Hvala vam, gospođo predsedniče. Koleginica Dimitrijević je suštinu usmerila na ono što se zove recesija naše privrede i ako govorimo kako ćemo da punimo budžet u 2009. godini, ceo set zakona svodi se na to koliko će Srbiju da potrese svetska finansijska kriza i da je to, u stvari, kriza industrijskog društva, kriza vrednosnog sistema, kriza kulture i kriza ideologije u glavama onih koji  ne znaju šta je ideologija i ne znaju šta treba da ih vodi u budućnost i kako jedno društvo da se usmerava i na šta mi da se oslonimo.
Danas je problem taj što niko u Srbiji od naših seljaka neće moći da vas razume, da povećavate akcizu na ono što je njima osnov da bi mogli da obrađuju svoju zemlju, u trenutku kada na svetskom finansijskom tržištu, za razliku od perioda o kojem je Lidija govorila, letnjih meseci, sada vrtoglavo pada cena nafte i naftnih derivata, a vi povećavate akcizu.
Kako ćete da objasnite svakom razumnom čoveku da u tim zemljama, a videli smo potez nekih vlada poput nemačke i nekih drugih, gde država interveniše da pomogne svakome, od seljaka, preko radnika i industrije, vi novim nametima, koji su skroz nelogični, idete na to da onemogućite tim ljudima da prežive ovu ili sledeću tešku godinu.
Čitajte malo šta pišu ekonomisti kod nas, ekonomisti u svetu, pre mesec dana je jedan od vodećih novinara Gardijana, hajde da uzmemo njega za primer, koji se bavi samo svetskom poljoprivrednom proizvodnjom, govorio o tome da je proizvodnja organske hrane budućnost za svaku zemlju, i ako Srbija ima te mogućnosti i ako se danas u svetu potroši 30% više prirodnih resursa od onoga što može priroda da obnovi, valjda je nama cilj da radimo na tome da stvaramo ono što je potrebno.
Mislite da će potražnja za hranom da bude manja u ovoj situaciji kada je teška ekonomska kriza? Neće, zato što ljudi moraju da jedu i decu da prehranjuju. To je još jedan od paradoksa. Sve drugo će da bude sa izuzetno smanjenom tražnjom. Videli ste šta rade sve svetske kompanije, od autoindustrije, preko proizvođača tehnike, bele tehnike itd, sve više će da daju tih boniteta i da stimulišu ljude da kupuju te proizvode.
Šta će biti sa hranom? Vraćamo se na ono - bazna proizvodnja hrane za srpskog poljoprivrednika, seljaka bilo gde u svetu je mnogo teška, potrebno je mnogo rada. Taj sirov proizvod koji iznese na tržište, da li je u pitanju stoka, prodaja na stočnoj pijaci, govorim o sirovini, da li je u pitanju voće, povrće, to je izuzetno jeftino i sada na tržištu nema, pogotovo kod nas u Srbiji zbog ovog uvozničkog lobija, tu pravu realnu vrednost, koliko je uloženo energije, koliko je uloženo repromaterijala, koliko je bilo potrebno tog višemesečnog rada da bi se taj proizvod stvorio. S druge strane, kada dođete u prodavnicu, cena hrane je visoka. Dakle, taj prerađeni proizvod je izuzetno skup.
Valjda mi, kao država koja zna da skoro jedna trećina, možda čak i više našeg radno-aktivnog stanovništva živi u tim ruralnim područjima, u selu, sada imamo, gospođo Đukić-Dejanović, dobili smo pre izvesnog vremena Predlog zakona o poljoprivrednoj proizvodnji, odnosno poljoprivredi u ruralnim područjima, valjda to treba da nam bude putokaz, jer to stoji u onoj nacionalnoj strategiji za pridruživanje za evropske integracije, na šta mi treba da se baziramo.
Upravo država svega drugog treba da se odrekne, da smanji javnu potrošnju, da se malo zavrnu slavine ministrima i direktorima javnih preduzeća u Srbiji koji pljačkaju i otimaju, a da se seljaku pomogne. Zaista je neprimereno i u pravu su kolege iz DSS koje su predložile brisanje ovog člana 3. jer je danas, o tome govorimo, svakom seljaku neshvatljivo da jedan jedini dinara povećate cenu za ono što je njemu najpotrebnije.
Mi smo, takođe, predložili da se taj član briše, to je amandman u istovetnom tekstu, jer smatramo da u ovoj i narednim godinama Srbija treba da ima isključivo izrađenu i na najbolji mogući način preciziranu strategiju razvoja poljoprivredne proizvodnje i kako mlade ljude da vratimo na selo. Uostalom, prvih pet godina civilizacije vam dovoljno govori. Svi su se bavili poljoprivredom i svako je imao farmu.
Pogledajte gde smo mi danas i u Srbiji unazad 50 i više godina od dolaska komunista na vlast, a očigledno je da se sad ništa nije promenilo, ili su neki... (Predsednik: Vreme) neokomunisti na vlasti ili vi imate istu logiku, da uništavate male poljoprivrednike, male posede i da im ne date mogućnost da žive. Hvala.

Nije ostalo vremena, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ali to ne bi moglo ni da ide kao pitanje kroz Poslovnik, a pozivam se na čl. 225. i 226. Vi ne možete, gospodine Duliću, da mi odgovorite na to pitanje. Upućujem Ministarstvu za ekonomiju, odnosno Mlađanu Dinkiću i Vladi Republike Srbije, i tražim odgovor u što kraćem roku.
Naime, pre nekoliko dana, kada smo počeli raspravu i kada je zajedno s vama određena kao predstavnik Vlade jedan od letećih ministara Verica Kalanović, smejala se na moje pitanje i sa nipodaštavanjem je odgovarala kada sam, zabrinuta za sudbinu kragujevačke Zastave i radnika, malopre je o tome govorio gospodin Popović, s pravom tražila da nam Vlada Republike Srbije odmah odgovori da li poseduje biznis plan za Fijat automobile, novonastalu, novoformiranu fabriku u Kragujevcu, s obzirom na to da moju bojazan sada potvrđuju i sindikati iz Kragujevca, i predsednik Samostalnog sindikata, zaposleni.
Vidi se da je to prevara veka, ne decenije nego veka, ta cela priča Borisa Tadića, i Mlađana Dinkića i Božidara Đelića, a pre svega Veroljuba Stevanovića i ovog njegovog ovde pajtosa Nebojše Zdravkovića. U fabrici automobila Zastava neće biti, čuli ste izjavu zvaničnika iz Fijata, proizveden ni jedan novi model Fijata. To što se zvalo Zastava 10, a inače ni to nije u toj meri proizvedeno sa linije iz Zastave, nego se vršila tzv. dekonzerviranje već gotovih Punto automobila koji su dolazili u Kragujevac, sada ako bude proizvodnje biće povećana proizvodnja onoga što se zvalo Zastava 10 odnosno Punto.
To je klasično Fijatovo vozilo koje se već proizvodi i što je najgore od svega, gospodine Duliću, mi smo opredelili kao država sredstva, i podsticajna sredstva i grad Kragujevac, kroz oslobađajuće mere za infrastrukturu, država za deonicu puta Kragujevac - Batočina, odnosno Lapovo, za zaobilaznicu i sve ono što mi treba da uradimo, a nikakvu garanciju nemamo od Fijata za 200 miliona. Izvolite, neka dođu i neka donesu 200 miliona, pa onda da vidimo da je to ugovor koji ima nekog smisla.
Ovako nema garancije ni za jedan jedini evro, a nama se priča negde plasirala dva meseca uoči kampanje, naročito u poslednjih nekoliko dana i ubeđenja sam da je to prevagnulo da građani odlučuju više nego SSP 11. maja na izborima za vašu tzv. listu ZES.
Prema tome, u pitanju je velika prevara, radnici se šikaniraju, ne samo radnici nego i inženjeri i svi ljudi koji su zaposleni u Zastavi, jer testove koje su dobili da rešavaju ovih dana su kao testovi za pilota za najsavremeniju opremu u avionima. Tražim hitan odgovor i da nam dođe pred Odbor za industriju i resorni ministar i direktor fabrike automobila gospodin Radojević.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam, gospodine Novakoviću.
Vi vrlo dobro znate, gospodine Novakoviću, kao nekadašnji predsednik Odbora za privatizaciju, da je gospodin Radojević znao da dolazi da nam imaginarno govori, kada se nije znalo ko će biti i kada će biti strateški partner Zastave, da nam se vrši prezentacija nekog budućeg novog modela.
Izvolte, neka dođe u Narodnu skupštinu što je moguće pre, kako bi celokupna javnost znala, a posebno zaposleni i svi Kragujevčani, i građani Srbije, i videćete da je bila u pitanju velika prevara. Izvinite što sam prekoračila vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, gospodine ministre, zaista ne znam kako ćemo mi sada da komuniciramo, s obzirom na to da Vlada nije prihvatila ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, zato što i uz obilje materijala eventualno bih s vama mogla da razgovaram o nekih šest pitanja.
Pokrenuo ih je gospodin Živica Tucić, jedan od najvećih poznavalaca prilika u našoj crkvi i verskim pitanjima uopšte, o odnosu države, uz gospodina uvaženog kolegu Slađana Mijaljevića, da se ne nađe zapostavljenim, ali pošto sada nije vreme, a vrlo bi me interesovalo da o toj temi razgovaramo, možda kroz neku izmenu i dopunu Zakona o crkvi i verskim zajednicama, jer u praksi se pokazalo u protekle četiri godine da ima mnogo problema, naročito prilikom tumačenja i primene člana 3. zakona.
Možda vi izađete sada, poučeni iskustvom, možda vam bude podstrek i ovaj danas veliki praznik, i želim da čestitam svima koji slave svetog Vasilija Velikog, da se nađete pred Skupštinom kao resorni ministar, ali ne u toj ulozi dežurnog ministra, danas 14. januara, kada mi raspravljamo o zakonu koji će značiti zaista suštinu života, jednu od komponenti kako će građani Srbije da žive.
Pročitala sam danas, podsetila se i pogledala neki pres-kliping od 19. novembra i pitali su poslanike pozicije i opozicije, i ne zbog toga što je poslanik SRS, ali magistar Dejan Mirović je tada novinarima jasno poručio, što se ispostavilo kasnije, a evo ovih dana u nekim kolumnama to pišu i neki poznati srpski ekonomisti, da će to biti veliki udar, usvajanje ovog zakona o jednostranoj primeni trgovinskog sporazuma na srpsku privredu, naročito poljoprivredu.
Tada je dao projekciju gospodin Mirović da će to značiti oko 400 miliona evra manje u državnoj kasi, hiljadu proizvoda bez carine, a to je najveći udar na ono od čega mi živimo i od čega živi ruralno područje Srbije.
Ako imamo u vidu, a tačni su ti podaci, da gotovo polovina, ali da kažemo sigurno jedna trećina stanovnika se oslanja na poljoprivrednu proizvodnju i živi od toga.
Kako je to sve počelo i kako se Srbija našla u situaciji da uopšte izađe sa ovakvim jednim predlogom zakona, misliće građani Srbije da je to bio onaj poklič - ajmo, idemo, krećemo u Evropu, Božidara Đelića s ove govornice. Nije, to su direktive koje su stigle direktno iz Saveta ministara EU, od zvaničnika, od Olija Rena, Havijara Solane i svih onih koji su mesecima pre toga, u procesu dok se nije našla ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i našeg osporavanja, ispostavilo se da smo bili u pravu, i mi srpski radikali, i kolege iz DSS i NS, člana 135. Sporazuma. Došli smo u situaciju da Vlada odluči, bez konsultacija sa nama, narodnim predstavnicima, da pred svoje, odnosno vaše evropske mentore, koji nas ucenjuju i uslovljavaju, izađe sa stavom da će Srbija od 1. januara 2009. godine da počne sa jednostranim primenjivanjem trgovinskog sporazuma.
Suština mog amandmana koji sam predložila u ime poslaničke grupe je da se taj član 5. briše, jer kako je lepo primetio kolega Martinović, sve ovo drugo je besmisleno, ponavljanje nečega što već postoji. Naročito je smešan član 3, jer ko god je ikada uzeo carinski tarifnik u ruke, nije morao da radi u oblasti spoljne trgovine, ali taj je usklađen 1987. godine, ali pre toga svako ko se bavio time, to je jedan zanatski posao, za svakoga ko to radi, a imam nekoliko godina iskustva u tim poslovima, morao je napamet da zna carinsku tarifu koja je usklađena i, ako radite to i radite sa određenom vrstom robe, da li se bavite uvozom ili izvozom, vi morate da znate.
Pošto ste tako spakovali zakon u šest tačaka, dolazimo do ovoga što je suština. Član 5, da mi srpski radikali ne želimo, i većina građana Srbije, a naročito oni koji su nosioci našeg kakvog-takvog industrijskog procesa, oni koji žive, naši srpski seljaci, od poljoprivrede, uostalom nezaposleni, svi oni na koje će ovo biti udar i atak na njihove džepove, a zaradiće uvoznički lobi koji već to radi, koji uništava srpsku privredu, zaradiće banke koje posluju pod povlašćenim uslovima, protivimo se da se on na takav način primenjuje.
Onda ste možda mislili, ne vi, nego ovi ekonomisti iz Vlade, resorni ministar Dragutinović, Mlađan Dinkić, Božidar Đelić ili premijer Cvetković, da je to naša politička priča i da mi time zastrašujemo građane.
Ali, to je bilo u ono vreme dok smo znali, jer za razliku od vas mi želimo da sarađujemo, pre svega, sa onima koji su nam prijatelji, pa smo i pre nego što je došlo do eskalacije ove svetske ekonomske krize slušali pažljivo i osluškivali Vladimira Putina koji je rekao da jedna tako "moćna sila" Amerika ne može da opstaje na večitom štampanju novca, nego mora da postoji industrijska proizvodnja, da postoji razvijena strategija privrede, uređeno tržište u svetskoj ekonomiji, da bi se znalo ko je ko, i zato se kasnije to desilo.
Prve izjave i prvi nagoveštaji koji su nam stizali od Jelašića, a sinoć sam ga slušala sa sasvim drugačijom pričom od Mlađana Dinkića, od Božidara Đelića, bili su da je to odlično za srpsku ekonomiju, da nemamo nikakve veze i da nikakav atak neće biti na srpsku privredu zbog toga što se to dešava u svetu.
Pošto je stvarno ovih 15 minuta malo, a možda i dva-tri sata, da se priča o tome šta će da se dešava sa građanima Srbije i koliko će ko biti osiromašen i koliko je ovo neozbiljan i neodgovoran potez jedne vlade, koliko je ovo nepromišljena odluka, jer u tim ugovornim obavezama, znate, ako jedna strana ispunjava sve, a druga ne treba ništa, naročito mi koji se nalazimo u ovakvo teškoj situaciji, moramo da budemo u gubitku, krenuću od prvih izjava iz oktobra i novembra, koje su bile slavljeničkog karaktera, a koje su izgovarali i ne pres-konferencijama Vlade, i na raznim emisijama i odavde Đelić sa govornice, ministri u Vladi Republike Srbije.
Mlađan Dinkić je rekao da je to izuzetno povoljno zato što će građani Srbije od 1. januara 2009. godine pod izuzetno povoljnim uslovima moći da uvezu automobil iz neke od zemalja EU, pa onda ajde da se vežemo za tu priču i za ono o čemu je malo pre govorio gospodin Krasić, o ovoj novoj odluci nemačke vlade, o intervenciji od 50 milijardi u njihovu privredu, jer - ima se, može se, jer oni posluju po tom sistemu. Šta ćemo mi da uradimo kada svaki od rukovodećih ljudi u našem industrijskom, koliko-toliko opstalom sektoru, jadikuje već sada i hvata se za glavu?
Ako građani Srbije, koji su verovali do 11. maja u ovu priču o Fijatu, sada vide da je to velika prevara i ako znaju da tu neće biti investicija od obećanih 700-900 miliona evra, ako su mladi i školovani ljudi, a da ne govorim o radnicima koji su pošteni i koji su krenuli putem te test probe koja je juče otpočela u "Zastavi", da nađu neko uhlebljenje, zamislite, po rečima sinoć predsednika samostalnog sindikata "Zastava", "Automobili Kragujevac", gospodina Zorana Mihajlovića, gde jedan mladi čovek koji ima 34 godine, magistar mašinskih nauka iz Kragujevca, koji uskoro treba da doktorira, nije mogao juče da prođe test kod Italijana.
Od 40 postavljenih pitanja, a on je jedan od najpriznatijih mladih stručnjaka u toj oblasti, u kragujevačkoj fabrici automobila, uspeo je da odgovori na 23 pitanja, zato što su ti testovi nenormalni. Ne znam šta drugo da kažem.
Juče ujutru sam upozoravala, odnosno prekjuče, Vericu Kalanović da će to da se desi i da su to ne rigorozni uslovi, nego da je očigledna namera Fijata da dezavuiše ugovor za koji i sama predsednik sindikata kaže da je radnicima nepoznanica. Zamislite, oni koji stalno pregovaraju sa poslovodstvom, koji su bili uključeni u navodno strateško partnerstvo Srbije i Fijata, ne znaju šta sadrži taj ugovor.
Mi, narodni poslanici, tek samo da naslućujemo i da saznajemo ono što smo saznali, a to je da je država i te kako nagradila one koji sarađuju sa Haškim tribunalom, a to je rođeni brat, ranije pominjan, izvesni Pavle Karvan, ove Olge koja je portparol Haškog tribunala, koji je vlasnik firme "Citadel" i koja je učestvovala, odnosno posredovala u sklapanju tog famoznog strateškog ugovora.
Dokle smo mi danas došli, gospodine ministre, u ovoj recesiji automobilske industrije u celom svetu, a u navodnoj nameri da se ovde započne sa famoznom proizvodnjom 300.000 automobila? Do činjenice da se Fijat kompanija, a danas dolazi njihov predstavnik i mislim da je već u Kragujevcu, bar je najavljeno da treba da dođe, zadržava na investicijama najviše do 200 miliona, a država Srbija mora da investira u infrastrukturu.
Grad Kragujevac je učestvovao povodom oslobađanja od lokalnih komunalnih taksi, uređenja građevinskog zemljišta i svega onoga što smo dali kao olakšice, a država mora da uloži za svakog radnika najmanje 100.000 evra da bi on radio, a to nije 3.600, nego 2.400 zaposlenih, to su sve egzaktni podaci. Dakle, to je bila velika prevara.
Agencije vrlo često rade i naručene pojedine ankete o rejtingu stranaka, ali da se zadržimo čisto na ekonomiji, ako sada prate i ako sada istražuju, to su bila dva pitanja koja su bila pred građanima - kakav bi stav građana bio prema SSP i sada imate predlog za jednostranu primenu koji će mnogo da košta Srbiju i direktno da udara na džep srpskog seljaka, na nezaposlenog, na radnika, na onog ko radi u industriji, na onoga ko će da ostane bez posla.
Evo, to kažu, nemam sada vremena, gospodine ministre, ali mogu to da vam dam, vidim da su vam pripremali neki materijal, direktor Valjaonice iz Sevojna, direktor iz Grocke, razni drugi koji su na rukovodećim mestima u Srbiji, i koji kažu - referentna kamatna stopa sve veća, skup novac, 20% za finansiranje naše privrede, nemogućnost da se bilo gde izveze.
Recimo, Sevojno 90% svojih proizvoda izvozi svake godine. Krajem godine, otkad je krenula ova svetska ekonomska kriza, ponuda od poznatih kupaca je smanjena za 20%, a oni gledaju kako će da održe toliki nivo proizvodnje.
Recite mi gde je tu logika, zašto mi to sebi radimo i zašto mi uništavamo srpskog seljaka koji nema nikakve subvencije ili ima minimalne od države?
I komunisti i kapitalisti, kao što ste vi koji potpuno liberalno i grubo idete na kapitalizaciju Srbije i na ostavljanje bez posla tolikih radnika, uvek su imali cilj da unište male farme i malog seljaka.
Od tog sitnog seljaka, to će vam reći ljudi koji se ovde bave poljoprivredom, a sede i u našim poslaničkim klupama, poput mr Živanovića ili gospodina Krstina, ipak može da se preživi i taj potcenjivani srpski seljak sa malom farom treba u budućnosti da prehrani građane Srbije i ovu gladnu decu.
Izričito smo protiv takve neodgovorne politike Vlade Republike Srbije. Volela bih, gospodine ministre, da se posle prvog kvartala i punjenja budžeta i primene ovog jednostranog trgovinskog sporazuma ovde pojavi kompletna Vlada Republike Srbije i da vidimo koji su to negativni efekti po srpsku privredu, a naročito poljoprivredu.
Kada biste bili i vi gospodine Iliću iskreni, pa kada biste baratali podacima koji treba da se sažmu u Republički zavod za statistiku, a recimo da to bude celokupno primanje svih zaposlenih, oni rade, ustaju ujutru u pet, šest sati, svi iz kuće idu i rade u štalama, na njivama, proizvode, sve ono što oni zarade, prosek zarade u Srbiji, gospodine ministre, ne bi bio ovih 400 evra kojim se vi hvalite za decembar 2008. godine. Zato što je nemoguće je, jer oni ne mogu da prežive.
Šta će sada da se desi, vratiću se, i time ću završiti, na početak priče. Kao što je rekao kolega Mirović, hiljadu proizvoda će biti bez carine, najviše onih koji se odnose na poljoprivredu. Danas je u Srbiji veliki paradoks.
Vas to ne brine. Ne brine nas koji imamo zaista, ne samo prosek nego i za one koji imaju nula dinara, izuzetno visoke plate, kako ćemo da preživimo u smislu šta ćemo da jedemo, ali ako se ima u vidu, a to će vam reći svaki seljak u Srbiji, da je kroz veliku muku, seljački znoj i rad, cena proizvodnje proizvedene robe, voća, povrća, bilo koje sirovine, izuzetno niska na našem tržištu, a da za razliku od toga kada odete u prodavnicu hrana je najskuplja, je li tako, i odnosi najmanje dve trećine prihoda, odnosno budžeta svake srpske porodice, objasnite onda ko je došao na ovu fantomsku ideju da se jednostrano primeni trgovinski sporazum i da se uništi i ovo malo od čega mi živimo i kako da preživimo u 2009. godini.
Prema tome, vidi se i iz ovih argumenata koje su iznosile kolege... (Predsednik: Vreme.) završavam, pre mene i na osnovu onoga što vam upućuju radnici, a dovoljan vam je ovaj apel zaposlenih u "Zastava automobilima" u Kragujevcu, da bez seljačke motike i bez ulaganja u poljoprivredu Srbiji nema oporavka. Hvala i izvinite što sam prekoračila vreme.

Gospodine Šijakoviću, i uz božiju pomoć vi nećete razumeti šta ću sada vama da pričam o ovom zakonu o porezu na imovinu, a gospodin državni sekretar je izašao, tako da moram da se obratim narodnim poslanicima, i da kažem da sam izuzetno nezadovoljna ovim uopštenim, rekla bih, paušalnim odgovorom Vlade Republike Srbije. Vi sigurno u tome niste učestvovali, u pisanju ovakvog obrazloženja za odbijanje amandmana koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela na član 2.
Sada moram da vam kažem, dame i gospodo narodni poslanici, da neko vreme, koje je iza nas, svima nama donosi određeno iskustvo, da li je to na donošenju zakona, aktivnog višedecenijskog ili višegodišnjeg rada u zakonodavnoj oblasti ili vršenja vlasti u lokalnim samoupravama, gde sve političke stranke u Srbiji imaju priliku da to aktivno rade, i onda morate da se okrenete iza sebe, da vidite i da kažete, ako je prošao neki period od nekoliko godina: ovo je bilo dobro, ovo nije. Kao i u životu, svako od nas podvlači neku crtu i donosi zaključke.
Oni koji su se, gospodine Šijakoviću, zaklinjali u hramovima, u crkvama, stavljali ruku na Jevanđelje da će da poštuju i ideologiju, i disciplinu i najviše moralne vrednosti, vidite šta nam napraviše. Naravno, vi to nikada ne biste, pa ste zato, kao čovek koji nema uvida u ovaj paket zakona, koji su osnov za punjenje budžeta, čestitali Srpsku novu godinu i slavu svima onima koji danas slave u Srbiji, ali nećete da se uplićete u ove detalje o kojima puno ne znate.
Mi moramo sve da znamo, bez obzira na to čime se profesionalno bavimo ili smo se bavili, a posvetili se sada ovom radu. Narodni poslanik mora apsolutno sve o svakom zakonu da zna, a naročito da zna o onome što je lokalna samouprava.
Jer ako vi ne znate kako se puni budžet jedinica lokalne samouprave, gde se troše pare, to je onaj prvi dinar koji se izdvaja iz džepa poreskih obveznika u sredini u kojoj živite, kako se finansira vaš put, vodovod, kanalizacija, kako posluju javna preduzeća, socijalna davanja, šta će onda taj neko u Narodnoj skupštini Republike Srbije?
Onda se postavlja pitanje, znači, ipak sam vas amnestirala od odgovornosti, kako onda jedan ministar, koji je ministar za neki resor, da sve to ne zna, kad to mora da zna narodni poslanik, a vi ste predstavnik izvršne vlasti? Ne možete sada da kažete: mene ne zanima ekologija ili me ne zanima zdravstvo, jer vi tamo na sednicama Vlade pratite sve i odlučujete, dizanjem ruku, o donošenju i stavljanju na dnevni red pojedinih zakona.
Ovo što je sada na dnevnom redu, zakon o porezima na imovinu je jedan od osnovnih prihoda jedinica lokalne samouprave, odnosno iz zakona o finansiranju jedinica lokalne samouprave. Celokupni porez na imovinu pripada lokalnoj samoupravi i u zavisnosti od toga kolika je to teritorija, koliko stanovnika živi, koliko je imovine koja se prijavljuje i čija se tržišna vrednost obračunava, tako se puni budžet jedinica lokalne samouprave.
Reći ću vam, gospodine Šijakoviću, da je tako kroz jednu izmenu zakona utvrđeno, odnosno obavezana jedinica lokalne samouprave da do kraja 2008. godine, ove koja je iza nas, svako osnuje odeljenje poreske uprave pri jedinici lokalne samouprave, upravo iz razloga što ovaj ceo porez na imovinu ide direktno u budžet tog grada, odnosno opštine.
Mnogi to nisu uspeli da urade. Reći ću vam i zbog čega. Kada je sada već bivši ministar finansija Mirko Cvetković, a bivši takođe ministar Mlađan Dinkić, kada su u sprovođenju ovog zakona, najpre jedan pa drugi, izrađivali pravilnike kako to da se uradi, pa sada je to došlo do Diane Dragutinović, jedinice lokalne samouprave, a naročito tamo gde nisu na vlasti DS i G17 plus, nisu dobili ni osnovne tehničke uslove ni mogućnost da blagovremeno i u skladu sa sistematizacijom, i pravilnikom i pre svega tehničkom opremljenošću, uz pomoć države, osnuju organ poreske uprave pri lokalnoj samoupravi.
Oni koji su odgovorni, koji imaju odgovorne predsednike opština, danas ću navesti jedan primer, mada ih je mnogo, to je Aranđelovac. Predsednik opštine, srpski radikal, dr Radosav Švabić, osnovao je odeljenje poreske uprave na vreme, odmah kada je zakon stupio na snagu.
Po svim parametrima, gospodin Ilić može da vam kaže da li je to tačno ili nije, pošto je nedavno održano jedno savetovanje, a i po onome što ima, po njihovom načinu rada, po stepenu naplativosti i po funkcionalnosti, odeljenje poreske uprave u Aranđelovcu, a na čijem čelu je takođe jedan od boljih pravnih stručnjaka, a to je gospodin Ljubiša Mladenović, koji je na toj funkciji otkada je odeljenje osnovano, jedno je od najboljih odeljenja poreske uprave u Srbiji.
Kroz ovaj zakon o porezima na imovinu vi možete da vidite da li je neko opravdao, vraćam se na početak priče, osnivanje poreske uprave i da li je onaj zadatak koji je država njemu poverila uradio kako treba.
Na ovom primeru ću vam reći, opština Aranđelovac, otkada je gospodin Mladenović na čelu poreske uprave, od kada funkcioniše, stepen naplativosti je povećan za 43%.
Ne zbog toga što na terenu ljudi koji to rade i zbog toga što smo imali ne znam kakve metode, zakon je zakon, on se poštuje, nego zbog efikasnosti i načina rada i što građani znaju da time što će da plate naši ljudi, iako su siromašni, u Aranđelovcu su ljudi siromašni, tamo je uništena privreda i mnogo je nezaposlenih, i od naših najstarijih penzionera, uvek pođite od toga, oni koji najmanje imaju prvo će da plate sve dažbine, i porez, i struju, i komunalije, i električnu energiju, a šta ostane da se jede, hleb i voda, što kažu, ljudi jedva preživljavaju. Odgovorni su prema tome.
Taj stepen naplativosti je povećan toliko da je to direktna posledica dobro organizovanog rada i pre svega povećane svesti kod ljudi da se decentralizacija lokalne samouprave, da ne slušam ovde neke šuplje i prazne priče već evo 18 godina, vrši na taj način što će ekonomska efikasnost i svaki dinar koji taj grad i opština ima pravilno da se upotrebi i da u tom smislu nije zavisno od Republike.
Međutim, ovaj zakon koji sada u celosti pripada lokalnoj samoupravi, ima i te kako velike manjkavosti, odnosno za vreme vladavine Zorana Đinđića, odnosno prve vlade posle 5. oktobra, ukinuta je obaveza da lokalna samouprava iz poreza na imovinu, koji tad u celosti nije pripadao lokalnoj samoupravi, izdvaja 0,5%, pa do 1,5 ili 2%, vi to ne znate, a gospodin Ilić takođe ne može da mi odgovori, neko ovde od kolega koji su ili vršili vlast ili se toga sećaju, za solidarnu stambenu izgradnju.
Sada je to prepušteno lokalnoj samoupravi po Zakonu o lokalnoj samoupravi, pa ko hoće, hoće. Vi sada imate gradove u Srbiji gde se uopšte ne radi po tom pitanju. Imate mnoge ljude koji žive sa nekoliko male dece koji nemaju krov nad glavom. Jedan jedini stan opština ne izdvoji i ne napravi za godinu dana.
Imate slučaj potpune tajkunizacije i zloupotrebe u Beogradu, a da ne govorim o onom vremenu iz devedeset i neke godine, je l' tako koleginice Vukićević, a vi vrlo dobro znate pošto ste kasnije kao poslanik kulture radili u gradskoj upravi i kako su deljeni stanovi. Mnogim navodno zaslužnim građanima Beograda, pa tu imate spisak nekih vaših kolega koji su ili bili statisti ili su bili miljenici DS i drugih stranaka na vlasti, pa tako dobijali stanove kao zaslužni građani Beograda. Šta mi sada predlažemo, pošto je već takva situacija, a ozbiljno smo na osnovu iskustva ovih naših ljudi, kao što je gospodin Mladenović iz Aranđelovca, poreske uprave iz Leskovca ili Čačka i drugih gradova, iz Surdulice, gde je, takođe, bez pomoći države za vreme mandata dr Stanislava Momčilovića osnovano odeljenje poreske uprave u Surdulici, šta smo mi hteli da kažemo?
Nije u redu da se taj izvorni prihod jedinica lokalne samouprave zloupotrebljava od strane resornog ministarstva i da lokalna samouprava ne može sama da određuje tržišnu vrednost i način na koji će da obračunava amortizaciju za objekte koji su predmet poreza na imovinu zbog činjenice da pravilnik, koji sada postoji i koji se menja, jer u zakonu se kaže ministar određuje, to je sada Diana Dragutinović, obračunava se na način koji je nepošten i na koji uzima dinar, odnosno osnovni prihod od lokalne samouprave.
Kako se dolazi do ukupne sume obračuna jednog objekta čija se vrednost poreza na imovinu obračunava. Postoje četiri elementa. Zato nisam zadovoljna odgovorom Vlade, jer Vlada mi kaže da sam u amandmanu uzela u obzir samo jedan, a to je tržišna vrednost.
Ne, mi vrlo dobro znamo da se prosečna tržišna cena, koju ne utvrđuje lokalna samouprava nego i Republička uprava javnih prihoda i Republički zavod za statistiku, množi sa površinom, pa puta koeficijent kvaliteta, pa koeficijent lokacije. Kasnije će koleginica Lidija Dimitrijević konkretno da govori o tome, o kvalitetu lokacije, odnosno o tome da za svaki kvadratni metar cenu treba da određuje lokalna samouprava, odnosno na predlog gradskog veća, zato što je to izvorni prihod lokalne samouprave.
Ako je to već tako, i gospodine Iliću i vama da kažem gospodine ministre, ako su mnogi objekti u gradovima širom Srbije, naročito u najužem gradskom jezgru, promenili namenu iz stambenog objekta, da su to bile neke spavaće sobe, kuhinje ili šta već, ako imaju izlaz na ulicu, odnosno na atraktivno mesto, gde može da se otvori neka radnja, neki poslovni prostor, zar onda nije bilo logično da se prihvati amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS koji kaže - sve ostaje isto, samo se dodaje ovaj novi stav koji glasi, amortizacija počinje da teče od dana izgradnje objekta, odnosno od dana njegove poslednje rekonstrukcije ili adaptacije.
To se potpuno uklapa u ova četiri elementa na osnovu kojih se malopre sam rekla taj obrazac, obračunava i kako se dolazi do ukupne sume. Ako je neki objekat pravljen između dva svetska rata, ako je i sada sve ono što se obračuna, od toga jedan i po do 70 najviše posto se uzima za amortizaciju, po starosti objekta za svaku godinu.
Ali, ako je neki napravljen, ne znam koje godine, u međuvremenu potpuno promenio svoju namenu i sada to više nije stambeni objekat, nego kao što vi i priznajete u obrazloženju, nešto što ima sasvim novu tržišnu vrednost, zašto onda da se to ne uklopi u zakon o porezu na imovinu i da se na taj način to radi.
Niste hteli da poslušate ono što su ljudi kojima ste poverili zakonom, država im je poverila da rade posao, videli i uočili kao nepravilnost.
Na kraju krajeva, to je nepošteno prema onim građanima koji ne žive na tako atraktivnim lokacijama, a koji plaćaju isti porez kao i oni, znači po ovom metodu obračuna, koji su u međuvremenu stekli uslove - i nemamo ništa protiv toga, zalažemo se za bogato društvo, za ljude da privređuju, da rade - ali da oni koji imaju od tog prihoda mogu to da plate. To ne bi bio ne znam koliko veći porez, ali bi bilo pravičnije i bili bi veći prihodi.
Nemam vremena, ali za to zaista treba ko zna koliko sati da vam ispričam kakve su sve zloupotrebe i kako se, što bi naš narod rekao, arče budžetska sredstva u gradu Kragujevcu od poreza na imovinu. Budžet grada Kragujevca je, gospodine Šijakoviću, sedam milijardi 930 miliona 480 hiljada za 2009. godinu projektovan. To je ovaj konto poreza na imovinu, 713-120, tako se vodi, 230 miliona dinara očekuje se i to su planirani prihodi poreza na imovinu u gradu Kragujevcu.
Da li mislite da ti ljudi koji plaćaju uredno porez, ne znam stepen naplativosti zato što ne mogu da dođem do tog podatka, jer ovaj Stevanović i ovaj njegov ovde, kako reče danas ovde, uvrnute fikcije ili već ne znam šta, krije to kao zmija noge, dakle taj porez služi i napravljen je u svrhu, kao i svi ostali porezi, da se od toga izgrađuje put, vodovod, kanalizacija, stambeni objekti, stanovi solidarnosti.
Evo, da ne bude da samo ja pričam, pre neki dan je to Velimir Ilić pominjao, pošto dolazi u posetu tamo svojoj partiji i dr Vučićeviću, u sred grada Kragujevca, znate, sa druge strane Lepenice, nekada sam kao dete živela sa te druge strane i to je lep kraj grada, ide fekalna kanalizacija u onu rečicu, odnosno reku koja je nekada bila čuvena u pesmi, a to je samo jedan običan potok.
O čemu mi pričamo? Čovek pere pare, pravi kojekakve kombinacije, taj Stevanović, koji je i dalje ovde poslanik, a ne može to da bude po slovu Ustava, u jednoj ulici u Kragujevcu, u pešačkoj zoni tri puta za dva mandata menja behaton ploče, podiže jedne, stavlja druge.
Mislite li da on to radi zbog toga što misli da su ove neke lepše? Ne, nego zbog provizije, zbog otimačine, zbog pljačke. Od "Fijata" ništa, pare se troše, milion evra na gradsku televiziju, toliki problemi, ljudi žive u nemogućim uslovima, a uz to plaćaju porez na imovinu i uz sve to ne prihvatate ove amandmane koje smo podneli, koji su izuzetno kvalitetni, da se poboljša finansiranje lokalne samouprave, da bi time i život građanima, u gradovima u kojima žive, bio bolji.
Izvinite, gospođo predsedniče, što sam prekoračila vreme, ali mislim da su ovo bile korisne informacije, pa čak i za ministra čiji ovo resor nije, na kraju i on je građanin Beograda, i on plaća porez na imovinu, i verovatno očekuje da i njegova nadležna opština nešto uradi od tih para, ali kako su ovi žuti na vlasti ovde teško, gospodine Šijakoviću. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, posle završenog rada 30. decembra, gospođo Đukić-Dejanović, nastavljeno je van ove institucije da se narušava ugled Narodne skupštine.
Javljam po čl. 104, 225. i 226, zbog činjenice da je u vreme i u očekivanju najradosnijeg pravoslavnog praznika, rođenja Gospoda Isusa Hrista, nastavljena orkestrirana, najgnusnija i najgora moguća kampanja protiv SRS i našeg u Hagu šest godina zatočenog predsednika prof. dr Vojislava Šešelja.
Gospođo Đukić-Dejanović, mi srpski radikali smo izabrani na listi SRS-dr Vojislav Šešelj. Dr Vojislav Šešelj je bio prvi kandidat i nosilac naše liste i molim vas, zbog njegovog ugleda, zbog dostojanstva svih građana Srbije koji podržavaju njegovu patriotsku i herojsku borbu i zbog poslanika srpskih radikala, zbog ugleda ove institucije najviše zakonodavne vlasti, da vam pročitam šta je predsednik naše stranke morao i o čemu je morao da govori 8. januara, drugog dana Božića, kada je nastavljen njegov proces koji ulazi u završnicu pred sudijama Haškog tribunala.
Dr Vojislav Šešelj, predsednik naše stranke, rekao je: "Protiv mene se u srpskim medijima već duže vreme vodi orkestrirana kampanja sa veoma ozbiljnim optužbama, sa optužbama koje neprekidno ponavljaju, ne samo Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, nego još od nekih ljudi da sam odavde iz Haga naručio ubistvo Tomislava Nikolića i da je on to ubistvo već dva puta izbegao.
Zahtevam da vi naložite Sekretarijatu Tribunala da pregleda sve moje telefonske razgovore, tragove da sam bilo kakvo aluzijom nekome nalagao da nešto slično učini. U ta četiri meseca mene je posećivala ovde u Hagu samo moja supruga. Vi dobro znate da je Sekretarijat po pitanju mojih poseta najrigoroznije. Mene može da poseti moja supruga, sestra, moji sinovi, snaja, unuci i mogli su nekada pravni savetnici, a sada je i to dovedeno u pitanje.
Nijedan bliži i dalji rođak, nijedan prijatelj i poznanik mene ne može da poseti. Smatram ", kaže dr Šešelj, "da ovo nije slučajno plasirano da naručujem nečije ubistvo, jer stvara se slika o čoveku koji je na tako nešto spreman... Podsećam vas da se paralelno s tim ovde sprema proces zbog nepoštovanja suda, zbog navodnog pritiska na svedoke optužbe, ucenjivanja itd.
Drugo, najnovija, jedna teška kleveta, ovde nemam mogućnosti da istupam u javnosti, nemam mogućnosti da dam izjave novinarima, a tvrdi se u srpskim medijima, i to potiče iz istog kruga lica, dakle Nikolića i Vučića, da je SRS u nagodbi sa režimom da bi se omogućilo izglasavanje budžeta dobila dva miliona evra, da sam ja u tome učestvovao, dakle dr Šešelj iz Haške tamnice, da sam odobrio da se taj novac primi.
Molim vas, u vreme kada se vodila rasprava o budžetu... (Predsednik: Vreme.) nisam više imao nikakve posete, ni supruge, ni dece, nikoga. Svi moji kontakti mogli su biti samo putem telefona prisluškivani.
Aktivno sam učestvovao u pregovorima oko usvajanja budžeta (dozvolićete mi samo kratko, jer se ovo tiče svih nas), ali je reč o uslovima koje je ispostavila moja stranka na moju inicijativu, isključivo političke prirode, a ne novčane ili korupcionaške.''
(Predsednik: Molim vas privedite kraju.)
Gospođo Đukić - Dejanović, završavam.
"Pošto je kasnije gospodin Antoneti, kao predsednik Veća, rekao da i on, kao i svi članovi Veća, nemaju nikakva saznanja i da je očigledno u pitanju velika kleveta."
Da kucanje na vrata uskoro, ove godine, dr Vojislava Šešelja, mnogima uteruje strah u kosti u političkom smislu, pa izmišljaju nekakve atake, a naravno sve iz Tadićeve kuhinje oko korupcionaštva. Oni koji su navikli, dok su bili u SRS, da primaju novac od Borisa Tadića i od tajkuna, sada izmišljaju ovakve stvari protiv čoveka, za koga je lepo gospodin Batić rekao...
(Predsednik: Vreme. Molim vas, gospođice Jovanović, privedite kraju.)
...i za to vam se zahvaljujem, da će svojim povratkom u Srbiju, daće bog uskoro, biti moralni pobednik, što ste lepo zaključili gospodine Batiću. Hvala.

Gospođo Čomić, javljam se po Poslovniku, članovi 225. i 226. Zaista sam impresionirana ovako iscrpnim izlaganjem gospođe ministra.
Kad ste već tako raspoloženi, gospođo ministar, sa svim tim informacijama, od vas tražim informaciju, ako niste sada u prilici, daćete mi je u pisanoj formi, od premijera Cvetkovića, vezano za današnje dešavanje u fabrici automobila u Kragujevcu, odnosno novoformiranoj fabrici "Fijat automobili" i početku testiranja kragujevačkih radnika, dakle, onih podobnih i nepodobnih, koji će naći uhlebljenje u novoformiranoj fabrici, za koju još ne znamo, s obzirom da nam nisu kao narodnim poslanicima i čitavoj javnosti poznati svi detalji ugovora, kako će ona da funkcioniše i da li će država, to je moje konkretno pitanje, da se nađe u ulozi poslodavca ili strateškog partnera.
Nama je uoči kampanje, nama Kragujevčanima i građanima Srbije, to predstavljeno kao projekat strateškog partnerstva sa italijanskim "Fijatom", koji se sada povodom svetske ekonomske krize i recesije u oblasti automobilske industrije našao u izuzetno teškoj situaciji.
Kao što ste mogli da vidite, poštovane kolege narodni poslanici, mnogo veće kompanije koje imaju rašireno tržište, obezbeđeno i sve pogone širom planete, poput japanske "Tojote", kao i oni iz grupe "Dženeralmotors", a da ne govorimo o "Folskvagenu", i te kako su zabrinuti za svoju proizvodnju. I dalje je u toku, mislim još nekoliko dana, prinudni odmor italijanskih 48 hiljada zaposlenih u kompaniji "Fijat". Znate za izjavu Markionea, direktora kompanije, odnosno predsednika grupe "Fijat", da sam "Fijat" mora da traži svog strateškog partnera.
Sada me zanima, gospođo Kalanović, na osnovu čega je izvršena podela podobnih i nepodobnih na tzv. plave i bele kragne? Možete li vi da zamislite tu ironiju? Em su ljudi isterani s posla, a sada treba da prođu neki rigorozni test, za koji se ne zna da li će i ko će ga proći, i ko će da pravi tu listu podobnih, i koji su to kriterijumi, da bar znaju i radnici, i građani Kragujevca, i članovi njihovih porodica. To - plave i bele kragne, dame i gospodo narodni poslanici, odnosi se na one koji će da rade u administraciji i na one koji će da rade u proizvodnji.
Kažite, gospodine Jovanoviću. Mislila sam da nešto reagujete, verujem da vi podržavate ovo moje nastojanje da se ova još jedna od predizbornih prevara, u pravom smislu reči, raskrinka do kraja i da mi vidimo šta je pozadina tog ugovora i ko će moći da se nada boljem životu u Kragujevcu. Mislim, kako stvari stoje, da to neće moći da očekuje onih više od 10 hiljada ljudi koji su ostali bez posla.
Očigledno je da će država, što je više puta ovde pominjano, a pominjao je to i gospodin Ilić i neke druge kolege iz drugih poslaničkih grupa, ne samo mi iz srpski radikali, morati da investira za svakog radnika najmanje 100 hiljada evra. Koliko smo mi to spremni da uradimo i da li je to ona mera koju će država morati u tom famoznom ugovoru, za koji ne znamo kakav je, da poštuje do kraja, kako bi se za svakog radnika obezbedilo mesto?
Toliko nam je dužna Vlada Srbije da da odgovor. Očekujem i bolje bi bilo da, u skladu sa onim što stoji u ugovoru, za koji ne znamo kakvi su njegovi detalji, a naročito radnog odnosa svih tih budućih zaposlenih, da mi dostavite što je moguće pre u pisanoj formi. Hvala. Izvinite što sam prekoračila vreme.

Gospođo Čomić, moram da dopunim pitanje.
Dakle, sada ću ipak da se obratim premijeru Mirku Cvetkoviću, jer očigledno je da je gospođa ministar neozbiljna. Kad smo već prešli na taj uniženi nivo razgovora i pomenuli ste salatu kao dobra domaćica, onda je trebalo, a očigledno to niste, da razlučite šta je vezano za status radnika, a šta za ugovor, jer da ste me pažljivo slušali, vi biste videli da otvorenu bojazan izražavam kada je u pitanju investiranje i realizacija ugovora.
Pitala sam da li se ugovorna strana država Srbija u strateškom partnerstvu dogovorila sa "Fijatom" koliki je to broj radnika, pod kojim uslovima?
Sada ću, pošto smo to ostavili malopre po strani, da postavim direktno pitanje - da li i dalje Vlada Republike Srbije tvrdi da će strateško partnerstvo, odnosno ulaganje "Fijata" u "Zastavu" biti od 700 do 900 miliona evra, s obzirom na to da je kragujevačka javnost uznemirena, kao i zaposleni i predstavnici Samostalnog sindikata zbog činjenice da se sada govori i spekuliše o cifri od svega, i to jedva, 200 miliona evra, koje će "Fijat" da uloži?
S tim što imamo izjavu predsednika grupe "Fijat", malopre pomenutog gospodina Markionea od pre nekoliko dana, koji je rekao da novog modela automobila u kragujevačkoj fabrici "Zastava-Fijat" neće biti i da oni čekaju i čuvaju opremu za neko bolje vreme, to je direktna izjava čelnika kompanije "Fijat", i bolju privatizaciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega poslanik Jeremić i ja ćemo podeliti ovo vreme zato što je tema ista.
Dakle, pokušavamo, gospođo Dragutinović, da vas ubedimo da je strateški važno da razvijamo najprofitabilniju granu i za budućnost Srbije i za veliki broj građana Srbije koji se bave poljoprivredom, da im pomognemo tako što ćemo iz kabineta potpredsednika Vlade zaduženog za tzv. evropske integracije usluge po ugovoru da smanjimo na razumnih pet milina dinara, a da ostatak iznosa, to je amandman kolege Borisa Aleksića, do 16 miliona i 40.000 dinara prebacimo na subvencije za poljoprivredu.
Zaista sam sa žaljenjem odsustvovala juče, a isto tako i sa velikim zadovoljstvom sa sednice Narodne skupštine. Naime, u prepunoj dvorani Teatra ''Joakim Vujić'' u Kragujevcu sinoć, u gradu gde je osnovana SRS i doživeće punoletstvo svog osnivanja 23. februara sledeće godine, održana je promocija knjige prof. dr Vojislava Šešelja "Očerupana haška ćurka Kristina Dal".
Na promociji su bili ljudi iz svih struktura stanovništva, da tako kažem, iz užeg gradskog područja i sa sela. Zamolili su me poljoprivrednici, gospođo Dragutinović, iz šumadijskih sela, koji su sinoć došli da pozdrave i gospodina Aleksandra Stefanovića, i gospodina vojvodu Srećka Radovanovića, Ljubišu Petkovića i ostale časne ljude koji su se stavili u funkciju odbrane dr Vojislava Šešelja, da vam prenesem njihova zapažanja kada je u pitanju rasprava po ovoj tački dnevnog reda i vaše ignorisanje poljoprivrede kao za njih neophodnog i održivog razvoja i opstanka u selima u Šumadiji uopšte i u celoj Srbiji.
Malopre sam pogledala i podsetila se ekspozea koji nam je ovde, promovišući vas i svakog ministra pojedinačno i politiku ove, po nama i seljacima u Srbiji, nesposobne Vlade, Vlade koja nije u stanju ništa da pokrene za dobrobit građana.
To vide i radnici, ovi iz robnih kuća koji štrajkuju danima pod šatorima i smrzavaju se, i nemojte da mislite da neće tokom sledeće godine da krene i štrajk poljoprivrednika. To je toliko očigledno da su oni zanemareni i zapostavljeni, jer ne samo da nema nijedne reči, nijednog slova o tome šta ćete da uradite za srpskog seljaka u ovom ekspozeu, već se to uopšte ne pominje niti je to tema, niti ministar Dragin bilo gde govori o tome šta će da uradi za srpskog seljaka.
Sećate se prošle godine kad smo imali Kjoto protokol, kada smo imali neke druge zakone iz oblasti ekologije za koju je on tada bio zadužen. Bio je pun elana. Stalno je dolazio u Skupštinu, stavio se na raspolaganju poslaničkoj grupi. Kada je u pitanju amandman, sećam se da smo imali preko 30 amandmana na Kjoto protokol, ministar Dragin, koji je sada preuzeo resor poljoprivrede, danima pre toga, gospođo Dragutinović, kao ministar za ekologiju pokušavao je da on lično, vi sada imate ovaj vaš rekla bih akcioni plan, vi to tako volite da nazovete - da se konsultujete sa poslaničkim grupama, pa da vidite šta može. Znate koji su, da ne kažem zahtevi nego stavovi SRS.
Vidite, sada je već 10.40 časova, teče vreme kao na peščanom satu, polako ide jedno po jedno zrnce, skoro će ponoć - vi vidite šta ćete. Ne možete da se igrate sa najvećom opozicionom strankom u Srbiji, a isto tako ne možete jer iza nas stoje i srpski seljaci, i radnici, i službenici, i oni koji su zaposleni u prosveti, i u zdravstvu i pre svega nezaposleni. Oni od nas očekuju da mi danas branimo argumentovano njihove stavove.
Pošto su u pitanju evropske integracije recite mi molim vas, gospođo Dragutinović, evo to interesuje srpske seljake - pošto danas u Šumadiji možete da za dva džaka đubriva i, neko je rekao, za tri ture pića u nekoj kafani, u selu recimo oko Topole ili Knića da kupite jedan ar ili dva ara poljoprivredne zemlje - toliko to danas vredi. Toliko su obezvređeni svi ti mučenici, a to su srpski seljaci. To sama znam, jer često odlazim na selo, jer tamo žive moji rođaci, to su mladi ljudi koji imaju malu decu, koju školuju u tim seoskim školama i koji hoće da ostanu da žive na selu. Ko im je šta pomogao - niko?
Vredni su isto tako i ti stari ljudi. Imam jednog strica iz familije. On ima čovek 77 godina i svako jutro, evo on se sada nalazi na nekoj od pijaca u okolini, mislim da je jutros poranio i otišao na kraljevačku pijacu. Šta mu nudi država i kako mu je pomogla - ništa? Sve on sam radi sa svojom ženom, sa svojim sinom, snahom i sa dva unuka, koji su takođe studenti, a žive na selu. Kada ga god pitam kako živi, a on kaže - nikad gore. Sve mu je gore i gore, a on je jedan težak mučenik.
Recite vi meni, molim vas, kako ćemo mi da zadržimo onda ljude na selu, kada nam sela odumiru?
Kako će taj potpredsednik Vlade za evropske integracije da se bori za srpsku poljoprivredu, kada je njihov cilj - da što više ojade srpskog seljaka. Otkada su počeli da stavljaju one minđušice u uvo čitavom stočnom fondu Srbije i da se registruju naša poljoprivredna domaćinstva, srpski seljaci se hvataju za glavu.
Mi ozbiljno pristupamo svim ovim problemima i kada kažemo poljoprivreda - mi mislimo na to da su nam potrebne strukturne promene u poljoprivredi i da država za svaku granu poljoprivrede nađe odgovarajuće mehanizme kako da je unapredi.
Kolega Dejan Mirović koji je pre nekoliko dana na Mašinskom fakultetu uspešno promovisao, zajedno sa svojim izdavačem organizacijom "Srpske dveri", knjigu "Argumenti protiv EU". Nije želeo da kroz ove argumente, a bilo bi dobro da imate tu knjigu, evo zamoliću gospodina Mirovića, pošto je stručno i veoma ozbiljno, temeljno o svakom segmentu tih evropskih integracija pristupio, da vam pokloni jednu knjigu, znam da će on to hteti, odnosno recite mi gospođo Dragutinović, da li ste vi u svakom trenutku svesni toga šta stoji u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju kada je u pitanju srpska poljoprivreda.
On je naveo samo jedan segment, jer se to vodi tamo pod poljoprivrede i ribarstvo, lepo je napisao - u članu 26. EU daje koncesije na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije.
Međutim, već u članu 27. Srbija se obavezuje da će dati koncesije na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU. U stavu 1. ovog člana piše - od dana stupanja na snagu ovog sporazuma, Srbija će ukinuti sva količinska ograničenja i mere koje imaju dejstvo na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Zajednice.
Šta će da rade ovi uvoznički lobiji? Hoće li opet seljaci ove godine, kao onaj čovek u okolini Niša - da zaore 50 hektara kupusa jer nema kome da proda, hoće da bacaju ovi seljaci iz okoline Ivanjice, tamo iz Kušića i Katića tone krompira?
To su takođe mučenici, jer sve to tovare na svoja leđa i distribuišu na pijace. Hoće li onda oni da kažu, a hoće sigurno ako se ovo nastavi - da oni ne mogu više da žive?
To je prosta reprodukcija. Vi danas nemate u jednom prosečnom šumadijskom selu, kada krene neko od nas u kampanju, to rade i ovi vaši, a mi srpski radikali i kada nije kampanja obilazimo seljake, vi sada dođete i od 10 sela, na potezu od Kragujevca, pa tamo prema ovim podrudničkim selima, iz jednog je odatle poreklo i predsednik Skupštine, vi ne možete da nađete tri domaćina koji imaju veći stočni fond od nekoliko krava i bikova - kako kada im se ne isplati to da rade?
Prema tome, svi ovi argumenti, i ove koje je naveo kolega Mirović, i ove koje iz života nama prenose, kao narodnim poslanicima, srpski seljaci, poljoprivrednici, treba da vam budu dovoljni da shvatite, to sam rekla pre nekoliko dana, primera radi na jednu milijardu evra za proizvodnju zdrave hrane koju ćemo mi da izvozimo, a ne oni da nas uslovljavaju da mi uvezemo sve to što oni nama preko svojih Miškovića, Delte i ostalih monopolista, prodaju na našem tržištu, mi možemo kao država da očekujemo da će u perspektivu na tu jednu milijardu već za tri godine da se dvostruko najmanje vrati.
Time će država da ima mogućnost da prehranjuje naše nezaposlene i srpsku decu koja su neuhranjena. Njih je nažalost nekoliko stotina hiljada koja nemaju osnovni obrok danas i zato je potrebno da prihvatite i ovaj amandman kolege Borisa Aleksića i sve koje smo podneli, a tiču se poljoprivrede i pomoći srpskom seljaku. Hvala.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, nisam slučajno izabrala da branim amandman trenutno odsutnog kolege Filipa Stojanovića zbog činjenice da je u direktnoj vezi sa Republičkim javnim tužilaštvom i skandalom koji sam kao podnosilac jedne predstavke u ime SRS primila od Republičkog javnog tužioca.
Naime, moram da vas podsetim, u ovo završno vreme i finale redovnog zasedanja Narodne skupštine RS, kako je do svega ovoga došlo i zašto mi danas, 29. decembra, u 18.35 časova, imamo situaciju da treba da raspravljamo o preko još 100 podnetih amandmana SRS.
Zašto je budžet došao sa zakašnjenjem i zbog čega je očigledna namera i kabineta premijera Cvetkovića, i Borisa Tadića, a i vas iz vladajuće koalicije da za vašu nesposobnost optužite opozicione političke stranke.
To jednostavno tako neće moći, jer iako će za neko vreme posle ove sutrašnje vanredne sednice biti pauza u radu Narodne skupštine, budite sigurni da ćemo svaki trenutak i svaki javni nastup da koristimo da žigošemo vašu politiku, i ne samo to, nego rad svih državnih organa koji treba da budu u funkciji zaštite Ustava i zakona ove zemlje.
Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Filip Stojanović je hteo da umanji troškove putovanja Republičkom javnom tužiocu, i od predviđenih 3,5 miliona dinara, on je to sveo na razumnu cifru od milion dinara.
Ali, da smo mogli da pretpostavimo da će ovako skandalozna odluka odnosno odgovor iz Republičkog javnog tužilaštva da stigne povodom otimanja 10 odborničkih mandata SRS u kragujevačkoj gradskoj skupštini, umanjili bismo ovaj iznos, gospođo Dragutinović, od predviđenih 3,5 miliona dinara na nula dinara. To nije smešno, zaista je žalosno.
Sada moram da napravim jednu malu digresiju. Pre nešto više od mesec dana upitala sam sa skupštinske govornice da li država Srbija ima Republičkog javnog tužioca.
Javnost se zapitala da li je taj čovek živ i, postupajući prema članu 225. i 226 Poslovnika, predsedavala je gospođa Čomić i rekla je - molim vas da deo izlaganja iz stenograma bude upućen nadležnom ministarstvu.
Dobila sam odgovor da je živ i zdrav, da je u funkciji vršioca dužnosti već dve godine, da se zove Slobodan Radovanović i, gle slučaja, baš iz Kragujevca, kao i ovaj kriminalac, predsednik Okružnog kragujevačkog suda Miroljub Tomić, koji je rukovodio akcijom jedinog suda u Srbiji, napominjem, otimanja mandata SRS i nepoštovanja ugovora koji su overeni u kragujevačkom sudu, ostavki i ovlašćenja za podnosioca tih ostavki.
Dobila sam odgovor, ali ne kao podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti, odnosno zahteva za podnošenje krivičnih prijava protiv sudija kragujevačkog Okružnog suda, i to Obrena Jezdića, Simonide Miloradović, Aleksandra Blanuše, zbog činjenice da su, kao predsedavajući veća, kršeći Zakon o lokalnim izborima, član 49. Zakona, ne postupajući kao sve druge sudije i sva druga sudska veća u Srbiji, grubo prekršili izbornu volju građana Kragujevca i oteli 10 odborničkih mandata SRS.
Nije mi odgovorio, gospođo Dragutinović, ovaj čije troškove hoćemo da smanjimo sa 3,5 miliona na milion dinara, nego izvesni, ne vidi se zbog pečata preko celog imena, Raško ili Draško Obradović, zamenik republičkog javnog tužioca.
Kaže: "U vezi vašeg dopisa 226-08, od 31. 10. 2008. godine, a povodom vaše predstavke koju smo primili 4. 11. 2008. godine, obaveštavamo vas da nismo prihvatili inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu od 14. 10. 2008. godine, u spojenim predmetima tog suda (nabrajaju se i koji su to predmeti), jer smo ocenili da navedenom sudskom odlukom nije povređen zakon, drugi propis ili opšti akt".
Molim vas, ovde u redovima SRS ima vrsnih pravnika. Gospođa Vjerica Radeta je bila predstavnik radne grupe za donošenje zakona o lokalnoj samoupravi i lokalnim izborima u prošlom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije. Gospođa Gordana Pop-Lazić je bila jedan od najboljih ministara za lokalnu samoupravu, a to svedoči činjenica da je među prvima, još davne 98. i 99. godine, uočila problem, kako je neki ovde nazivaju, Preševske doline, kada smo imali već evidentni agresivni nasrtaj NATO sila i najavu bombardovanja naše zemlje.
Kada je već tako, molim vas, recite mi, gospođo Dragutinović, vi ste doktor ekonomskih nauka, da li je normalno da Republički javni tužilac, koji hoće da putuje za 3,5 miliona dinara, ne želi da postupa po zakonu i ne želi da uoči ono što je očigledno jasno u svim drugim okružnim sudovima u Srbiji, da član 49. Zakona o lokalnim izborima precizira kada, pod kojim uslovima i ko može da aktivira ostavke onih koji su izabrani na listi neke političke stranke ili druge organizacije koja je učestvovala na izborima?
Ako vama to nije dovoljan signal i nije dovoljna uzbuna da ova Narodna skupština i naš demokratski sistem, kvazidemokratski, neće moći da funkcioniše ni posle isteka narednih pet sati, pa ni sutradan, ni od 1. januara, ni sve dok ste vi na vlasti, ni sve dok imate ovakve tužioce i ovakve sudije, onda tu vama nema pomoći. Nemojte da se žalite, da kukumačete i da govorite da je opozicija kriva najpre zbog činjenice što državni organi ove zemlje rade isključivo po nalogu spolja.
Kada vam kaže Solana i kada vam kaže Oli Ren vaši pravosudni organi i te kako rade, onda se iz dubokog sna probude onaj Vekarić i Vukčević, pa lovite Radovana Karadžića, pa do dana današnjeg nema alijas dr Dabića, nema izveštaja o tome koje su to snage bezbednosti njega uhvatile.
Da li treba, gospođo Dragutinović, da vam govorim o tome što tada niste pitali zašto ne radi parlament dva meseca, kakve su vam sve primedbe dale vaše kolege iz drugih poslaničkih grupa koje podržavaju predlog ovog budžeta.
Neke od njih su rekle, neću reći koja je to poslanička grupa, ali pouzdano znam da jeste, na prvim konsultacijama da je budžet skandalozan.
I jeste skandalozan i ovakav budžet ne treba da se usvoji, i građani Srbije ne treba da trpe vašu pogrešnu politiku, a naročito poljoprivrednici.
Sevap je, što bi rekli naši ljudi, pogotovo seljaci, da se lepo ovih 2,5 miliona dinara prebaci, kao što je to kolega Filip Stojanović predvideo ovim amandmanom, u subvencije za poljoprivredu. Lepo da znaju seljaci da je to otišlo za ono što je najpotrebnije.
Jer kao što ste naveli u ovoj strategiji, opet se pozivam na ovaj dokument, ne znam da li i druge kolege poslanici čitaju, već sam pri kraju i ponovo se i uvek vraćam na nešto od onoga što je nacionalna strategija evropskih integracija Srbije.
To je ovaj dokument od 1.100 strana, lepo ste konstatovali ono što je tačno, a to je da u ukupnom društvenom proizvodu naše zemlje, gde se sa oko 11% uključuje i prehrambena proizvodnja, učestvuje poljoprivreda sa 23%, ali mislim da je to i više, jer nije do kraja izvršena registracija svih poljoprivrednih gazdinstava u našoj zemlji.
Slobodno možemo da kažemo da se preko jedne četvrtine radno sposobnog stanovništva bavi poljoprivredom i da je problem u činjenici da nemamo nikakvu strategiju poljoprivrednog razvoja naše zemlje, naročito u ruralnim područjima, o čemu je veoma precizno govorila koleginica Marina Toman, bez obzira na to što su neki od ovih zakona, a u pitanju je set od osam zakona, stigli u skupštinsku proceduru, pripremljeni za usvajanje.
Ako je to već tako, gospođo Dragutinović, danas, 29. decembra, kada je očigledno da nećete zbog vaše nesposobnosti moći da usvojite budžet, svaki predsednik opštine, bez obzira iz koje je stranke, drhti pred činjenicom da je sutra i prekosutra poslednji dan kada treba da dođu transferna sredstva.
Ako je tačno, a jeste, ono što je rekao kolega Ilić, da nema jednog jedinog dinara u Trezoru i da je pitanje da li će ta sredstva sutra ili prekosutra da dođu, da su spremljeni nalozi za isplate, da je u pitanju opstanak i dečijih vrtića, i mnogih preduzeća i javnih ustanova na području lokalne samouprave, kako onda možete da kažete, ili bilo ko od vas, a vi ćete to da uradite, kao što malopre reče Gordana Pop-Lazić, da optužite opoziciju da je kriva zbog vaše nesposobnosti i svega onoga što se u državi dešava?
Hoćete da otimate izbornu volju građana, odborničke, poslaničke mandate, da ne poštujete ono što je parlamentarna demokratija, ono za šta se borimo 18 godina, od kada su održani prvi parlamentarni izbori u Srbiji. Moći ćete da nastavite tako da se ponašate, da ne slušate jedini glas razuma, ne vi lično nego ovaj preko puta, Boris Tadić, a jedini glas razuma danas u Srbiji, jedina politička stranka koja uočava probleme i koja može da ih rešava, jeste SRS.
Pustite vi te priče - mi smo imali to, pa nam je prihvaćeno ovo, pa ćemo mi tako - ništa nije prihvaćeno od onoga što hoće građani Srbije. Ne treba da vam iznosim podatke jer u pitanju su poruke lične prirode, neke od tih brojeva telefona ne znam i ne znam ko su ti ljudi, ali ljudi kažu - bravo, svaka vam čast. Naročito poljoprivrednici, jer tema poljoprivrede je uzdrmana sa skupštinske govornice jutros od 10.00 časova samo zahvaljujući činjenici da o tome govore poslanici SRS. Našli smo optimalnu, razumnu meru.
Možda sam vas sad ovim argumentima kako ne radi Republički javni tužilac i ubedila da ovaj, kazaćete - ma to je sitno, dva miliona, amandman prihvatite, ali očigledno je kasno i za to. Šta ćemo sa ovim drugim u strukturi budžeta, i sa troškovima putovanja, i uslugama po ugovoru i svim onim što smo danas nabrajali, za koje i vi pouzdano znate da su alavost pojedinih republičkih ministara, i pojedinih agencija i onoga što je produkcija?
Uostalom, vi ste pre neki dan na konsultacijama koje smo imali rekli - da biste vi mogli da se složite sa činjenicom da oni mnogo novca troše, te agencije, za koje mi od početka tvrdimo da su samo mašinerija za umnožavanje birokratije, ali da to jednostavno nije moguće sada da se uradi zato što su one osnovane po određenim zakonima i zato što Zakon o budžetskom sistemu ne daje mogućnost da se na takav način izvrši prebacivanje sa jedne na drugu poziciju. Za mene nije to opravdanje, gospođo Dragutinović.
Tako ili nešto slično, kada vam je kolega Čedomir Jovanović rekao - sa druge strane, kršite član 61. Zakona o privatizaciji, je li tako kolega Jovanoviću, kroz ovakvu budžetsku projekciju, vi ste rekli - da, to je isto, znači napravili ste komparaciju, kao kada jedna poslanička grupa traži da se od nekih agencija, evo sada ne od agencija, od Republičkog javnog tužioca, sredstva prebace za subvencije u poljoprivredi.
Nije naš problem što ste vi izmislili 200 agencija i Sijepu koja ništa ne radi. Tamo sede udobno smeštene supruge ili neke druge poznanice pojedinih funkcionera iz vrha vlasti. Takav je slučaj u Kragujevcu, takav je slučaj u svim gradovima Srbije. Ne rade posao na izvozu, a kamoli na izvozu poljoprivrednih proizvoda. Koje poljoprivredne proizvode da izvezemo kada država ne brine o organizovanom otkupu naših strateških proizvoda od strane seljaka.
Situacija će biti još mnogo gora i mnogo teža u 2009. godini. Nije mi namera da zastrašujem dodatno građane Srbije, zato što je svaki punoletan građanin svestan situacije u kojoj smo se mi našli. Ali, nemojte da tražite opravdanje u svetskoj ekonomskoj krizi. Čitava strategija iz ovog dokumenta, koji ima preko hiljadu strana, zasniva se isključivo i kada je poljoprivreda u pitanju, to je dakle poseban segment, poljoprivredni i ruralni razvoj, na saradnji sa zemljama EU.
Mi nećemo tako da vodimo politiku. Mi mislimo da od naših seljaka, od njihovog teškog i mukotrpnog rada, zdrave poljoprivredne proizvode iz Srbije, a pre svega hranu, a pre svega investicije u oblasti proizvodnje zdrave hrane, može da kupi samo jedna moskovska podoblast ili neki manji grad u Rusiji i da budu srećni i zadovoljni i seljaci u Srbiji, i da se bolje živi. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana javnosti Srbije, Narodna skupština Republike Srbije je potpuno urušena zbog DS. Predsednik Izvršnog odbora DS Marko Đurišić je pre dva minuta opsovao majku gospodinu Krasiću. To, kao potpredsednik Narodne skupštine, neću da tolerišem, ni SRS.
Gospodine Đurišiću, pre neki dan ste izašli iz sale kada sam vas isto sa govornice javno opomenula da se tako ne ponašate, da tako agresivno ne reagujete. Nas je bilo 23 kada je vas sedelo 176 ovde posle 5. oktobra. Čuli smo svakojake uvrede. Bili smo šikanirani, maltene ste pokušali da nas stavljate ovde pred zid za streljanje.
Gospodin Krasić je doajen srpskog parlamentarizma. Gospodin Krasić je čovek koji je sve uradio sa pozicije koju je imao u SRS kao njen član i sada potpredsednik da širi ideologiju za koju se mi borimo. Nas su ovde poslali građani, gospodin Krasić u svom maniru iznoseći činjenice i argumente, u svom prepoznatljivom retoričkom stilu čini sve da zastupa na najbolji mogući način i SRS, i prof. dr Vojislava Šešelja, čiji je šef tima za njegovu veoma uspešnu odbranu.
Prema tome, zamoliću vas najpre, i zbog činjenice da majka gospodina Krasića, kao i nekim drugima, nije među živima, da se na takav način ne ponašate. Vi ste mlad čovek, vi ste čovek na koga računa Boris Tadić i DS. Jadna je ta DS ako je vi predstavljate i ako vi rukovodite jednim organom koji nosi naziv Izvršni odbor.

Gospođo predsedniče, vi i ja se zaista dugo poznajemo, i u političkom životu i privatno znam da ste pre svega jedna dama, žena izrazito finih manira, naučnik, majka i žena koja vodi računa o dostojanstvu svakog čoveka, i na takav način pokušavate da pomognete ljudima koji vam se obraćaju za pomoć. Takvu vas poznaju i naši sugrađani, takvu su mogli da vas upoznaju i predstavnici svih stranaka ovde u parlamentu Srbije.
Sada vam kažem, bez namere da vam udelim neki kompliment, da neko ne shvati da to radim iz nekih lokal-patriotskih razloga ...
Gospođo građanko, šta vi želite? Vas nije stid? Naravno da vas nije stid, jer vama je smešno što se javljamo za reč, jer je čoveku koji je uostalom bio i duvao vama vetar u leđa kada ste pravili sve one gluposti koje ste pravili, kada ste ostavili SRS i bacili člansku knjižicu na dan kada je dr Vojislav Šešelj ispraćen od 100 hiljada ljudi, odlazi u haški kazamat, smešno vam je što je Zoranu Krasiću, jednom od osnivača stranke i čoveku koji je uvek imao, dok niste prešli otvoreno u izdaju, reči hvale za vas, ovde opsovana pokojna majka.
Gospođo Kolundžija, ili Nado, kako god da vas pozovem, poznajem vas skoro deset godina, ovo sve može da se reši samo na jedan način: da svojim autoritetom u pravom smislu reči kažete vašem mlađanom kolegi Marku Đurišiću da izađe i da se izvini Zoranu Krasiću. Hvala.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 226. Poslovnika, koji reguliše mogućnost da dobijem potrebne informacije od državnih funkcionera radi obavljanja svoje poslaničke dužnosti.
Danas je jednom nedeljnom listu, koji ima dosta nekih šarenih i besmislenih strana, gospodin predsednik Republike Boris Tadić dao intervju na četiri strane i sada tražim odgovor od njega, neka mu pomognu njegovi savetnici iz Kabineta, ko mu je dao za pravo, jer smatram da je prekršen član Ustava koji reguliše prava i dužnosti predsednika Republike, da se direktno meša u rad parlamenta, Narodne skupštine, dajući ocene o tome da li poslanici primereno obavljaju svoju funkciju i, kako je rekao, ''da je trenutno parlament u stvari mesto za kočenje političkih procesa i reformi''. Ko je za ovo odgovoran, pitam Borisa Tadića. Demokratska stranka.
Kada daje intervjue i kada se oglašava kao predsednik Republike, on ne sme da iznosi ocene o tome šta rade legitimni predstavnici naroda.
Izabran je na neposrednim izborima i sada građani vide kakav je to predsednik, pogazio je zakletvu koju je položio što se tiče naše južne pokrajine Kosova i Metohije, pokušao puč u SRS, organizovao ga zajedno sa tim svojim Mikijem Rakićem, sa M-6, sa Manterom, sa Vordsvortom i sada se svakoga dana nastavlja ponižavanje srpskog parlamenta.
Moje je pravo kao narodnog poslanika, ovo je moj peti mandat u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da branim integritet svih ljudi koji sede ovde. Zbog čega? Zbog toga što predsednik Republike ne može da daje takve paušalne ocene.
To što ima svog omiljenog političara, odnosno svoju štaku, to je njegov problem.
Ali ne možete preko predsednika Republike, koji je u isto vreme član vaše nesposobne stranke na vrhu vladajuće koalicije, te piramide koja će uskoro da se ruši, to sam videla na ovim konsultacijama, niko od vas nije zadovoljan, pre svega vaši pojedini koalicioni partneri, predlogom budžeta. Vama odgovara privremeno finansiranje.
Kakva je to besmislena priča za javnost - ne daju radikali, ne da DSS, ne da NS? To su gluposti, jer predlog budžeta nije došao u zakonom propisanom roku.
Sada ste došli u situaciju da morate da opravdate vašu nesposobnost, a ona se ne opravdava ni ovakvim izjavama predsednika države, ni takvim vašim ponašanjem da ne poštujete volju naroda na izborima 11. maja.
On je u ovom intervjuu pokazao svoju neinformisanost i zato ga ovim putem obaveštavam, a tražim ovo obaveštenje, kao što sam navela po članu 226, gospodine Borise Tadiću, nosilac liste SRS od prvih parlamentarnih izbora do današnjeg dana je dr Vojislav Šešelj, predsednik srpskih radikala.
Ono što je važno jeste da je posle četiri meseca sve izašlo na videlo i vidi se iz ovog njegovog intervjua i sa kime će da sarađuje, i koga upućuje da uredi svoje redove, to je ovoga što je izašao iz sale.
Znate, gospođo Čomić, kada je posle one vaše čuvene akcije "Sablja" izašla knjiga "Bela knjiga o srpskom kriminalu", tamo su navedena imena raznih gangova, pa bi sada bilo dobro da se dopuni i da se sa ovim lopovima i secikesama u likovima Nikolića i Vučića napravi jedno novo poglavlje, a da je to tako govori nova knjiga od 1.000 strana koju toplo preporučujem i vama, nova knjiga prof. dr Vojislava Šešelja "Neuspeli puč Tomislava Nikolića".
Koristim priliku, gospođo Čomić, u Kragujevcu imate odbor, doduše u sukobu sa ovom koalicijom Stevanovićevom, oko table se svađate jer je ovaj vaš Milanić prokurator, sada glavni za problem table na zgradi, da pozovem sve Kragujevčane da u nedelju dođu u Teatar "Joakim Vujić", prvo Srpsko pozorište, Knjaževsko-srpski teatar, na promociju, u 17.00 časova, knjige dr Vojislava Šešelja, koja je suština njegove odbrane: "Očerupana haška ćurka Kristina Dal". Hvala vam najlepše.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, članovi 46, 225. i 226.
Neko je napisao u jednim novinama: "General nema kome da piše". Međutim, gospodin Todorović je, kao odgovoran čovek i predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, pozvao Zdravka Ponoša i on je nama napisao. U pisanoj, polupisanoj formi juče nam je izneo šta je suština onoga što on zamera Ministarstvu odbrane. Potencirao je, to su preneli svi elektronski i štampani mediji, da to nije njegov lični sukob sa Draganom Šutanovcem, a istina je zapravo sasvim drugačija. To znaju i vaše kolege u DS i znamo mi koji pripadamo opozicionim političkim strankama. Samo je bilo pitanje dana kada će ta netrpeljivost od godinu i po dana da eskalira.
Mi smo prošle godine, kada je gospodin Ivica Dačić bio predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, počeli da tretiramo pitanja vojske. Posle održanih izbora 11. maja i praktično od pre dve godine, preuzimanja nadležnosti ove skupštine i proglašenja novog Ustava Republike Srbije, Odbor za odbranu i bezbednost je preuzeo i ingerencije odbora one bivše Skupštine SRJ, odnosno Državne zajednice SCG.
Bile su neke kolege koje nisu članovi odbora, kao i gospodin Aligrudić, koji je predsednik poslaničke grupe, i mnogi drugi, nedvosmisleno je gospodin Zdravko Ponoš, načelnik Generalštaba, upozorio na to da ima ogromnih problema u funkcionisanju na relaciji Generalštab-Ministarstvo odbrane. Izneo je podatke o militarizaciji Ministarstva odbrane, to ne da je dovoljan signal, nego zaista urgentni ne apel, već potreba da se formira anketni odbor, kako bismo ustanovili sve činjenice i ko se sve krije iza Ponoševih reči: korupcija, arogancija, nekompetentnost, zloupotreba itd.
Podsetiću vas na to da je na zahtev SRS u SRJ dr Vojislav Šešelj, predsedavajući anketnim odborom, u kome je učestvovao i vaš kolega Miodrag Đidić, kao tadašnji poslanik DS iz Kruševca, je l’ tako gospodine Milivojeviću, nedvosmisleno utvrdio činjenice koje su se ticale ubistva tadašnjeg ministra odbrane Pavla Bulatovića.
Tada je dr Vojislav Šešelj, pošto je u pitanju ozbiljna stvar, jer shvatićete da je uznemirenost građana bila velika, ona i dalje jeste, ne samo zbog onih majki i očeva koji imaju sada svoje naslednike u Vojsci Srbije, nego zbog toga što je vojska zaista oličenje, obeležje države i njene suverenosti u pravom smislu te reči, i svi najbolje znamo, kada se pojavljuje anketa u bilo kojim novinama, ko god da radi istraživanje, na prvom mestu je uvek Srpska pravoslavna crkva ...
(Predsedavajuća: tri minuta i trideset sekundi.)
...sa naklonjenošću građana, a to je i normalno, jer smo mi u Srbiji većinom Srbi pravoslavci, a onda na drugom mestu vojska.
Napravite sada jednu takvu anketu i videćete da je taj rezultat poražavajući. Zbog toga, izvinjavam se što sam prekoračila vreme, smatram da i sama predsednik Skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović treba, na osnovu svega ovoga, da inicira osnivanje anketnog odbora. jer to je jedini put da dođemo do istine.

Gospodine Novakoviću, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je tek početak i ovo o čemu je govorio kolega Lapčević je osnov, u neku ruku i koncepcija SRS kada je u pitanju naša strategija usmeravanja novca od budžetskih korisnika za 2009. godinu.
Zaista ne razumem, imali smo ovakav slučaj, je l' tako gospodine Buha, kada su bili amandmani na rebalans budžeta, da nam kao pod indigo Vlada Republike Srbije, pozivajući se na član 10. Zakona o budžetskom sistemu, svakom od nas predlagača kaže da treba da vodimo računa, ako nekome nešto uzimamo, da moramo u prihodnoj i rashodnoj strani da vodimo u opštem delu budžeta računa o tome.
Gospodin Lapčević je sada rekao da u maniru, kako to umem da kažem, pijanih milijardera, Dinkić, Đelić, Boris Tadić i ostala klika iz Vlade troše tolike pare.
Krkobabić, to je sada novo ime u Vladi Republike Srbije. Zašto kažem novo i njega posebno potenciram? On bi trebalo da bude najštedljiviji, je l' tako kolega Lapčeviću, zato što je on penzioner i treba da brine o svim penzionerima Srbije. Mi smo se na ličnom primeru, dok je sedeo, gospodine Novakoviću, na mestu predsedavajućeg, kao uvaženi najstariji kolega poslanik, uverili da on neće da bude baš tako štedljiv. Vidi se i iz argumenata kolege Lapčevića da Krkobabić to nije.
Setite se u trenutku dok je veoma važna rasprava u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, u Strazburu, bila u toku, mi smo vraćeni falkonom koji je Krkobabić poslao po nas, odnosno država Srbija, Narodna skupština, kako god, uz odobrenje tada sekretara Vlade Republike Srbije, da bismo prisustvovali izboru predsednika Narodne skupštine.
Nema veze, zaboravilo se koliko to košta, a da ste samo taj iznos preračunali u mogućnost dobijanja kredita za srpskog seljaka? Samo je o tome govorio kolega Lapčević kao najurgentnijoj stvari u Srbiji. Ako vi sada govorite, pošto se Đelić pre neki dan posuo pepelom, jer znate najpre je rekao, gospođo Dragutinović, pa ste vi morali da peglate tu njegovu izjavu i nekih drugi, je l' tako, vi ste kao stručnjak i odgovorna osoba želeli da kažete da to ipak nije baš tako.
Kada se desila ova svetska kriza i finansijski krah na američkoj berzi, to su Rusi prepoznali pre nas, jer je samo nekoliko dana pre toga Vladimir Putin, premijer Ruske Federacije, rekao da jedna globalna sila ne može da opstaje na tome što će stalno kao najveća štamparija da štancuje pare, a da zauzvrat nema mogućnosti razvojnog sistema i da banke posluju na takav način.
Onda nam je rekao Božidar Đelić da to nama odgovara, da mi imamo naše razvojne šanse, po sistemu one naše poslovice - u se i u svoje kljuse, i šta se sada dešava? Nema pristupa mnogim fondovima, neće biti mogućnosti da se uzimaju neki povoljni krediti, a koji su to pa i bili povoljni. Ko će da brine o srpskom seljaku? Postavljamo to pitanje 18 godina otkada navodno postoji demokratija u Srbiji i u ovom parlamentu sede izabrani predstavnici naroda.
Kako će jedna vlada, bilo koja, da dođe do mogućnosti da dopre do srpskog seljaka i domaćina i da ga pita - šta tebi treba, a da nisi član G 17 plus, da te ne ucenjuju raniji ministar, pa onda i član DS, Milosavljević. Interesantna stvar koju sada želim do kraja da proverim, sa još nekim dodatnim informacijama, postoji indicija da je Slobodan Milosavljević vlasnik jednog stana u naselju Savina, u Herceg Novom. Vi koji idete u srpsku Boku znate da je to jedan od najlepših delova grada Herceg Novog, a sitnica je da stan košta ni manje ni više nego milion evra. Vidite onda ko upravlja Srbijom i ko brine o srpskom seljaku.
Pre nekoliko dana sam, gospodine Novakoviću, ovde na zaprepašćenje, kao da je u pitanju ne znam kakva stvar o kojoj ne treba da se priča, to je smešno, pokrenula pitanje inspekcijskog nadzora, kada već pričamo o Ministarstvu poljoprivrede i vodoprivrede, nad eksploatacijom, krijumčarenjem i uništavanjem rečnih tokova Drine, Velike Morave i Zapadne Morave i tzv. "šljunak" afere. Neko je počeo da se smeje, pa o čemu se to priča, pa kakav šljunak, pa kakav pesak, e pa da vidite kako se krade.
Juče me je pozvao gospodin iz Ministarstva poljoprivrede, zaista u ovom trenutku ne mogu da se setim prezimena, pa zato neću ni ime da kažem, i rekao mi je da u narednim danima treba da očekujem pisani odgovor na postavljeno pitanje, ali da sam potpuno bila u pravu kada sam sa skupštinske govornice pokrenula to pitanje, koje se tiče velike mafije, koja naizgled izgleda sitna, a u stvari nije. Pored toga što vrši eroziju naših rečnih korita, uništava i kupi imanja tih seljana na obodima pomenutih reka. Rekao mi je čovek juče, pozvao me negde u ovom vreme, predstavio se lepo i rekao da zove iz Ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede, ne samo da ste u pravu, nego mi pokušavamo da pronađemo mehanizam, da na osnovu preko 200, mislim da mi je rekao 214, do sada prijava od ljudi koji su i te kako uočili da je to veliki problem u državi reagujemo. Ali kada da reagujemo i zašto do sada nije?
Zbog takvog našeg sistema, zbog kontrole rada i zbog nadležnosti pojedinih državnih organa, ogradio se unapred i rekao da tu posla ima za Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala, za policiju, za tržišnu inspekciju i za inspekcijski nadzor Ministarstva za poljoprivredu i vodoprivredu.
Kod nas u Šumadiji seljaci iz sela na području Šumadije ništa nisu dobili za proteklih osam godina otkada je DOS na vlasti, kako su se menjali ovi ministri i kako se kreira budžet.
Za razliku od svih vas, SRS, i za razliku od ovih politikanata, koji svake godine pričaju jedno te isto i štancuju jednu istu priču, mi ozbiljno pristupamo tom problemu.
Sada ću vam reći, mi smo u gradu Kruševcu na vlasti, u koaliciji sa DSS i SPS. Samo u gradu Kruševcu postoji ekspertski tim za bavljenje problemima poljoprivrede iz Rasinskog okruga, a tek na nivou naše stranke... gospodine Milivojeviću, ne znam da li reagujete na pomen vašeg rodnog grada ili na činjenicu da se ozbiljno bavimo agrarnom politikom od lokalnog nivoa.
Dakle, tamo u Kruševcu postoji, gde je gospodin Azdejković iz DSS gradonačelnik, njegov zamenik gospodin Radovan Milovankić iz SRS, veoma ozbiljna intencija lokalne kruševačke vlasti da se seljacima pomogne, da agrarni budžet koji će da kreira opština u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, kada već država to sistemski ne radi, pomogne tim ljudima, jer to su sve vredni ljudi.
Kolega Lapčević je sa najboljom namerom i upozorenjem da oni koji su nosioci, pre svega, izvršne vlasti, a to su nabrojani pojedini ministri u Vladi Republike Srbije, ne treba da se kriju iz konta 422, 423, 424 - troškovi putovanja, specijalizovane usluge, usluge po ugovoru, jer i ta dva, pogotovo, konta su, kako bi rekao predstavnik, ne znam da li je još uvek, ali prošle godine je bio, izvesni HišHofer iz MMF-a, netransparentna konta. Šta se krije iza toga?
Nemojte, gospođo Dragutinović, nemamo završni račun budžeta za 2001. godinu, a niste dozvolili, odnosno dali ste preporuku, ne vi, nego i prošli ministar i pretprošli lokalnim samoupravama, koje takođe kreiraju budžet po tom Zakonu o budžetskom sistemu, da neko uđe u trag svemu tome. Kažem vam, gospođo Dragutinović, tu su najveće zloupotrebe.
Neka dođe budžetska inspekcija samo u grad Kragujevac, da vidite. Grad Kragujevac ima u odnosu na mnoge druge gradove i opštine, koje nemaju status grada, ali približne su po broju stanovnika i teritoriji, naravno ogroman budžet.
Šta mi znamo šta se krije iza toga? Kakve specijalizovane usluge? Kakve usluge po ugovoru? To kada saberete u budžetskim stavkama, toga je na stotine milijardi.
Mi zaista želimo da pokušamo da vas ubedimo i nastavićemo svih ovih dana dok traje rasprava po amandmanima, da kada je nastupila ovakva situacija mi ne možemo, a na to upozoravamo godinama, da se oslanjamo na nepovoljne kredite, da su građani zaduženi, i da je hrana i poljoprivreda ono što je budućnost Srbije, da je to strateška grana naše privrede.
Jedna milijarda, primera radi, uložena u poljoprivredu, evra, može za nekoliko godina višestruko da se vrati. Jer uprkos svemu tome što smo preživeli najgore moguće sankcije, što su nas zlikovci bombardovali 78 dana, mi ipak imamo zdravu zemlju, zdrav vazduh, imamo dovoljno vode i vredan i pošten narod, vrednog srpskog seljaka, koji treba da dobije mnogo više od države, kako bi opstajala porodica na selu, jer mi danas imamo slučaj da se ljudi masovno iseljavaju, da sela ostaju pusta i da u selima koja imaju škole stare po sto godina sada više nema ni jednog jedinog đaka. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, povodom ovog skandala koji se desio i zahteva za reakcijom državnih organa koji je pokrenuo predsednik naše poslaničke grupe gospodin Dragan Todorović, kao i mi pre dva dana, a u vezi ovih skandaloznih izjava koje direktno atakuju na politički sistem od strane britanskog ambasadora, moram da vas upoznam, mada gospodin Aligrudić to zna kao član Odbora za inostrane poslove, da je u onom obraćanju pre odlaska na dužnost ambasadora Srbije Dejan Popović spremljen, dakle pripremljen od Ministarstva inostranih poslova, nama doneo određene informacije kako Velika Britanija danas vidi Srbiju, kako oni posmatraju naš politički život i ovo je samo korak više u izjavama Vordsvorta koji zaista mora da bude proglašen od strane naše države personom non grata.
Moram da vas obavestim da je centar britanske obaveštajne službe M-6 za jugoistočnu Evropu u Zagrebu.
Ne čudi me što neki otpadnici iz SRS, pošto je taj dvojac, Vordsvort i Manter, direktno učestvovao u puču razbijanja SRS, dakle što jedan taj pojedinac stalno odlazi u Zagreb, ne samo da prošeta na kaficu do ''Esplanade'' i da pojede bajadere, nego verovatno da se vidi sa onima koji ga instruišu i koji rade na istom zadatku kao i Vordsvort u Beogradu.
Međutim, gospođo predsedniče, u ovoj zvaničnoj informaciji koju smo dobili, reći ću vam kada, to je zavedeno od strane Ministarstva spoljnih poslova 5. oktobra ove godine, a pri obraćanju Dejana Popovića, ovde lepo piše da Velika Britanija ima rezervisanost prema Srbiji, da nijedan od onih zlikovaca koji su prednjačili u bombardovanju i ubijanju srpske dece i civila i bombardovanju naše zemlje Toni Bler, kao ni njegov naslednik Braun, nisu želeli od 5. oktobra do današnjeg dana da dođu u Beograd.
U samo jednoj zvaničnoj poseti je bio ministar inostranih poslova, a da se, obratite pažnju, molim vas, kolege, celokupna aktivnost i politički dijalog Srbije i Velike Britanije odvija preko parlamenata. Ovo je zvanična informacija. Čak su i ti kontakti na nivoima ministara inostranih poslova od prilike do prilike.
Šta oni kažu? Kažu da smo mi frustrirana nacija zbog toga što smatramo da nam se otima Kosovo i Metohija, da je Euleks sasvim regularan i da, ne kako vi to tvrdite i pre neki dan Jeremić ovde, ima statusnu neutralnost, već da je baš tu po zadatku da potpuno zameni snage UN i preuzme tu ulogu i kontrolu nad onim što oni nazivaju Republika Kosovo.
Prema tome, ako smo dobili kao članovi Odbora za inostrane poslove informaciju da se celokupan dijalog odvija na nivou parlamenata, kao član Odbora ...
(Predsedavajuća Gordana Čomić: Vreme.)
... hvala vam, gospođo Čomić, pošto ste i vi član takođe Odbora za inostrane poslove i znate za ovu informaciju, zahtevam da o ovom skandalu raspravljamo i na Odboru za inostrane poslove, kako bismo jasnu poruku poslali da niko ne sme na takav način i direktno da se meša u politički život naše zemlje i u demokratski izraženu volju građana koja je poverila 78 mandata SRS-dr Vojislav Šešelj. Hvala vam. Izvinite što sam prekoračila vreme.