Gospođo predsednik, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 103. Poslovnika, zato što je u toku predsedavanja gospođe Čomić, potpredsednika, prekršen Poslovnik od strane predsednika Izvršnog odbora DS, gospodina Marka Đurišića, koji trenutno nije u sali. Zato što Poslovnik kaže da govornik ne može da dobacuje i da na bilo koji način ometa govornika. To nije prvi put. Zaista imam tu mogućnost, pošto sedim na mestu potpredsednika, da pratim kako se ko ponaša i lakše mi je da vidim, nego vi koji sedite.
Moram da vam kažem, gospođo Đukić-Dejanović, da je gospodin Todorović, u maniru svoje preciznosti, po čemu je opšte poznat na političkoj sceni Srbije i kao potpredsednik naše stranke, a posebno kao predsednik Izvršnog odbora SRS, što je pandan ovoj funkciji Đurišića, izneo egzaktne, dakle, podatke, suvu statistiku, a vezanu za način objašnjenja i dužinu trajanja tih objašnjenja u toku predsedavanja gospođe Čomić. Da je neko drugi bio na mestu gospodina Đurišića, gospođa Čomić bi mu izrekla opomenu, jer je on jako ružno dobacio gospodinu Todoroviću, uvređen zbog činjenice da je gospodin Todorović rekao da, ako je neko kriv u Narodnoj skupštini Republike Srbije, što kasni budžet, što ne funkcioniše Skupština, to je svakako deo ove ZES koalicije, a pre svega DS.
To što sada vas vređa, što vi imate potpredsednika Skupštine koji opstruiše rad Skupštine, daje objašnjenja od 11.5 sati, što vi dobacujete, što ste nesposobni da donesete u skupštinsku proceduru na vreme budžet, nije dovoljno i svakako je nedopustivo, da bi se na takav način dobacivalo gospodinu Todoroviću, koji je ujedno i predsednik naše poslaničke grupe.
Pošto ste vi sada došli, gospođo Đukić-Dejanović, moram da se vratim na član 204. koji je u dva navrata reklamirala gospođa Radeta, a tiče se dana za glasanje o nepoverenju Vladi. Mene to podseća na ono vreme iz 2002. godine, kada je SRS podnela predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi Zorana Đinđića, pa je Čedomir Jovanović rekao, pa, oni koji nemaju 126, nemaju pravo da traže nepoverenje Vladi.
Ali, vi imate bivšeg ministra DOS-a, Vladana Batića, koji je tada, kao član koalicije tog konglomerata od 18 stranaka, insistirao da se o njegovom nepoverenju vodi rasprava koju smo vodili u Skupštini tri dana i odmah, a to isti član Poslovnika tretira, pristupili glasanju. Nismo imali tada većinu da izglasamo nepoverenje Vladanu Batiću, ali smo posle nepunih godinu dana oborili Dosovsku vlast, tako što je prilikom inicijative za nepoverenje Vladi Zorana Živkovića, bilo očigledno, što je i sada, da ste vi skrpljeni s koca i konopca i da nikako ne možete da opstanete.
Ne znam šta mi pokazujete, gospodine Vlahoviću, ako mi pokazujete da ste uzeli dva miliona provizije za „Sartid“, ne znam da li vam je to bilo malo, s obzirom na vaše mogućnosti i kapacitet. Ali, kažem, ovo ovako ne može da funkcioniše.
Molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, da u skladu sa članom 204. Poslovnika odmah odredite dan za glasanje o nepoverenju vašoj Vladi, koji je podnela SRS, DSS i Nova Srbija. Hvala. (Aplauz.)

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, moram da se javim po članu 104. i da reagujem, zato što gospodin Saša Milenić, a gospodin Todorović zaista nije u obavezi da pamti baš svako prezime, krši dostojanstvo Skupštine, i to već u dva navrata, zato što pokušava da drži i političko i istorijsko predavanje srpskim radikalima, a da sam ne pogleda u sebe i u svoje dvorište.
Gospodine Mileniću, ponosna sam, takođe, na činjenicu da dolazim iz Kragujevca, gde je začeta moderna srpska demokratija i mi zaista imamo, i Kragujevčani i Šumadinci, čime da se dičimo i ponosimo. Ali, vi, kao čovek koji je predsednik Skupštine grada Kragujevca, koji je najgrublje zgazio zakon, koji je izglasan u ovom, kako vi kažete, predstavničkom domu, kada vi niste bili narodni poslanik, a i sada ste spletom okolnosti, jer ste privezak na listi G17 plus, kako bi ta vaša neka lokalna strančica mogla da dostigne i 2% na ukupnom nivou birača u Srbiji, a kamoli da sedite u poslaničkoj klupi.
Prema tome, osim toga što ste neprimereno neodeveni ovoga puta, sa spoljnim izgledom koji ne priliči zaista za skupštinsku govornicu, nego više priliči rok manifestaciji, izneli ste činjenice koje se ne uklapaju sa onim što je tradicija moderne demokratije i onoga što je u duhu poštovanja Ustava i zakona ove zemlje.
Vi niste, gospodine Mileniću, najosnovniju stvar znali da pročitate i protumačite, član 47. Zakona o lokalnim izborima. Žao mi što tu nije gospodin Marković, ali svejedno, jedan ministar, ili drugi, gospodin Batić, to pozdravljam i kao doktor pravnih nauka može da vam objasni, lepo piše, gospodine Mileniću – ostavka, ovlašćenje, ugovori. Vi to niste želeli da poštujete.
Vi ste čak dali preporuku kriminalcu Miroljubu Tomiću, predsedniku Okružnog suda iz Kragujevca da otme mandate SRS. Znate li šta ste još uradili, obustavili sredstva za 10 odborničkih mandata. E, i to da znate, gospođo Kolundžija. Vašeg stranačkog kolegu, izvesnog gospodina Popovića, gospodin Milenić naziva prokuratorom, svađaju se oko table, čija je tabla veća u glavnoj ulici u Kragujevcu, broj 100 i neki, da li Demokratske stranke ili koalicije ''Zajedno za Kragujevac''. To je sada najveća stvar.
Nemojte ovde da vršite takve manipulacije i da obmanjujete, gospodine Mileniću.
Obustavili ste, protivno Zakonu o finansiranju političkih stranaka, sredstva za isplatu na račun SRS. Zbog toga ćete da dobijete krivičnu prijavu, odnosno Veroljub Stevanović, kao gradonačelnik i direktni naredbodavac za izvršenje budžeta grada Kragujevca. A Ustavni sud će jednom morati da radi svoj posao, a uspavani Republički javni tužilac, pošto sam dobila odgovor da je živ i zdrav, da kreće da traži zaštitu zakonitosti, uostalom i sam gospodin Milan Marković, kako mi je rekao, krenuće u zaštitu zakonitosti po pravima koja sleduju SRS, a koja vi niste mogli da poštujete.
Ne umete da tumačite i da čitate samo jedan član zakona, a spremni ste da nam u vašem, zaista za široku javnost i za ove ovde učene ljude, nerazumljivom duhu držite neka predavanja koja veze nemaju sa stvarnošću, ni sa onim što ste vi stvarno. Vi ste zaista ružna slika demokratije u Srbiji. Hvala. (Aplauz.)

Ne bih se javila jer to nije moj nivo da repliciram gospodinu Nikoliću da nije pomenuo reč "otac", najpre zbog činjenice da zna da već osam godina nemam među živima svog oca, koji je jedan od osnivača Srpskog četničkog pokreta iz SRS u Kragujevcu i koga je gospodin Nikolić vrlo dobro poznavao.
Gospodine Nikoliću, ako ste mislili u političkom smislu, vi to zaista nikada niste bili. Naš politički otac i ideolog svih ovih časnih ljudi ovde i stotine hiljade srpskih radikala je prof. dr Vojislav Šešelj. On ne samo da je naš učitelj, nego je bio i vaš. Uostalom, zašto da vas ne podsetim na ono što ste toliko puta rekli na mitinzima i sa ove govornice – jedan je Vojislav Šešelj.
A, to što sam vaspitana u najvišim moralnim srpskim vrednostima i što sam se u crkvi Uspenije Presvete Bogorodice u Kragujevcu zaklela da ću poštovati statut, program i ideologiju SRS, u trenutku kada mi je poveren mandat narodnog poslanika, u istoj crkvi u kojoj sam krštena posle svog rođenja na Uskrs, davne 1966. godine, to je vaš problem, jer ono što su mene naučili u kući, da poštujem vrednosti, da poštujem Gospoda Boga, našu pravoslavnu veru, a pokojni otac me učio da poštujem dr Vojislava Šešelja, radiću časno i pošteno do kraja svog života, a vi vidite šta ćete da ostavite vašim naslednicima. (Aplauz.)

Gospodine Nikoliću, simptomatično je da imate problem samo sa ženama u SRS, zaista je to problem. Ja stvarno ne znam šta ste vi, vi to morate da vidite, javnost će vas da ocenjuje. Lično mislim da vama ne treba više nikakav značaj da se pridaje sa ove govornice, niti uopšte, zbog činjenice da ste vi juče u nekoliko javljanja, replicirajući jednoj dami, jednoj majci, udovici, gospođi Gordani Pop-Lazić pokazali svoje pravo lice. Ona vas je pozvala da izađete na politički TV duel. Svako to može iz Poslaničke grupe SRS, ne mora da ima tu vašu prepoznatljivu govorničku vrcavost sa kojom pokušavate da pridobijete srpsku javnost, ali to su samo floskule. Bez ideologije koju ste napustili, a pre 10 dana ste rekli – ja sam sada slobodan da širim svoju ideju, pa šta ste radili proteklih 18 godina?
Niko vama ne poverava svoje dete, pa to nije uradio ni moj pokojni otac. Vama je povereno da budete častan čovek i da budete zamenik predsednika, čoveka koji je osnivač Srpske radikalne stranke i koji je utemeljivač ove ideologije. I funkcija zamenika predsednika Srpske radikalne stranke, a koja sada, dobro ste primetili, pre izvesnog broja dana, više ne postoji, bila je izmišljena zbog vas. Znate zbog čega? Zato što je dr Vojislav Šešelj čovek plemenitog i širokog srca i time je hteo da vam stavi do znanja, pošto je od početka znao da ste sujetan čovek, da možete da budete u rangu kao i on, a svi ovi ljudi koji su sada potpredsednici Centralne otadžbinske uprave, koji su članovi kolegijuma, koji su članovi Centralne otadžbinske uprave i Izvršnog odbora, opštinskih i gradskih odbora, sve to rade iz najčistijih ideala i zbog toga ćemo mi da pobeđujemo na svim izborima.
Šta je ko vama rekao, pogotovo čovek sa kojim ja nisam prozborila pet prostoproširenih rečenica, kao što je pomenuti gospodin Pelević, ja zaista ne znam, ali ono što znam jeste da ću uvek da radim za interes svoje države i svog naroda i ono što je moja najveća želja, a verujem ne samo ljudi koji sede ovde u sali i ne samo sa ove strane gde su srpski radikali, nego ih ima i u pripadnicima vladajuće koalicije, a pre svega miliona Srba, jeste da se živ i zdrav i zaista u najvećem političkom usponu već sledeće godine u otadžbinu vrati dr Vojislav Šešelj. Hvala. (Aplauz.)

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. Tražim informaciju od ministra inostranih poslova.
Mislim da ovom skandalu, o kome su govorili gospodin Todorović i gospođica Talijan, treba da se razmatra i na Odboru za inostrane poslove. Moram da vas podsetim, u stvari da upoznam vas poslanike koji niste članovi Odbora za inostrane poslove s tim da je pre mesec dana naš novoimenovani ambasador u Velikoj Britaniji Dejan Popović došao sa ekspozeom pred Odbor za inostrane poslove i tada smo mogli da naslutimo i u razgovoru sa njim smo videli kakva je politika Velike Britanije.
Mi smo tada konstatovali činjenicu, koja je nažalost dobro poznata svim građanima Srbije, da se mi, kao država, nalazimo pod svojevrsnim protektoratom. Dejan Popović od nas nije mogao da sakrije ono što je njemu i pripremljeno na ovih desetak stranica od strane Ministarstva inostranih poslova, a to su zvanični stavovi Velike Britanije, koju ovde zastupa Vordsvort, kada je u pitanju naš politički sistem, naši demokratski procesi i pre svega naša teritorija, odnosno zalaganje, i to od strane svih zemalja zapadne Evrope, a najsnažnije od Velike Britanije, da se Kosovo otme iz sastava Republike Srbije, što su oni i demonstrirali, jer su jedna od prvih država koje su priznale šiptarsku kvazidržavu.
Tražim odgovor – da li je Dejan Popović, kao opunomoćeni ambasador naše zemlje, uložio protestnu notu zbog toga što je i pripremljen da ode na tu visoku funkciju u Veliku Britaniju, nas, članove Odbora, narodne poslanike, obavestio, kako to piše u ovom izveštaju, da ''se Ujedinjeno Kraljevstvo snažno zalaže za takvu rekonfiguraciju Unmika koja bi se svela na njegovu zamenu Euleksom''?
Znači, nema razgovora ni o kakvoj neutralnoj ulozi Euleksa, o čemu je takođe sada govorio gospodin Todorović, već nam je jasno, čovek koga ste poslali za ambasadora naše zemlje u Velikoj Britaniji je rekao kakva je njihova politika i uloga. Time što vrši atak na politički sistem i, moram da vas podsetim na član Ustava koji kaže da je demokratsko uređenje našeg društva i delovanje političkih stranaka isključivo pravo građana Srbije koji se opredeljuju na izborima, samom tom činjenicom on treba da bude od naše države, u najmanju ruku, proglašen personom non grata, naročito zbog činjenice što se zalagao za promptno priznavanje šiptarske države i zbog činjenice da na ovakav način ruši demokratski poredak u našem društvu.
Što se nas srpskih radikala tiče, mi odavno znamo i upozoravamo...
(Predsednik: Vreme.)
...to radi, evo, sada, iz tamnice Haškog kazamata i dr Vojislav Šešelj, kakva je politika Velike Britanije prema našoj zemlji i našem narodu.
Oni se neće zaustaviti dok nam potpuno ne rasparčaju zemlju i ne ostvare svoje interese ovde, što se vidi tako što atakuju danas na najpatriotskije snage, pre svega na SRS, koja je brana takvom globalizmu i takvoj politici Velike Britanije, oličenoj u Vordsvortu, koji je zaista napravio skandal ovakvom svojom izjavom i budite sigurni da on na tome neće da se zaustavi. Hvala.

Gospođo predsednik, dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li ste imali prilike sinoć na prvom programu TV Crne Gore da pratite emisiju koja je tretirala srpsko pitanje i pitanje položaja srpskih političkih stranaka u toj srpskoj republici i situaciju u kojoj se nalazi srpski narod posle odluke separatističkog i kriminalnog rukovodstva, na čelu sa Filipom Vujanovićem i Milom Đukanovićem, da prizna kvazišiptarsku državu Kosovo.
Postavila sam pitanje pre više od mesec dana, gospođo Đukić-Dejanović, i nisam dobila odgovor – dokle se stiglo u pregovorima sa crnogorskim vlastima po pitanju dvojnog državljanstva naših sunarodnika u toj srpskoj republici, s obzirom na činjenicu da je u prvim izjavama crnogorski ministar unutrašnjih poslova Jusuf Kalamperović, posle razgovora sa ministrom unutrašnjih poslova Srbije Ivicom Dačićem, rekao da kome je do matice Srbije i ko hoće srpsko državljanstvo, neka ide tamo, ali će zato izgubiti sva prava i postaće građanin, praktično, drugog reda u Crnoj Gori?
To se u stvarnosti i dešava. Danas ljudi koji glasno govore da su Srbi, kao što su se izjasnili pre nekoliko godina na popisu, u Crnoj Gori imaju veliku represiju od strane režima nad sobom, nad članovima svojih porodica.
Apelujem na Vladu Republike Srbije da to ne bude, kako bi neki rekli, poslednja rupa na svirali, nego da se uzmete u pamet i da krenete, na osnovu, pre svega, predloga nas srpskih radikala, sa kojim smo izašli još pre nekoliko meseci, da izradimo strategiju pomoći, odnosno svih prava koja treba da zatražimo, po svim međunarodnim dokumentima, za naš narod u Crnoj Gori.
Naši poslanici dr Nikola Žutić i gospođica Marina Raguš su, zajedno sa Strankom srpskih radikala i našim čelnicima u Crnoj Gori, sa mnogim ljudima iz oblasti nauke i sa crnogorskim intelektualcima, sa Srbima koji su zaista časni i moralni ljudi, otpočeli jednu široku kampanju promovisanja srpske strategije i opstanka srpskog naroda u Crnoj Gori. Mi smo pre sedam dana imali jedan takav skup u Podgorici i nastavićemo i dalje, od mesta do mesta, od grada do grada.
Moram da vas podsetim da smo pre godinu dana u širokoj akciji "Sloboda Šešelju", zbog činjenice da se stranka u Crnoj Gori ne zove Srpska radikalna stranka već Stranka srpskih radikala, pošto je srpski heroj i junak dr Vojislav Šešelj za Mila Đukanovića i za njegove prijatelje...
(Predsednik: Vreme.)
...naravno šiptarske separatiste, neko ko je nepoželjan i u naslovu stranke kojoj pripadaju ti ljudi, da se Vlada Srbije što pre oglasi po ovom pitanju, jer kako moramo da rešavamo pitanje pasoša i legitimnosti i mogućnosti da srpska dijaspora putuje, budite sigurni da u rangu prioriteta ništa važnije nije ovo pitanje, čak i najvažnije, položaja Srba u Crnoj Gori. Hvala.

Gospođo predsednik, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu čl. 225. i 226. Poslovnika. Moram danas, 15. decembra, dame i gospodo, da postavim jedno od ključnih pitanja u Srbiji.       
Šta će biti sa Ugovorom o strateškom partnerstvu sa italijanskom automobilskom industrijom "Fijat", s obzirom na činjenicu da su, gospodine Krasiću, Mlađan Dinkić i Verica Kalanović danas u Kragujevcu? Ta svita je došla na poziv Veroljuba Stevanovića i poslovodstva automobilske industrije "Zastava" da pokuša da ispegla Markionijevu izjavu da "Fijat" staje u Italiji i morate da znate da je to prvi put, nije samo agencijska vest, nego, zaista, tragična činjenica. Istina je da ta fabrika u svojoj istoriji nikada nije imala toliko radnika na prinudnom odmoru.
Mi, Kragujevčani, naročito mi koji smo na ovaj ili onaj način deo svog radnog veka proveli u fabrici automobila "Zastava", kao što je to moja malenkost, u vreme kada je "Zastava" bila najveći proizvođač u našoj zemlji, sa 220 hiljada jedinica, a kada smo imali samo kooperantski ugovor sa "Fijatom" i naše predstavništvo u Italiji, uvek smo imali zebnju, i što bi rekao vaš stranački kolega i bivši direktor fabrike automobila, gospođo Đukić-Dejanović, gospodin Srboljub Vasović, ''strepnju'' zbog maćehinskog odnosa "Fijata" prema "Zastavi", i to u to vreme kada smo bili na vrhuncu svoje moći kao automobilska industrija, kada smo imali izuzetno razvijenu proizvodnju pratećih delova i programa, i kada nismo imali, dakle, bojazan, realnu, zbog toga ako nam "Fijat" u to vreme, 80-tih godina pre raspada svega, i pored upozorenja nas srpskih radikala da odmah treba da se uđe u privatizaciju iako su počele sankcije, da li je to "Fijat", da li je to bilo ko drugi, vreme je prolazilo.
Vi ste se sada dosetili da 2008. godine u kampanji i to je ono na čemu je lista Za evropsku Srbiju više profitirala u odnosu na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, čiji ćemo jedan deo jednostranog primenjivanja da osetimo po našim džepovima i po budžetu od prvog januara, dakle, odgovorno tvrdim da su za vašu listu glasali ne samo ljudi iz Šumadije i Kragujevca jer su poverovali da će to glatko da ide. Šta ćemo mi sada posle ovakve izjave Markionija, posle pisanja italijanskih novina, posle činjenice da su radnici zabrinuti, da je ceo Kragujevac zabrinut i da se pokušavaju sačuvati stare proizvodne trake, odnosno da ne idu u staro gvožđe?
Gospođo Đukić-Dejanović, time ću da završim, za proteklih 8 godina od dolaska DOS-a na vlast, mi smo ovde u više navrata imali na Odboru za industriju prezentaciju raznih budućih modela automobila koji će se proizvoditi u "Zastavi". Neka nam sada dođe odgovorno poslovodno rukovodstvo na čelu sa gospodinom Radojevićem, kao što je bio pretprošle godine ovde u zgradi Narodne skupštine, gospodin Buha je spreman da organizuje Odbor za industriju, pa neka nam on kao odgovoran, i Mlađan Dinkić kažu šta će biti sa automobilskom industrijom, da li uopšte ima šanse da se nadamo, a očigledno da ne, da će da se realizuje taj ugovor, pre svega ugovor koji mi nikada nismo imali na uvid, njegovu pravu formu, jer ono što ste mogli da pronađete na internet sajtu, to je samo jedna etapa, odnosno jedna verzija.
Dakle, izuzetno sam zabrinuta kao narodni poslanik iz Kragujevca i celokupna javnost, potrebno je da se što pre pojavi poslovodno rukovodstvo i Kalanovićka i Dinkić, a ne da obmanjuju građane i da peglaju izjave koje su zaista surove i koje su stigle za italijanskog "Fijata". Hvala. (Aplauz.)

Gospođo predsednik, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. Gospodine Čipliću, vi ste davali izjave medijima da je to zloupotreba rada Skupštine, ali mislim da je ovo što se danas dešava, i tražim informaciju od nadležnih državnih organa, u šumadijskom gradu Aranđelovac, zaista uznemiravajuće je za sve građane.
Zato, a to je moja informacija sa lica mesta, u Puškinovoj ulici nalaze jake snage bezbednosti srpske policije tzv. Sajovci, sa oklopnim vozilima i opkolili su jednu kuću u kojoj se ne zna ni ko živi, ni šta oni tamo traže. Pronela se vest gradom da je u toku hapšenje generala Ratka Mladića i da je to jedna od lokacija, u stvari danas ona na koju je krenuo MUP.
Tražim informaciju, gospođo Đukić-Dejanović, s obzirom da je to grad u kome žive mirni ljudi, ljudi koji su i te kako pogođeni celokupnom ekonomskom situacijom u našoj zemlji. Inače se Puškinova ulica nalazi u blizini fabrike Šamot u Aranđelovcu, čije restruktuiranje i vajni pokušaji nesposobne vlade, jedne, druge, treće, nisu urodili plodom, pa su i ti ljudi sada prepušteni sami sebi, jer država o njima ne brine.
Uz tu njihovu muku još im sada treba i to da se ovakve stvari dešavaju i da se dodatno uznemiravaju građani. Dakle, vi koji ste krenuli, ne obraćam se vama gospođo Đukić-Dejanović, jer vaš predsednik je tragično nastradao u Haškom kazamatu, ali zato će naš, hvala bogu, i njegovoj pameti i odlučnoj odbrani, što ste mogli sinoć da vidite, uskoro da dođe u otadžbinu i pobediće Haški kazamat, i za ubijenog Miloševića, i za ostalih 14 Srba koji su tamo nastradali, i za generala Mladića. Ali, nemojte ovo da radite, svuda po gradovima Srbije, svaki pet dana, jer to ne vodi ničemu.
Ako mislite da se time dodvorite vašim mentorima i ako mislite da ćete na taj način da dođete do slavnog srpskog generala, na koga smo svi ponosni, grdno se varate. Uverena sam da će general Ratko Mladić znati, kao što je i do sada umeo, da sačuva svoju glavu, a time ćuva i svoj ponos, i svoju vojničku čast, i naše dostojanstvo, i čuva ne samo sećanje, nego zaista naše duboko poštovanje prema svim žrtvama koje su poginule u otadžbinskim ratovima za odbranu svetih srpskih zemalja. Hvala.

Gospođo Đukić-Dejanović, dame i gospodo narodni poslanici, tražim informaciju po članu 226. Poslovnika kao narodni poslanik SRS - po čijem nalogu je Ministarstvo unutrašnjih poslova jutros bilo u kući Ljubinka Zlatića u Kosovskoj ulici 21 u Aranđelovcu?
Ujedno, želim da čestitam hrabrom gospodinu Zlatiću. On je pripadnicima medija malopre u dvorištu svoje kuće u Aranđelovcu dao izjavu, pošto su napustili oni koji ispunjavaju uslove haških zlikovaca njegovu kuću, pokupili su mu telefone, rokovnike, knjige, a sve zbog toga što je školski drug slavnog generala Ratka Mladića.
Blago svima onima koji su njegovi školski drugovi, i oni koji su mu rođaci i prijatelji i oni koji su bili njegovi saborci, jer čast je bila zaista svakom vojniku, pre svega svakom oficiru da nad njim komanduje general Mladić.
Kao što je i Ljubinko Zlatić ponosan čovek i on je, bez obzira na sve torture koje će možda još da trpi, rekao malopre u sve kamere svih medija koji su bili u njegovom dvorištu - ponosam sam na to, i da mogu i kad god mogu pomogao bih svom školskom drugu generalu Mladiću. Neka živi general Mladić.

Gospođo Slavice Đukić-Dejanović, dame i gospodo narodni poslanici, da ne budem i neskromna, ali moram da kažem, to će ipak biti skromna ocena, da je SRS jedina politička stranka u Srbiji koja na veoma pažljiv i konkretan način vodi računa o životnim pitanjima naših građana i daje konkretna rešenja.
Mi smo po tome prepoznatljivi već 18 godina, zato što ne postoji problem u Srbiji koji želimo, naravno, kada su u pitanju ovi najviši državni i nacionalni interesi, pitanje naše južne pokrajine, pitanje naše severne autonomne pokrajine i svih drugih eventualnih udara na nacionalni i državni integritet, ali zaista ova životna pitanja, a javne nabavke i rasprava po ovom zakonu su životna pitanja od, kako je to lepo rekao kolega Petar Jojić, mesne zajednice, to je taj jedan produkt tog socijalističkog samoupravljanja i vremena Kardelja i Broza, ali to nam je ostalo kao neka ćelija lokalne samouprave, do najviših organa državne vlasti.
Vi ste videli da su se, pogotovo ljudi koji se isključivo u našoj poslaničkoj grupi bave ekonomskom strukom, pažljivo pripremali za raspravu po pojedinim segmentima ovog zakona, pa je tako malopre koleginica Marina Toman, u svom osvrtu na ono šta predstavlja Uprava za javne nabavke, zašto treba brisati naslov i taj član iz zakona, to povezala sa konkretnim slučajevima koje smo do sada imali u praksi i činjenicom da ne samo da je to jedan birokratski državni organ koji, po svom delokrugu posla, treba da radi nešto što je, zapravo, zamajavanje javnosti, kao i u samom izveštaju koji nam je prosledila Vlada Republike Srbije i koji sadrži 1.073 strane.
Nadam se da ste vi to već počeli da čitate ili ste pri kraju čitanja, a to je Nacionalna strategija države Srbije za ulazak u EU. Na strani 557 nalazi se ocena rada Uprave za javne nabavke. Gospođo ministar, pretpostavljam da vi znate o kom dokumentu pričam. On je deblji od budžeta. Dobili smo ga 8. oktobra ove godine i krenula sam polako, po segmentima da ga čitam, pa se ponovo vratim. Spadam, takođe, u evroskeptike, kao i gospodin Krasić. Uostalom, svi srpski radikali i svi građani Srbije, a njih je sve više, koji vide da sve te "ponude" od strane EU mogu da se podvedu pod onu staru legendu o darovima koje vam Danajci donose.
To sada želim da vam kažem kroz neke konkretne primere i kroz ocenu kancelarije koja je učestvovala u izradi te nacionalne strategije za ono šta je radila Uprava za javne nabavke. Tako građani Srbije treba da znaju da je i po vašoj oceni to jedan organ koji može, a i ne mora, da radi svoj posao. Jer, ko sprovodi sankcije nad time ako uprava ne uradi neki deo posla.
U tom izveštaju, izvinjavam se, strana 596 pomenutog dokumenta, piše: "Uprava za javne nabavke je preuzela praktične mere kako bi se stvorili preduslovi za primenu novih zakonskih rešenja i kako bi se obezbedila veća transparentnost procesa javnih nabavki. Na veb strani uprave izrađen je Portal javnih nabavki, koji je zvanično počeo sa radom 18. februara 2008. godine i na kome se besplatno mogu objaviti javni pozivi, odluke o izboru najpovoljnijeg ponuđača" itd.
Znači, mogu, a ne moraju. I u praksi je, gospođo ministar, to zaista tako. Dolazim iz Kragujevca, to je veliki grad, velika budžetska sredstva, što od ubiranja prihoda po osnovu lokalnih komunalnih taksi, celog poreza na imovinu, transfernih sredstava i svega onoga što čini budžet koji je, koliko čujem danas, usvojen nelegitimnim radom Skupštine grada Kragujevca, jer ona radi sa otetih 10 odborničkih mandata SRS, u čemu je učestvovao direktno predsednik Okružnog suda Kragujevca Miroljub Tomić. To je jedini grad u kome su oteti mandati srpskim radikalima.
Sada ću vam to dati na primeru nekoliko procesa javnih nabavki. Meni je žao što za ovu priliku nisam ponela taj konkretni materijal, ali vidite kako se oni dovijaju.
Znači, umesto da izbor najpovoljnijeg ponuđača oni objave na Portalu koji, kako je po ovom izveštaju iz ove nacionalne strategije objavljeno, može da uštedi oko 12.200 evra godišnje, oni to rade, recimo, kroz "Pribojske novine". Da li je čuo neko od vas za "Pribojske novine"? Možda neko jeste, možda nije, ali ko čita "Pribojske novine"?
Oni su u obavezi da objave javni poziv ili u "Čačanskom glasu". Ako čita neko u "Čačanskom glasu" onda će da pročita eventualno neki koji je u dilu sa Stevanovićem za behaton ploče.
Veroljub Stevanović se dosetio, pa onda tako oglašava javne pozive u "Pribojskim novinama", u "Čačanskom glasu", u ovome, u onome. Neće sigurno u "Politici". Doduše, jeste u "Politici" za plac Đokovića, ali isto tako su oglašene četiri parcele, od toga jedna koja je u višegodišnjem sporu sa "Radom" Beograd.
Vi sada vidite, gospođo Dragutinović, koliko je to netransparentno, pošto se koristi taj izraz ovde od 2001. godine. Kako onda građani da se zaštite od toga? Budžetska inspekcija ne dolazi tamo, nema državne revizorske agencije, ona je tek sada ustanovljena. Svi su dobili od Vesne Džinić dopis, svake godine je to išlo po automatizmu, da nije neophodno, a oni kažu "neće".
Opet moram da pomenem kolegu Sašu Valjarevića, kada je bio direktor komunalnog preduzeća u Požarevcu, to je jedini direktor komunalnog preduzeća u Srbiji koji je eksterno angažovao revizorsku kuću da preispita poslovanje preduzeća na čijem čelu je on bio direktor.
U Kragujevcu toga nema. Zašto ne? Znate, bivši načelnik Uprave za ekonomiju i finansije grada Kragujevca, izvesni Ratko Jovanović, to je pravdao činjenicom kako je to skupo, kako nema mnogo onih koji su kvalitetno licencirani da rade taj posao i pojeo vuk magarca.
Sada mi Kragujevčani treba da razmišljamo zašto je u ulici Lole Ribara, to je centar grada Kragujevca, samo srce grada, Veroljub Stevanović u toku dva svoja mandata dva puta za godinu dana zamenjivao behaton ploče. Pre neki dan sam govorila o tome da je ono što je bio simbol grada Kragujevca, a to je kaldrma na tom području, on povadio.
Kao kada bi sada neko usred Verone sa Trga Bra ili Španskog trga u Rimu povadio sve one ploče i rekao lepo, ajde da tresnemo asfalt. Ovde je baš lepo, jedan asfalt, i ovako da se uglača, čudili bi se oni Italijani, ne bi mogli da veruju, i da se to uradi u nekom gradu u Francuskoj, Španiji ili bilo gde.
Znači, to je u najmanju ruku suludo razmišljanje, ali tu je u pitanju i veliki lopovluk. To je samo jedan od primera i zato ako ste i vi iz DS, i vi iz Vlade Srbije energično i oštro krenuli u borbu protiv kriminala i korupcije, izvolite gospođo Dragutinović, prečešljajte malo po drugim gradovima Srbije, dala sam vam samo jednu inicijativu, a vi na osnovu ove moje izražene sumnje, odbornik sam u Skupštini grada Kragujevca već u trećem mandatu, poslanik već u petom mandatu, izvolte, pa pošaljite budžetsku inspekciju da preispitaju kako se troše budžetska sredstva grada Kragujevca. Jer, nije baš sve tako transparentno.
Sada da razgovaramo malo o tome kako se ljute jedni na druge, upravo zbog toga što je pun mogućnosti zloupotreba Zakona o javnim nabavkama, kao što će i ovaj biti, kada su iz dve različite političke stranke.
Vi ste svi, dame i gospodo narodni poslanici, čuli za aferu Kliničko-bolničkog centra Bežanijska kosa i na veliku halabuku koju je Dragana Jovanović, gradska sekretarka, kako je nazivaju, za zdravstvo, pokrenula zbog nabavke pre svega nameštaja, zato što je grad Beograd finansirao nabavku nameštaja za KBC, odnosno Polikliniku Bežanijska kosa. Sada neko može da zaključi kako ste eto na ovom primeru Kneževića, pa sada ove Snežane Lakićević-Stojačić i njenog muža, koji je pominjan malopre od strane gospodina Krstina, i tako nekih koje verovatno puštate niz vodu iz DS krenuli da se obračunavate sa kriminalom.
Kada je u pitanju KBC Bežanijska kosa i ovo prepucavanje između sekretara za zdravstvo Dragane Jovanović i Đilasa, ipak je u pitanju sukob interesa između DS i G17. Ko upravlja domovima zdravlja, bolnicama, ko je taj koji je ušao u anale vlada svih Srbije od kada imamo izbore, a to je Tomica Milosavljević, koji je četiri ili pet puta biran za ministra zdravstva.
Šta kaže Nikola Milić, direktor KBC Bežanijska kosa na te optužbe, pošto je on kadar G17, Dragana Đilasa. Opet ponavljam, novac za nabavku nameštaja došao je iz budžeta grada Beograda, nisu se, što bi ovi u žargonu kriminalci rekli, utalili jedan s drugim, pa zbog toga se ovaj sada ljuti, optužuju se, da su se dogovorili zajedno gde će da nabavljaju i kako će da vrše nabavku nameštaja ničega ne bi bilo i ne bi se sve ovo pokrenulo.
Ovako će navodno gradska budžetska inspekcija da vrši nadzor, a frapantno je šta ovaj čovek izjavljuje, mislim da se svaki medicinski radnik čudi, a da ne govorimo o bolesnima i o onima koji su, hvala bogu, zdravi u Srbiji, na ove njegove izjave.
Znate šta je rekao? Kaže, nameštaj mora da bude kvalitetan, jer on utiče na hospitalizaciju. Onda kaže, kako ćete, a to su njegove izjave, ako se ne sredi dobro bolnica, kao što je sređena Bežanijska kosa, neće niko da se leči ako niste lepo sredili ustanovu. To je njegova referenca. Kaže, zato se kod nas leči cela SANU, ministri, lečio se i prethodni gradonačelnik. Ovo nije normalna izjava.
Ako mi živimo u Srbiji, u kojoj su oronule bolnice, Kragujevački klinički centar prošle godine je dobio status kliničkog centra, evo zna gospođa Đukić-Dejanović, koja je u najtežim uslovima sankcija, rata, pritisaka na našu zemlju bila direktor tada kragujevačkog polikliničkog centra, ako mi u Kragujevcu nemamo gradsku bolnicu koja je potrebna u jednom tako velikom gradu, molim vas, kako je moguće da neko daje ovakve izjave i da pravda činjenicu da je kupljen čiviluk od 162 evra i još se drzne da dalje kaže, to nije ništa strašno, proverili smo da je Eurosalon slični nudio po ceni od 17.000 do 30.000 dinara i ovaj od 162 evra je sasvim pristojna cena.
Nameštaj je antibakterijski, što je isto suludo, i svaki će lekar i svaki medicinski radnik da vam kažem da to nije osnov za kvalitetno lečenje, i to nigde ne piše ni u jednom dokumentu, ni za preventivu, ni za lečenje bilo kojih bolesti. Uostalom, da se sada ne upuštam u ono što stručno ne znam, iza mene je profesor Medicinskog fakulteta, gospođa Đukić-Dejanović, koja bi to isto mogla da vam potvrdi, i svako, ne samo ona, nego student medicinskog fakulteta.
Da vam ne govorim o tome da je klupa u čekaonici plaćena 200.000 dinara, čajna kuhinja 750.000 i sve to navodno nije znao u procesu nabavki Dragan Đilas, nego se sada obrušio na njih, pošto je posao završen. Sve zbog toga što on nije našao svoj procenat, kao i gradski sekretar ili kako ovi nazivaju sekretarka za zdravlje grada Beograda, i to je samo jedna od navodno otkrivenih afera.
Šta vi mislite, da će nešto posebno ta budžetska inspekcija grada Beograda to da istražuje. Neće. Već je išao Đilas i izvinjavao se njemu, popili su oni kafu, ko zna koliko i te šoljice koštaju. Uostalom, imali smo slučaj i Marije Rašete-Vukosavljević, opremanja Aerodroma "Nikola Tesla", i bendžamina, i fikusa, i kašičica, i poslužavnika. Niko do sada nije odgovarao, što kaže naš narod, nije mu falila dlaka s glave.
Eto, tako to izgleda kada u Srbiji imate proces javnih nabavki i kada na Portalu, kao što rekoh malopre, možete, a ne morate da objavljujete poziv za učešće na bilo kom konkursu i kada je konkursna komisija, o tome smo govorili juče, na početku ovog zakona takva da tamo ne sede ljudi iz struke, opet se kaže, mogu, a ne moraju, nego u Srbiji otima i krade svako ko je u prilici, a nalazi se u strankama na vlasti, iz džepova ovog jadnog i siromašnog naroda, građana Srbije.
Zbog toga se opet vraćam na početak izlaganja po ovom amandmanu. Jedino SRS ovako jasnim govorom, jasnim primerima se obraća građanima Srbije i to je naša garancija da možemo da stignemo do čiste savesti, a takva je ogromna većina i najveći broj građana Srbije, da na sledećim izborima zaokruže našu listu i da glasaju za nas, koji ćemo uvek da štitimo svakog od kriminala i korupcije koja je najizraženija u našem društvu. Hvala.

Poštujući dostojanstvo Narodne skupštine, gospođo predsednik, dame  i gospodo narodni poslanici, imam to zadovoljstvo na našem slavnom plivaču Miloradu Čaviću čestitam na novom evropskom rekordu. Upravo je objavljena vest da je taj mladi srpski patriota oborio evropski rekord na 100 metara leptir stilom na prvenstvu Evrope u Rijeci i u svoje i u ime srpskih radikala i svih vas čestitam i želim mu da ima puno uspeha, uz napomenu da grad Beograd nije želeo da mu obezbedi i omogući ono što mu je obećao.
Prema tome, valjda će ovo biti još jedan znak više da je Milorad Čavić ponos Srbije i da mu treba pomoći i da se njime ponosimo na drugim evropskim i svetskim takmičenjima. Hvala.

Gospođo predsednik, dame i gospodo narodni poslanici, malopre sam obišla radnike Robnih kuća "Beograd", koji su celu noć proveli pod šatorima ispred zgrade Predsedništva. Boris Tadić ih nije obišao i niko im se nije obratio. Oni su stari, nemoćni i oronuli. Jedan njihov kolega iz Niša je nažalost tragično izgubio život. Oni traže, gospođo Malović, da se i vi danas sa govornice oglasite zato što ste mi juče, prilikom jednog od mojih obraćanja i iznošenja problema pljačke stečajne mase koja se bespovratno i nemilice otima od Robnih kuća "Beograd", rekli kako su oni, to ste mi, doduše, rekli iz klupe, bili maltene nepismeni, pa nisu znali kome da se obraćaju i onda su se žalili, umesto Vrhovnom sudu, Nadzornom odboru Ustavnog suda.
Radi se o tome da su se oni žalili svima, i vama u više navrata, i Republičkom javnom tužiocu, i Borisu Tadiću, Mlađanu Dinkiću, Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala i na kraju, kad niko nije uslišio njihove molbe, ni apele, oni su se žalili Nadzornom odboru Ustavnog suda sa svom pratećom dokumentacijom.
Ako za vas nije dovoljno to što ljudi imaju nepobitne i neoborive dokaze da neko, odnosno izvesni Karan, koji je stečajni upravnik sada dela kompanije Robnih kuća, u dogovoru sa vrhom državne vlasti pljačkao stečajnu masu, onda ne znam šta više vama da kažem.
Nama je ovde lepo, toplo je, jeste da se ova sala nalazi tako ukopana ispod zemlje, ali zamislite vi da su vaše majke, vaše sestre i vaši rođaci sada na ovoj košavi u šatorima i da provode celu noć u takvim uslovima. Nije to smešno, gospođo Malović, to je žalosno. Žalosno je da ne vidite da vaši, odnosno sudovi u državi Srbiji, trgovinski sudovi i sudovi opšte nadležnosti, koji će sada biti ustrojeni na drugačiji način, ne rade svoj posao i da ljudi nemaju kome da se žale.
Za vas nije dovoljno 3.700 tužbi da nešto preduzmete. To što oni neće da odustanu od svojih zahteva, zar vi mislite da je lako da provedete i sat vremena po ovoj zimi i na beogradskoj košavi pod šatorom. Borisa Tadića nije sramota što je onaj pokretni toalet instalisan ispred zgrade Predsedništva i što su to šatori u kojima spavaju radnici. Ako to nije bruka i sramota, onda ne znam šta je.
Kako vi mislite dalje da opstajete na vlasti, a ne rešavate goruća pitanja u državi. Radnici opljačkani, ljudi gladni, nemaju pravnu zaštitu, nemaju nikakvu sigurnost.
(Predsednik: Vreme.)
Šta ćemo mi, da se igramo Narodne skupštine? Sada kada počnemo da pričamo o javnim nabavkama, videćete kako sistematski pljačkaju državnu kasu upravo čelnici DS i G17 i u vrhu vlasti i, pre svega, u lokalnim samoupravama.
Narod će i do kraja ovog zasedanja, a i u narednom periodu, da vidi da je jedina alternativa da glasaju za poštene i odgovorne ljude, kao što su srpski radikali, koji se jedini danas u Srbiji bore za prava osiromašenih radnika, poljoprivrednika, penzionera i nezaposlenih. Potpuno podržavamo sve zahteve radnika RK "Beograd".
Kao što sam ih malopre obilazila, obilazićemo ih sve vreme, ali nemojte da taj štrajk dugo traje, preduzmite nešto, primite pregovarački tim i počnite da rešavate problem koji traje u državi sedam godina.
Hvala. Izvinite što sam prekoračila vreme.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao čovek iz struke, doduše iz medicinske oblasti, koji je više puta u proteklih osam godina pokretao pitanje javnih nabavki u našim zdravstvenim centrima, a naročito činjenica da u Srbiji farmaceutska mafija radi šta želi, da je tesno povezana sa određenim glavešinama, pre svega iz strukture G 17 i DS u pojedinim bolnicama i zdravstvenim ustanovama, što je više puta dokumentovao i sa čime se načelno složio i ministar Tomica Milosavljević, koji je rekao da je i to strategija u borbi protiv kriminala u oblasti zdravstva, ali mi imamo, videli ste i sami, kao i celokupna javnost, ove nove primere beogradskih gradskih bolnica.               
Doktor Momčilo je obratio pažnju na ovaj član zakona koji reguliše šta to treba da radi žiri koji će da odlučuje o nacrtima na konkursu. Mi u Srbiji imamo, zaista, naročito u lokalnim sredinama, u oblasti urbanističkog planiranja, arhitektonskih novih zdanja, izgradnje novih objekata, veliki kriminal i korupciju. Novi zakon o lokalnoj samoupravi, koji je dao mogućnost gradskog menadžera i glavnog arhitekte, samo je pospešio kriminal i korupciju na nivou lokalnih organa vlasti.
Sada je nemoguće, ako se ne prihvati ovaj amandman gospodina Momčilova, koji će, eto, da da neke smernice i da bude putokaz kako zaista treba da se radi i odlučuje, pogotovo kada je u pitanju izgradnja novih objekata, jer taj urbanistički haos i to što se istorijska zdanja u mnogim gradovima, kao što je slučaj u Kragujevcu, urušavaju sa nekim potpuno neuklopivim objektima, u gradu koji ima takvu tradiciju i zgrade od posebne važnosti.
Više sam puta pominjala staro zdanje u Aranđelovcu, to je jedna od najlepših zgrada u našoj zemlji iz obrenovićevskog doba, koje se urušava. Ne znam kako će ono uopšte da opstane sada kada krenu kiše i snegovi.
Gospodin Momčilov je insistirao na tom amandmanu, koji je podneo u ime poslaničke grupe SRS, da to budu stručna lica. Jer, predlagač je rekao – članovi žirija, znači konkurs za nacrte, za projekte, šta treba da se izgradi u nekom gradu, odnosno u nekom mestu. Članovi žirija mogu biti samo fizička lica koja nisu povezana sa učesnicima na konkursu. To je besmisleno. Mi smo predložili, u stvari doktor Momčilov, da se ovo sa učesnicima na konkursu briše, da se stavi zapeta i da ostatak teksta bude taj da su to lica koja imaju kvalifikaciju i ispunjavaju uslove za članove žirija. U sledećem stavu predlagač kaže – samo ako naručilac posle insistira to može da bude neko ko je kvalifikovan iz te struke. Mi imamo nagrđene gradove i opštine.
Da vam kažem primer Kragujevca. Oni su se prvi hvalili, Stevanović i gradska vlast još u onom prošlom mandatu, bez ovih iz G 17 i DS, kako su među prvim gradovima u Srbiji, odnosno naš grad Kragujevac je izabrao gradskog arhitektu. Izglasali smo generalni urbanistički plan, tu su potočići, žubori voda, i akvaparkovi i šta sve ne je tu ucrtano od strane tog dotičnog arhitekte.
Ali, može da se desi hipotetička stvar, pošto su i gospodin i gospođa iz iste branše, gospodin je glavni arhitekta, njegova supruga je inače zaista pravi arhitekta, on joj tu dođe kao šegrt. To već svi u Kragujevcu znaju i naručioci posla, što privatno, što neke kompanije. Sad se kaže, lica povezana sa učesnicima.
Ako sam ta koja treba da izabere ili da predloži da se izabere konkursna komisija, uvek ću pre da predložim suprugu kragujevačkog gradskog arhitekte nego njega. On za to nije sposoban. Čak je i jedan njegov prijatelj iz struke, povezani su i u nekim drugim relacijama, što mi Srbi tretiramo kao rođačke, istu konstataciju dao. Prema tome, ne možemo da ostavimo ovo ovako i za neke od važnih projekata, i za izgradnju nečega što treba da ostane i za taj grad, i da je simbol tog grada, mi u konkursnu komisiju za nacrte izaberemo ljude koje veze nemaju.
Kakve sada veze ima neki predavač ili profesor biologije sa nečim što je vezano za oblast arhitekture, ili lekar, neko iz medicinske struke. To moraju da budu zaista stručna i kvalifikovana lica, jer kako će da izaberu. Veoma je važno da kažemo da preko svih tih organizovanih lobija, naročito u Beogradu i naročito pod Đilasovom šapom, velike firme i kompanije koje zaista imaju projekte i nacrte sa kojima konkurišu u celom svetu, ne mogu da dođu do izražaja.
Tipičan slučaj za to vam je stadion Partizana ili kao ga neko zove JNA, koji treba da se rekonstruiše i koji je u takvom stanju još od vremena ovog kriminalca Zečevića i cele te klike, ali sada ćemo ući verovatno i u proces usvajanja zakona o privatizaciji sportskih društava i moraće da dođe taj dan, je l' tako, da se izvrši izgradnja novog stadiona i da se to sve reši.
Sada je konkurisala jedna od poznatih švajcarskih kompanija, sa odličnim nacrtom koji zadovoljava i standarde koje traži UEFA, i pre svega to da bude jedna lepa slika grada Beograda, ali šta to vredi kada to ne da Đilas i ova gradska slika, i to po izjavi samog gospodina Stepanovića, koji je direktor Partizanovog stadiona.
U Kladovu nam se desilo da ono što je bio simbol grada, eto to je nastavak Karađorđeve ulice, pored hotela „Zelengora“, i to je zaista jedan lep plato i tu je taj tržni centar „ Šumadija“, koji je obeležje te stare gradske arhitekture, najužeg gradskog jezgra, kragujevačka gradska vlast, pazite, uz odobrenje, čak i nalog tog pomenutog malopre gradskog arhitekture, poseče sva stabla. Stabla koja su bila više decenija, a neka preko 100 godina stara, počupana su, i ne samo stabla, nego i kaldrma, dakle, taj deo koji je bio pod kaldrmom, koji je takođe obeležje jedne epohe grada Kragujevca i naše sredine.
Ono što nikome ne bi palo na pamet da izvadi to što je simbol grada, eventualno da to sa nekom novom presvlakom vrati tamo gde mu je mesto, kao što su svi veliki trgovi u svetu, u svim gradovima gde god da krenete, njima je kao neka lepa ideja, a u stvari to je katastrofa, to je sad jedan običan asfalt, plato na kome nema ni jednog jedinog stabla nego neko pruće ostalo kao takvo.
Da bih ostavila vremena i kolegi Periću da priča, verovatno iz iskustva iz svoje sredine, iz takođe jednog od lepših gradova u Srbiji na obali Drine, Ljubovije, ovim ću završiti, ali zaista nemoguće je da konkursna komisija nacrte ovako važne za izgradnju svih ovih objekata bude tek tako sastavljena od nekih ljudi, koji samo nisu povezani sa učesnicima konkursa, a nemaju nikakvu kvalifikaciju.
Mi na tome insistiramo i predlažemo vam da usvojite ovaj amandman dr Paje Momčilova. Budite sigurni da je on na osnovu iskustva koje je imao, opet ponavljam iz svoje struke, video da je to neophodno i da je potrebno da se i u ovom delu i u ovom članu zakon promeni. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, javljam se na osnovu Poslovnika, člana 226. Kao što ste čuli od gospodina Krasića, danas je međunarodni Dan ljudskih prava. Želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije i resornom ministru dokle se stiglo u pretkrivičnom postupku koji je pokrenut u procesu utvrđivanja okolnosti trgovine organima Srba na severu Albanije i na Kosovu i Metohiji u periodu od 1999. godine, o čemu je... Kao i kada je napisala da je na osnovu zahteva Zorana Đinđića i tadašnje dosovske vlasti napisana optužnica protiv našeg predsednika dr Vojislava Šešelja, koji se šest godina nalazi u tamnici haškog kazamata. Isto tako, u toj knjizi je objavila da ima saznanja o trgovini organima Srba sa Kosova i Metohije.
To vas pitam, odnosno pitam resornog ministra i Vladu, zato što se približava dan kada ćemo, kao predstavnici države Srbije, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope pred izvestiocem tog odbora Parlamentarne skupštine Dikom Martijem da iznesemo, ako budemo imali takva obaveštenja od strane države Srbije, odgovarajuće argumente u prilog tome. Vi znate, pre nekoliko dana je govorila koleginica Lidija Vukićević, da su to pitanje pokrenuli gospodin Simo Spasić i predstavnici Udruženja porodica nestalih Srba sa područja Kosova i Metohije. Zaista je izuzetno važno ne samo da mi koji predstavljamo državu u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope imamo informacije o tome šta je država uradila u pretkrivičnom postupku, već da svaki narodni poslanik ima te informacije.
Ako je on pokrenut – to je zlikovac Tači negirao u emisiji "Kažiprst" B 92, vrlo dobro znate i upoznati ste sa njegovim izjavama da su to navodne izmišljotine što države Srbije što Karle del Ponte – neka se pojave državni organi i neka nam kažu dokle su stigli u istrazi. Inače, mi nećemo moći da zastupamo interese porodica tih Srba koji opravdano sumnjaju da su njihovi najmiliji oteti i da su Šiptari trgujući ljudskim organima Srba sa Kosova i Metohije počinili i dodatni zločin.
Pošto je danas Međunarodni dan ljudskih prava, a pošto ovakvim pitanjima neće da se bave tzv. nevladine organizacije koje su instruisane da u Srbiji šire antisrpsku histeriju, poput Nataše Kandić, Sonje Biserko, Biljane Kovačević-Vučo, onda mora da se postavi jedno pitanje: da li će te spodobe da tuže "Partizan" koji je pobedio "Split", "Zvezdu" koja je pobedila "Zadar", FMP koji je pobedio "Zagreb" i "Hemofarm", koji je pobedio "Olimpiju" u Ljubljani, i sve to samo jednog vikenda? Priznaćete, to je veliki zločin. Hvala.

Neophodno je vaše prisustvo, gospođo Malović, pošto ću da pokrenem jednu veoma važnu temu. Izvinjavam se, tiče se vas lično i jednog velikog problema koji danas postoji u Beogradu, u državi, a u pitanju je protest 1.000 radnika "Robnih kuća Beograd", koji su danas doputovali iz svih krajeva Srbije u Beograd. Upravo sam primila delegaciju sastavljenu od deset radnika ili radnica "Robnih kuća Beograd" i sa njima razgovarala. One su odlučne, kao i njihove kolege, u nameri da radi ostvarenja svojih prava, pošto nisu uspeli preko nadležnih državnih organa, predsednika Republike Borisa Tadića, predstavki koje su vama uputili, preko Agencije za privatizaciju, danas otpočnu štrajk glađu.
One su odlučne i uporne u namerama da brane ono što su čitavog života radile i zaradile i u šta su, kroz stvaranje te tzv. društvene imovine, ulagale svoj rad, i njihove kolege, u "Robne kuće Beograd". Veoma je neprijatno, zaista; vidno potresena celom situacijom ispratila sam ih iz zgrade Narodne skupštine, jer ne možete nekome da kažete, nezahvalno je – otpočni štrajk glađu i tako ostvaruj svoja prava. Međutim, one su, kao majke, kao bake i kao žene koje su provele više od dve-tri decenije u "Robnim kućama Beograd", prinuđene da to urade, kao prošle godine.
Moram da vas podsetim da su 27. oktobra prošle godine, kada su štrajkovale glađu, zamoljene od Borisa Tadića lično i od Dragana Đilasa, za koga su mi rekle da je čak i plakao tog dana, pustio neku krokodilsku suzu, da pomere šatore ispred zgrade Predsedništva, koje će danas verovatno opet da instaliraju, zato što brukaju predsednika države, da ne brinu ništa, da će trgovinski sudovi i nadležni organi da rade svoj posao.
Međutim, gospođo Malović, iako je 29. oktobra prošle godine izvršena prodaja "Robnih kuća Beograd" "Verano motorsu", odnosno Radomiru Živaniću, izvesnom Baji Plavom, država nije završila svoj posao, i Agencija za privatizaciju i ministar Mlađan Dinkić svoje obaveze prema radnicima "Robnih kuća".
Koristim priliku, povodom ovog amandmana kolege Radovanovića, da istaknem kakvo je srpsko pravosuđe i koliko je teško da se ostvari pravda, koliko su smešna sva ta izvršna rešenja koja su dolazila iz trgovinskih sudova iz Beograda i iz Kragujevca, koliko su različita u istom sporu za te zaposlene iz "Robnih kuća".
Dakle, oni traže da se njihovi zahtevi do kraja ispune i kažu, pošto se obraćaju lično Borisu Tadiću, a pominju i vas, da su predsednik Trgovinskog suda, postupajući sudija Natalija Pejić-Kordić, ministarka pravde, to ste vi, ministar ekonomije, pa su ga crnim slovima podebljali i podvukli jer je on glavni u celom ovom slučaju, i Branko Karan, stečajni upravnik, koji je dobio 50 miliona dinara za menadžerski posao godine, kako su ga proglasili prošle godine kada su Baji Plavom prodati objekti, odnosno kompanija "Robnih kuća", pošto je kompanija AD, vi znate da je preduzeće AD ostalo kao posebno pravno lice, kao i direktor projekta Dragi Stevanović... kako bi se, kako oni kažu, definitivno bruka, sramota i blamaža stečajnog postupka nad kompanijom i preduzećem "Robnih kuća Beograd" konačno razrešili, što traje sedam godina, a stečajna masa se nekontrolisano i bespovratno topi.
Oni kažu da su u taj protest uključeni svi radnici "Robnih kuća Beograd", koji su doputovali autobusima danas i, kao što rekoh, nalaze se ispred zgrade Vlade Republike Srbije. Zahteve upućuju vašem premijeru Mirku Cvetkoviću, koji je juče poručio da u 2009. godini neće da se živi gore nego u 2008. Kakva je to poruka? Čujem da je jutros tu njegovu izjavu peglala Diana Dragutinović, koja je rekla: živeće se bolje. Zar nije bila poruka vaše predizborne kampanje: Srbijo, život ne može da čeka, živeće se mnogo bolje, veće plate, penzije?
Premijer jedne države, to niko nikada u istoriji srpskog parlamentarizma... ne znam da li postoji premijer na celoj kugli zemaljskoj koji je mogao da da takvu izjavu. Prvo je nenormalno da tako nešto izjavi zbog svog političkog rejtinga. On je to izjavio, pa ste jutros poslali u "Kažiprst" B92 Dianu Dragutinović da pokuša to nekako da ispravi.
Sada se radnici "Robnih kuća Beograd" sa pravom bune, došli su da vam založe svoje živote, te krhke žene koje su ispijene, koje su iznemogle, koje su dosta bolesne i istrošene, da štrajkuju glađu ispred zgrade Predsedništva od danas. Naglašavaju da neće da odustanu; ako treba, danima će tu da ostanu jer ih je država prevarila.
Kako ih je prevarila? Gospođo Malović, vi ste ministar pravde, u vašoj radnoj biografiji su vas hvalili, pa su rekli kako ste radili na raznim projektima mnogih zakona, da li je moguće da se taj zakon o izvršnom postupku tako različito primenjuje i Zakon o stečaju, koji je prošle ili pretprošle godine sa izmenama i dopunama usvojen ovde u Skupštini, da se kamate na glavnicu duga različito obračunavaju za pet-šest hiljada radnika?
Ako je neko imao glavnicu, to je bila obaveza države posle prodaje "Robnih kuća" izvesnom Baji Plavom, Živaniću, da se isplate te zaostale zarade, od 26 do 54 zarade u periodu od 1996. godine, kako je moguće da neko dobije izvršno rešenje, prvo, bez pravne pouke? Šta su znale te jadne žene? One su to sada meni rekle. Nisu pravnici i tek su post festum, poučene od svojih advokata, došle do saznanja da uopšte nije trebalo da potpišu takva rešenja. Negde je to bilo rešenje Trgovinskog suda, negde obaveštenje, što je takođe u neskladu sa zakonom, da im se zakine toliki novac, pa su te zarade na iste glavnice bile toliko različite, od 100.000 do 1.000.0000 ili 1.200.000.
Gospođo Malović, ovde imam neke pojedinačne slučajeve; pošto dolazim direktno sa ovih razgovora, sada moram sve ovo da pregledam dodatno i da se danas javim još nekoliko puta, i ja i kolega Stevanović, koji je član Odbora za privatizaciju ispred naše poslaničke grupe. Ozbiljno ćemo da razmatramo ovo pitanje i da tražimo od predsednika Narodne skupštine da naloži predsedniku Odbora za privatizaciju i predsedniku Odbora za rad i socijalna pitanja da ovo hitno bude uvršteno kao tačka dnevnog reda.
Mnoge smo mafije i kriminalne aktivnosti pokrenuli. Očigledno je da je ova mafija "Robnih kuća" mafija u Agenciji kod stečajnog upravnika. Moram da nagovestim, dame i gospodo narodni poslanici, da je stečaj proglašen 2002. godine, kada je predsednik Upravnog odbora "Robnih kuća Beograd" bio Bojan Stanojević. Vi znate kakav je kriminalac u pitanju i kako je i sa kim on krenuo da pregovara o prodaji. Vrlo dobro znate da je, bez obzira na to što je to prošle godine bio poduhvat godine, cena mogla da bude mnogo veća, čak i do 500.000.000 evra, a prodata je za 200.000.000 manje.
Sada se rekonstruišu objekti "Robnih kuća Beograd", u centru Kragujevca, Nišu i u drugim gradovima u Srbiji, a radnici su ostavljeni bez njihovih prava. Njihovi zahtevi su vrlo jasni i svi su zakonski utemeljeni. Pošto grupe advokata i pravnih stručnjaka rade u svim gradovima Srbije, jer su ljudi morali da traže pravnu zaštitu preko nadležnog suda, a sud ne reaguje, kao što je slučaj jedne gospođe koja se stalno sa Trgovinskog suda iz Kragujevca vraća na Četvrti opštinski sud u Beogradu; onda oni kažu – to su zahtevi koji su upućeni danas.
Uz onaj šok koji su preživeli juče svi građani Srbije, a naročito strah naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji, a uz takvu diletantsku izjavu premijera Cvetkovića, mislim, gospođo Malović, da za vas – jeste da teče ova rasprava, izvinite, ovo se tiče trgovinskih sudova u Srbiji, tiče se i Republičkog javnog tužioca Slobodana Radovanovića, kome su se takođe radnici obraćali – danas nema prečeg posla.
Ako vama kažem, a činjenica je da su oni došli i da će da prenoće ispred zgrade Predsedništva, da su sada ispred Vlade Srbije, da toliki broj ljudi ima eksplicitne zahteve, onda je neprimereno da mi samo pričamo o tome, a da se danas uopšte ne reaguje. Na prevaranta Dinkića i na njegove obmane oni više ne računaju. Zakinuta im je kamata, i to je pravo pitanje...
Sada ovaj deo svog izlaganja hoću da iskoristim da tražim zvanično obaveštenje od Vlade i od resornog ministra Diane Dragutinović kako se na glavnicu bilo kog duga u Srbiji, po bilo kom osnovu, obračunavaju kamate?
Da li to neko od vas u sali zna, ako imate neko dugovanje, dugujete recimo za porez, dugujete bilo šta državi, kako se obračunava kamata? Reći ću vam, to je potpuna nepoznanica za sve građane Srbije. Neko kaže da je to 0,02 % dnevno, pa to ide kumulativno, pa i kolege odobravaju, a neko kaže da nije.
Sve i da jeste, to nije u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima koji je na snazi i sa onim što banke obračunavaju vama na dugove koje imate. To je mnogo veći iznos i to se ne uklapa ni u onu prosečnu, kako je nazivaju ovi iz Narodne banke Srbije - eskontnu, kamatnu stopu na godišnjem nivou, koja je valjda 24-25%. Mislim da je tako otprilike. U svakom slučaju, mnogo su veće kamate za ta dugovanja.
Ako od vas država traži da vi platite toliko na ime kamate za neplaćeni porez, za bilo šta, izvinite, molim vas, kako je moguće da onda radnici "Robnih kuća" dobiju ovakva rešenja i da im se kamata na glavnicu računa od momenta kada je Bojan Stanojević sa kriminalcem Dinkićem i Karanom uveo stečaj u "Robne kuće Beograd"? To je nemoguće. Oni otvoreno sumnjaju da je po osnovu obračuna kamata iz ove stečajne mase, opet ponavljam, vi to znate, ali zbog kolega poslanika - postoje dva pravna lica: kompanija AD i preduzeće "Robnih kuća", iz ovog drugog, dakle, koje nije prodato.
Objasnite mi to, gospođo Malović, zašto tako neprimereno dugo posle prodaje ovog dela kompanije tom Baji Plavom sada traje godinu dana stečaj. Zašto nije mogao da se završi za kraće vreme? Zato što je cilj Dinkića i ovog njegovog vajnog menadžera, u stvari kriminalca i lopova, Karana, da izvuče još više para za sebe.
Ko je bio menadžer u ovom poslu?
Lično sam svedok toga. Bili su ljudi, znači, dva dana pred štrajk glađu ispred zgrade Predsedništva prošle godine, čini mi se oko 25. oktobra, dolazili su i doneli su mi spisak i rekli su: ovo je sve što je imovina i što su zgrade, objekti "Robnih kuća". U međuvremenu, samo da vam kažem, kako se desila ova prodaja, izgubila su se tri magacina iz ove stečajne mase ovog preduzeća. Nema ih nigde, nigde se ne vode. Dakle, oni su rekli, od trenutka kada kompanija bude prodata, a nemoguće je da se proda za manje od 300.000.000 ... Oni su pre toga obišli sve ambasade, pa i ambasadu Grčke, jer je tog dana rečeno da je u pitanju konzorcijum ove kompanije sa nekom grčkom kompanijom, i ambasade Indije i nekih zapadnih zemalja. Dakle, svojim štrajkom i svojom dugogodišnjom upornošću radnici "Robnih kuća Beograd" su u stvari bili menadžeri u poslu privatizacije. Mi smo, kolega Jojić, moja malenkost i drugi, sećate se možda ako ste tada pratili skupštinsko zasedanje, deset dana uzastopno sa ove govornice samo pričali o kompaniji "Robne kuće".
U pitanju je velika pljačka, jer ako su građani Srbije mislili, a verujte mi, dok danas nisu došli radnici i dok mi nisu doneli ovu dokumentaciju, da je sve završeno onog trenutka kada je Živaniću iz "Verano motorsa", Baji Plavom, prodata kompanija, očigledno je da nije, jer onaj deo što je ostao, kako bi to žargonski rekli, ispumpava u nečije džepove. U čije? U džep Mlađana Dinkića i ovog njegovog menadžera Karana.
Oni su sada pokrenuli tužbu pred svim nadležnim sudovima u Srbiji pojedinačno, 3.700 radnika, a biće još takvih pojedinačnih tužbi, prigovor su podneli, a na kraju i ušli u sudski spor i obratili se predsedniku Trgovinskog suda u Beogradu zbog nepravilno isplaćenih novčanih sredstava iz stečajne mase. Ako je ta kamata primenjivana od slučaja do slučaja, a ne znam ni kolika je ukupna stečajna masa, znači, u pitanju su desetine ili stotine miliona dinara ili više desetina miliona evra koje sada neko uzima, a uskraćuje radnike za njihova prava.
Prema tome, gospođo Malović, pošto su ovo izuzetno ozbiljne stvari i pošto će očigledno...
(Predsednik: Vreme.)
Evo, završavam. Pošto je očigledno taj štrajk... Ne bih volela, naravno, pošto je hladno napolju i videla sam i sama, opet vam kažem, vrlo sam se potresla u tom razgovoru zbog onoga što sam čula od njih pojedinačno; to su i supruge, i majke i bake, vredne i marljive žene, koje će danas opet da razapnu šatore ispred zgrade Predsedništva. Ako i dođe Đilas i počne da plače, i da izađe i sam Boris Tadić (ako je danas tu, a ne znamo ni gde je predsednik države u situaciji kada se razmešta Euleks i kada se ovakve stvari dešavaju), ovi ljudi neće da odustanu.
Neko mora da vam pokaže zube. Ljudi moraju da budu organizovani, jer da su to uradili radnici 2001. godine, doduše, radila je neka motka, kada ste otpustili 15.000 radnika i poslali..
(Predsednik: Vreme.)
.. mnogo bi bolje bilo.
Mi podržavamo apsolutno, naša poslanička grupa, i u toku dana i narednih dana, koliko oni budu istrajavali u svojim zahtevima, iznosićemo sve ove podatke o kriminalnim radnjama i o pljačkanju stečajne mase, onoga što je preostalo od "Robnih kuća Beograd". Hvala vam i izvinite zbog prekoračenja.