Gospođo Slavice Đukić-Damjanović, dame i gospodo narodni poslanici, želimo da podržimo amandman kolege Petkovića i koleginice Milice Radović zbog činjenice da je ovaj amandman sasvim opravdan i da je potrebno da imamo četvrto, treće i peto osnovno tužilaštvo u Beogradu, jer građani su željni pravde a činjenično je stanje da je zaista u državi potpuni haos.
Ne mogu a da se ne osvrnem na trenutnu političku situaciju i da kažem da je pokušaj nekoga da razbijanjem opozicije u Narodnoj skupštini Srbije napravi u državi "što gore, to bolje" doveo do toga da su građani u jednom trenutku bili zbunjeni činjenicom da nemaju kome da se obrate, ko da ih zaštiti itd. Vidite ko sada brani prava građana Srbije u Skupštini. Pre svega SRS, ali i kolege iz druge dve opozicione stranke, jer to je srpska opozicija, DSS i NS.
Sve ove događaje koji se tiču nelegitimnog raspoređivanja tzv. misije Euleks na Kosovu i Metohiji, katastrofalnog stanja u srpskom pravosuđu i sve one probleme koje imamo danas, kao i svaki građanin Srbije, samo mi tretiramo kroz amandmane i govorimo o tome, i to je činjenica. Ko gleda Drugi program RTS-a... A, gospodin Krasić vas danima poziva da to radite, jer ovo je jedino mesto gde možemo da kažemo koji su problemi u državi Srbiji; nema druge mogućnosti, sve drugo su laži i obmane raznih agencija i manipulanata, kroz štampane i elektronske medije, namešteni intervjui, namešteni dueli, nameštene emisije. Ali, na ovom mestu mi štitimo prava svih.
Ko su danas oni koji su najugroženiji? To je ključni, državni i nacionalni problem i pitanje za tešku zimu, desetu pod okupacijom, naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji. To su radnici, poljoprivrednici, penzioneri, nezaposleni.
Danas, 10. decembra, kakve li simbolike, jutros smo počeli sa tom pričom da je Međunarodni dan ljudskih prava, u Srbiji štrajkuju četiri sindikata: Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije još uvek štrajkuje ispred zgrade Vlade Republike Srbije u Nemanjinoj ulici, Konfederacija slobodnih sindikata, Granski sindikat metalaca Srbije i zaposleni i poverioci "RK Beograd". O njima želim da nastavim da pričam, o problemu poverilaca i zaposlenih u "RK Beograd".
Zar vama nije indikativno sve ovo što se dešava, pitam vas iz vladajuće koalicije? Neki od vas sede u sali, prate ovo što govore srpski radikali po amandmanima na ovaj izuzetno loš zakon o kome je trenutno reč, koji će teško biti primenljiv, a primenjivaće se tek od 1. januara 2010. godine. Zar to nije alarm i signal za uzbunu? Bar da se pojavi premijer Cvetković i kaže šta misli dalje.
Izvinjavam se, gospođo Đukić-Dejanović, malopre sam, potresena zbog činjenice da su gospođe iz "RK Beograd" došle u takvom stanju, napravila jedan lapsus. Rekla sam da je Mirko Cvetković izjavio da u 2009. godini neće da se živi gore, zato što zna da gore od ovoga ne može ili može, da svi ljudi brljaju po kontejnerima i da se tako prehranjuju nezaposleni, kao onaj jadni radnik u Kragujevcu koji je pronađen, 14 dana je bio gladan, gotovo da je umro od gladi. Ali, on je rekao – neće da se živi bolje. Kako neće, kada ste u kampanji pred izbore 11. maja obećali da će da bude ne malo bolje, nego mnogo bolje, i nova radna mesta?
Znate šta je moto ova četiri sindikata zbog koga se oni danas nalaze u Beogradu, ispred Vlade Srbije, a ove žene i njihove kolege će doći ispred zgrade Predsedništva da opet rašire šatore i da štrajkuju glađu? Kažu – zbog masovnog otpuštanja i sve gore ekonomske situacije u Srbiji. Gde vi živite? Je l' vi živite u Srbiji? Je l' dolazite iz nekih gradova? Je l' se vi mičete iz ovog podruma Narodne skupštine, gde je ova sala? Čitate novine, gledate TV? Koliko, gospodine Munjiću, u Čačku? Za sedam dana - sedam stotina ljudi. Šta će da se desi sa "Fijatom" i sa zapošljavanjem? Ništa. Samo 2.400 i pitanje je ko će biti u tih 2.400. Nisu u obavezi da to budu oni radnici koje ste prvo 2001. godine, 15.000 njih, ostavili bez posla, pa onda oni koje ste prevarili, u stvari Mlađan Dinkić, sa famoznim Zavodom za zapošljavanje i obrazovanje.
Ova četiri sindikata – o čemu u Skupštini Srbije govore isključivo srpski radikali i, moram da kažem zbog kolegijalnosti, kolege iz ove druge dve opozicione stranke, DSS i NS – zahtevaju od Vlade Republike Srbije da hitno reaguje ili da Mirko Cvetković podnese ostavku. Šta bi mu to bilo teško? Gde se on toliko pojavljivao, šta je rekao? Ta njegova poruka da neće da se živi bolje ne da nije politički mudra, nego je toliko jasno da samo gore možemo da očekujemo, a dovoljno je da pogledate ekspoze koji je on podneo ovde prilikom izbora, imam ga gore u fioci, i da vidite šta je sve obećao u ime nove Vlade Republike Srbije.
Gde smo mi danas, 10. decembra? Tu, gde je najveći socijalni problem danas u Srbiji ponovo aktuelizovan, tako da su ljudi prinuđeni da po ovoj zimi, po hladnom vremenu dolaze iz cele Srbije autobusima. Je l' vi mislite da je njima lako ili da nemaju šta danas da rade? Zaista i nemaju kada su otpušteni i kada nemaju od čega da žive, ali su prinuđeni, mnogi od njih nadniče. U Vladičinom Hanu jedan od najpoznatijih srpskih pesnika, koji je više puta kandidovan za razne nagrade i dobijao ih, danas nadniči i kuluči zbog toga što nije dobio nacionalnu penziju. Doneću kompletan materijal da vidite o kakvom je srpskom patrioti reč. Zašto on da dobije nacionalnu penziju od države kada treba da dobiju ovi miljenici iz "žutih", koji nikada ništa nisu uradili da promovišu našu nacionalnu kulturu, tradiciju, istoriju, ništa?
Što se tiče ovog problema koji smo danas aktuelizovali, a to su "Robne kuće Beograd", moram da nastavim dalje, gospođo Malović, a vi da mi u toku dana date odgovore, pošto je i na vas naslovljeno ovo, pre svega na Borisa Tadića, da obavestim javnost i narodne poslanike šta su sve zahtevi tih prevarenih ljudi. Dakle, opet ću da se vratim, da napravim tu malu digresiju, na početak priče. Najmanje 3.700 radnika "Robnih kuća Beograd" je prevareno u procesu isplate ovih otpremnina. Kako? Tako što je na glavnicu različito od slučaja do slučaja obračunata kamata, nije svuda primenjen isti aršin. Imate jedan konkretan primer, odnosno prigovor poverilaca na podnesak stečajnog upravnika. Ako je glavnica duga 70.636,53 dinara, a isplaćeno je 915.079,90 dinara za tu gospođu, za tog radnika...
Inače, da vam kažem, kada govorimo o ljudskim pravima svakog građanina Srbije, to je kršenje – sva imena, sa svim podacima, sa brojem lične karte, sa adresom, svih radnika "Robnih kuća Beograd" nalaze se na zvaničnom sajtu Agencije za privatizaciju. Ljudi su uplašeni. Znate zbog čega? Nije tamo objavljen iznos koliko su oni dobili za otpremninu, pa sada svakojaka budala (oni se brinu za svoju bezbednost) može da pomisli da su te radnice dobile i po tri, četiri, pet miliona dinara. U stvari, 50 miliona dinara je za taj menadžerski posao godine, da Baji Plavom proda "Robne kuće Beograd", dobio ovaj Dinkićev kriminalac Branimir Karan.
Vidite i recite mi da li tu ima neke logike? Da li je to normalno, gospođo Malović, i kako je neko mogao da tako nešto uradi i da primeni takvu selektivnu kamatu i takav obračun?
Sada je ta gospođa koja je imala glavnicu 70.636 dinara dobila, rekla sam ovaj konačni iznos, 12,95 puta više. To se prostom računicom vidi. Neko ko je imao glavnicu duga, a to zavisi od toga gde je radio, na kom radnom mestu, da li je imao toliki radni staž, ko ima glavnicu duga 306.900 dinara (moram opet zbog građana Srbije da kažem da je ovaj dug najviše do 26 - 54 plate, a to datira od 1996. godine) dobio je 2,67 puta više, manje od tri puta. Kako je to moguće?
Da li se stečajni upravnik rukovodio, ovaj koji očigledno ispumpava te pare iz stečajne mase, pošto su nestala tri magacina... To ću sada da vam kažem, Udruženje akcionara (inače, njih hiljadu je danas u Beogradu) podneskom se obratilo nadzornom odboru Ustavnog suda Srbije da se ustanovi gde su ti magacini. Da li je to normalno, gospođo Malović, da se takav kriminal radi? Oni uopšte ne znaju, a ne znamo ni mi, kolika je ukupna stečajna masa. Kako da znamo kada su nestala tri magacina i u bescenje su prodati neki objekti?
Samo da vidite. Znate zbog čega su dovedeni u tu situaciju? Lako je bilo ovom tajkunu Baji Plavom, on je kupio i pitanje je ko sve stoji iza toga. Zvanično, "Verano motors" (je l' tako, gospodine Vukoviću, pošto ste vi ekspert za te tajkune i kriminalce u Srbiji), ali pitanje je ko je sve iza tog konzorcijuma, šta se tu sve dešavalo i kako su baš oni došli u situaciju, dva dana posle štrajka radnika, da kupe "Robne kuće Beograd".
I sve da je to tako i da je ostala ta ukupna stečajna masa, gde su ti objekti, kako su nestali, gospođo Malović? Kako to nisu radili državni organi? U Specijalnom tužilaštvu, današnji, već dve godine, v.d. tužilac Slobodan Radovanović, moram to da pronađem, jer su ove gospođe koje su bile kod mene odgovorno rekle da im je on rekao, pošto je u državi mnogo problema sa velikim kompanijama, a u to vreme je donet Zakon o stečaju i mora da se uđe u stečajni postupak i za "Robne kuće Beograd" i za još neke kompanije, on je rekao – svi stečaji ne vrede više nego vi, što je činjenica, vidite i sami. Ali, ako je to tako, kako će i gde oni da ostvare svoja prava, kada su im izvršna rešenja?
Gospodine Jojiću, opet tvrdim, iako nisam pravnik, ali već toliko godina sam u zakonodavnoj oblasti, da je vaš zakon o izvršnom postupku, onaj savezni, kada ste vi bili ministar i kada ste ga obrazlagali pred Saveznom skupštinom, definitivno bio najbolji, a dosovci su ga odmah promenili posle 2000. godine. Ja sam tada bila ponosna, kao srpski radikal i poslanik u Veću građana, zbog toga što srpski radikal, ministar, izlazi sa takvim predlogom zakona.
Evo danas, iako imaju te izvršne presude, oni ne mogu da urade ništa. U stvari, negde su pisane, daću vam tu dokumentaciju, gospođo Malović, spremam i za vas jedan primerak. U pitanju su rešenja, bez pravne pouke, pa su sada post festum oni angažovali advokate da vide kako će i šta će, a negde samo obaveštenja.
Onda su dolazili u "Komercijalnu banku", koja je bila zadužena da im isplati ovakve nenormalne isplate (selektivno primenjena kamata na glavnicu), da potpisuju i da idu kući. Primili ste pare, do viđenja. A što to nije u skladu sa zakonom, što je neko odlučio da tako namiruje radnike, od slučaja do slučaja, da ostatak sebi stavi u džep... Oni otvoreno kažu da sumnjaju da je to Mlađan Dinkić, preko svog stečajnog upravnika. Sedam stečajnih upravnika se promenilo za toliki broj godina.
Nikada nije izvršena primopredaja, nego kako koji dođe, on samo nastavlja da kupi pare. Da ne govorimo o dugovima zakupaca za objekte. Ja ne znam za sve robne kuće po Srbiji, znam ovde za "Beograđanku", znamo za objekat u Knez Mihailovoj, ali u Kragujevcu nemate bolje mesto, najbolje mesto u gradu. Toliko je njih koji su imali određenu lokaciju u zakup, neću da pričam napamet, jer ne znam da li su svi redovno izmirivali obaveze, ali pojedini nisu, a uzimali su ogromne objekte. Kako je onda bilo moguće da se ti objekti prodaju u bescenje i za sitne pare, pre nego što je izvršena ona generalna privatizacija, gospođo Malović?
Oni su podneli zahtev nadzornom odboru Ustavnog suda, zaveden 22. oktobra 2008. godine, a da li mi uopšte imamo Ustavni sud? Oni su podneli Ustavnom sudu, nadzornom odboru, gospođo, zavedeno je, a ako su oni pogrešili... Oni se ne žale na nešto konkretno, obratili su se nadzornom odboru Ustavnog suda da reaguje tako što će Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala da pošalje da ovo uradi, nisu se pojedinačno žalili Vrhovnom sudu na te njihove presude. Ovo je sasvim drugi podnesak. Znam da ste možda obavešteni da oni imaju žalbe Vrhovnom sudu na presude trgovinskih sudova po Srbiji, ali u ovom konkretnom slučaju to su uradili i primljeno je u Ustavnom sudu Srbije dana 24. 10. Nije važno da li su se obratili na pravu adresu. Ako su se obratili jednoj od najviših sudskih instanci, pa i vama, pa i predsedniku države, onda je bilo valjda normalno da vi primite delegacije tih ljudi i da ih uputite dalje šta treba da rade. Ali, državni organi i dalje ne rade svoj posao. Ne postoje indicije, nego konkretni dokazi da se u stečajnoj masi ostatka vrši pljačka.
Gospođo Pešić, evo završavam, ne znam u čemu je problem. Verovatno je problem u tome što pričamo o ovoj bedi i sirotinji, ali mene to lično pogađa i pogađa me činjenica da državni organi neće da reaguju. Vi niste ovde zaštitnik vremena Narodne skupštine, pogotovo kada dođete jednom u deset dana u Skupštinu.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Živanović je možda malo duže govorio, jedan minut, od vremena koje je Srpska radikalna stranka imala na raspolaganju, ali ja sam rekla i u toku njegovog govora predsedniku Skupštine gospođi Đukić-Dejanović, pa ću da reagujem zbog činjenice da se sada kada sam ja izašla za govornicu apsolutno muva jedna ne čuje, a kada je govorio gospodin Živanović, ne znam zbog čega i šta vas motiviše, vas iz DS-a... Koliko god da vas ima, sada vas ima dvadesetak u sali, i da ste svi tu prisutni, vi reagujete suprotno članu 103. Poslovnika, i da je gospođa Đukić-Dejanović Gordana Čomić, što ona nije i nikada neće da bude, a da tu sede srpski radikali, ona bi vas opominjala i izricala bi vam opomene. To nije u redu i mislim da ste instruisani od jedne osobe iz vaše poslaničke grupe da tako reagujete.
Zbog javnosti i građana, jer je bila zaista velika buka, moram da čestitam gospodinu Živanoviću što je sa takvom koncentracijom govorio o ovim važnim problemima građana svog grada i Mačvanskog okruga. Moram zbog građana da kažem da je čovek govorio o uništenoj privredi za vreme vlasti DS-a i DOS-a, Dušana Petrovića kao predsednika opštine Šabac, u uzimanju tih 10% za poslove i za sve to što se dešava.
Magistar Živanović, koji će uskoro da doktorira i koji ima visoko stručno zvanje, živi u Jelenči pored Šapca. On svakog jutra, to sam više puta rekla, pre nego što dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije (a sada će u neko doba noći da se vrati), ustane u 4.30, 5.00 časova najkasnije, uradi sve što ima na svom velikom imanju. Poznat je kao dobar domaćin i kao čovek koji se bavi i poljoprivredom, osim toga što je naučnik i što je u više saziva častan poslanik u Republičkoj skupštini.
Prema tome, gospođo Đukić-Dejanović, molim vas da sledeći put reagujete, jer od 5. oktobra, kada su ovde bila samo 23 poslanika srpskih radikala, među njima i magistar Živanović, do današnjeg dana njegove primedbe i njegova kritika vlasti su, uostalom, kao i sve kritike srpskih radikala, bile argumentovane, utemeljene. On je bar poznat kao čovek koji se stručno i ozbiljno sprema za svaku raspravu, pa je tako hteo građane da obavesti i o svom učešću danas na sednici Odbora za privatizaciju. Uostalom, činjenica je da je kao aktivni učesnik u radu ovog parlamenta i kao član odbora godinama imao uvid u to da je preko hiljadu preduzeća prodato u bescenje, a nažalost, milion radnika ostalo bez posla.

Gospođo Slavice Đukić-Dejanović, dame i gospodo narodni poslanici, zaista osećam obavezu, kao potpredsednik Skupštine i kao neko ko na korektan način sarađuje sa vama sve ovo vreme, da vam kažem da su prekršeni član 60. Ustava, član 1. Poslovnika, član 222. zbog činjenice da je predsedavajuća, u tom trenutku Gordana Čomić, vršila mobing nad narodnim poslanicima. Zakon o mobingu je u izradi i ja sam sa pažnjom pratila sve ono što je gospođa Snežana Lakićević-Stojačić do sada govorila u medijima u toku javne rasprave i očigledno je da će gospođa Čomić, najpre od strane poslanika SRS, a verujem i poslanika DSS, doći pod udar ovog zakona.
Mi smo na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ona je prekršila naše pravo na rad po članu 60. Ustava zato što se u državi Srbiji svakome jemči pravo na slobodan izbor rada i na rad.
Kada smo dobili poverenje građana Srbije na listi SRS - dr Vojislav Šešelj mi smo slobodnom voljom poverili svoje mandate i odlučili, u skladu sa mogućnostima koje daju Poslovnik, Ustav i važeći zakoni, da zasnujemo radni odnos u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ne mogu da znam koji je to procenat poslanika koji su na stalnom radu, ali je ovo naše radno mesto i mi smo ovde poslati od naroda, da u svakom trenutku štitimo interese građana.
Gospođa Gordana Čomić ne samo da je vršila psihički i svaki drugi teror nad poslanicima u gluvo doba noći, u dva sata posle ponoći, već je, suprotno Zakonu o radu, Ustavu, a i budućem zakonu o mobingu, kažnjavala narodne poslanike i tako im oduzimala mogućnost da svojim radom deluju, kao što to mi srpski radikali činimo već toliki niz godina, marljivo, vredno, za dobrobit građana, za njihove interese, štitimo siromašne, penzionere, poljoprivrednike, one koje ste ostavili bez posla, Srbe na Kosovu i Metohiji koji su noćas u strahu zbog toga što je Euleks krenuo sa razmeštanjem svojih snaga, protivno volji građana Kosova i Metohije i čitave patriotske Srbije.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi snosite odgovornost za to. Prilikom izbora onoga ko će da vas zamenjuje, po članu 31. Poslovnika, morate da vodite računa da, u skladu sa našim radnim i svim drugim sposobnostima, izaberete osobu koja je dostojna toga da vas, Slavicu Đukić-Dejanović, menja. Sve je bilo u redu dok je predsedavao gospodin Nikola Novaković; čovek je vodio zasedanje u skladu sa onim što ste mu vi rekli i poručili. U tom trenutku se pojavila Gordana Čomić i u maniru starijeg vodnika prve klase, kako je to odavno dobro definisao kolega Milorad Mirčić, počela da vrši teror i da maltretira narodne poslanike.
U tom smislu ja tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni da li je Gordana Čomić prekršila član 1, a to su prava i obaveze nas narodnih poslanika, i član 106. kada mi je, protivno ovom poslovniku, a to možete pažljivo da pročitate u stavu 1. u petoj alineji i stavu 2, izrekla dve opomene zbog toga što sam, u skladu sa svojim pravima i obavezama, zastupala interese građana u ime SRS i dr Vojislava Šešelja.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, javljam se na osnovu člana 46. Poslovnika, na osnovu člana 226. Poslovnika i na osnovu člana 99. Ustava Republike Srbije.
Ako se sećate, gospođo Čomić (mladi gospodin, zamenik sekretara svakako se seća, kao i gospodin Odalović), pre sedam dana sam, posle teme koju je pokrenula koleginica Marina Raguš, zatražila od direktora BIA, tog izvesnog Vukadinovića – koga nikada uživo nisam videla, što bi se reklo, "face to face", zato što se nikada nije ni pojavio na Odboru za odbranu i bezbednost, što je inače njegova poslovnička obaveza, odnosno BIA i njegova lično po Zakonu o BIA, a to je član 46. Poslovnika – da podnese izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini, odnosno resornom odboru.
Noćas je, ne samo po mišljenju nas srpskih radikala i kolega iz DSS i NS, već i svih uznemirenih građana sa Kosova i Metohije (svi mi primamo pozive i poruke od naših radikala i članova njihovih porodica), došlo do potpune okupacije Kosova i Metohije u pravom smislu reči zbog nelegitimnog, bez odluke Republičke skupštine, razmeštanja tzv. misije Euleks.
Član 99. Ustava, pošto je gospodin Mićunović govorio o tome da Skupština treba da radi svoj posao, da donosi zakone, a ne da pričamo o Kosovu i Metohiji, definisao je šta je, između ostalog, posao Narodne skupštine, a to je da vrši ratifikaciju međunarodnih ugovora i sporazuma.
Moram da vas podsetim da je 1999. godine ovde, u Narodnoj skupštini, jedino uz protivljenje Srpske radikalne stranke, ratifikovan sporazum Černomirdin - Ahtisari iz koga je proistekao dolazak KFOR-a na Kosovo i Metohiju i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, koja je naš osnov, naše države Srbije, da branimo naše međunarodno pravo i status naše južne pokrajine u okviru naše države.
Međutim, sada, s obzirom na nelegitimno razmeštanje misije tzv. Euleks, ponovo pozivam direktora BIA da se što pre pojavi, to je njegova poslovnička i zakonska obaveza, pred Odborom za odbranu i bezbednost, da obavesti gospodina Dragana Todorovića, preko sekretara Odbora, kada će biti u stanju da dođe i da nam podnese izveštaj zbog činjenice da je pre nas o terorističkim aktivnostima Hašima Tačija, Haradinaja i ostalih, kako su ih označili, zlikovaca koji predvode kriminalne grupe raspravljao nemački odbor za praćenje rada njihovih obaveštajnih službi, gde je nedvosmisleno utvrđeno (o tome je govorila u više navrata, evo završavam, koleginica Raguš, a i ja prošle nedelje) da su njihovi agenti ustanovili još u izveštaju 2005. godine, a sada i na osnovu činjenice da im je podmetnuto da su oni bacili eksplozivnu napravu...
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
... na sedište EU u Prištini, da su u pitanju opasni zlikovci, teroristi.
Kada to kaže država koja je najviše finansirala njihovo otcepljenje od Srbije i finansira i najviše učestvuje u snagama KFOR-a, šta onda naša država radi i kako mi možemo da šaljemo poruku kada Nemci sami za sebe kažu da nisu bezbedni, da je bezbedan bilo koji Srbin na Kosovu i Metohiji u ovom trenutku...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Završavam. Zahtevam, dakle, da mi se što pre dostavi odgovor u pisanoj formi kada će doći direktor BIA. Gospodin Todorović će, kao predsednik Odbora, odmah zakazati, ali nama je neophodan taj izveštaj. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, tražim informaciju na osnovu člana 226. Poslovnika.
Naime, kao da sam slutila da će iz italijanskog "Fiata" od predsednika Kompanije, gospodina Serđa Markionija, doći ovakva vest, pre neko veče sam pokrenula aferu firme "Citadel", čiji je suvlasnik Pavle Kavran, rođeni brat Olge Kavran iz Haškog tribunala, i zapitala zašto država i Vlada Republike Srbije ne izađu s podacima da je ta firma uzela 50 miliona evra za sklapanje tzv. strateškog partnerstva između kragujevačke "Zastave" i italijanskog "Fiata"?
Međutim, gospodin Serđo Markione je izjavio da će italijanski "Fiat" morati da potraži novog strateškog partnera u svetu, zato što je "Fiat" danas izuzetno mali i slab da preživi narastajuću ekonomsku krizu.
Ako je gospodin Markione izjavio da "Fiat" mora u svetu da traži jačeg, a juče ste čuli da nema ništa od dolaska "Dženeral motorsa" i proizvodnje "Astra klasika" u Kragujevcu, a isto tako nema apsolutno nikakvog nagoveštaja od strane italijanskog "Fiata" da će se novi model proizvoditi i nema ništa od onih obećanih 700 miliona evra, tražim zvaničnu informaciju od premijera Vlade Republike Srbije, Mirka Cvetkovića, i ovoga, kako ga je lepo nazvao gospodin Todorović, hohštaplera Mlađana Dinkića, o tome kakav je to ugovor napravljen s italijanskim "Fiatom".
Vi izlazite, gospodine Krasiću, jer je taj isti Dinkić, za 11.000 strana o njegovom kriminalu, podneo tužbu protiv vas i, naravno, pobegao sa suđenja kada ste Vladana Batića pozvali za jednog od glavnih svedoka, odustao je od toga.
Za ovo što ima gospodin Todorović, a vape za tim odgovorom radnici, ne samo kragujevačke "Zastave", ne samo cela Šumadija, već i cela Srbija, moramo da dobijemo odgovor.
Moram da vam kažem, gospođo Đukić-Dejanović, da je u to isto vreme, zamislite, 2008. godine, i svetske agencije su prenele tu vest, čovek koji je radio u "Zastavi", pošten radnik, koga ste izbacili na ulicu, kao i 15.000 drugih, nađen polumrtav u Kragujevcu, usred centra grada. Čovek nije 14 dana jeo, bio je gotov da umre od gladi.
Ko je za to odgovoran? Boris Tadić, Veroljub Stevanović, Mirko Cvetković, Mlađan Dinkić, svi vi koji ste lagali i obmanjivali građane Kragujevca i cele Srbije u kampanji. Vi mislite da će to narod da trpi. Šta ćete sada da kažete, kako predsednik kompanije "Fiat" laže i izmišlja? Oni priznaju da su mali u ovom celom haosu koji se dešava u svetskoj recesiji automobilske industrije. Za to vreme radnici, koje ste isterali posle 30 godina staža na ulicu, umiru u centru Kragujevca, ...
(Predsednik: Vreme.)
... a vi ovde, što bi naš narod rekao, mlatite praznu slamu, i ne samo to, nego mlatite državnu kasu, i konta, i javna preduzeća koja su vam poverena na raspolaganje.
Prema tome, tražim da se deo iz ovog stenograma uputi i premijeru i Mlađanu Dinkiću, da mi se da odgovor na to dokle se stiglo s realizacijom i da li oni, na osnovu ove izjave predsednika "Fiat" grupe, i dalje tvrde isto i dalje lažu građane Kragujevca i cele Srbije da će, navodno, taj sporazum biti realizovan, a situacija je iz dana u dan sve teža i teža?
Hvala vam, izvinite što sam prekoračila vreme. Mislim da je to bilo važno, a naročito zbog činjenice što me je, kao Kragujevčanku, jako potresla vest da je taj čovek, koji ima svoju porodicu i koji je izbačen na ulicu, pronađen u centru Kragujevca gladan, 14 dana ništa nije jeo. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, javljam se po Poslovniku, zato što je to jedini način da dobijem, nadam se u najkraćem roku, odgovor od gospođe ministar i Ministarstva pravde, o slučaju o kome je pričao gospodin Krasić, a o čemu je danas, u više navrata, govorio i gospodin Jojić.
Radi se o tome da tražim od vas da, kao nadležni ministar, a na osnovu, očigledno, najflagrantnijeg kršenja Ustava i Zakona o lokalnim izborima, zatražite odgovor od tog jedinog suda u državi Srbiji, Okružnog suda u Kragujevcu, na osnovu čega je doneo takve presude, na kojima čak piše – u ime naroda. U ime kog naroda da se gazi Ustav i Zakon, da se otmu mandati SRS-u, u Kragujevcu 10 odborničkih mandata, u Opštini Knić 5 i u Lapovu 3?
Dakle, kolege iz DS-a, vama koji ste pravnici, i vama koji niste, mogu da dam na uvid ove skandalozne presude. Videćete i sami da sudije ta dva veća, koje predvodi taj kriminalac na čelu Okružnog suda, Miroljub Tomić, ismevaju zakon koji smo mi doneli. Oni na taj način ponižavaju i nas kao zakonodavnu vlast i kažu da neće da poštuju Ustav. Oni čak idu toliko daleko da odborniku koji je bio ovlašćen u slučaju Lapova, predsedniku srpskih radikala, gospodinu Zlatku Radiću kažu – hajde, vi sada nama u dopuni vaše žalbe.
Gospođo ministar, to je zaista skandal, oni traže od gospodina Radića da napiše u žalbi, a lepo se pozvao na član 49. Zakona o lokalnim izborima. Da li on traži da se poništi odluka SO ili se žali zbog toga što je Skupština propustila da donese?
Ja sam zamolila gospodina sekretara, i hvala mu na tome, da mi doda ovu zbirku propisa o lokalnim izborima. Organ za sprovođenje lokalnih izbora u gradu Kragujevcu, GIK, jednoglasno je, sa članovima iz DS-a, to je vaš vrsni pravnik u Kragujevcu, gospodin Goran Ivanović, koji je član kragujevačkog odbora DS-a, koji je bio nekada predsednik GIK i koji je rekao – ja ću sa dve ruke za ovo da glasam, utvrdio da su ostavke, ovlašćenja i ugovori koje je podneo SRS, odnosno moja malenkost kao ovlašćeno lice, validni, u skladu sa članom 49. Zakona.
Sudu to, pošto Skupština grada Kragujevca, zbog tog dila Nikolića i Stevanovića, nije želela, a DS je rekao – pa, mi nećemo da rušimo naš koalicioni sporazum u Kragujevcu, ovi ''gejovci'' već znaju da su Stevanovićeve prišipetlje, čim sam vas spomenula, vašu stranku, zaboravih da ste vi iz tog miljea, nekako mi se ne uklapate u tu Dinkićevu sliku, oni su rekli – dobro, mi znamo da ste vi radikali u pravu, ali, eto.
Molim vas, gospođo Malović, da hitno zatražite odgovor, jer o ovome ćemo da govorimo svakoga dana. Ne reaguje republički javni tužilac, a videla sam ga, pojavio se pre neki dan, dao je izjavu na državnoj televiziji, ne reaguje opštinski javni tužilac, ovo je jedino mesto u Srbiji. Kragujevac je mesto gde je zatvoren put svakom demokratskom procesu i onome što se zove izražena narodna volja na izborima.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Novakoviću, pošto smo sada prešli da radimo na ovim ozbiljnim pitanjima koja muče građane Srbije, pošto građani gledaju Drugi program Radio televizije Srbije i prenos Narodne skupštine, tražim odgovor, po članu Poslovnika 226, od nadležnih organa Republike Srbije, mislim, inspekcijskog nadzora Ministarstva za vodoprivredu i poljoprivredu, a tiče se nove mafije u Srbiji, koja se zove ''šoder mafija''.
Vi ovde imate neke ''šoder'' poslanike, odnosno neke koji predstavljaju, kao s one humorističke ''Šoder liste'', navodne političke ličnosti, ali ovo je pitanje ozbiljno, a tiče se šljunka, peska koji se eksploatiše u tokovima reke Drine i Zapadne Morave.
Naime, prošle nedelje su na području opštine Čačak, meštani MZ Mrčajevci, Mršinci i Katrga, što je, inače, selo mog porekla, gospodin Markićević kaže da je i njegovo, mada smo mi zemljaci, pa nećemo sada to da svojatamo, kao i meštani cele opštine Ljubovija, protestovali zbog činjenice da republički inspekcijski organi ništa ne rade da spreče tu mafiju, koja eksploatiše šljunak i pesak iz ovih rečnih tokova, i ne samo to, nego se potpuno obrušuju oranice, čitave njive, pa tako ni gospodin Munjić, ni gospodin Markićević, ni moja porodica, više nemaju određene hektare, ili are uz tok te reke. Nismo ni mi bitni u ovoj situaciji. Bitni su drugi kompleksi zemlje.
Vi krenete i kažete, aha, to je moja dedovina, sada idem malo da prošetam do reke Drine, ili do Zapadne Morave, pa vidite da nema onoga što vam je ostalo u nasleđe. Kako? Neko je kopao i došao s bagerima. To nije onaj petooktobarski bager, da se razumemo, to su neki drugi iz ove, zaista, organizovane mafije, koja zgrće ogromne pare, a ljudi gube svoja imanja. Ne samo to, ta erozija rečnog korita, znaju ljudi koji se bave tim poslom i tom strukom, predstavlja veliku opasnost u svakom smislu. Mislim da bi država Srbija trebalo ozbiljno time da se bavi i nadležno ministarstvo.
Prema tome, postavljam pitanje republičkim organima, jer time su se bavile i vlast u Ljuboviji, i vlast u Čačku, gde smo mi koalicioni partneri sa NS-om, DSS-om i SPS-om – kako će to prirodno bogatstvo, bogatstvo naše zemlje Srbije, da se zaštiti a da se neko enormno ne obogati?
Gospodin Todorović je pokrenuo sve ove slučajeve, a naročito ''aerodromsku mafiju'' i Bojana Krišta.
Bavićemo se ozbiljno tim pitanjem, ne samo u ove dve opštine, nego na području svih opština koje gravitiraju obalama i Drine i Zapadne Morave, pa i Velike Morave. Doći ćemo, u to budite sigurni, do podataka ko tu mafiju štiti.
Ako mislite da su to neke male pare, da je to nešto sitno, grdno se varate. To je ogroman novac, šleperi, kamioni prolaze i zbog toga su, opet ponavljam, meštani MZ Katrga, Mršinci i Mrčajevci i cele opštine Ljubovija protestovali u proteklih mesec dana, tražeći da država tome stane na put. Kako ovde otimate poslaničke mandate, tako svojom nebrigom otimate ljudima oranice i njive, a ne štitite seljaka i činite sve da mu se položaj oteža.
Drago mi je da ovde, u sali, vidim kolege koji to s odobravanjem prate, jer ovo je pitanje i tema koju prvi put pokrećemo; moraćemo ovim ozbiljno da se bavimo u narednom periodu. Hvala i izvinite što sam prekoračila vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, vi ste povredili čl. 31. i 27. Poslovnika, i vi, a i predsednik Skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, koja me nije obavestila, a bila je u obavezi, da će te vi u utorak da predsedavate u 00.30 po ponoći, a izneli ste da je još uvek ponedeljak. Ovo je, kao što reče kolega Šormaz, najduži ponedeljak.
Drugo, na osnovu člana 85, koji ste prekršili u svim stavovima, što je više puta apsolvirano ovde, vi i dalje uzurpirate to mesto predsedavajućeg, iako je ovo, praktično, neformalni rad i građani to treba da znaju. Dakle, sve ovo sada što se dešava je, u stvari, neformalno skupštinsko zasedanje…
(isključen mikrofon)

Gospođo Čomić, inače, htela sam da obavestim narodne poslanike, to je ono što se ne čuje u prenosu zato što vi isključujete mikrofon, da sam bila prinuđena da u trenutku pre nego što se javim ovde, sednem na mesto u prvoj klupi, zbog toga što, a to ne čuju ni poslanici, a ni gledaoci skupštinskog prenosa, vi kršite Poslovnik na taj način što mene onemogućavate da na mestu s vaše desne strane pratim skupštinsko zasedanje kao potpredsednik, zato što vičete i u razgovoru sa sekretarom Narodne skupštine govorite ono što nije pristojno da se kaže za narodne poslanike, a to je da mi ne možemo vas da prevarimo, kao deca, da ćete vi s nama da se terate. Mogu ja i tri, četiri…
(isključen mikrofon).

Hvala najlepše. Ja sam već saglasna s onim što ste vi uradili kršeći Poslovnik, što građani Srbije vide, takođe, potpisali odluku Administrativnog odbora, kojim je predsedavao potpredsednik, jer je to jedino i moguće, gospodin Konstantinović, jer mi nemamo predsednika Administrativnog odbora, legitimnog…
(isključen mikrofon).

 Gospođo Čomić, solidarišem se s vama, kao potpredsednik Skupštine, vidim da vas je stigao umor. Ako dozvolite, mislim da će to za vas da bude interesantno, da vam pročitam poruku koja mi je upravo stigla za vas, a zamolili su me građani Srbije da vam je prenesem, ako dozvolite ...
(isključen mikrofon).

 Tražim da se Skupština izjasni u danu za glasanje da ste prekršili čl. 27, 31, 85, 104, 103. i 101. Poslovnika i molim da to uđe u zapisnik. Ponovo se prijavljujem po Poslovniku, za kasnije. Hvala.

Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, moram da obavestim narodne poslanike i srpsku javnost da se desila tragedija u selu Kriljevu kod Kosovske Kamenice.
Pre 10 dana sam vas upozorila, baš kao i kolega Filip Stojanović, da je država očigledno digla ruke, i predsednik države, od Srba na KiM-u. Sada se to potvrđuje činjenicom da su, kako sam obaveštena, Bogdanović Stanko i Stanica, starac i starica, u svojoj porodičnoj kući u Kriljevu kod Kosovske Kamenice ubijeni, odnosno pronađeni mrtvi.
Mi zasedamo i raspravljamo o zakonu koji u praksi ne može da se primeni. Kada bude primenjen, građani Srbije neće da dobiju nikakvu, a ne adekvatnu pravnu zaštitu, a u isto vreme dešava se ovakva tragedija, da su ljudi, koji su ostavljeni na milost i nemilost od strane predsednika države i Vlade, koja neće da raspravlja o pitanju Kosova i Metohije, pronađeni mrtvi.
Ko se nalazi u ovom trenutku u Kriljevu, u kući Bogdanović Stanka i Stanice? Nalaze se naši Srbi, građani Kosovskog pomoravlja, koje ste ostavili bez posla, a to sam vas pitala dva puta za proteklih 15 dana. Bili su pripadnici tzv. Kosovskog zaštitnog korpusa, Srbi. U trenutku kada je priznata ta kvazišiptarska država od strane Amerike i Zapadnih sila, oni su bacili uniforme i rekli da više neće tamo da budu, da rade taj posao, i da traže da ih država Srbija primi, odnosno MUP, u radni odnos.
Naravno, niste insistirali na tome ni posle razmeštanja Euleksa i svega pre toga. Deset godina, odnosno osam godina ne insistirate na tome da se, po Rezoluciji 1244, do hiljadu srpskih vojnika i policajaca vrati. Kada su pristali da budu službenici, odnosno da obuku uniforme Kosovskog zaštitnog korpusa, oni su učinili sve da, koliko-toliko, zaštite srpski narod na Kosovu i Metohiji. Ostavljeno je na ulici 170 ljudi, bez jednog jedinog dinara od marta, i oni, iako na ivici egzistencije, sada usplahireni i zabrinuti za svoju i bezbednost svojih porodica, prvi su došli u kuću ovih starih ljudi i pronašli ih mrtve, a koje su, očigledno, šiptarski zlikovci i teroristi ubili.
Vama nije bilo dovoljno to što je koleginica Marina Raguš argumentovano, citirajući vam ...
(Predsedavajući: Vreme.)
Znate, gospodine Novakoviću, ako ja u ovom trenutku saopštavam da je dvoje ljudi ubijeno na području Kosova i Metohije, u najmanju ruku, treba da prekinete sednicu i da tražite, kao predsedavajući, obaveštenje, a ne da me opominjete da sam na trećem minutu i 18 sekundi. Jer, dok se mi nalazimo ovde u toploj sali, usred Beograda, i zasedamo i raspravljamo o zakonu koji ukida preko 100 sudova u Srbiji, ubijaju se Srbi na Kosovu i Metohiji.
Pre dva dana je koleginica Vukićević, sa Draganom Todorovićem i kolegom Kragovićem, bila na ''zidu plača'' i izašla i rekla kako su jezive slike i potresna svedočenja nestalih i ubijenih sa Kosova i Metohije. Ako država ne reaguje u ovakvim situacijama i ako ne zatraži od tzv. međunarodne javnosti da da odgovor posle svega ovoga, a vama se žuri u Evropu i oberučke prihvatate Euleks dok se ubijaju Srbi, onda neka to vama služi na čast.

Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, po članu 31. se javljam, iz kolegijalne solidarnosti, zato što uvek smatram da treba da se brani pravičnost i demokratija, zbog toga smo ovde u Skupštini, a zbog vaše neumesne primedbe malopre koleginici Juditi Popović, koja je, baš kao i vi i kao moja malenkost, potpredsednik Narodne skupštine, i javljam se po članu 226. Poslovnika.
Imamo paradoksalnu situaciju da juče, jedno identifikovano lice, ovde uzurpira jedno od potpredsedničkih mesta SRS-a, što je i gospodin Sulejman Spaho juče lepo objasnio. S druge strane, vi, gospodine Novakoviću, u vašem obrazloženju našeg poslovničkog prava da koristimo i da tražimo informacije po članu 226, kažete potpredsedniku Skupštine – vi time kršite Poslovnik, jer se ona pozvala na kršenje Poslovnika, odnosno na pravo da ga iskoristi, da se pojavi za govornicom, a onda je tražila određena obaveštenja.
Sada ću ja, takođe, po članu 226. da tražim određena obaveštenja, pa očekujem da ćete isto da mi kažete da, kao i koleginica Popović, kršim Poslovnik, a i vi ste samo jedan od pet, koliko je validnih i koliko je legitimnih potpredsednika.
Sinoć sam, pred kraj radnog vremena, pokrenula jednu priču vezanu za firmu ''Citadel'', za Pavla Kavrana, rođenog brata Olge Kavran ih Haškog kazamata, i za proviziju koju su dobili zbog strateškog sklapanja ugovora ''Zastave'' s italijanskim ''Fiatom''.
Međutim, stvar je još tragičnija po građane Kragujevca i radnike ''Zastave'', zbog činjenice da nema ništa od obećanih 3.500 do 5.000 radnih mesta; istina je da će samo 2.400 radnika biti zaposleno.
Istina je da će ''Fiat'' u prvoj fazi uložiti ne 700 miliona, nego samo 200 miliona evra, a da će kasnije, prateći situaciju u okviru svetske ekonomske krize i činjenice da i proizvodnja i prodaja automobila svih kompanija u svetu, a njih je, dakle, proizvodnih pogona, više od 400 na celoj zemljinoj planeti, gledati u budućnosti kako stvari stoje, gde se nalazi Srbija, gde se nalazi tržište i, što je najgore od svega, nema ništa ni od novog modela.
Dakle, postavljamo takva pitanja, koja su od životne važnosti za ljude koji su siromašni.
Naravno, informacija je i ta da je poručeno iz biskupije katoličkom svešteniku da, svakako, treba da ostane u Kragujevcu, pošto u Kragujevcu, u centru grada, postoji rimokatolička crkva, jer će doći 1000 radnika iz Italije, ne menadžmenta, ne direktora, ne inženjera, nego radne snage, jer u Ugovoru, kojim ste vi mahali da dobijete glasove birača 11. maja, nije stajalo, tada je to bio Memorandum, koji radnici će biti zaposleni. To neće biti radnici iz Kragujevca i Šumadije, iz Srbije, nego Italijani, koji će da dolaze i koji uveliko traže zakup i da kupe stanove.
(Predsedavajući: Pola je minuta, molim vas, završite.)
Završavam, gospodine Novakoviću, ali uskoro ćemo završiti i s ovakvom lošom i katastrofalnom vladavinom vas i Borisa Tadića, Dinkića i celog režima koji upropašćava državu i srpski narod i sve građane Srbije, svakoga dana, sve više i više.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Kolundžija, da biste tražili da se nekome izrekne mera opomene, jer je neko prekršio Poslovnik, morate da kažete šta je taj neko rekao, a ne da pričate uopšteno, optužujete, iznosite neke činjenice itd.
Gospodin Krasić je poznat po tome da je čovek koji uvek i na svakom mestu govori argumentovano. Kada odlazi na sud, kao što je to bio slučaj po privatnoj službi Mlađana Dinkića protiv njega, on ponese 10 hiljada strana Dinkićevog kriminala, što je, naravno, produžetak vaših kriminalnih delatnosti, a onda mu se uspostavi imunitet, Mlađanu Dinkiću, pa pobegne sa suđenja, pa gospodin Krasić pozove gospodina Batića kao jednog od svedoka.
Vi vršite zamenu teze i hoćete da poručite građanima Srbije koji gledaju direktan prenos sednice Skupštine da mi, navodno, vršimo opstrukciju sednice Parlamenta, što nije tačno.
Da vas pitamo nešto o sedištima tih područja sudova i javnih tužilaštava, vi, kao Nada Kolundžija, nemate blage veze. Da vas propitujemo bilo šta iz seta pravosudnih zakona, pojma, gospođo, nemate. Niste u sali. Tri puta dnevno ručate, pet puta dnevno izlazite napolje. Vraćate se samo u trenutku kada treba da kažete kako vas boli glava, dosta vam je radikala.
Ne da nije dovoljno 20, nego 25 sati Srbija vapi za srpskim radikalima, vapi cela slobodna Srbija. Cela slobodna Srbija vapi za povratkom dr Vojislava Šešelja.
Da se ne bi desilo to isto Darku Mladiću i njegovoj porodici, mi ćemo govoriti, u skladu s ovim što je najviši pravni akt ove zemlje, a to su, pre svega, članovi Ustava koji garantuju bezbednost i slobodu svih građana Srbije.
Da vas podsetim na to da ste istu ujdurmu pravili 2001. godine, kada ste kidnapovali, a kasnije je Hag ubio Slobodana Miloševića, pa ste nas zamajavali ispred zgrade Predsedništva s otimanjem imovine, džipa Srpske radikalne stranke, a u trenutku dok smo branili našu imovinu, vi ste uputili lica s fantomkama na glavi da hapse Slobodana Miloševića.
Pošto je gospodin Dragan Todorović, predsednik naše poslaničke grupe, već sada u kući Darka Mladića, mi vam kažemo – prekinite s maltretiranjem tih ljudi, Darka Mladića, svih članova porodice junačkog i slavnog generala Ratka Mladića. Njega nikad uhvatiti nećete.
Što se tiče nas, srpskih radikala, budite sigurni da smo u stanju, to ste dobro primetili, da u svakom trenutku onemogućimo da ovde zamajavate narod dok kriminalci pljačkaju državu, dok nam ne objasnite gde je Krišto, dok i dalje držite Dinkića u Vladi, dok otimate mandate srpskim radikalima i, u isto vreme, maltretirate srpske patriote i građane.
Gde ste vi bili, Nado Kolundžija, kada je Ratko Mladić, otac Darka Mladića, branio srpske zemlje?
(Predsednik: Vreme.)
Gde ste vi bili? U mišjoj rupi? Neće moći tako. Srbija će biti ili slobodna i patriotska zemlja, a mi ćemo do kraja za to da se borimo i da vas zbrišemo s političke scene. Nemate vi, izdajnici, šta da tražite i da nam više prosipate vaše gluposti i zamajavate ovaj narod, dok on grca u dugovima i teško živi.