski, ko zna koliko je sada u Srbiji takvih.
Znate, sada su u toku konkursi za organe poreske uprave u mnogim gradovima. Znam da je u Prijepolju konkurs raspisan spletom okolnosti. Sami kažete da ste u deficitu sa kadrom i da vam trebaju pre svega stručni, kvalitetni ljudi.
Kolega Stevanović, koji je autor ovih amandmana, u ime poslaničke grupe SRS, koje ste vi prihvatili, rekao vam je, ako se sećate na početku priče - najvažniji je taj ljudski resurs. Je li tako? Vi ćete sada zaista da odbijate ljude da konkurišu, da budu zaposleni u organu poreske uprave kao službenici, zato što zabranjujete njegovom najbližem srodniku da se bavi tim poslom.
Vraćamo se na početak priče uvaženog kolege Stevanovića. Kako ćemo onda da sačuvamo taj najvažniji resurs u jednoj zemlji, a to je ljudski kapacitet i potencijal koji treba da radi ovaj odgovoran posao? Biti poreski službenik nimalo nije lak posao. Možete se zameriti komšiji, prijatelju, celoj ulici itd. ako odgovorno radite svoj posao, jer ovaj će da vam kaže - šta si mi došao danas, dođi sutra.
Najbolje to znaju ovi ljudi na terenu u ovim jedinicama lokalne samouprave koji vrše sada naplatu poreza na imovinu. Moraju da uđu u svaku kuću i da razgovaraju sa čovekom, da vide kako će i šta će. Ako je već to tako i ako od njih tražimo odgovornost, i da se maksimalno ponašaju u skladu sa kodeksima svoje profesije, nemojte onda da diskriminišete njihove najbliže srodnike, već prihvatite amandman kolege Mirovića. Hvala.

Dame i gospodo, gospođo Đukić-Dejanović, gospodine Homen, retki su slučajevi da, zbog strane krivične presude, državljani Srbije izdržavaju, odnosno imaju premeštaj u Srbiju. Ako već govorimo o tome, moram da vas podsetim da postoje i takvi slučajevi koji su isključivo politički motivisani, zbog činjenice da su neki ljudi odavde, iz Srbije, osuđivani su u nekim zemljama Zapadne Evrope, navodno, zbog krivičnih dela koja su učinili, suprotstavljajući se teroru i beskrupuloznosti albanske mafije i onoga što je ona radila početkom 90-ih, ili krajem 80-ih godina, a ni od 5. oktobra, u tim prvim danima vaše vladavine, koliko vidimo, ni danas, vi ne prepoznajete kakva je to opasnost.
Ne vidite ono što sada vide i zemlje Zapadne Evrope, pre svega, Nemačka, Italija – da je u pitanju najbeskrupuloznija i najorganizovanija teroristička banda, s konkretnim političkim ciljevima, u funkciji otimanja južne srpske pokrajine, KiM-a.
Prema tome, i sam stav u sledećem članu je besmislen, zbog činjenice da takvu saglasnost treba da da ministar. Ja vas upozoravam na te slučajeve o kojima sam govorila s početka ove priče.
Koliko je veliko stradanje našeg naroda i kakav je paradoks rad ovog parlamenta po ovom novom, diktatorskom poslovniku, a kako nam o glavi rade evropski parlamentarci, govori i jučerašnje zasedanje, gospođo Đukić-Dejanović, završiću uskoro, Evropskog parlamenta, koji je doneo odluku da zatraži od UN-a da se za još dve godine produži rad antisrpskog Haškog kazamata.
Naravno, sve to u funkciji da bi dobili još vremena da se osude nedužni srpski heroji, kao što je to učinjeno s našim političkim, vojnim i policijskim vrhom pre 10 dana.

Gospodine predsedavajući, zato što i vi i ja, s tog mesta predsedavajućeg, možemo da vidimo da neki narodni poslanici krše Poslovnik, a vaša je obaveza, kao predsedavajućeg, da to ustanovite, izražavam sumnju na osnovu onoga što vidim, kako vi sada delite strane i kažete – strana na koju sede srpski radikali i gde sede neki drugi.
Ovde gde sede stranke vladajuće koalicije, ima više identifikacionih kartica, ili nema kartica, ali s manirom koji je poznat gospodinu Markoviću, pošto je on preko klupe preskakao dva sedišta, pa je ubacivao karticu kada se glasalo o Zakonu o radu. Sećate se one ''afere Solun'', gospodine Markoviću. Ništa se nije promenilo, sistem isto funkcioniše, s tim što s te strane ima više onih koji su identifikovani, a dužni su, po Poslovniku, da sa sobom ponesu kartice.
Zamoliću gospodina ili gospodu iz režije Radio-televizije Srbije, pošto ide direktan prenos, da malo uslikaju ovu stranu levo od govornice i da vide da tu uopšte nema pripadnika, pre svega, DS-a, ima ih samo nekoliko, i stranke G17 plus, tek toliko da se zna ko ovde radi, a ko vrši opstrukciju Skupštine.
Skandali se nastavljaju dalje. Naime, desio se neviđeni skandal. Ja sam više puta rekla da i ptice na grani i mala deca znaju da je Zoran Krasić institucija u ovom najvišem zakonodavnom telu. Tako juče, osobe koje sede ispred sale, nisu popodne videle da je Zoran Krasić u sali i da se, uopšte, nalazi ovde, a s njim se sinoć završila sednica Skupštine, odnosno on je bio poslednji govornik.
Sve vam je to doneo novi diktatorski poslovnik Narodne skupštine.

Znači, nije ovo završeno. Vi možete, pritiskom na dugme, da uradite šta god. Isključuju i Srbima u Šilovu struju, pa se oni bore, i hvala im na tome, bore se za sve nas.
Vi pozovite službu ovde da dođe da vidi šta je s karticama, a u danu za glasanje da se izjasnimo – da li ste vi prekršili Poslovnik, jer niste reagovali zato što su neki ''duhovi'' prisutni u sali. Hvala.

Samo ću kratko, gospođo predsedniče, da podržim ovaj amandman kolega iz DSS-a, zato što se izmenom Zakona direktno zadire u ustavnu materiju i nepovredivost privatne svojine, ali najpre zbog činjenice da se osnivanjem tog privrednog društva iz javnog preduzeća dolazi u situaciju da to privredno društvo, samim tim što više nije u okviru javnog preduzeća, izmiče državi kontroli.
Navešću potencijalni slučaj grada Kragujevca i činjenicu da imamo javno preduzeće Sportski centar „Mladost“ nadomak jedne od zaštićenih ekoloških zona, a to je jezero Bubanj, sportsku halu „Jezero“ i nameru gradske vlasti, na čelu sa Veroljubom Stevanovićem, koji je prevario građane Kragujevca oko onog famoznog ugovora sa „Fiatom“, da se na tom mestu, naravno, sve uz priču da je to javni interes grada Kragujevca, izgradi nešto drugo, da tu više ne bude hala, koja je inače u stanju propadanja.
On je na vlasti, manje ili više, deset godina, krov samo što se ne sruši, hala uopšte nije u funkciji, tako da mi nemamo mogućnost, kao grad, da konkurišemo za neke velike sportske manifestacije. Jedva je pre dve godine tamo održan ''Kup Radivoja Koraća''. Uostalom, takav je i gradski stadion i svi objekti iz domena poslovanja tog preduzeća, koje je jedan, a naročito sportska hala „Jezero“, od najvećih gubitaša.
Moram da vas podsetim, jednom sam pričala o tome povodom drugog zakona, da je davnih 70-ih godina, italijanska vlada pala zbog činjenice da nisu mogli da se dogovore s jednim od vlasnika zemljišta i nekretnine u blizini rimskog aerodroma „Fjumićino“, zbog činjenice da taj privatni vlasnik, građanin Rima, nije želeo, iako je to zakonom bilo utvrđeno po toj tržišnoj ceni, da uz tu naknadu ustupi aerodromu „Fjumićino“ svoju parcelu i nepokretnost koju je imao.
Ovim zakonom ćete, o čemu govori i sledeći amandman gospođe Pop-Lazić, da dovedete građane Srbije da se ponašaju, zbog činjenice da hoćete da dovedete neke tajkune, ili nekoga za veliku proviziju, što je namera Veroljuba Stevanovića u Kragujevcu, kada je u pitanju pomenuta hala "Jezero", da strpa pare u svoj džep, po sistemu – uzmi ili ostavi.
Očigledno je da će građani Srbije, a naročito oni koji će biti u sredinama, o čemu je govorio i proteklih dana gospodin Jojić, kada je u pitanju ''agrarna mafija'', gde posluju vodeći srpski tajkuni, stavljeni u položaj da se prema njima ponašate gore nego komunisti posle 1945. godine. Uostalom, i sama činjenica da su mnogi od vas, pre svega, u Vladi Republike Srbije, produkt ili deo one osme sednice koju je pominjao gospodin Zoran Krasić, ne iznenađuje nas.
Takva je svaka vlada od petooktobarskog puča do danas i građani Srbije, svakako, ne mogu da očekuju da ćete ovakvim zakonom, izglasavanjem, pre svega, ovog nakaznog trećeg člana, da štitite javni interes, već da ćete dati mogućnost lokalnim moćnicima da pljačkaju i otimaju imovinu građana Srbije. Hvala.

Gospođo Đukić-Dejanović, iscrpen je u današnjem javljanju po Poslovniku taj član, tako da ću da iskoristim samo minut vremena koje nam je preostalo, da kažem da ste vi bili u obavezi da ispravite nekoga ko se javlja da govori o amandmanu gospođe Pop-Lazić, kako taj amandman glasi, pošto je prethodni, uslovno rečeno, govornik rekao da amandman glasi: "briše se".
Jednostavno, to nije tačno, jer je kolega Zoran Krasić, kao diplomirani pravnik i čovek koji je 20 godina radio na poslovima eksproprijacije, upravo, iznosio slučajeve vezane za grad Beograd i bulevar koji je pomenuo, i da gospođa Pop-Lazić, kao neko ko je bio i vodeći pravnik u oblasti urbanizma opštine Zemun, pre nego što je birana na mesto predsednika opštine, traži da se ostavi mogućnost dogovora za nadoknadu s vlasnikom, kako je i predložila u ovom amandmanu.
Mi smatramo da je to jedino ispravno, s tim što ste vi, odbijajući amandman, gospođo Dragutinović, rekli da je to regulisano članom 53. osnovnog zakona. Nije regulisana i ostavljena mogućnost dogovora, o čemu govori gospodin Krasić, koji je decidno rekao da SRS nije protiv toga da bilo ko od građana, kada je u pitanju zaista procenjeni javni i opšti interes, ucenjuje ni republički, ni organ lokalne samouprave, ali ste u osnovnom tekstu zakona to zaboravili i namerno prećutali u obrazloženju za odbijanje amandmana gospođe Pop-Lazić.
Uopšte ne postoji, to sam proverila, mogućnost dogovora, već samo način na koji se utvrđuje visina naknade, odnosno po tržišnoj vrednosti, koju opet procenjuje Republička vlada.
Mi se, kao stranka, zalažemo za to da se napravi što je moguće bolji dogovor, kako bi se privatno vlasništvo, koje je neprikosnoveno i koje je ustavna kategorija, zaštitilo. Hvala.

Tražim brisanje člana 16, iz razloga što je neprihvatljivo ovo obrazloženje Vlade. Intencija SRS-a je da vas ubedimo da ovo mora da se izvrši kodifikacijom i eventualnom izmenom Krivičnog zakonika.
Pošto moj član govori o pretpostavkama za izručenje nekoga od naših državljana, ja ću da govorim o jednom slučaju čiji je epilog, nažalost, tragičan, s obzirom na to da je danas trogodišnjica od ubistva u Haškom kazamatu bivšeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića.
Gospodin Milošević je u Haški kazamat, kao prvi politički funkcioner, isporučen od strane vaše dosovske vlasti, bez zakona, protivno Ustavu i protivno Povelji UN-a, protiv koje je i konstituisan, naravno, uz projekciju CIA-e, o čemu je ranijih godina pričao gospodin Krasić, a sada se ispostavilo da je tačno – da je sud osnovan samo da bi se sudilo Srbima.
Danas je ukupan broj osuđenika srpske nacionalnosti, odnosno njihove zatvorske kazne u tom kvazisudu su preko 900 godina, odnosno 912,5 godina, a policijskom, političkom i vojnom vrhu je pre deset dana, zbog herojske odbrane naše južne pokrajine, KiM-a, izrečeno 92 godine zatvorske kazne.
Treba da se zapitate danas, tri godine nakon mučkog ubistva, o čemu je, u svojoj najnovijoj knjizi, pisao jedan od uglednih boraca za poštovanje međunarodnog prava, gospodin Džon Laflin, koga smo danas sreli u Požarevcu, bio je na grobu Slobodana Miloševića. Kako mislite da ovako nakaradnim zakonom, uz ovakva, zaista, ponižavajuća obrazloženja Vlade štit ...

 Gospođo predsedniče, najpre bih se javila po Poslovniku, ali mislim da je taj član iscrpen po ovom nakaradnom i diktatorskom Poslovniku. Svakako sam izašla da podržim, kao poslanik SRS-a, amandman koji je na Predlog ovog zakona podneo uvaženi kolega Branimir Đokić, najpre zbog činjenice da je, kao i ostali srpski radikali, ne samo u skladu s onim što je Ustav Republike Srbije, već i članom na koji je podneo amandman, dao dovoljno argumenata, gospođo Malović, da prihvatite ovaj amandman.
Kako sedim na mestu potpredsednika i ne želim da oduzimam više vremena našoj poslaničkoj grupi, gospođo Đukić-Dejanović, vi i ja više možemo da čujemo nego poslanici u sali. Tako, pre nego što je gospodin Đokić, koji se ozbiljni spremio, baš kao i svi poslanici SRS-a, krenuo za govornicu, jedan nesrećnik mu je dobacio – da li će da priča iz C ili D-mola.
Gospodin Đokić je maestro Narodnog orkestra Radio-televizije Srbije, poznat, ugledan čovek, ne samo kao estradni umetnik i kao vrhunski muzičar, već kao srpski patriota i srpski radikal. Taj koji mu je to dobacio, a vođa je jedne sektaške grupe ovde, izvesni građanin Nikolić, odavno je odsvirao svoje, a kada budu uradili državni organi i sud svoj posao, sviraće tamo, kao što gospodin Krasić kaže, za šta je zaprećena višegodišnja zatvorska kazna, za sve one zloupotrebe i ono što je počinio.
Prema tome, ako neko dobacuje Branimiru Đokiću, koji je omiljen ne samo među onima koji su simpatizeri, birači i članovi SRS-a, taj više govori o sebi i svaki moj dalji komentar nije potreban. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ja sam na kraju prošle godine, kada smo govorili o budžetu i izmeni i dopuni jednog seta zakona iz oblasti finansija, govorila o, rekla bih, da ne budem pretenciozna, jednom od najsvetlijih primera u Srbiji organa poreske uprave u Aranđelovcu, na čijem čelu je gospodin Ljubomir Mladenović i ispostavilo se da sam bila u pravu.
Jer, nekoliko dana posle te rasprave u Skupštini, u velikoj dvorani ''Sava'' Centra održana je neka vrsta seminara, gde je gospodin Mladenović govorio o iskustvu poreske uprave opštine Aranđelovac i nedvosmisleno je potvrđeno od strane svih kolega, pa i iz vašeg Ministarstva, da je to organ poreske uprave koji je konstituisan u skladu sa zakonom i koji je pokazao najveću moguću i najviši stepen efikasnosti, zabeleživši naplatu poreza od imovine, odnosno utrostručio ga u odnosu na godinu koja je prethodila, pre formiranja tog poreskog organa u opštini Aranđelovac.
Sada potpuno razumem i ovo sve, naravno, što su govorili kako gospodin Stevanović tako i druge kolege srpski radikali sa kakvim se sve tehničkim, pre svega, i kadrovskim problemima, dakle, ljudskim resursima suočavaju, uslovno rečeno, manje opštine u Srbiji, zato što nisu dobile adekvatnu pomoć od Vlade, odnosno od Ministarstva.
Kada govorimo, recimo, o ovim konkursima koji su u toku, konkretno znam za opštinu Prijepolje, kada je u pitanju rad onih koji treba da budu zaposleni u organu poreske uprave, da je veliko interesovanje.
Nego ti ljudi ne znaju uopšte kako će država kasnije da ih tretira i opet se vraćam na ono što je govorio Dragan Stevanović, naš ovlašćeni predstavnik, a naročito ako su u pitanju mladi i stručni ljudi, da li oni tu sebe vide i kakva im je garancija da će država da ih pospešuje i dalje u njihovom usavršavanju, i da li će nekom sledećom izmenom i dopunom ovog zakona oni da budu stavljeni na led, kao što sada imamo slučaj mnogih ljudi koji su nekada, u ranije periodu, sa puno entuzijazma, završivši određene škole i specijalizacije otišli na određena mesta pri državnim institucijama, a da država sada pokazuje nebrigu i neodgovornost.
Da ne bih koristila više vremena, pošto ima dosta prijavljenih kolega iz naše poslaničke grupe koji će govoriti o primerima iz svojih sredina, a ima verovatno još ovakvih kao što je slučaj šumadijske opštine Aranđelovac, moram da vam postavim pitanje, gospođo ministar, s obzirom na ove probleme koje, recimo, ima Surdulica, Vladičin Han, Rača Kragujevačka ili bilo koja opština u centralnoj ili južnoj Srbiji, pa i u Vojvodini, kako će onda u ovom procesu konstituisanja lokalnih organa poreske uprave da se snađu opštine na KiM?! Jer ako smo mi svedoci toga da je osam dana selo Šilovo, nadomak Gnjilana, Prilužje, Plemetina i ostala koja ste mogli juče da vidite u jednom prilogu na državnoj televiziji, ostalo bez struje, šta ti ljudi da očekuju sutra od pomoći, od tehničke i svake druge od Ministarstva ili od Vlade, da sprovode poreski postupak i u toj najgoroj mogućoj i veoma otežavajućoj situaciji, gde je potpuna okupacija naše teritorije?!
Oni treba da dođu i da naplate porez na imovinu od čoveka koji zna da rizikuje izlaskom na njivu, da ne pominjem selo Klokot, i onaj drastični slučaja od pre četiri godine, kada je jedna žena izašla na svoju njivu i stradala od nagazne mine, a onda meštanin istog sela u opštini Novo Brdo, takođe, zbog činjenice da su na njih nasrnuli šiptarski separatisti.
Želim pre svega onim hrabrim majkama, Srpkinjama iz Šilova da odam svako priznanje što su kao žene i kao majke i kao čestite Srpkinje koje se bore za prava svog naroda na KiM pokazale izuzetnu hrabrost. Danima su svi oni bili na putu koji vodi za Bujanovac, stavili su i položili svoj život, suprotstavili se ovim tzv. zaštitnim, u stvari, okupatorskim snagama na KiM, jer oni znaju da nemaju šta da izgube. Njihov život je život na njihovim ognjištima.
Zbog toga svi vi, poslanici iz vladajućih stranaka, treba da pokažete više sluha, pre svega Vlada Republike Srbije. To od vas ne mogu da očekujem, jer kako jutros reče jedan kolega, juče je predsednik Republike u Španiji rekao jednu tipsku rečenicu, a to je da se mi nećemo nikada pomiriti sa tom činjenicom, odnosno da će KiM ostati u sastavu Srbije, što je deo njegove zakletve.
Šta vi radite da se to, zapravo, zaista desi i da pomognete našim sunarodnicima. Još jednom, sve čestitke našim sestrama, Srpkinjama iz Šilova i drugih mesta koje sam pomenula. Neka se bore, mi srpski radikali smo uz njih, Kosovo je zaista srce Srbije i za nas će to uvek biti tako i za svakog srpskog patriotu! Hvala. (Aplauz.)