Gospođo Đukić-Dejanović, razumela sam da je ceo gradski odbor SRS pre četiri godine radio u vašu korist, a ne u korist nekoga ko nije dobio poverenje građana na izborima. To tako ispada, ali vi dobro znate da to nije istina.
Zaista, moje lično dostojanstvo i nivo komunikacije koji sam nastojala da održim i u ličnoj komunikaciji sa dotičnom osobom, koja je samo naizgled fina, ali najgore moguće i najbljutavije psovke sam čula iz usta upravo te osobe... Dakle, ne dozvoljava mi moje dostojanstvo i moj lični dignitet da govorim o takvoj osobi i da se na takav način obraćam nekome ko nije ništa u ovoj skupštini, već jedan građanin.
Ali, vidite kako sve dođe na svoje. Neko se hvali - ja sam pročitao knjige, ja sam govorio na tribinama, ja sam uradio ovo i ono. Do dva dana pre tog puča se kleo u lik i delo prof. dr Vojislava Šešelja, a onda se svako zapita – pa zašto onda učestvuješ u njegovom ubistvu, zašto si sa onima koji su hteli da mu otmu stranku i ti u tome učestvovao i bio glavni predvodnik svega toga, i zašto to radiš naočigled cele Srbije i njihovog predvodnika koji je to učinio zbog svoje lične koristi i zbog toga što ima kompleks Vojislava Šešelja?
U stvari, sve ono što je u duhovitom, ali zaista u svom prepoznatljivom stilu napisao Vuk Drašković pre dva dana u dnevnom listu "Danas" dovoljno govori o tome kako ljudi koji su imali ranije sukoba i političkih razmimoilaženja sa prof. dr Vojislavom Šešeljem, koji je, kao što Vuk Drašković reče, zatočen u tamnici haškog kazamata doživeo da ga jedan provincijalac bez obrazovanja i sa manirom nekog čaršijskog zabavljača, ili onoga ko je to radio u fabrikama gde je radio ili na kragujevačkom gradskom groblju, dovede u situaciju da mu zaduži stranku, da uz pomoć Borisa Tadića otima mandate i da takve skuplja sebi u nekakvu poslaničku grupu... U stvari, oni u stvarnom životu i kod svih časnih ljudi u Srbiji ne predstavljaju ništa.
Ne treba da mi mašete uopšte, mašite svojoj supruzi pa se izvinjavajte za sve ono što ste radili, a trebalo je da budete častan čovek i moralan, i kao otac, i kao deda, i kao suprug i kao neko ko je pretendovao da predstavlja neki uzor u političkom životu Srbije. Pošto mnogo znam o vama i o vašem nemoralu, ja ću se sada povući, a ostavljam vama i vašoj savesti, gospodine Nikoliću, da večeras mirno zaspite, ako ne proradi neki uređaj u kući. Hvala.

Javljam se na osnovu člana 136 - znači, ustavni osnov i razlozi za donošenje ovog zakona. Gospođo ministre, zaista ovakva skandalozna greška o razlozima za donošenje zakona nije smela da vam se potkrade.
Ona nije niti pravne niti tehničke prirode, već je to datum na koji se pozivate - kada je Narodna skupština Republike Srbije donela novi Ustav.
Ovde piše da je Narodna skupština donela Ustav 10. novembra, što jednostavno nije tačno, i na kraju krajeva je i uvredljivo za sve nas koji smo nastojali da to bude mitrovdanski ustav i da se donese 8. novembra 2006. godine. To stoji, dakle, i u Odluci o proglašenju novog Ustava, kada je to Skupština uradila u Domu Narodne skupštine na Trgu Nikole Pašića.
Zaista je neshvatljivo da neko ne obraća pažnju, pa makar to bio i daktilograf i neko kome je poveren taj tehnički deo posla. Sada možemo da uđemo u to zašto su ovi razlozi za donošenje zakona drugi, odnosno zašto su zakoni sada pred Skupštinom, ali vas molim barem da poštujemo to - to nema samo simbolički značaj, nego treba da pokaže, kao što se mi sada učimo na ustavnim greškama ustavotvoraca Srbije, od prvog Sretenjskog ustava, pa kasnije svega onoga što su Brozovi komunisti radili, dakle, svaki ustav ima svoj datum i ima dan kad je proglašen u Narodnoj skupštini.
Molim vas da ubuduće obraćate pažnju na te stvari koje nisu sitnica, nego su zaista suština i trebalo bi da utiču na sve one koji moraju, a predstavnici su državnih organa, počev od predsednika Republike, preko Vlade i Narodne skupštine, da poštuju svako slovo Ustava.
Koliko da smo ponosni na to, jer je to bio najširi mogući konsenzus svih političkih stranaka, da se donese mitrovdanski ustav 2006. godine, mi se nažalost u Srbiji danas suočavamo sa time - samo nepune dve godine posle njegovog donošenja imamo njegovo flagrantno kršenje. To je najpre zbog činjenice da se ovo sve dešava i da organi državne vlasti se u pravom smislu reči odriču naše teritorije južne srpske pokrajine, a onda krađa poslaničkih mandata i urušavanje čitavog sistema svih grana vlasti u našoj zemlji.
Lepo je primetila juče i koleginica Pop-Lazić - zato nam je celokupno društvo u krizi. Šta drugo da očekujemo? Jer kada smo dobili ovo ukoričeno ili kao što neki od nas imaju i svečanije izdanje ovog ustava, mislili smo da ćemo da se ponosimo svakom njegovom tačkom.
Ali, nažalost, to danas nije slučaj, jer živimo u Srbiji u kojoj se najviši pravni akt ne poštuje. On je mitrovdanski i donet je 8. novembra 2006. godine, a ne kako ovde stoji u obrazloženju zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, mnogo je poslanika, kolega iz SRS i iz DSS govorilo pojedinačno o slučajevima besmislenog ukidanja sudova opšte nadležnosti, odnosno osnovnih opštinskih sudova i u tom nabrajanju, od 34 do 100 i nešto, izgubili bismo dosta vremena. Svako od nas će, iz svog kraja, iz svoje sredine, da pomene neki slučaj.
Pomenuću Aranđelovac, zato što je sud u Aranđelovcu osnovan 1953. godine. Baš ćete lepo da častite vi iz DS i vaši koalicioni partneri građane Aranđelovca u godini jubileja, a to je sledeća godina, 150 godina otkako je Miloš Obrenović od dva naseljena mesta, Vrbice i Bukovika, stvorio grad Aranđelovac, a prethodno ste njegovu zadužbinu, Staro zdanje uništili, sada je zima, gotova će zgrada, maltene, da se sruši. I sada ukidate sud u kome radi preko 50 ljudi, devet sudija, jedan tužilac, tri pomoćnika i naravno ostala administracija.
Sa druge strane, to pravdate racionalnošću, efikasnošću i pozivate se na Španiju i na neke druge zemlje, ne vodeći računa o tome da je, kao što je to neko od kolega ovde rekao, drugostepeno postojanje okružnog suda ustanovljeno u Srbiji pre gotovo dva veka, uoči donošenja prvog Sretenjskog ustava u Kragujevcu 1835. godine.
Tako se svima nama logično nameće zaključak, kao i građanima Srbije, da DS vrši degradaciju svih grana vlasti, zakonodavne, to vidimo na našem ličnom primeru, izvršne, o tome nema šta da se govori.
Jer, ovaj preko puta, diktator Boris Tadić, komanduje Vladom Srbije, a sudsku vlast ste počeli da urušavate i da degradirate sudije i najbolje pokušavate, evo i danas se zagovara taj proces lustracije, kako je to prof. Šešelj podsmešljivo govorio ''lusterisanja''.
Da ste mogli posle 5. oktobra, vi biste ljude na ulicu, pa na vešala, samo zato što vama nisu po volji i to su ljudi koji nisu pripadali onome što ste vi zagovarali.
Kako stvari stoje, žao mi je što je izašao gospodin, vraćate se kolega Konstantinoviću, ja ću sada ovih preostalih pet minuta, koliko ću da koristim vreme SRS, da posvetim onome što ste vi danas nazvali ustaljena sudska praksa, da ona kod nas nema praktičnu primenu, pa će ovaj zakon da pomogne u tome, i da to stvara određenu pravnu nesigurnost. Pravnu nesigurnost u Srbiji stvara, gospodine Konstantinoviću, a i vama, kolega Nikoliću, da kažem, jer sam sa vama, kao sa pravnikom, razgovarala o tom slučaju, imam konkretan primer, i gde ćete bolji primer za građane Srbije – predsednik jednog okružnog suda direktno povezan sa nekim ko sebe naziva političarem, odnosno to je bio.
Dakle, Miroljub Tomić, predsednik kragujevačkog Okružnog suda, čiji smo izbor osporavali, kolega Krasić i moja malenkost, pre nekoliko godina, koji je pretendent za predsednika Apelacionog suda, a možemo da pričamo i o tome, ali nemam vremena, zašto da postoje u Srbiji apelacioni sudovi i koja će njihova uloga da bude, dakle, on je u direktnoj vezi sa Tomislavom Nikolićem oteo, odnosno pokušao da otme, skandaloznom sudskom presudom 10 mandata odborničkoj grupi SRS u Kragujevcu.
Ako sada hoćete, kolega Konstantinoviću, da vam nabrajam da su sudovi u Loznici, u Vranju, u Smederevu, u Novom Sadu, u Šapcu itd, najnoviji u Požarevcu, po toj ustaljenoj sudskoj praksi, na koju se vi danas pozivate, odlučili u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i čl. 47. i 49, a samo Okružni sud u Kragujevcu to nije uradio u žalbenom postupku odbornika SRS Dragana Žikića za otimanje 10 mandata, posle skandalozne odluke Skupštine grada Kragujevca, hajde, izađite, dala sam vam pravo na repliku, pa mi kažite kako vi to tumačite i da li je to po vama normalno!
Ono što ću, takođe, da vam dam, i vama i kolegi Mikoviću, to su dva zahteva koja je u ime SRS podneo potpredsednik, gospodin Dragan Todorović. Prvo je, moramo da pribegnemo sada tome, a dalje ćemo da vidimo, koristićemo sva dozvoljena politička sredstva.
Ovo je taj pravni put, jer mi, za razliku od vas, poštujemo Ustav i zakon, a vi držite takve sudije koji su potpuno kriminalizovani, kao Tomić. O njemu će tek naširoko i nadugačko da se priča, ne samo u vezi ove afere i povezanosti sa Nikolićem, nego i drugih slučajeva na kojima rade, koliko saznajem, i MUP.
Sada, lepo, da vidimo, kolega Konstantinoviću, kako je moguće, ako je država pravna i ako vi vršite ovu reformu pravosuđa, mi moramo, i gospodin Todorović, od Republičkog javnog tužioca, a gle, slučajno je, i taj nesrećni Radovanović iz Kragujevca, pa je kadar Miroljuba Tomića, vidite kako su svi lepo povezani, pa svi odu na hacijendu, odnosno u Bajčetinu na jagnjence, na prasence, lepo piju, grickaju, uživaju i onda se vrate u sud i kažu sudijama – ova dva veća protiv kojih je gospodin Todorović u ime SRS podneo krivičnu prijavu, a to su sudsko veće Radovanke Nikolić, ne znamo da li je rođačka veza, predsednika veća, Vesne Cvetković i Milunke Cvetković, vidite dve gospođe Cvetković u jednom veću i u drugom Obrena Jezdića, predsednika veća, Simonide Miloradović i Aleksandra Blanuše, zbog otimanja 10 mandata SRS.
Republički javni tužilac već 10 dana se ne oglašava. Mi tražimo, gospođo predsedniče, nadam se, ako taj tužilac, u šta sumnjamo, bude radio svoj posao, da ćemo imati hitnu sednicu, sa hitnom tačkom dnevnog reda, da ovim sudijama, koje smo naveli, oduzmemo imunitet i da se protiv njih pokrene krivični proces zbog zloupotrebe.
Mi smo Republičkom javnom tužiocu uputili zahtev za zaštitu zakonitosti, odnosno da Vrhovni sud u ovom slučaju reaguje, na osnovu ovoga što je dobio Republički javni tužilac. Mi smo to morali da radimo, što bi rekao mr Martinović, to uopšte nije naš posao, da zaštitimo volju građana i mandate koje je osvojila SRS, jer da on radi svoj posao, do sada bi bili vraćeni mandati SRS u Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno ne biste radili ovo što radite.
Prema tome, od nezavisnosti sudstva nema ništa. Najgore od najgorih ste postavili na rukovodećim mestima. Što je Vjerica Radeta milion puta rekla sa govornice, 99%, da pođemo od toga da su i sudije, tužioci i zamenici tužioca i stručni saradnici časni i pošteni ljudi, a kada imate jednog Miroljuba Tomića i kada imate jednog Slobodana Radovanovića, obojica iz Kragujevca, i ovaj otpadnik iz naše stranke je iz Kragujevca, onda nemojte više da koristite nijedan minut, nijednu sekundu da nam govorite o nezavisnosti sudstva, pravosuđa, od toga nema ništa sve dok SRS ne preuzme kormilo države u svoje ruke. Hvala.

Samo mala napomena, gospođo predsedniče, i vama i zameniku sekretara. U Srbiji smo, nismo u Nemačkoj, na Zapadu, ime, pa prezime, zamolila bih vas. Znači, narodni poslanik Nataša Jovanović, pa onda redom.
Dakle, mi imamo situaciju u kojoj je u Narodnoj skupštini jasno profilisana opoziciona politička scena. Nju čine SRS, DSS i NS. Mi smo, kao odgovorni ljudi, zabrinuti za sudbinu naše države i naroda na KiM-u, a zbog činjenice da se vode tajni pregovori Borisa Tadića, Amerike i zapadnih sila o razmeštanju tzv. Euleks misije, koje je, nažalost, u toku, jer je, i po samom intervjuu koji je dao predsednik Misije, razmešteno preko 2000 onih koji su produkt plana Martija Ahtisarija na području naše južne pokrajine, pa smo došli u situaciju, gospođo predsedniče, da sada moramo da ovde usaglašavamo i dajemo vam argumente, po onoj narodnoj: "Nije šija, nego vrat".
Poslovnik Narodne skupštine je, da bi građani Srbije znali, napisan pre donošenja mitrovdanskog Ustava, pre dve godine. Kao što Ustav u članu 130. ne poznaje krajnji rok, a Poslovnik, koji je niži akt, poznaje i kaže: najkasnije 15 dana, tako se i u Ustavu kaže da se to pitanje razmatra najranije posle pet dana.
Pošto ste vi, a čujem i takve komentare, zakazali već sednicu, mi smo danas tek odlučivali o tome šta će da bude na dnevnom redu. Vaša je bila volja, očigledno, vidim da već pravite neke računice, pa gospodin Mićunović kaže da je to neozbiljno, "oni stavljaju na dnevni red nešto, a nemaju 126". Otkud vi znate, gospodine Mićunoviću, možda mi vas, kao odgovornog čoveka, ako ste zabrinuti za sudbinu KiM-a, ubedimo u to da i vi prihvatite ove razloge o kojima je govorio gospodin Samardžić, koji je ovlašćen ispred grupe poslanika da obrazloži ovaj naš predlog?
Znači, ovo je Parlament. Kako vi unapred možete da znate šta će da se stvori, koja većina ovde? Ako ste vi svi ljudi koji kažete "da, mi poštujemo Ustav, mi brinemo za državu, mi brinemo za KiM", šta će vam veći razlog od toga da glasate za nepoverenje Vladi, u kojoj, naravno, po diktatu Borisa Tadića, ministar inostranih poslova daje i ovakve izjave.
Zašto moram da čitam, a ne čitam već 17 godina taj časopis, "Vreme", mislim da 2000 ili 3000 ljudi u Srbiji to čita, pitanje je koliki je tiraž? Sada treba da čitam "Vreme" i da vidim šta je u intervjuu "Vremenu" izjavio Vuk Jeremić u pogledu razmeštanja Misije Euleks.

Završavam. On kaže, to znači da se snalazi na takav način, a mi ne možemo da raspravljamo o tome, da će pregovori o rekonfiguraciji međunarodnog prisustva na Kosovu biti završeni ili prihvatanjem uslova Srbije ili blokadom u Savetu bezbednosti UN-a.
Koji su to uslovi Srbije, ko je njega ovlastio da uopšte izlazi kao ministar inostranih poslova sa nečim što nije iz Ustava, iz Rezolucije 1244, nije državna politika Srbije?
Vi kažete: "Hipotetički, možemo da završimo danas ili sutra sednicu". Gospođo Đukić-Dejanović, vi ćete, koliko znam i kakav je dogovor sa šefovima poslaničkih grupa, za 15 minuta da prekinete zasedanje i da nastavak zakažete za utorak. Zar to nije dovoljan razlog da je prošlo i više od tih pet dana koji su obavezujući, ali ne za stavljanje na dnevni red, nego za raspravu o tom pitanju?! To je apsolutno jasno.
Znači, to ne želite, a mi ćemo, pošto je opozicioni politički blok od SRS-a, DSS-a i NS-a jasno profilisan u zaštiti državnih i nacionalnih interesa, što skorijim obaranjem ove, pre svega, nenarodne Vlade, koja ne vodi računa, da učinimo sve da vas nateramo da poštujete Ustav, da poštujete Poslovnik i da građani dobiju na vanrednim izborima Vladu koja će da štiti interese naših sunarodnika na KiM-u. Hvala vam.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, želim da se na osnovu čl. 225. i 226. pridružim apelu i zahtevu narodnog poslanika gospodina Milorada Buhe.
Možda gospođa ministar ne zna, gospodin Buha je predsednik Vlade Srpske Krajine u progonstvu. To je bila zaokružena celina zapadne srpske republike i nažalost gospodin Buha je, kao i pola miliona naših sunarodnika, došao u svoju maticu Srbiju da se brani od terora ustaških hrvatskih vlasti na način na koji on to radi kao poslanik SRS.
Zajedno sa ljudima koji su legitimno bili izabrani, kao i predsednik države, i predsednik parlamenta, i narodni poslanici, od strane našeg naroda u Republici Srpskoj Krajini. Mi smo svedoci toga da on pokušava i apeluje već mesec i više dana od kada radi Narodna skupština da problemi počnu da se rešavaju.
Zaista nas brine to što određeni državni organi, želimo da znamo ko su oni, pregovaraju sa hrvatskim vlastima, a mi ne znamo o čemu se radi i ne zna naš narod koji ne može bezbedno, i pored potpisanih sporazuma i deklaracija, da se vrati na svoja vekovna ognjišta.
Moram zarad javnosti, a pre svega činjenice šta se danas pojavljuje na medijima koji su, pre svega, orijentisani tako da zaboravljaju ono šta se desilo srpskom narodu, da zaboravljaju Bljesak, Oluju, da zaboravljaju koliko je Srba stradalo i najzverskije je pobijeno u poslednjem ratu na području Republike Srpske Krajine, odnosno današnje Hrvatske, da sa skupštinske govornice, jer kako reče gospodin Krasić, to je jedino mesto gde mi možemo nešto da kažemo i da branimo istinu.
Kao što istinu o svim tim zločinima brani u Hagu predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj, i vidite da on to uspešno radi za dobrobit svih građana Srbije i našeg napaćenog naroda zapadno od Drine i Dunava.
Ovi politički zaista potpuno promenjeni ljudi, juče sam rekla gospođo Čomić da vi znate da je Aleksandar Vučić bio sklon tim manično-depresivnim epizodama, ali ovo je sada nešto što ipak ima drugi karakter i što može drugačije da se karakteriše, a tiče se odricanja svega što je srpsko i odricanja same pomisli na to da naš narod može da se vrati tamo gde je živeo.
Kaže taj nesrećni Vučić, nikada nisam, dok sam bio u Srpskoj radikalnoj stranci, pomenuo linije Karlobag-Ogulin-Karlovac- Virovitica, a to je linija nacionalnog otrežnjenja i osvešćenja našeg naroda, borbe da našem narodu i deci koja će da se rode usadimo to da su na tim granicama naši spomenici, naše crkve, naši manastiri i grobovi naših predaka.
Iako nisam poreklom otuda, iako mnogi od vas niste, ali to je srpska zemlja i za mene je od rođenja Knin bio sinonim srpstva. Ne možemo da opravdamo da pojedini mediji, u histeriji, što štampani, što elektronski, raspiruju tako nešto protiv SRS.
(Predsedavajući: Tri minuta i 30 sekundi.)
Niti ćemo, evo završavamo gospođo Čomić, da dozvolimo da takvi koji prodaju veru za večeru tako govore i o srpskim junacima, i herojima i o našem narodu. Evo, dozvolićete mi, biće i za vas interesantno, neću se više javljati da vam pročitam kako je nekada govorio Baron Minhauzen, sada u ovome što laže, a tada je mislio da govori istinu, ali pitanje je za njega – Aleksandar Vučić.
(Predsedavajući: Tri minuta)
Glina 20. mart 1995. godine, prepuna dvorana, a on kaže: Pozdravljam junački narod srpske Banije, srpske Gline, vas koji ste prvi krenuli na ustašku vlast, obratio se Aleksandar Vučić masi u dvorani. Nikada Glina neće biti Hrvatska, nikada Banija neće nazad u Hrvatsku, živećete u velikoj Srbiji, tu odstupanja neće biti. Vi se, braćo, ovde ne borite za ono što nije vaše, nego za ono što je oduvek bilo srpsko i što mora ostati srpsko, govorio je Vučić.
(Predsedavajući: Četiri minuta i 30 sekundi)
Mi ćemo se boriti za prava našeg naroda, i gospodin Buha i svaki srpski radikal, i pozivam sve vas da pomognemo našim prognanim Srbima da ostvare svoja prava. Hvala vam.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, da se nadovežem na ovo što je pokrenuo gospodin Milan Veselinović i ceo problem u kome se nalazi naš narod na KiM dok je u toku razmeštanje ove nelegitimne okupacione misije Euleks.
Dobila sam dopis, baš kao i kolega narodni poslanik Filip Stojanović, i zato tražim obaveštenje od MUP, konkretno od gospodina Ivice Dačića, ministra i prvog zamenika predsednika vlade, oko pitanja koje se tiče statusa 180 pripadnika Kosovske policijske službe i onih koji su se nalazili u organima tzv. privremenih institucija na KiM. Oni su danom proglašenja kvazišiptarske države od strane šiptarske vlasti, Amerike i zapadnih sila, a onda i svih zemalja EU, odlučili, kao srpske patriote, a učestvovali su sve do tada u radu Kosovsko policijske službe, da je napuste, jer su videli da je zapravo činom priznavanja te nepostojeće šiptarske države Amerika, kao produžena ruka NATO pakta, kao i sve druge zapadne sile, rekla - vi Srbi nemate tu šta više da tražite.
Oni više nisu mogli da obavljaju svoju dužnost, nisu mogli da u skladu sa dotadašnjim potpisanim i protokolima o saradnji i sa onim što je utemeljeno u Rezoluciji 1244 više nađu svoje uporište da rade taj posao i da koliko-toliko, sa pozicije pripadnika Kosovske policijske službe, štite Srbe na KiM. Gola sila je tamo. Ta okupacija je toliko zastrašujuća da samo onaj ko ne odlazi tamo i ko ne želi da vidi, a naročito sada kada se raspoređuje ova tzv. Euleks misija, to je još veći strah i veća zebnja za naše građane.
Međutim, gospođo Čomić, gospođo ministre, 17.04.2008. godine Vlada Republike Srbije je donela odluku, na osnovu tog činjeničnog stanja, da je 180 pripadnika KPS napustilo službu i da ih preuzme MUP Republike Srbije. Koji je danas datum – 4. novembar 2008. godine. Ti ljudi nisu nigde.
Oni su se sa punim legitimitetom potpisali u ovom dopisu. Naslovili su na moje ime i kolege Stojanovića, ali ovo je pitanje za Vladu Republike Srbije i za sve nas.
Kako mi onda da brinemo o bilo kome tamo kada ljudi koji su, znate kakvi su to uslovi i znate da je to tzv. mešana kosovsko-policijska služba, je li tako kolega Kragoviću, ali oni su se zaista iz najpatriotskijih razloga prijavili da rade u službi zato što je oterana srpska vojska i srpska policija.
Morali smo da se tim sporazumom Černomirdin-Ahtisari, protiv koga je jedino bila SRS, povučemo sa naše vekovne teritorije. Ovi ljudi, koji su sve vreme aktivno učestvovali u borbi protiv šiptarskog terorizma i banditizma, odlučili su da tako daju svoj doprinos i računali - nas je 180 i kroz rad u kosovsko-policijskoj službi u Kosovskom Pomoravlju, na njih se odnosi, to ćemo da radimo.
Dajte, urazumite se i ono što je Vlada obećala i obavezala se aktom poštujte, jer tako ćemo da damo podršku i tako ćemo da ohrabrimo naš narod da ostane i da živi dole.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima Poslovnika 225. i 226. Pitanje upućujem Ministarstvu unutrašnjih poslova i  Bezbednosno-informativnoj agenciji, a u vezi sa članom 46, s obzirom na to da sam član Odbora za odbranu i bezbednost i da naš odbor, čiji je predsednik i predsednik naše poslaničke grupe gospodin Dragan Todorović, dva puta godišnje razmatra izveštaj o radu MUP i BIA. U toku ove godine, a sada je već novembar mesec, nismo imali polugodišnje razmatranje izveštaja o stanju u MUP-u i BIA. Vladajuća koalicija to može da pravda činjenicom da je u međuvremenu došlo do održavanja parlamentarnih izbora, da je bivši predsednik Odbora, sada ministar unutrašnjih poslova, izabran na tu funkciju, međutim, to je za nas veliki problem, naročito zbog (ako ste pažljivo slušali, a celokupna srpska javnost jeste) pitanja koja je pokrenula generalni sekretar SRS gospođica Elena Božić-Talijan.
Radi se o tome da se u Srbiji dešavaju, u najmanju ruku, čudne stvari i da opasni ljudi, opasni kriminalci i neki koji su samozvani političari vršljaju i rade u Srbiji šta god hoće, a da mi narodni poslanici, a naročito članovi Odbora za odbranu i bezbednost, nemamo uvida u to.
Sećate se, kolege poslanici, i vi koji niste članovi Odbora, da sam ja pre godinu i više dana postavila pitanje, na insistiranje našeg tadašnjeg generalnog sekretara Aleksandra Vučića, jer sam od njega i dobila tu informaciju da izvesni Ranko Tadić, brat od strica Borisa Tadića, ima uređaje za prisluškivanje političkih oponenata, pa čak i onih koji su... Gospođo Kolundžija, to su reči Aleksandra Vučića, znate, generalnog sekretara, koji je po prirodi stvari obavešten čovek. Postavila sam to pitanje i gospodin Bulatović, tadašnji direktor BIA, rekao mi je da će to proveriti.
Međutim, u međuvremenu se ispostavilo da takvu istu opremu, samo sofisticiraniju, ima Aleksandar Vučić, da se bavi tim poslom, naročito zbog sada već opštepoznate činjenice, a ja sam dobila i pouzdane informacije da je on već dve godine saradnik britanske obaveštajne službe MI 6 i da kao takav, ne samo preko Rakića, tog Mikija i tih kriminalaca, kako se već zovu, Limun i ostali, ima sve te veze.
Postavlja se ozbiljno pitanje - šta MUP i BIA rade? Da li oni prate te strane agente, kao što je Vučić, ili u sadejstvu sa njima rade sve to, na razbijanju pre svega onoga što se zove integritet ličnosti, jer je sasvim jasno da taj izvesni gospodin, koji... Inače, da vam kažem, to mora da zna javnost, on se predstavlja da je snažan, jak i moćan, a u stvari je jedan veliki miš. Pre nekoliko godina u loži na "Zvezdinom" stadionu na derbi utakmici se potukao, ne on sam nego zajedno sa još četvoricom, tukao je atletskog reprezentativca samo zato što navija za drugi klub. Vidite kakva je junačina u pitanju. A onda je par dana posle toga otišao na rukometnu utakmicu i kada su navijači krenuli da ga tuku, pa je došla policija, on je izvadio legitimaciju i rekao - ja sam poslanik, nemojte da me dirate.
Pošto smo mi, kao što on kaže, čekali da ga se oslobodimo, zaista, takvog agenta, prevaranta i licemera, barona Minhauzena, molim državne organe (gospođo Čomić, izvinite i hvala vam na ovom vremenu), a pre svega MUP i BIA, da što pre dođu sa izveštajem ...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
... i da postavimo pitanje za koje sve obaveštajne službe (za MI 6 je provereno) radi Vučić i ko ga prati u svim ovim njegovim protivzakonitim i protivustavnim delatnostima kojima se bavi ovih dana u Srbiji. Hvala vam najlepše.

Gospođo Čomić, dame i gospodo poslanici, javljam se na osnovu članova 225. i 226. Želim da postavim nadležnom Ministarstvu za lokalnu samoupravu i državnim organima pitanje, a u vezi sa članom 5. Ustava Republike Srbije koji govori o tome kakvo je delovanje političkih stranaka u Srbiji.
Tražim da se, što je moguće pre, obrati Milan Marković, ministar za lokalnu samoupravu, i da na osnovu svega ovoga što smo izneli, a nedavno je registrovana ta fantomska naprednjačka stranka, saopšti građanima Srbije da li je mogao kao ministar, kao i drugi nadležni organi, naravno, pominjali smo MUP i BIA, da dođe do zaključka da je delovanje pojedinaca, a pre svega tog danas spominjanog nesrećnog Aleksandra Vučića, u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, koji u članu 5. stav 3. kaže da je nedopušteno delovanje političkih stranaka koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka (što on očigledno želi da izaziva insinuiranjem nekog nepostojećeg događaja koji je on smislio samo u svojoj glavi u Hrtkovcima), kršenje zajamčenih ljudskih ili manjinskih prava - što upravo radi preko ovih medija koje je citirala gospođa Gordana Pop-Lazić, koji su pod kontrolom određenih tajkuna i ličnosti iz Demokratske stranke, šireći laži fašistoidnog karaktera protiv predsednika naše stranke dr Vojislava Šešelja, koji je šest godina zatvoren u tamnici Haškog tribunala gde se herojski brani naočigled cele javnosti i uz poštovanje i vas, čak, pojedinaca iz Demokratske stranke - i izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.
Zaista su stvari uzele maha u Srbiji u proteklih mesec dana, na način koji ne samo da uznemirava javnost, nego se kroz plasiranje takvih najgorih mogućih, da ne kažem neki teži izraz, laži, usmerenih protiv Srpske radikalne stranke i našeg predsednika, a iza čega direktno stoji Aleksandar Vučić...
Znate, on nije sposoban da organizuje sastanke i grupe sa kriminalcima, kao što to može Vučić, koji je zapravo mozak cele operacije. Nikolić, koji je već i sam najavljivao da će u penziju da čuva ovce i unučiće, uvučen je u to jer se za sada kotira na toj Vučićevoj listi kao neko ko može da doprinese nekom broju glasova, ali pošto su već počeli da se hvataju za guše, to će kratko da traje, pa, što kaže narod, "kom obojci, kom opanci".
Gospođo Pop-Lazić, uvažena koleginice, vi ste pomenuli i pokazali ovde za skupštinskom govornicom jedan od ovih časopisa, za koje s pravom kažete, zna cela Srbija, kao i mi srpski radikali koji smo morali po deset primeraka dnevno da kupujemo da bismo Vučiću trpali pare u džep... To je ovaj list "Pravda", u stvari, zovu ga "Kekec" po njegovom osnivaču Kekecu, Aleksandru Vučiću. Svakog dana možete u tim novinama da pročitate bajke i o toj fantomskoj stranci i o tome kako su oni mnogo napredni i kako oni žele dobro građanima Srbije. U stvari, istina je sasvim drugačija. Celokupno ovo delovanje, koje je zaista u najvećem delu protivzakonito i protivustavno, mora da dođe na preispitivanje kod nadležnih organa koji su registrovali tu nazovipolitičku stranku.
Gospođo Čomić, zaista niste bili u pravu, jer ste poslanik od 2000. godine, bili ste i tada potpredsednik Skupštine i vrlo dobro znate da Aleksandar Vučić još od tada ima manično-depresivne epizode koje su očigledno prerasle u najviši stepen šizofrenije, tako da nikako nije trebalo da date opomenu gospodinu Ognjenu Mihajloviću.

Gospođo Čomić, ja se javljam, pošto vi predsedavate, po članu 104, da zaštitim dostojanstvo Narodne skupštine.
Mi smo upravo u direktnom televizijskom prenosu, a vi ste u toku objašnjenja koje ste dali narodnom poslaniku Draganu Stevanoviću više puta pomenuli skupštinski inventar.
Građani Srbije mogu da pomisle da je poslanička grupa SRS - koja koristi svoje legitimno pravo da zaštiti mandate koje joj je ukrala ova odmetnička grupa predvođena Vučićem i Nikolićem, tim kriminalnim, u političkom, a Vučić, naravno, i u ovom drugom smislu, klanom ljudi - zaista neka grupa ljudi koja želi da nešto uništi u sali Narodne skupštine.
Ova Narodna skupština, ova zgrada i ovaj inventar potiču još iz Brozovog i Kardeljevog realsocijalističkog vremena, a mi smo pristojni ljudi i bez obzira na to što je ova oprema stara i što je zgrada ukopana osam metara ispod zemlje i pod ovim nagibom i pod ovim svetlom se nalazi ovde u centru Beograda, a i sami znate da su uslovi za rad u njoj izuzetno teški, naročito nama koji smo godinama ovde i ne vidimo belog dana, onda je zaista neprimereno da vi kažete da mi lupajući o inventar pravimo nekakav prekršaj. Pomisliće ljudi da hoćemo da razrušimo salu Narodne skupštine. Prvo, to je nemoguće jer su ovo drvene klupe kao u nekom vozu druge klase, jer je to tako bilo kod Broza i Kardelja - njima lepo sve na Dedinju, u njihovim kućama se lepo provode, uživaju po Brionima i svuda, a oni koji su u to vreme bili delegati... Jer, u to vreme, znaju ovi stariji poslanici, u te delegatske klupe Republike Srbije su odlazili samo oni koji nisu imali šta da rade, ili tako neke sitne ćate iz tih upravnih okruga.
Prema tome, moram da vam kažem, gospođo Čomić, da za razliku od nas koji veoma nežno i suptilno, a čuje se u prenosu, izražavamo i demonstriramo protiv krađe i pljačke... Jednom je samo, i vi ste svedok toga, gospođo Čomić, grubo narušeno dostojanstvo Narodne skupštine - kada je Tomislav Nikolić polomio četvrtu klupu u ovom redu, ovde iza gospođe Pop-Lazić. Naime, on se toliko otrgao i toliko je vukao klupu, mislim da i dan-danas stoje ovi ekseri i zakucani su; to je prvi put da je uništen inventar Narodne skupštine Republike Srbije, kada su pokušali da ga iznose policajci. Tada je glumio da je radikal i da na taj način hoće da se opire, ali toliko je vukao... I ne bi mogao, ipak je on slab, nego mu je pomogao profesor Šešelj, pa je klupa izbačena iz ležišta, ali je istrgao Tomislav Nikolić. Eto, toliko o vandalizmu. Dakle, onu tamo znamo ko je palio, znamo ko je uništio 5. oktobra, a ovu salu je rušio jedino Tomislav Nikolić koji sada, lažno se predstavljajući, sedi u poslaničkim klupama.

Situacija je ozbiljna, gospođo Čomić, ali moram da nasmejem malo poslanike. Sećate se one serije, ili filma, "Salaš u malom ritu", kada je Milan Maljević onog svog drugara savetovao i rekao mu - kad odeš kod Šicera ponašaj se tako: što zna on znaš i ti, što ne zna on, ne znaš ni ti.
Verujte mi, u istoj sam situaciji. Pitam gospođu Čomić i znam da ona zna nešto više nego ja kao potpredsednik Skupštine, i gospođa Judita i gospodin Obradović, koji trenutno nije u sali, ali nikako da izvučem tu informaciju. Ili možda grešim, gospođo Čomić, da su i vas doveli u situaciju da predsedavate Skupštinom za koju se ne zna do kada će da radi?
Mislim da je krajnje nekorektno, jer nismo imali slučaj u ranijoj praksi, kada je Oliver Dulić bio predsednik Skupštine, niti je ranije gospođa Pop-Lazić imala tako negativno iskustvo kada je gospodin Predrag Marković bio predsednik Skupštine, da mi ne znamo šta se radi i do koliko se radi. Sasvim je to moguće, i vi ste to saopštili pre 16 časova, u skladu sa članom 85. Poslovnika, da ćemo da radimo i posle 18 časova, ali obično predsedavajući kaže - do okončanja tačke dnevnog reda, ili, kako vi to kažete kada mi reklamiramo povredu Poslovnika, kroz naš prećutni dogovor, pre svega šefova poslaničkih grupa. Ali, sa kime da se dogovori gospođa Pop-Lazić kada ovde nema šefa poslaničke grupe DS?
Gospodin Dragan Todorović nije ovde, biće u Prijepolju za tri sata, pa će da ga pozdravi čitav grad na predizbornom skupu Srpske radikalne stranke, ali zato je tu gospođa Pop-Lazić koja je zamenik predsednika poslaničke grupe. Gde je vaš predsednik i zamenik? Sada će da se dogovaraju gospođa Pop-Lazić i gospodin Branko Ružić. Oni ne mogu da se dogovore, jer su i nož i pogača u rukama Demokratske stranke, odnosno ovog Tadića preko puta.
Prema tome, hajde da uozbiljimo naš rad i da znamo, jer ni gospođa Judita ni ja nismo ikebane političke; mi smo potpredsednici, sedimo gore i želimo da znamo šta radimo za stolom predsedavajućeg jer nas pitaju, kako kolege iz naših poslaničkih grupa, tako i iz drugih, do kada se radi.
Gospođo Čomić, u petak, odnosno u subotu u pola jedan po ponoći jedna dama narodni poslanik je prošla kroz crveno svetlo; obeznanjena žena, pola jedan po ponoći, ide iz Skupštine. Iz vaše je stranke, Demokratske stranke. Da vam kažem nešto, ljudi moraju da znaju zato što su zaista pod izuzetnom tenzijom kada su ovakve stvari u pitanju, hoće da odrede svoje radno vreme i da svoje mogućnosti, na kraju krajeva, i psihičke i fizičke usklade sa onim što zahteva predsedavajući, odnosno predsednik Skupštine koji nije u ovom trenutku tu.
Napravite pauzu, neka se neko sa nekim nešto dogovori, jer zaista će rasprava o amandmanima i o rebalansu budžeta da nas dovede do jutarnjih sati, odnosno do devet ujutru. Nije to problem, mi smo u Kragujevcu održavali sednice Skupštine grada od devet do devet ujutru, mi smo to podnosili odlično, zna kolega iz Demokratske stranke, ali treba da znamo zbog čega to radimo, šta je to toliko hitno i gde gori, šta gori u državi.
Mislim da je mnogo važnije to što se tiče Euleksa, mnogo je važnije to kako građani teško žive, nego da se iscrpljujemo na takav način a da ne znamo i nemamo korektan odnos jedni prema drugima. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je da je potrebno da svaki član Vlade Republike Srbije bude prisutan na sednici, naročito kada je ovako važna tačka na dnevnom redu, i gospođa Jasna Matić, ministar telekomunikacija, nam se pridružila u popodnevnom delu zasedanja, ali je isto tačna činjenica da je po ovoj tački dnevnog reda ovlašćeni predstavnik Vlade u Narodnoj skupštini ministar finansija Diana Dragutinović, a za poverenike su određeni Janko Guzijan, koji je dolazio par puta, državni sekretar u Ministarstvu finansija, i gospođa Ružica Stojiljković, pomoćnik direktora Uprave za trezor.
Sada vas pitam, gde je ovlašćeni predstavnik, ministar finansija? Zašto ona nije danas sa nama ovde i da li ste se vi u Vladi Republike Srbije, gospođo Matić, možete da izađete po Poslovniku, dogovorili da radite u turnusima, kao po fabrikama, u tri smene, pa kada se umori jedan ministar, onda onaj koji nema više obaveza u tom delu dana dođe da bude predstavnik Vlade prilikom razmatranja budžeta u pojedinostima? Jer, ako pokušam da nađem nekakvu vezu da ste pošli tom logikom i da ste vi sada, s obzirom na vaš resor Ministarstva telekomunikacija, uskočili u raspravu o razdelu koji definiše posao iz oblasti Ministarstva telekomunikacija – nije tako, zato što ne razgovaramo o tome. Po tome bi ovde danas trebalo da bude i ministar unutrašnjih poslova i da pozovete, pošto smo razgovarali o amandmanima, ako tom logikom idete, o BIA, Vukadinovića; pričali smo o ovoj vezi Aleksandra Vučića sa britanskom obaveštajnom službom, o tome da ima prislušne uređaje, da je kukavica, da je inscenirao sve događaje u Hrtkovcima. I da sada sve to ponovim, gospođo Matić, povodom nekog drugog amandmana ili da postavim to pitanje, kako vi da odgovorite kada vi niste ovlašćeni predstavnik Vlade?
Gospođo Čomić, zaista nam dugujete to objašnjenje, ili neko iz vladajuće koalicije. Ako smo mi ovde prinuđeni da kroz nekorektno ponašanje i forsiranje nečega, kao da radimo na mašinskoj traci, pa imamo normu i onda... Ne mogu da verujem, evo, 14 godina sam narodni poslanik, da smo počeli da radimo po dnevnoj normi, znači, ili 10, ili 12, do 51, do 74. Pa to, ljudi, nikada nije bilo. Radimo u radno vreme po amandmanima i onako kako ide tok sednice. Ovo je zaista neka nova moda. U petak sam prvi put čula da ćemo da radimo do tog i tog, a sada u komadima radimo, da znate, građani Srbije, amandmane. Preostalo je 29, hajde 20 ćemo večeras, to je norma za večeras, sutra ćemo devet. Pa, na šta to liči?
Možda ćemo da radimo tri-četiri amandmana ko zna koliko sati, da pođemo od toga da će svaka poslanička grupa da koristi 15 minuta, pa da se izazovu replike itd. Onda ne možete stvarno hipotetički da predvidite koliko vremena treba za 20 amandmana, ako ste pošli nekom logikom.
Znači, u redu je, gospođo Matić, što ste tu kao ministar telekomunikacija, što je bio Saša Dragin, ali gde je ministar finansija, koja je ovlašćena? Onda, po toj logici, neka dođu u nastavku i drugi ministri. Evo, sad baš treba da pričamo o oblasti Olivera Dulića. Sad pozovite njega, jer kad bude bio sledeći amandman treba nam Oliver Dulić. Ako je to neka logika kojom ste pošli; ako nije, onda je neozbiljno i neka građani Srbije vide na šta ovo liči.

Gospođo predsedniče, drago mi je što ste se vratili, jer ćete svojim autoritetom i pre svega razumom, kao lekar i kao osoba koja zna šta su potrebe, psihičke i fizičke, jednog čoveka i narodnog poslanika, da procenite, u skladu sa daljim tokom sednice, do kada poslanici mogu da rade.
Jer, u subotu uveče – rekla sam to kada vi niste bili tu, pre ove pauze na kojoj je navodno napravljen dogovor, gospođa Pop-Lazić na to nije pristala, da radimo na normu od 20 amandmana ovde večeras – desilo se da je jedna naša koleginica u pola jedan po ponoći tako obeznanjena prošla kroz crveno svetlo. Iako je to gluvo doba, bila je na ulici gde je velika frekvencija automobila u toku vikenda, u Beogradu, i sama je sreća da joj se nešto nije desilo.
Da se ne bismo više zadržavali oko toga, biće potrebno u neko doba, dakle, kako bude odmicala sednica, da se sastanete sa predsednicima poslaničkih grupa i da vidimo razumno kako ovo možemo da okončamo danas i do kog vremena, a ne da to ograničavamo brojem urađenih amandmana.
Javljam se povodom amandmana kolege Dimitrijevića, zato što je ova tema - zaštita životne sredine i ekologije... Iako imamo čudnu kombinaciju prostornog planiranja i ekologije, posebnog ministarstva napravljenog za vašeg bivšeg kolegu, odnosno našeg Olivera Dulića, sam premijer Mirko Cvetković u svom ekspozeu, malopre sam se toga setila, ni jednu jedinu rečenicu nije posvetio ekologiji i zaštiti životne sredine.
Ovo što imam ispred sebe je ono što ste vi dobili. Dakle, 10. oktobra 2008. godine prosledila nam je Vlada, odnosno potpredsednik, prvi zamenik predsednika Vlade gospodin Ivica Dačić, a to je informacija o završetku izrade nacionalnog programa integracije Srbije u EU i potrebe njegovog usvajanja itd.
Sada sam na strani 474, gde se govori o životnoj sredini i o trenutnom stanju u državi Srbiji. Da bismo građanima objasnili da vi niste baš tako veliki dušebrižnici i da obmanama, mislim na vladajuću koaliciju, pre svega bacanjem prašine u oči građanima kako je samo ovo potrebno da ispunimo, pa usvojite paket zakona, pa imaćete belu šengen listu, pa samo još neka se Euleks razmesti protivpravno i neka okupira do kraja Kosovo i Metohiju, samo što nismo ušli u EU... Molim vas, mi se zamajavamo stvarima koje su od ozbiljne i životne važnosti, koje, na kraju krajeva, definišu budući položaj i status naše države, a ne govorite građanima da u onim segmentima funkcionisanja našeg društvenog života, kao što je i zaštita životne sredine, i te kako ima mnogo uslova, takođe od strane EU, u koju toliko željno želite da uđete, a da su ti rokovi izuzetno dugi. To znači, ako je u ovom planu koji smo mi dobili i koji sada imam ispred sebe samo za određene projekte, a oni su preduslov da bi se izvršila harmonizacija sa zakonima zemalja EU, potrebno tri ili četiri godine, sve do 2012, zašto onda zamajavate građane Srbije izdajom i prodajom državnih i nacionalnih interesa i pričom kako Srbija samo što nije primljena u EU?
Naš Republički zavod za statistiku... Ovde opet nemamo dobrog sagovornika, jeste gospođa Matić prisutna ovde, ali razgovara sa koleginicom Goricom Mojović, koja ne želi da sluša šta pričam o oblasti ekologije i zaštite životne sredine. Onda moram vama, gospođo Ružice, da se obratim, pošto nema ni gospođe Dragutinović. Mi imamo u Srbiji koliko-toliko sređenu evidenciju praćenja stanja iz oblasti ekologije na području Srbije, po segmentima: zagađenje vazduha, industrijski otpad, deponije koje se nalaze na području Srbije, koje su identifikovane, a ima onih koje ne identifikuju ni lokalne sredine.
Evo, recimo, primer Kragujevca. To je gotovo sam centar grada, da kažemo vazdušnom linijom od centra grada kilometar i po, mi imamo naselje Erdeč koje je na rubu onog kruga "Zastave". Sada dolazi "Fijat". Ovi NATO zlikovci su 1999. godine porušili i sravnili pet fabričkih hala. Posle toga su ti isti radnici, koji su ostali bez posla i koji sada nemaju garanciju da će baš oni da rade u "Fijatu", raščišćavali taj šut. To je nuklearni otpad. Veliki deo toga se nalazi iza četiri porodične kuće, izvinjavam se građanima Erdeča u Kragujevcu, ne mogu da se setim ulice, koje su smeštene tu. Nije slučajno što su, nažalost, već dve gospođe iz tih kuća iza kojih se nalazi nuklearni otpad izmešten iz "Zastave" preminule od karcinoma. To smo išli da zabeležimo u izbornoj kampanji.
Koliko je takvih deponija po Srbiji za koje mi ne znamo i Republički zavod ne može da ih prati? Na osnovu onoga što daje Republički zavod za statistiku Vladi Republike Srbije, po svim tim segmentima vrši se izdvajanje iz budžeta. Kolega Milan Dimitrijević s pravom kaže: ljudi, to je nedovoljno. Dovoljno je argumenata za to dala koleginica Milica Vojić-Marković, jer nemoguće je da vi zaštitite kompletno životnu sredinu i ono što je zaista nacionalno bogatstvo.
Pomenuta je ovde Obedska bara, tu su i razni ritovi u kojima su retke životinjske vrste. Moram da vas podsetim da je jedan potpredsednik Vlade, a sada je 2008. godina, Milan Veselinov učestvovao u najvećem krijumčarenju kada su u pitanju retke vrste ptica. Preko 250.000 retkih ptica je izvezao Italijanima, prokrijumčario ih i do današnjeg dana nije odgovarao. Ono što se desilo sa onom nesrećnom ženom koju su ubili u centru grada Beograda, tu se, što se kaže, provukao kroz iglene uši. Zamislite vi tu pljačku. Mi govorimo o tome 2008. godine, a imali ste potpredsednika Vlade, vašeg koalicionog partnera, koji se na takav način ponašao.
Što se tiče fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, reći će vam svaki predsednik opštine – odnosno, neki bivši predsednik opštine, jer ovde samo ovaj Stevanović, koji je gradonačelnik Kragujevca, neće, iako ga opominju, da podnese ostavku na funkciju narodnog poslanika – da nijedan projekat za prečišćavanje otpadnih voda nije država iz budžeta odobrila, nego su to projekti za koje su lokalne samouprave konkurisale, najčešće kod Evropske banke za obnovu i razvoj ili kod nekih drugih investicionih banaka sa zapada.
Imamo slučaj projekta iz oblasti zaštite životne sredine, iz Surdulice, za zaštitu Vlasinskog jezera i čitavog tog okruženja, kada je doktor Stanislav Momčilović u prošlom sazivu bio predsednik opštine; sposoban čovek, sam se snašao, odnosno, to je bio kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj. Država nije investirala jedan jedini dinar u sve to. O čemu mi onda pričamo?
Znate li šta kažu oni vama ovde? Moći ćemo da razgovaramo o konkretnom priključenju Srbije Evropskoj uniji kada ispunite sve ove projekte, izvršite harmonizaciju, a pre toga da vidimo da li je praćenje tog stanja iz oblasti ekologije... Jer, njima je najvažnije da otmu Kosovo i Metohiju, što naočigled čitave javnosti i uz pomoć Borisa Tadića oni i rade, ali važno je i ovo. Kad otmu Kosovo i Metohiju oni će da kažu "ne možete zbog ekologije, ne možete zbog školstva, zdravstva" i stalno ucene i pritisci. Ovde se lepo vidi da oni uopšte nisu zadovoljni tim stanjem, ali šta nas briga što oni nisu, kad nisu građani Srbije. Kakvu vodu piju i da li je ta voda ispravna, kakvu vodu piju naša deca po školama? Pogledajte, to su zvanični nalazi Inspekcije za ekologiju sa područja Šumadijskog okruga: ima preko 70 škola u Šumadiji gde je neispravna voda za piće. Ko kontroliše te izvore, odnosno te privatne zahvate kada je u pitanju korišćenje vode za piće?
Mene baš briga kakvu vodu pije u onom dvorcu u Bajčetini ovaj Nikolić, hvalio se tamo da ukršta neke viskove i naočare, kada je krenuo da pravi onu imperiju, vilu od najmanje milion evra u Bajčetini, pa kaže - gde god da zgazim, jedan izvor. Jednog dana je došao i kaže - šest izvora vode sam našao. Šta me briga, ako hoćeš, po ceo dan idi i pij tu vodu, valjda će da te osvesti malo da se opametiš, da ne radiš više takve stvari i da nisi toliko nemoralan čovek.
Znate, interesuje me kakvu vodu piju građani u Vrnjačkoj Banji. Bila sam u Vrnjačkoj Banji čitavog vikenda i danima pre toga. Pitajte Banjčane koliko problema imaju. Došao je pre neki dan Oliver Dulić, a sada ga nema ovde da mi odgovori, kada je u pitanju taj najveći problem za život građana Vrnjačke Banje, a tamo su izbori za pet dana, da li je ponudio neko rešenje. Nije, nije ni aktuelna vlada. Uveden je privremeni organ, kada nije mogla da se konstituiše opštinska vlast u Vrnjačkoj Banji, ali ljudi sada nemaju vodu za piće.
Znači, pitanje je da li vi imate svest o tome da su to životni problemi građana? Znate kako kažu, daleko je Beograd, do Soluna sto somuna. Neko mora da dođe tu od naših seljaka, poljoprivrednika samo da proda nešto na beogradskim pijacama ili, ne daj bože, ljudi koji su upućeni na to da se leče po beogradskim bolnicama. Idite malo u njihove sredine i vidite kako to izgleda, koliko ima divljih deponija svuda po Srbiji.
Meni je najupečatljivije iz kampanje ostalo to kakvo je stanje u Jablaničkom i u Topličkom okrugu. Ona lepota, onaj divan kraj; zaista je sam Bog nagradio našu Srbiju da ima i zdrav vazduh, i zdravu zemlju i toliko vode. To je, i pored 78 dana bombardovanja, ipak ostalo koliko-toliko zdravo, ali ti ljudi između svojih njiva, između svojih sela imaju divlje deponije u 21. veku, jer država ne vodi računa o tome.
Koliko puta je gospodin Jojić morao da izađe za govornicu i da se javi kada mu o koncentraciji svih tih negativnih materija u vazduhu u Pančevu jave Pančevci; ako on dođe ujutru u devet sati i situacija se pogorša, da alarmira i da kaže – ljudi, uradite nešto, toliko ljudi se već razbolelo i tako je teška situacija.
Prema tome, kada je u pitanju zaštita životne sredine, očigledno je da Vlada Republike Srbije, i pored svih tih obećanja datih u kampanji, kada je sve šareno i lepo i kada naučite par rečenica koje u onom svom manekenskom stilu Boris Tadić govori i prikuplja glasove birača, ne brine onda kada je to potrebno.
Mi nikada nismo dobili nijednu platformu nijedne vlade od 2000. godine o vodi kao neophodnom resursu za održivi razvoj. Voda kao neophodni resurs za održivi razvoj (koja se kod nas zagađuje u rečnim tokovima, o tome smo malopre pričali) jeste nešto što čitav svet tretira od devedeset i neke godine, kada su počeli da se intenziviraju ti problemi na celoj planeti. Sećam se, još davne 1998. godine čitava plenarna debata na interparlamentarnoj uniji u Moskvi je bila posvećena tom pitanju.
Evo, navešću vam primer kako jedna ozbiljna i odgovorna država, kao što je država Kuba, nama prijateljska latinoamerička, ostrvska zemlja, koja je u izuzetno teškoj situaciji, brine o zaštiti flore i faune i životne sredine i svojih građana, iako imaju višedecenijske sankcije uvedene od strane Amerike i zapadnih sila koje joj u tome pomažu. Pre nekoliko dana (to sam pominjala u drugom kontekstu, kada je u pitanju zdravstvo) na Kubi se desilo nešto neverovatno – kao što je kod nas ovo nezdravo vreme i ova klima da imamo 22 - 23 stepena u novembru mesecu, kod njih šok, odjedanput devet stepeni prošle nedelje, u sredu ili četvrtak. Čitava država se podigla na noge zato što treba da štite i svoje biljne i životinjske vrste, ali i da štite građane. Pored toga što su imali onu nesreću sa ona dva uragana... I to je pitanje, vi znate da sve to što dobijaju iz vazduha dolazi od strane tih neprijatelja ne samo Kube nego čitavog čovečanstva, a to su NASA i NATO i svi oni koji rade na uništavanju naroda koji ne žele da im se pridruže u njihovim pohodima. Vi vidite koliko su oni odgovorni kada je tamo svako, od deteta do najstarijeg stanovnika, preko svakog državnog organa, znao tog dana šta treba da radi, podigla se cela zemlja na noge.
Ovde se ljudi guše, umiru u Pančevu, u drugim krajevima Srbije, imamo erozije rečnih korita, imamo zagađene reke, bacanje stočnog i drugog otpada po rekama...
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Znam za dolinu Zapadne Morave, jer često posećujem taj kraj svog porekla, a da ne govorim o drugim krajevima gde je izuzetno teška situacija.
Ne prihvatate amandman kolege koji je zaista imao najbolju nameru da se bar pokaže neki pomak i da se izdvoje veća sredstva za zaštitu životne sredine. Hvala vam i izvinite što sam prekoračila ovih 50 sekundi.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SRS podržava amandman koji je podnela koleginica Milica Vojić-Marković.
Dobro je da je i ona kroz ovo svoje izlaganje priču vratila zapravo na početak, odnosno na taj tragični događaj za meštane kolubarskog kraja i na činjenicu da je u tim izuzetno teškim uslovima i uoči agresije NATO pakta na našu zemlju Vlada Republike Srbije, sa malim i skromnim sredstvima koje smo imali i koje smo ubirali od prihoda naših građana pod sankcijama, počela da izdvaja ozbiljna sredstva za obnovu objekata porušenih u zemljotresu 1998. godine. To znaju i srpski radikali kao i vi, gospođo Dejanović, koji ste takođe bili učesnici u vladi narodnog jedinstva, da je, kao predsednik Odbora za budžet i finansije i potpredsednik Republičke vlade, prof. dr Vojislav Šešelj stalno insistirao, iz godine u godinu, da se, koliko god je to moguće, pronalaze načini da ta sredstva u budžetu budu sve veća.
Međutim, kada smo 2001. godine... Sećam se da je to bio početak marta meseca, bilo je ono privremeno finansiranje; ta dosovska Đinđićeva vlada je formirana dvadeset i nekog januara 2001. godine, po održanim izborima. Jedan od prvih amandmana koje smo uložili na budžet te dosovske vlade je bio upravo taj da se povećaju sredstva i da se kroz ozbiljan rad i kroz državnu komisiju koja mora da nastavi ozbiljno da prati taj rad obezbede sredstva za meštane Kolubarskog okruga.
Nekako u to vreme, zapravo godinu dana kasnije, pa su to bile dve povezane budžetske stavke, onda je Đelić došao za ministra finansija i čak pokušao da optuži SRS i predsednika Srpske radikalne stranke kako su nenamenski potrošena određena sredstva.
Zapravo, ljudi koji su bili naši koalicioni partneri u to vreme toliko su ozbiljno tretirali taj problem da je sledeće godine, pošto se desila velika poplava u pojedinim okruzima u Srbiji, između ostalih, i u Šumadijskom okrugu, po odluci Vlade Republike Srbije, uz uvećana sredstva 1999. godine izdvojen i iznos sredstava za pomoć ugroženim područjima od te poplave iz avgusta meseca 1999. godine.
Kada smo dobili budžet bili smo zapanjeni - oni su se hvalili, evo, vidite, došla je nova vlast oslobodilaca, vajnih demokrata - i videli smo tamo, u nominalnom iznosu, u odnosu na takvu budžetsku projekciju i na sve te kredite koje ste uzeli, i povećanje svih taksi paketom Đelićevih zakona iz 2001. godine, da ta sredstva uopšte nisu zadovoljavajuća i da je te ljude neko ostavio na cedilu.
Vidite, očas posla prođe deset godina, a koleginica Vojić-Marković koja tamo živi, kao i gospodin Zoran Popović, u ljiškoj opštini, i naši radikali, građani znaju da ljudi i dan-danas nemaju krov nad glavom. Dok jedni brinu kako će da održe te svoje objekte pogođene zemljotresom 1998. godine, sa druge strane, što bi naš narod rekao - ima se može se, niču vile i dvorci u rodnim mestima, kao što je već toliko puta pominjana čuvena mesna zajednica Bajčetina, podno Gledića, i vila Tomislava Nikolića.
Želim da kažem da, nažalost, nisu bili pogođeni samo stambeni objekti, nego i ustanove školstva, zdravstva. Taj narod u Kolubari, kao i u celoj Srbiji, uz sve to što je vredan i što radi u teškim uslovima (znate koliko je naša privreda pogođena tamo za vreme bombardovanja), radi i na duhovnoj obnovi, ne samo za dobrobit naše Srpske pravoslavne crkve, nego i zbog očuvanja onoga što smo mi kao narod i kao država. To je veoma važno.
Pripremajući se za ovaj amandman i obavljajući konsultacije sa gospodinom Mijaljevićem raspitala sam se da li je u tom periodu bilo porušenih i oštećenih crkvenih objekata, crkava i manastira. Hvala Bogu, nije, ali se kasnije desilo nešto što je zaista potreslo meštane sela Tubravić kod Valjeva. Odlukom tadašnjih organa vlasti pokušano je nešto što se nigde nije desilo, osim tamo gde vlada šiptarski balistički teror na Kosovu i Metohiji, a to je da se sruši crkva Gračanica, koja je nekada bila manastir i potiče još iz doba Nemanjića, zbog toga što je nekome palo na pamet da baš na tom mestu, u selu Tubravić gradi hidrocentralu; pa su rekli – smeta nam crkva i ovo imanje okolo, hajde da to srušimo i da napravimo hidrocentralu. Srećom, uz odlučnost meštana – koji su takođe, kao i ceo taj kraj, bili pogođeni zemljotresom, a ni dan-danas Vlada nema sluha da im uputi potrebna sredstva – oni su našu duhovnost i veru, spasavajući crkvu, odbranili. Sada napravite jednu paralelu.
Trudiću se da brzo završim, da ostavim kolegi Stevanoviću vremena da govori o turizmu vlasinskog kraja, jer je to vezano za ovaj amandman i za ministarstvo koje, nažalost, vodi Mlađan Dinkić koji je stavio šapu na te važne resore. Zamislite vi sada tu razliku: s jedne strane, imate ljude koji od 1998. godine gledaju kako da obnove krov nad glavom i čuvaju naše svetinje i bore se za crkvu, kao što je ovo selo u kolubarskom kraju. Sa druge strane, imate onoga ko je ukrao mandate SRS, to je izvesni Tomislav Nikolić koji pravi vilu od... Još se hvali, kaže - više vredi. Tri - četiri miliona bi vredela da se nalazi u Beogradu, na Dedinju, nego je tamo, malo udaljena, u gružanskom kraju, u Bajčetini, pa kaže, nismo dobro procenili, to je oko milion evra. Ne samo da otima i da krade da bi pravio sebi to imanje sa svim pratećim objektima, nego gazi po svojoj veri, odnosno po našoj veri i po onome što je sam uradio i zakleo se pred Gospodom Bogom.
Time ću završiti, gospođo Dejanović. Niste bili u sali kada je pre nekoliko dana gospodin Krasić čitao zakletvu narodnog poslanika. Više puta ste rekli meni i nama, ali meni u razgovoru, da navodno nemate mehanizam da delujete zato što su nestale, odnosno ukradene su te naše ostavke pa nas upućujete na Ustavni sud. Gospodin Krasić je rekao da je to besmisleno, ali on je pročitao zakletvu. Ovih dana, juče i prekjuče, turisti i meštani Vrnjačke Banje rekli su mi da ga nisu baš dobro čuli ili su se uključili pred kraj, ali jedan gospodin je rekao - zaista sam, kao Srbin i kao pravoslavac, verujući čovek, bio zapanjen činjenicom da je neko mogao to da zgazi i da ode u takvu izdaju, izdaju Vojislava Šešelja, SRS, ali pre svega izdaju svoje vere i onoga što se obavezao.
Da biste i vi čuli, a verujem da nikada niste imali prilike, mi srpski radikali, časni, Šešeljevi radikali, ovo imamo uramljeno i stoji nam pored ikone u našim kućama, mi koji smo jednom, dva ili više puta polagali zakletvu. Ovo je zakletva narodnog poslanika Srpske radikalne stranke, naravno kopija, kaže: "Ja, Tomislav Nikolić, zaklinjem se kao narodni poslanik, zaklinjem se svemogućim Bogom, zaklinjem se svojom pravoslavnom verom, zaklinjem se svojim imenom i čašću, zaklinjem se slavom svojih predaka i budućnošću svojih potomaka da ću časno, pošteno i predano obavljati svoju poslaničku dužnost, poštujući stranačku disciplinu, izvršavajući odluke najviših stranačkih organa u skladu sa programom i statutom Srpske radikalne stranke. Jedinstvo srpskog naroda i države, politička demokratija, civilizovani pravni poredak, ekonomski prosperitet i socijalna pravda uvek i svuda predstavljaće glavne ciljeve moje političke borbe. Mojim poslaničkim mandatom u svakom trenutku će raspolagati Centralna otadžbinska uprava SRS i njenoj volji ću se bezuslovno pokoravati. Kako ja ovu zakletvu poštovao i ispunjavao, tako i meni Bog pomogao". Narodni poslanik Srpske radikalne stranke.
Da je zakletva položena 26. januara 2004. godine u hramu Svetog oca Nikolaja svojim potpisom i pečatom Centralne otadžbinske uprave SRS potvrđuje predsednik SRS dr Vojislav Šešelj, a u njegovo ime i u njegovom odsustvu, do skorašnjeg povratka, svojim potpisom na svojoj zakletvi Tomislav Nikolić. Protonamesnik Đorđe Popović.
Recite samo da li vi kao časni, verujući ljudi i kao ljudi koji poštuju Srpsku pravoslavnu crkvu i Gospoda Boga i svačiju drugu veru možete da imate više obzira i da kažete da postoji trunka morala kod ovog čoveka? Naravno da ne.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, zaista je neshvatljivo obrazloženje Vlade zašto se odbija amandman kolege Živkova. On je imao najbolju nameru, rukovodeći se programom SRS da je potrebno da se što više pomaže masovni sport u našoj zemlji.
Moram da vas podsetim na to, o tome sam govorila i pre par meseci, da je na januarskom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope usvojena Rezolucija o modelu sporta koja obuhvata edukaciju najmlađih dečaka i devojčica, preko rekreativnog, pa sve do profesionalnog sporta.
Mi živimo u državi u kojoj se već nekoliko godina najavljuje privatizacija velikih sportskih klubova, a mi srpski radikali smo poznati po tome da smo istinski borci protiv sportske mafije. Ovoga puta moram da napomenem da sam lično, kao i mnogi srpski radikali (baš kao i dr Šešelj u svojim knjigama, do odlaska u haški kazamat), govorila o tome da su pojedini političari iz vrha dosovske vlasti povezani sa kriminalcima iz oblasti sporta, naročito fudbalskom mafijom, ali sam mnogo ranije saznala da je tu direktnu vezu, konkretno sa Žarkom Zečevićem, imao i isključeni član SRS Tomislav Nikolić.
Prema tome, i ovoga puta, pošto ovde samo sedi ministar za telekomunikacije, apelujem na Vladu Republike Srbije da što pre u Narodnu skupštinu dođe zakon, koji je već nekoliko puta bio na tzv. javnoj raspravi. Kao država moramo da učinimo sve, počev od lokalne samouprave.
Ovo je bio zaista veoma dobar potez kolege Dragana Živkova, poslanika SRS, da se pomogne onim klubovima koji nemaju mogućnosti za opstanak, sve do trenutka dok ne dođemo u situaciju da se steknu uslovi za privatizaciju. Vi vidite šta se dešava pojedinim našim klubovima. Na kraju krajeva, i u fudbalskom klubu "Partizan" pomenuti Zečević i ekipa oko njega su ostavili pustoš za sobom.
Da ne idemo dalje, cela ta priča bi mogla daleko da nas odvede; uključile bi se, verujem, i druge kolege poslanici u raspravu, narednih sat vremena. Ali, ovo je zaista još jedan dokaz da država ne želi da brine o našim naraštajima, ne želi da brine o sportu, a to je jedan od načina, i vi to vrlo dobro znate, kao i neko ko se stručno, visokoprofesionalno bavi bolestima zavisnosti i pošastima današnjeg doba, da se naša deca sklone sa ulica i da se usmere ka onome što je njihov razvoj, uz edukaciju, uz obrazovanje, a to je sport. Hvala vam.