Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, ovo je tema koju pokrećemo svake godine, i nekako se uvek svakom učini pred kraj, kada je na dnevnom redu rebalans budžeta ili zakon o budžetu. To je važan segment za Srbiju i za naš narod, za vaspitavanje naše dece i za očuvanje nacionalnog identiteta. I vi, gospođo Đukić-Dejanović, i ja rođene smo u gradu u kome je još davne 1835, odmah posle proglašenja Sretenjskog ustava i Kragujevca kao prestonice, osnovan Knjaževsko serpski teatar, kako smo ga mi nedavno nazvali, "Joakim Vujić". Mi Kragujevčani se ponosimo prvim srpskim pozorištem.
Svako ko je došao u Kragujevac, a naročito glumci, profesionalci i amateri, a već nekoliko godina, od 2005. godine, pozorišni festival održava se u Kragujevcu u Teatru "Joakim Vujić", može da vide da nivo pozorišnih predstava kragujevačkih autora i reditelja nimalo ne zaostaje za Jugoslovenskim dramskim, Narodnim pozorištem, Ateljeom 212.
Ti ljudi, mnogi od njih su akademski glumci, prepušteni su brizi lokalne vlasti i Teatra "Joakim Vujić" gde su zaposleni. Isti je slučaj i sa kruševačkim pozorištem, šabačkim, koja često gostuju na pomenutom festivalu sa svojim predstavama.
Imamo situaciju da najstarije srpsko pozorište ima rekonstruisanu fasadu; ne samo da je to istorijski spomenik grada Kragujevca, već je zaista simbol tog vremena u tzv. kompleksu Miloševog venca koji ova kragujevačka vlast nikako da sredi, a to su bila predizborna obećanja još od pre nekoliko godina... Takođe, pošto se tik uz Teatar "Joakim Vujić", dakle prvo srpsko pozorište, nalazi Prva kragujevačka gimnazija, a zatim i pomenuti kompleks Miloševog konaka, imamo veliki problem (ne samo mi kao grad, jer je to spomenik koji je pod zaštitom države) zbog urušavanja jednog dela Miloševog konaka.
Ne znam koliko puta treba da apelujem, o tome sam govorila pre tri nedelje i još nisam dobila odgovor od Vlade Republike Srbije, kada je u pitanju spomenik kulture, gde su održavane književne večeri i mnoge druge manifestacije, a to je zgrada hotela, staro zdanje koje nije oduvek bilo hotel, a simbol je grada Aranđelovca.
Jedna druga tema koja zadire u ovu oblast, koja je osnov za amandman koleginice Svetlane Stojanović, svakako jeste tretiranje i status naših najboljih umetnika koji su u poznim godinama. Koleginica Lidija Vukićević, kao istaknuti poznavalac ove oblasti, kao doajen našeg glumišta, govorila je o tome da je neophodno da se donese tzv. krovni zakon koji će da pokrije oblast kulture.
Prošle godine pričale smo o tome, najpre ona, a zatim ja, jer me je potresla sudbina profesorke Nešović koja je jedan od naših istaknutih stručnjaka u oblasti edukacije i vaspitavanja ljudi, u oblasti solfeđa i horskog nastupa. To je žena koja nema od čega da živi i koja je danas, kao jedan prepoznatljiv umetnik i za nas koji smo imali tu sreću da sa njom sarađujemo u nekom periodu svog muzičkog obrazovanja i odrastanja...
Nije manje drastičan ni slučaj našeg poznatog reditelja dokumentarnih filmova gospodina Bajića, koji je, kao što znate, izopšten sa svih programa državne televizije samo zbog toga što se nekome u ovom današnjem vremenu ne dopada njegov autorski rad i sve ono što je on beležio svojom kamerom i način na koji je to radio.
Imamo zaista tu nesreću, kao narod, da su istaknuti umetnici sa područja naše zemlje koji su dokazane srpske patriote žigosani na ovaj ili onaj način od strane vlasti koja teži kosmopolitizmu po svaku cenu, teži denacifikaciji, zaboravljanju naših tradicionalnih vrednosti.
Sada mi recite, molim vas, kako je moguće da se u jednoj državi ne cene takvi ljudi ili da im se bar ne odaje priznanje, iako ne traže ništa, ako su sami sposobni, kao što je naš poznati reditelj, svetske slave, da mu se ne oda priznanje u njegovoj zemlji, u zemlji za koju on kaže da je njegova otadžbina, u zemlji u kojoj je milione evra koje je stekao širom sveta promovišući svoja umetnička dela, a to su filmovi koji su proneli ne samo njegovu slavu, već slavu našeg naroda i ovog područja. Dodeljena mu je titula počasnog građanina Buenos Airesa i tamo ga je sačekao gradonačelnik sa zlatnim ključem i 20.000 ljudi, a u isto vreme, u režiji DS-a, u Užicu se organizuje hajka i haranga na tog čoveka samo zbog činjenice da on svuda i na svakom mestu kaže da je patriota, da je antiglobalista i da ima Kosovo i Metohiju u svom srcu.
Prema tome, mi ćemo se suočiti sa problemom u narednom periodu; prolaziće godine i mi ćemo, nažalost (ne daj Bože, ali eto, vreme prolazi, a pojedini ljudi su u poznim godinama), videti u dnevniku RTS-a da nekoga od tih umetnika više nema, a da im država nije odala priznanje.
Molim vas, da li je neko od trenutka kada je koleginica Vukićević postavila to pitanje (i onda je nas nekoliko govorilo posle nje) odgovorio Narodnoj skupštini kako se obrazuje Komisija za dodelu nacionalnih penzija? Koleginica Stojanović takođe vrlo dobro zna da je to grupa ljudi koja odlučuje izričito po političkoj podobnosti pojedinih umetnika, pa neke ljude, eto da bi zabašurili onih pet koje daju nekome, provuku i daju im nacionalnu penziju; to je zaista bruka i sramota za naš narod i za našu državu. Ako želimo da se ponosimo onim što nam je najvrednije, a to su, pre svega, i naši spomenici, i kultura, i naši istaknuti umetnici, ne možemo na takav način da tretiramo te ljude.
Ja neću, kao što ni malopre nisam izgovorila ime, ali mislim da je moja moć deskripcije toliko velika da ste svi shvatili o kome i o čemu se radi, pomenuti ime jednog drugog gospodina koji u svojim poznim godinama, u osmoj deceniji svog života, i dan-danas mora, iako je čitava porodica porodica umetnika... Njegove dve ćerke, jedna je doktor a druga magistar muzike, takođe pronose slavu kao njihov otac koji je magistar i maestro jednog orkestra. Taj čovek nije došao u uži izbor da dobije nacionalnu penziju za svoj rad i za svoj doprinos u oblasti muzike. Tako se vi odnosite prema onome što je zaista istinska vrednost. Tako će i ti ljudi vas da cene i tako će da vas prepoznaju svi oni koji vide da su vam draži neki drugi, nego ono što mi imamo i čime treba da se ponosimo.
Od godine do godine, iako to služi u razne druge svrhe, Guča kao nacionalni srpski brend ima problem što se tiče funkcionisanja; od sponzora do sponzora, od milostinje jedne ili druge vlade, od uskakanja Dodika, kao, on je dušebrižnik, kako će da se organizuje srpska Guča, dođosmo do toga da za dve godine imamo jubilej srpske trube, a da država nije izdvojila jedan jedini dinar za osnivanje škole trube, iako su mnogi poznati i istaknuti muzikolozi i ljudi koji se bave tom strukom, poput gospodina Hristića i drugih, predlagali da je to neophodno i da je to nešto što će u budućnosti zaista svuda i na svakom mestu na najbolji način da promoviše našu zemlju. Vas nije briga što se tamo iz godine u godinu okuplja 400.000 - 500.000 ljudi. Ministar je rekao, a nekada je bio upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, da to njega ne zanima i da to ne prati, a ovaj drugi (koji je danas dolazio ovde, bio je nakratko, ili kada već), Milosavljević, da mu je gadna maltene i pomisao na srpsku Guču i na srpsku trubu. O čemu mi onda pričamo?
Koliko vas u sali zna da postoji manifestacija koja baštini izvornu srpsku muziku? Zna gospodin Arsen Đurić, ili gospodin Petković. To je festival koji je održan ove godine na Zlatiboru. Da li vi znate ko je Divna Ljubojević, koja je sedam svojih kompakt diskova prodala i prodaje u jednoj Francuskoj, koja je zaista, kako je jedan kolumnista pre neki dan napisao, izabranica, izabranica zbog toga što kao anđeo i kao žena sa anđeoskim glasom promoviše ono što mi nosimo u sebi, a to je Srpska pravoslavna crkva i naša vera; svojim glasom, sa grupom svojih ljudi, ona promoviše ono što je nama najsvetije, pronosi i slavu našeg naroda i našu plemenitost, kakva je pravoslavna vera.
Mnogo je takvih ljudi i malo je ovakvih reči, a ja se trudim da nađem najbolje, da im odam priznanje, ako ništa drugo, jer vidite da nismo u mogućnosti da im pomognemo na drugi način. Ali, to je zaista bruka i sramota za državu koja neće da se okrene onome što su naše najlepše vrednosti. Manifestacija "Dani Dragiše Nedovića", zanatlije iz Gornje Gruže, koji je napisao stotine pesama, od kojih neke znate, a ne znate da je zapravo autor taj čovek koji je živeo nadomah Kragujevca, izmeštena je u neki drugi grad, nije u Kragujevcu. Ko pomaže tu manifestaciju i ko razmišlja o tome da treba da se sačuva ono što je najvrednije, počev od stvaralaštva Mokranjca pa do današnjih autora koji baštine srpsku muziku, i da o tome treba da uče naša deca u školi?
Mislim da biste morali više da obraćate pažnju na sve to, jer i ti ljudi imaju svoju muku, neki jedva preživljavaju, neki nisu dočekali da im država reši stambeno pitanje. Grabite se za upravne odbore, za javna preduzeća, gde imate nadoknade od 200.000 do 300.000 mesečno ili plate od 10.000 evra, a o takvim ljudima koji su čitav život posvetili kulturi, umetnosti i, pre svega, svom narodu i onome što je najlepše sa ovih prostora ne želite i nećete da vodite računa.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, magistar Aleksandar Martinović, poslanik SRS, danas je, kao i svih prethodnih dana, u razgovoru sa biračima svoje rodne Rume, gde očekujemo ubedljivu pobedu liste SRS-dr Vojislav Šešelj na izborima koji su zakazani za sledeću nedelju 9. novembar, međutim, on je kao odgovoran čovek i narodni poslanik koji je uočio, i kroz javljanja koja su zaista naočigled celokupne srpske javnosti izuzetno zapažena kada je u pitanju parlament, ono što su demokratske vrednosti našeg društva i ono što treba Narodna skupština Republike Srbije kao najviše zakonodavno telo da radi, te podneo amandman u ime poslaničke grupe SRS da se poboljša rad Narodne skupštine.
Molila bih vas, poštovane kolege, da obratite pažnju na amandman gospodina Martinovića, iako ga je Vlada odbila.
Vi imate i obavezu i odgovornost da to u danu za glasanje, u skladu sa svojom savešću odlučite ovako ili onako, jer je u pitanju stvar koja se tiče ljudi koji su zaslužni što imam ovaj materijal u rukama, što imam ovaj drugi materijal, što vi imate ili nemate na klupama, zavisi kako je ko krenuo pripremljen na sednicu, materijal za ovo zasedanje, jer je gospodin Martinović amandmanom, kojim je želeo da poveća iznos u razdelu Narodne skupštine Republike Srbije za stručne službe, predvideo da se taj iznos uveća za 44 miliona dinara.
Pre nekoliko dana smo proslavili, odnosno obeležili 150 godina od donošenja prvog Zakona o Narodnoj skupštini. Tu je i uvaženi dr Žutić, jedan od naših poznatih istoričara i čovek koji se bavio parlamentarnom demokratijom, pa će vam reći da su u to vreme još bili ustanovljeni svi demokratski kriterijumi i vrednosti koje treba da radi jedan poslanik, odnosno kako je do Svetoandrejske svaka druga skupština bila običajna ili održavana pod vedrim nebom.
Od dana kada je izglasan taj zakon, iako je on menjan, ipak su ustanovljeni neki principi. Znači, kolika je poslanička dnevnica, koja su prava i obaveze narodnih poslanika, šta rade ljudi koji su takođe angažovani oko pripreme zakona, i to su neke valjda istorijske i demokratske tekovine o kojima mi moramo i ove 2008. godine da vodimo računa.
Ako predlagač rebalansa budžeta, odnosno Vlada kao predlagač budžeta za 2008. godinu, pa i svih godina ranije, nije vodila računa o tome kako treba da funkcionišu stručne službe, odnosno kaže da je to ono što je po aproprijaciji jedino moguće za Narodnu skupštinu u razdelu budžeta, gospodin Martinović kaže da to ipak može da se uradi na drugi način.
Razlog je zaista tehničke prirode za odbijanje ovog amandmana, on nije suštinske prirode. Da je predlagač imao dobru volju da posluša apel gospodina Martinovića iz SRS-a da se 44 miliona više da za rad stručnih službi, ne bi se Vlada pozivala u svom obrazloženju za odbijanje amandmana na to da nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, da se ne zna ako se nekom uzme kome će drugom da se da itd, jer to je moglo sve onda da se dobrom voljom predlagača uskladi ako se želi da ti ljudi imaju bolji položaj.
Ne znam koliko ste vi upoznati svi, ali mislim da 90% vas jeste, evo mora to da čuje i srpska javnost, da ljudi koji su stručna služba Narodne skupštine Republike Srbije imaju izuzetno male plate. To su ljudi sa srednjom, višom i visokom stručnom spremom.
Inače, sve je to zbog toga što smo mi inkorporisani u Zakon o državnim službenicima, Narodna skupština i ljudi koji ovde rade u većini slučajeva. Kada bi sada, a na to ima pravo svaki, pre svega predsednik skupštine, i predsednik gospođa Slavica Đukić-Dejanović verovatno ima taj problem.
I moja malenkost kao potpredsednik, pošto nam je jedno potpredsedničko mesto uzurpirano od nepostojećeg, odnosno nekog duha, sada kada bi trebalo da angažujemo ljude koji su po sistematizaciji Narodne skupštine savetnici, odnosno stručna služba za potpredsednike, znate li kolika je njihova plata?
Sa srednjom školom 18 hiljada dinara, sa višom školom 20 i nešto, sa visokom stručnom spremom, to su obično ljudi koji treba da budu iz oblasti društvenih nauka i ljudi koji po prirodi svog znanja treba da pomažu u radu potpredsedniku skupštine, ili predsedniku poslaničke grupe ili da rade u Odborima, plata im je tek 30 i nešto hiljada dinara.
Onda možete da zamislite vi u kojoj se mi sada nalazimo. Mi imamo, pošto smo preuzeli nadležnosti one bivše republike koju je razbila DOS-ovska vlast, počeli su ovde to da rade Đinđić i Labus, naravno u dogovoru sa Milom Đukanovićem da unište Saveznu Republiku Jugoslaviju, a kasnije državnu zajednicu, imamo osam stalnih međunarodnih delegacija i treba da formiramo, je l' tako profesore Mićunoviću, grupe prijateljstva.
Vi ste predsednik Odbora za inostrane poslove. Znate li koliko ima prevodilaca Narodna skupština? Četiri, dvoje njih za engleski jezik, mislim za francuski, za ruski mislim i da nemamo, a koga je to, na kraju krajeva od vas i briga, nego moramo to eksterno da tražimo.
Ti mladi ljudi, jer su u pitanju izuzetno obrazovani, izuzetno stručni ljudi koji se pripremaju za svaku, apsolutno svaku temu koju bilo gde u bilo kom međunarodnom telu imamo na razmatranju, imaju tek 30 i nešto hiljada dinara platu.
Jedna od zaista izuzetno stručnih osoba kada je u pitanju i pravna struka i stručna služba, da ne bude neprijatno dami, sedi ovde u skupštinskoj sali, i bez obzira na sve i kako se koja vlast menja, ta gospođa profesionalno radi svoj posao i uvek je na raspolaganju svim narodnim poslanicima bez obzira iz koje su političke stranke.
Molim vas, zar to nije u najmanju ruku nepošteno i nečasno da tražimo od ljudi da rade tako odgovoran posao a da imaju tako male plate. Ovo u danu za glasanje sve može da se ispravi i da se kroz način na koji će to tehnički da se uredi tim balansiranjem u stavkama onoga što se od nekoga uzima, a daje se stručnim službama, reši.
Mi smo tu, ponudili smo, odnosno kolega Martinović, tu mogućnost.
Budite odgovorni prema tim ljudima jer na taj način ćete biti odgovorni i prema sebi i prema Narodnoj skupštini Republike Srbije. Jer, dok se ne donese zakon o Narodnoj skupštini, što je navodno svima cilj, imaćemo ovakvu situaciju.
Da ne govorim, i to bi sada bila još bolnija i teža priča, o vozačima koji imaju staž po 30 godina, a plate 15 do 16 hiljada dinara, o ljudima koji nam spremaju svakoga dana dole hranu, kuvarima, konobarima itd, o spremačicama.
Mislim da treba da razmišljate o tome kao odgovorni ljudi, kao narodni poslanici, koji imaju daleko veća primanja, a da se suočite sa ovom situacijom.
Gospođo predsedniče, pridružujem se predlogu gospodina Velimira Ilića za današnji način odnosno termin rada, zbog toga što je mnogim pravoslavnim Srbima danas krsna slava Sveti Luka i ujedno želim da pozdravim i da čestitam krsnu slavu profesoru dr Vojislavu Šešelju, srpskom junaku, njegovoj porodici, njegovoj suprugi Jadranki, deci i naravno svima onima koji danas slave krsnu slavu, i koji znaju i da se profesor Šešelj i svaki haški zatočenik bori za to da živimo slobodno u našoj zemlji.
Naravno, verujem, i u to sam apsolutno uverena, da će sledeće godine zajedno sa svojom porodicom, svojom Srpskom radikalnom strankom i svojim narodom, dr Vojislav Šešelj krsnu slavu posle šest godina proslaviti u svojoj porodičnoj kući u Batajnici. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, pročitala sam u obrazloženju da je došlo do tehničke smetnje, uslovno rečeno, u amandmanu koji je predložio gospodin Vladimir Milentijević. Suština je jasna. Kolege su govorile o neophodnosti prevencije u oblasti zdravstvene zaštite.
Zbog javnosti i zbog vas koji niste bili, spletom okolnosti, ne zato što niste članovi Odbora, nego iz razloga neke druge prirode, na poslednje tri sednice Odbora za zdravlje i porodicu, gde je ova tema, vrlo ozbiljna za našu državu i za građane, pokrenuta od strane predsednika Odbora za zdravlje, poslanika SRS, dr Paje Momčilova.
To je problem koji je zaista uočen i ne samo od strane nas poslanika opozicije, već sam rekla pre nekoliko dana da i koleginica Jorga na toj sednici na kojoj je bio sam ministar, ovaj nezamenljivi, Tomica Milosavljević, kome je ovo već četvrti mandat, govorila gotovo na isti način na koji i mi, srpski radikali.
Mi ne moramo svi da budemo strukovno upoznati sa tim, ali smo svi ljudi i imamo u svom okruženju i u svojoj porodici one kojima je takva pomoć neophodna, ali na kraju krajeva jedno ozbiljno društvo, kakvo je, recimo, kubanska država, i to zna i gospođa predsednik i svako od vas, iako je to zemlja koja je pod neverovatnim sankcijama toliko godina zbog toga što brani svoj integritet i slobodu svog naroda, ima jednu od najboljih zdravstvenih zaštita u svetu.
Šta se desilo prekjuče? Na Kubi je temperatura drastično pala na samo 9 stepeni. To je kod njih bio alarm i znak upozorenja za sve zdravstvene institucije u državi da još, svoju inače visoku mobilnost u tom smislu kada je u pitanju zaštita stanovnika, podignu na još viši nivo. Zato što za jednu zemlju koja ima takve klimatske uslove ovo je neuobičajeno, odnosno i dva uragana pre toga, znače da moraju da se brinu za svoje stanovnike.
Tamo ne postoji nikakva mogućnost, to je taj rad na preventivnoj i primarnoj zdravstvenoj zaštiti, da dete u osnovnoj školi ima neke probleme, počev od sistematskih pregleda preko razvoja, preko posete redovne stomatologu itd. A da ne govorim o najstarijim sugrađanima.
Mi smo, nažalost, zemlja u kojoj je prosek stanovništva 41-42 godine, mi smo nekada početkom 19. veka, iako nas je sve to zadesilo, iako smo mnogo srpskih heroja izgubili i u balkanskim, i u Prvom, i Drugom svetskom ratu, ali imali smo mnogo mlađu populaciju.
Imali smo osnov za to da se borimo da što više očuvamo srpski narod i da se razvijamo koliko je to moguće u normalnim uslovima. Danas to nemaju ni zdravi ljudi, a kamoli bolesni.
Pokrenuli smo na Odboru za zdravlje i porodicu najvažnije pitanje za jednu državu i za našu budućnost, a to je razvoj dece.
Da li vi znate, dame i gospodo narodni poslanici, da je stepen neuhranjenosti dece alarmantan u našoj zemlji i da je nerazvijenost dece toliko visoka da ide na jugu Srbije i na istoku do 12, 13%, 8% i nešto u Beogradu, a taj procenat u proseku je negde oko 9%. Mi smo nacija u kojoj je ogroman broj ljudi neuhranjen ili se pogrešno hrani. Zašto? Iz nemaštine.
Šta je ono što je obrok najvećeg broja dece i naših stanovnika? To je hleb ili neko hlebno pecivo. Da li vi mislite da je, ili se vlast ponaša, ali pre svega Boris Tadić, po sistemu hleba i igara, i dosta je narodnu, da li je normalno da onda sa takvim razvojem i sa frapantnim činjenicama, kao što je slučaj u ustanovama za decu predškolskog uzrasta u Kragujevcu, da dođe dete u predškolsku ustanovu ili u obdanište, a da vaspitači vide da dete u ishrani možda prvi put prepoznaje meso. Da li je to normalno?
Naravno da nije, jer je standard stanovnika ispod svakog nivoa, mnogo je ljudi koji su na donjoj i ispod donje granice siromaštva. I u jednoj zemlji u kojoj se ljudi bore za opstanak i nemaju šta da jedu je onda iluzorno i da se razmišlja o tome da država ima odgovorniji pristup, kada ne radi na strategiji smanjenja siromaštva, i kada je u pitanju zdravstvena zaštita.
Primarna zdravstvena zaštita je u najvećoj meri u poslednje dve godine, otkada je izmenjen zakon, oslonjena na jedinice lokalne samouprave. Je l' tako? Vi svi u vašim sredinama, bez obzira da li živite u većem ili manjem gradu, znate da lokalni organi vlasti treba kroz budžetske projekcije za te tekuće godine da održavaju i da investiraju u objekte primarne zdravstvene zaštite.
U Kragujevcu, u celoj Šumadiji, vi imate sela, mi smo obilazili svako od tih sela za vreme naše kampanje, pokazuje mi kolega ovu čiča Tominu kolibu od 600 hiljada evra u Bajčetini, pa možda čak i više vredi i pitanje je, da, dok se ceo taj kompleks napravi, a eto pogledajte kakva je zdravstvena stanica u Gruži.
Spustite se iz Bajčetine, sad mu tamo i put rade, okolo oni bedemi, sve onaj luksuz, osmatračnica, dođete u Gružu, zdravstvena stanica – katastrofa. Je l' bolje u ambulanti u Ravnom Gaju? Nije. Je l' bolje u nekom bilo kom selu? Naravno da nije. Gde je sanitetska oprema, gde su laboratorije? Koliko ljudi treba da plate da bi izvršili jedan kompletan pregled, koliko da čekaju na to?
Da li vi znate, gospođo ministre? Raspitajte se kod ovog Tomice, koji nikako nije ni za kakvu saradnju sa narodnim poslanicima, kao što je bio na tom odboru, onda on viče, skače, ako tako reaguje na doktora Momčilova, zamislite da tako reaguje i na gospođu Jorgu.
Znači, mi imamo prvo neodgovornog ministra, koji pokriva apsolutno sve jer neće ni da otvori ni to pitanje oko farmaceutske mafije i lekarske. Na kraju krajeva i imamo situaciju u kojoj vi, kao Diana Dragutinović, ministar finansija, ne možete, to vam garantujem gospođo ministre, da kontrolišete 30% tokova novca iz oblasti zdravstva. Jer, to smo takođe pitali Svetlanu Vukajlović i direktora fonda, nema Republički fond za zdravstveno osiguranje zaključene ugovore sa svima onima koji pružaju zdravstvenu zaštitu u našoj zemlji.
Po proceni ljudi koji se bave tom strukom, otprilike jedna, apsolutno smo u to sigurni, milijarda koja se kreće tako iz godine u godinu, da se ne zna od onih koji pružaju usluge, preko onih koji primaju, kako se taj novac oporezuje, odnosno te usluge i da li se sve to uplaćuje u državnu kasu.
A odatle treba da se finansira primarna, sekundarna zdravstvena zaštita i sad u toj podeli regionalnoj, odnosno po tim administrativnim upravnim okruzima, a to se drugačije gleda kada su u pitanju Telekom, zdravstvo itd.
Kragujevac je recimo centar, pošto imamo klinički centar koji je bio poliklinički, sada imamo klinički centar, gde je inače i lekar, uvažena prof. dr Đukić-Dejanović. Mi opslužujemo, odnosno Kragujevac kao grad i klinički centar, pruža zdravstvene usluge za ljude koji žive čak u Tutinu, mislim, ispraviće me gospođa Dejanović ako grešim, i oni koji žive u Sjenici.
Mi u Kragujevcu nemamo gradsku bolnicu, a nema nikakvih nagoveštaja da Republička vlada namerava da napravi u tolikom gradu, koji ima klinički centar, gradsku bolnicu. Sada je to taj vakuum, znate. Imamo ambulante, dom zdravlja, imamo klinički centar, a nemamo gradsku bolnicu. Koliko je takvih gradova u Srbiji koji nemaju zdravstvene ustanove koje su im potrebne?
Ljude sa sela koja su udaljena, evo recimo Kamenica, to je podrudničko selo, skoro 40 kilometara od Kragujevca, on po prirodi i po onome što mu piše i koji mu je zavod nadležan mora da se leči u Kragujevcu, tu u bolnici, tu u domu zdravlja, a bliže mu je da ode u Gornji Milanovac. Što nemamo u tom kraju zdravstvenu stanicu, je l' tako kolega Čikiriz, nema zato što su propale.
Znate li kako je to bilo ranije, kako su išli i lekari i učitelji, i stvarali porodice i nastanjivali se u određenim krajevima Srbije? Tako što su kadrovski usmeravani da to rade.
U selu Lužnica kod Kragujevca, na samo 17 kilometara od centra grada, propala je stanica, odnosno zdravstvena ambulanta, i gore još i dva stana, jedan je za školskog učitelja, a jedan za lekara. Zato što je to nebriga kragujevačke gradske vlasti, pa tako od jednog do drugog grada, i mi dolazimo u situaciju da ovakav pokušaj jednog poslanika, u ovom slučaju kolege iz DSS, ne nailazi na pozitivno mišljenje Vlade. Možemo da pričamo i o zdravstvenim ustanovama na KiM, a to će daleko da nas odvede, pa će gospođa Kolundžija da nas vrati, nemojte pogrešno i lično da shvatite, do Nebojše Čovića i do Koordinacionog odbora za KiM, do 2001, 2002. i 2003. godine, kada smo ovde, jer nikada nismo imali izveštaj utrošenih sredstava, pokazivali kako je trošeno iz budžeta Republike.
Prof. Šešelj je 2002. godine, kada smo imali usvajanje budžeta za 2003. godinu, doneo za skupštinsku govornicu dokumentaciju u kojoj je fiktivno, sa nekim tamo fakturama koje mogu da se izmisle, je l' tako, imamo iskustvo kod ovih lopova iz naše stranke kako su ispumpavali pare sa stranačkog računa i uzimali kredite, piše - izgradnja zdravstvene stanice ili doma zdravlja tamo negde, u nekoj od enklava na KiM, a u stvari ništa. Toga ni dan danas nema.
Prema tome, razmislite dobro, iako i ovde postoji ta tehnička omaška, ovaj amandman je i te kako neophodan i veoma je važno da se prihvati ovo što je kolega Milentijević predložio zbog naše budućnosti, i da jednom država pokaže, evo stanite vi iza tog projekta, kad već neće ministar za zdravlje Tomica Milosavljević, da hoćemo da brinemo o našim građanima i da hoćemo bolju prevenciju u oblasti zdravstvene zaštite.
Hipertenziju ima 46% građana Srbije, to znači svaki drugi skoro. Zbog čega? Zbog načina života, stresa i zbog toga što se to ne leči. Došli smo do toga, pažljivo sam slušala sve te ljude iz struke na Odboru za zdravlje i porodicu, da se te bolesti inače i tako tretiraju u oblasti zdravstva, kao nezarazne bolesti, ali koje se šire kao da su zarazne. Jer ako toliko građana pati od visokog krvnog pritiska, ako sve veći broj ljudi od 62-og godišta pa nadalje ima probleme sa srcem, ako smo imali, a imali smo situaciju da se jedan od najboljih stručnjaka iz oblasti kardiohirurgije metlom najuri iz Srbije, prof. Radovanović iz Kamenice, samo zato što nije bio po volji Pajtića i DS, i tog celog žutog lobija.
Sledeći put hoće prof. Radovanović, evo tamo gospodin Velimir Ilić je imao nameru da napravi neku bolnicu i da ga angažuje ponovo, jer čovek je svetski poznat stručnjak. Kad može da radi i operiše u celom svetu, na kraju krajeva nije on rođen u Kamenici, on je, mislim, iz Niša, tamo iz tog kraja, je l' tako kolega Saviću, on je čovek došao baš zbog toga kao stručnjak iz oblasti kardiohirurgije, da napravi jednu takvu bolnicu. Oteran je zato što nije bio po volji žutih. Prema tome, nemamo više onda šta da kažemo, kada i ovakav imamo odnos Vlade.
Tri pokušaja smo imali, dame i gospodo narodni poslanici, pre ovog rebalansa i razgovarajući, pre svega, argumentovano, to su radili ljudi iz struke, oko strategije zdravstva Srbije i primarne zdravstvene zaštite. Ministar nije hteo da sluša, kao oparen je skakao i na dr Paju, i na sve ostale, pobegao sa Odbora, to znaju i kolege iz DS.
Ali, vi ste preuzeli odgovornost za vođenje države, pa neka građani vide da neće o njima da vodite računa i da od primarne zdravstvene zaštite, od ambulante imamo problema. Da ne ulazim u to da specijalisti u domovima zdravlja moraju da rade kao na mašinskoj traci.
Ako zbog norme koju je uspostavio ministar, a nije dao uslove lekarima da rade, danas jedan dermatolog u kragujevačkom domu zdravlja mora da pregleda 40 i više pacijenata koji čekaju u prepodnevnoj smeni, onda vi vidite da je to samo da bi se ispunila ta norma i oni uslovi koje je u brošuri poslao svakom domu zdravlja ministar. Lekari nemaju osnovne uslove, a građani stradaju zbog toga. Hvala i izvinite što sam prekoračila vreme.

Gospođo Kolundžija, samo strpljivo, nije replika na repliku. Govorila sam povodom amandmana, a onda je kolega Čikiriz reklamirao povredu Poslovnika. Sada ću po Poslovniku. U čemu je  onda problem?
Evo, znači, zbog nerazumevanja, nije povređeno dostojanstvo Skupštine nego jednostavno moramo, kolega Čikiriz, da baratamo argumentima. Kao prvo, vidim da se sve vreme pozivate na to šta radi SPO, ne pominjući vaše koalicione partnere, a sami znate da je ministar iz G17, to je ovaj nezamenljivi Milosavljević, unazad osam godina i da je on taj koji neće da sluša ni vas, ni vaše poslanike, ni ove žute. Jorga mu govori - ne valja to, to i to, a on kaže - baš me briga. Imamo još jedan važan problem, a to je što nemamo centralni zdravstveni račun.
Pre neki dan sam postavila pitanje gospođi ministru da li je upoznata za taj projekat, jer to je osnov svega, da se spreče zloupotrebe, manipulacije, pranje para, odliv novca iz zdravstvenih ustanova itd, da li je ona upoznata sa time da je Svetska banka odobrila projekat za to, još nisam dobila odgovor. To sam u onoj formi 225. i 226. postavila, čekam.
Što se tiče tog perioda koji pominjete, kada je, rekli ste, SRS bila na vlasti, čak nije bio ni iz SPS-a ministar nego iz JUL-a, ali mi nismo kao vi da opanjkavamo koalicione partnere i da iznosimo prljav veš, i da to radimo, ne vi kao vi, kao Mirko Čikiriz, nego govorim za celu tu vašu koaliciju i za onu koaliciju DOS-a od 18 stranaka. To je bila odgovornost tog ministra i za tu Vladu.
Ali, znate u kojim okolnostima; kada smo bili pod nezabeleženim sankcijama i kada je gospođa Slavica Đukić-Dejanović, kao direktor Kliničkog centra u Kragujevcu, morala da razmišlja, nije nalazila manu kineskim lekovima.
Njima ništa nije falilo. Neko je tada pričao iz te DOS-ovske grupacije od `99 godine, to su kaže lekovi koji nisu dovoljno dobri za Srbe jer su pravljeni za neke druge ljude. Možete li vi da zamislite kakve su to bile nenormalne izjave. To su lekovi koji su nam spasli živote, od prijateljske Kine i od svih drugih koji su bili spremni da nas brane, i da nam šalju lekove i sanitetsku opremu i sve što nam treba.
S druge strane, prijatelji i oni koji su vas doveli na vlast su nas bombardovali, uništili naše bolnice, ubili decu i bombardovali Dom zdravlja u Surdulici. U to vreme je pomoćnik ministra iz SRS bio je dr Stanislav Momčilović, u nemoguće vreme, nikakvih donacija, znači samo bombe, samo ucene i pritisci.
Kragujevački klinički centar, to zna i gospođa Đukić-Dejanović, koja je jedva uspevala da nađe novac za plate i za se što treba, za održivost Kliničkog centra, taj pomoćnik ministra iz SRS je pokrenuo proces stvaranja laparaskopske hirurgije koja, na svu sreću Kragujevčana i svih koji dolaze tu i imaju te usluge, i dan-danas funkcioniše. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kada ste građanin, a hoćete da izigravate narodnog poslanika, onda pišete amandmane koji nisu u skladu sa Ustavom.
Lepo je to, gospođa ministre, što ste napisali da ovaj nazoviamandman, ove nazoviindividue, nije u skladu sa članom 92. Ustava Republike Srbije, jer početna inicijativa za tako nešto ne može ni da potekne od nekoga ko je pokušao da predstavi neki nazoviamandman, ali taj neko ko je to pisao morao je da ima elementarna znanja i o Zakonu o budžetskom sistemu, i o Ustavu Republike Srbije i o nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije, pa da napiše amandman kako valja.
Ali, uče se ljudi, polako, možda jednog dana budu članovi neke mesne zajednice ili tako nešto, predsednici udruženja pčelara, šumara.
Gospođa možda bude neki predvodnik komisije za heklanje, ali u Narodnoj skupštini Republike Srbije ovaj posao mora ozbiljno da se radi i da se zna kako to ide, kako stoji sa Ustavom, kako sa jednim zakonom, sa drugim i onda da se suvislo priča i da se obrazlaže.
Ako je reč o Kancelariji za saradnju sa medijima, onda je dotična mogla da potraži savet od izvesnog Aleksandra Vučića, da joj pomogne u pisanju ovog amandmana, jer on je valjda stručnjak za medije ili se tako predstavljao.
Iskoristiću priliku da obavestim javnost da je taj nekadašnji član naše SRS i ministar za informisanje od danas postao revidirac. Revidirao je stavove i rekao, zamislite da je linija postojanja zapadnih srpskih zemalja vekovima unazad – koje su obeležene 90-te godine, ali ih je označio svako na svoj različiti način, prof. dr Vojislav Šešelj, predsednik SRS, Slobodan Milošević, predsednik Republike, i Vuk Drašković, tada sa tom ideologijom, predsednik SPO – zapadna linija Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica.
Znaju to ljudi ovde, naročito gospodin Buha i gospodin Žutić, koji trenutno nije u sali, iza te linije se čak nalaze srpska mesta, poput Srpskih Moravica i drugih. Dakle, i to nije krajnja zapadna granica.
Ali, šta da očekujete od nekoga ko je Tadićev revidirac i ko je sada neko ko baštini Manterovu ideologiju, jer to upravo taj Aleksandar Vučić radi.
Pošto je krenuo putem Mantera, onda me apsolutno ne bi začudilo da se ponaša i u maniru nekih Indijanaca, ali kako to kažu žargonski oni koji vide da on glumata i da je zaista bio laž i obmana svih godina svog života, ali on je zaista i u pravom smislu reči Indijanac i, pre svega, upozoravam građane ili Rume, ili Vrnjačke Banje, ili Knjaževca ili Prijepolja, da taj opasni čovek možda i danas šeta po njihovom gradu.
U Knjaževcu je danas? Policija Knjaževca, ako i tamo ima, apelujem na njih, amaterskog pozorišta, jer je za amatersko pozorište, ni za šta drugo nije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, pozivam se na čl. 225. i 226, mada ne znam, s obzirom na ovo što ću reći, od koga da tražim obaveštenje, jer su svi demokratski principi, počev od organa lokalne samouprave, do ove krađe mandata SRS u Narodnoj skupštini Republike Srbije, urušeni pod vlašću DS-a i pod direktnom kontrolom Borisa Tadića i njegovih naloga da se tako nešto radi.
Da je namera Tadića, Mantera i Vordsvorta bila, početkom septembra, da kroz vrbovanje i kroz instruisanje, zajedno sa domaćim tajkunima, Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, izvrše puč u SRS-u, to je sada jasno i vrapcima na grani i građanima Srbije, koji su prozreli njihove namere, njihov lopovluk i mafijašluk, svuda i na svakom mestu, pa i u Vladimircima. Međutim, za vas pitanje, gospodo iz DS-a, i vas, gospođo Kolundžija.
Ako stalno govorite, a držite tu šačicu kvaziposlanika, koji mogu to da budu u američkom Kongresu, ako ih Manter tamo odvede, objasnite mi onda, molim vas, gde je svest o tome da vi to radite naočigled cele javnosti, koja vas optužuje, jer oni su samo vaš prirepak, kada na takav brutalan način vlast DS-a otima prostorije SRS-u?
U Batočini je na vlasti DS. Predsednik opštine je izvesni Radiša Milošević, zovu ga Duda, a to je pravi pravcati duduk. Ne znam da li postoji bolji srpski izraz za nekoga, za tu pojavu, nego što je taj Duda, odnosno duduk.
Gospođo Kolundžija, ne znam, vi predstavljate nekog funkcionera DS-a, jer ne biste bili, valjda, šef Poslaničke grupe, objasnite mi, kako je moguće da prostorije SRS-a u centru Batočine, stranke koja ima pet odbornika u toj opštini, taj duduk i neki njegov, ne znam već kako se zove taj drugi, predsednik Skupštine, dodele na korišćenje toj otpadničkoj grupi, isključenoj iz SRS-a?
Znači, 11 godina koristimo kancelarije za koje plaćamo zakup. Zasnovali smo sa ''Telekomom'' Srbije potrošački odnos 1998. godine, na Srpsku radikalnu stranku. Uredno plaćamo račune za električnu energiju. Objasnite mi, molim vas, kako je moguće da se na takav način ponašate, a da zagovarate, navodno, da imamo s vama neke korektne odnose, da dogovorimo ovo ili ono?
Ne možemo mi ništa s vama da dogovorimo, jer vi ste autokratska stranka i vlast koja hoće na takav način da vlada. Građani, ne samo Batočine, nego i Vladimiraca i svakog grada u Srbiji gde se na takav način ponašaju vaši čelnici, znaće to da vam vrate. Prozreli su vaše namere. Ovi su im sada potpuno nebitni, jer vide ko su i šta su i već su i sami počeli da se hvataju za vratove. Na toj slavi, pre neki dan, tukli su se i udarali šamare jedni drugima i šutirali se u deset gradova u Srbiji. Ali, tamo gde je DS preuzela odgovornost da vrši vlast, kao u Batočini, da se dekretom jednog čoveka otme kancelarija, to će da završi kao i otimanje mandata u Kragujevcu – pred nadležnim sudom.
Moraće, gospođo Kolundžija, i ako mislite da nećemo do kraja da se borimo, grdno se varate, jer mi smo tamo, kao i u celoj Srbiji, respektabilna snaga i nijedan srpski radikal, tome nas je naučio Vojislav Šešelj, neće nikada dati da bilo ko udari na njega. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, o ozbiljnim stvarima mogu da razgovaram samo s ozbiljnim ljudima. Računam da je gospođa Kolundžija ozbiljna žena i videla sam, iz vaše reakcije, da i vi osuđujete takav čin otimanja stranačkih prostorija stranci koja je parlamentarna već dugi niz godina, od 1996. godine u opštini Batočina.
Što se prethodnog kolege tiče, znam da je "Kapija Šumadije" jedno lepo mesto. Inače, to je kafana na ulazu u Batočinu. Svrati se tamo, pojede se i nabode neki ćevap, pljeskavica, vešalica ili već šta. Nastavite vi da se gostite na račun izvesnog Radiše Miloševića, zvanog "Duduk". U Srbiji žive časni i pošteni ljudi, a u pojedinim opštinama, kao što je Batočina, na vlasti su lopovi iz DS-a, predvođeni izvesnim Dudom. Hvala.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Vjerica Radeta je podnela amandman u ime Poslaničke grupe SRS-a. Zamislite čuda, što bi ovi Englezi rekli, koincidencije, da je njen amandman istovetan sa nekim ko se lažno predstavlja kao poslanik, s izvesnim građaninom iz Vrnjačke Banje, a zove se Zoran Babić.
Tek da vam kažem da je koleginica Radeta u Vrnjačkoj Banji. Uskoro treba da krene u selo Lipovar, jer se nalazi u kampanji srpskih radikala pred ponovljene lokalne izbore 9. novembra, a taj građanin Babić, takođe, živi u Vrnjačkoj Banji, ali se bavi prevarama, što zelenaštvom, što raznoraznim sumnjivim ugovorima, naravno, sve pod patronatom njegovog gurua Tomislava Nikolića i lokalnog tajkuna Predraga Mikića, zvanog ''Trgomen'', koji hoće, zato se i održavaju, ako niste znali, po slovu zakona, izbori u Vrnjačkoj Banji.
Dakle, taj Nikolićev prijatelj i kum, pošto ga je ovaj naknadno i venčao, ne ovaj Nikolića, jer je Nikolić odavno u tim pričama, i u nekim drugim, gleda me gospođa Kolundžija, ali to je stvarno informacija sa lica mesta, jer sam dva dana provela u Banji a i to znam već nekoliko meseci unazad, zbog činjenice da je želja Nikolića i njegovog kompanjona, lokalnog tajkuna Mikića, da ovaj postane gazda Vrnjačke Banje.
Zašto su tamo održani izbori, to ću nekako da povežem, ali zaista će biti, videćete, gospođo ministre, suvislo i s argumentima za ovu dužničku krizu u kojoj se Srbija nalazi.
Građani žive na zaista visokom stepenu zaduženosti – 450 evra, to su informacije koje sam dobila, odnosno saopštio ih je predsednik Udruženja banaka, Veroljub Dugalić, pre tri meseca. Dakle, prosečna zaduženost svakog građanina Srbije je 900 evra po glavi stanovnika, što znači da je danas, a daj Bože da ih bude sve više, svako dete u Srbiji koje se rodi zaduženo sa 1.000 evra, pa neka razmišlja kako će i kakva će mu sudbina u ovoj državi biti.
Dok su građani tako prezaduženi, dok jedva žive, u Vrnjačkoj Banji ljudi nemaju posla, tamo su najskandaloznije privatizacije izvršene, poput one ''Autoprevoza'' Vrnjačka banja, sećate se svi, a to zna i kolega Novaković, trenutno nije tu, pošto je bio predsednik Odbora za privatizaciju, i godinama smo se bavili tim problemom, za to vreme, nekima lepo ide.
Što bi naš narod rekao – ima se, može se.
Inače, to, takođe, dobro znate svi vi narodni poslanici, poznajete svaku tačku na mapi Srbije, planina Gledić, odnosno podnožje Gledića, Bajčetina, toliko pominjana u vezi s ovom Nikolićevom vilom od 600.000 evra, toliko je blizu Vrnjačke Banje da se ovaj samo spusti, i to radi redovno unazad nekoliko godina, niz onaj put od svoje vile koju je tajkunskim parama napravio, pa krene preko sela Čukojevac i Stubal i skrati put do Vrnjačke Banje, i lepo mu je, odnosno do Ratine, gde ga kompanjon čeka; sjaj, elegancija, vozni parkovi, ne samo za Mikića i njegovu ženu, nego i za Nikolića i za ostale članove porodice.
Sada to građani Vrnjačke Banje znaju. Pitaju se, a zašto mi imamo nekoliko meseci posle održanih parlamentarnih i lokalnih izbora ponovljene izbore, pa nama je izbora preko glave?! Zato što je 14. jula održana sednica, u onom poslednjem roku, u onom danu "D", kada je bila pat pozicija, ni tamo, ni ovamo, što bi se reklo. Evo, zbog čega.
Naime, kada se malo bolje sve to pogleda i napravi jedna razumna rekonstrukcija, jer su se na ovom republičkom nivou umešali Manter, Vordsvort, Tadić, MI6 agenti i tako dalje, koji su radili sistematski sa Nikolićem i Vučićem na ovom projektu, na lokalnom nivou je bio zadužen Mikić. On je rekao, hajde vi sad, lepo, srpski radikali, koji su to tada bili, a u stvari nikada i nisu, jer ih tamo preziru ovi Vojini radikali, građani, jer ne smeju da pomole glavu na ulicu, hajde vi sada, lepo, kažite rukovodstvu stranke, a to je ovaj Nikolić, koji, kao, ništa nije znao šta se radi, da naši potencijalni koalicioni partneri, tj. DSS i SPS, traže da se za 300% povećaju komunalne takse.
To je neprihvatljivo i to je nemoguće. Ne može da se opstane, da se živi. Kako će jadan Mikić da živi i da stiče još nekoliko miliona evra ako se takse povećaju za 300%?
Ali, to je sve bilo laž, znaju ljudi iz DSS-a i SPS-a, ne za obične građane, ne za ove o kojima je kolega malopre pričao, za građane bez krova nad glavom, za izbeglice koje hoće da prave sebi mesto stanovanja, nego baš za takve tajkune kao što su Mikić ''Trgomen'', Nikolić i ostala bratija, koja se ovih dana vitla po Vrnjačkoj Banji. Kako da se ljudi ne zamisle nad tom činjenicom, em država ovoliko prezadužena, 30 milijardi ukupnog duga je naša zaduženost.
Spoljnotrgovinski deficit je, evo, malopre me je podsetio kolega Milenković, iako je on profesor muzikolog, ali prati oblast ekonomije, kao svaki odgovoran poslanik, 13 milijardi dolara do kraja godine, dvocifrena cifra za stopu inflacije, ovoliko građani zaduženi, nema posla.
U Vrnjačkoj Banji, pazite, tendenciozno pričam o tome jer dolazim sa lica mesta i tretiram jedan problem, jer tamo će biti održani izbori za sedam dana, isto su ljudi zaduženi sa po 500 evra, odnosno 900 po glavi stanovnika.
Neko će da kaže da je prihod Banje 400 evra zato što je to razvijena i turistička opština, a, u stvari, tamo ljudi izuzetno teško žive.
Da nema ovih sada izbora, koje su indukovali tendenciozno Nikolić i ovaj tajkun Mikić, da je zaista primenjena ta taksa, ali samo za takve tajkune i za one koji hoće da grade i da prave, ovaj je, uzgred budi rečeno, započeo silne projekte na raznim lokacijama, da je to bilo za njih, a za građane – koliko mogu da doprinesu punjenju opštinske kase, bilo bi za sve i opština bi, uz ovaj celokupan porez na imovinu, uz turističku taksu, imala dobar budžet, koji bi se dobro punio.
Mogao bi da se napravi i solidan agrarni budžet, jer Vrnjačka Banja nije samo ona promenada i ona mesta koja se nalaze u hotelskim kompleksima, to su i sela poput Novog Sela, gde ćemo sutra uveče, u 19 časova, da imamo tribinu, i Lipove, u koju Vjerica danas ide, ali to njima nije odgovaralo.
Sada se ljudi pitaju, dokle je došla država Srbija? U šest meseci imaju ponovo izbore, da se izjašnjavaju i da biraju između čega? Između DS-a i ove odmetničke grupacije Nikolića, Mikića i Babića, tih lokalnih prevaranata, a, s druge strane, ljudi koji nisu to želeli i rekli su – mi hoćemo da ova kraljica turizma Srbije, ne samo banjskog, nego zaista biser u našoj turističkoj ponudi, bude prihvatljiva, apsolutno, za sve, da ovde dođu normalni ljudi, da investiraju, da se radi, da se gradi, a ne da pojedinci stiču ogromna bogatstva.
Kako ćemo da dođemo do ovih međunarodnih standarda održivosti makroekonomske politike u jednoj zemlji, koji uzimaju za prosek 5% učešća u deficitu bilansa robe i usluga, kada je on kod nas veći i kada je to alarm i za vas i za sve ekonomiste u ovoj zemlji koji se bave tom problematikom?
Kako ćemo da uverimo građane Srbije, bez toga da dižemo veliku paniku, i penzionere, koji su prevareni, da će njima biti bolje, kada je juče Boris Tadić, verujem da ga niste savetovali da to kaže, jer vi ne biste izgovorili takvu glupost, rekao – eto, u kampanji (u ovoj u kojoj su svi varali, kao i ovi banjski tajkuni, kandidati i svi funkcioneri iz liste Za evropsku Srbiju), nije mogao da se predvidi ovakav tok na svetskoj finansijskoj berzi, pa je to razlog zbog kojeg danas penzioneri moraju da trpe, a mi da dobijemo packe od Svetske banke, koja kaže – Srbija je visoko zadužena zemlja?!
Razlika je 272, ili 275%, odnosno toliki je spoljnotrgovinski deficit između onoga što izvezemo, odnosno uvezemo. A šta mi to proizvodimo za izvoz, a mogli bismo i u tom kraju o kome govorim, i u kraju gospodina Srboljuba Živanovića.
Pratim kako neozbiljno ljudi reaguju na sve to što on priča.
Čovek je, je li tako, Srbo, ili ste za koji dan doktor tehnoloških nauka, a i ugledan domaćin sela Jelenče kod Šapca? On svakoga dana u 4 sata ustane i vodi računa o svom domaćinstvu i o svom stočnom fondu, a država mu nije pomogla, kao što nije ni milionima seljaka u ovoj zemlji, pa onda sve to završi, pa se bavi naučnim radom, pa dođe u Narodnu skupštinu da otvoreno i iz srca, kao pošten čovek, priča i da svakome, naravno, on to i može, u lice da kaže da je lopov.
Tako rade ozbiljni i odgovorni ljudi, a naša država je dovedena u situaciju da je vode neodgovorni, jer da ste radili drugačije i da nismo išli u ovako progresivna zaduživanja, mi ne bismo morali da se danas nalazimo u, zaista, ponižavajućoj situaciji, da tražimo, i to na mizeran način, otpis pojedinih naših dugova.
A, ovo je sve lepo, gospođo Dragutinović, što u ovom odeljku, za koji gospođa Radeta traži da se briše, članu 3, odeljku B, postoji. Međutim, u stvarnosti, znam da vi u ova tri meseca niste u mogućnosti da pratite realizaciju mnogih projekata, ali ako bismo krenuli s tom pričom, daleko bi nas odvela.
Stavku po stavku, oko regionalnog razvoja Bora, o tome sam pričala pre mesec dana, zaista, mnogo, o energetskoj efikasnosti u Srbiji. Objasnite mi, molim vas, zašto smo ratifikovali, odnosno vi, pre par dana, 300 miliona evra kod ove nemačke banke, za rekonstrukciju naših termoelektrana, kada građani, u računu za struju koji im dolazi, u zavisnosti od toga kolika je angažovana snaga, već plaćaju od 156 do 192 dinara za rekonstrukciju elektroenergetskog postrojenja u našoj zemlji? Šta, dva puta treba da ih pljačkamo?
Zašto mi nemamo izveštaj, govorio je o tome kolega Krasić, kao i mnogi poslanici, odnosno završni račun budžeta od 2001. godine do današnjeg dana? Najlakše je bilo da kažemo da nemamo državnu revizorsku instituciju. Ova Džinićka, koja je radila taj posao, odnosno koju je Dinkić ovlastio, slala je dopise svakoj jedinici lokalne samouprave i rekla – ne morate eksternog revizora da angažujete, kao i u Kragujevcu, naravno, šta će Stevanoviću eksterni revizor kada je najbolje da se lovi u mutnom, ali zato su radikali, tamo gde su bili na vlasti, tražili i ovlašćene revizorske kuće angažovali.
Moram da istaknem primer kolege Saše Valjarevića, gradonačelnika Požarevca, srpskog radikala, koji je u prošlom sazivu bio narodni poslanik i direktor najuspešnijeg komunalnog preduzeća i dobio je nagradu za to, u 2006. i 2007. godini. Angažovao je revizorsku kuću, izvolite, dođite da vidite šta se radi, kako se radi.
Mnogo bismo mogli da pričamo o ovome. Kolega, moram da vam kažem da tzv. sarajevski sporazum nije implementiran na način na koji vi to govorite u šumadijskim selima. Reći ću vam za ustanički Orašac.
Bilo je pokušaja od više prognanika iz Republike Srpske Krajine da, kako vi rekoste, uz intervenciju države, dobiju povoljne kredite i da se nastane u nekom seoskom domaćinstvu i kući.
Uspela je samo jedna porodica i morala sam, kao potpredsednik Skupštine, da zovem, zato što je u pitanju porodica sa dvoje male dece i zato što je već isticao svaki rok kada čovek treba da da kaparu za tako nešto.
Prevara je mnogo. Ovo što se u institucionalnom smislu dešava i kako su građani varani ovoliko godina, nas ne čudi, s obzirom na to ko vas je doveo na vlast, pod čijim ste patronatom, ko upravlja makroekonomskom politikom, ali ja moram da upozorim građane da se i drugi prevaranti šetaju Srbijom.
Evo, ja sam uočila jednog, odnosno čula sam, mada smo se mimoišli juče, prekjuče, da se šeta po gradovima Srbije. Pazite, u pitanju je opasan čovek. On je zamenik predsednika nekakve stranke, ime mu je Aleksandar Vučić i čovek je koji se bavi raznim vrstama prevara. Može da vam traži pare i da kaže – to mi treba za to, može s vama da ugovori neki aranžman, da li su u pitanju mediji, da li je u pitanju neka kombinacija za neki posao, a onda će fakture da stižu na račun SRS-a, od 400 hiljada evra, pa nadalje.
U tom slučaju, pošto se kreće i po Vrnjačkoj Banji, Rumi, morala bi da reaguje policija, a s obzirom na to kako se lažno predstavlja i kako tugaljivo govori, u nameri da obmane građane Srbije, moglo bi, ako ga ima negde, proverila sam u Banji, nema, a možda u Rumi ima, da interveniše i lokalno amatersko pozorište.
Hvala vam puno, a što se tiče ovolike zaduženosti građana i svega onoga što nas čeka u našoj nesigurnoj budućnosti, govoriće i druge kolege srpski radikali, povodom amandmana koji slede.

Gospođo Đukić-Dejanović, narodni poslanici, bila sam u kancelariji na drugom spratu kada sam čula izlaganje nekoga ko je isključen iz SRS-a, koji ne predstavlja nikoga više.
Imam obavezu, s obzirom na ovo što je kolega Krasić pomenuo, ozbiljna je stvar u pitanju, krivična prijava za krađu ostavki narodnih poslanika izabranih na listi SRS - dr Vojislav Šešelj.
To se kaže hipokrizija, jel tako, gospođo Đukić-Dejanović, u vašoj struci i gubistvo svake realne...
Znate, za razliku od onih koji se smeju na to što slučajno napravim lapsus, gospođo Đukić-Dejanović, insistiram, pošto ste vi stručnjak za sve bolesti zavisnosti, a pratim kretanja pojedinaca ovde koji su građani, da ovde ustanovite belu liniju, da vidimo kako ovi pijani ljudi ulaze ovde i kako paradiraju po nalogu ovih En-Di-Aj-a (NDI), ili već onih koji ih savetuju, onih koji su već psihički otišli skroz.
Što se tiče morala i onoga kako je to bilo s ostavkama, moram zbog javnosti, ne znaju možda svi poslanici SRS-a, da se vratim na 10. jun, negde oko 21 čas.
Kao odgovoran član SRS-a, što sam bila od dana učlanjenja u stranku, poštujem stranačke organe i sve ono što treba da se uradi za interes stranke i da se odbrani narodna volja. Tog izvesnog pojedinca, koji je prijatelj Caneta Žapca i Žarka Zečevića Zeca, vidite kako kriminalci imaju nadimke, Zec, Žabac, znači da je on punoglavac ili Toma Čvorak, kako god, pozovem i pitam – jelte, kada treba da dođemo u Narodnu skupštinu, s obzirom na to da je za sutra zakazana sednica i treba da se verifikuju mandati.
Pamćenje me zaista dobro služi i to znaju i ti pojedinci, te individue, zato što mogu da se prisetim razgovora i sa radikalima i sa drugim ljudima, kako neko reče, imam glavu za snimanje.
Ne, nego imam dobar odnos prema onome što je čast i što je poverenje koje mi neko ukaže. Znate, ako je zakazano zasedanje za deset sati, moram da pitam, u danu kada se verifikuju mandati, da li treba da ja i ostale kolege dođemo dan ranije.
Taj neko kaže – šta, šta me to pitaš, trebaju mi vaše ostavke, ma hajde, molim te, i onda ide i... ali ja, kao pristojna dama, ne mogu da govorim psovke koje su, inače, manir i rečnik tog pojedinca. Vidite da su ostavke bile potrebne, ali da se ukradu.
Prema tome, na osnovu svih tih javno datih izjava, na svakom mestu, i sa skupštinske govornice, budite sigurni, dame i gospodo poslanici, građani Srbije, da će ta osoba, ta individua, da vrati te ostavke kao ''bela lala''. Radikali nemaju kopito, ali znate onu staru narodnu poslovicu, pošto je sada moderno da se bude ovakav ili onakav, a građani sve to vide, da se ovako izbaci noga ispred prolaza, jer ovo nije kafana u Bajčetini, nego je Narodna skupština – videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona diže nogu, i to baš ovu ovde, koja je izbačena između dve klupe.

Ovako nešto, ovakav nemoral i osobu koja na ovakav način može da zastupa bilo kakvu politiku, ako je neka osoba uopšte stajala ovde sa dignitetom, s integritetom, neko ko je vođa ili glava neke porodice, ne da ne može da okupa bazen časnog Srbina i junaka dr Vojislava Šešelja, nego ni Sava i Dunav, ni sva mora ovog sveta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, koristim mogućnost po članovima Poslovnika 225. i 226. da postavim jedno veoma važno pitanje, a i da iskoristim prisustvo gospođe Dragutinović. Naime, jedan veliki problem postoji u gradu Aranđelovcu zbog činjenice da je ova pljačkaška privatizacija nakaradno otpočela 2001. godine u Srbiji.
Suočeni smo sa činjenicom, ne znam da li vi kolege poslanici to znate, da aranđelovački "Šamot" još uvek nije privatizovan. Bilo je raznih projekata, planova za privatizaciju jedne od najpoznatijih fabrika za proizvodnju opeka i peći u našoj zemlji. Naravno, svima vam je jasno da je ta fabrika nekada na tržištu one bivše države i čitave Evrope imala i te kako dobre rezultate.
Međutim, mi smo suočeni, gospođo ministre, sa činjenicom da će radnici u toku ove nedelje, ako Agencija za privatizaciju konačno ne objavi javni poziv za kupovinu "Šamota", a evo ja imam ovde dva pisma o namerama dve zainteresovane strane, biti prinuđeni da dođu u Beograd i da otpočnu proteste ispred Vlade Srbije, ispred Agencije za privatizaciju i ispred jedne u nizu hohštaplerskih konsultantskih kuća koje su se pojavile na tržištu Srbije i rade taj posao za veliku proviziju, za veliki novac, a ne urade ga kako treba.
Očigledno je da je ta konsultantska kuća, koja je vama poznata, gospođo Dragutinović, "Fineks", dezavuisala radnike i proces privatizacije "Šamota" unazad tri godine. Taman kada se dođe do nekog konačnog navodno dogovora, pošto dođu i uglavnom... Zamislite vi sad taj paradoks kako radnici moraju da se brane: sindikat organizuje razgovore sa Agencijom za privatizaciju i izvesni Ljubić Aleksandar, direktor Centra za tendere, obećao je na poslednjem sastanku radnicima da će javni poziv biti raspisan do polovine septembra meseca. Kako sada stvari stoje i kako je apsolutno jasna situacija, jer je najveći deo socijalnog programa završen do 2007. godine i vraćeno je u budžet preko 20 miliona dinara, dakle, radnici su neku siću dobili, tek toliko da mogu da podmire onaj deo koliko su bili na ulici, odnosno bez posla jer nisu radili.
Recite mi u čemu je problem u ovoj državi kada postoje zainteresovani kupci i kada postoji fabrika koja može da funkcioniše? Ili ćemo mi da dođemo u situaciju da će toliko naroda da bude na ulici, a da će fabrika da ode u stečaj?
Zbog čega se ovo dešava? Zbog toga što država ne vodi brigu. Ovo pitanje ozbiljno shvatite. Mi se nalazimo na početku, utorak je, ove radne nedelje. Do kraja ove nedelje – završavam, gospođo predsedniče, i hvala vam, ovo je vrlo važno pitanje jer je u pitanju sudbina 900 radnika i njihovih porodica – ljudi će doći iz Aranđelovca u Beograd i počeće da traže ispred zgrade nadležnih institucija i ove prevarantske konsultantske kuće svoja prava, jer radnici moraju da žive i moraju da se bore za sebe i za svoje porodice. Hvala.

Gospođo predsedniče, javljam se na osnovu člana 104, želim i vama gospođo ministar da se obratim.
Naime, kada je gospodin Cvetković podnosio ekspoze i predstavio svoj novi kabinet, nama je u vašoj radnoj biografiji napisano da ste vi jedan od finansijskih eksperata i neko ko će na čelu Ministarstva koje ste i nasledili od aktuelnog premijera moći da, što nije mišljenje Srpske radikalne stranke, ali to stoji u vašoj radnoj biografiji, da učini da naš finansijski sistem i da naša politika u tom smislu ekonomska bude mnogo bolja nego što je do sada. Mi otvoreno sumnjamo u to i želeli smo o tome da govorimo prilikom ove tačke dnevnog reda i amandmana koje smo podneli.
Ali, gospođo Dragutinović, vi ste dovedeni, zahvaljujući Nadi Kolundžiji i Demokratskoj stranci, pre svega predsedniku Demokratske stranke, Borisu Tadiću, u jednu veoma neprijatnu situaciju. Vi, kao žena koja je finansijski ekspert, imate sada situaciju da se neko, lažno predstavljajući se kao neka građanka, što bi rekla koleginica Čomić, sa ulice, što kaže gospodin Krasić, da li je pošla na pijacu ili u butik, stvarno ne znam gde je ta osoba od jutros krenula, svratila u Skupštinu i hoće da predsedava Odborom za finansije.
Time se urušava vaše dostojanstvo kao finansijskog eksperta, da neka osoba sa ulice, da ne upotrebim neki grublji izraz da ne dobijem opomenu, ali neću to da radim, hoće da razgovara sa vama kao sa ravnopravnim partnerom u poslu koji se zove rasprava o budžetu Republike Srbije. Pa to je neverovatno.
Znate, vi treba da se zapitate nad činjenicom šta je onda sa vama, jer vi ste ministar u Vladi, sa legitimitetom koji imate i koji vam je dala skupštinska većina, a vama ono što su skupštinske primedbe hoće da obrazlaže osoba koja nije narodni poslanik i koja očigledno želi na takav način, i kroz zloupotrebu, i kroz zaista vrhunac nemorala koje pokazuje kao osoba, da se ponaša i da nastavi da urušava dostojanstvo ove skupštine.
Zato je, pre svega, odgovorna gospođa Kolundžija. Gospođo Kolundžija, dolazite u situaciju da nemate i neće biti sednice Narodne skupštine dok se ne ispravi ovo što se zove krađa mandata i kršenje volje narodnih poslanika. Pogledajte šta je ovo, narodni poslanici. Prijava za liste poslanika koji učestvuju u diskusiji, ovde su imena nekih građana.
Zašto niste stavili nekoga od osam miliona birača? Zašto niste stavili da može da se pojavi u skupštinskoj sali neki Srbin sa Kosova i Metohije, neki seljak iz Šumadije, radnik iz "Zastave", nego stavljate imena nemoralnih ljudi koji nisu ništa u ovoj skupštini i još nama hoćete da kažete da će zajedno s nama, s našim integritetom i s onim što smo mi dobili od birača, ove osobe da učestvuju u raspravi? Zaista neće moći. Zapitajte se nad činjenicom, gospođo ministar, zašto su vas doveli u ovako ponižavajuću situaciju. Hvala.

Hvala vama predsedniče, iako ste mi dali reč, sačekala sam da tu važnu informaciju pročitate, ali ona je zaista u kontekstu svega onoga što smo mi govorili od početka zasedanja, nelegitimnosti rada skupštinskog odbora za finansije.
Na osnovu Poslovnika i člana 100. želim da iskoristim svoje poslovničko pravo, da postavim pitanje po članu 225. i 226. i da ga uputim direktno ministru Dragutinović Diani, a pre svega Vladi Republike Srbije, gospodinu Cvetkoviću i Vuku Jeremiću.
Naša država se nalazi u izuzetno teškoj situaciji i stanje na KiM je iz dana u dan sve gore i gore. Ono što je poražavajuće i što Srbiji, ne samo sa KiM, već i mi u Srbiji ne možemo da prihvatimo je činjenica je do današnjeg dana, 24. oktobra, raspoređeno preko 2000 policajaca iz, kako oni kažu, najveće Misije EU koja se nalazi na području naše južne pokrajine, tzv. EULEKSA, kao sudija i specijalnih savetnika, čiji je cilj, po planu Martija Ahtisarija, koji je naša država odbacila, da vrše neophodnu podršku, kako oni kažu, kosovskim institucijama, počev od policije, preko pravosuđa. I naravno, sve to što oni rade je sadržano i u šiptarskom ustavu, koji je naša država odbila, i svim prethodnim rezolucijama Narodne skupštine Republike Srbije.
U isto vreme dok mi ovde moramo da štitimo volju naroda, gospođo Đukić-Dejanović, 268 biračkih mesta ima na KiM, evo da povežem ovde dve stvari. Od 268 biračkih mesta, na preko 200 ubedljivo pobeđuje, čak sa preko 50% glasova, SRS i lista SRS-dr Vojislav Šešelj. Negde su ti rezultati tako izraženi da, recimo, u opštini Štrpce vi imate biračka mesta, ispraviće me kolega Kragović ako grešim, gde sa 80% pobeđuje SRS-dr Vojislav Šešelj.
Mi ovde, želeći da branimo našu državu, pre svega i zbog ove alarmantne izjave koja dolazi od predstavnika EU, izvesnog Iva de Kermabona ili već kako se zove, da je blizu dogovor Beograda i EU po pitanju EULEKSA, što znači odricanje od naše južne pokrajine. Gledaju nas Srbi sa KiM, ti ljudi su na okupiranim područjima 11. maja izašli na izbori i zaokružili izbornu listu SRS-dr Vojislav Šešelj. Oni su, kao i svi drugi građani Srbije, prevareni. Njihova osećanja i njihova briga za državu i to što su oni brana...
(Predsednik: Vreme.)
...završavam, od svih tih pokušaja, dakle, gole sile, da nam se otme naša teritoriji, oni sada gledaju da u Narodnoj skupštini Republike Srbije sede oni koji nikako nisu poslanici izabrani sa te liste za koju su oni glasali i oni koji su u pravom smislu reči kao i ta građanka, bruka za Srbe sa KiM, jer takvo i mišljenje imaju o njoj.
Gospođo Dragutinović, izvinjavam se, podsetila sam se vaše radne biografije, ne samo da ta osoba koja se lažno predstavlja nije ekspert, možda je ekspert za finansijske malverzacije Vučića i Nikolića, ali svakako nije predsednik skupštinskog Odbora za finansije. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar vi ste zaista dovedeni zbog takve volje DS u ovu situaciju, ali već kada vas ponižavaju nelegitimnim predstavljanjem nekoga na sednici Odbora za finansije, iskoristiću priliku, poštujući vaš legitimitet i pre svega vašu stručnost, mada se ne slažem uopšte sa ekonomskom politikom koju vi zastupanje i Vlada premijera Cvetkovića, da vam postavim neka konkretna pitanja, odnosno da iskoristim mogućnost da se informišem po osnovu člana 225. i 226.
Inače, taj član 225, čućete u toku dana i već ste čuli da se više puta pozivamo, govori o tome da moramo da budemo obavešteni o svim pitanjima, odnosno iz delokruga rada narodnih poslanika, kao i da nam se dostavljaju određene publikacije. Mi nismo dobili, a nisu ni članovi Odbora za zdravstvo, istraživanja koja su sprovođena u Srbiji, od Instituta za zaštitu zdravlja, u periodu od 2000. do 2006. godine, i od 2006. do 2007. godine.
Želim da ovim putem tražim konkretno obaveštenje, možda ste uspeli da saznate kao ministar finansija, a ako niste zahtevam da hitno saznate šta je sa tim bilo. To je pitanje pokrenula i dr Jagoda Jorga, koja je iz DS, na jednoj od sednici Odbora za zdravlje i porodicu. Gospođo Dragutinović, Svetska banka je Republici Srbiji odobrila sredstva za nacionalni zdravstveni račun, koji je neophodan da bi se suzbila korupcija u zdravstvu i mi to zaista zastupamo već dugi niz godina.
Doktor Paja Momčilov, predsednik Odbora za zdravstvo, insistira na tim pitanjima, međutim imamo bahatog ministra Milosavljevića, koji ne želi da sluša poslanike, koji ulazi s nama u duele, koji često nastupa toliko neprijatno da sednice odbora napuštaju i oni koji ga podržavaju iz vaše koalicione vlasti.
Odobren je novac za taj projekat, a zašto je to važno? Zato što dok Srbija ne bude imala nacionalni zdravstveni račun mi ćemo imati haos i korupciju u našem zdravstvenom sistemu.
Nisam dobila publikaciju po članu 225, ni mogućnost da se o tome informišem preko skupštinskih službi, ali sam to uspela preko interneta i preko publikacija do kojih sam došla kao narodni poslanik. Čak 46% građana Srbije je obolelo od hipertenzije i Ministarstvo zdravlja ništa nije učinilo u strategiji borbe protiv te nezarazne bolesti, ali se širi kao zarazna, da pomogne građanima Srbije.
Završiću, gospođo Đukić-Dejanović, trebalo bi mi ko zna koliko vremena, jer sam pokrenula jednu veoma važnu temu za građane Srbije.
Gospođo ministre, pošto ste vi ministar finansija, sva istraživanja pokazuju, ne samo da postoje indicije, već su to istraživanja do kojih su došli ljudi, pre svega Instituta za zaštitu zdravlja, da je 30% ukupnog novca u tokovima za lečenje ljudi u odnosu na kontrolu države van tokova. Oni jesu potpisali, neki vlasnici privatnih ordinacija i klinika, sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje ugovore, ali kliko je hiljada onih koji nisu? To je osnov za korupciju.
Pošto je gospođa Đukić-Dejanović uvaženi profesor, redovni profesor kragujevačkog Medicinskog fakulteta, ona vrlo dobro zna da lek i pilule protiv korupcije ne postoje. Ona će verovatno morati mnogima koji su nelegitimni poslanici, a građani, da propisuje neke druge terapije, to vidim po njihovim izrazima i po tome kako ih ona posmatra, ali pošto nema mogućnosti ...
(Predsednik: Vreme.)
... da se izmisli tableta, pilula za korupciju, država mora da uzme taj posao u svoje ruke, a korupcija u zdravstvu i ti nelegalni tokovi novca su veliki. Hvala. Izvinite što sam prekoračila vreme.

Gospođo predsedniče, neko je zaboravio nešto ovde, mislim da je papirna maramica, kad se pođe na pijac verovatno se to ponese za usput.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, gospođo ministar, javljam se da iskoristim vaše prisustvo po članovima 225. i 226. Poslovnika, zato što je stigao jedan dopis, zapravo kopija koja je prosleđena vama. Radi se o dopisu koji je i Ministarstvo finansija, kao i Ministarstvo turizma, i Direkcija za imovinu, Zavodu za zaštitu spomenika i kulture uputio dr Radosav Švabić, predsednik opštine Aranđelovac.
Hotel "Staro zdanje" je jedan od spomenika kulture, jedan od najznačajnijih u Šumadiji, ali svakako i u Srbiji. Svako ko je ikada došao u Aranđelovac zna da je to simbol tog grada i da već godinama Aranđelovčani gledaju kako se taj simbol njihovog grada i spomenik kulture urušava.
Opština nije u mogućnosti da ovaj problem reši zato što je briga države nad takvim objektima neophodna.
Znamo da je samo uz veliki angažman Raško-prizrenske eparhije i ljudi dobre volje izvršena rekonstrukcija naših svetinja na KiM, pre svega zahvaljujući preosvećenom vladiki Artemiju i monaštvu, sveštenstvu, ali kada su u pitanju ove stvari, kojih ima još u nekoliko ovako drastičnih primera u Srbiji, moramo odnosno država, ili da nam kažete da ne želite da štitite naše kulturne i istorijske spomenike, da reaguje što je moguće pre.
Danas je 24. oktobar i sama činjenica da ovaj produžetak miholjskog leta pre svega pogoduje građanima Srbije, koji će imati šokantne račune za gas, i za struju i uopšte za grejanje čitave sezone, jedva će da prežive, ali zamislite, gospođo ministar, da vas tamo put navede, a vi kao ministar finansija, pretpostavljam, treba da obiđete veći broj gradova u Srbiji.
Inače, što se tiče posla oko preuzimanja poslova poreske uprave od strane opštine Aranđelovac, to je ogledni primer opštine koja je to na najbolji mogući način uradila.
Činjenica da Vlada Republike Srbije ne brine, ne samo ova nego i prethodna, kao i one pre toga, o ovom tako važnom problemu, dovoljno govori o tome da smo mi nacija koja se na svakom mestu, u pravom smislu reči, bruka.
To vam kažem zbog toga što je Sretenje gospodnje blizu, a i dan jubileja opštine Aranđelovac sledeće godine i zbog činjenice, pa evo tražim i odgovor, da li ćete i kada ćete na osnovu ovog zahteva, daću vam sada ovu fotokopiju, organizovati, ali pre svega su se vama obratili i naveli vaše ministarstvo kao prvo, radni sastanak koji je predsednik opštine dr Radosav Švabić, kao odgovoran čovek, srpski radikal, tražio da bi se ovaj problem što pre rešio, kao i naši koalicioni partneri iz Nove Srbije i Socijalističke partije Srbije u tom gradu. Hvala vam najlepše.