Gospođo predsedniče, ja se javljam povodom vašeg obaveštenja da ćemo da radimo posle 18 časova i da su u pitanju reformski zakoni iz oblasti pravosuđa.
Naime, ne postoji ovakav ili sličan primer, ja mislim, ni u jednoj zemlji koja se kandiduje za ulazak u EU – da se donosi jedan iz paketa reformskih zakona koji ima toliko malo članova, a preko 100, ne znam već koliko, 118 amandmana. To govori dovoljno o tome da zakon nije ni reformski, ni dobar.
S pravom poslanici pričaju, ne zato što svakog vuče, što bi naš narod rekao, svoj atar, nego ljudi znaju sredinu u koju se vraćaju – da su građani ogorčeni zbog činjenice da srpsko pravosuđe i utiranje opštinskih sudova svodite na jednu meru koja nije standard srpskih građana i onoga što je potreba za pravdom i pravičnošću, već zato što je to direktan uslov za ulazak Srbije u EU.
Ali, avaj, što bi se reklo – kada će do toga da dođe? Onog trenutka kada ovi specijalci, koji su krenuli, uhvate Mladića, ali to neće, hvala Bogu i na radost nas koji podržavamo srpskog generala Ratka Mladića, uraditi nikada – kada Mladić bude u avionu za Hag.
Skromnost i zaista vrhunsko znanje magistra Dejana Mirovića, narodnog poslanika SRS-a, vrlina su jednog tako obrazovanog i čestitog čoveka. Ja ću i pored toga što on sedi u sali, znam da mu je neprijatno i uvek misli da sam pristrasna kada govorim o njegovom naučnom radu, samo da vam pokažem na koji način tom pitanju ponižavanja Srbije, bezuslovnog ispunjavanja svega, prilazi vaš kolega magistar Dejan Mirović, a vezano je za današnju akciju, za ovo što radite u kući Darka Mladića, za donošenje ovakvih zakona koji nas ponižavaju, za izjave Vukčevića, za Dilparićev nalog, za sve ono što danas rade vajni državni organi Srbije da nas dalje ponižavaju i, naravno, za posetu Bramerca.
U jednom poglavlju o tome kako nas ponižavaju i u ovim argumentima protiv EU, magistar Dejan Mirović je obuhvatio i pitanje generala Mladića i izjave zvaničnika, onih od kojih vi zavisite – i vi, gospođo Malović, da li ćete dalje biti ministar, da li će da postoji ova vlada, da li će Tadić da opstane na tom mestu, da se kradu mandati SRS, da se unižava Skupština, da vam se serviraju stvari koje građani ne mogu, zbog toga što su u užasnoj bedi i siromaštvu, da progutaju kao neku reformu, jer nemaju šta da jedu, a dodatno trpe poniženja.
Evo, završiću time, nemojte da mi zamerite, da samo deo iz ovog zaista bogatog i temeljnog rada kolege Mirovića, pročitam. Dakle, pitanje izručenja, kaže kolega Mirović, generala Mladića važnije je od donošenja političke presude za genocid. Onda on kaže da se, kao što jeste, bez obzira na to što je prozapadna vlast u Beogradu, u periodu od 2000. do 2008. godine, dakle, osam godina ponižavanja, preko 40 osoba izručila Haškom tribunalu – pred Srbiju neprestano postavljaju novi uslovi u vezi sa Haškim tribunalom. Tako ni SSP, po tumačenju holandskog ministra inostranih poslova, ni nakon potpisivanja neće stupiti na snagu, sve dok Mladić ne bude u avionu za Hag.
(Predsednik: Vreme, gospođice Jovanović)
Šta bi se desilo, ako bi Mladić zaista bio izručen Hagu? Da li bi nam to donelo bolji život, pita se kolega Mirović? Naravno da ne.
(Predsednik: Vreme, gospođice Jovanović.)
Evo, završavam. Jer, sasvim izvesna i okrivljujuća presuda Mladiću ne bi bacila samo veliku istorijsku ljagu na srpski narod, već bi na dnevni red ponovo stavila i pitanje plaćanja reparacija i ukidanja Republike Srpske. Da li ovaj zakon, gospođo Malović, i ulazak u EU toliko vredi, pita se kolega Mirović, ne samo srpski radikali, nego i većina građana Srbije?
Hvala vam i izvinite što sam prekoračila vreme.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Kolundžija, ne samo da ponižavate takvim izjavama čitav patriotski srpski narod, već omogućavate onima koji progone slavnog srpskog generala i koji su utamničili srpske patriote, kao i našeg predsednika dr Vojislava Šešelja, da pljačkaju Srbiju.
Pavle Kavran, rođeni brat Olge Kavran iz Haškog kazamata, suvlasnik je preduzeća, ili firme "Citadel", koja je dobila 50 miliona evra provizije za strateški ugovor koji je država Srbija ostvarila sa "Fiatom" u procesu strateškog partnerstva sa "Zastavom".
Zar nije bio vaš glorifikovani ugovor u kampanji, odnosno memorandum, kako država sklapa jedan od najpovoljnijih aranžmana u oblasti automobilske industrije, s tim što je "Zastava" tako predata za nula dinara, sa rokom još u izmaglici, jer ugovor je pravio rođeni brat Olge Kavran iz Haškog tribunala i za to dobio 50 miliona evra provizije, on i njegovi kompanjoni, da "Fiat" uloži 700 miliona evra, a da za uzvrat dobije 300 miliona evra besplatno.
Kako? Kroz infrastrukturu, ovaj autoput koji se radi na deonici Kragujevac-Batočina-Lapovo, kroz sve ono što su lokalne, oslobađajuće, komunalne i druge takse, kroz uništavanje linije dosadašnje proizvodnje ''Zastavinih'' automobila, koji su otišli u staro gvožđe. Napravljen je jedan segment rezervnih delova tih ostalih proizvoda "Zastave" za narednih sedam godina, koliko računate da će se još kotrljati ''Zastavina'' vozila na drumovima, a za to vreme oni koji proganjaju srpske heroje, kroz saradnju s vama, ne samo da upadaju u kuće nevinih i nedužnih ljudi, najbližih srodnika generala Mladića, nego i pljačkaju državu.
Dokle vi mislite da nas ponižavate i mislite da je ovaj narod lud?
Vaša demagogija, vaša pljačka, koja je toliko sofisticirana, pa, eto, mislili ste da neće da se sazna, pa se pojavi, istražuju neki novinari i dođu do tih podataka da je država dala nekome, kako reče gospodin Škrbić, za sada su dobili, leglo im je na račun negde 980.000 evra, a ostatak, u narednom periodu, kako i država bude morala da ulaže 300 miliona za neizvesnu budućnost u procesu svetske recesije i proizvodnje automobila i nemogućnosti da se, pre svega, 300.000 jedinica proizvede u "Zastavi". Na koje tržište da se plasira, kada su ugrožena i tržišta u onim postsocijalističkim zemljama, gde se proizvode novi modeli, kao što je slučaj u Rumuniji, zbog činjenice da smo u ovakvoj situaciji.
(Predsednik: Vreme.)
Gospođo Nada Kolundžija i vi svi koji sedite ovde a koji branite ovaj njen sramni stav, morate da znate da ovo što govore i aplaudiraju u sali Skupštine srpski radikali, nije samo naše mišljenje. Dovoljno je bilo da ste juče, pošto smo prekinuli rad i otišli i pogledali košarkašku utakmicu ''Partizana'' i ''Efes pilsena'', mogli da vidite da cela Hala "Pionir", 7.000 ljudi, skandira: "Branićemo generala od Haškog tribunala, živeo Ratko Mladić".

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 46. Poslovnika da potvrdim sasvim opravdana nastojanja koleginice Marine Raguš koja je govorila malopre o izveštaju nemačkog BND-a, o činjenici da je ne samo "Zidojče cajtung" nego i parlamentarna grupa nemačkog parlamenta za kontrolu rada službi bezbednosti pre tri dana dala izveštaj o činjeničnom stanju i o nedvosmislenoj povezanosti šiptarskih bandita i terorista, oličenih u Hašimu Tačiju, Haradinaju i ostalom tzv. rukovodstvu šiptarske države Kosovo na području naše zemlje, sa organizovanim kriminalom, terorističkim akcijama i ugrožavanjem bezbednosti srpskog naroda na području Kosova i Metohije, o čemu je sada govorio u svom izlaganju i kolega Filip Stojanović.
Kolega Novakoviću, pozivam se član 46. Poslovnika i zahtevam da se koliko sutra, najkasnije u petak, pojavi u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a na osnovu poslovnika o radu Skupštine i na osnovu Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, u kojem se kaže da je direktor BIA dužan... To je ovaj Saša Vukadinović, kadar DS-a, koji se nije pojavio ni na sednici Odbora 28. jula, uoči odvođenja dr Radovana Karadžića u haški kazamat, pa nam nije do dana današnjeg dao obaveštenje, osim onoga što je rekao ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić - da su neke snage bezbednosti uhapsile dr Karadžića. Dakle, Vukadinović se nije pojavio, iako je to bila njegova obaveza, u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Bez obzira na to ko je od nas član Odbora za odbranu i bezbednost a ko nije, Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji je jasan: izveštaj se podnosi Narodnoj skupštini. Zato vas pozivam, pošto predsednik parlamenta nije tu, ali je neophodno i molim vas da prosledite ovaj moj zahtev Bezbednosno-informativnoj agenciji, Vukadinoviću lično... To upućujem kao narodni poslanik, potpredsednik Skupštine, član Odbora za odbranu i bezbednost, da bismo razmotrili ova pitanja koja se i te kako tiču bezbednosti svakog građanina, ne samo na području koje nazivamo enklavama, a to su u stvari srpske opštine i čitavo područje Kosova i Metohije je Srbija, nego zbog tendencija da se te terorističke aktivnosti i sve druge prelivaju i na ova granična tzv. administrativna područja sa našom južnom pokrajinom, a onda i na ostatak države.
Bezbednosno-informativna agencija u obavljanju poslova iz svog delokruga mora da traži od svih državnih organa neophodne informacije, ali i da primenjuje sve metode i, kako zakon kaže, mere i radnje, kao i odgovarajuća operativno-tehnička sredstva kojima se obezbeđuje prikupljanje podataka...
(Predsedavajući: Četrdeset sekundi.)
... i obaveštenja (citiram Zakon pa vas zbog toga molim da mi to ne uzimate u vreme), radi otklanjanja i sprečavanja delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije, ugrožavanje bezbednosti u zemlji i preduzima druge potrebne mere i radnje na osnovu zakona i propisa u skladu sa donetim zakonom.
Zahtevam od vas kao predsedavajućeg da mi u toku današnjeg dana (preko sekretara ili vi lično) date obaveštenje kakav ste odgovor dobili od direktora BIA.
Ponavljam, njegova zakonska obaveza je da se što pre pojavi u Narodnoj skupštini Republike Srbije i podnese nam izveštaj o svom radu. Ono što znaju svi svetski mediji i parlament Nemačke svakako mi treba da znamo ...
(Predsedavajući: Minut i po, molim vas.)
... i da budemo upoznati sa svim detaljima. Hvala vam, izvinite, s tim što je minut otišao na citiranje Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, nastavlja se kriminal u kragujevačkom opštinskom sudu, koji predvodi Miroljub Tomić, predsednik suda, u dogovoru sa građaninom Tomislavom Nikolićem.
Danas je stigla druga po redu protivzakonita i protivustavna presuda Okružnog suda u Kragujevcu, a od veća sastavljenog od sudija koji su odlučivali, na takav način kršeći Ustav i zakon, i koji su učestvovali u otimanju deset poslaničkih mandata srpskih radikala u Kragujevcu. Dakle, veće je sastavljeno od sudija: Obrena Jezdića, predsednika veća, Aleksandra Blanuše i Simonide Miloradović, članova veća.
Naime, odbornik SRS-a i predsednik našeg opštinskog odbora Zlatko Radić iz Lapova podneo je žalbu Okružnom sudu u Kragujevcu zbog činjenice da opštinska skupština u Lapovu nije donela odluku o prestanku mandata za tri bivša člana SRS, a u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima. Podneta je dokumentacija, i to: kod suda overeni ugovor da stavljaju svoj mandat na raspolaganje Srpskoj radikalnoj stranci, na čijoj su listi izabrani, ostavke i ovlašćenja za podnosioca. U ovom slučaju, odnosno u konkretnim slučajevima ja sam bila ovlašćena od SRS za zaključivanje ugovora i u Kragujevcu i u Lapovu, kao i u celoj Šumadiji.
Sud je išao (i o tome sam govorila pre nekoliko dana, gospođo Malović), odnosno jedan od članova veća, Aleksandar Blanuša, u svojoj drskosti u gaženju zakona toliko daleko da je od gospodina Zlatka Radića tražio dopunu žalbe. Iako se gospodin Radić, u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i članom 49, u svojoj žalbi sudu pozvao na nedvosmisleno utvrđeno činjenično stanje, a to je da su ti otpadnici, nekada članovi SRS, potpisali i sklopili ugovor sa SRS, podneli neopozivu ostavku na odborničko mesto i da je priloženo i ovlašćenje za podnosioca, Aleksandra Blanuša je, očigledno po nalogu kriminalca na čelu Okružnog suda Miroljuba Tomića, tražio dopunu i upitao u pismenom podnesku gospodina Radića da li on želi da se Okružni sud u Kragujevcu izjašnjava o tome da treba da se poništi odluka Skupštine opštine Lapovo ili je došlo do propuštanja, odnosno nedonošenja odluke.
Za ljude (pre nekoliko dana sam o tome pričala) koji nikada nisu uzeli nijedan zakon u ruke, koji čak ne koriste svoje biračko pravo, a koji su zaintrigirani ovakvim slučajevima skandaloznog prekrajanja izborne volje građana... što je teško krivično delo, pa smo mi protiv ovo troje sudija, kao i Radomirke Nikolić i druga dva člana onog drugog veća, podneli krivične prijave, ali opštinski javni tužilac ne reaguje, kao ni republički javni tužilac. To smo uradili još 31. oktobra i tražili zaštitu zakonitosti. Jasan je zakon za svakoga ko danas prvi put otvori i pogleda član 49, šta tamo piše. Tamo piše da svaki odbornik iz jedinice skupštine opštine u slučaju kada se desi ovako nešto – da skupština, iako to treba da uradi... Jer, i Skupština opštine Lapovo je, baš kao i Skupština grada Kragujevca, svesno, tendenciozno ušla u kršenje zakona U tom slučaju sud treba da postupi u skladu sa zakonom.
U tom članu 49. Zakona, a to vi vrlo dobro znate, gospođo Malović, ne postavlja se pitanje da u svojoj žalbi taj odbornik koji na to ima pravo, bilo koji odbornik, u ovom slučaju je to Zlatko Radić, treba da navodi da se desilo to, to i to. Ne utvrđuje Zlatko Radić činjenično stanje, nego Okružni sud u Kragujevcu koji je trebalo, na osnovu prikupljene dokumentacije o danu održane sednice u Lapovu, da ima uvid u stanje stvari, a to je da su ispunjeni svi uslovi iz člana 47. Zakona o lokalnim izborima: sa overenim ugovorima, sa podnetim ostavkama, neopozivim, opet kažem, jer su one iz člana 46. opozive, a ove su neopozive, i sa ovlašćenjem za podnosioca.
Dakle, zbog činjenice da su javno žigosani kao kriminalci u srpskom pravosuđu i da je to jedini sud u Srbiji koji otima mandate Srpskoj radikalnoj stranci, opet ponavljam, zbog prijateljske (ili kakve već, pokazaće vreme) veze Nikolića i Miroljuba Tomića, mi dolazimo u situaciju da danas... Dakle, druga po redu presuda, još kažu, zamislite – u ime naroda. U ime kog naroda? Građana Lapova koji su glasali za listu SRS, za prvog na listi, Zlatka Radića, koji je i podnosilac ove žalbe, ili građana Kragujevca koji su glasali za listu SRS i za prvu na listi, odnosno moju malenkost? O čemu mi pričamo? Mi smo danas imali sednicu Skupštine grada Kragujevca i mi smo je napustili posle našeg upozorenja, još jednog, kragujevačkim gradskim vlastima da se ne igraju voljom građana.
Mi ćemo sačekati proceduralno poslovničko vreme da opet uđemo u proces koji nam nalaže član 47. Zakona o lokalnim izborima. Ali, neka ne misle... Zato i vama kažem, gospođo Malović, i pisanim putem ću da zatražim, kao ovlašćeno lice i osoba koja je sklapala ugovore sa onima koji su neopozivo svoj mandat dali SRS, da dobijete izveštaj o tome šta se radi u leglu kriminala srpskog pravosuđa, a to je Okružni sud u Kragujevcu, koji predvodi Miroljub Tomić. Čak sam čula da su se drznuli toliko da kažu – aha, pa vodi se hajka na neke sudije sa skupštinske govornice. Ne, nego ću da ih hvalim zbog toga što otimaju mandate SRS i da kažem: kršenje zakona, zato što je to dogovor Nikolića i Tomića, može; ja tebi trange-frange, usluga za uslugu itd. O čemu se ovde radi?
Inače, taj Miroljub Tomić predsednik, kada već govorimo o ovoj temi, o ovom zakonu, gospođo Malović, pretenduje da bude izabran za predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu. To će biti najžigosanija ličnost svuda i na svakom mestu, od strane svakog poštenog čoveka.
Danas mi onaj filozof Saša Milenić, predsednik kragujevačke gradske skupštine, koga svi odlično razumete šta priča, kao i cela javnost, njegovi se govori prepričavaju svaki put kada izađe za skupštinsku govornicu kaže – ali znate... Ja mu objašnjavam lepo kao čoveku, računam čovek je normalan, prosečne inteligencije da može to da razume, kažem mu – ali, to su mandati Srpske radikalne stranke. On kaže – aha, ali nosilac liste je bio Tomislav Nikolić. Ja mu onda objašnjavam, pošto vidim da čovek blage veze nema ili se pravi da ne zna, kažem mu – pa, nažalost, ali ne zadugo, predsednik SRS dr Vojislav Šešelj je u haškom kazamatu; kada se bude vratio ovde ovi miševi, ova žuta štaka poštapalica, Nikolić, neće smeti da pomoli nos na ova vrata, a ne da se gega kao što sada prolazi i beči se u mene. A on kaže – pa kako kada je on bio to? Ja kažem – pa, tehnički je bilo nemoguće, Mileniću, da za svaku opštinu, Sečanj, Žabare, Kragujevac, Lapovo, Batočinu, svaki dan neko od nas ide u tamnicu haškog kazamata, pa da dr Vojislav Šešelj, svojim lepim potpisom (a ne ovim škrabopisom, ne zna čovek ni šta piše, neko "t" pa nešto bezveze, neke tri krive linije), potpiše ovlašćenje za podnosioca neke izborne liste. On kaže – aha, znači to je razlog. Ma ne, nego je razlog taj što je on bio mnogo važan, pa nam je to trebalo, pošto je on obišao neku mesnu zajednicu u Kragujevcu; on ili onaj njegov feminizirani, ofarbani, koji se drznuo danas da kaže: "Ovde sede neki građani", misleći na odbornike SRS, "kojima nije potvrđen mandat". Ma ne, nego si ti trčao, sa obe svoje leve noge, i od Erdeča, i od Stanova, i od Grošnice, od Velikog Polja i mnogo si para uložio, energije i znanja. Nemojte, ljudi, da se šalimo sa takvim stvarima.
Zlatko Radić, koji je od Srpskog četničkog pokreta član SRS, zapravo Šešeljev četnik i radikal od svoje 16 godine, od momenta kada je na Trnovu Petku dr Vojislav Šešelj, 8. avgusta 1990. godine, sa svojim četnicima zatvaran u centru Lapova, podnosilac je, gospođo Malović, ove žalbe.
On je bio prvi kandidat na listi kada su se građani Lapova odlučivali na izborima i dali nam poverenje da dobijemo tih devet mandata, zaokruživali su na listi na kojoj je pisalo SRS, broj 1, Zlatko Radić.
Isti je slučaj i sa republičkom izbornom listom: SRS - dr Vojislav Šešelj, broj 1, dr Vojislav Šešelj. E, hteo je ovaj, što kaže Pera Jojić, "Zumbul", da on bude po brojem jedan, ali ne može. Bio je broj dva sve do trenutka dok ga nisu uzeli pod svoje Amerikanci, Britanci, tajkuni i svi oni koji ga plaćaju. Jednostavno, nije moglo. Pa onda te srceparajuće izjave – jao, poješće me rak zbog Vojislava Šešelja, jao, kršim ruke, jao, igram igrice na kompjuteru u kabinetu na drugom spratu. Čovek je samo naučio da slaže one karte... Znate, to je ona igra, igraju je moje bratanice, jedna ima tri godine, jedna sedam godina, jedna dvanaest, a to su deca prevazišla još u uzrastu od tri-četiri godine. E, on je znao da slaže kartice, pa kad uđete i pitate ga nešto ozbiljno on kaže – pusti me sad da završim ovo, sam sa sobom tako. Sam sa sobom, pa sa drugima, pa na Goču, pa sa Mikijem Rakićem, pa preko puta, pa jedan milion, pa drugi, pa treći...
Još ću da se rasplačem, verujte mi, nisam mogla celu noć da spavam; pitam jednog uvaženog beogradskog arhitektu juče, kažem – jao vidite, pa to nije 600.000 evra, kao što sam ja rekla. Išli su novinari onog "Kekeca" (znate, to je onaj list nazvan po njegovom izdavaču Kekecu) i slikali i kažu – jao, pa to je jedna skromna kućica. Od čega? Od poslaničke plate? Čula sam da je taj nesrećnik negde izjavio, mislim u jednom dnevnom listu: "Da su Nataša, Vjerica i Gordana malo manje kupovale krpice", valjda ovo što ja imam na sebi, ova skromna odeća, "mogle su da naprave to i to". Od poslaničke plate kupuje se pristojno i minimalno odelo, ali od poslaničke plate neki od nas žive u 35 kvadrata, kao moja malenkost, i izdržavaju one u svojoj porodici koji nemaju normalna sredstva, kao što su roditelji koji imaju bedne i jadne penzije u ovom društvu, a ne ide se na skupa letovanja, nema ergele automobila, nema bahatog ponašanja i nema menjanja nameštaja u stanu svake godine, kada se pojavite jednom u godini, pozvani. O čemu se radi? O lopovluku, o alavosti, o nemoralu, o kriminalu. Mi to nećemo da trpimo.
Danas mi je jedna čestita građanka Batočine rekla – možda smo bili zbunjeni, možda smo mislili da to baš nije tako kao što vi pričate. Ali, danas ceo Kragujevac, cela Šumadija i cela Srbija znaju da je ovo direktno uplitanje politike u odluke sudskih organa vlasti, na čelu sa Miroljubom Tomićem. Taj Tomić ne samo što je poznat po ovome, da je ušao u ovo što se nigde u Srbiji nije desilo... Imamo odluke (takođe u ime naroda, ali po zakonu, gospođo Malović) sremskomitrovačkog suda; a tako je sud u Nišu i tako su svi mandati u Aleksincu vraćeni, pa je uspostavljena radikalska vlast i pored toga pokušaja puča. Mislili su – ma, Milovan Radovanović je sam, oteli smo odbornike i ako se desi da sud vrati oni nemaju koga da stave na listu. Otreznili se ljudi, povratili se i uspostavili vlast, normalnu vlast odgovornih ljudi.
Ovo ovako ne može da funkcioniše. Zato od vas tražim, gospođo Malović, da, u skladu sa svojim ovlašćenjima, zatražite hitan izveštaj o radu kragujevačkog okružnog suda. Mi ćemo našu političku borbu da nastavimo.
Kako vidim, i kako je taj Miki (je l' ga tako zovu) Rakić alfa i omega u ovoj državi i upravlja celokupnim sistemom vlasti, neki će biti pušteni niz vodu, ali ne onu lepeničku, koja je malo plitka, nego u onu dublju u kojoj neće moći da plivaju, bez obzira na to što su mnogo para oteli, zabili nož u leđa Vojislavu Šešelju i izdali Srpsku radikalnu stranku. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pre tri nedelje pokrenula jedno ozbiljno pitanje za Vladu Republike Srbije, konkretno za ministra unutrašnjih poslova gospodina Ivicu Dačića, a vezano je za status 170 pripadnika nekadašnje kosovske policijske službe, srpske nacionalnosti, ne samo iz Kosovskog Pomoravlja, već i iz drugih krajeva naše južne pokrajine.
Upravo mi je od njih stigao dopis, odnosno faks u kojem oni kažu da im je posle proglašenja te kvazišiptarske države od strane Amerike i zapadnih sila, a zatim i od ostalih koji očigledno žele da izvrše secesiju Kosova i Metohije od Srbije, obećano od strane Vlade Republike Srbije da će u aprilu mesecu biti preuzeti u nadležnost MUP-a Republike Srbije. Ne samo da se ništa nije desilo, jer su oni kao časni Srbi i kao ljudi koji neće da služe Tačiju, Haradinaju, Šiptarima i zlikovcima i da se stavljaju pod njihovu komandu... već je stigao dopis u kojem im se kaže da su im sa 1. decembrom spremljeni otkazi; i ne samo to, oni se upućuju da se stave pod komandu ministarstva unutrašnjih poslova republike Kosovo.
Recite mi u kakvoj državi mi živimo i na šta mi to teramo Srbe sa Kosova i Metohije? Dakle, u ovom dopisu piše, pod oznakom "hitno", da su rešenja već otkucana i spremljena za njih, a oni nemaju kud. Oni neće da služe šiptarskim zlikovcima i neće da se stavljaju pod njihovu komandu, ali hoće, kao ljudi koji će ostati da žive na području Kosovskog Pomoravlja, u tim tzv. srpskim enklavama, selima i opštinama, da svojim integritetom, naravno goloruki, štite narod i svoja ognjišta, a ne da ih terate, ovim činom i ovakvom nebrigom države, da idu pod komandu... Znate li šta oni kažu? "Podsećamo vas da su policajci srpske nacionalnosti spremni na preduzimanje određenih koraka, što bi dovelo do kompromitovanja kako nas samih tako i države Srbije, kojoj smo do sada jedino verovali." Kome da veruju, nego svojoj državi, ovom parlamentu, Vladi Republike Srbije, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu za Kosovo i Metohiju?
Ljudi, ovo su ozbiljne stvari; 180 pripadnika nekadašnje kosovske policijske službe, a oni imaju svoje članove porodica, neki i po troje, četvoro dece, nemaju gde i nemaju kuda. Država im poručuje - hajde, stavite se tamo pod zlikovačku komandu. Pa šta će onda sutra da im kažu ako Srbi, u odbrani svojih prava zbog neprihvatanja Euleksa, zatraže, odnosno krenu da prave punktove i da se legitimno brane, da brane ono što je naša ustavna garancija? Oni će da ih teraju da pucaju na svoj narod.
Mnogo smo daleko otišli u nebrizi za Srbe sa Kosova i Metohije i u svemu onome što ne preduzima ni predsednik države Boris Tadić, ni aktuelna Vlada.
Evo, ovo će biti jedan od glavnih argumenata prilikom razmatranja naše inicijative za smenu Vlade Republike Srbije zbog prodaje državnih i nacionalnih interesa i zbog izdaje Srba sa Kosova i Metohije.

Gospođo potpredsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Petar Jojić, kao nekadašnji zamenik ministra u Republičkoj vladi i savezni ministar, a imajući u vidu neophodnost znanja iz oblasti pravne struke za sastav u Savetu, predložio je amandman, u ime Poslaničke grupe SRS, na član 5. Predloga zakona i predlaže vama, odnosno nama narodnim poslanicima, rešenje u vezi iskustva za članove Saveta.       
Pošto moram da pročitam zbog javnosti, Savet ima 11 članova, što je ustavna kategorija, izborne članove čine šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorija AP, dva ugledna istaknuta pravnika, sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
Kolega Jojić smatra da umesto tih 15 godina, ta dva člana Saveta, advokat i profesor pravnog fakulteta, treba da imaju najmanje 20 godina iskustva u struci, imajući u vidu da je uspostavljanje Visokog saveta sudstva i rasprava o ovom zakonu i ono što je slovo Ustava, verovatno, u pravljenju onoga šta je retrospektiva vremena iza nas i kadrovskih rešenja Dosovske vlade od 5. oktobra pa do današnjeg dana – donela da smo na visokim mestima i položajima u našem pravosuđu imali ljude koji ne samo da nisu zadovoljavali sve ove uslove i tada propisane, već i njihovo iskustvo, takvo kakvo jeste, bilo je prava bruka i sramota za srpsku javnost.
Je l' treba da vas podsećam na to da ste vi, pre nego što je Zoran Đinđić zatražio od Karle del Ponte da se napiše ova lažna optužnica protiv našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja, koji je bio profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, otpočeli čitavu hajku koju su predvodili Vodinelićka, Hiber, onaj plagijator Stevan Lilić i ostala klika, prljavi i podli dakle, da, lepo mi sugerišu srpski radikali, plagijator Stevan Lilić, da bi, eto, rekli kako je prof. dr Vojislav Šešelj, koji je inače najugledniji pravnik u Srbiji, doduše, sada u odsustvu, ali uskoro će da se vrati, bio proteran sa Pravnog fakulteta u to vreme.
Vama nije bilo dovoljno to što smo vam izneli niz dokaza da su svi ti ljudi, koje ste vi veličali kao neke eksperte iz pravne struke, u stvari vaši politički promoteri i oni koji ne dozvoljavaju da se ništa progovori i da se kaže drugačije od onoga što oni zastupaju.
Svedoci smo toga, kao i studenti pravnog fakulteta, ako već govorimo o uglednom profesoru pravnog fakulteta, da je dr Vojislav Šešelj bio najugledniji profesor Pravnog fakulteta i da su njegova predavanja ne samo bila posećena od strane studenata koji su pratili njegov predmet – politički sistem, već i od ovih drugih i od javnosti. Uostalom, i gospođa Radeta zna, kao njegova drugarica iz studentskih dana, da su njegovi ispiti na sarajevskom fakultetu, i polaganje njegovih ispita sa čistom desetkom, praćeni od strane ne samo kolega sa Pravnog fakulteta, već Ekonomskog i čitave sarajevske javnosti.
Ako govorimo o uglednim advokatima, ne treba da vas podsećam na to i da pominjem imena pojedinih, kao što je ovaj što zastupa porodicu Đinđić, pa onaj koji brani sve ove vaše kriminalce, koji su to advokati koje vi smatrate uglednim u svojoj struci.
Oni advokati u Srbiji, koji žigošu načine na koji vi birate i članove Visokog saveta sudstva, i sudije, i sudije Ustavnog suda, za vas su neki produkt bivšeg režima, koji ste vi, navodno, oborili i srušili, a doneli ste nam najveće moguće i najgore kriterijume za izbor svega u Srbiji od vašeg dolaska na vlast.
Prema tome, da bih ostavila vremena jednom od najboljih pravnih eksperata, poslaniku SRS, gospodinu Krasiću da iskoristi ovih preostalih 10 minuta o amandmanu, samo ću da vam kažem da je neophodno da imate u vidu da je kolega Jojić, zaista, čovek od struke, koji se uvek, i kao ministar i kao ugledni advokat, držao slova zakona, pravnih načela i principa koji treba da vladaju u jednoj pravnoj državi, a da, sudeći po onome, doduše, gospođa Malović je, kao njegova, po godinama mlađa, koleginica, sa iskustvom i znanjem, mogla da vidi ovih dana da je kolega Jojić sa najboljim namerama išao na to da ceo ovaj set pravosudnih zakona popravi.
U svakom slučaju, mi mislimo, u stvari, kolega Jojić, da je potrebno da bude najmanje 20 godina iskustva i da gledate objektivno koji su to ljudi koji su dali pravi doprinos u svojoj struci, da ne budete pristrasni, da ne gledate kroz vaše, ''žute'' ili G17, "političke naočare", već da sagledate da u Srbiji ima mnogo uglednih i profesora pravnog fakulteta i pravnika.
Ali, šta da vam govorim kada je nemoguće vas ubediti, kada vi niste ni jednim jedinim gestom, nijednom rečju, žigosali crnu listu Sonje Biserko, na kojoj su, između ostalog, mnogi ugledni profesori pravnog fakulteta, advokati i ugledni ljudi iz ove struke.
Kolega Krasiću, izvolite. Zaista, neskromno želim da kažem, to je moje lično uverenje, a verujem i čitave srpske javnosti, da ste vi jedan od najuglednijih pravnika i da ćete, kao takav, do kraja moći da svojim argumentima odbranite i ovaj amandman i da pokušamo da ubedimo gospođu ministra da prihvati sve ove amandmane koje smo podneli na ovaj zakon o Visokom savetu sudstva.
Hvala.

Gospođo Čomić, razumem vašu situaciju, jer vi ste kao predsedavajuća Skupštine dovedeni u ovu nemilu situaciju da morate da slušate da neko ko je, vi ćete meni reći kasnije da to nije građanin, kažem građani su pošteni ljudi, ovaj što je bio malopre za govornicom jeste neko ko je, zaista, više slučaj za posmatranje od strane predsednika Skupštine, zato što svakoga dana dobijam nove dokaze za to.
Juče su mi prijatelji iz Nemačke poslali šesnaest nastavaka nekog intervjua ili već feljtona iz "Frankfurtskih vesti" – Životna neispričana priča tog pojedinca i ove individue Tomislava Nikolića. Znate, kada mislite da nekoga poznajete i da možete elementarnu komunikaciju da imate sa nekom osobom, naravno, dok ne učini ovo što je uradio – zabio nož u leđa predsedniku Šešelju, pokrao SRS, oteo mandate, ali živite ipak u nekoj iluziji da toliko godina poznajete neku osobu koja ima elementarnu čast, moral i poštenje, i, onda, sada vidite, iz izjave tog, samog, pojedinca, da je niko i ništa i da je dno dna, što bi naši ljudi rekli!
Jer te izjave, a naročito to što je zaokruženo u antrfileima u šesnaest nastavaka "Frankfurtskih vesti" ne samo da je uticalo tako da se zgražava čitava naša dijaspora, nego i mi koji smo došli do toga. Uostalom, videli ste i sami kolika je podlost u pitanju, kakav plan da se naudi i ubije predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj.
Možda niste pratili te večeri, 21. novembra, kada je gospodin Stefanović o tome razgovarao na suđenju, to je bilo pre dve večeri, sa predsednikom naše stranke, u jednom od tih nastavaka ta individua je rekao da je ovde za šankom Narodne skupštine Republike Srbije razgovarao jedne noći sa tadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem, koji mu je rekao da se sprema optužnica protiv dr Vojislava Šešelja.
Onda je on "Frankfurtskim vestima", ne trepnuvši, slagavši, rekao kako je on ušao, vratio se i o tome obavestio dr Vojislava Šešelja. Naravno, to mu nikada nije rekao, jer je očigledno taj kompleks, tog čoveka, od samog početka bio takav da on nikada od toga neće da se izleči. Znate, po onoj narodnoj, kada imate takvu podlogu u svom mentalnom sklopu, onda dođe i neko sa milionima dolara, evra ili već čega, da vas potkupi, kao što su to sa njim uradili domaći tajkuni i Amerikanci. Čovek je, inače, alav na pare, takav je on, takva mu je cela porodica.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, tri minuta. Na koji član Poslovnika se pozivate da je povređen?)
Prema tome, nemam šta više da odgovaram i da pričam nekome za koga me je sramota, mene, kao rođenu Kragujevčanku... (isključen mikrofon)

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, izašao je ovaj što je bio malopre za govornicom, izvinjavam se što malopre nisam navela član po kome sam se javljala, član 104.
Sada po čl. 225. i 226. tražim od nadležnih organa, naročito od Saveta, kako se već zove, za saradnju sa, antisrpskim, Haškim tribunalom, da li ima informaciju da je Tomislav Nikolić, očigledno nezaštićeni svedok i saradnik u procesu protiv dr Vojislava Šešelja, s obzirom na činjenicu da on iz dana u dan, što je primetila čitava srpska javnost, otvoreno i sa govornice šalje poruke Tužilaštvu Haškog tribunala.
Juče je, i nemojte, tek tako olako da prelazite preko svega što on govori, takođe, na pomen jednog od brilijantnih svedoka, koji je, sada je očigledno, od svedoka optužbe postao svedok odbrane, gospodina Aleksandra Stefanovića, jako ružno govorio o kolegi Stefanoviću.
Sada je malopre rekao da sve što kaže, pazite, to imate u stenogramu, to je vrlo opasna stvar, on time šalje direktnu poruku i Bramercu i Kristini Dal i sudijama Haškog tribunala, dr Vojislav Šešelj ima pravo da kaže, jer on brani pravo čoveka, pa i da laže da se brani – on je malopre sa govornice rekao da u sudnici Haškog tribunala čovek koji se sam brani, čovek koji je na pravdi boga tamo, za koga zna, malopre je to i priznao, da je tadašnji Đinđićev režim napisao lažnu optužnicu, on je, dakle, kao saradnik, u to sam apsolutno sigurna, Haškog tribunala, malopre izgovorio treći put zaredom, tri radna dana, svakog dana otprilike u ovo vreme, da prof. dr Vojislav Šešelj tamo iznosi laži.
Vi iz DS, iz G17, i oni koji ne pripadaju nijednoj drugoj stranci, a građani su Srbije, divite se i sa poštovanjem gledate na način na koji to dr Šešelj iz dana u dan radi, ne braneći samo sebe nego Srbiju i srpski narod, a što je nedvosmisleno dokazao sinoć u ispitivanju jednog bivšeg pukovnika, sada u rezervi, Vojske Jugoslavije.
Kada je već ta individua izašla iz sale i pokušala da mi drži neke pridike o privatnom životu, a vi ga niste opomenuli, što je bila vaša obaveza, gospođo Čomić, samo mogu da kažem kao, pre svega, lepo vaspitana i časna srpkinja, da sam zgrožena činjenicom da čovek, koji je rekao, a to je, takođe, jedan deo iz intervjua tim ''Frankfurtskim vestima'', da je stranka kao brak. Jer, ako vam se nešto ne dopada, tako vide i građani Srbije i mladi ljudi koji tek treba da zasnuju porodicu, kakvu Nikolić šalje poruku, ako vam se nešto ne dopada – vi onda to možete da menjate.
Jer, kako reče ''Frankfurtskim vestima'', on je rekao to za sebe – dok se ne oženiš niko te ne pita gde ideš i šta radiš, a kada stupiš u brak žena te pita, gde si bio, a juče te niko nije pitao...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
.. pa je onda tako napravio, završavam, gospođo Čomić, to će vama biti korisno, jer vi ste, takođe, majka četvoro dece i časna ste žena u tom pogledu, iako ste iz druge političke stranke, da vidite kakav je to čovek i kakve poruke nemoralne šalje. Onda kaže – dobro, kada je već to tako i kada vas svakog dana zapitkuje gde idete i šta radite, onda vi to ne možete da trpite i onda to promenite, pa tako isto treba da promenite i političku stranku.
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Vidim da je u pitanju čovek koji je oličenje nemorala, koji i na takav način, i šaljući takve poruke treba da se zamisli nad činjenicom kako će da sačuva svoju porodicu, a da ne brine o drugima. Kao što nije brinuo o porodici dr Vojislava Šešelja, tako ne treba da brine ni o mojoj, ni o jednom srpskom radikalu. Hvala.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104. Poslovnika zato što je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, jer ovde sede poslanici SRS, izabrani na listi SRS-dr Vojislav Šešelj, ponosni smo na našeg predsednika, kao i čitava patriotska Srbija. Nekada bi možda predsednik Šešelj rekao da preteram kada kažem da je javnost Srbije fascinirana onim što on radi, naročito proteklih par dana i u ovom svedočenju gospodina Stefanovića, međutim, to je zaista tako.
Nema dana na mom putu od Kragujevca do Narodne skupštine, kada prošetam bilo kojom ulicom mog grada ili Beograda, a da me ne zaustave ozarena lica svih starosnih struktura. Ono što je za mene poseban podstrek i što je nada za Srbiju i garancija da će sledeće godine dr Šešelj doći u oslobođenu Srbiju, jeste činjenica da je sve više mladih ljudi koji tako reaguju, kako ih nazivaju neki analitičari ''nova srpska omladina'', koji kažu – Šešelj je car, on je neko kome se mi divimo i neko koga gledamo do dva sata posle ponoći, pratimo i upijamo svaku reč.
Jer, život dr Vojislava Šešelja je ideologija srpskog nacionalizma. Nikakvi neki dopunski izbori, ni to koliko je glasova na jednom ili na drugom biračkom mestu, ne mogu da utiču na činjenicu da će njegova ideologija biti večna za Srbiju i da je on, već sada, ostavio neizbrisiv trag i za istoriju našeg naroda i za budućnost svakog deteta koje se ovde bude rodilo.
I u tome je razlika između njega i zato je dr Vojislav Šešelj u prvim danima tog neuspelog puča, moram da vas podsetim na to, kolege poslanici, čitavoj javnosti poručio – sramota me je, zaista, što je takav, koji je u rukama stranih obaveštajnih službi, misleći na Nikolića, i koji je plaćenik domaćih tajkuna, bio toliko godina moj saradnik. Mene je sramota, a kako meni reče jedan doktor i njegova supruga na kragujevačkoj pijaci prošle subote, ljude sam srela dva puta u životu i nisam znala da imaju ikakvih simpatija prema srpskim radikalima – Nataša, kako mi lokalno kažemo, šta uradi Tomislav, izbruka i Kragujevac i nas! Mene nije, nije srpske radikale, nije dr Šešelja, ali sebe svakako jeste i ništa i niko ne može da ga opere od te bruke i sramote.
Ideologija srpskog nacionalizma je život moj, život svakog poštenog čoveka i život Vojislava Šešelja. On je, izdavši tu ideologiju, izdao ne samo sebe, nego sve one koji će ga pamtiti i ostaće zabeležen kao čovek koji je lagao, koji je prevrtljiv i koji je plaćenik, koji je izdajnik i neko ko će ostati bruka i sramota i posle nas, za dvadeset i trideset godina, kada ovde budu sedeli neki drugi ljudi.

Imam pravo na repliku, gospođo Čomić. Pošto smo mi oličenje demokratije, kao stranka, počev od našeg predsednika, preko nas koji smo članovi najužeg rukovodstva, predsedničkog kolegijuma, kome ja pripadam, i kod nas se demokratski glasa o svemu, donosimo važne odluke i vratili smo se, hvala bogu, kolektivnom odlučivanju. Jer dok je ova individua od malopre predsedavala predsedničkim kolegijumom, koji nije održan od marta ove godine, ili kada jeste, kada postavljamo ozbiljna pitanja, kao što je saradnja sa partijama Ruske Federacije i gospodinom Mironovim, nama se pričaju vicevi, izbaci se noga, kao ovako jedna ovde, leva ili desna, i onda – gde je ko bio, šta je vic dana, rekao mi je Pera, rekao mi je Mika i tu nema ozbiljne politike.
Ozbiljnu politiku u SRS vode ljudi koji su saradnici dr Vojislava Šešelja i to su dve sasvim jedinstvene stvari, SRS i dr Vojislav Šešelj. Problem je u glavi onih koji su hteli da razdvoje dr Vojislava Šešelja i SRS, a zbog čega? Pa, da bi preoteli SRS.
Sada zbog srpske javnosti i vas koji ste ovo slušali da kažem, pošto je takva demokratija u našoj stranci i u tom telu koje kolektivno odlučuje, kao što je predsednički kolegijum, odričem se javno, kao što jesam te subote ujutru lično, tog dela saopštenja, da sa žaljenjem konstatujem i da se ne zahvaljujem. Ne, nego sam čekala dan i znala sam da će ponedeljak biti dan kada će taj čovek da se pojavi, sa već pripremljenim stvarima za otimanje i mandata, i za puč u SRS. Srećna sam zbog toga što je 78 članova Centralne otadžbinske uprave ovu osobu, kao kofer, izbacilo iz SRS.

Vidite, gospođo Čomić, moram ponovo da se javim za repliku, pošto je ovde neko ko provede 17, 18 godina, ima elementarno nepoznavanje statuta stranke čiji je zamenik predsednika bio, pa onda kaže da je predsednički kolegijum pomoćni organ, da ga predsednik sam imenuje. Na predlog predsednika stranke, to radi Centralna otadžbinska uprava.
Želim ovom prilikom da čestitam novoizabranim kolegama, članovima predsedničkog kolegijuma, mr Aleksandru Martinoviću, gospođici Eleni Božić-Talijan, koja je ujedno izabrana za našeg generalnog sekretara, mr Dejanu Miroviću i svima onima koji su svojim znanjem i, pre svega, odanošću ideji i ideologiji SRS u protekla dva meseca svojim požrtvovanjem, kao i gospodin Zoran Krasić, koji je jedan od osnivača naše stranke i koji je izabran za potpredsednika Centralne otadžbinske uprave, pokazali da će do kraja da brane ideju ne samo srpskog nacionalizma, nego onoga što su oni sami.
Mi se sada time identifikujemo i vidite da je ovde problem samo u jednoj osobi, u glavi i u svesti čoveka koji nije želeo na takav način više da radi, zato što je neuk, neobrazovan ''Marius'' bez znanja i obrazovanja, kako ga nazva Vuk Drašković u onom čuvenom članku u dnevnom listu "Danas", neko ko, za koga smem slobodno da kažem i to tvrdim, unazad pet ili deset godina nije pročitao jednu jedinu knjigu. O čemu mi onda pričamo? O načinu bavljenja politikom.
Politikom se bave ljudi koji imaju ideologiju. Ovo ovde što ste čuli je čista frazeologija, prazne reči, nekoga ko je umislio da je veliki, neko ko kaže da je on taj koji je dobio ovo ili ono, a u stvari on je uzeo, ukrao mandate SRS, opljačkao SRS, zadužio je sa 58 miliona dinara i zbog toga je sada u toku parnični postupak pred nadležnim sudom, na kojem je gospodin Zoran Krasić. Zbog toga što je ovaj malopre sa govornice, koji je mnogo trpao u džep, i ovaj njegov zamenik, koji će biti, kao u DS, ''oceubica'', mislim na Aleksandra Vučića, koji su pokrali stranku, strpali u džepove za sebe i svoje porodice, a doveli srpsku opozicionu političku scenu da se unazad dva meseca bavi tim pitanjem.
I to je bio cilj, pre svega, Tadića, Mantera, Vordsvorta, da udarajući na jaku SRS onemoguće opoziciju da izvrši pritisak i da se obori ovakav režim, koji prodaje Kosovo i Metohiju, koji dovodi građane Srbije na ivicu bede i siromaštva. U stvari, šta da ih dovede kad su ispod donje granice siromaštva preko 800.000 dece u našoj zemlji, preko milion naših građana!
U tome je suština, kako da se nekom pričom, koja nema nikakve veze i koja je u stvari priča nekog kafanskog promotera sa izbačenom nogom, zamajava javnost, a da se skrene stvar sa glavne stvari, a to je da su on i Vučić direktni saradnici Haškog tribunala, da su direktni saradnici stranih obaveštajnih službi, da su otimali, pljačkali i da ih vi ovde iz DS, sa ukradenim mandatima, držite kao rezervu za Socijalističku partiju, za G17 ili već u trenutku kada vam zatreba.
Mi ćemo to da žigošemo, kao što smo uspeli za protekla dva meseca, objašnjavajući građanima Srbije sa ovog mesta, i to je jedino mesto, skupštinska govornica, da kažemo mnogo toga što nisu slutili i nisu znali.
Ponosni smo na to što radi naš predsednik i svaki član SRS, svaki onaj koji zna da ih nikada nismo izdali, niti ćemo, zbog toga što izdajući tu ideju mi izdajemo sebe, mi časni radikali to nikada nećemo da uradimo.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, čitava srpska javnost ovih dana samo govori o ciframa koje iz dana u dan sa skupštinske govornice iznosi gospodin Dragan Todorović.
I da taj ceo proces nije pokrenut još početkom ove godine, a evo sada je kulminiralo i Krišto je samo vrh ledenog brega pljačke naroda i države od strane moćnika iz G17 i DS, vi biste nastavili tako da krckate svoj poslanički mandat, Vlada kao radi svoj posao, a ne radi ništa, premijera nema, Euleks se razmešta na Kosovu i Metohiji, a da mi ne znamo kakva je sudbina našeg naroda dalje i šta ćemo sa državom i kako ćemo da je štitimo. Sada je vama važno i čujem šta dobacujete iz klupa i kako reagujete.
Kada gospodin Todorović kaže da je Krišto, što je verovatno izvesno, pobegao na dizeldorfski aerodrom juče ili prekjuče, i da se sada tamo njegovo obezbeđenje sa njegovim lopovima saradnicima trudi i nastoji, kako je on rekao, "ispegla" sve to kao i vi, neko od vas dobacuje - je l' poneo peglu?
Stvarno ne znam da li vi imate uopšte svesti i odgovornosti o tome da ste vi ovde na istom zadatku i da mi svi treba, kao Skupština, da radimo na tome, da žigošemo kriminal i pljačku države i naroda. Ako vi to nećete, vi onda sada posle eventualnog proglašenja pauze od strane predsednika Skupštine, izvolte, prošetajte malo, vratite se kada to počne.
Vi iz G17 gledajte jedno vreme da ne budete, pa se opet vratite, pa razmišljajte da li ćete da pišete saopštenje, pa šta vam je rekao Dinkić, ali odgovorite nam gde je Krišto, pošto je on vaš kadar, pošto je on jedan od najvećih mafijaša u Srbiji. Nemojte da ćutite i da vas mi isterujemo ko iz mišije rupe i da vas ovde brani Kolundžija koja isti milje ima oko sebe.
Šta to znači? Vi ćete da sedite u Skupštini i da nama držite predavanja kako mi uzurpiramo skupštinsku govornicu, a oni dalje da pljačkaju i otimaju. Što kaže gospodin Todorović, ako ništa nisu uradili protivzakonito, pa što vraćaju pare?
To je dovoljan dokaz da danas taj neko bude priveden. Uzeo nešto, pa vraća, znači da je krao i da je otimao.
Moram da vas podsetim, gospođo Đukić-Dejanović, da ste vi bili u najteže vreme po državu i narod, a naročito za vreme NATO agresije, direktor kragujevačkog Kliničkog centra. Snalazili ste se kako ste znali i umeli, da ima dovoljno lekova, da se bolesnici leče. Ovi su za to vreme dogovarali kako će da ruše režim. sa onima koji su nas bombardovali lepo sarađivali, primali pare u džep na svoje lične račune, čelnici DOS. Setite se šta vam se desilo. Posle 5.oktobra vas, Slavicu Đukić-Dejanović, časnu i poštenu ženu, hteli su ovi isti ovde da linčuju...
(Predsednik: Vreme.)
...samo zbog toga što ste pošteno radili svoj posao. Završavam. Ne da se digla kragujevačka policija, nego cela država.
Sada imamo očigledan dokaz da jedan pljačka, otima, krade i grupa oko njega, i UBPOK odlazi na aerodrom. O čemu se radi? Znači, gospođo Kolundžija, vi ste direktno odgovorni, vi, Mlađan Dinkić, i ovi iz G17 i vi svi štitite kriminalce. Mi to nećemo da trpimo i nema nastavka sednice dok policija ne ode tamo, uhapsi te kriminalce i da nam odgovor da li je raspisana crvena poternica za kriminalcem Bojanom Krištom. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu članova 225. i 226. Poslovnika.
Naime, upravo mi je u kabinet potpredsednika stigao dopis radnika iz Privredne komore KiM. U njihovo ime tražim informaciju od Vlade Republike Srbije, pre svega od Ministarstva finansija, od Ministarstva za privredu, od predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, jer ovo što vi radite sa Srbima na KiM, obraćam se i vama gospođo Malović jer ste i vi deo izvršne vlasti i snosite odgovornost, više je neizdrživo.
Moram da podsetim na to da je odmah po proglašenju šiptarske kvazidržave od strane vaših zapadnih prijatelja usledio dopis od strane Srba iz Kosovskog Pomoravlja, koji su bili zaposleni u Kosovskom zaštitnom korpusu, je l' tako, odnosno policiji, KPS-u, kako to već dole nazivaju žargonski Srbi na KiM.
Njih 180 do današnjeg dana nema mogućnost da preživljava, jer po obećanju tadašnje Vlade Republike Srbije, njih Ministarstvo unutrašnjih poslova još uvek nije preuzelo.
Ovo je sada dopis koji sam dobila pre deset minuta od radnika koji su zaposleni u Privrednoj komori KiM, od avgusta ove godine oni ne primaju platu. Oni su deo Privredne komore Srbije. Ako krenemo, a verovatno ćemo morati od ponedeljka, ako ne dobijemo sve ove informacije koje je pokrenuo gospodin Dragan Todorović, o pljački u 28 javnih preduzeća, evo, gospodin Todorović, predsednik naše poslaničke grupe je ušao u sali, da razmisli i o toj mogućnosti da počnemo da pričamo o Privrednoj komori Srbije, pa da se vratimo na Slobodana Milosavljevića, pa na period pre toga, pa da krenemo od tog institucionalnog načina pljačke, nerada.
Sa druge strane, ovi ljudi koji su ostali dole, da štite naše firme, da se bore. Vi sami znate šta radi Privredna komora jednog regiona upravnog okruga, u ovom slučaju to je Privredna komora KiM. Treba da vas podsećam na to. Evo, dobacuje jedan poslanik iz klupe - ne rade ništa. Samo njega da pitam šta on radi, a on ne radi ništa, a ti ljudi su bar časni i pošteni, i hoće da promovišu sve ono što je naša privreda, kakva-takva, tamo.
Nemoguće je da pričate o tome da se borite za državu i narod, a da znate u kakvoj su situaciji sva ta preduzeća na KiM. Vi ste iz DOS-a izbrisali jednim zakonom iz registra sva preduzeća koja su registrovana na KiM, a čiji vlasnici su pod balističkim šiptarskim nožem i terorom morali da pobegnu, odnosno da izbegnu i sada su prognana lica - da li u ovim tzv. enklavama ili kod mene u Kragujevcu, ili bilo gde, ili se nalaze u Crnoj Gori.
(Predsednik: Vreme)
O čemu mi onda pričamo? Ovi ljudi od nas traže zaštitu. Vi vidite kome šalju dopise. To nije nešto čime treba bilo ko od nas da se hvali. Ali, vi vidite da oni više nemaju poverenja ni u koga u državi, nijedan Srbin sa KiM, osim u srpske radikale.
Uostalom, rezultati izbora 11. maja su to pokazali, rezultati lokalnih izbora i republičkih izbora. Morate što pre da ispunjavate svoje zakonske obaveze, inače će ti ljudi biti prinuđeni da dođu ispred zgrade Vlade i Skupštine, a mi ćemo svakoga dana da vas opominjemo.
Izvinite što sam prekoračila vreme, važna je situacija. Ovi ljudi sada, u ovom trenutku, možda ne mogu da prate prenos, bez struje su po 15 - 20 sati, u nekim mestima i nekim opštinama nemaju struju. Uzmite se u pamet i krenite da štitite ono što je najsvetije - a to je svaki čovek na KiM.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa SRS zaista može da podrži ovaj amandman, koji je podnela koleginica Zlata Đerić iz poslaničke grupe Nove Srbije, zato što ona ukazuje na to da je neophodno da inkorporišete u član 90. zakona nešto što ste namerno i svesno izbegli, a zbog činjenice da bi onda morali da otvorimo pitanje članstva sudija u DS, pre svega, G17 i drugim strankama i da oštro žigošemo vas same.
I kada biste vi to prihvatili, i da ste razmišljali na pravilan način o njenom amandmanu, da je želela da vam stavi do znanja da sudstvo mora da bude, odnosno pravosuđe, van svakog političkog uticaja, vi biste nam onda, ipak, i posle ovih osam godina torture u sudovima širom Srbije od strane pojedinaca, ne svih, složila bih se s ovim što je rekla i predsednik Skupštine, ali ko zna koliko puta je to ponovila Vjerica Radeta, poslanik SRS sa govornice, da su to časni i pošteni ljudi.
Ali, šta ćemo sa tim nekim procentom i kako mi da ustanovimo koji je to procenat i ko su ti ljudi? Uglavnom žuti, iz žutog preduzeća, postavljeni na najviše pravosudne funkcije u zemlji. Da li treba da vam ponavljam slučaj sadašnjeg aktuelnog ministra Čiplića, koji je bio sudija Ustavnog suda, član Glavnog odbora, ili već kako vam se zove - Izvršnog, Novog Sada, Vojvodine, DS. Hoćete li da otvorim ponovo, a bilo bi mi malo i 15 minuta, dosije Dragiše Slijepčevića. Dragišu Slijepčevića ste izabrali za sudiju Ustavnog suda pre tri meseca. Na odlazak Dušana Petrovića, zamenika predsednika DS, u kabinet Borisa Tadića još ste, da nije bio takav negativan odijum, pre svega sudske javnosti i nas poslanika SRS, on bi bio predsednik Ustavnog suda Srbije.
Što je najgore od svega, mi nemamo ni dan-danas, imamo navodno konstituisan, sa te dve trećine, Ustavni sud Srbije, ali pitanje je, evo sada, da mi hoćemo da pokrenemo određene postupke i predstavke pred Ustavnim sudom, ko bi doneo te odluke i da li bi opet sud došao u pat poziciju, kao što je bio za vreme Slobodana Vučetića, koji je bio član i ekspert G17, koji je vršljao i radio šta je hteo.
I dan-danas nam drži politička predavanja, na taj način utiče na odnose u pravosuđu i direktno se meša u određene odluke, i kada su u pitanju poslanički mandati koje ste oteli vi iz DS Srpskoj radikalnoj stranci, u prvim danima pojavljivanja na državnom dnevniku, to je bio Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda i član G17, koji je davao svoja tumačenja, a kako je to moguće, a šta će da bude.
A Čiplić se drznuo i otišao korak dalje, sada kao bivši član DS i kao bivši sudija Ustavnog suda, i kadar je, dakle, i to piše u njegovom CV pri izboru za ministra, ne krije pripadnost političkoj stranci, on nam govori kako treba da izgleda Poslovnik, kako poslanici treba da se lustriraju, i da za zloupotrebu, to je Čiplićeva ideja, člana 225. i 226, po kojima mi tražimo odgovore na razna pitanja, kao malopre gospodin Radulović, mi možemo da budemo lišeni svoje poslaničke funkcije na izborima koji su valjda demokratski održani i narod neposredno izrazio svoju volju.
Hoćete li da mi kažete da nije bilo potrebno da se prihvati amandman koleginice Đerić zato što mislite da Miroljub Tomić, predsednik Okružnog suda iz Kragujevca, nema direktnu vezu sa vama iz zakonodavne i izvršne vlasti. Naravno da ima. Svi ga štitite. Znate da je kriminalac, znate da direktno naređuje sudijama, kao ovoj šestorici, odnosno ovim šestoro koji su doneli, iz dva sudska veća, odluku o oduzimanju mandata SRS. Gde ćete veću bruku za srpsko pravosuđe?
Podsetili smo vas pre nekoliko dana koliko smo mi rigorozni, koliko nastojimo, kao jedina parlamentarna stranka koja hoće da se poštuje nezavisnost sve tri grane vlasti, kako smo mi to rešili u svojim redovima.
Rekao vam je gospodin Petar Jojić onaj čuveni slučaj Rade Trajković i njenog dolaska u njegov kabinet, kada je bio zamenik ministra pravde u Vladi Republike Srbije, i zahteva da neki njen brat od tetke ili strica, ne znam, bude imenovan za predsednika Opštinskog suda u Nišu.
Istog trenutka smo unutar naše stranke pokrenuli postupak, najpre za njeno razrešenje sa mesta ministra, a onda upozorili svakog srpskog radikala, u bilo kom kraju Srbije, ako mu tako nešto padne na pamet - izvolte kod interesnih grupa, okrenite se, radite šta god hoćete, nama takvi ljudi ne trebaju u našoj stranci.
Vi takve hoćete i kod vas avanzuju. Stalno idu na više funkcije. Evo, Tomić. On je otišao u Visoki savet sudstva onog momenta kada ste ga ustanovili.
A on je, evo, videli ste, posle toliko odluka svih okružnih sudova, svakoga dana izlazimo i govorimo vam, znači, nema nijednog okružnog suda u Srbiji, osim kragujevačkog, kojim on predsedava, da je svesno išao na kršenje Ustava i zakona i otimanje mandata SRS.
Sada treba da me ubedite, ili bilo kog građanina Srbije, da vi hoćete da to budu ljudi koji će, po ovim disciplinskim merama i sankcijama, da odgovaraju za ove kodekse. Ko uspostavlja taj etički kodeks? Ko ga uopšte poštuje?
Malopre vam je koleginica Raguš govorila o tome kako treba da izgleda, odnosno tražila je brisanje stava 2, ne zbog toga što ona ne misli da treba da se poštuju sve one odredbe prilikom razmišljanja o tome ko je sudija porotnik, ali to je bio čist višak u zakonu, zbog toga što smo i po slovu Ustava svi jednaki - pred Ustavom i zakonom.
Ako imamo svi, kao punoletni građani, a valjda ste pošli analogno Ustavu od toga, ako punoletni građanin ima izborno pravo, da onda ima pravo da bude biran i na sve funkcije.
Šta vam je onda trebalo da u stavu 2. člana 81. stavljate ove uslove za sudiju porotnika?
Sudija porotnik treba da bude i određene starosne dobi, pola, i da uživa, to me podseća na ono vreme komunističkog samoupravljanja, ugled u društvenoj zajednici, da li nije prošao na crveno, ili nije podviknuo na komšiju, da dalje ne banalizujem, ali, vi ste srozali i taj član zakona.
Onda ovde kažete - uspostavljaju se etički kodeksi, pa ako ih sudije prekrše, vi ste ovde uspostavili i neke etičke kodekse za ponašanje narodnih poslanika, pa ministara u Vladi, pa ko to poštuje? Vi kažete - ja, zato što ste vi maskota Skupštine, pa sada hoćete da se svi ponašaju kao vi.
Maskota je jedna. Vi ćete tako da ostanete zabeleženi u analima ovog parlamentarnog rada i onog prethodnog.
Ali, ozbiljno govorim o tome šta su trajne vrednosti jednog društva i kako zaista treba da izgleda sudija, kako treba da izgleda sudija porotnik. Znate šta znači sudija u jednom gradu.
Živim u gradu u kome je, em kriminalac, koji je naredio direktno ovoj šestorici da otmu mandate SRS, čovek kojeg bije glas da se u drugim kodeksima drugog ponašanja, što izlazi iz okvira rasprave, a naročito člana 104. skupštinskog poslovnika, ponaša.
Imali smo takav sličan slučaj - 2001. godine za predsednika opštinskog suda, sećate se verovatno, tada kao saradnik u tadašnjoj Vladi, gospođo Malović, tog skandala, da je trebalo da bude izabran u Opštinskom sudu u Žabarima čovek koji je u pravom smislu reči psihopata. Slučaj za gospođu Đukić-Dejanović i tako je taj slučaj došao na odbor i kako su došle sve te predstavke?
Suviše je potresno i suviše je tragično za tu porodicu koja, kao takva, naravno zbog takve osobe više i ne postoji.
Na svu sreću tih drugih zdravih delova porodice, da nije bilo takvog pritiska i da se nije 10 ili 20 puta prof. dr Vojislav Šešelj javio sa govornice i upozorio da će biti najveći skandal ako takav čovek bude izabran, nekako smo uspeli da on ne bude izabran za predsednika okružnog suda.
Posle pet ili šest dana, na predlog Boška Ristića i DS, najpre za sudiju Opštinskog suda u Surdulici, pa kasnije za v.d. predsednika Opštinskog suda u Surdulici, neki tamo kadar DS, ne da ne može da prođe ovaj test za sudiju porotnika, da uživa ugled u društvenoj sredini, da ga ljudi prepoznaju kao takvog, nego neki kriminalac koji je bio direktor propale gumarske industrije, upropastio preduzeće i vi ga izabrali za vršioca dužnosti, a kasnije i za predsednika Opštinskog suda u Surdulici.
Sada imate Tomića u Kragujevcu, vidite kakav je to skandal, kragujevački opštinski i okružni sud su na top listi ovih nerešenih slučajeva. A mi živimo u tom gradu gde je, valjda, još krajem 19. veka bila intencija građana Kragujevca i svih ljudi u začetku modernog ustavnog i demokratskog poretka u Srbiji, da se upravo te vrednosti poštuju i poštovale su se.
Danas i kod nas u Šumadiji, u svim krajevima Srbije ljudi imaju poštovanja, pre svega prema sveštenom licu, pa onda prema učitelju, prema lekaru, ako ga ima u tom selu, tako se ophode jedni prema drugima, i ljudi domaćini to tako gledaju, a sudija, znate šta je tek to, to je za njega vlast i on tako gleda na tu osobu.
Imate članove političke stranke vašeg žutog preduzeća, G17 i ovih nekih još vaših prirepaka na mestima sudija i zbog toga niste hteli da prihvatite amandman gospođe Zlate Đerić.
Nije nikakav problem, iako ste sada ovim zakonom, gospođo Malović, išli na to da izmestite da Skupština Srbije može da osporava i da govori o svemu onome što su ti kandidati za pojedine pravosudne funkcije, budite sigurni da, bez obzira na to što će to sada drugi organ da radi, o čemu ćemo da razgovaramo i sutra i narednih dana, mi ćemo da koristimo svaku priliku da pojedinačno i poimenično žigošemo svakog kandidata za koga dobijamo informaciju da se predlaže i da ga bira Visoki savet sudstva na te funkcije.
Moram da vas podsetim na to da je prilikom poslednjeg izbora, a odavno ga nismo imali, mislim da je to bilo početkom novembra prošle godine, gospodin Krasić morao sa ove govornice da ospori 112 imena iz raznih krajeva Srbije, ali ne zato što je čitao napamet, nego vidite konkretan slučaj ove dinastije, ili već monarhije u Prokuplju, i ove SMS poruke koju je danas čitala koleginica Radeta. Svi povezani i svi upleteni, i kroje sudbinu svakome ko traži zaštitu pred sudom u Prokuplju.
Oštro ćemo da se borimo protiv svakog vida zloupotrebe, političkih pritisaka i uticaja i znamo da je sada na snazi diktat i diktatura Borisa Tadića, jer svi ovi kandidati za sudije Ustavnog suda koje je on predložio su u funkciji i članovi DS, najvećim delom, tako je i na mestima predsednika opštinskih i okružnih sudova u Srbiji.
Glasaćemo, kada bude bio Dan za glasanje, za amandman koleginice Zlate Đerić, jer to je jedini način da pokažemo ko je ko u Srbiji i da se, mi koji se oštro borimo protiv svake vrste diktature, i dalje borimo za prava građana koja ne mogu da ostvare zbog direktnog uticaja pojedinih sudija, a evo i prekrajanja izborne volje, kao što je to bio slučaj u Kragujevcu pod palicom Tomislava Nikolića i Miroljuba Tomića, predsednika kragujevačkog Okružnog suda.

Javljam se, gospođo predsedniče, po članu 103. Poslovnika, zato što je gospođa Nada Kolundžija, predsednik poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, povredila Poslovnik, jer je dobacivala iz klupe dok je govorio šef naše poslaničke grupe, gospodin Todorović.
Pošto imam mogućnost da na monitoru putem prenosa RTS pratim, čujem i vidim šta gospođa Kolundžija kaže, a vi ste, pošto je gospodin Todorović govorio o 2000. godini, odnosno 2001. godini, bili tada manji od makovog zrna.
Gospođo Kolundžija, 176 poslanika tzv. DOS-a, iz konglomerata od 18 brižljivo sastavljenih stanaka od strane američkog Stejt departmenta, Klintona i Madlen Olbrajt, pošto ste dobili tolike pare da rušite režim u to vreme, ušlo je u ovu skupštinu. Vi ste sedeli kao, neka, Nada Kolundžija, Čovićeva spisateljica literarnih sastava, u petom-šestom redu, nekada dođete, nekada ne dođete, i bili ste jedna mrvica i sitnica u tom broju od 176.
Za razliku od vas, koji ste bivši poslanik tog DOS-a, a sada sa istom politikom mržnje prema srpskim herojima, prema svemu što je srpsko, prema srpskom narodu koji se borio zapadno od Drine i Dunava, jer je očigledno da se vi stidite položenih na desetine hiljada žrtava, gospodin Aleksandar Stefanović je bio zajedno sa vama u tih 176, ali on je častan i pošten čovek, častan Srbin, koji je smogao snage, i pored sve muke koje su mu zadavali Zoran Đinđić i tadašnji režim, u situaciji kada mu je sin teško oboleo, da se suprotstavi juče i da kaže istinu.
A istina je da je vama smetao dr Vojislav Šešelj. Smetalo vam je njegovih milion i trideset hiljada glasova samo godinu dana posle izbora.
Smetalo vam je što je počeo 2001. godine od jedne do druge konferencije za novinare, sa ove govornice, najpre vašeg bivšeg šefa, mafijašku pudlicu Nebojšu Čovića, da proziva za kriminal, za spregu kriminala i vlasti. Smetala vam je SRS, kao što je Borisu Tadiću i vama, Manteru i Vordsvortu zasmetala snaga SRS koju predvodi dr Vojislav Šešelj iz Haga, pa ste instrumentalizovali ove što ste ih kupili za šake dolara ili za mnogo više para, vreme će da pokaže, da krenu sa pučem na SRS.
Ja vam sada kažem, 26. novembra – neće proći ni pola godine, daće bog, i ono što se dešava tamo, a na ona vrata će ući dr Vojislav Šešelj. Ne da ćete da budete u mišijoj rupi, nego nećete znati kako se zovete! Hvala. (Aplauz.)