Po Poslovniku, članovi 104. i 141. Da objasnim kolegi. Vi ste prvi put poslanik u skupštinskom sazivu, ja želim da vam pomognem. Kada je u pitanju amandman o bilo kom zakonu, ako ste dovoljno mudri i ako imate imalo smisla za ovaj posao, vi ćete uvek da pronađete vezu između podnetog amandmana i onoga što hoćete da poručite javnosti. To je veština mogućeg. Vi ćete da se naučite tome. Dakle, ovde se ne držite onoga što piše, pa samo pričate - lica zaposlena itd. Odlično sam povezala lica zaposlena u sudu u Kragujevcu i ovaj slučaj o kome vi pričate.
Jer, vi ste izrazili sumnju sada, gospodine Čikiriz, kažete - nije se upuštala u to. Upravo je njen posao bio, po zakonu, da se upušta u to. Šta radi Skupština grada Kragujevca? Onda vi ne znate da čitate Zakon o lokalnim izborima, onda je to vaš problem. Baš je dužna skupština da se upušta u to. Ako je ovlašćeno lice donelo ostavke, ugovore i ovlašćenje, Skupština grada Kragujevca je trebalo da se upusti u to. I, da ste svi bili pametni da dignete ruke, kao što je to uradilo samo nas 13, i da konstatujete ono što jednoglasno uradila Gradska izborna komisija u kojoj sede članovi svih stranaka, pa i vladajućih, kao i gospodin Goran Ivanović iz Demokratske stranke, član GIK-a, koji je bio predsednik GIK-a u prošlom mandatu i koji je rekao da sa obe ruke glasa da se vrate mandati... Nije znao Goran Ivanović, kao ni gospođa Zorica Avramović, koja je predsednik GIK-a, koja je odličan pravnik, da će takvu ujdurmu da prave najpre Stevanović i Milenić, u dogovoru sa Nikolićem, pa onda kriminalac Miroljub Tomić i, odgovorno tvrdim, predsednik Okružnog suda koji ima i druga kriminalna dela.
Vidite kako sve dođe na svoje. Lepo se pokazalo da oni imaju nameru da i dalje idu, što bi se reklo, na nož sa SRS, da neće da se smire, da hoće da otimaju novac koji nama pripada po Zakonu o finansiranju stranaka, odnosno po izbornim rezultatima.
Pošto se u Lapovu desilo to gde ste vi odgovorni, kolega Čikiriz, SPO, ja sada moram da ispričam taj slučaj. U petak je održana sednica SO Lapovo. Ovlašćeno lice Zlatko Radić, predsednik srpskih radikala u Lapovu, podneo je ostavke, ovlašćenja i ugovore za četiri odmetnika iz SRS. Vaš opštinski odbor, kojim predsedava izvesni Saša Ivanović, dobio je jasne instrukcije od gospodina Vuka Draškovića, predsednika SPO, kao i predsednik opštine Lapovo Dragan Zlatković, da glasaju i da konstatuju ostavke srpskih radikala. Oni nisu hteli da poslušaju predsednika svoje stranke.
O čemu mi onda pričamo? Onda vi lepo dovedite Vuka Draškovića da umesto vas sedi u poslaničkim klupama ili da vam stalno daje objašnjenja i tumačenja, jer očigledno je da ono što se vi dogovorite u stranci vaši neće da poštuju, a to je već nedisciplina i nepoznavanje onoga što je utvrđena politika vaše stranke.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno je važno da ozbiljno razmotrimo ovo pitanje koje je pokrenuo kolega Dragan Šormaz zato što je ustanovljavanje sudske straže, odnosno, kako on predlaže, policije, neophodno za funkcionisanje sudova, naročito zbog činjenice što mi sada ustanovljavamo neke više sudske instance, kao što je žalbeni apelacioni sud, to je slučaj u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu. I ne samo zbog toga, zar je potrebno da vam kolega Šormaz da više argumenata, a ja ću nažalost morati da pomenem tragediju od pre dve godine iz suda u Odžacima, kada je na licu mesta ubijen sudija i ranjen porotnik sudija, ili neko od zaposlenih, zbog činjenice da u sudu nije bio najveći stepen bezbednosti. Neverovatno je da tako olako preskačete ovo pitanje samo zbog toga što, u pravu je kolega kada to kaže, čekate da to reši MUP i da se usaglasite sa zakonodavstvom tog resora.
Jednostavno, morate da imate u vidu da vreme jako brzo prolazi i da se prepliću događaji i da ljudi koji rade kao, kako vi ovde kažete, sudska straža imaju mnogo problema u svom funkcionisanju, počev od frekvencije na ulazu, zavisi od toga koje mesto i koji sud je u pitanju... Naročito će sada kada ukinete mnoge sudove veliki broj građana i stranaka da se pojavljuje u zgradama u sudovima opšte nadležnosti, u velikim centrima upravnih okruga. Najbolje bi bilo da se prilikom izrade izmene i dopune zakona od strane MUP-a, zašto da ne, mi to možemo da predložimo, to tretira kao jedna posebna uprava policije. Kao što imamo Petu upravu MUP-a za obezbeđenje objekata i lica, isto tako moramo da vodimo računa o tome da MUP preuzme odgovornost za bezbednost sudova u našoj zemlji.
Oni kojima se sudi za određena krivična dela iz okružnih zatvora dolaze u asistenciji, odnosno u policijskoj "marici", sprovedeni od strane organa MUP-a.
Uglavnom je to tako, jer ako je u pitanju neko ko je pritvorenik, osuđenik, da li iz "afere indeks" ili ne znam odakle, u kragujevačkom, petrovačkom zatvoru, naravno da će policijska "marica" i MUP da ga dovedu u kragujevački opštinski ili okružni sud.
Prema tome, ubuduće je potrebno, a vi sada pokažite dobru volju da hoćete da radite na takav način, da sinhronizujete rad pojedinih resora u Vladi Republike Srbije, a ne – jedan u klin, drugi u ploču, pa ne znate, vaše stručne službe pišu zakone iz vašeg resora, MUP iz njihovih. Ne, nego se lepo dogovarajte, pa one nadležnosti koje se prepliću, kao što je to slučaj ovde u članu 77. Zakona za koji gospodin Šormaz insistira da se promeni... Najbolje je da na takav način vi svojim primerom krenete i date vašem kolegi ministru unutrašnjih poslova Dačiću te smernice.
Inače, ovo pitanje koje je pokrenuo Dragan Šormaz što se tiče zakona o bezbednosti u saobraćaju je predmet javne rasprave i, pre svega, brige građana i učesnika u saobraćaju, evo, unazad dve godine. Kad god se približava izborna kampanja govore nam o tome, prave se posebni spotovi za decu... I, to je dobro da deca apeluju na vozače i na učesnike u saobraćaju da vode računa o njima. Ali, kako vreme prolazi, mislim da je ta prva, radna verzija, kao i uostalom zakona o privatizaciji sportskih društava unazad dve godine...
Jedna efikasna, normalna država, kao što je Ruska Federacija, to radi na odgovoran način. Vi ste videli da je već pre nekoliko dana bilo drugo čitanje izmena dva člana Ustava kojima će se produžiti mandat predsedniku Ruske Federacije i poslanicima ruske Državne dume, a u taj proces se inicijativom "Jedinstvene Rusije" ušlo pre manje od mesec dana, na predlog premijera Vladimira Putina.
Kod nas je neefikasna izvršna vlast. Vi se viđate na tim sednicama Vlade, izlistate tamo to što vam sekretar, gospođa Stojčević, spremi, gledate da to nekako prođe. Ako je neki problem, kada utvrđujete kvote, kada zatežete u koalicijama, kada ucenjujete jedni druge, tako opstaju sve vlade od 5. oktobra do današnjeg dana, vi čekate da se taj četvrtak i sednica Vlade završi. A, kakvi su zakoni, ko ih je sklepao, da li ih je dobro preveo, da li uopšte mogu da se implementiraju na pravi način sa onim što mi posedujemo i što imamo kao ljudski resurs u svim segmentima (evo, i sada kada je u pitanju straža u sudovima), vas baš briga, samo neka se uradi, neka prođe pa šta bude.
Mnogo je nerešenih problema u državi. Evo, recimo, kada sam pokrenula to pitanje bezbednosti sudova, pa i budućeg apelacionog u Kragujevcu, po sistemu, pre neki dan je govorila koleginica Vjerica Radeta, ne lipši magarče do zelene trave, objasnite mi, gospođo Malović, šta je sada problem, pa se stalno produžava rok za konstituisanje i za početak rada apelacionih sudova.
Nama odbornicima Skupštine grada Kragujevca (među koje spadam i ja i opet vam napominjem da je oteto, ukradeno ovih deset mandata kriminalnom odlukom Okružnog suda) rekli su da je problem zgrada. Nekadašnja zgrada ureda, odnosno zdravstvene ustanove i zdravstvene stanice, centar grada broj 4, u Kragujevcu je izmeštena, nekom privatnom kombinacijom Veroljuba Stevanovića, u jedan poslovni objekat nekog vlasnika, preduzetnika u Kragujevcu, a ta zgrada koja je preko puta zgrade Opštinskog i Okružnog suda priprema se za apelacioni sud.
Da li vi znate dokle se s tim stiglo? U čemu je problem? Da li su opredeljena sredstva u budžetu, da li je grad Kragujevac uradio svoje i zbog čega? Zašto se toliko čeka? Kada ćemo mi da znamo, naši sugrađani i svi oni koji žive na teritoriji koja je u nadležnosti tog budućeg apelacionog suda? Jedno vreme niste znali kako, šta i gde ćete, pa su radili razni lobiji, pa se na kraju ipak opredelilo da postoji u Kragujevcu i još ova tri grada, a sada treba da znamo dokle se sa time stiglo. Mi nemamo više nikakav izveštaj kao odbornici, kao poslanici nismo upoznati sa time, a vi ako znate, na kraju diskusije ili kada hoćete, na osnovu svih ovih naših pitanja, obavestite nas. Kao rođena Kragujevčanka, želim da znam o čemu se radi.
Imamo jedan drugi problem propadanja državne imovine koja može da se upotrebi za sudsku praksu i za rad MUP-a. U pitanju je, da iskoristim i ovo vreme, ali da povežem te stvari, zgrada garnizona grada Kragujevca. Nažalost, odlukom Borisa Tadića, kao tadašnjeg ministra odbrane, pa kasnije Davinića, pa sada na kraju i definitivno ukazom Dragana Šutanovca, mi uopšte više u Kragujevcu nemamo vojsku. Imamo tamo u Grošnici par vojnika, čuvaju neke objekte. Zgrada garnizona je potpuno prazna, gotovo da propada, a u nju je pre toga uloženo od strane Vojske Jugoslavije oko milion evra da se ona opremi.
Isti je slučaj sa Domom vojske u centru grada Kragujevca. Pošto imamo nameru da početkom sledećeg meseca organizujemo promociju knjige prof. dr Vojislava Šešelja "Haška ćurka Kristina Dal", raščerupana, kako to pokazuje fantastična ilustracija na naslovnoj strani te knjige, raspitivali smo se gde u gradu Kragujevcu možemo da uzmemo salu i da održimo promociju te knjige. Inače, knjiga govori o tome da Haško tužilaštvo kroz pritiske, kroz rad sa ovim nesrećnim Vukčevićem, kroz saradnju sa Borisom Tadićem, sa BIA, proganja ljude po Srbiji. Devetnaestoro ljudi nije želelo da bude svedok tužilaštva, iako su ucenjivane njihove porodice, već su dali izjave da hoće da budu svedoci odbrane u ovom briljantnom procesu koji sam protiv svih vodi prof. dr Vojislav Šešelj.
Kada je predsednik kragujevačkih radikala gospodin Dragan Žikić, koji je ujedno i odbornik, pozvao Veroljuba Stevanovića...
Opet da ne pominjem kolegu, ali on će da zna, nikad on tako nešto ne bi izjavio, uvek mi se nekako kao dežurni krivac, a nije, kolega Čikiriz, za sva dešavanja u Kragujevcu... Kada je pozvao ovog Stevanovića, mučenika, koji samo zna da krade mandate i da mulja sa Nikolićem i sad hoće i pare da nam uzmu itd., koji je čekao sa odlukom za uspostavljanje apelacionog suda... Pozove ga telefonom i kaže – dobro, hajde da vidimo da li je to zgrada ovog Dečijeg pozorišta ili Teatra "Joakim Vujić", a Stevanović mu kaže – pozovi Dom vojske i vidi tamo, ima dovoljno mesta, taman vam je 300-400 sedišta da organizujete promociju knjige "Raščerupana haška ćurka Kristina Dal".
Ja se posle toga javim čoveku, neću ime da mu pominjem, pukovniku Vojske Srbije koji je nadležan i dalje vodi koliko-toliko računa, bez vojske, koja je raspuštena iz Kragujevca; on se čovek hvata za glavu i ne može da veruje da je takvu glupost mogao da kaže gradonačelnik Kragujevca. Tamo nema struje, iznesen je inventar, Dom vojske u centru grada Kragujevca je potpuno prazan.
Zbog toga koristim i ovu priliku, ali to ću uraditi i ako bude tih poslaničkih pitanja, kao odbornik Skupštine grada Kragujevca i kao poslanik, već sam razgovarala sa ljudima iz našeg Ministarstva unutrašnjih poslova, zbog toga je potrebno da imate taj koordinisani rad svih ministarstava u Vladi Republike Srbije, da predložim Vladi Republike Srbije da zgradu garnizona u ulici Kneza Miloša u Kragujevcu, koja je zaista pravo bogatstvo za grad i funkcionalan objekat, ustupi, odnosno nekim prebijanjem ili kompenzacijom dva ministarstva, Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova, da na raspolaganje MUP-u. Jer, neprirodno je da Ministarstvo unutrašnjih poslova, to je ostalo iz onog Brozovog komunističkog vremena (da li je tako, gospodine Čikiriz, kad ste vi došli da studirate na našem kragujevačkom pravnom fakultetu), bude prilepljeno uz zgradu skupštine grada.
Sa druge strane, Skupština grada Kragujevca, koja je sada preuzela i nadležnost iz oblasti poreske uprave i koja nema mogućnosti da za parlamentarne političke stranke da prostorije za rad, može da dobije taj prostor. Eto, treba samo malo dobre volje i saradnje između ministara i, što kaže kolega Marković, pameti, pa da se dođe do rešenja, a ne da se urušava i propada državna imovina koju su naši roditelji gradili, ili oni ljudi koji su izdvajali u to vreme od svojih plata, ili kako je to već išlo. Kakvo nam je stanje u državi, kako sve propada i kako se imovina razvlači na sve strane, to imamo prilike da vidimo i u drugim gradovima i opštinama u Srbiji. Ne treba opet da pominjem i aranđelovačko staro zdanje i mnoge druge spomenike kulture koji propadaju nebrigom vlasti.
Najlakše je ovako - dođete ovde, sednete da prođe vreme, radimo do osam, radimo do deset, na normu štancujemo amandmane, a šta se dešava po državi, koga je briga. Pogledajte malo, ne znam da li vam stižu u vaše poslaničke grupe, verujem da da, da završavaju ta pisma u korpama... Što se mene tiče, i kabineta potpredsednika i saradnika gospodina Ratka Ličine, mi svakog dana primamo najmanje 20 pisama građana u vezi sa problemima koji ih tište u sredinama u kojima žive, a državni organi ih ne rešavaju.
Prema tome, nije dovoljno da samo krene, kao što smo pre neki dan podstakli, odnosno gospodin Todorović kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, Odbor za predstavke i žalbe. Dugo godina vodio ga je (i tada je najbolje radio, šta god vi da pričate) gospodin Bata Živojinović, koji je bio poslanik SPS-a; mislim da je on deset godina bio predsednik tog odbora, ovde u broju 16 u ovoj ulici, a od kada je konstituisan prvi saziv posle 5. oktobra, ne znam da li se taj odbor jednom sastao posle konstituisanja. Prema tome, vodite malo računa o tome i uzmite u obzir, pre svega vi koji ste u Vladi Republike Srbije, ovako dobre predloge kao što je amandman kolege Dragana Šormaza. Hvala vam i izvinite što sam utrošila više vremena.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, da dam jedno objašnjenje i pojašnjenje građanima Srbije, a i ovoj nesrećnoj Kandićki, čiji isti mentor i ista kasa plaća i nju i Tomislava Nikolića, dakle Amerikanci, oni koji su ih uzeli pod svoje, da ne mislite vi sada, časni ljudi narodni poslanici, da je u pitanju neko ko je ratovao pa je proglašen za ratnog zločinca.
Iz Kragujevca sam i naša četnička jedinica i odred kojim je komandovao vojvoda Srećko Radovanović i sam vojvoda Radovanović znaju da taj koji je izlazio za govornicu - ne zna da sklopi ni da rasklopi pušku. Kakav ratni zločinac? On je u jedinici SRS srpskih četnika iz Kragujevca znate za šta služio - da štrika i hekla vojnicima džemperiće i sve ono što im treba, da nabavlja nešto da se popije i da se pojede?
Zaista je Nataša Kandić pogrešila kada ga je lažno optužila, jer jedan hekler i jedan štrikač, uostalom u tako heklanom i štrikanom džemperu je i došao u Beograd, od njega, od takvog skorojevića bez znanja i obrazovanja, kako reče Vuk Drašković, dr Vojislav Šešelj je napravio gospodina, koji je do puča i dok ga nisu uzeli Amerikanci pod svoje bio pseće veran svom gospodaru - reče Vuk Drašković, i lepo je napisao, Marius je Marius. Hvala najlepše.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Todoroviću, jedan vam je idiot rekao - ne mogu ni da te vidim. Ni ja ne mogu izdajnike da gledam, al' šta ću kad moram, ima vas u Skupštini Srbije do sledećih izbora, pa kad vas narod bude oterao glasačkim listićem i kada vam bude rekao da ste prodali državu, KiM, opljačkali, ostavili na ivici bede i siromaštva milione građana, onda ćete da se pitate, a naročito ovaj nesrećnik koji jeste sa KiM, koji ne može da gleda srpske patriote i predsednika naše poslaničke grupe.
Javljam se, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, po članu Poslovnika 225. i 226, da postavim pitanje ovim putem gospođi Malović, koju očekujemo da će da dođe i da razgovaramo po amandmanima o setu zakona.
Gospodine ministre, pošto ste i vi ovde, možda možete i vi da mi kažete, diplomirani ste pravnik, jedan ste od funkcionera DS, po kojim kriterijumima će da se vrši reizbor sudija i tužilaca, jer je gospođa Malović, kako je objavio jedan dnevni list, rekla na održanoj konferenciji u Beogradu da će biti precizirani kriterijumi i da ti ljudi moraju da rade po savesti, po zakonu, i da budu časni i moralni itd.
Gospodine Markoviću, uopšte nisam zadovoljna ovim što ste mi tom transmisijom prekom uvažene koleginice Radete prosledili, izvod iz pregleda sudske prakse u vezi sa Zakonom o lokalnim izborima. Ovo je katastrofa.
Najvažniju stvar nemate, a to je da su sudije u Kragujevcu, a njih je šestoro, kriminalci u pravom smislu reči, da su na najgrublji mogući način pogazili Zakon o lokalnim izborima, da su oteli sudskom odlukom, koja je nezabeležena u sudskoj praksi do sada, ponašali su se kao da odlučuju i kao da je Okružni sud u Kragujevcu administrativni organ, a ne sudska instanca, koja je navedena u zakonu da mora da poštuje što je volja građana.
Gospodine Markoviću, sudije, predsednik veća prvog, možda rođak, ali u svakom slučaju je taj kriminalac Miroljub Tomić, predsednik Okružnog suda, prijatelj ovog građanina Nikolića i sa njim u dogovoru je ovo uradio. Dakle, Radovanka Nikolić, kao predsednik veća, Vesna i Milunka Cvetković, verovatno rođake ili možda nisu, kao članovi veća u predmetu protiv odluke Skupštine grada Kragujevca, i drugo veće, a to su Obren Jezdić, predsednik veća, Simonida Miloradović i Aleksandar Blanuša, doneli su tu skandaloznu odluku, gospodine Markoviću, kojom kažu da ne žele da poštuju overene ugovore, ostavke i ovlašćenja za deset odborničkih mandata u gradu Kragujevcu, izabranih sa liste SRS.
O kakvim onda kriterijumima govori gospođa Malović? Kako vi možete da izađete i da se zalažete za bilo šta kada je država u potpunom haosu. Nema više nikakve vrednosti. Ustav se ne poštuje, zakon, gospodine Markoviću, koji ste vi promovisali na sva zvona. Gospodin Todorović je rekao da su ovo moralne gnjide. Ovo su veliki kriminalci. (Predsednik: Vreme.)
Miroljub Tomić, šestoro sudija koje sam pročitala. Podneli smo krivične prijave i opštinskom javnom tužiocu i republičkom, ali niko ne reaguje. Mi ćemo ovu stvar da isteramo do kraja. Ovim putem poručujem Veroljubu Stevanoviću i ovom Mileniću, i čitavoj gradskoj javnosti, i vama gospođo Đukić-Dejanović, jer ste i vi bili takođe odbornik.
Vašu smo ostavku aktivirali od strane SPS po istoj proceduri po kojoj sam, kao ovlašćeno lice, aktivirala deset ostavki ovih izdajnika. Budite sigurni da ćemo do kraja da se borimo za svaki glas Kragujevčana, jer su oni želeli odbornike SRS u Skupštini grada.

Završavam, ali ovo je tek početak. Izvolite dalje, uvaženi srpski radikali. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, po članu Poslovnika 226. postavljam pitanje i tražim informaciju od Vlade Republike Srbije da li je živ Republički javni tužilac? Je l' neko zna šta je sa tim čovekom, je l' mi imamo uopšte kao država Republičkog javnog tužioca?
Tvrdim, kao i uvažena gospođa Radeta, da ga nemamo. Možda vi ministre znate, bio je to neki kriminalac iz Kragujevca, to je ta veza Nikolić, Miroljub Tomić, Slobodan Radovanović, svi kriminalci, što kaže gospodin Todorović, na jednu stranu i povezani.
Jer je gospodin Todorović, kao ovlašćeno lice u ime SRS, a to je jedino mogao da uradi, gospodine Markoviću, pošto Okružni sud u Kragujevcu i ovih šestoro sudija koje sam malopre pročitala nisu doneli odluku, jer su to sudije laici i kriminalci, a ne oni koji poštuju zakon, dakle, tražio je zaštitu zakonitosti, evo to je 31. oktobar, od Republičkog javnog tužilaštva u Beogradu.
Koliko je vremena prošlo, šta se dešava, niko se ne oglašava, puj pike ne važi, oteti mandati, udružili se u Kragujevcu.
Lepo mi kaže jedan doktor pre neki dan, zaista znam da je, reći ću vam gospođo Đukić-Dejanović o kome se radi, jedan vaš kolega iz Kliničkog centra i znam da nikada nije ni javno izražavao da je za srpske radikale.
Sreo me je u gradu, bio je sa suprugom i rekao - Nataša, šta uradi Toma, obruka i nas i Kragujevac. Kažem - prvo, Kragujevac ne može da obruka nikako, a da sebe jeste i svoju porodicu i sve ono što je radio čitavog života, to neka ide njemu na dušu i zbog one položene zakletve u crkvi Aleksandra Nevskog u Beogradu najpre, pa onda u Nikolajskom hramu u Zemunu.
Gospodine Markoviću, evo sada i vas pitam kao ministra u Vladi Republike Srbije, vi biste morali da znate - da li mi imamo Republičkog javnog tužioca i, ako ga nemamo, kome se onda obraćao gospodin Todorović?
Kako je onda moguće da bilo kakvu konferenciju saziva bilo ko i da ministar Snežana Malović daje kriterijume za uspostavljanje izbora tužilaca, sudija, svih nosilaca pravosudnih funkcija? Lepo se društvo skupilo, kaže - predsednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica, zamenik državnog odvjetnika Hrvatske Dragan Novosel i šef pravnog odeljenja misije OEBS u Srbiji Rut Van Rin, i šta kažu: to moraju da budu časni i pošteni ljudi, nepristrasni i da poštuju Ustav i zakon. Pa gde će te goru otimačinu i pljačku od ovih 10 mandata u Kragujevcu.
Znate, gospodine Markoviću, to znaju i svi pravnici ovde i studenti pravnog fakulteta, kada krenete u razjašnjenje nekog krivičnog dela, vi morate da pođete od toga šta je motiv. Motiv je Borisa Tadića da napravi rezervnu stranku u liku Tomislava Nikolića, to su uradili Manter, Vordsvort, dakle strane službe.
Prvo su vrbovali onog nesrećnog Vučića još pre dve godine da radi za MI 6, pa onda da smisle sve to i da opljačkaju stranku, da uzmu kredit da izvrše puč i da ubiju dr Vojislava Šešelja. Oni to žele da rade pokušajem da slabe odbore SRS, ali naravno gradski odbor SRS u Kragujevcu je izuzetno jak, odlučan. Prozreo je i prezreo namere Nikolića i ostalih otpadnika (Predsednik: Vreme.)
Evo, završiću time, vi niste bili jutros, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, objašnjavala sam da je Tomislav Nikolić bio pozadinac u ratu, međutim on, kao što vi vrlo dobro znate i svi Kragujevčani - ima u ovoj svojoj nelegitimnoj takozvanoj poslaničkoj grupi jednog pozadinca. Hvala.

Gospođo potpredsedniče, iako naša poslanička grupa ima dovoljno vremena i mogla sam da se javim i da se uključim na listu, želim da postavim pitanje po Poslovniku, čl. 225. i 226, zato što želim pisanu informaciju, gospodine Dačiću, od vašeg ministarstva i od Vlade Republike Srbije, a tiče se jednog veoma važnog pitanja, o kome više niko mesecima u Srbiji ne govori, pa ni vi, a to je pitanje dvojnog državljanstva za Srbe u Crnoj Gori.
Vi ste otpočeli u veoma ponižavajućem, za vas lično, pre svega, i za državu Srbiju, u jednom više nego inferiornom stavu i odnosu prema ministru unutrašnjih poslova Crne Gore Jusufu Kalamperoviću tzv. pregovore o dvojnom državljanstvu. Sećate se da ste vi išli u Podgoricu i da ste razgovarali o tome nešto uoči odluke separatističkog režima kriminalnog Mila Đukanovića da prizna šiptarsku državu Kosovo. Posle toga, apsolutno nijedan Srbin iz srpske Crne Gore, kao ni ovde u Srbiji, nije mogao da dobije informaciju šta dalje s tim.
Moram da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici, to znaju i Srbi u Crnoj Gori i građani Srbije, da smo mi usvojili Zakon o državljanstvu i da je to, manje-više, bio, s nekim izmenjenim tekstom, konsenzus svih patriotskih političkih stranaka u Srbiji, pre svega, SRS, DSS, NS i SPS, u prošlom sazivu, kada ste vi bili predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost, gospodine Dačiću, da se da mogućnost svim Srbima iz Crne Gore, ne samo Srbima, nego svim Srbima gde god da žive, ali ovde je dolazila delegacija iz Crne Gore, na čelu sa gospodinom Mandićem, predsednikom "Srpske liste", da svako ko to želi dobije državljanstvo Republike Srbije, jer priznaje Srbiju kao svoju matičnu državu.
Šta se desilo posle toga? Odmah su to, što se kaže, na nož dočekali ovi separatisti i rekli: e, pa ne može.
To vam je rekao, ili mi recite, tražim pisani odgovor – šta vam je rekao, i dokle se stiglo s tim, ovaj nesrećni Jusuf Kalamperović? On je izjavio, po vašem odlasku, ko hoće, neka ide u Srbiju. To ne može.
Ako Srbin iz Crne Gore zatraži državljanstvo u Srbiji, on tamo gubi sva prava. Vlast preti i kaže da to ne može. To je jedina istina. Ljudi su zaposleni u državnoj upravi, u privatnim preduzećima, pa, to je privatna kriminalna država Mila Đukanovića i njegovog režima. Svakog Srbina, svakog čoveka koji je punoletni građanin Crne Gore, koji se oseća Srbinom, a, hvala Bogu, ima ih, po poslednjem popisu, preko 30%, mi treba da ohrabrujemo, država Srbija treba da pomaže i da kaže – učinićemo to.
Ako je on to vama zaista rekao i ako to bude zvanični odgovor vlasti Crne Gore, gospodine Dačiću, mi moramo da zaštitimo Srbe, lepo, onda da uđemo u proces da mi njima dajemo po našem zakonu državljanstvo Srbije, koje oni traže, a vi onda to nemojte da prijavljujete separatističkom režimu Mila Đukanovića.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Ne znam šta drugo da vam kažem. Mi neki model moramo da nađemo, evo, završavam, jer u ovoj strategiji integracije Srbije u EU – poštovane kolege, svi ste ovo dobili, ovo ima 830 strana, pažljivo čitam kad god mogu, ovo je dokument iza koga vi stojite, gospodine Dačiću, između ostalog, govori se o bilateralnim odnosima Srbije i Crne Gore. Nijedno slovo niste napisali ...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Evo završavam, niste napisali o dvojnom državljanstvu. To je bruka i sramota. Moramo, kao država, odmah da krenemo u zaštitu interesa naših sunarodnika u Crnoj Gori.
Hvala i izvinite što sam prekoračila vreme, a čekam da dobijem ovu informaciju, pisanu. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u skladu sa čl. 225. i 226. Naime, čekala sam priliku da se pojavi ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, gospodin Milan Marković, posle skandala koji se desio u Skupštini grada Kragujevca, i u kragujevačkom Okružnom sudu.
Sada od vas tražim informaciju, gospodine Markoviću, da li ste upoznati, kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da se u gradu Kragujevcu, u Skupštini grada Kragujevca, nije poštovao član 47. i član 49. Zakona o lokalnim izborima, jer je na najgrublji mogući način prekršen Ustav Republike Srbije, a najpre zakon, u samoj skupštini grada, naravno, u sadejstvu kragujevačke gradske klike, koju oličavaju Stevanović i Milenić, zajedno sa Tomislavom Nikolićem?
Dakle, najpre je Skupština grada Kragujevca, na sednici koja je održana, a pre toga Gradska izborna komisija, jednoglasno donela odluku da se, uz ovlašćenje, ugovore i ostavke, aktiviraju ostavke isključenih bivših članova SRS-a i vrate SRS-u odbornički mandati. Zatim je zasedao Odbor za mandatno-imunitetska pitanja Skupštine grada Kragujevca i, takođe, jednoglasno odlučio da se, uz priložena dokumenta, po zakonu koji ste vi predložili i koji je usvojen ovde, gospodine Markoviću, zaštiti volja građana Kragujevca za svaki glas koji su građani dali izbornoj listi SRS-a.
Kako se to nije desilo, ja sada ne mogu da kažem da vam je nedovršen zakon, to će da pokaže bliža ili dalja istorija. Naime, vi znate, i kao diplomirani pravnik, i sada kao ministar, da je bilo raznih slučajeva kršenja Ustava i između dva svetska rata, naročito u Brozovo komunističko vreme, nije se ništa poštovalo, a izborna volja, toga nije ni bilo.
Kada već glumimo demokratiju, odnosno vi iz DS-a, tako se zovete, a očigledno je da je diktatura u državi i da vaše sudije mogu da rade šta im se prohte, da su kriminalizovani sudovi, kao što je Okružni sud u Kragujevcu, gospodine Markoviću, na čijem čelu je pretendent za predsednika Apelacionog suda, izvesni Miroljub Tomić, onda vas upućujem na to da istražite ceo slučaj.
Od vas tražim informaciju, šta ćete vi, kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da preduzmete, a mislim da je to vaša obaveza, da se zaštiti zakon po kome su odbornici izabrani, a taj zakon je, opet ponavljam, u skladu s Ustavom Republike Srbije i u skladu sa Zakonom za sprovođenje Ustava, na vaš predlog, gospodine Markoviću, izglasan u Skupštini.
Sećam se vrlo dobro vašeg govora prilikom izglasavanja tog paketa zakona, da je to ne samo usklađeno s Ustavom, nego mera da se zaštiti volja građana. Govorili ste, ulazeći u neka komparativna rešenja drugih zemalja, što u okruženju, što uopšte, Saveta Evrope, da je to rešenje koje sada nama i te kako odgovara, izbornoj volji naših građana.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam, gospodine Novakoviću.
Izvolite, uradite to i pokažite da vi, kao Milan Marković, stojite iza zakona i, u najmanju ruku, zatražite informaciju kako to da je Kragujevac jedini grad u Srbiji gde je izvršena najgrublja moguća otimačina odborničkih mandata. Očekujem od vas u najskorije vreme informaciju.
Inače, mi smo podneli krivičnu prijavu protiv ta dva sudska veća i tražili smo od republičkog javnog tužioca da postupi u skladu sa vanrednim pravnim lekovima i da traži zaštitu zakonitosti. Vi to, naravno, ne možete, ali možete, preko vašeg ministarstva, ceo slučaj da ispitate, jer nije poštovan zakon.
Gospodine Novakoviću, izvinite što sam prekoračila vreme. Ovo je veoma važno pitanje, jer je Kragujevac jedini grad gde neki građani, nelegitimni predstavnici ne znam koga, sede u Skupštini grada Kragujevca.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, lopovluk ima šire razmere.
Pored krađe poslaničkih mandata, neovlašćenog zaduživanja Srpske radikalne stranke, na delu je i krađa odborničkih mandata. Tako jedan građanin, koji je malopre stajao na jednoj nozi, podbočio se ovde pozadi, valjda da se prisloni uz ovaj inventar, krade i mandate odbornika SRS izabrane na listi na kojoj on prstom nije mrdnuo da bi dobio taj odbornički mandat srpskih radikala u gradu Kragujevcu. Cela ta odmetnička grupa sa njim, uz pomoć Veroljuba Stevanovića, ovog filozofa Milenića, koga s pažnjom svi pratite i slušate, samo niko ne može da ponovi šta je čovek rekao kada se obrati sa skupštinske govornice, uzurpira volju građana Kragujevca.
Vi znate, gospođo Đukić-Dejanović, časna ste žena, redovni ste profesor kragujevačkog medicinskog fakulteta, dugogodišnji direktor Kliničko-bolničkog centra, da takvi ljudi, koji se na takav način bave politikom, ne mogu da uživaju ugled u sredini u kojoj žive. Tako ste vi dotičnog građanina potukli do nogu na izborima za gradonačelnika pre četiri godine i ja vam, iako ste iz druge stranke, to sam uradila i onda, čestitam na tome. Jer, kada građani gledaju političku stranku kroz neku ličnost, kao što je tada bilo na tim izborima, oni imaju sve u vidu. Imaju u vidu, pre svega, i članovi i birači Srpske radikalne stranke kako se neko odnosi prema njima i prema njihovom radu.
Ja ću vam reći, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, ono što vi znate: 164 biračka mesta postoje u Kragujevcu; ljudi koji su bili članovi biračkih odbora, predsednici mesnih odbora, simpatizeri, članovi SRS su ljudi koji nisu (i sami znate jer dolazimo iz iste sredine) prosečnog imovnog stanja, nego zaista žive na ivici egzistencije, ili su ljudi koji zaista pošteno svojim radom izdržavaju članove svoje porodice. Kada oni vide da se sa skupštinske govornice obraća neko ko prstom nije mrdnuo da bi dobio to što je u tom trenutku dobio od SRS, a onda se drzne posle te krađe poslaničkog i odborničkog mandata da govori o tome da Vlada Republike Srbije pravi neke mahinacije, odnosno da to zaista rade pojedini državni organi i preduzeća, onda morate da se zapitate, kao osoba od struke, kako se to naziva i čemu to vodi.
Kako ti ljudi uopšte mogu da se pojave u sredini u kojoj žive, da stanu ispred ogledala, da se obrate svojim prijateljima, komšijama, rođacima i ko normalan može to da podrži, ko iole smatra da postoje skrupule, da postoje ljudske vrednosti, da postoji moral?
Kao što je onaj građanin, taj njihov guru, položio zakletvu u hramu u Zemunu pre izvesnog vremena, što je gospodin Krasić pročitao, tako je isto taj građanin koji je stajao malopre ovde na jednoj nozi sa obe noge u hramu Uspenija presvete Bogorodice, sedištu šumadijske eparhije, istu zakletvu, sa istim tekstom, položio zajedno sa mnom i tadašnjim izabranim odbornicima i poslanicima Srpske radikalne stranke.
Toliko o moralu i toliko o onima koji treba da veruju u nešto i da ostave nešto generacijama iza sebe. Naš život se završava, ali, znate, svi mi, kada dođemo do sudnjeg dana, moramo da znamo kako će ljudi da govore o nama, ko smo bili, šta smo bili, da li imamo moral, čast i poštenje. Ponosna sam na to što to najpre nosim iz svoje kuće, a i što me svim tim moralnim vrednostima u politici naučio prof. dr Vojislav Šešelj.

Gospođo Đukić-Dejanović, razumela sam da je ceo gradski odbor SRS pre četiri godine radio u vašu korist, a ne u korist nekoga ko nije dobio poverenje građana na izborima. To tako ispada, ali vi dobro znate da to nije istina.
Zaista, moje lično dostojanstvo i nivo komunikacije koji sam nastojala da održim i u ličnoj komunikaciji sa dotičnom osobom, koja je samo naizgled fina, ali najgore moguće i najbljutavije psovke sam čula iz usta upravo te osobe... Dakle, ne dozvoljava mi moje dostojanstvo i moj lični dignitet da govorim o takvoj osobi i da se na takav način obraćam nekome ko nije ništa u ovoj skupštini, već jedan građanin.
Ali, vidite kako sve dođe na svoje. Neko se hvali - ja sam pročitao knjige, ja sam govorio na tribinama, ja sam uradio ovo i ono. Do dva dana pre tog puča se kleo u lik i delo prof. dr Vojislava Šešelja, a onda se svako zapita – pa zašto onda učestvuješ u njegovom ubistvu, zašto si sa onima koji su hteli da mu otmu stranku i ti u tome učestvovao i bio glavni predvodnik svega toga, i zašto to radiš naočigled cele Srbije i njihovog predvodnika koji je to učinio zbog svoje lične koristi i zbog toga što ima kompleks Vojislava Šešelja?
U stvari, sve ono što je u duhovitom, ali zaista u svom prepoznatljivom stilu napisao Vuk Drašković pre dva dana u dnevnom listu "Danas" dovoljno govori o tome kako ljudi koji su imali ranije sukoba i političkih razmimoilaženja sa prof. dr Vojislavom Šešeljem, koji je, kao što Vuk Drašković reče, zatočen u tamnici haškog kazamata doživeo da ga jedan provincijalac bez obrazovanja i sa manirom nekog čaršijskog zabavljača, ili onoga ko je to radio u fabrikama gde je radio ili na kragujevačkom gradskom groblju, dovede u situaciju da mu zaduži stranku, da uz pomoć Borisa Tadića otima mandate i da takve skuplja sebi u nekakvu poslaničku grupu... U stvari, oni u stvarnom životu i kod svih časnih ljudi u Srbiji ne predstavljaju ništa.
Ne treba da mi mašete uopšte, mašite svojoj supruzi pa se izvinjavajte za sve ono što ste radili, a trebalo je da budete častan čovek i moralan, i kao otac, i kao deda, i kao suprug i kao neko ko je pretendovao da predstavlja neki uzor u političkom životu Srbije. Pošto mnogo znam o vama i o vašem nemoralu, ja ću se sada povući, a ostavljam vama i vašoj savesti, gospodine Nikoliću, da večeras mirno zaspite, ako ne proradi neki uređaj u kući. Hvala.

Javljam se na osnovu člana 136 - znači, ustavni osnov i razlozi za donošenje ovog zakona. Gospođo ministre, zaista ovakva skandalozna greška o razlozima za donošenje zakona nije smela da vam se potkrade.
Ona nije niti pravne niti tehničke prirode, već je to datum na koji se pozivate - kada je Narodna skupština Republike Srbije donela novi Ustav.
Ovde piše da je Narodna skupština donela Ustav 10. novembra, što jednostavno nije tačno, i na kraju krajeva je i uvredljivo za sve nas koji smo nastojali da to bude mitrovdanski ustav i da se donese 8. novembra 2006. godine. To stoji, dakle, i u Odluci o proglašenju novog Ustava, kada je to Skupština uradila u Domu Narodne skupštine na Trgu Nikole Pašića.
Zaista je neshvatljivo da neko ne obraća pažnju, pa makar to bio i daktilograf i neko kome je poveren taj tehnički deo posla. Sada možemo da uđemo u to zašto su ovi razlozi za donošenje zakona drugi, odnosno zašto su zakoni sada pred Skupštinom, ali vas molim barem da poštujemo to - to nema samo simbolički značaj, nego treba da pokaže, kao što se mi sada učimo na ustavnim greškama ustavotvoraca Srbije, od prvog Sretenjskog ustava, pa kasnije svega onoga što su Brozovi komunisti radili, dakle, svaki ustav ima svoj datum i ima dan kad je proglašen u Narodnoj skupštini.
Molim vas da ubuduće obraćate pažnju na te stvari koje nisu sitnica, nego su zaista suština i trebalo bi da utiču na sve one koji moraju, a predstavnici su državnih organa, počev od predsednika Republike, preko Vlade i Narodne skupštine, da poštuju svako slovo Ustava.
Koliko da smo ponosni na to, jer je to bio najširi mogući konsenzus svih političkih stranaka, da se donese mitrovdanski ustav 2006. godine, mi se nažalost u Srbiji danas suočavamo sa time - samo nepune dve godine posle njegovog donošenja imamo njegovo flagrantno kršenje. To je najpre zbog činjenice da se ovo sve dešava i da organi državne vlasti se u pravom smislu reči odriču naše teritorije južne srpske pokrajine, a onda krađa poslaničkih mandata i urušavanje čitavog sistema svih grana vlasti u našoj zemlji.
Lepo je primetila juče i koleginica Pop-Lazić - zato nam je celokupno društvo u krizi. Šta drugo da očekujemo? Jer kada smo dobili ovo ukoričeno ili kao što neki od nas imaju i svečanije izdanje ovog ustava, mislili smo da ćemo da se ponosimo svakom njegovom tačkom.
Ali, nažalost, to danas nije slučaj, jer živimo u Srbiji u kojoj se najviši pravni akt ne poštuje. On je mitrovdanski i donet je 8. novembra 2006. godine, a ne kako ovde stoji u obrazloženju zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, mnogo je poslanika, kolega iz SRS i iz DSS govorilo pojedinačno o slučajevima besmislenog ukidanja sudova opšte nadležnosti, odnosno osnovnih opštinskih sudova i u tom nabrajanju, od 34 do 100 i nešto, izgubili bismo dosta vremena. Svako od nas će, iz svog kraja, iz svoje sredine, da pomene neki slučaj.
Pomenuću Aranđelovac, zato što je sud u Aranđelovcu osnovan 1953. godine. Baš ćete lepo da častite vi iz DS i vaši koalicioni partneri građane Aranđelovca u godini jubileja, a to je sledeća godina, 150 godina otkako je Miloš Obrenović od dva naseljena mesta, Vrbice i Bukovika, stvorio grad Aranđelovac, a prethodno ste njegovu zadužbinu, Staro zdanje uništili, sada je zima, gotova će zgrada, maltene, da se sruši. I sada ukidate sud u kome radi preko 50 ljudi, devet sudija, jedan tužilac, tri pomoćnika i naravno ostala administracija.
Sa druge strane, to pravdate racionalnošću, efikasnošću i pozivate se na Španiju i na neke druge zemlje, ne vodeći računa o tome da je, kao što je to neko od kolega ovde rekao, drugostepeno postojanje okružnog suda ustanovljeno u Srbiji pre gotovo dva veka, uoči donošenja prvog Sretenjskog ustava u Kragujevcu 1835. godine.
Tako se svima nama logično nameće zaključak, kao i građanima Srbije, da DS vrši degradaciju svih grana vlasti, zakonodavne, to vidimo na našem ličnom primeru, izvršne, o tome nema šta da se govori.
Jer, ovaj preko puta, diktator Boris Tadić, komanduje Vladom Srbije, a sudsku vlast ste počeli da urušavate i da degradirate sudije i najbolje pokušavate, evo i danas se zagovara taj proces lustracije, kako je to prof. Šešelj podsmešljivo govorio ''lusterisanja''.
Da ste mogli posle 5. oktobra, vi biste ljude na ulicu, pa na vešala, samo zato što vama nisu po volji i to su ljudi koji nisu pripadali onome što ste vi zagovarali.
Kako stvari stoje, žao mi je što je izašao gospodin, vraćate se kolega Konstantinoviću, ja ću sada ovih preostalih pet minuta, koliko ću da koristim vreme SRS, da posvetim onome što ste vi danas nazvali ustaljena sudska praksa, da ona kod nas nema praktičnu primenu, pa će ovaj zakon da pomogne u tome, i da to stvara određenu pravnu nesigurnost. Pravnu nesigurnost u Srbiji stvara, gospodine Konstantinoviću, a i vama, kolega Nikoliću, da kažem, jer sam sa vama, kao sa pravnikom, razgovarala o tom slučaju, imam konkretan primer, i gde ćete bolji primer za građane Srbije – predsednik jednog okružnog suda direktno povezan sa nekim ko sebe naziva političarem, odnosno to je bio.
Dakle, Miroljub Tomić, predsednik kragujevačkog Okružnog suda, čiji smo izbor osporavali, kolega Krasić i moja malenkost, pre nekoliko godina, koji je pretendent za predsednika Apelacionog suda, a možemo da pričamo i o tome, ali nemam vremena, zašto da postoje u Srbiji apelacioni sudovi i koja će njihova uloga da bude, dakle, on je u direktnoj vezi sa Tomislavom Nikolićem oteo, odnosno pokušao da otme, skandaloznom sudskom presudom 10 mandata odborničkoj grupi SRS u Kragujevcu.
Ako sada hoćete, kolega Konstantinoviću, da vam nabrajam da su sudovi u Loznici, u Vranju, u Smederevu, u Novom Sadu, u Šapcu itd, najnoviji u Požarevcu, po toj ustaljenoj sudskoj praksi, na koju se vi danas pozivate, odlučili u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i čl. 47. i 49, a samo Okružni sud u Kragujevcu to nije uradio u žalbenom postupku odbornika SRS Dragana Žikića za otimanje 10 mandata, posle skandalozne odluke Skupštine grada Kragujevca, hajde, izađite, dala sam vam pravo na repliku, pa mi kažite kako vi to tumačite i da li je to po vama normalno!
Ono što ću, takođe, da vam dam, i vama i kolegi Mikoviću, to su dva zahteva koja je u ime SRS podneo potpredsednik, gospodin Dragan Todorović. Prvo je, moramo da pribegnemo sada tome, a dalje ćemo da vidimo, koristićemo sva dozvoljena politička sredstva.
Ovo je taj pravni put, jer mi, za razliku od vas, poštujemo Ustav i zakon, a vi držite takve sudije koji su potpuno kriminalizovani, kao Tomić. O njemu će tek naširoko i nadugačko da se priča, ne samo u vezi ove afere i povezanosti sa Nikolićem, nego i drugih slučajeva na kojima rade, koliko saznajem, i MUP.
Sada, lepo, da vidimo, kolega Konstantinoviću, kako je moguće, ako je država pravna i ako vi vršite ovu reformu pravosuđa, mi moramo, i gospodin Todorović, od Republičkog javnog tužioca, a gle, slučajno je, i taj nesrećni Radovanović iz Kragujevca, pa je kadar Miroljuba Tomića, vidite kako su svi lepo povezani, pa svi odu na hacijendu, odnosno u Bajčetinu na jagnjence, na prasence, lepo piju, grickaju, uživaju i onda se vrate u sud i kažu sudijama – ova dva veća protiv kojih je gospodin Todorović u ime SRS podneo krivičnu prijavu, a to su sudsko veće Radovanke Nikolić, ne znamo da li je rođačka veza, predsednika veća, Vesne Cvetković i Milunke Cvetković, vidite dve gospođe Cvetković u jednom veću i u drugom Obrena Jezdića, predsednika veća, Simonide Miloradović i Aleksandra Blanuše, zbog otimanja 10 mandata SRS.
Republički javni tužilac već 10 dana se ne oglašava. Mi tražimo, gospođo predsedniče, nadam se, ako taj tužilac, u šta sumnjamo, bude radio svoj posao, da ćemo imati hitnu sednicu, sa hitnom tačkom dnevnog reda, da ovim sudijama, koje smo naveli, oduzmemo imunitet i da se protiv njih pokrene krivični proces zbog zloupotrebe.
Mi smo Republičkom javnom tužiocu uputili zahtev za zaštitu zakonitosti, odnosno da Vrhovni sud u ovom slučaju reaguje, na osnovu ovoga što je dobio Republički javni tužilac. Mi smo to morali da radimo, što bi rekao mr Martinović, to uopšte nije naš posao, da zaštitimo volju građana i mandate koje je osvojila SRS, jer da on radi svoj posao, do sada bi bili vraćeni mandati SRS u Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno ne biste radili ovo što radite.
Prema tome, od nezavisnosti sudstva nema ništa. Najgore od najgorih ste postavili na rukovodećim mestima. Što je Vjerica Radeta milion puta rekla sa govornice, 99%, da pođemo od toga da su i sudije, tužioci i zamenici tužioca i stručni saradnici časni i pošteni ljudi, a kada imate jednog Miroljuba Tomića i kada imate jednog Slobodana Radovanovića, obojica iz Kragujevca, i ovaj otpadnik iz naše stranke je iz Kragujevca, onda nemojte više da koristite nijedan minut, nijednu sekundu da nam govorite o nezavisnosti sudstva, pravosuđa, od toga nema ništa sve dok SRS ne preuzme kormilo države u svoje ruke. Hvala.

Samo mala napomena, gospođo predsedniče, i vama i zameniku sekretara. U Srbiji smo, nismo u Nemačkoj, na Zapadu, ime, pa prezime, zamolila bih vas. Znači, narodni poslanik Nataša Jovanović, pa onda redom.
Dakle, mi imamo situaciju u kojoj je u Narodnoj skupštini jasno profilisana opoziciona politička scena. Nju čine SRS, DSS i NS. Mi smo, kao odgovorni ljudi, zabrinuti za sudbinu naše države i naroda na KiM-u, a zbog činjenice da se vode tajni pregovori Borisa Tadića, Amerike i zapadnih sila o razmeštanju tzv. Euleks misije, koje je, nažalost, u toku, jer je, i po samom intervjuu koji je dao predsednik Misije, razmešteno preko 2000 onih koji su produkt plana Martija Ahtisarija na području naše južne pokrajine, pa smo došli u situaciju, gospođo predsedniče, da sada moramo da ovde usaglašavamo i dajemo vam argumente, po onoj narodnoj: "Nije šija, nego vrat".
Poslovnik Narodne skupštine je, da bi građani Srbije znali, napisan pre donošenja mitrovdanskog Ustava, pre dve godine. Kao što Ustav u članu 130. ne poznaje krajnji rok, a Poslovnik, koji je niži akt, poznaje i kaže: najkasnije 15 dana, tako se i u Ustavu kaže da se to pitanje razmatra najranije posle pet dana.
Pošto ste vi, a čujem i takve komentare, zakazali već sednicu, mi smo danas tek odlučivali o tome šta će da bude na dnevnom redu. Vaša je bila volja, očigledno, vidim da već pravite neke računice, pa gospodin Mićunović kaže da je to neozbiljno, "oni stavljaju na dnevni red nešto, a nemaju 126". Otkud vi znate, gospodine Mićunoviću, možda mi vas, kao odgovornog čoveka, ako ste zabrinuti za sudbinu KiM-a, ubedimo u to da i vi prihvatite ove razloge o kojima je govorio gospodin Samardžić, koji je ovlašćen ispred grupe poslanika da obrazloži ovaj naš predlog?
Znači, ovo je Parlament. Kako vi unapred možete da znate šta će da se stvori, koja većina ovde? Ako ste vi svi ljudi koji kažete "da, mi poštujemo Ustav, mi brinemo za državu, mi brinemo za KiM", šta će vam veći razlog od toga da glasate za nepoverenje Vladi, u kojoj, naravno, po diktatu Borisa Tadića, ministar inostranih poslova daje i ovakve izjave.
Zašto moram da čitam, a ne čitam već 17 godina taj časopis, "Vreme", mislim da 2000 ili 3000 ljudi u Srbiji to čita, pitanje je koliki je tiraž? Sada treba da čitam "Vreme" i da vidim šta je u intervjuu "Vremenu" izjavio Vuk Jeremić u pogledu razmeštanja Misije Euleks.

Završavam. On kaže, to znači da se snalazi na takav način, a mi ne možemo da raspravljamo o tome, da će pregovori o rekonfiguraciji međunarodnog prisustva na Kosovu biti završeni ili prihvatanjem uslova Srbije ili blokadom u Savetu bezbednosti UN-a.
Koji su to uslovi Srbije, ko je njega ovlastio da uopšte izlazi kao ministar inostranih poslova sa nečim što nije iz Ustava, iz Rezolucije 1244, nije državna politika Srbije?
Vi kažete: "Hipotetički, možemo da završimo danas ili sutra sednicu". Gospođo Đukić-Dejanović, vi ćete, koliko znam i kakav je dogovor sa šefovima poslaničkih grupa, za 15 minuta da prekinete zasedanje i da nastavak zakažete za utorak. Zar to nije dovoljan razlog da je prošlo i više od tih pet dana koji su obavezujući, ali ne za stavljanje na dnevni red, nego za raspravu o tom pitanju?! To je apsolutno jasno.
Znači, to ne želite, a mi ćemo, pošto je opozicioni politički blok od SRS-a, DSS-a i NS-a jasno profilisan u zaštiti državnih i nacionalnih interesa, što skorijim obaranjem ove, pre svega, nenarodne Vlade, koja ne vodi računa, da učinimo sve da vas nateramo da poštujete Ustav, da poštujete Poslovnik i da građani dobiju na vanrednim izborima Vladu koja će da štiti interese naših sunarodnika na KiM-u. Hvala vam.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, želim da se na osnovu čl. 225. i 226. pridružim apelu i zahtevu narodnog poslanika gospodina Milorada Buhe.
Možda gospođa ministar ne zna, gospodin Buha je predsednik Vlade Srpske Krajine u progonstvu. To je bila zaokružena celina zapadne srpske republike i nažalost gospodin Buha je, kao i pola miliona naših sunarodnika, došao u svoju maticu Srbiju da se brani od terora ustaških hrvatskih vlasti na način na koji on to radi kao poslanik SRS.
Zajedno sa ljudima koji su legitimno bili izabrani, kao i predsednik države, i predsednik parlamenta, i narodni poslanici, od strane našeg naroda u Republici Srpskoj Krajini. Mi smo svedoci toga da on pokušava i apeluje već mesec i više dana od kada radi Narodna skupština da problemi počnu da se rešavaju.
Zaista nas brine to što određeni državni organi, želimo da znamo ko su oni, pregovaraju sa hrvatskim vlastima, a mi ne znamo o čemu se radi i ne zna naš narod koji ne može bezbedno, i pored potpisanih sporazuma i deklaracija, da se vrati na svoja vekovna ognjišta.
Moram zarad javnosti, a pre svega činjenice šta se danas pojavljuje na medijima koji su, pre svega, orijentisani tako da zaboravljaju ono šta se desilo srpskom narodu, da zaboravljaju Bljesak, Oluju, da zaboravljaju koliko je Srba stradalo i najzverskije je pobijeno u poslednjem ratu na području Republike Srpske Krajine, odnosno današnje Hrvatske, da sa skupštinske govornice, jer kako reče gospodin Krasić, to je jedino mesto gde mi možemo nešto da kažemo i da branimo istinu.
Kao što istinu o svim tim zločinima brani u Hagu predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj, i vidite da on to uspešno radi za dobrobit svih građana Srbije i našeg napaćenog naroda zapadno od Drine i Dunava.
Ovi politički zaista potpuno promenjeni ljudi, juče sam rekla gospođo Čomić da vi znate da je Aleksandar Vučić bio sklon tim manično-depresivnim epizodama, ali ovo je sada nešto što ipak ima drugi karakter i što može drugačije da se karakteriše, a tiče se odricanja svega što je srpsko i odricanja same pomisli na to da naš narod može da se vrati tamo gde je živeo.
Kaže taj nesrećni Vučić, nikada nisam, dok sam bio u Srpskoj radikalnoj stranci, pomenuo linije Karlobag-Ogulin-Karlovac- Virovitica, a to je linija nacionalnog otrežnjenja i osvešćenja našeg naroda, borbe da našem narodu i deci koja će da se rode usadimo to da su na tim granicama naši spomenici, naše crkve, naši manastiri i grobovi naših predaka.
Iako nisam poreklom otuda, iako mnogi od vas niste, ali to je srpska zemlja i za mene je od rođenja Knin bio sinonim srpstva. Ne možemo da opravdamo da pojedini mediji, u histeriji, što štampani, što elektronski, raspiruju tako nešto protiv SRS.
(Predsedavajući: Tri minuta i 30 sekundi.)
Niti ćemo, evo završavamo gospođo Čomić, da dozvolimo da takvi koji prodaju veru za večeru tako govore i o srpskim junacima, i herojima i o našem narodu. Evo, dozvolićete mi, biće i za vas interesantno, neću se više javljati da vam pročitam kako je nekada govorio Baron Minhauzen, sada u ovome što laže, a tada je mislio da govori istinu, ali pitanje je za njega – Aleksandar Vučić.
(Predsedavajući: Tri minuta)
Glina 20. mart 1995. godine, prepuna dvorana, a on kaže: Pozdravljam junački narod srpske Banije, srpske Gline, vas koji ste prvi krenuli na ustašku vlast, obratio se Aleksandar Vučić masi u dvorani. Nikada Glina neće biti Hrvatska, nikada Banija neće nazad u Hrvatsku, živećete u velikoj Srbiji, tu odstupanja neće biti. Vi se, braćo, ovde ne borite za ono što nije vaše, nego za ono što je oduvek bilo srpsko i što mora ostati srpsko, govorio je Vučić.
(Predsedavajući: Četiri minuta i 30 sekundi)
Mi ćemo se boriti za prava našeg naroda, i gospodin Buha i svaki srpski radikal, i pozivam sve vas da pomognemo našim prognanim Srbima da ostvare svoja prava. Hvala vam.