Gospođo predsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman kojim sam želela da, u ime Poslaničke grupe SRS-a, terminološki utičem na to da se ovo što će sudije raditi i što je njihova ustavna obaveza, u nazivu zakona promeni, iz ''nepremestivosti sudije'', u ''vršenje sudijske funkcije''.
''Nepremestivost sudije'' jeste nešto što je ustavna kategorija i vi ste u pravu kada ste rekli da je taj izraz upodobljen sa članom 150. Ustava. To nije mogao da bude razlog za odbijanje mog, odnosno amandmana Poslaničke grupe SRS-a, jer je nepremestivost sudije nešto o čemu mora da se vodi računa po slovu Ustava, ali nije izričita odredba – kako bi to trebalo da stoji u zakonu. Namera nam je bila da vršenje sudijske funkcije, jer to i lepše zvuči, bude opisano ovim članom i nije samo tehnička stvar u pitanju, već ceo član 18. govori o tome kako sudije vrše svoju funkciju.
Vi ste ostali pri ovome da taj pojam i ta kategorija nepremestivosti ostane ovako.
U jednoj rečenici ste mi odbili amandman, ali iskoristiću ovu priliku da pričam o ovome o čemu je pričao kolega Jojić, pa koleginica Judita, kolega Krasić, o ulozi Visokog saveta sudstva, odnosno o njegovom uvođenju i ustanovljavanju, već šest godina unazad, u srpsko pravosuđe.
Ako pogledate i napravite retrospektivu, od vremena kada je gospodin Batić bio ministar i naših preko pedeset amandmana na set njegovih zakona u to vreme, kada smo rekli da će Visoki savet sudstva biti ne nezavisan, nego politizovana sudska institucija, pokazalo se da smo bili u pravu. Ko sedi tamo? Ko je taj ko može da lobira i ko može da donosi ova rešenja, koja će, svakako, da snađu, po slovu zakona i po članu 18, određene sudije? Šta kaže Ustav? Kaže da je nepremestivost sudije takva da on ima pravo da vrši sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost može biti premešten ili upućen u drugi sud.
Stav 2. člana 150. Ustava – u slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno može, bez svoje saglasnosti, biti trajno premešten ili upućen u drugi sud, u skladu sa zakonom. To je ovaj zakon. A, zbog čega? Zato što smo pre ovog zakona o sudijama imali zakon o uređenju sudova, a zakon o uređenju sudova je sveo nadležnost sudova, odnosno buduće postojanje, samo na 34 suda opšte nadležnosti u Srbiji i, naravno, sada će, po slovu ovog zakona, mnoge sudije, po rešenju koje će im izdati Visoki savet sudstva, biti premeštene na druge funkcije.
Pomenula sam slučaj Aranđelovca, druge kolege – sudove iz kraja odakle dolaze. Ako govorimo o tome, Opštinski sud Aranđelovac postoji od davne 1953. godine, tamo radi devet sudija, preko 50 zaposlenih i u godini jubileja grada, koji se obeležava sledeće godine, od kada je Miloš Obrenović ustanovio grad Aranđelovac, bilo je preko potrebno da sudska instanca ostane u tom gradu. Vi ste odlučili, prethodnim zakonom, da ga ukinete i sada se postavlja pitanje, šta će biti sa tih devet sudija iz Aranđelovca? Oni će, dakle, zbog st. 2. i 3, odnosno i 3. i 4. člana 18, morati da dobiju rešenje o premeštaju.
Gde oni mogu da traže svoje uhlebljenje i gde mogu svi ti ljudi, a njih je više desetina, ili stotina, iz svih ovih sudova koji se ukidaju u Srbiji, da traže svoj angažman? U ovim sudovima opšte nadležnosti, kao što je Kragujevački sud, koji će ostati za teritoriju gotovo cele Šumadije.
Sada dolazimo do toga kako funkcioniše pravosuđe u Kragujevcu i šta se tamo dešava. Ovo je ne negativna reklama, nego, zaista, primer nepoštovanja Ustava, zakona, sudija, koji su ogrezli u kriminal, koji apsolutno ništa ne poštuju i koji, očigledno, neće, i pored svih naših upozorenja svih ovih dana, evo, to traje već tri nedelje, sa skupštinske govornice, da se dozovu pameti, pravu, Ustavu i zakonu.
Gospođo ministar, u vašem blagoslovenom stanju, kao što reče malopre kolega Jojić, nije primereno da očekujemo da ćete vi da sednete u ministarski auto i da krenete od jednog do drugog suda u Srbiji, a naročito da sagledate kakvo je trenutno stanje i sudska praksa. Evo, najveći su skandali u proteklih mesec dana s implementacijom Zakona o lokalnim izborima i sa donošenjem takvih nakaradnih sudskih presuda.
Vi ste, svakako išli i verujem da ćete, ukoliko budete u mogućnosti, i dalje ići, ali nećete moći da obiđete svaki okružni sud u Srbiji. Ipak, ja vas molim da, ako imate nameru da uopšte to u ovom narednom periodu uradite, najpre pohitate u Kragujevac, da vidite. Pre svega, vi znate da je Miroljub Tomić član Visokog saveta sudstva, predsednik Okružnog suda u Kragujevcu, po čijem direktnom nalogu, u to sam sigurna, kao i svi srpski radikali i pošteni građani Kragujevca koji su glasali za našu izbornu listu, dakle, po njegovom direktnom nalogu sudije Okružnog suda u Kragujevcu sude.
Opet ću morati da ponovim imena ovih šestoro sudija iz ova dva sudska veća koji su učestvovali u otimanju deset mandata srpskih radikala, ali, kada je jedan od najgorih sudija, po oceni svojih kolega, izvesna Grozda Arnaut, izabrana na funkciju sudije Okružnog suda u Kragujevcu, dakle, iz Opštinskog u Okružni, ja sam tog dana pitala tadašnjeg ministra Zorana Stojkovića – ko stoji iza te Grozde Arnaut, kada svi znaju u kragujevačkom Opštinskom sudu da je to sudija koja je, pored toga što je antidatirala, izmišljala sudske presude i činila razne zloupotrebe i na takav način, uz direktan lobi Miroljuba Tomića, došla na mesto sudije Okružnog suda?
Nisu se složile neke kolege koje su iz vaše koalicije, iz Kragujevca, s mojom ocenom za pojedine s ovog spiska, međutim, ja ne mogu njih da amnestiram od odgovornosti samo zbog toga što neki deo kragujevačke javnosti, mislim, pre svega, na pravnu struku, advokatsku ili sudijsku, ne misli to o njima. Svako jednom padne na ispitu i svako ima motiv zbog čega to radi.
Kada je u pitanju jedan od članova Veća, sudija Aleksandar Blanuša, i pored toga što je upoznat s tim, ako nije od opštinskog javnog tužioca, kome je uredno predao gospodin Todorović, kao ovlašćeno lice Srpske radikalne stranke, 31. oktobra, krivičnu prijavu protiv Radovanke Nikolić, kao predsednika Prvog veća, Vesne Cvetković i Milunke Cvetković, i Drugog veća – Obrena Jezdića, predsednika Veća, Simonide Miloradović i Aleksandra Blanuše, on je otišao korak dalje u nepoštovanju zakona, kao da hoće da poruči Srpskoj radikalnoj stranci i nama koji tražimo da vlast reaguje i da opštinski tužilac krene da radi po ovoj krivičnoj prijavi – baš me briga šta vi pričate, ja ću grubo da gazim član 49. Zakona o lokalnim izborima, Ustav.
Prozivajte me koliko god hoćete sa skupštinske govornice, ali iza mene stoje Miroljub Tomić, Tomislav Nikolić, Boris Tadić, ja mogu da radim šta god hoću.
Jer, da se on dozvao pameti, naknadna pamet je, takođe, pamet, gospođo ministre, on se ne bi drznuo da, 15 dana posle tako skandalozne presude o oduzimanju 10 odborničkih mandata srpskim radikalima, da pouku na žalbu drugog odbornika Srpske radikalne stranke i predsednika našeg odbora iz Lapova, gospodina Zlatka Radića, za tri odbornička mandata iz Lapova, kojom osnovano, dakle, u svom prvom podnesku, gospodin Radić traži izuzeće svih ovih malopre nabrojanih šestoro sudija. On odgovara da to nikako gospodin Radić nije mogao da uradi i da se njegov zahtev odbacuje kao nedopušten, zbog činjenice da on traži uopšteno izuzeće sudija Okružnog suda u Kragujevcu.
Kako mi reče danas gospođa Radeta, u vreme kada se, ipak, teško živelo u državi, ali kada su i ona, kao zamenik ministra, i kolega Jojić, kao savezni ministar pravde, obilazili sudove i gledali kako se poštuje sudska praksa, ne samo da je gospodin Radić mogao da traži izuzeće ovih sudija, nego i izuzeće suda. Je li tako? On je mogao da kaže u svojoj žalbi da zbog toga što je, prethodnom odlukom, šestoro kriminalaca, po nalogu Nikolića i Miroljuba Tomića, oduzelo 10 mandata srpskim radikalima, više nema poverenja u kragujevački Okružni sud, kao što ga i nemaju ljudi. Sada već počinju da stižu razni prigovori od građana Kragujevca koji, zbog svojih slučajeva, neki su doživeli lične tragedije, i zbog takvog ponašanja sudija Okružnog suda u Kragujevcu, jedino mogu da se žale nama, srpskim radikalima.
Mi smo istrajni u svojoj nameri da zaštitimo, pre svega, volju birača i da branimo pravo, ali vi morate nešto da uradite, jer ako o tome obavestimo javnost, obavestimo gospođu Kolundžiju, podelimo vašim poslanicima koji su članovi Odbora za pravosuđe i Zakonodavnog odbora tu skandaloznu presudu, a vi ne reagujete, pa, o čemu mi onda da pričamo?
U isto vreme, pripremate se za reizbor sudija, uspostavljate neke jasne kodekse na pomenutom savetovanju. Inače, moram da napravim malu digresiju.
Gospođo Malović, vi vrlo dobro znate, pre prve odluke Prvog okružnog suda za aktiviranje ostavki ovih izdajnika od strane nas, srpskih radikala, bilo je savetovanje u Vrnjačkoj Banji i tamo je zauzet stav po pitanju i člana 47. i člana 49. Zakona o lokalnim izborima. Onda su krenuli: probni balon, hajde, prvo Kragujevac, a onda kreću dalje. Sada dolazimo do Zemuna, do mandata iz Novog Beograda. Sada je u pitanju jagodinski Okružni sud. Samo upornost kolege Radiše Ilića je danas odložila donošenje jedne takve, ili istovetne odluke kao što je ova u Kragujevcu, u Okružnom sudu u Jagodini.
Boris Tadić, predsednik Republike, u sklopu svih ovih poziva na dostojno ponašanje svih nosilaca pravosudnih funkcija, tužilaca itd., poziva da se borimo i u pravosuđu protiv kriminala i korupcije. Kako to da radimo kad je na čelu okružnih sudova kriminal kao što je ovaj i kada mi nemamo republičkog javnog tužioca?
Gospodine Ristiću, recite vi šta je sa Slobodanom Radovanovićem? Kako on može dve godine da bude u stanju vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca? Ne može, nikako. Troje novinara me je to danas pitalo, možda su i vama ili nekome od vas postavljali slična pitanja. Čude se ljudi.
O kojoj državi mi pričamo, što kaže kolega Marković, da li se brani ćutanjem ili šta, ali mi nemamo pravnu državu i pravnu zaštitu? Mene to ništa ne čudi. Mi ćemo, budite u to sigurni, da istrajemo u ovome. Evo, saziva ovaj Milenić, filozof, koga slušate a ne razumete ništa šta priča, za sedam dana sednicu Skupštine grada Kragujevca, sa tih deset izdajnika i otpadnika, koji će, njegovom voljom i voljom Stevanovića, kriminalca Tomića i ovih sudija, da sede u sali Skupštine grada. Neće ni ta sednica Skupštine grada da ide tako lako.
Znate, ne možete da se poigravate s ozbiljnošću ljudi koji hoće da se poštuje zakon. Ne znam šta je nejasno, gospođo Malović, u članu 49. Zakona o lokalnim izborima. I onome ko nikada nije imao dodira s izbornom praksom, birač koji samo odlazi na biračko mesto da koristi svoje biračko pravo, bilo ko ko nikada nije imao dodira ni sa jednim zakonom, kad pročita, sve mu je jasno. Tako treba da ga tumače, lepo i jasno napisan Zakon, sudije i Okružnog suda u Kragujevcu i ovih drugih, koji su doneli ovakve odluke, ali oni to neće. Mi ne možemo da ćutimo pred tom činjenicom.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Boris Tadić neće, kao predsednik države, takođe, da preduzme ništa, iako ovo sve prati i gleda. A i kako bi kada je čoveku teško. Znam da mu je odavno teško, još u maju ove godine sam postavljala pitanje – u kakvom stanju se nalazi i kakvo je zdravstveno stanje predsednika Republike, i dobila odgovor od Božidara Đelića da je on odlično, ali sam saznala da čovek nije dobro.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Pre nekoliko dana, tačnije, u četvrtak, bili su predstavnici Srba, Zajednice opština sa Kosova i Metohije. I pored sve muke, pored činjenice da je preko 2.000 pripadnika Euleksa, policije i organa pravosuđa razmešteno, on je ljudima rekao, dakle, Srbima sa Kosova i Metohije, Boris Tadić je rekao za stolom: "Ljudi, meni je teže nego vama". Ljudi ga gledaju, pod okupacijom su, Euleks im za vratom, a on kaže: "Mnogo mi je teže, ja sam zarobljen i zatvoren čovek, nemam svoj život, nemam svoje prijatelje, ne mogu da se krećem".
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. S takvim predsednikom države ne možemo da očekujemo da imamo normalno pravosuđe i da se poštuje volja građana Srbije.