Gospođo predsedniče, reklamiram član 104. Poslovnika, da nastavim ovo o čemu je gospodin Todorović pričao.
Mislim da svako ko se malopre nasmejao na naslov knjige koja je očigledno bila povod da se prof. dr Vojislavu Šešelju pokrene ovakav postupak u Haškom tribunalu, ne samo da nije smešno, nego moram da vas podsetim, pored ovih primera koje je on izneo, a to su ubice i koljači srpske dece i oni koji su nedvosmisleno učinili zlodela našem narodu, a s druge strane, nevini ljudi stradaju u haškom kazamatu.
Na kraju i na početku, treba da vam bude jasno, jer se vi nalazite u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da je tamo zverski i mučenički ubijen, što gospođa Đukić-Dejanović vrlo dobro zna, kao i čitava svetska javnost i svako ko hoće da sagleda kakav je to sud, i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.
To su obične izmišljotine i sada se Haški tribunal, odnosno tužilaštvo, našlo u situaciji da ne zna više šta da radi, kao što ne zna unazad šest godina šta će sa dr Vojislavom Šešeljom, pa mu četiri godine nije otpočeo proces, pa je morao da štrajkuje glađu do ivice i gotovo kraja svog života, a sudija koji se izrazito antisrpski ponašao i u tom procesu, kada je on štrajkovao glađu, i kada je bio pretpretresni sudija, izvesni Karmel Agijus, ovde je imenovan za jednog od trojice u tom novom veću, koje će navodno da mu sudi zbog nepoštovanja suda.
Dakle, videli ste i da predsedavajući ovog veća, pred kojim se sudi gospodinu Šešelju, našem predsedniku, sudija Antoaneti je mogao da vidi, baš kao i vi, koji pratite suđenje iz noći u noć, i građani Srbije, da ne samo ovi čija je on imena, navodno, obelodanio, što uopšte nije tačno, jer su to ljudi koji su se sami post festum, posle jedne promocije neke ranije knjige našeg predsednika i jednog skupa koji smo održali, prijavili i rekli da njih godinama proganja haški kazamat, da oni ne žele da budu svedoci tužilaštva i da se oni dobrovoljno stavljaju na raspolaganje timu za odbranu dr Vojislava Šešelja i da sudski overavaju i stoje iza svake svoje reči.
Nisu to samo oni koji se pojavljuju prvi put u procesu protiv dr Vojislava Šešelja, nego i ljudi koje je Hag ganjao i u procesu protiv Slobodana Miloševića, to ste i sami mogli da vidite, da su se neki takvi pojavljivali i tokom poslednjih dana suđenja, dok ga je bilo.
Šta su oni rekli? Šta su rekli svi oni koje je tužilaštvo pozvalo da se tamo pojave? Da sa gnušanjem odbijaju, da ne žele da optuže nevinog čoveka, a to je dr Vojislav Šešelj, i da odbacuju sve to što se njemu stavlja na teret i da govore istinu, a istina je jedna. Ta optužnica je pisana na nalog Zorana Đinđića, Karle del Ponte, Nataše Kandić ...
(Predsednik: Vreme.)
... i ostalih antisrba i, kao što je Karla del Ponte objavila u svojoj knjizi, sa namerom da se Vojislav Šešelj odvede i da se više nikada ne vrati.
Budite sigurni da će on sve da izdrži. On je čovek koji zna i kakve su ovo smicalice, i kako je to sada iskonstruisano, i zbog čega u preostalih 15 ili 18 sati, kada on brilijantno izvodi sve dokaze u procesu kada se pojavljuju ovi svedoci (Predsednik: Nataša, molim vas, privedite kraju.) budite sigurni da će njegova stranka, a apelujući na međunarodnu čitavu javnost, da učini sve da se njegova prava štite i da se ovakve izmišljotine ne koriste protiv njega. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, ovo je ta knjiga - "Očerupana haška ćurka Kristina Dal". Vidite i po ovom originalnom rešenju za naslovnu stranu.

Moram da vam kažem, gospođo predsedniče, da čujete, naročito vi iz DS, koji ste podržali puč koji je pokušala grupa izdajnika da izvede u SRS-u, da je ovo jedinstven primer, da pisac predgovora ove knjige samo deset dana pre nego što će da izda svog ideologa i svog idejnog vođu, Aleksandar Vučić, napiše predgovor za ovu knjigu sa kojim ja zaista moram da se složim, kao i čitalačka publika i cela javnost.

Ako mi kažete da negde na svetu, od kada postoje pisani tragovi nekog dela, postoji neko ko je bio pisac predgovora bilo čije knjige, a da se samo deset dana pošto je knjiga izašla u javnost odrekne toga, da se okrene MI-6, Amerikancima, da uzima pare od tajkuna, da zabada nož u leđa čoveku koji se nalazi u tamnici Haškog tribunala, našem predsedniku, ja ću da kažem - eto, to je još jedan slučaj, ali takav ne postoji.

Šta kaže Vučić u predgovoru ove knjige, da bi vam bilo jasno, a da vam ne bude smešno, jer su to zaista istinski događaji i ljudi po imenima i prezimenima, članovi njihovih porodica koji su preživeli te torture?

On, naime, kaže – čak verovatno niko u Srbiji, pa ni najokorelije pristalice SRS-a ne bi poverovali u mafijaški stil i način delovanja tzv. demokratskog lidera Srbije, ali je ovom knjigom i preciznim navodima to apsolutno potvrđeno.

Đinđić je u stilu opakog marionetskog lidera pretio ljudima zahtevajući od njih samo jedno, a to su lažne optužbe na račun dr Vojislava Šešelja, marginalizacija SRS-a i proterivanje sa srpske političke scene svih onih koji se zalažu za bilo kakvu saradnju sa Ruskom Federacijom.

Zato je bio opasan dr Vojislav Šešelj i zato je Srbiji potreban takav lider, o čemu je govorila gospođa Pop-Lazić, u ovo najteže vreme, kada nas ucenjuju, kada Srbi u ovakvoj situaciji, sa ovakvom vladom, nemaju ekonomskog spasa, kada ljudi ostaju bez posla, kada su deca gladna, kada penzioneri trpe, kada poljoprivrednici jedva preživljavaju.

Zato ja, još jednom, uz zahvalnost svim ovim ljudima, a to nije nepoštovanje suda, nego su to odluke svesnih ljudi srpskih patriota...

Opet moram da kažem da su neki od njih bili svedoci u procesu protiv Slobodana Miloševića. Kada su se pojavili u sudnici u procesu protiv našeg predsednika, rekli su - kajemo se, optuživali smo nevinog čoveka, hoćemo da skinemo ljagu sa sebe i sa članova svojih porodica.

Evo, i završiću time, da se zahvalim: Radovanu Novačiću, Vojislavu Dabiću, Ljubiši Petkoviću, Zoranu Rankiću, Jovanu Glamočaninu, Draganu Spasojeviću, Aleksandru Gajiću, Milovanu Radoviću, Nebojši Stojanoviću, Nenadu Đuraškoviću, Miodragu Lukovcu, Miletu Crnobrnji, Aleksandru Stefanoviću posebno, Dimčetu Mijatoviću (Predsednik: Hoćete, završiti, molim vas?), Zoranu Dražiloviću, Nenadu Mitiću, Nenadu Joviću, Miodragu Paniću i Ljubiši Vukašinoviću. To su Srbi koji treba da služe za primer i za čast, i da se ne smejete više nikada kada se pomenu njihova imena. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nastavlja se kriminalno delovanje kragujevačkog Okružnog suda, na čelu sa predsednikom suda Miroljubom Tomićem, sada u drugačijoj kombinaciji istih sudija veća Okružnog suda Kragujevca, u sastavu Radovanka Nikolić, predsednik suda, Milunka Cvetković i Vesna Cvetković, članovi veća, i otimanje mandata SRS, uz napomenu da su do sada Srpskoj radikalnoj stranci u šumadijskim opštinama oteta 22 odbornička mandata: u Kragujevcu deset, u Kniću pet, u Lapovu četiri i najnovijom skandaloznom "presudom" tri mandata sa odborničke liste SRS u opštini Rača.
Napominjem da je SRS do ovakve skandalozne, kriminalne presude kragujevačkog Okružnog suda... Tri navedene sudije će morati kad-tad da odgovaraju i da idu u zatvoru; to sada ponavljam sa ove skupštinske govornice i imam na to pravo, jer ovo što su ove tri pomenute gospođe napravile je krivično delo, kao i prethodne sudije prethodnih veća. Kršenje izborne volje građana postignute na izborima 11. maja ove godine neće moći da se toleriše do kraja.
Gospođo Đukić-Dejanović, zbog činjenice da se sa tim otpočelo u mom i vašem gradu, u Kragujevcu, otimanjem deset odborničkih mandata, zbog činjenice da se to nastavilo otimanjem mandata u opštini Knić, onda u Lapovu, a sada i u Rači, pre više od dva meseca sam postavila pitanje šta radi i da li uopšte postoji republički javni tužilac koji je u statusu v.d. već dve godine, Slobodan Radovanović.
Gospodin Dragan Todorović je 31. oktobra ove godine u ime SRS podneo zahtev opštinskom javnom tužiocu u Kragujevcu, koji do sada nije reagovao, za pokretanje krivičnog postupka po Krivičnom zakoniku Srbije protiv ovih sudija, još troje, kao i predsednika veća. Ništa se nije desilo.
Gospođo Đukić-Dejanović, ovo je veliki skandal, jer na osnovu overenih ugovora, ostavki, ovlašćenja za podnosioce izborne liste – kao što je sada to odbornik srpskih radikala Milan Milošević iz rodnog mesta vožda Karađorđa, iz Viševca, podneo kao ovlašćeni i kao onaj koji je na to imao pravo pred SO Rača – desilo se da posle 14 dana ćutanja ili "većanja" ovo veće, u ovom sastavu, od strane Radovanke Nikolić koja je možda u nekoj vezi, a mi znamo da je u vezi ovaj kriminalac Miroljub Tomić prijateljskoj, tajkunskoj, kako god hoćete, sa izbačenim članom SRS Tomislavom Nikolićem...
Ova Radovanka Nikolić, pa ova Milunka Cvetković i ova Vesna Cvetković – o tome će jednog dana da odlučuju nadležni državni organi, jer ja vam garantujem da kad-tad ovi ljudi moraju da odgovaraju za krivično delo koje čine – uporno se pozivaju (izvinjavam se, evo završiću, gospođo Đukić-Dejanović, pošto smo mi inače u koalicionoj vlasti u Rači i sa vašom političkom strankom i sa strankom gospodina Ilića i DSS) na Zakon o upravnom postupku koji nema blage veze, a to će vam objasniti svaki pravnik iz SRS, iz DS, odakle god hoćete, sa Zakonom o lokalnim izborima i sa jednostavnom stvari da sudija Okružnog suda u Kragujevcu, kao što je to uradio svaki sudija svakog drugog suda u Srbiji, osim u Kragujevcu, pročita Zakon o lokalnim izborima...
(Predsednik: Vreme.)
.....član 49. st. 2. i 3, i jednostavno primeni zakon.
Ovi ljudi ne žele da primene Zakon o lokalnim izborima i nastavljaju sa otimanjem i prekrajanjem izborne volje građana u Šumadiji. Ako oni misle da su u funkciji nekog ko će predstavljati neku političku težinu ili neki faktor...
(Predsednik: Vreme gospođice Jovanović.)
...evo, završavam, ako Miroljub Tomić misli da će uz pomoć takvog tajkuna i lopova kao što je Nikolić da stigne do predsednika apelacionog suda, grdno se vara, jer mi ćemo sve učiniti, svuda i na svakom mestu, da žigošemo i njega i sve ove sudije pojedinačno.
Upozoravam kragujevačku javnost, javnost Šumadije, čitavu srpsku javnost da protiv ovakvog nasilja i protiv prekrajanja izborne volje građana i građani treba da dignu svoj glas. Mi ćemo nastaviti sa vanrednim pravnim lekovima, ali koristićemo i sva druga dozvoljena sredstva da izrazimo svoj protest zbog činjenice da se prekrojila izborna volja građana, svih onih koji su glasali za srpske radikale i prof. dr Vojislava Šešelja. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, osim našem šefu gospodinu Todoroviću ja se obraćam svim legitimnim predsednicima poslaničkih grupa po članu 68. Poslovnika, zato što Narodna skupština Republike Srbije od konstituisanja ovog saziva nije formirala odbor za privredne reforme. Odbor za privredne reforme se sastao u prošlom sazivu Skupštine samo jedan jedini put, i to u zajedničkoj sednici odbora za privatizaciju i privredne reforme kada smo razmatrali neka pitanja pljačkaške privatizacije u Srbiji. Tada je inicijator tog sastanka bio potpredsednik kolega Novaković, koji je bio predsednik Odbora za privatizaciju.
Neophodno je da se što pre formira odbor za privredne reforme kako bi se na njegovom dnevnom redu našlo pitanje kragujevačke "Zastave" i ovog najnovijeg skandala zbog kojeg je ceo grad uznemiren, naročito predstavnici samostalnog sindikata i svi zaposleni. Činjenica je da je Boris Tadić, predsednik Republike, pre nekoliko dana dao izjavu da će ugovor o realizaciji strateškog partnerstva sa "Fijatom" kasniti deset meseci.
Međutim, to nije samo deset meseci, to je pitanje, sve je to na dugačkom štapu, to je još najmanje dve godine čekanja i neizvesnosti oko pitanja koje sam pre neki dan pokrenula u više navrata sa skupštinske govornice, a onda se tome pridružio i kolega Popović i DSS, da mi nemamo biznis-plan italijanskog "Fijata". To je, naravno, priznao i direktor gospodin Radojević iz Kragujevca, koji je rekao i da mi ne znamo da li će biti uopšte tih ulaganja od 200 miliona, koliko su nam obećali sa italijanske strane do 31. marta, jer se sada sve i te kako iskomplikovalo.
Nije u pitanju samo sudbina svih zaposlenih u Kragujevcu, na čemu su dobijeni izbori i u našem gradu, a uverena sam da je to bio ključni faktor opredeljivanja građana Srbije da glasaju za listu za takozvanu evropsku Srbiju. Činjenica je da je sada sve palo u vodu, da ništa nije tako kao što se u prvi mah činilo i kako je pompezno najavljivano u kampanji.
U pitanju je sudbina još 133 kooperanta "Zastave", u pitanju je neizvesnost za svakog pojedinca i za sve te ljude i članove njihovih porodica, da li će oni ostati bez posla, šta će da se dešava u ovoj teškoj svetskoj finansijskoj krizi, u recesiji koju i sami Italijani priznaju, zato što i oni sebi traže novo pojačanje i novo strateško povezivanje. Sa pravom, čitavog dana danas i juče negoduju predstavnici kragujevačkog Samostalnog sindikata kragujevačke fabrike automobila. Ne samo oni, nego svi građani, koji su i te kako uznemireni, jer ovo je, moram da priznam, u našem gradu, ali i u celoj Srbiji odjeknulo kao bomba, ljudi su prestrašeni.
Mislim da je zbog toga potrebno, gospođo Đukić-Dejanović –verujem da ćete da me podržite u ovom mom nastojanju, iz najbolje namere, da bismo predočili javnosti šta se zapravo dešava i šta će dalje da bude sa kragujevačkom "Zastavom" – da se što pre formira odbor za privredne reforme. Jedino je on po našem poslovniku nadležan da razmatra planove privrednog razvoja i da samim tim zatraži od Vlade Republike Srbije biznis-plan i da nam predoče resorni ministar Mlađan Dinkić i ostali ministri, gospođa Dragutinović, na kraju krajeva, jer izdvajamo tolika sredstva iz budžeta Srbije za finansiranje tog projekta, šta će dalje da se dešava.
Ima uslova, zbog činjenice da 12 članova tog odbora koji broji 21 člana čine predstavnici iz mnogih drugih odbora, da sada ne citiram taj član 68. Poslovnika, pošto su konstituisani ovi drugi odbori, svi su se uslovi stekli, samo još da se izabere devet članova ovog odbora za privredne reforme, da se konstituiše i da se izabere predsednik i da Skupština preuzme tu kontrolnu ulogu. Jer, mi jedino na taj način možemo da delujemo, da pozovemo rukovodstvo "Zastave", pomenute ministre i da vidimo o čemu se tu zapravo radi.

Dovoljno je i dva minuta, gospodine Novakoviću, da navedem primer besmislenosti ove izmene i dopune člana 22. Gospodin poslanik, kolega Milovan Radovanović, sa pravničkog gledišta je to dobro obrazložio, a ja ću iz prakse da vam kažem, gospođo ministar, verovatno zato da biste imali veći broj strana u ovom zakonu o izmeni i dopuni, jer ne znam da li imate to iskustvo, ali sada ću da vam to navedem kroz primer kandidovanja za narodnog poslanika ili za odbornika u skupštini opštine.
Ako ste izmenom člana 22. dodali novi stav, koji je potpuno bespotreban, pa zato kolega Radovanović i traži da se briše to što vi predlažete, onda biste morali da znate da na tom dokumentu koji neko, a to je najčešće ovlašćeni predstavnik, recimo kada je u pitanju kandidovanje političke stranke ili grupe građana, ode u službu skupštine opštine da izvadi uverenje o državljanstvu.
Uz ovlašćenje koje dobija, ovlašćeno lice te političke stranke vadi za svakog pojedinca, pa sam kao dobra duša, što bi se reklo, imala više puta ulogu kurira Perice, jer je jednog koji se kandidovao za neke funkcije iz grada Kragujevca mrzilo da ide na šalter Skupštine grada. Valjda je to ponižavajuće. Meni nije. Kao fino vaspitana osoba sam za svakoga ko mi zatraži otišla i donela uverenje o državljanstvu, predala, pa neka se kandiduje, ali za sledeće izbore videćemo kako će te kandidature da prođu.
Na tom uverenju lepo piše da je to samo u svrhu kandidovanja za predsednika države, za narodnog poslanika, za odbornika i nemoguće je da onda to neko drugi upotrebi u neke druge svrhe. To zna svako od ljudi koji se ikada kandidovao na bilo koju funkciju i da je oslobođeno, jer u protivnom propisana taksa, odnosno iznos koji treba da se plati za takav dokument bio bi manjak u kasi, na šalteru uprave grada ili opštine. Jasno na dokumentu stoji i taj neko vas pita - zašto vi to tražite, ako je to neko ko je ovlašćen, recimo, ispred političke stranke, u tom slučaju je oslobođeno plaćanja takse na taj dokument, onda se to zna.
Sasvim je moguće, to se nama u Kragujevcu dešavalo, jer imamo 87 kandidata za odbornike, doduše sad su nam oteli deset odborničkih mandata koje je osvojila naša odbornička lista, ali to je sada na višim sudskim instancama, videćemo, što bi se reklo, teraćemo se još, do kraje će to da ide, ali kada je naš ovlašćeni predstavnik u pitanju, to je obično dugogodišnji predsednik kragujevačkih radikala gospodin Žikić, koji ima to ovlašćenje, neće njega službenik u Skupštini grada, gospođo Sofija da pita - da li si ti taj ili ako on pošalje nekoga od svojih saradnika. On uzima uverenje o državljanstvu i tamo lepo piše da je to u svrhu kandidovanja za odbornika u Skupštini grada.
Prema tome, potpuno je bespotrebno da ovo stavljate kao dodatak, odnosno kao drugi stav člana 22. i zbog toga je potrebno da prihvatite amandman, jedino da kažem ako niste želeli da imate veći broj rečenica ili veći broj strana, jer i sam amandman za nekih osamdesetak članova koleginice Radete, o čemu ćemo da govorimo kasnije, upravo govori u prilog tome da niste morali na takav način da ponavljate u izmeni i dopuni zakona i da nabrajate sve ove tarife, jer ste imali drugi cilj, da povećate troškove građana Srbije za ono što je njima najpotrebnije.
Pre nekoliko dana iznela sam primer zaposlene dame u Skupštini Srbije, koja radi na poslovima koji nama znače u periodu kada imamo pauzu da popijemo kafu, čaj ili sok, koja je morala za svoju četvoročlanu porodicu, za sebe, supruga i dvoje dece da izdvoji četiri hiljade dinara da bi pribavila neophodna dokumenta, odnosno da plati državi administrativne takse da bi prvi put u životu dobili pasoše. Hvala vam. Izvinite kolega Novakoviću što sam prekoračila vreme.

Pre dva meseca, gospodine Novakoviću, postavila sam pitanje na molbu zaposlenih, odnosno Samostalnog sindikata fabrike "Šamot" Aranđelovac- kada će posle višegodišnjih peripetija biti raspisan javni poziv za prodaju ove čuvene aranđelovačke firme?
Sada me je koleginica Raguš podsetila na ovaj problem. Zapravo, dok je ona govorila, javili su mi se telefonom zaposleni iz aranđelovačkog "Šamota", koji traže da vas, gospođo ministar, pitam - da li ste u toku toga šta je Agencija u međuvremenu uradila, kao član Vlade, s obzirom da je bilo mnogo zloupotreba i da su u više navrata sastanci održavani sa gospodinom Ljubić Aleksandrom, direktorom Centra za tendere, koji im je predočavao da ima problema u samom procesu raspisivanja poziva?
U međuvremenu, kao što sam i onda govorila, i zaista nikada nisam dobila odgovor od Vlade, Agenciji za privatizaciju, i to na ruke direktora, prijavili su se neki zainteresovani kupci. Moram sada da vam kažem i da vas upozorim, s obzirom na to da je tender raspisan, da 900 zaposlenih radnika u fabrici "Šamot" u Aranđelovcu neće prihvatiti ovo što realno, očigledno, nagoveštava koleginica Raguš - da ostane 250 do 300 radnika bez posla, a oni prethodni koji su u procesu koji je usledio pre toga, podele fabrike na više delova, u proteklih osam godina od dolaska DOS-a na vlast, i te kako oštećeni za zarade koje je trebalo da im budu isplaćene po osnovu socijalnog programa. U proseku im je, gospođo Dragutinović, isplaćeno samo 241 hiljada dinara, a njima je pripadalo mnogo više.
Dakle, ova fabrika, sa postojećim radnicima, koji treba svi do jednog da budu angažovani, oni koji su radno sposobni, koji ne ispunjavaju uslove za penziju, i te kako može da proizvodi i to je fabrika koja je uvek imala na domaćem, a naročito na svetskom tržištu poznatog kupca.
Vodite računa o tome da ne pravite još jednog privrednog bogalja, jer u slučaju da se to desi, budite sigurni da će radnici aranđelovačkog Šamota biti solidarni i da oni koji se ne nađu na toj, ne daj bože, crnoj listi otpuštanja, o čemu je govorila koleginica Marina Raguš, i te kako će biti solidarni sa onima koji se eventualno na toj listi nađu.
Optimalan broj je upravo ovaj broj koji je ostao posle svih socijalnih tzv. programa koje je sprovela Vlada Republike Srbije. Prema tome, danas 19. januara upozoravam vas da se ne šalite sa time, jer podršku zaposlenima i radnicima u aranđelovačkom Šamotu, pored naše poslaničke grupe, daje i opštinsko rukovodstvo, na čelu sa predsednikom opštine, dr Radoslavom Švabićem, koji je izabran sa liste SRS.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226.
Naime, 12. decembra sam uputila sa skupštinske govornice, pozivajući se na ove članove, zahtev Vladi Republike Srbije, Ministarstvu unutrašnjih poslova da mi odgovori po čijem nalogu je žandarmerija upala u kuću gospodina Ljubinka Zlatića u Aranđelovcu i dobila sam odgovor da je to urađeno u nastavku rada na potrazi za haškim optuženikom Ratkom Mladićem.
"Pripadnici MUP-a su, pristupajući po naredbi istražnog sudije Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, pazite ovo gospodine Krasiću, donetog u skladu sa članom 225. Zakonika o krivičnom postupku, izvršili pretresanje kuće Ljubinka Zlatića u Kosovskoj ulici 21, u Aranđelovcu, dana 12.12.2008. godine."
Šta je zgrešio gospodin Ljubinko Zlatić, koji je ponosan na to da je školski drug i prijatelj slavnog generala, junaka Ratka Mladića? Na koji se član zakona i ko poziva da upada nevinim ljudima i nedužnim ljudima, srpskim patriotama u kuće?
Da li vi, gospodine Mileniću, to opravdavate? To što vi ne znate ništa o generalnu Mladiću i što niste zainteresovani, to je vaš problem, znate, rekla bih defekt svesti i nacionalnog identiteta, pripadnosti narodu, slobodi, željom za nekom pravdom koja će svakako biti postignuta onog trenutka kada na ova vrata uđe Vojislav Šešelj, kao moralni pobednik i pravi pobednik tog kvazisuda, koji juri generala Mladića svih ovih godina.
Kao što nisam zadovoljna ovim odgovorom i tražim da mi se detaljnije odgovori na postavljeno pitanje, i opet ga postavljam, ne zbog gospodina Zlatića, na kraju krajeva, svaki srpski patriota hoće punim srcem i zaista najsvetlijeg obraza da bude jatak generala Mladića, i da ga čuva kao što ga Bog čuva i svakoga koga taj antisrpski sud, koji je ubio već 14 Srba, među njima i bivšeg predsednika Srbije, SRJ, hoće da ga štiti i da ga brani.
Ako vi nemate ispravan odnos kao Srbin, Šumadinac, Kragujevčanin prema tome, ne mogu da vam pomognem, gospodine Mileniću. Ali, nemojte nama da držite istorijske časove, jer ono što je uradio đeneral Draža Mihailović i mi koji smo potomci onih koji su bili razme uz rame sa đeneralom Mihailovićem ponosni smo na to, kao i svi drugi koji su o tome samo slušali ili generacije mladih ljudi koje danas pevaju pesme o njima.
Na kraju krajeva, himna SRS je "Spremte se, spremte, četnici", zbog činjenice da je to poziv na slobodu srpskog naroda i na naš ponos, šta su radili i četnici iz Drugog svetskog rata. A kako su nazivana deca u Republici Srpskoj, Republici Srpskoj Krajini, vi to ne možete da znate, u poslednjim otadžbinskim ratovima. Svi su nazivani četnicima, i deca partizana i četnika, i bili su ponosni na to, jer su se, a naročito desetine hiljada vojnika pod komandom slavnog generala Ratka Mladića...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
...u Republici Srpskoj borili za slobodu naše države.
Uostalom, da niste tako maliciozni i takav cinik kao što jeste, kao što ste pre neki dan dr Šešelja nazvali haški skriboman i da ste pročitali neku od njegovih knjiga mnogo biste više znali o slobodi i o borbi za slobodu srpskog naroda.

Gospođo Đukić-Dejanović, vi znate da je naša SRS jedna od najhomogenijih i najbolje organizovanih političkih stranaka u Srbiji, a nažalost neću moći zbog obaveza koje imam u svom šumadijskom okružnom odboru da prisustvujem u popodnevnom delu zasedanja. Ali, u svakom slučaju biće mi ovo vreme dovoljno da se osvrnem i na ovu argumentaciju koju su iznele kolege poslanici SRS i da kažem naš generalni stav da se mi ne slažemo sa povećanjem administrativnih taksi zbog činjenice da one ne prate ni naše inflatorne tokove, ni tešku situaciju u kojoj se nalaze građani Srbije.
Kad smo malopre pomenuli, vi ste u pravu, gospodine Iliću, što ste sugerisali, kao i uvažena koleginica, oko zamene i nula dinara koje ste rekli. Međutim, pre nekoliko dana jedna od zaposlenih ovde u Skupštini, a ne znam da li znate, a mislim da znate da su plate tih ljudi izuzetno niske. To su oni koji rade na poslovima ili u kuhinji, ili kao konobari, ili spremačice po bifeima, da nam posluže i da nam budu na usluzi od jutra do mraka i kada radimo noću, jedna od tih dama mi se požalila da ona za svoju četvoročlanu porodicu mora da spremi nekoliko hiljada dinara, zato što oni prilikom uzimanja prvog pasoša i za njenu maloletnu decu i za sebe i svog supruga mora da izvadi uverenje o državljanstvu, a to je 500 dinara puta četiri, pa izvod iz matične knjige, i sve ono što je potrebno da spremi da bi dobila jedan takav dokument.
Prema tome, mi smatramo da ovo nije bilo dobro vreme. To je izvorni prihod budžeta, da se povećaju administrativne takse, kao što se ne slažemo sa svim ovim drugim pratećim zakonima, da bi se realizovao projektovani budžet u 2009. godini.
Mnogo smo argumenata izneli i građani su svesni činjenice da smo mi u pravu, zato što to vide po svojim džepovima i po svojim primanjima, naročito zbog toga što i Republički zavod za statistiku kada prikazuje rast troškova života ili cena na malo, kako hoćete, ne uzima one realne, stvarne parametre.
Jeste to, gospodine Milosavljeviću, po nekim okvirnim i navodno optimalnim potrebama za jednu prosečnu srpsku porodicu, ali kada mi dobijamo te preglede i biltene iz meseca u mesec, i vi kada pogledate da to nije dovoljno da bi se neko prehranio, da tu nisu uračunate cene komunalnih usluga koje su povećane i koje su najveći, ti režijski troškovi su najveći troškovi svakog domaćinstva uz hranu, onda pogledajte šta jednom građaninu, a naročito penzioneru koji teško živi ili poljoprivredniku, kako god hoćete da ne govorim o nezaposlenima, oni imaju nula dinara i socijalnu pomoć skoro nikakvu.
Malopre je gospodin Krasić rekao kakvo je to sve to opterećenje na budžet građana i zašto smo napisali da se svaki od ovih članova briše.
Jednostavno se ne slažemo da se za jednu paru, a kamoli za dinar ili više desetina dinara povećaju administrativne takse, moram da istaknem, možda niste znali taj podatak, frapantan je u svakom slučaju, da je registracija vozila najskuplja u Kragujevcu, pa ćete videti Kragujevčane koji voze automobile sa jagodinskim, kraljevačkim, čačanskim, beogradskim tablicama, zato što ovima nikada dosta.
Je l' tako gospodine Vučkoviću, mada vi niste, ne amnestiram vas od odgovornosti, vi ste deo te koalicije, ali šta da vam radim, Boris Tadić je dolazio u kampanju da navodi vodu na Stevanovićevu vodenicu, pa je zato i DS tako prošla kao što je prošla, a mi imamo sada situaciju da u gradu u kome se zaista izuzetno teško živi nema, sve je velika prevara, velika laž bila, ni desetine hiljada radnih mesta, ni pogona od 300.000 automobila, ni prateće proizvodnje druge, apsolutno ničega, već samo testiranje za 2.400 radnika, bez ijedne garancije da će Fijat uložiti ovih 200 miliona evra. Gde god da krenete i šta god da pitate ljude, a tiče se njihovog kućnog budžeta, verujte mi nikada nije bila gora situacija.
Kada su ljudi, to nema veze uopšte, to je samo dodatni uticaj i dodatni strah koji se pojačava, ljudi prate štampu, gledaju televiziju, kada se govori o ovoj globalnoj svetskoj krizi, ali jednom je sve moralo da se sruši kao kula od karata.
Mi smo kritikovali, vi se sećate toga, gospodine Milosavljeviću, bili ste tada ministar u onoj prvoj Vladi posle 5. oktobra, kada je drastično povećan iznos republičkih administrativnih taksi, u ono vreme kada je Vladan Batić bio ministar pravde, pa se onda govorilo o tome kako će to da poboljša položaj zaposlenih u pravosuđu, a ispostavilo se, sada da pitate sudskog pisara, službenika, saradnika nekog od sudija, nekoga ko nije izabran na neku sudijsku funkciji, ili tužilačku ili sudijsku, pa i oni nemaju preterano velike plate, optimalne za taj odgovoran posao koji rade, a šta ćemo sa njihovim kolegama.
I dalje su nezadovoljni, kao što su nezadovoljni u prosveti, u zdravstvu, jer ovaj teret nemaštine mora nekako da se rasporedi, mora da se zemlja, koja se nalazi u teškoj ekonomskoj krizi zbog toga što niste slušali da ne treba da rasprodajemo budzašto naše resurse, da ne dozvolite pljačkašku privatizaciju, da je to najveće blago koje imamo, da ne arčite tolike pare koje ste dobili, pa osnujete NIP, prodate jedan resurs koji mi posle više nemamo.
Onda, šta ćete. Rekli smo vam, doći će vreme, doći će i situacija, sećate se kad se Dinkić hvalio kada je izabran 2004. godine za ministra finansija, 19 milijardi ima suficita u budžetu. Upozoravali smo vas i rekli - doći će to teško vreme, jer jednom prodate nešto, drugi put nema, gotovo je za generacije koje dolaze.
Koje to ozbiljne, normalne države i vlade u svetu rade? Potroše se te pare, krckaju se tako godinama, troše ih direktori javnih preduzeća. Sinoć sam malo pogledala, uoči snimka suđenja i jučerašnjeg briljantnog nastupa dr Šešelja, i to je trajalo do kasnih sati, ali pre toga sam na jednoj televiziji, koja ima frekvenciju da možete svi to da gledate, gledala tri nedeljnika.
Ovaj jedan kaže - eto šta je bilo, od Krišta nema ništa, tresla se gora, rodio se miš. Nije tako. Da nije pokrenuo celu tu priču trošenja para iz budžeta od poreskih obveznika, krađe i pljačke u javnim preduzećima, gospodin Todorović, odnosno SRS, ne biste vi preduzeli onakve mere na koje ste bili prinuđeni. U tome je kontrolna uloga ovog najvišeg zakonodavnog tela.
Nije ovo trebalo da uraditi na ovakav način, jer da ste pogledali koliko mera ušteda je bilo moguće u budžetu za 2009. godinu, to je gospođa Dragutinović na kraju sama priznala, ona kaže - to je sada de fakto tako, postoje te agencije koje su produkt ranijih zakona i načina da se u mnogim od njih operu pare, da se zaposle politički podobni iz DS i G17, da niste sve to radili, i te kako biste mogli da napravite mnogobrojne uštede u budžetu i ne biste morali na ovakav način da punite budžet.
Ne možemo to da prihvatimo jer smatramo da su građani i te kako ojađeni celokupnom ekonomskom politikom Vlade, da je sve skupo, skupa je i struja, gas je poskupeo, komunalije su preskupe, hrana nikada skuplja.
Nekoliko dana smo govorili o tome, gospodine Milosavljeviću, kada je tu bio ministar Dulić, juče i prekjuče, da to nije normalno da je toliko jeftina sirovina, voće i povrće, izuzev pojedinih artikala na našoj domaćoj pijaci, da seljak ne može da obezbedi i država mu ne pomaže u plasmanu svoje robe, a sa druge strane, kad uđete u radnju, treba da kupite hranu, ono od čega moraju da žive i deca i njihovi roditelji, vidite da je sve preskupo.
Zar nije bruka i sramota ovo o čemu je govorio i kolega Srđan Spasojević? Ceo ivanjički kraj vam je u tom problemu, propada kajmak, sir, svi mlečni proizvodi, jer ljudi nemaju, oni su odsečeni. Da pitate sad njih tamo iz Vučaka, iz Katića, Kušića ili svih tih sela, kako da dođu do prve pijace, znate li koliko im treba. Oni će više da potroše jer nema organizovanog otkupa, a to su najkvalitetniji proizvodi, od najkvalitetnijeg mleka, najbolje sirovine. Obilazila sam te ljude. Oni kažu - nama se ne isplati, bolje da to bacimo ili da stoji tako da propada.
Kada bi se bolje država organizovala, kada bi se strateški opredelila, a videćemo, mislim da je to ipak samo priča i da je to samo da biste predstavili EU da imate nameru u ovoj nacionalnoj strategiji da se bavite poljoprivredom, zato ćemo da imamo i ovaj set pratećih zakona, kada bismo imali toliku zaradu od poljoprivrede, ne bismo morali da podižemo administrativne takse. Mnogo bi nam bolje bilo i narod bi bolje živeo, i ne bi strepili ljudi da li će imati od danas do sutra da prehrane svoju decu.

Gospodine Jojiću, zaista ste briljirali po malopre iznetim argumentima i amandmanu i ostaviću vam vreme da nastavite dalje, s tim što sam se javila zbog činjenice da gospodin Krasić samo trenutno nije u sali.
Vi znate da je on, kao jedan od najboljih pravnih stručnjaka u našoj zemlji, i šef tima za odbranu predsedniku predsednika prof. dr Vojislava Šešelja. U toku je svedočenje bivšeg ministra odbrane i nekada načelnika VMA Zorana Stankovića pred Haškim tribunalom, tako da gospodin Krasić u kancelariji gore prati.
Nadam se da ćemo večeras u 22.00 sata, kao što su građani Srbije i navikli, na Drugom programu RTS moći da pratimo snimak ovog izuzetno interesantnog svedočenja, što zanima i vas, to pouzdano znam, i kolege iz DS i kolege iz drugih stranaka, jer se već privodi kraju iznošenje onih stvari koje su želeli kao neku krivicu da nametnu tužioci antisrpskog Haškog tribunala protiv našeg predsednika.
Ali, kako vreme odmiče, mislim da je ostalo još nekih 15 sati, vidi se da je to lažna optužnica, da nema apsolutno nijednog svedoka optužbe koji se do sada pojavio, a uglavnom su svi zapravo postali tokom svedočenja i na izvestan način, neki otvoreno, a neki svojim iskazom, svedoci odbrane i mi možemo da očekujemo da će zarad, pre svega, budućnosti našeg narod i sve dece u Srbiji prof. dr Vojislav Šešelj, i kao političar i kao pravni stručnjak, da dokrajči i pobedi Haški tribunal, i da se, to su naše želje, ali videćemo, vrati i bude kao što je oduvek bio naš vođa i kolega svih vas u skupštinskim klupama NS RS.
Što se tiče zakona o porezima na imovinu, mi smo juče otvorili jednu temu koja se tiče, gospodine Duliću, pre svega funkcionisanja novouspostavljenih organa poreske uprave odnosno odeljenja poreske uprave koje treba da sprovode ovaj posao, zato što je rok bio do kraja 2008. godine da se ta odeljenja uspostave i sada imamo problema.
Jutros sam pažljivo slušala i vas gospodine Iliću, stvarno ne znam na koga ste mislili. Juče sam pratila sve argumente koje su iznosili srpski radikali, niko od nas nije pominjao da oni najsiromašniji građani neće biti po članu domaćinstva izuzeti, odnosno da im neće biti umanjen porez.
Verovatno na neke druge, ali što se tiče srpskih radikala mi to nismo imali kao argument, mi smo samo rekli da lokalne samouprave imaju i te kako mnogo problema zbog nejasnoća u pravilnicima koji se dostavljaju od strane ministarstva.
Nazdravlje ministre, vidim da ste prehlađeni, što znači da ste ipak otvarali prozore, a nas ste podučili uoči praznika da moramo da zatvaramo prozore, da bismo štedeli, da gasimo sijalice i da dobro zaklopimo šerpe kada kuvamo ručak, ali nadam se da će brzo ta prehlada da vas prođe. Vidite, niko nije imun na ove temperature.
Što se tiče samog funkcionisanja tih poreskih odeljenja, juče sam iznela kao primer opštinu Aranđelovac i sve te suvisle primedbe koje smo mi inkorporisali kroz ove naše amandmane, načelnika poreskog odeljenja gospodina Ljubiše Mladenovića, a ovaj amandman koji je podneo gospodin Zoran Krasić upravo se tiče ažuriranja poreskih prijava od strane lokalne samouprave.
To ću da vam pročitam, gospodin Krasić je predložio, u osnovnom tekstu zakona člana 34, a sada izmene i dopune člana 17, da se izuzme od stava 4. koji vi menjate samo u delu koji se tiče obveznika poreza na imovinu, i kažete - koji ne vodi posebne knjige, a podneo je poresku prijavu, nije u obavezi da za istu imovinu podnosi novu prijavu, osim u slučajevima promene podataka sadržanih u prijavi koji su od uticaja na visinu poreske obaveze.
Gospodin Krasić traži da se doda novi stav i kaže da izuzetno od stava 4. ovog člana obveznik je dužan da podnese novu poresku prijavu nadležnom organu, ukoliko skupština jedinice lokalne samouprave donese odluku od podnošenju novih poreskih prijava, radi uspostavljanja nove ili ažuriranja postojeće evidencije obveznika poreza na imovinu.
Zbog čega to? Zbog činjenice da u mnogim lokalnim samoupravama, kada je u pitanju prvobitna namena nekog objekta, ovde se govori o onome ko stvara prihod, ko ima poslovni prostor, neko je iz prostora za stanovanje neku jedinicu pretvorio u stambeni prostor, i vi znate da toga ima, a sticajem okolnosti, tako se zadesilo, srećnih okolnosti po tu porodicu i tog pojedinca, jer mnogi ljudi su ostali bez posla i to im je osnovni izvor prihoda.
Juče sam pred ministrom vera, on je to razumeo, razumećete sada i vi, kao neko ko je ovlašćen ispred Vlade Srbije, govorila o tim primerima, samo sam se tada vezivala za element obračuna poreza, odnosno za način kako se umanjuje amortizacija, ali ovde je sada isti slučaj.
Kada bi se prihvatio, a niste prihvatili, amandman koleginice Lidije Dimitrijević, da na osnovu predloga gradskog, odnosno opštinskog veća, opština utvrđuje cenu kvadratnog metra, jer je to izvorni prihod finansiranja lokalne samouprave, kada biste to prihvatili, a ovo je sada logičan sled onoga što smo mi krenuli od početka, što predlaže gospodin Krasić. Onda je normalno da opština, ako bi to uradila, ako bi ona utvrdila koja je to prosečna tržišna vrednost, jer to je jedan od četiri elementa za obračun poreza, dakle, prosečna tržišna cena, puta površina, puta koeficijent kvaliteta, puta koeficijent lokacije, ako bi zaista lokalna samouprava imala aktivnu ulogu u tome, onda je normalno da jednog dana donese odluku da ažurira evidenciju svih poreskih obveznika, naročito ovih koji ostvaruju ovaj prihod i zbog toga je kolega Krasić podneo ovaj amandman.
Međutim, očigledno je da se vi samo deklarativno zalažete za decentralizaciju i za efikasniju naplatu poreza organa lokalne samouprave, jer od tog poreza na imovinu, gospodine ministre, gospodo narodni poslanici, finansiraju se svi oni tekući poslovi, odnosno izvorni delokrug koji ima lokalna samouprava.
Juče sam vam rekla, 230 miliona u Kragujevcu, toliko se godišnje ubira od poreza na imovinu, projektovano za 2009. godinu. Toliki nije budžet mnogih malih opština u Srbiji. To je misaona imenica za neke beogradske opštine, znate šta je 230 miliona. Šta dobijaju Kragujevčani od toga? Ništa. Ušminka malo centar grada, rekla sam vam juče da ovaj Stevanović, koji juče tamo sa ovim svojim zamenikom se slika i dalje obmanjuje građane oko Fijata. Vidite da nema ništa od ovog modela, punto će da se proizvodi u nekom većem obimu, ali od onih laži, prevara, obmana, 300 hiljada, novi model, na desetine hiljada radnih mesta, nema ništa.
Prema tome, prihvatite ovaj amandman kolege Krasića, kako biste omogućili lakšu naplatu i bolje funkcionisanje odeljenja poreske uprave koji, poput ovog primera u Aranđelovcu, znaju i odgovorno su preuzeli posao, kako treba da rade.
I ne samo to, nego zbog takvog njihovog načina rada imamo taj slučaj i u Surdulici, imamo slučaj i u Leskovcu i mnogo je efikasnija naplata poreza na imovinu. Za ove gradove ne znam, ali za Aranđelovac znam, u odnosu na 2007. godinu stepen naplate je povećan za 47%. Izvolite, kolega Jojiću, još pet minuta. Hvala.

Hvala vam, gospođo predsedniče. Koleginica Dimitrijević je suštinu usmerila na ono što se zove recesija naše privrede i ako govorimo kako ćemo da punimo budžet u 2009. godini, ceo set zakona svodi se na to koliko će Srbiju da potrese svetska finansijska kriza i da je to, u stvari, kriza industrijskog društva, kriza vrednosnog sistema, kriza kulture i kriza ideologije u glavama onih koji  ne znaju šta je ideologija i ne znaju šta treba da ih vodi u budućnost i kako jedno društvo da se usmerava i na šta mi da se oslonimo.
Danas je problem taj što niko u Srbiji od naših seljaka neće moći da vas razume, da povećavate akcizu na ono što je njima osnov da bi mogli da obrađuju svoju zemlju, u trenutku kada na svetskom finansijskom tržištu, za razliku od perioda o kojem je Lidija govorila, letnjih meseci, sada vrtoglavo pada cena nafte i naftnih derivata, a vi povećavate akcizu.
Kako ćete da objasnite svakom razumnom čoveku da u tim zemljama, a videli smo potez nekih vlada poput nemačke i nekih drugih, gde država interveniše da pomogne svakome, od seljaka, preko radnika i industrije, vi novim nametima, koji su skroz nelogični, idete na to da onemogućite tim ljudima da prežive ovu ili sledeću tešku godinu.
Čitajte malo šta pišu ekonomisti kod nas, ekonomisti u svetu, pre mesec dana je jedan od vodećih novinara Gardijana, hajde da uzmemo njega za primer, koji se bavi samo svetskom poljoprivrednom proizvodnjom, govorio o tome da je proizvodnja organske hrane budućnost za svaku zemlju, i ako Srbija ima te mogućnosti i ako se danas u svetu potroši 30% više prirodnih resursa od onoga što može priroda da obnovi, valjda je nama cilj da radimo na tome da stvaramo ono što je potrebno.
Mislite da će potražnja za hranom da bude manja u ovoj situaciji kada je teška ekonomska kriza? Neće, zato što ljudi moraju da jedu i decu da prehranjuju. To je još jedan od paradoksa. Sve drugo će da bude sa izuzetno smanjenom tražnjom. Videli ste šta rade sve svetske kompanije, od autoindustrije, preko proizvođača tehnike, bele tehnike itd, sve više će da daju tih boniteta i da stimulišu ljude da kupuju te proizvode.
Šta će biti sa hranom? Vraćamo se na ono - bazna proizvodnja hrane za srpskog poljoprivrednika, seljaka bilo gde u svetu je mnogo teška, potrebno je mnogo rada. Taj sirov proizvod koji iznese na tržište, da li je u pitanju stoka, prodaja na stočnoj pijaci, govorim o sirovini, da li je u pitanju voće, povrće, to je izuzetno jeftino i sada na tržištu nema, pogotovo kod nas u Srbiji zbog ovog uvozničkog lobija, tu pravu realnu vrednost, koliko je uloženo energije, koliko je uloženo repromaterijala, koliko je bilo potrebno tog višemesečnog rada da bi se taj proizvod stvorio. S druge strane, kada dođete u prodavnicu, cena hrane je visoka. Dakle, taj prerađeni proizvod je izuzetno skup.
Valjda mi, kao država koja zna da skoro jedna trećina, možda čak i više našeg radno-aktivnog stanovništva živi u tim ruralnim područjima, u selu, sada imamo, gospođo Đukić-Dejanović, dobili smo pre izvesnog vremena Predlog zakona o poljoprivrednoj proizvodnji, odnosno poljoprivredi u ruralnim područjima, valjda to treba da nam bude putokaz, jer to stoji u onoj nacionalnoj strategiji za pridruživanje za evropske integracije, na šta mi treba da se baziramo.
Upravo država svega drugog treba da se odrekne, da smanji javnu potrošnju, da se malo zavrnu slavine ministrima i direktorima javnih preduzeća u Srbiji koji pljačkaju i otimaju, a da se seljaku pomogne. Zaista je neprimereno i u pravu su kolege iz DSS koje su predložile brisanje ovog člana 3. jer je danas, o tome govorimo, svakom seljaku neshvatljivo da jedan jedini dinara povećate cenu za ono što je njemu najpotrebnije.
Mi smo, takođe, predložili da se taj član briše, to je amandman u istovetnom tekstu, jer smatramo da u ovoj i narednim godinama Srbija treba da ima isključivo izrađenu i na najbolji mogući način preciziranu strategiju razvoja poljoprivredne proizvodnje i kako mlade ljude da vratimo na selo. Uostalom, prvih pet godina civilizacije vam dovoljno govori. Svi su se bavili poljoprivredom i svako je imao farmu.
Pogledajte gde smo mi danas i u Srbiji unazad 50 i više godina od dolaska komunista na vlast, a očigledno je da se sad ništa nije promenilo, ili su neki... (Predsednik: Vreme) neokomunisti na vlasti ili vi imate istu logiku, da uništavate male poljoprivrednike, male posede i da im ne date mogućnost da žive. Hvala.

Nije ostalo vremena, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ali to ne bi moglo ni da ide kao pitanje kroz Poslovnik, a pozivam se na čl. 225. i 226. Vi ne možete, gospodine Duliću, da mi odgovorite na to pitanje. Upućujem Ministarstvu za ekonomiju, odnosno Mlađanu Dinkiću i Vladi Republike Srbije, i tražim odgovor u što kraćem roku.
Naime, pre nekoliko dana, kada smo počeli raspravu i kada je zajedno s vama određena kao predstavnik Vlade jedan od letećih ministara Verica Kalanović, smejala se na moje pitanje i sa nipodaštavanjem je odgovarala kada sam, zabrinuta za sudbinu kragujevačke Zastave i radnika, malopre je o tome govorio gospodin Popović, s pravom tražila da nam Vlada Republike Srbije odmah odgovori da li poseduje biznis plan za Fijat automobile, novonastalu, novoformiranu fabriku u Kragujevcu, s obzirom na to da moju bojazan sada potvrđuju i sindikati iz Kragujevca, i predsednik Samostalnog sindikata, zaposleni.
Vidi se da je to prevara veka, ne decenije nego veka, ta cela priča Borisa Tadića, i Mlađana Dinkića i Božidara Đelića, a pre svega Veroljuba Stevanovića i ovog njegovog ovde pajtosa Nebojše Zdravkovića. U fabrici automobila Zastava neće biti, čuli ste izjavu zvaničnika iz Fijata, proizveden ni jedan novi model Fijata. To što se zvalo Zastava 10, a inače ni to nije u toj meri proizvedeno sa linije iz Zastave, nego se vršila tzv. dekonzerviranje već gotovih Punto automobila koji su dolazili u Kragujevac, sada ako bude proizvodnje biće povećana proizvodnja onoga što se zvalo Zastava 10 odnosno Punto.
To je klasično Fijatovo vozilo koje se već proizvodi i što je najgore od svega, gospodine Duliću, mi smo opredelili kao država sredstva, i podsticajna sredstva i grad Kragujevac, kroz oslobađajuće mere za infrastrukturu, država za deonicu puta Kragujevac - Batočina, odnosno Lapovo, za zaobilaznicu i sve ono što mi treba da uradimo, a nikakvu garanciju nemamo od Fijata za 200 miliona. Izvolite, neka dođu i neka donesu 200 miliona, pa onda da vidimo da je to ugovor koji ima nekog smisla.
Ovako nema garancije ni za jedan jedini evro, a nama se priča negde plasirala dva meseca uoči kampanje, naročito u poslednjih nekoliko dana i ubeđenja sam da je to prevagnulo da građani odlučuju više nego SSP 11. maja na izborima za vašu tzv. listu ZES.
Prema tome, u pitanju je velika prevara, radnici se šikaniraju, ne samo radnici nego i inženjeri i svi ljudi koji su zaposleni u Zastavi, jer testove koje su dobili da rešavaju ovih dana su kao testovi za pilota za najsavremeniju opremu u avionima. Tražim hitan odgovor i da nam dođe pred Odbor za industriju i resorni ministar i direktor fabrike automobila gospodin Radojević.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam, gospodine Novakoviću.
Vi vrlo dobro znate, gospodine Novakoviću, kao nekadašnji predsednik Odbora za privatizaciju, da je gospodin Radojević znao da dolazi da nam imaginarno govori, kada se nije znalo ko će biti i kada će biti strateški partner Zastave, da nam se vrši prezentacija nekog budućeg novog modela.
Izvolte, neka dođe u Narodnu skupštinu što je moguće pre, kako bi celokupna javnost znala, a posebno zaposleni i svi Kragujevčani, i građani Srbije, i videćete da je bila u pitanju velika prevara. Izvinite što sam prekoračila vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, gospodine ministre, zaista ne znam kako ćemo mi sada da komuniciramo, s obzirom na to da Vlada nije prihvatila ovaj amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, zato što i uz obilje materijala eventualno bih s vama mogla da razgovaram o nekih šest pitanja.
Pokrenuo ih je gospodin Živica Tucić, jedan od najvećih poznavalaca prilika u našoj crkvi i verskim pitanjima uopšte, o odnosu države, uz gospodina uvaženog kolegu Slađana Mijaljevića, da se ne nađe zapostavljenim, ali pošto sada nije vreme, a vrlo bi me interesovalo da o toj temi razgovaramo, možda kroz neku izmenu i dopunu Zakona o crkvi i verskim zajednicama, jer u praksi se pokazalo u protekle četiri godine da ima mnogo problema, naročito prilikom tumačenja i primene člana 3. zakona.
Možda vi izađete sada, poučeni iskustvom, možda vam bude podstrek i ovaj danas veliki praznik, i želim da čestitam svima koji slave svetog Vasilija Velikog, da se nađete pred Skupštinom kao resorni ministar, ali ne u toj ulozi dežurnog ministra, danas 14. januara, kada mi raspravljamo o zakonu koji će značiti zaista suštinu života, jednu od komponenti kako će građani Srbije da žive.
Pročitala sam danas, podsetila se i pogledala neki pres-kliping od 19. novembra i pitali su poslanike pozicije i opozicije, i ne zbog toga što je poslanik SRS, ali magistar Dejan Mirović je tada novinarima jasno poručio, što se ispostavilo kasnije, a evo ovih dana u nekim kolumnama to pišu i neki poznati srpski ekonomisti, da će to biti veliki udar, usvajanje ovog zakona o jednostranoj primeni trgovinskog sporazuma na srpsku privredu, naročito poljoprivredu.
Tada je dao projekciju gospodin Mirović da će to značiti oko 400 miliona evra manje u državnoj kasi, hiljadu proizvoda bez carine, a to je najveći udar na ono od čega mi živimo i od čega živi ruralno područje Srbije.
Ako imamo u vidu, a tačni su ti podaci, da gotovo polovina, ali da kažemo sigurno jedna trećina stanovnika se oslanja na poljoprivrednu proizvodnju i živi od toga.
Kako je to sve počelo i kako se Srbija našla u situaciji da uopšte izađe sa ovakvim jednim predlogom zakona, misliće građani Srbije da je to bio onaj poklič - ajmo, idemo, krećemo u Evropu, Božidara Đelića s ove govornice. Nije, to su direktive koje su stigle direktno iz Saveta ministara EU, od zvaničnika, od Olija Rena, Havijara Solane i svih onih koji su mesecima pre toga, u procesu dok se nije našla ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i našeg osporavanja, ispostavilo se da smo bili u pravu, i mi srpski radikali, i kolege iz DSS i NS, člana 135. Sporazuma. Došli smo u situaciju da Vlada odluči, bez konsultacija sa nama, narodnim predstavnicima, da pred svoje, odnosno vaše evropske mentore, koji nas ucenjuju i uslovljavaju, izađe sa stavom da će Srbija od 1. januara 2009. godine da počne sa jednostranim primenjivanjem trgovinskog sporazuma.
Suština mog amandmana koji sam predložila u ime poslaničke grupe je da se taj član 5. briše, jer kako je lepo primetio kolega Martinović, sve ovo drugo je besmisleno, ponavljanje nečega što već postoji. Naročito je smešan član 3, jer ko god je ikada uzeo carinski tarifnik u ruke, nije morao da radi u oblasti spoljne trgovine, ali taj je usklađen 1987. godine, ali pre toga svako ko se bavio time, to je jedan zanatski posao, za svakoga ko to radi, a imam nekoliko godina iskustva u tim poslovima, morao je napamet da zna carinsku tarifu koja je usklađena i, ako radite to i radite sa određenom vrstom robe, da li se bavite uvozom ili izvozom, vi morate da znate.
Pošto ste tako spakovali zakon u šest tačaka, dolazimo do ovoga što je suština. Član 5, da mi srpski radikali ne želimo, i većina građana Srbije, a naročito oni koji su nosioci našeg kakvog-takvog industrijskog procesa, oni koji žive, naši srpski seljaci, od poljoprivrede, uostalom nezaposleni, svi oni na koje će ovo biti udar i atak na njihove džepove, a zaradiće uvoznički lobi koji već to radi, koji uništava srpsku privredu, zaradiće banke koje posluju pod povlašćenim uslovima, protivimo se da se on na takav način primenjuje.
Onda ste možda mislili, ne vi, nego ovi ekonomisti iz Vlade, resorni ministar Dragutinović, Mlađan Dinkić, Božidar Đelić ili premijer Cvetković, da je to naša politička priča i da mi time zastrašujemo građane.
Ali, to je bilo u ono vreme dok smo znali, jer za razliku od vas mi želimo da sarađujemo, pre svega, sa onima koji su nam prijatelji, pa smo i pre nego što je došlo do eskalacije ove svetske ekonomske krize slušali pažljivo i osluškivali Vladimira Putina koji je rekao da jedna tako "moćna sila" Amerika ne može da opstaje na večitom štampanju novca, nego mora da postoji industrijska proizvodnja, da postoji razvijena strategija privrede, uređeno tržište u svetskoj ekonomiji, da bi se znalo ko je ko, i zato se kasnije to desilo.
Prve izjave i prvi nagoveštaji koji su nam stizali od Jelašića, a sinoć sam ga slušala sa sasvim drugačijom pričom od Mlađana Dinkića, od Božidara Đelića, bili su da je to odlično za srpsku ekonomiju, da nemamo nikakve veze i da nikakav atak neće biti na srpsku privredu zbog toga što se to dešava u svetu.
Pošto je stvarno ovih 15 minuta malo, a možda i dva-tri sata, da se priča o tome šta će da se dešava sa građanima Srbije i koliko će ko biti osiromašen i koliko je ovo neozbiljan i neodgovoran potez jedne vlade, koliko je ovo nepromišljena odluka, jer u tim ugovornim obavezama, znate, ako jedna strana ispunjava sve, a druga ne treba ništa, naročito mi koji se nalazimo u ovakvo teškoj situaciji, moramo da budemo u gubitku, krenuću od prvih izjava iz oktobra i novembra, koje su bile slavljeničkog karaktera, a koje su izgovarali i ne pres-konferencijama Vlade, i na raznim emisijama i odavde Đelić sa govornice, ministri u Vladi Republike Srbije.
Mlađan Dinkić je rekao da je to izuzetno povoljno zato što će građani Srbije od 1. januara 2009. godine pod izuzetno povoljnim uslovima moći da uvezu automobil iz neke od zemalja EU, pa onda ajde da se vežemo za tu priču i za ono o čemu je malo pre govorio gospodin Krasić, o ovoj novoj odluci nemačke vlade, o intervenciji od 50 milijardi u njihovu privredu, jer - ima se, može se, jer oni posluju po tom sistemu. Šta ćemo mi da uradimo kada svaki od rukovodećih ljudi u našem industrijskom, koliko-toliko opstalom sektoru, jadikuje već sada i hvata se za glavu?
Ako građani Srbije, koji su verovali do 11. maja u ovu priču o Fijatu, sada vide da je to velika prevara i ako znaju da tu neće biti investicija od obećanih 700-900 miliona evra, ako su mladi i školovani ljudi, a da ne govorim o radnicima koji su pošteni i koji su krenuli putem te test probe koja je juče otpočela u "Zastavi", da nađu neko uhlebljenje, zamislite, po rečima sinoć predsednika samostalnog sindikata "Zastava", "Automobili Kragujevac", gospodina Zorana Mihajlovića, gde jedan mladi čovek koji ima 34 godine, magistar mašinskih nauka iz Kragujevca, koji uskoro treba da doktorira, nije mogao juče da prođe test kod Italijana.
Od 40 postavljenih pitanja, a on je jedan od najpriznatijih mladih stručnjaka u toj oblasti, u kragujevačkoj fabrici automobila, uspeo je da odgovori na 23 pitanja, zato što su ti testovi nenormalni. Ne znam šta drugo da kažem.
Juče ujutru sam upozoravala, odnosno prekjuče, Vericu Kalanović da će to da se desi i da su to ne rigorozni uslovi, nego da je očigledna namera Fijata da dezavuiše ugovor za koji i sama predsednik sindikata kaže da je radnicima nepoznanica. Zamislite, oni koji stalno pregovaraju sa poslovodstvom, koji su bili uključeni u navodno strateško partnerstvo Srbije i Fijata, ne znaju šta sadrži taj ugovor.
Mi, narodni poslanici, tek samo da naslućujemo i da saznajemo ono što smo saznali, a to je da je država i te kako nagradila one koji sarađuju sa Haškim tribunalom, a to je rođeni brat, ranije pominjan, izvesni Pavle Karvan, ove Olge koja je portparol Haškog tribunala, koji je vlasnik firme "Citadel" i koja je učestvovala, odnosno posredovala u sklapanju tog famoznog strateškog ugovora.
Dokle smo mi danas došli, gospodine ministre, u ovoj recesiji automobilske industrije u celom svetu, a u navodnoj nameri da se ovde započne sa famoznom proizvodnjom 300.000 automobila? Do činjenice da se Fijat kompanija, a danas dolazi njihov predstavnik i mislim da je već u Kragujevcu, bar je najavljeno da treba da dođe, zadržava na investicijama najviše do 200 miliona, a država Srbija mora da investira u infrastrukturu.
Grad Kragujevac je učestvovao povodom oslobađanja od lokalnih komunalnih taksi, uređenja građevinskog zemljišta i svega onoga što smo dali kao olakšice, a država mora da uloži za svakog radnika najmanje 100.000 evra da bi on radio, a to nije 3.600, nego 2.400 zaposlenih, to su sve egzaktni podaci. Dakle, to je bila velika prevara.
Agencije vrlo često rade i naručene pojedine ankete o rejtingu stranaka, ali da se zadržimo čisto na ekonomiji, ako sada prate i ako sada istražuju, to su bila dva pitanja koja su bila pred građanima - kakav bi stav građana bio prema SSP i sada imate predlog za jednostranu primenu koji će mnogo da košta Srbiju i direktno da udara na džep srpskog seljaka, na nezaposlenog, na radnika, na onog ko radi u industriji, na onoga ko će da ostane bez posla.
Evo, to kažu, nemam sada vremena, gospodine ministre, ali mogu to da vam dam, vidim da su vam pripremali neki materijal, direktor Valjaonice iz Sevojna, direktor iz Grocke, razni drugi koji su na rukovodećim mestima u Srbiji, i koji kažu - referentna kamatna stopa sve veća, skup novac, 20% za finansiranje naše privrede, nemogućnost da se bilo gde izveze.
Recimo, Sevojno 90% svojih proizvoda izvozi svake godine. Krajem godine, otkad je krenula ova svetska ekonomska kriza, ponuda od poznatih kupaca je smanjena za 20%, a oni gledaju kako će da održe toliki nivo proizvodnje.
Recite mi gde je tu logika, zašto mi to sebi radimo i zašto mi uništavamo srpskog seljaka koji nema nikakve subvencije ili ima minimalne od države?
I komunisti i kapitalisti, kao što ste vi koji potpuno liberalno i grubo idete na kapitalizaciju Srbije i na ostavljanje bez posla tolikih radnika, uvek su imali cilj da unište male farme i malog seljaka.
Od tog sitnog seljaka, to će vam reći ljudi koji se ovde bave poljoprivredom, a sede i u našim poslaničkim klupama, poput mr Živanovića ili gospodina Krstina, ipak može da se preživi i taj potcenjivani srpski seljak sa malom farom treba u budućnosti da prehrani građane Srbije i ovu gladnu decu.
Izričito smo protiv takve neodgovorne politike Vlade Republike Srbije. Volela bih, gospodine ministre, da se posle prvog kvartala i punjenja budžeta i primene ovog jednostranog trgovinskog sporazuma ovde pojavi kompletna Vlada Republike Srbije i da vidimo koji su to negativni efekti po srpsku privredu, a naročito poljoprivredu.
Kada biste bili i vi gospodine Iliću iskreni, pa kada biste baratali podacima koji treba da se sažmu u Republički zavod za statistiku, a recimo da to bude celokupno primanje svih zaposlenih, oni rade, ustaju ujutru u pet, šest sati, svi iz kuće idu i rade u štalama, na njivama, proizvode, sve ono što oni zarade, prosek zarade u Srbiji, gospodine ministre, ne bi bio ovih 400 evra kojim se vi hvalite za decembar 2008. godine. Zato što je nemoguće je, jer oni ne mogu da prežive.
Šta će sada da se desi, vratiću se, i time ću završiti, na početak priče. Kao što je rekao kolega Mirović, hiljadu proizvoda će biti bez carine, najviše onih koji se odnose na poljoprivredu. Danas je u Srbiji veliki paradoks.
Vas to ne brine. Ne brine nas koji imamo zaista, ne samo prosek nego i za one koji imaju nula dinara, izuzetno visoke plate, kako ćemo da preživimo u smislu šta ćemo da jedemo, ali ako se ima u vidu, a to će vam reći svaki seljak u Srbiji, da je kroz veliku muku, seljački znoj i rad, cena proizvodnje proizvedene robe, voća, povrća, bilo koje sirovine, izuzetno niska na našem tržištu, a da za razliku od toga kada odete u prodavnicu hrana je najskuplja, je li tako, i odnosi najmanje dve trećine prihoda, odnosno budžeta svake srpske porodice, objasnite onda ko je došao na ovu fantomsku ideju da se jednostrano primeni trgovinski sporazum i da se uništi i ovo malo od čega mi živimo i kako da preživimo u 2009. godini.
Prema tome, vidi se i iz ovih argumenata koje su iznosile kolege... (Predsednik: Vreme.) završavam, pre mene i na osnovu onoga što vam upućuju radnici, a dovoljan vam je ovaj apel zaposlenih u "Zastava automobilima" u Kragujevcu, da bez seljačke motike i bez ulaganja u poljoprivredu Srbiji nema oporavka. Hvala i izvinite što sam prekoračila vreme.

Gospodine Šijakoviću, i uz božiju pomoć vi nećete razumeti šta ću sada vama da pričam o ovom zakonu o porezu na imovinu, a gospodin državni sekretar je izašao, tako da moram da se obratim narodnim poslanicima, i da kažem da sam izuzetno nezadovoljna ovim uopštenim, rekla bih, paušalnim odgovorom Vlade Republike Srbije. Vi sigurno u tome niste učestvovali, u pisanju ovakvog obrazloženja za odbijanje amandmana koji sam u ime poslaničke grupe SRS podnela na član 2.
Sada moram da vam kažem, dame i gospodo narodni poslanici, da neko vreme, koje je iza nas, svima nama donosi određeno iskustvo, da li je to na donošenju zakona, aktivnog višedecenijskog ili višegodišnjeg rada u zakonodavnoj oblasti ili vršenja vlasti u lokalnim samoupravama, gde sve političke stranke u Srbiji imaju priliku da to aktivno rade, i onda morate da se okrenete iza sebe, da vidite i da kažete, ako je prošao neki period od nekoliko godina: ovo je bilo dobro, ovo nije. Kao i u životu, svako od nas podvlači neku crtu i donosi zaključke.
Oni koji su se, gospodine Šijakoviću, zaklinjali u hramovima, u crkvama, stavljali ruku na Jevanđelje da će da poštuju i ideologiju, i disciplinu i najviše moralne vrednosti, vidite šta nam napraviše. Naravno, vi to nikada ne biste, pa ste zato, kao čovek koji nema uvida u ovaj paket zakona, koji su osnov za punjenje budžeta, čestitali Srpsku novu godinu i slavu svima onima koji danas slave u Srbiji, ali nećete da se uplićete u ove detalje o kojima puno ne znate.
Mi moramo sve da znamo, bez obzira na to čime se profesionalno bavimo ili smo se bavili, a posvetili se sada ovom radu. Narodni poslanik mora apsolutno sve o svakom zakonu da zna, a naročito da zna o onome što je lokalna samouprava.
Jer ako vi ne znate kako se puni budžet jedinica lokalne samouprave, gde se troše pare, to je onaj prvi dinar koji se izdvaja iz džepa poreskih obveznika u sredini u kojoj živite, kako se finansira vaš put, vodovod, kanalizacija, kako posluju javna preduzeća, socijalna davanja, šta će onda taj neko u Narodnoj skupštini Republike Srbije?
Onda se postavlja pitanje, znači, ipak sam vas amnestirala od odgovornosti, kako onda jedan ministar, koji je ministar za neki resor, da sve to ne zna, kad to mora da zna narodni poslanik, a vi ste predstavnik izvršne vlasti? Ne možete sada da kažete: mene ne zanima ekologija ili me ne zanima zdravstvo, jer vi tamo na sednicama Vlade pratite sve i odlučujete, dizanjem ruku, o donošenju i stavljanju na dnevni red pojedinih zakona.
Ovo što je sada na dnevnom redu, zakon o porezima na imovinu je jedan od osnovnih prihoda jedinica lokalne samouprave, odnosno iz zakona o finansiranju jedinica lokalne samouprave. Celokupni porez na imovinu pripada lokalnoj samoupravi i u zavisnosti od toga kolika je to teritorija, koliko stanovnika živi, koliko je imovine koja se prijavljuje i čija se tržišna vrednost obračunava, tako se puni budžet jedinica lokalne samouprave.
Reći ću vam, gospodine Šijakoviću, da je tako kroz jednu izmenu zakona utvrđeno, odnosno obavezana jedinica lokalne samouprave da do kraja 2008. godine, ove koja je iza nas, svako osnuje odeljenje poreske uprave pri jedinici lokalne samouprave, upravo iz razloga što ovaj ceo porez na imovinu ide direktno u budžet tog grada, odnosno opštine.
Mnogi to nisu uspeli da urade. Reći ću vam i zbog čega. Kada je sada već bivši ministar finansija Mirko Cvetković, a bivši takođe ministar Mlađan Dinkić, kada su u sprovođenju ovog zakona, najpre jedan pa drugi, izrađivali pravilnike kako to da se uradi, pa sada je to došlo do Diane Dragutinović, jedinice lokalne samouprave, a naročito tamo gde nisu na vlasti DS i G17 plus, nisu dobili ni osnovne tehničke uslove ni mogućnost da blagovremeno i u skladu sa sistematizacijom, i pravilnikom i pre svega tehničkom opremljenošću, uz pomoć države, osnuju organ poreske uprave pri lokalnoj samoupravi.
Oni koji su odgovorni, koji imaju odgovorne predsednike opština, danas ću navesti jedan primer, mada ih je mnogo, to je Aranđelovac. Predsednik opštine, srpski radikal, dr Radosav Švabić, osnovao je odeljenje poreske uprave na vreme, odmah kada je zakon stupio na snagu.
Po svim parametrima, gospodin Ilić može da vam kaže da li je to tačno ili nije, pošto je nedavno održano jedno savetovanje, a i po onome što ima, po njihovom načinu rada, po stepenu naplativosti i po funkcionalnosti, odeljenje poreske uprave u Aranđelovcu, a na čijem čelu je takođe jedan od boljih pravnih stručnjaka, a to je gospodin Ljubiša Mladenović, koji je na toj funkciji otkada je odeljenje osnovano, jedno je od najboljih odeljenja poreske uprave u Srbiji.
Kroz ovaj zakon o porezima na imovinu vi možete da vidite da li je neko opravdao, vraćam se na početak priče, osnivanje poreske uprave i da li je onaj zadatak koji je država njemu poverila uradio kako treba.
Na ovom primeru ću vam reći, opština Aranđelovac, otkada je gospodin Mladenović na čelu poreske uprave, od kada funkcioniše, stepen naplativosti je povećan za 43%.
Ne zbog toga što na terenu ljudi koji to rade i zbog toga što smo imali ne znam kakve metode, zakon je zakon, on se poštuje, nego zbog efikasnosti i načina rada i što građani znaju da time što će da plate naši ljudi, iako su siromašni, u Aranđelovcu su ljudi siromašni, tamo je uništena privreda i mnogo je nezaposlenih, i od naših najstarijih penzionera, uvek pođite od toga, oni koji najmanje imaju prvo će da plate sve dažbine, i porez, i struju, i komunalije, i električnu energiju, a šta ostane da se jede, hleb i voda, što kažu, ljudi jedva preživljavaju. Odgovorni su prema tome.
Taj stepen naplativosti je povećan toliko da je to direktna posledica dobro organizovanog rada i pre svega povećane svesti kod ljudi da se decentralizacija lokalne samouprave, da ne slušam ovde neke šuplje i prazne priče već evo 18 godina, vrši na taj način što će ekonomska efikasnost i svaki dinar koji taj grad i opština ima pravilno da se upotrebi i da u tom smislu nije zavisno od Republike.
Međutim, ovaj zakon koji sada u celosti pripada lokalnoj samoupravi, ima i te kako velike manjkavosti, odnosno za vreme vladavine Zorana Đinđića, odnosno prve vlade posle 5. oktobra, ukinuta je obaveza da lokalna samouprava iz poreza na imovinu, koji tad u celosti nije pripadao lokalnoj samoupravi, izdvaja 0,5%, pa do 1,5 ili 2%, vi to ne znate, a gospodin Ilić takođe ne može da mi odgovori, neko ovde od kolega koji su ili vršili vlast ili se toga sećaju, za solidarnu stambenu izgradnju.
Sada je to prepušteno lokalnoj samoupravi po Zakonu o lokalnoj samoupravi, pa ko hoće, hoće. Vi sada imate gradove u Srbiji gde se uopšte ne radi po tom pitanju. Imate mnoge ljude koji žive sa nekoliko male dece koji nemaju krov nad glavom. Jedan jedini stan opština ne izdvoji i ne napravi za godinu dana.
Imate slučaj potpune tajkunizacije i zloupotrebe u Beogradu, a da ne govorim o onom vremenu iz devedeset i neke godine, je l' tako koleginice Vukićević, a vi vrlo dobro znate pošto ste kasnije kao poslanik kulture radili u gradskoj upravi i kako su deljeni stanovi. Mnogim navodno zaslužnim građanima Beograda, pa tu imate spisak nekih vaših kolega koji su ili bili statisti ili su bili miljenici DS i drugih stranaka na vlasti, pa tako dobijali stanove kao zaslužni građani Beograda. Šta mi sada predlažemo, pošto je već takva situacija, a ozbiljno smo na osnovu iskustva ovih naših ljudi, kao što je gospodin Mladenović iz Aranđelovca, poreske uprave iz Leskovca ili Čačka i drugih gradova, iz Surdulice, gde je, takođe, bez pomoći države za vreme mandata dr Stanislava Momčilovića osnovano odeljenje poreske uprave u Surdulici, šta smo mi hteli da kažemo?
Nije u redu da se taj izvorni prihod jedinica lokalne samouprave zloupotrebljava od strane resornog ministarstva i da lokalna samouprava ne može sama da određuje tržišnu vrednost i način na koji će da obračunava amortizaciju za objekte koji su predmet poreza na imovinu zbog činjenice da pravilnik, koji sada postoji i koji se menja, jer u zakonu se kaže ministar određuje, to je sada Diana Dragutinović, obračunava se na način koji je nepošten i na koji uzima dinar, odnosno osnovni prihod od lokalne samouprave.
Kako se dolazi do ukupne sume obračuna jednog objekta čija se vrednost poreza na imovinu obračunava. Postoje četiri elementa. Zato nisam zadovoljna odgovorom Vlade, jer Vlada mi kaže da sam u amandmanu uzela u obzir samo jedan, a to je tržišna vrednost.
Ne, mi vrlo dobro znamo da se prosečna tržišna cena, koju ne utvrđuje lokalna samouprava nego i Republička uprava javnih prihoda i Republički zavod za statistiku, množi sa površinom, pa puta koeficijent kvaliteta, pa koeficijent lokacije. Kasnije će koleginica Lidija Dimitrijević konkretno da govori o tome, o kvalitetu lokacije, odnosno o tome da za svaki kvadratni metar cenu treba da određuje lokalna samouprava, odnosno na predlog gradskog veća, zato što je to izvorni prihod lokalne samouprave.
Ako je to već tako, i gospodine Iliću i vama da kažem gospodine ministre, ako su mnogi objekti u gradovima širom Srbije, naročito u najužem gradskom jezgru, promenili namenu iz stambenog objekta, da su to bile neke spavaće sobe, kuhinje ili šta već, ako imaju izlaz na ulicu, odnosno na atraktivno mesto, gde može da se otvori neka radnja, neki poslovni prostor, zar onda nije bilo logično da se prihvati amandman koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS koji kaže - sve ostaje isto, samo se dodaje ovaj novi stav koji glasi, amortizacija počinje da teče od dana izgradnje objekta, odnosno od dana njegove poslednje rekonstrukcije ili adaptacije.
To se potpuno uklapa u ova četiri elementa na osnovu kojih se malopre sam rekla taj obrazac, obračunava i kako se dolazi do ukupne sume. Ako je neki objekat pravljen između dva svetska rata, ako je i sada sve ono što se obračuna, od toga jedan i po do 70 najviše posto se uzima za amortizaciju, po starosti objekta za svaku godinu.
Ali, ako je neki napravljen, ne znam koje godine, u međuvremenu potpuno promenio svoju namenu i sada to više nije stambeni objekat, nego kao što vi i priznajete u obrazloženju, nešto što ima sasvim novu tržišnu vrednost, zašto onda da se to ne uklopi u zakon o porezu na imovinu i da se na taj način to radi.
Niste hteli da poslušate ono što su ljudi kojima ste poverili zakonom, država im je poverila da rade posao, videli i uočili kao nepravilnost.
Na kraju krajeva, to je nepošteno prema onim građanima koji ne žive na tako atraktivnim lokacijama, a koji plaćaju isti porez kao i oni, znači po ovom metodu obračuna, koji su u međuvremenu stekli uslove - i nemamo ništa protiv toga, zalažemo se za bogato društvo, za ljude da privređuju, da rade - ali da oni koji imaju od tog prihoda mogu to da plate. To ne bi bio ne znam koliko veći porez, ali bi bilo pravičnije i bili bi veći prihodi.
Nemam vremena, ali za to zaista treba ko zna koliko sati da vam ispričam kakve su sve zloupotrebe i kako se, što bi naš narod rekao, arče budžetska sredstva u gradu Kragujevcu od poreza na imovinu. Budžet grada Kragujevca je, gospodine Šijakoviću, sedam milijardi 930 miliona 480 hiljada za 2009. godinu projektovan. To je ovaj konto poreza na imovinu, 713-120, tako se vodi, 230 miliona dinara očekuje se i to su planirani prihodi poreza na imovinu u gradu Kragujevcu.
Da li mislite da ti ljudi koji plaćaju uredno porez, ne znam stepen naplativosti zato što ne mogu da dođem do tog podatka, jer ovaj Stevanović i ovaj njegov ovde, kako reče danas ovde, uvrnute fikcije ili već ne znam šta, krije to kao zmija noge, dakle taj porez služi i napravljen je u svrhu, kao i svi ostali porezi, da se od toga izgrađuje put, vodovod, kanalizacija, stambeni objekti, stanovi solidarnosti.
Evo, da ne bude da samo ja pričam, pre neki dan je to Velimir Ilić pominjao, pošto dolazi u posetu tamo svojoj partiji i dr Vučićeviću, u sred grada Kragujevca, znate, sa druge strane Lepenice, nekada sam kao dete živela sa te druge strane i to je lep kraj grada, ide fekalna kanalizacija u onu rečicu, odnosno reku koja je nekada bila čuvena u pesmi, a to je samo jedan običan potok.
O čemu mi pričamo? Čovek pere pare, pravi kojekakve kombinacije, taj Stevanović, koji je i dalje ovde poslanik, a ne može to da bude po slovu Ustava, u jednoj ulici u Kragujevcu, u pešačkoj zoni tri puta za dva mandata menja behaton ploče, podiže jedne, stavlja druge.
Mislite li da on to radi zbog toga što misli da su ove neke lepše? Ne, nego zbog provizije, zbog otimačine, zbog pljačke. Od "Fijata" ništa, pare se troše, milion evra na gradsku televiziju, toliki problemi, ljudi žive u nemogućim uslovima, a uz to plaćaju porez na imovinu i uz sve to ne prihvatate ove amandmane koje smo podneli, koji su izuzetno kvalitetni, da se poboljša finansiranje lokalne samouprave, da bi time i život građanima, u gradovima u kojima žive, bio bolji.
Izvinite, gospođo predsedniče, što sam prekoračila vreme, ali mislim da su ovo bile korisne informacije, pa čak i za ministra čiji ovo resor nije, na kraju i on je građanin Beograda, i on plaća porez na imovinu, i verovatno očekuje da i njegova nadležna opština nešto uradi od tih para, ali kako su ovi žuti na vlasti ovde teško, gospodine Šijakoviću. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, posle završenog rada 30. decembra, gospođo Đukić-Dejanović, nastavljeno je van ove institucije da se narušava ugled Narodne skupštine.
Javljam po čl. 104, 225. i 226, zbog činjenice da je u vreme i u očekivanju najradosnijeg pravoslavnog praznika, rođenja Gospoda Isusa Hrista, nastavljena orkestrirana, najgnusnija i najgora moguća kampanja protiv SRS i našeg u Hagu šest godina zatočenog predsednika prof. dr Vojislava Šešelja.
Gospođo Đukić-Dejanović, mi srpski radikali smo izabrani na listi SRS-dr Vojislav Šešelj. Dr Vojislav Šešelj je bio prvi kandidat i nosilac naše liste i molim vas, zbog njegovog ugleda, zbog dostojanstva svih građana Srbije koji podržavaju njegovu patriotsku i herojsku borbu i zbog poslanika srpskih radikala, zbog ugleda ove institucije najviše zakonodavne vlasti, da vam pročitam šta je predsednik naše stranke morao i o čemu je morao da govori 8. januara, drugog dana Božića, kada je nastavljen njegov proces koji ulazi u završnicu pred sudijama Haškog tribunala.
Dr Vojislav Šešelj, predsednik naše stranke, rekao je: "Protiv mene se u srpskim medijima već duže vreme vodi orkestrirana kampanja sa veoma ozbiljnim optužbama, sa optužbama koje neprekidno ponavljaju, ne samo Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, nego još od nekih ljudi da sam odavde iz Haga naručio ubistvo Tomislava Nikolića i da je on to ubistvo već dva puta izbegao.
Zahtevam da vi naložite Sekretarijatu Tribunala da pregleda sve moje telefonske razgovore, tragove da sam bilo kakvo aluzijom nekome nalagao da nešto slično učini. U ta četiri meseca mene je posećivala ovde u Hagu samo moja supruga. Vi dobro znate da je Sekretarijat po pitanju mojih poseta najrigoroznije. Mene može da poseti moja supruga, sestra, moji sinovi, snaja, unuci i mogli su nekada pravni savetnici, a sada je i to dovedeno u pitanje.
Nijedan bliži i dalji rođak, nijedan prijatelj i poznanik mene ne može da poseti. Smatram ", kaže dr Šešelj, "da ovo nije slučajno plasirano da naručujem nečije ubistvo, jer stvara se slika o čoveku koji je na tako nešto spreman... Podsećam vas da se paralelno s tim ovde sprema proces zbog nepoštovanja suda, zbog navodnog pritiska na svedoke optužbe, ucenjivanja itd.
Drugo, najnovija, jedna teška kleveta, ovde nemam mogućnosti da istupam u javnosti, nemam mogućnosti da dam izjave novinarima, a tvrdi se u srpskim medijima, i to potiče iz istog kruga lica, dakle Nikolića i Vučića, da je SRS u nagodbi sa režimom da bi se omogućilo izglasavanje budžeta dobila dva miliona evra, da sam ja u tome učestvovao, dakle dr Šešelj iz Haške tamnice, da sam odobrio da se taj novac primi.
Molim vas, u vreme kada se vodila rasprava o budžetu... (Predsednik: Vreme.) nisam više imao nikakve posete, ni supruge, ni dece, nikoga. Svi moji kontakti mogli su biti samo putem telefona prisluškivani.
Aktivno sam učestvovao u pregovorima oko usvajanja budžeta (dozvolićete mi samo kratko, jer se ovo tiče svih nas), ali je reč o uslovima koje je ispostavila moja stranka na moju inicijativu, isključivo političke prirode, a ne novčane ili korupcionaške.''
(Predsednik: Molim vas privedite kraju.)
Gospođo Đukić - Dejanović, završavam.
"Pošto je kasnije gospodin Antoneti, kao predsednik Veća, rekao da i on, kao i svi članovi Veća, nemaju nikakva saznanja i da je očigledno u pitanju velika kleveta."
Da kucanje na vrata uskoro, ove godine, dr Vojislava Šešelja, mnogima uteruje strah u kosti u političkom smislu, pa izmišljaju nekakve atake, a naravno sve iz Tadićeve kuhinje oko korupcionaštva. Oni koji su navikli, dok su bili u SRS, da primaju novac od Borisa Tadića i od tajkuna, sada izmišljaju ovakve stvari protiv čoveka, za koga je lepo gospodin Batić rekao...
(Predsednik: Vreme. Molim vas, gospođice Jovanović, privedite kraju.)
...i za to vam se zahvaljujem, da će svojim povratkom u Srbiju, daće bog uskoro, biti moralni pobednik, što ste lepo zaključili gospodine Batiću. Hvala.

Gospođo Čomić, javljam se po Poslovniku, članovi 225. i 226. Zaista sam impresionirana ovako iscrpnim izlaganjem gospođe ministra.
Kad ste već tako raspoloženi, gospođo ministar, sa svim tim informacijama, od vas tražim informaciju, ako niste sada u prilici, daćete mi je u pisanoj formi, od premijera Cvetkovića, vezano za današnje dešavanje u fabrici automobila u Kragujevcu, odnosno novoformiranoj fabrici "Fijat automobili" i početku testiranja kragujevačkih radnika, dakle, onih podobnih i nepodobnih, koji će naći uhlebljenje u novoformiranoj fabrici, za koju još ne znamo, s obzirom da nam nisu kao narodnim poslanicima i čitavoj javnosti poznati svi detalji ugovora, kako će ona da funkcioniše i da li će država, to je moje konkretno pitanje, da se nađe u ulozi poslodavca ili strateškog partnera.
Nama je uoči kampanje, nama Kragujevčanima i građanima Srbije, to predstavljeno kao projekat strateškog partnerstva sa italijanskim "Fijatom", koji se sada povodom svetske ekonomske krize i recesije u oblasti automobilske industrije našao u izuzetno teškoj situaciji.
Kao što ste mogli da vidite, poštovane kolege narodni poslanici, mnogo veće kompanije koje imaju rašireno tržište, obezbeđeno i sve pogone širom planete, poput japanske "Tojote", kao i oni iz grupe "Dženeralmotors", a da ne govorimo o "Folskvagenu", i te kako su zabrinuti za svoju proizvodnju. I dalje je u toku, mislim još nekoliko dana, prinudni odmor italijanskih 48 hiljada zaposlenih u kompaniji "Fijat". Znate za izjavu Markionea, direktora kompanije, odnosno predsednika grupe "Fijat", da sam "Fijat" mora da traži svog strateškog partnera.
Sada me zanima, gospođo Kalanović, na osnovu čega je izvršena podela podobnih i nepodobnih na tzv. plave i bele kragne? Možete li vi da zamislite tu ironiju? Em su ljudi isterani s posla, a sada treba da prođu neki rigorozni test, za koji se ne zna da li će i ko će ga proći, i ko će da pravi tu listu podobnih, i koji su to kriterijumi, da bar znaju i radnici, i građani Kragujevca, i članovi njihovih porodica. To - plave i bele kragne, dame i gospodo narodni poslanici, odnosi se na one koji će da rade u administraciji i na one koji će da rade u proizvodnji.
Kažite, gospodine Jovanoviću. Mislila sam da nešto reagujete, verujem da vi podržavate ovo moje nastojanje da se ova još jedna od predizbornih prevara, u pravom smislu reči, raskrinka do kraja i da mi vidimo šta je pozadina tog ugovora i ko će moći da se nada boljem životu u Kragujevcu. Mislim, kako stvari stoje, da to neće moći da očekuje onih više od 10 hiljada ljudi koji su ostali bez posla.
Očigledno je da će država, što je više puta ovde pominjano, a pominjao je to i gospodin Ilić i neke druge kolege iz drugih poslaničkih grupa, ne samo mi iz srpski radikali, morati da investira za svakog radnika najmanje 100 hiljada evra. Koliko smo mi to spremni da uradimo i da li je to ona mera koju će država morati u tom famoznom ugovoru, za koji ne znamo kakav je, da poštuje do kraja, kako bi se za svakog radnika obezbedilo mesto?
Toliko nam je dužna Vlada Srbije da da odgovor. Očekujem i bolje bi bilo da, u skladu sa onim što stoji u ugovoru, za koji ne znamo kakvi su njegovi detalji, a naročito radnog odnosa svih tih budućih zaposlenih, da mi dostavite što je moguće pre u pisanoj formi. Hvala. Izvinite što sam prekoračila vreme.