Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Novakoviću, pošto smo sada prešli da radimo na ovim ozbiljnim pitanjima koja muče građane Srbije, pošto građani gledaju Drugi program Radio televizije Srbije i prenos Narodne skupštine, tražim odgovor, po članu Poslovnika 226, od nadležnih organa Republike Srbije, mislim, inspekcijskog nadzora Ministarstva za vodoprivredu i poljoprivredu, a tiče se nove mafije u Srbiji, koja se zove ''šoder mafija''.
Vi ovde imate neke ''šoder'' poslanike, odnosno neke koji predstavljaju, kao s one humorističke ''Šoder liste'', navodne političke ličnosti, ali ovo je pitanje ozbiljno, a tiče se šljunka, peska koji se eksploatiše u tokovima reke Drine i Zapadne Morave.
Naime, prošle nedelje su na području opštine Čačak, meštani MZ Mrčajevci, Mršinci i Katrga, što je, inače, selo mog porekla, gospodin Markićević kaže da je i njegovo, mada smo mi zemljaci, pa nećemo sada to da svojatamo, kao i meštani cele opštine Ljubovija, protestovali zbog činjenice da republički inspekcijski organi ništa ne rade da spreče tu mafiju, koja eksploatiše šljunak i pesak iz ovih rečnih tokova, i ne samo to, nego se potpuno obrušuju oranice, čitave njive, pa tako ni gospodin Munjić, ni gospodin Markićević, ni moja porodica, više nemaju određene hektare, ili are uz tok te reke. Nismo ni mi bitni u ovoj situaciji. Bitni su drugi kompleksi zemlje.
Vi krenete i kažete, aha, to je moja dedovina, sada idem malo da prošetam do reke Drine, ili do Zapadne Morave, pa vidite da nema onoga što vam je ostalo u nasleđe. Kako? Neko je kopao i došao s bagerima. To nije onaj petooktobarski bager, da se razumemo, to su neki drugi iz ove, zaista, organizovane mafije, koja zgrće ogromne pare, a ljudi gube svoja imanja. Ne samo to, ta erozija rečnog korita, znaju ljudi koji se bave tim poslom i tom strukom, predstavlja veliku opasnost u svakom smislu. Mislim da bi država Srbija trebalo ozbiljno time da se bavi i nadležno ministarstvo.
Prema tome, postavljam pitanje republičkim organima, jer time su se bavile i vlast u Ljuboviji, i vlast u Čačku, gde smo mi koalicioni partneri sa NS-om, DSS-om i SPS-om – kako će to prirodno bogatstvo, bogatstvo naše zemlje Srbije, da se zaštiti a da se neko enormno ne obogati?
Gospodin Todorović je pokrenuo sve ove slučajeve, a naročito ''aerodromsku mafiju'' i Bojana Krišta.
Bavićemo se ozbiljno tim pitanjem, ne samo u ove dve opštine, nego na području svih opština koje gravitiraju obalama i Drine i Zapadne Morave, pa i Velike Morave. Doći ćemo, u to budite sigurni, do podataka ko tu mafiju štiti.
Ako mislite da su to neke male pare, da je to nešto sitno, grdno se varate. To je ogroman novac, šleperi, kamioni prolaze i zbog toga su, opet ponavljam, meštani MZ Katrga, Mršinci i Mrčajevci i cele opštine Ljubovija protestovali u proteklih mesec dana, tražeći da država tome stane na put. Kako ovde otimate poslaničke mandate, tako svojom nebrigom otimate ljudima oranice i njive, a ne štitite seljaka i činite sve da mu se položaj oteža.
Drago mi je da ovde, u sali, vidim kolege koji to s odobravanjem prate, jer ovo je pitanje i tema koju prvi put pokrećemo; moraćemo ovim ozbiljno da se bavimo u narednom periodu. Hvala i izvinite što sam prekoračila vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, vi ste povredili čl. 31. i 27. Poslovnika, i vi, a i predsednik Skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, koja me nije obavestila, a bila je u obavezi, da će te vi u utorak da predsedavate u 00.30 po ponoći, a izneli ste da je još uvek ponedeljak. Ovo je, kao što reče kolega Šormaz, najduži ponedeljak.
Drugo, na osnovu člana 85, koji ste prekršili u svim stavovima, što je više puta apsolvirano ovde, vi i dalje uzurpirate to mesto predsedavajućeg, iako je ovo, praktično, neformalni rad i građani to treba da znaju. Dakle, sve ovo sada što se dešava je, u stvari, neformalno skupštinsko zasedanje…
(isključen mikrofon)

Gospođo Čomić, inače, htela sam da obavestim narodne poslanike, to je ono što se ne čuje u prenosu zato što vi isključujete mikrofon, da sam bila prinuđena da u trenutku pre nego što se javim ovde, sednem na mesto u prvoj klupi, zbog toga što, a to ne čuju ni poslanici, a ni gledaoci skupštinskog prenosa, vi kršite Poslovnik na taj način što mene onemogućavate da na mestu s vaše desne strane pratim skupštinsko zasedanje kao potpredsednik, zato što vičete i u razgovoru sa sekretarom Narodne skupštine govorite ono što nije pristojno da se kaže za narodne poslanike, a to je da mi ne možemo vas da prevarimo, kao deca, da ćete vi s nama da se terate. Mogu ja i tri, četiri…
(isključen mikrofon).

Hvala najlepše. Ja sam već saglasna s onim što ste vi uradili kršeći Poslovnik, što građani Srbije vide, takođe, potpisali odluku Administrativnog odbora, kojim je predsedavao potpredsednik, jer je to jedino i moguće, gospodin Konstantinović, jer mi nemamo predsednika Administrativnog odbora, legitimnog…
(isključen mikrofon).

 Gospođo Čomić, solidarišem se s vama, kao potpredsednik Skupštine, vidim da vas je stigao umor. Ako dozvolite, mislim da će to za vas da bude interesantno, da vam pročitam poruku koja mi je upravo stigla za vas, a zamolili su me građani Srbije da vam je prenesem, ako dozvolite ...
(isključen mikrofon).

 Tražim da se Skupština izjasni u danu za glasanje da ste prekršili čl. 27, 31, 85, 104, 103. i 101. Poslovnika i molim da to uđe u zapisnik. Ponovo se prijavljujem po Poslovniku, za kasnije. Hvala.

Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, moram da obavestim narodne poslanike i srpsku javnost da se desila tragedija u selu Kriljevu kod Kosovske Kamenice.
Pre 10 dana sam vas upozorila, baš kao i kolega Filip Stojanović, da je država očigledno digla ruke, i predsednik države, od Srba na KiM-u. Sada se to potvrđuje činjenicom da su, kako sam obaveštena, Bogdanović Stanko i Stanica, starac i starica, u svojoj porodičnoj kući u Kriljevu kod Kosovske Kamenice ubijeni, odnosno pronađeni mrtvi.
Mi zasedamo i raspravljamo o zakonu koji u praksi ne može da se primeni. Kada bude primenjen, građani Srbije neće da dobiju nikakvu, a ne adekvatnu pravnu zaštitu, a u isto vreme dešava se ovakva tragedija, da su ljudi, koji su ostavljeni na milost i nemilost od strane predsednika države i Vlade, koja neće da raspravlja o pitanju Kosova i Metohije, pronađeni mrtvi.
Ko se nalazi u ovom trenutku u Kriljevu, u kući Bogdanović Stanka i Stanice? Nalaze se naši Srbi, građani Kosovskog pomoravlja, koje ste ostavili bez posla, a to sam vas pitala dva puta za proteklih 15 dana. Bili su pripadnici tzv. Kosovskog zaštitnog korpusa, Srbi. U trenutku kada je priznata ta kvazišiptarska država od strane Amerike i Zapadnih sila, oni su bacili uniforme i rekli da više neće tamo da budu, da rade taj posao, i da traže da ih država Srbija primi, odnosno MUP, u radni odnos.
Naravno, niste insistirali na tome ni posle razmeštanja Euleksa i svega pre toga. Deset godina, odnosno osam godina ne insistirate na tome da se, po Rezoluciji 1244, do hiljadu srpskih vojnika i policajaca vrati. Kada su pristali da budu službenici, odnosno da obuku uniforme Kosovskog zaštitnog korpusa, oni su učinili sve da, koliko-toliko, zaštite srpski narod na Kosovu i Metohiji. Ostavljeno je na ulici 170 ljudi, bez jednog jedinog dinara od marta, i oni, iako na ivici egzistencije, sada usplahireni i zabrinuti za svoju i bezbednost svojih porodica, prvi su došli u kuću ovih starih ljudi i pronašli ih mrtve, a koje su, očigledno, šiptarski zlikovci i teroristi ubili.
Vama nije bilo dovoljno to što je koleginica Marina Raguš argumentovano, citirajući vam ...
(Predsedavajući: Vreme.)
Znate, gospodine Novakoviću, ako ja u ovom trenutku saopštavam da je dvoje ljudi ubijeno na području Kosova i Metohije, u najmanju ruku, treba da prekinete sednicu i da tražite, kao predsedavajući, obaveštenje, a ne da me opominjete da sam na trećem minutu i 18 sekundi. Jer, dok se mi nalazimo ovde u toploj sali, usred Beograda, i zasedamo i raspravljamo o zakonu koji ukida preko 100 sudova u Srbiji, ubijaju se Srbi na Kosovu i Metohiji.
Pre dva dana je koleginica Vukićević, sa Draganom Todorovićem i kolegom Kragovićem, bila na ''zidu plača'' i izašla i rekla kako su jezive slike i potresna svedočenja nestalih i ubijenih sa Kosova i Metohije. Ako država ne reaguje u ovakvim situacijama i ako ne zatraži od tzv. međunarodne javnosti da da odgovor posle svega ovoga, a vama se žuri u Evropu i oberučke prihvatate Euleks dok se ubijaju Srbi, onda neka to vama služi na čast.

Gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, po članu 31. se javljam, iz kolegijalne solidarnosti, zato što uvek smatram da treba da se brani pravičnost i demokratija, zbog toga smo ovde u Skupštini, a zbog vaše neumesne primedbe malopre koleginici Juditi Popović, koja je, baš kao i vi i kao moja malenkost, potpredsednik Narodne skupštine, i javljam se po članu 226. Poslovnika.
Imamo paradoksalnu situaciju da juče, jedno identifikovano lice, ovde uzurpira jedno od potpredsedničkih mesta SRS-a, što je i gospodin Sulejman Spaho juče lepo objasnio. S druge strane, vi, gospodine Novakoviću, u vašem obrazloženju našeg poslovničkog prava da koristimo i da tražimo informacije po članu 226, kažete potpredsedniku Skupštine – vi time kršite Poslovnik, jer se ona pozvala na kršenje Poslovnika, odnosno na pravo da ga iskoristi, da se pojavi za govornicom, a onda je tražila određena obaveštenja.
Sada ću ja, takođe, po članu 226. da tražim određena obaveštenja, pa očekujem da ćete isto da mi kažete da, kao i koleginica Popović, kršim Poslovnik, a i vi ste samo jedan od pet, koliko je validnih i koliko je legitimnih potpredsednika.
Sinoć sam, pred kraj radnog vremena, pokrenula jednu priču vezanu za firmu ''Citadel'', za Pavla Kavrana, rođenog brata Olge Kavran ih Haškog kazamata, i za proviziju koju su dobili zbog strateškog sklapanja ugovora ''Zastave'' s italijanskim ''Fiatom''.
Međutim, stvar je još tragičnija po građane Kragujevca i radnike ''Zastave'', zbog činjenice da nema ništa od obećanih 3.500 do 5.000 radnih mesta; istina je da će samo 2.400 radnika biti zaposleno.
Istina je da će ''Fiat'' u prvoj fazi uložiti ne 700 miliona, nego samo 200 miliona evra, a da će kasnije, prateći situaciju u okviru svetske ekonomske krize i činjenice da i proizvodnja i prodaja automobila svih kompanija u svetu, a njih je, dakle, proizvodnih pogona, više od 400 na celoj zemljinoj planeti, gledati u budućnosti kako stvari stoje, gde se nalazi Srbija, gde se nalazi tržište i, što je najgore od svega, nema ništa ni od novog modela.
Dakle, postavljamo takva pitanja, koja su od životne važnosti za ljude koji su siromašni.
Naravno, informacija je i ta da je poručeno iz biskupije katoličkom svešteniku da, svakako, treba da ostane u Kragujevcu, pošto u Kragujevcu, u centru grada, postoji rimokatolička crkva, jer će doći 1000 radnika iz Italije, ne menadžmenta, ne direktora, ne inženjera, nego radne snage, jer u Ugovoru, kojim ste vi mahali da dobijete glasove birača 11. maja, nije stajalo, tada je to bio Memorandum, koji radnici će biti zaposleni. To neće biti radnici iz Kragujevca i Šumadije, iz Srbije, nego Italijani, koji će da dolaze i koji uveliko traže zakup i da kupe stanove.
(Predsedavajući: Pola je minuta, molim vas, završite.)
Završavam, gospodine Novakoviću, ali uskoro ćemo završiti i s ovakvom lošom i katastrofalnom vladavinom vas i Borisa Tadića, Dinkića i celog režima koji upropašćava državu i srpski narod i sve građane Srbije, svakoga dana, sve više i više.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Kolundžija, da biste tražili da se nekome izrekne mera opomene, jer je neko prekršio Poslovnik, morate da kažete šta je taj neko rekao, a ne da pričate uopšteno, optužujete, iznosite neke činjenice itd.
Gospodin Krasić je poznat po tome da je čovek koji uvek i na svakom mestu govori argumentovano. Kada odlazi na sud, kao što je to bio slučaj po privatnoj službi Mlađana Dinkića protiv njega, on ponese 10 hiljada strana Dinkićevog kriminala, što je, naravno, produžetak vaših kriminalnih delatnosti, a onda mu se uspostavi imunitet, Mlađanu Dinkiću, pa pobegne sa suđenja, pa gospodin Krasić pozove gospodina Batića kao jednog od svedoka.
Vi vršite zamenu teze i hoćete da poručite građanima Srbije koji gledaju direktan prenos sednice Skupštine da mi, navodno, vršimo opstrukciju sednice Parlamenta, što nije tačno.
Da vas pitamo nešto o sedištima tih područja sudova i javnih tužilaštava, vi, kao Nada Kolundžija, nemate blage veze. Da vas propitujemo bilo šta iz seta pravosudnih zakona, pojma, gospođo, nemate. Niste u sali. Tri puta dnevno ručate, pet puta dnevno izlazite napolje. Vraćate se samo u trenutku kada treba da kažete kako vas boli glava, dosta vam je radikala.
Ne da nije dovoljno 20, nego 25 sati Srbija vapi za srpskim radikalima, vapi cela slobodna Srbija. Cela slobodna Srbija vapi za povratkom dr Vojislava Šešelja.
Da se ne bi desilo to isto Darku Mladiću i njegovoj porodici, mi ćemo govoriti, u skladu s ovim što je najviši pravni akt ove zemlje, a to su, pre svega, članovi Ustava koji garantuju bezbednost i slobodu svih građana Srbije.
Da vas podsetim na to da ste istu ujdurmu pravili 2001. godine, kada ste kidnapovali, a kasnije je Hag ubio Slobodana Miloševića, pa ste nas zamajavali ispred zgrade Predsedništva s otimanjem imovine, džipa Srpske radikalne stranke, a u trenutku dok smo branili našu imovinu, vi ste uputili lica s fantomkama na glavi da hapse Slobodana Miloševića.
Pošto je gospodin Dragan Todorović, predsednik naše poslaničke grupe, već sada u kući Darka Mladića, mi vam kažemo – prekinite s maltretiranjem tih ljudi, Darka Mladića, svih članova porodice junačkog i slavnog generala Ratka Mladića. Njega nikad uhvatiti nećete.
Što se tiče nas, srpskih radikala, budite sigurni da smo u stanju, to ste dobro primetili, da u svakom trenutku onemogućimo da ovde zamajavate narod dok kriminalci pljačkaju državu, dok nam ne objasnite gde je Krišto, dok i dalje držite Dinkića u Vladi, dok otimate mandate srpskim radikalima i, u isto vreme, maltretirate srpske patriote i građane.
Gde ste vi bili, Nado Kolundžija, kada je Ratko Mladić, otac Darka Mladića, branio srpske zemlje?
(Predsednik: Vreme.)
Gde ste vi bili? U mišjoj rupi? Neće moći tako. Srbija će biti ili slobodna i patriotska zemlja, a mi ćemo do kraja za to da se borimo i da vas zbrišemo s političke scene. Nemate vi, izdajnici, šta da tražite i da nam više prosipate vaše gluposti i zamajavate ovaj narod, dok on grca u dugovima i teško živi.

Gospođo predsedniče, ja se javljam povodom vašeg obaveštenja da ćemo da radimo posle 18 časova i da su u pitanju reformski zakoni iz oblasti pravosuđa.
Naime, ne postoji ovakav ili sličan primer, ja mislim, ni u jednoj zemlji koja se kandiduje za ulazak u EU – da se donosi jedan iz paketa reformskih zakona koji ima toliko malo članova, a preko 100, ne znam već koliko, 118 amandmana. To govori dovoljno o tome da zakon nije ni reformski, ni dobar.
S pravom poslanici pričaju, ne zato što svakog vuče, što bi naš narod rekao, svoj atar, nego ljudi znaju sredinu u koju se vraćaju – da su građani ogorčeni zbog činjenice da srpsko pravosuđe i utiranje opštinskih sudova svodite na jednu meru koja nije standard srpskih građana i onoga što je potreba za pravdom i pravičnošću, već zato što je to direktan uslov za ulazak Srbije u EU.
Ali, avaj, što bi se reklo – kada će do toga da dođe? Onog trenutka kada ovi specijalci, koji su krenuli, uhvate Mladića, ali to neće, hvala Bogu i na radost nas koji podržavamo srpskog generala Ratka Mladića, uraditi nikada – kada Mladić bude u avionu za Hag.
Skromnost i zaista vrhunsko znanje magistra Dejana Mirovića, narodnog poslanika SRS-a, vrlina su jednog tako obrazovanog i čestitog čoveka. Ja ću i pored toga što on sedi u sali, znam da mu je neprijatno i uvek misli da sam pristrasna kada govorim o njegovom naučnom radu, samo da vam pokažem na koji način tom pitanju ponižavanja Srbije, bezuslovnog ispunjavanja svega, prilazi vaš kolega magistar Dejan Mirović, a vezano je za današnju akciju, za ovo što radite u kući Darka Mladića, za donošenje ovakvih zakona koji nas ponižavaju, za izjave Vukčevića, za Dilparićev nalog, za sve ono što danas rade vajni državni organi Srbije da nas dalje ponižavaju i, naravno, za posetu Bramerca.
U jednom poglavlju o tome kako nas ponižavaju i u ovim argumentima protiv EU, magistar Dejan Mirović je obuhvatio i pitanje generala Mladića i izjave zvaničnika, onih od kojih vi zavisite – i vi, gospođo Malović, da li ćete dalje biti ministar, da li će da postoji ova vlada, da li će Tadić da opstane na tom mestu, da se kradu mandati SRS, da se unižava Skupština, da vam se serviraju stvari koje građani ne mogu, zbog toga što su u užasnoj bedi i siromaštvu, da progutaju kao neku reformu, jer nemaju šta da jedu, a dodatno trpe poniženja.
Evo, završiću time, nemojte da mi zamerite, da samo deo iz ovog zaista bogatog i temeljnog rada kolege Mirovića, pročitam. Dakle, pitanje izručenja, kaže kolega Mirović, generala Mladića važnije je od donošenja političke presude za genocid. Onda on kaže da se, kao što jeste, bez obzira na to što je prozapadna vlast u Beogradu, u periodu od 2000. do 2008. godine, dakle, osam godina ponižavanja, preko 40 osoba izručila Haškom tribunalu – pred Srbiju neprestano postavljaju novi uslovi u vezi sa Haškim tribunalom. Tako ni SSP, po tumačenju holandskog ministra inostranih poslova, ni nakon potpisivanja neće stupiti na snagu, sve dok Mladić ne bude u avionu za Hag.
(Predsednik: Vreme, gospođice Jovanović)
Šta bi se desilo, ako bi Mladić zaista bio izručen Hagu? Da li bi nam to donelo bolji život, pita se kolega Mirović? Naravno da ne.
(Predsednik: Vreme, gospođice Jovanović.)
Evo, završavam. Jer, sasvim izvesna i okrivljujuća presuda Mladiću ne bi bacila samo veliku istorijsku ljagu na srpski narod, već bi na dnevni red ponovo stavila i pitanje plaćanja reparacija i ukidanja Republike Srpske. Da li ovaj zakon, gospođo Malović, i ulazak u EU toliko vredi, pita se kolega Mirović, ne samo srpski radikali, nego i većina građana Srbije?
Hvala vam i izvinite što sam prekoračila vreme.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Kolundžija, ne samo da ponižavate takvim izjavama čitav patriotski srpski narod, već omogućavate onima koji progone slavnog srpskog generala i koji su utamničili srpske patriote, kao i našeg predsednika dr Vojislava Šešelja, da pljačkaju Srbiju.
Pavle Kavran, rođeni brat Olge Kavran iz Haškog kazamata, suvlasnik je preduzeća, ili firme "Citadel", koja je dobila 50 miliona evra provizije za strateški ugovor koji je država Srbija ostvarila sa "Fiatom" u procesu strateškog partnerstva sa "Zastavom".
Zar nije bio vaš glorifikovani ugovor u kampanji, odnosno memorandum, kako država sklapa jedan od najpovoljnijih aranžmana u oblasti automobilske industrije, s tim što je "Zastava" tako predata za nula dinara, sa rokom još u izmaglici, jer ugovor je pravio rođeni brat Olge Kavran iz Haškog tribunala i za to dobio 50 miliona evra provizije, on i njegovi kompanjoni, da "Fiat" uloži 700 miliona evra, a da za uzvrat dobije 300 miliona evra besplatno.
Kako? Kroz infrastrukturu, ovaj autoput koji se radi na deonici Kragujevac-Batočina-Lapovo, kroz sve ono što su lokalne, oslobađajuće, komunalne i druge takse, kroz uništavanje linije dosadašnje proizvodnje ''Zastavinih'' automobila, koji su otišli u staro gvožđe. Napravljen je jedan segment rezervnih delova tih ostalih proizvoda "Zastave" za narednih sedam godina, koliko računate da će se još kotrljati ''Zastavina'' vozila na drumovima, a za to vreme oni koji proganjaju srpske heroje, kroz saradnju s vama, ne samo da upadaju u kuće nevinih i nedužnih ljudi, najbližih srodnika generala Mladića, nego i pljačkaju državu.
Dokle vi mislite da nas ponižavate i mislite da je ovaj narod lud?
Vaša demagogija, vaša pljačka, koja je toliko sofisticirana, pa, eto, mislili ste da neće da se sazna, pa se pojavi, istražuju neki novinari i dođu do tih podataka da je država dala nekome, kako reče gospodin Škrbić, za sada su dobili, leglo im je na račun negde 980.000 evra, a ostatak, u narednom periodu, kako i država bude morala da ulaže 300 miliona za neizvesnu budućnost u procesu svetske recesije i proizvodnje automobila i nemogućnosti da se, pre svega, 300.000 jedinica proizvede u "Zastavi". Na koje tržište da se plasira, kada su ugrožena i tržišta u onim postsocijalističkim zemljama, gde se proizvode novi modeli, kao što je slučaj u Rumuniji, zbog činjenice da smo u ovakvoj situaciji.
(Predsednik: Vreme.)
Gospođo Nada Kolundžija i vi svi koji sedite ovde a koji branite ovaj njen sramni stav, morate da znate da ovo što govore i aplaudiraju u sali Skupštine srpski radikali, nije samo naše mišljenje. Dovoljno je bilo da ste juče, pošto smo prekinuli rad i otišli i pogledali košarkašku utakmicu ''Partizana'' i ''Efes pilsena'', mogli da vidite da cela Hala "Pionir", 7.000 ljudi, skandira: "Branićemo generala od Haškog tribunala, živeo Ratko Mladić".

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 46. Poslovnika da potvrdim sasvim opravdana nastojanja koleginice Marine Raguš koja je govorila malopre o izveštaju nemačkog BND-a, o činjenici da je ne samo "Zidojče cajtung" nego i parlamentarna grupa nemačkog parlamenta za kontrolu rada službi bezbednosti pre tri dana dala izveštaj o činjeničnom stanju i o nedvosmislenoj povezanosti šiptarskih bandita i terorista, oličenih u Hašimu Tačiju, Haradinaju i ostalom tzv. rukovodstvu šiptarske države Kosovo na području naše zemlje, sa organizovanim kriminalom, terorističkim akcijama i ugrožavanjem bezbednosti srpskog naroda na području Kosova i Metohije, o čemu je sada govorio u svom izlaganju i kolega Filip Stojanović.
Kolega Novakoviću, pozivam se član 46. Poslovnika i zahtevam da se koliko sutra, najkasnije u petak, pojavi u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a na osnovu poslovnika o radu Skupštine i na osnovu Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, u kojem se kaže da je direktor BIA dužan... To je ovaj Saša Vukadinović, kadar DS-a, koji se nije pojavio ni na sednici Odbora 28. jula, uoči odvođenja dr Radovana Karadžića u haški kazamat, pa nam nije do dana današnjeg dao obaveštenje, osim onoga što je rekao ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić - da su neke snage bezbednosti uhapsile dr Karadžića. Dakle, Vukadinović se nije pojavio, iako je to bila njegova obaveza, u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Bez obzira na to ko je od nas član Odbora za odbranu i bezbednost a ko nije, Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji je jasan: izveštaj se podnosi Narodnoj skupštini. Zato vas pozivam, pošto predsednik parlamenta nije tu, ali je neophodno i molim vas da prosledite ovaj moj zahtev Bezbednosno-informativnoj agenciji, Vukadinoviću lično... To upućujem kao narodni poslanik, potpredsednik Skupštine, član Odbora za odbranu i bezbednost, da bismo razmotrili ova pitanja koja se i te kako tiču bezbednosti svakog građanina, ne samo na području koje nazivamo enklavama, a to su u stvari srpske opštine i čitavo područje Kosova i Metohije je Srbija, nego zbog tendencija da se te terorističke aktivnosti i sve druge prelivaju i na ova granična tzv. administrativna područja sa našom južnom pokrajinom, a onda i na ostatak države.
Bezbednosno-informativna agencija u obavljanju poslova iz svog delokruga mora da traži od svih državnih organa neophodne informacije, ali i da primenjuje sve metode i, kako zakon kaže, mere i radnje, kao i odgovarajuća operativno-tehnička sredstva kojima se obezbeđuje prikupljanje podataka...
(Predsedavajući: Četrdeset sekundi.)
... i obaveštenja (citiram Zakon pa vas zbog toga molim da mi to ne uzimate u vreme), radi otklanjanja i sprečavanja delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije, ugrožavanje bezbednosti u zemlji i preduzima druge potrebne mere i radnje na osnovu zakona i propisa u skladu sa donetim zakonom.
Zahtevam od vas kao predsedavajućeg da mi u toku današnjeg dana (preko sekretara ili vi lično) date obaveštenje kakav ste odgovor dobili od direktora BIA.
Ponavljam, njegova zakonska obaveza je da se što pre pojavi u Narodnoj skupštini Republike Srbije i podnese nam izveštaj o svom radu. Ono što znaju svi svetski mediji i parlament Nemačke svakako mi treba da znamo ...
(Predsedavajući: Minut i po, molim vas.)
... i da budemo upoznati sa svim detaljima. Hvala vam, izvinite, s tim što je minut otišao na citiranje Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, nastavlja se kriminal u kragujevačkom opštinskom sudu, koji predvodi Miroljub Tomić, predsednik suda, u dogovoru sa građaninom Tomislavom Nikolićem.
Danas je stigla druga po redu protivzakonita i protivustavna presuda Okružnog suda u Kragujevcu, a od veća sastavljenog od sudija koji su odlučivali, na takav način kršeći Ustav i zakon, i koji su učestvovali u otimanju deset poslaničkih mandata srpskih radikala u Kragujevcu. Dakle, veće je sastavljeno od sudija: Obrena Jezdića, predsednika veća, Aleksandra Blanuše i Simonide Miloradović, članova veća.
Naime, odbornik SRS-a i predsednik našeg opštinskog odbora Zlatko Radić iz Lapova podneo je žalbu Okružnom sudu u Kragujevcu zbog činjenice da opštinska skupština u Lapovu nije donela odluku o prestanku mandata za tri bivša člana SRS, a u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima. Podneta je dokumentacija, i to: kod suda overeni ugovor da stavljaju svoj mandat na raspolaganje Srpskoj radikalnoj stranci, na čijoj su listi izabrani, ostavke i ovlašćenja za podnosioca. U ovom slučaju, odnosno u konkretnim slučajevima ja sam bila ovlašćena od SRS za zaključivanje ugovora i u Kragujevcu i u Lapovu, kao i u celoj Šumadiji.
Sud je išao (i o tome sam govorila pre nekoliko dana, gospođo Malović), odnosno jedan od članova veća, Aleksandar Blanuša, u svojoj drskosti u gaženju zakona toliko daleko da je od gospodina Zlatka Radića tražio dopunu žalbe. Iako se gospodin Radić, u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i članom 49, u svojoj žalbi sudu pozvao na nedvosmisleno utvrđeno činjenično stanje, a to je da su ti otpadnici, nekada članovi SRS, potpisali i sklopili ugovor sa SRS, podneli neopozivu ostavku na odborničko mesto i da je priloženo i ovlašćenje za podnosioca, Aleksandra Blanuša je, očigledno po nalogu kriminalca na čelu Okružnog suda Miroljuba Tomića, tražio dopunu i upitao u pismenom podnesku gospodina Radića da li on želi da se Okružni sud u Kragujevcu izjašnjava o tome da treba da se poništi odluka Skupštine opštine Lapovo ili je došlo do propuštanja, odnosno nedonošenja odluke.
Za ljude (pre nekoliko dana sam o tome pričala) koji nikada nisu uzeli nijedan zakon u ruke, koji čak ne koriste svoje biračko pravo, a koji su zaintrigirani ovakvim slučajevima skandaloznog prekrajanja izborne volje građana... što je teško krivično delo, pa smo mi protiv ovo troje sudija, kao i Radomirke Nikolić i druga dva člana onog drugog veća, podneli krivične prijave, ali opštinski javni tužilac ne reaguje, kao ni republički javni tužilac. To smo uradili još 31. oktobra i tražili zaštitu zakonitosti. Jasan je zakon za svakoga ko danas prvi put otvori i pogleda član 49, šta tamo piše. Tamo piše da svaki odbornik iz jedinice skupštine opštine u slučaju kada se desi ovako nešto – da skupština, iako to treba da uradi... Jer, i Skupština opštine Lapovo je, baš kao i Skupština grada Kragujevca, svesno, tendenciozno ušla u kršenje zakona U tom slučaju sud treba da postupi u skladu sa zakonom.
U tom članu 49. Zakona, a to vi vrlo dobro znate, gospođo Malović, ne postavlja se pitanje da u svojoj žalbi taj odbornik koji na to ima pravo, bilo koji odbornik, u ovom slučaju je to Zlatko Radić, treba da navodi da se desilo to, to i to. Ne utvrđuje Zlatko Radić činjenično stanje, nego Okružni sud u Kragujevcu koji je trebalo, na osnovu prikupljene dokumentacije o danu održane sednice u Lapovu, da ima uvid u stanje stvari, a to je da su ispunjeni svi uslovi iz člana 47. Zakona o lokalnim izborima: sa overenim ugovorima, sa podnetim ostavkama, neopozivim, opet kažem, jer su one iz člana 46. opozive, a ove su neopozive, i sa ovlašćenjem za podnosioca.
Dakle, zbog činjenice da su javno žigosani kao kriminalci u srpskom pravosuđu i da je to jedini sud u Srbiji koji otima mandate Srpskoj radikalnoj stranci, opet ponavljam, zbog prijateljske (ili kakve već, pokazaće vreme) veze Nikolića i Miroljuba Tomića, mi dolazimo u situaciju da danas... Dakle, druga po redu presuda, još kažu, zamislite – u ime naroda. U ime kog naroda? Građana Lapova koji su glasali za listu SRS, za prvog na listi, Zlatka Radića, koji je i podnosilac ove žalbe, ili građana Kragujevca koji su glasali za listu SRS i za prvu na listi, odnosno moju malenkost? O čemu mi pričamo? Mi smo danas imali sednicu Skupštine grada Kragujevca i mi smo je napustili posle našeg upozorenja, još jednog, kragujevačkim gradskim vlastima da se ne igraju voljom građana.
Mi ćemo sačekati proceduralno poslovničko vreme da opet uđemo u proces koji nam nalaže član 47. Zakona o lokalnim izborima. Ali, neka ne misle... Zato i vama kažem, gospođo Malović, i pisanim putem ću da zatražim, kao ovlašćeno lice i osoba koja je sklapala ugovore sa onima koji su neopozivo svoj mandat dali SRS, da dobijete izveštaj o tome šta se radi u leglu kriminala srpskog pravosuđa, a to je Okružni sud u Kragujevcu, koji predvodi Miroljub Tomić. Čak sam čula da su se drznuli toliko da kažu – aha, pa vodi se hajka na neke sudije sa skupštinske govornice. Ne, nego ću da ih hvalim zbog toga što otimaju mandate SRS i da kažem: kršenje zakona, zato što je to dogovor Nikolića i Tomića, može; ja tebi trange-frange, usluga za uslugu itd. O čemu se ovde radi?
Inače, taj Miroljub Tomić predsednik, kada već govorimo o ovoj temi, o ovom zakonu, gospođo Malović, pretenduje da bude izabran za predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu. To će biti najžigosanija ličnost svuda i na svakom mestu, od strane svakog poštenog čoveka.
Danas mi onaj filozof Saša Milenić, predsednik kragujevačke gradske skupštine, koga svi odlično razumete šta priča, kao i cela javnost, njegovi se govori prepričavaju svaki put kada izađe za skupštinsku govornicu kaže – ali znate... Ja mu objašnjavam lepo kao čoveku, računam čovek je normalan, prosečne inteligencije da može to da razume, kažem mu – ali, to su mandati Srpske radikalne stranke. On kaže – aha, ali nosilac liste je bio Tomislav Nikolić. Ja mu onda objašnjavam, pošto vidim da čovek blage veze nema ili se pravi da ne zna, kažem mu – pa, nažalost, ali ne zadugo, predsednik SRS dr Vojislav Šešelj je u haškom kazamatu; kada se bude vratio ovde ovi miševi, ova žuta štaka poštapalica, Nikolić, neće smeti da pomoli nos na ova vrata, a ne da se gega kao što sada prolazi i beči se u mene. A on kaže – pa kako kada je on bio to? Ja kažem – pa, tehnički je bilo nemoguće, Mileniću, da za svaku opštinu, Sečanj, Žabare, Kragujevac, Lapovo, Batočinu, svaki dan neko od nas ide u tamnicu haškog kazamata, pa da dr Vojislav Šešelj, svojim lepim potpisom (a ne ovim škrabopisom, ne zna čovek ni šta piše, neko "t" pa nešto bezveze, neke tri krive linije), potpiše ovlašćenje za podnosioca neke izborne liste. On kaže – aha, znači to je razlog. Ma ne, nego je razlog taj što je on bio mnogo važan, pa nam je to trebalo, pošto je on obišao neku mesnu zajednicu u Kragujevcu; on ili onaj njegov feminizirani, ofarbani, koji se drznuo danas da kaže: "Ovde sede neki građani", misleći na odbornike SRS, "kojima nije potvrđen mandat". Ma ne, nego si ti trčao, sa obe svoje leve noge, i od Erdeča, i od Stanova, i od Grošnice, od Velikog Polja i mnogo si para uložio, energije i znanja. Nemojte, ljudi, da se šalimo sa takvim stvarima.
Zlatko Radić, koji je od Srpskog četničkog pokreta član SRS, zapravo Šešeljev četnik i radikal od svoje 16 godine, od momenta kada je na Trnovu Petku dr Vojislav Šešelj, 8. avgusta 1990. godine, sa svojim četnicima zatvaran u centru Lapova, podnosilac je, gospođo Malović, ove žalbe.
On je bio prvi kandidat na listi kada su se građani Lapova odlučivali na izborima i dali nam poverenje da dobijemo tih devet mandata, zaokruživali su na listi na kojoj je pisalo SRS, broj 1, Zlatko Radić.
Isti je slučaj i sa republičkom izbornom listom: SRS - dr Vojislav Šešelj, broj 1, dr Vojislav Šešelj. E, hteo je ovaj, što kaže Pera Jojić, "Zumbul", da on bude po brojem jedan, ali ne može. Bio je broj dva sve do trenutka dok ga nisu uzeli pod svoje Amerikanci, Britanci, tajkuni i svi oni koji ga plaćaju. Jednostavno, nije moglo. Pa onda te srceparajuće izjave – jao, poješće me rak zbog Vojislava Šešelja, jao, kršim ruke, jao, igram igrice na kompjuteru u kabinetu na drugom spratu. Čovek je samo naučio da slaže one karte... Znate, to je ona igra, igraju je moje bratanice, jedna ima tri godine, jedna sedam godina, jedna dvanaest, a to su deca prevazišla još u uzrastu od tri-četiri godine. E, on je znao da slaže kartice, pa kad uđete i pitate ga nešto ozbiljno on kaže – pusti me sad da završim ovo, sam sa sobom tako. Sam sa sobom, pa sa drugima, pa na Goču, pa sa Mikijem Rakićem, pa preko puta, pa jedan milion, pa drugi, pa treći...
Još ću da se rasplačem, verujte mi, nisam mogla celu noć da spavam; pitam jednog uvaženog beogradskog arhitektu juče, kažem – jao vidite, pa to nije 600.000 evra, kao što sam ja rekla. Išli su novinari onog "Kekeca" (znate, to je onaj list nazvan po njegovom izdavaču Kekecu) i slikali i kažu – jao, pa to je jedna skromna kućica. Od čega? Od poslaničke plate? Čula sam da je taj nesrećnik negde izjavio, mislim u jednom dnevnom listu: "Da su Nataša, Vjerica i Gordana malo manje kupovale krpice", valjda ovo što ja imam na sebi, ova skromna odeća, "mogle su da naprave to i to". Od poslaničke plate kupuje se pristojno i minimalno odelo, ali od poslaničke plate neki od nas žive u 35 kvadrata, kao moja malenkost, i izdržavaju one u svojoj porodici koji nemaju normalna sredstva, kao što su roditelji koji imaju bedne i jadne penzije u ovom društvu, a ne ide se na skupa letovanja, nema ergele automobila, nema bahatog ponašanja i nema menjanja nameštaja u stanu svake godine, kada se pojavite jednom u godini, pozvani. O čemu se radi? O lopovluku, o alavosti, o nemoralu, o kriminalu. Mi to nećemo da trpimo.
Danas mi je jedna čestita građanka Batočine rekla – možda smo bili zbunjeni, možda smo mislili da to baš nije tako kao što vi pričate. Ali, danas ceo Kragujevac, cela Šumadija i cela Srbija znaju da je ovo direktno uplitanje politike u odluke sudskih organa vlasti, na čelu sa Miroljubom Tomićem. Taj Tomić ne samo što je poznat po ovome, da je ušao u ovo što se nigde u Srbiji nije desilo... Imamo odluke (takođe u ime naroda, ali po zakonu, gospođo Malović) sremskomitrovačkog suda; a tako je sud u Nišu i tako su svi mandati u Aleksincu vraćeni, pa je uspostavljena radikalska vlast i pored toga pokušaja puča. Mislili su – ma, Milovan Radovanović je sam, oteli smo odbornike i ako se desi da sud vrati oni nemaju koga da stave na listu. Otreznili se ljudi, povratili se i uspostavili vlast, normalnu vlast odgovornih ljudi.
Ovo ovako ne može da funkcioniše. Zato od vas tražim, gospođo Malović, da, u skladu sa svojim ovlašćenjima, zatražite hitan izveštaj o radu kragujevačkog okružnog suda. Mi ćemo našu političku borbu da nastavimo.
Kako vidim, i kako je taj Miki (je l' ga tako zovu) Rakić alfa i omega u ovoj državi i upravlja celokupnim sistemom vlasti, neki će biti pušteni niz vodu, ali ne onu lepeničku, koja je malo plitka, nego u onu dublju u kojoj neće moći da plivaju, bez obzira na to što su mnogo para oteli, zabili nož u leđa Vojislavu Šešelju i izdali Srpsku radikalnu stranku. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pre tri nedelje pokrenula jedno ozbiljno pitanje za Vladu Republike Srbije, konkretno za ministra unutrašnjih poslova gospodina Ivicu Dačića, a vezano je za status 170 pripadnika nekadašnje kosovske policijske službe, srpske nacionalnosti, ne samo iz Kosovskog Pomoravlja, već i iz drugih krajeva naše južne pokrajine.
Upravo mi je od njih stigao dopis, odnosno faks u kojem oni kažu da im je posle proglašenja te kvazišiptarske države od strane Amerike i zapadnih sila, a zatim i od ostalih koji očigledno žele da izvrše secesiju Kosova i Metohije od Srbije, obećano od strane Vlade Republike Srbije da će u aprilu mesecu biti preuzeti u nadležnost MUP-a Republike Srbije. Ne samo da se ništa nije desilo, jer su oni kao časni Srbi i kao ljudi koji neće da služe Tačiju, Haradinaju, Šiptarima i zlikovcima i da se stavljaju pod njihovu komandu... već je stigao dopis u kojem im se kaže da su im sa 1. decembrom spremljeni otkazi; i ne samo to, oni se upućuju da se stave pod komandu ministarstva unutrašnjih poslova republike Kosovo.
Recite mi u kakvoj državi mi živimo i na šta mi to teramo Srbe sa Kosova i Metohije? Dakle, u ovom dopisu piše, pod oznakom "hitno", da su rešenja već otkucana i spremljena za njih, a oni nemaju kud. Oni neće da služe šiptarskim zlikovcima i neće da se stavljaju pod njihovu komandu, ali hoće, kao ljudi koji će ostati da žive na području Kosovskog Pomoravlja, u tim tzv. srpskim enklavama, selima i opštinama, da svojim integritetom, naravno goloruki, štite narod i svoja ognjišta, a ne da ih terate, ovim činom i ovakvom nebrigom države, da idu pod komandu... Znate li šta oni kažu? "Podsećamo vas da su policajci srpske nacionalnosti spremni na preduzimanje određenih koraka, što bi dovelo do kompromitovanja kako nas samih tako i države Srbije, kojoj smo do sada jedino verovali." Kome da veruju, nego svojoj državi, ovom parlamentu, Vladi Republike Srbije, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu za Kosovo i Metohiju?
Ljudi, ovo su ozbiljne stvari; 180 pripadnika nekadašnje kosovske policijske službe, a oni imaju svoje članove porodica, neki i po troje, četvoro dece, nemaju gde i nemaju kuda. Država im poručuje - hajde, stavite se tamo pod zlikovačku komandu. Pa šta će onda sutra da im kažu ako Srbi, u odbrani svojih prava zbog neprihvatanja Euleksa, zatraže, odnosno krenu da prave punktove i da se legitimno brane, da brane ono što je naša ustavna garancija? Oni će da ih teraju da pucaju na svoj narod.
Mnogo smo daleko otišli u nebrizi za Srbe sa Kosova i Metohije i u svemu onome što ne preduzima ni predsednik države Boris Tadić, ni aktuelna Vlada.
Evo, ovo će biti jedan od glavnih argumenata prilikom razmatranja naše inicijative za smenu Vlade Republike Srbije zbog prodaje državnih i nacionalnih interesa i zbog izdaje Srba sa Kosova i Metohije.

Gospođo potpredsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kolega Petar Jojić, kao nekadašnji zamenik ministra u Republičkoj vladi i savezni ministar, a imajući u vidu neophodnost znanja iz oblasti pravne struke za sastav u Savetu, predložio je amandman, u ime Poslaničke grupe SRS, na član 5. Predloga zakona i predlaže vama, odnosno nama narodnim poslanicima, rešenje u vezi iskustva za članove Saveta.       
Pošto moram da pročitam zbog javnosti, Savet ima 11 članova, što je ustavna kategorija, izborne članove čine šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorija AP, dva ugledna istaknuta pravnika, sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
Kolega Jojić smatra da umesto tih 15 godina, ta dva člana Saveta, advokat i profesor pravnog fakulteta, treba da imaju najmanje 20 godina iskustva u struci, imajući u vidu da je uspostavljanje Visokog saveta sudstva i rasprava o ovom zakonu i ono što je slovo Ustava, verovatno, u pravljenju onoga šta je retrospektiva vremena iza nas i kadrovskih rešenja Dosovske vlade od 5. oktobra pa do današnjeg dana – donela da smo na visokim mestima i položajima u našem pravosuđu imali ljude koji ne samo da nisu zadovoljavali sve ove uslove i tada propisane, već i njihovo iskustvo, takvo kakvo jeste, bilo je prava bruka i sramota za srpsku javnost.
Je l' treba da vas podsećam na to da ste vi, pre nego što je Zoran Đinđić zatražio od Karle del Ponte da se napiše ova lažna optužnica protiv našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja, koji je bio profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, otpočeli čitavu hajku koju su predvodili Vodinelićka, Hiber, onaj plagijator Stevan Lilić i ostala klika, prljavi i podli dakle, da, lepo mi sugerišu srpski radikali, plagijator Stevan Lilić, da bi, eto, rekli kako je prof. dr Vojislav Šešelj, koji je inače najugledniji pravnik u Srbiji, doduše, sada u odsustvu, ali uskoro će da se vrati, bio proteran sa Pravnog fakulteta u to vreme.
Vama nije bilo dovoljno to što smo vam izneli niz dokaza da su svi ti ljudi, koje ste vi veličali kao neke eksperte iz pravne struke, u stvari vaši politički promoteri i oni koji ne dozvoljavaju da se ništa progovori i da se kaže drugačije od onoga što oni zastupaju.
Svedoci smo toga, kao i studenti pravnog fakulteta, ako već govorimo o uglednom profesoru pravnog fakulteta, da je dr Vojislav Šešelj bio najugledniji profesor Pravnog fakulteta i da su njegova predavanja ne samo bila posećena od strane studenata koji su pratili njegov predmet – politički sistem, već i od ovih drugih i od javnosti. Uostalom, i gospođa Radeta zna, kao njegova drugarica iz studentskih dana, da su njegovi ispiti na sarajevskom fakultetu, i polaganje njegovih ispita sa čistom desetkom, praćeni od strane ne samo kolega sa Pravnog fakulteta, već Ekonomskog i čitave sarajevske javnosti.
Ako govorimo o uglednim advokatima, ne treba da vas podsećam na to i da pominjem imena pojedinih, kao što je ovaj što zastupa porodicu Đinđić, pa onaj koji brani sve ove vaše kriminalce, koji su to advokati koje vi smatrate uglednim u svojoj struci.
Oni advokati u Srbiji, koji žigošu načine na koji vi birate i članove Visokog saveta sudstva, i sudije, i sudije Ustavnog suda, za vas su neki produkt bivšeg režima, koji ste vi, navodno, oborili i srušili, a doneli ste nam najveće moguće i najgore kriterijume za izbor svega u Srbiji od vašeg dolaska na vlast.
Prema tome, da bih ostavila vremena jednom od najboljih pravnih eksperata, poslaniku SRS, gospodinu Krasiću da iskoristi ovih preostalih 10 minuta o amandmanu, samo ću da vam kažem da je neophodno da imate u vidu da je kolega Jojić, zaista, čovek od struke, koji se uvek, i kao ministar i kao ugledni advokat, držao slova zakona, pravnih načela i principa koji treba da vladaju u jednoj pravnoj državi, a da, sudeći po onome, doduše, gospođa Malović je, kao njegova, po godinama mlađa, koleginica, sa iskustvom i znanjem, mogla da vidi ovih dana da je kolega Jojić sa najboljim namerama išao na to da ceo ovaj set pravosudnih zakona popravi.
U svakom slučaju, mi mislimo, u stvari, kolega Jojić, da je potrebno da bude najmanje 20 godina iskustva i da gledate objektivno koji su to ljudi koji su dali pravi doprinos u svojoj struci, da ne budete pristrasni, da ne gledate kroz vaše, ''žute'' ili G17, "političke naočare", već da sagledate da u Srbiji ima mnogo uglednih i profesora pravnog fakulteta i pravnika.
Ali, šta da vam govorim kada je nemoguće vas ubediti, kada vi niste ni jednim jedinim gestom, nijednom rečju, žigosali crnu listu Sonje Biserko, na kojoj su, između ostalog, mnogi ugledni profesori pravnog fakulteta, advokati i ugledni ljudi iz ove struke.
Kolega Krasiću, izvolite. Zaista, neskromno želim da kažem, to je moje lično uverenje, a verujem i čitave srpske javnosti, da ste vi jedan od najuglednijih pravnika i da ćete, kao takav, do kraja moći da svojim argumentima odbranite i ovaj amandman i da pokušamo da ubedimo gospođu ministra da prihvati sve ove amandmane koje smo podneli na ovaj zakon o Visokom savetu sudstva.
Hvala.