Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, tražim informaciju po članovima 225. i 226. od Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javne funkcije.
Bajčetina je mala mesna zajednica, Gledićko selo u Gružanskom kraju, knićanska opština. Cela knićanska opština ima 36 sela i Bejčetina je jedna od najmanjih mesnih zajednica. Tamo ima svega 30 i nešto ljudi koji glasaju. Selo odumire zato što uglavnom žive stari i nemoćni ljudi, koji teško žive, jedva preživljavaju kraj s krajem, pa je tako prošle godine najstariji žitelj tog sela, da ne pominjem ime toj baki, preminula tako što je ispustila svoju dušu pored šporeta, starog "smederevca", u svojoj trošnoj kući u Bajčetini.
Pod naslovom "Tomina vikendica", dnevni list "Kurir" je u februaru ili martu ove godine objavio fotografije konture, ne vikendice, nego jedne velelepne vile. Gospodine ministre, ovim će se baviti nadležni državni organi, u to sam apsolutno sigurna, s obzirom na to da je taj nesrećnik, koga još držite za poslanika, neko ko prima platu od 80.000 dinara i poslanički paušal od 30.000 dinara, a ova kuća, gospodine Dačiću, izvinjavam se vama, jer nisam mogla zbog rezolucije da je uvećam, možete da pogledate, pošto su mi građani dostavili na CD-u, zapravo je jedna vila slikana iz nekoliko perspektiva.
Ova vila, po proceni stručnjaka, sa četiri prateća objekta i nekim bazenom, ribnjakom u izgradnji, osmatračnicom... jer znate, gospodine Dačiću, kad imate vilu, a kada otimate i kradete od stranke, pa redom, vi morate da osmatrate šta se dešava. Verujem da vi niste dali neku policiju tamo, nego će policija da dođe da stavlja lisice na ruke.
Ta vila, napravljena od poslaničke plate bivšeg radikala i zamenika predsednika stranke, u periodu od maja do današnjeg dana, sa svim ovim pratećim objektima, prema procenama stručnjaka, vredi najmanje 600.000 evra.
To je sitnica za otimačinu, za prevare, za prodaju Vojislava Šešelja, za zabadanje noža u leđa predsedniku stranke, za izdaju onoga u šta se neko kleo, za prosipanje praznih i šupljih priča, kakve će i danas da se čuju - znate, vi treba da imate lepe frizure, da se lepo obučete, a ja, posle toga, ajd' put u Bajčetinu, kamen po kamen i evo palate.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam, gospođo Đukić-Dejanović. Molim vas, u kojoj mi državi Srbiji živimo i da li ovi ljudi, koji su mi ovo doneli, iz gružanskog kraja i ostavili ove fotografije, pozivala sam novinare da se bave istraživačkom delatnošću i da "Kurir" ode posle tog vremena i da vidi šta je sve tamo niklo, da li mi živimo u državi u kojoj treba na takav način građani da posmatraju ovaj lopovluk i ovu otimačinu?
Molim vas da prosledite moje pitanje Republičkom odboru za rešavanje sukoba interesa pri vršenju javne funkcije: odakle Tomislavu Nikoliću, bivšem narodnom poslaniku i bivšem radikalu, koji to, u stvari, nikada nije ni bio, novac za ovakvu kuću koja, opet ponavljam, sa svim pratećim objektima, vredi najmanje 600.000 evra?
Njegova supruga je nezaposlena unazad 15 godina. Nije on biznismen kao Nenad Popović, pa može da pravi, a ne verujem da se ni vi, gospodine Popoviću, razbacujete i pravite vilu od 600.000 evra. Zahvaljujem na pažnji i javiću se kasnije.

Dame i gospodo narodni poslanici, pohađala sam Osnovnu školu "21 oktobar" u Kragujevcu i kao đak te škole imala sam, zajedno sa ostalim kolegama, obavezu na današnji dan, kada kažem obavezu, to je zaista tragično ...

Članovi 225. i 226, da pitam nešto na kraju gospodina ministra, ali pravim jedan mali uvod, nemojte da mi zamerite.
... da toga dana, zajedno sa ostalom decom i đacima, učestvujem kao neko ko je od prvog do osmog razreda osnovne škole pevao u horu te osnovne škole "21 oktobar" na manifestaciji "21 oktobar" u Šumaricama, gde su streljani đaci i nedužni građani Kragujevca 41. godine.
Gospodine Dačiću, šokirana sam danas onim što sam videla. Delegacija Gradskog odbora SRS je otišla pred spomenik "V/3" u Šumaricama i položila venac u ime našeg Gradskog odbora.
Ali, prvi put je ono što se desilo, gospodine Dačiću, da je grad bio gotovo u opsadnom stanju, a naročito deonica od Kragujevca do Batočine, zato što je u Kragujevac na veliki školski čas došao diktator Boris Tadić.
Godine 56, tada se nisam još ni rodila, ali ima onih koji pamte, Josip Broz je došao u Kragujevac i tog dana u zatvoru u Petrovcu je bilo nekoliko desetina Kragujevčana. Gospodin Jojić zna kako je to funkcionisalo u to komunističko vreme od strane policije. Svi oni koji su bili sumnjiva lica i koji su zadržavani ili privođeni jer su protiv Broza ili se sumnjiče, morali su sami da se prijave pre dolaska Josipa Broza i da kažu, biće dva dana u zatvoru, odnosno ide policija i stavi ih dok ne prođe poseta Maršala.
Da je danas takvo vreme, a razlikuje se samo po tome što su prividno građani slobodni, u Kragujevcu bi najmanje 50.000 ljudi bilo u zatvoru, jer toliko je Kragujevčana, najmanje kažem birača koji ne mogu očima da gledaju Borisa Tadića, i to je jasno izražena volja građana.
Ali, pošto je on danas došao, gospodine Dačiću, sa takvom svitom i pratnjom, pitam vas da li ste vi upoznati kao ministar policije da je na svakih gotovo 200 metara od Kragujevca do Batočine, to je 26 kilometara, stajao po jedan policajac, sa jedne i sa druge strane?
Na izlazu iz Kragujevca, zna gospođa Đukić Dejanović, jer je ona normalna iako je predsednik Skupštine, svakog dana prolazi tuda, ide autom, tu je nadvožnjak na kome od 1990. godine piše "SČP - Šešelj", i naravno četnički vojvoda tog vremena i čovek koji danas strada u Haškom kazamatu, jer brani interese srpstva, i moja je nekako navika da uvek kada pođem iz grada pogledam u taj nadvožnjak jer želim uvek da vidim taj natpis "SČP - Šešelj", ali danas vidim gore policajce, i na nadvožnjaku, i na jednom, i na drugom izlazu, i sa jedne i sa druge strane puta ... (Predsednik: Nataša.) ...
Završavam, još je samo falilo da se baca cveće, došao je maršal. Kuda ide država, gospodine Dačiću? Izvinite, gospođo Dejanović, uzbuđena sam zbog činjenice da je ovaj izdajnik Nikolić odabrao današnji dan, a Kragujevčanin je, da seiri nad onim što je učinio i što je pokušao ... (isključen mikrofon.)

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, na kratko ću sa ove teme da obavestim narodne poslanike i javnost, bez zaista namere da zloupotrebim skupštinsku govornicu u marketinške svrhe, o nečemu što mislim da je važno za kulturu i istorijsko nasleđe našeg naroda, a vezano je za današnje otvaranje 53. sajma knjiga u Beogradu.
Naime, dame i gospodo narodni poslanici, prvi put posle ko zna koliko decenija, zaista ne mogu ni da se setim kada je poslednji put ta knjiga štampana, ovoga puta i danas, posle više od 50 godina, u izdanju izdavačke kuće "Logos" iz Bačka Palanka pojaviće se, kao izdavački poduhvat, apsolutno sam uverena, godine, i veoma je važno za naš narod i za buduće generacije - knjiga Sime Milutinovića Sarajlije "Srpkinja", kao i sabrana dela Milice Stojadinović-Srpkinje.
U tom kontekstu želim da vam kažem da, iako zatočen šest godina u tamnici Haškog kazamata, jedan od članova uređivačkog saveta za ove dve knjige i za sabrana dela Milice Stojadinović-Srpkinje, jeste prof. dr Vojislav Šešelj.
Ne treba da vas podsećam na to da je on, otkada se nalazi u Haškom tribunalu, napisao 19 knjiga u izdavaštvu SRS. Međutim, ovo sada je projekat na kome je on posebno insistirao. Zaista je uz svesrdnu pomoć i pre svega ulogu svojih saradnika, posebno kolege Milorada Milčića iz Novog Sada, ova knjiga je ugledala svetlost dana, odnosno ove knjige koje će se danas pojaviti. Zaista celokupnoj srpskoj javnosti i vama narodnim poslanicima preporučujem da kada posetite, a verujem da ćete iskoristiti u ovih šest dana neko slobodno vreme, svakako uzmete ove knjige, jer će značiti vama i vašoj deci, i unucima i budućim generacijama koje budu nasledile sve ono što vi ostavite, a što imate kao zaista istorijsko blago srpskog naroda. Hvala vam.
Izvinite, gospođo Dejanović, zaista sam morala da se javim, jer mislim da je ovako nešto dugo pripreman projekat i veoma važan za sve nas danas, konačno pred čitalačkom publikom, na radost svih nas, a pre svega dr Šešelja, našeg predsednika. Hvala vam puno.

Gospođo predsedniče, gospodine ministre, mogla sam da se javim kada počne rasprava o pojedinostima, odnosno nastavak Predloga zakona o strancima, ali zaista je situacija izuzetno alarmantna u Crnoj Gori. Prošlo je deset dana otkako je separatistička vlast Mila Đukanovića priznala kvazišiptarsku državu na području naše južne pokrajine.
Ono što se dešava, gospodine Dačiću, dame i gospodo narodni poslanici, jeste da je Andrija Mandić, vođa Srpske liste i predsednik Narodne stranke već osam dana u štrajku glađu u poslaničkom klubu u Narodnoj skupštini Crne Gore i da mu podršku daju i srpski radikali.
Naša stranka je izašla na Srpskoj listi, naš poslanik gospodin Bojan Strunjaš je svakoga dana sa predsednikom poslaničke grupe gospodinom Mandićem, i ono što mi sada vaše stiže i po okupljanju ne samo srpskih radikala, već Srba ispred Skupštine koji daju Andriji podršku je činjenica, gospodine Dačiću, da se naš ambasador u Crnoj Gori, Zoran Lutovac, ni jedan jedini put nije pojavio da da podršku Andriji Mandiću i Srbima u Crnoj Gori. To je skandalozno.
Mi sada ovakvim ponašanjem i bez izjašnjavanja zvaničnika Srbije tačno guramo srpski narod da idu u nešto što oni ne žele. Da li vi shvatate, gospodine Dačiću, da se sada dešava i da bi to voleli separatisti, ovi Milovi kriminalci u Crnoj Gori, da se održi popis i da se desi 45. godina, da oni toliko izvrše asimilaciju srpskog naroda da, kao na tim izborima kada su došli komunisti na vlast, umesto ranije 95,6% Srba, odnosno 94,8% koji su se izjašnjavali kao Srbi i pravoslavne veroispovesti uoči Drugog svetskog rata, 45. godine samo 3,6% Srba, a 80 i nešto Crnogoraca, izmišljene nacija pod Brozovim diktatorskim režimom.
Da li vi sada hoćete da mi guramo naš narod u srpskoj Crnoj Gori da idu u Crnogorce, ili ne daj bože da jednoga dana budu Šiptari? Dajte, molim vas, preduzmite nešto. Ljudi su očajni. Nije to sada, znate bilo, desilo se, i ništa dalje. Šta ćemo da radimo?
Znate li, gospodine Dačiću, kada je vaš ubijeni u Haškom kazamatu predsednik Slobodan Milošević došao na izbore voljom građana Srbije i kada je počela da se podiže srpska nacionalna svest, od Gazimestana preko svega drugog što smo radili kao Srbi, bez obzira na to što mi nismo bili politički istomišljenici Slobodana Miloševića, milioni Srba su se podigli i već na prvim izborima koji su održani u 2003. godini, odnosno po popisu stanovništva iz 2003. godine 33% naših sunarodnika se izjasnilo kao Srbi u Crnoj Gori.
Da bi to bio veći procenat i da bismo im davali podršku, a budite sigurni, gospodine Dačiću, da nisu samo oni koji su se izjasnili kao Srbi protiv ovoga što se desilo i što je Đukanovićev režim uradio, mi moramo da pomognemo našem narodu.
Uostalom, i sami vidite na osnovu dosadašnjih pregovora i razgovora sa Jusufom Kalamperovićem da oni neće da odstupe od svog čvrstog stava i da će tražiti otpust iz crnogorskog državljanstva, što vam je on i rekao prilikom poslednjih razgovora. Potrebno je da država Srbija, pre svega parlament, pruži jasnu podršku Srbima u Crnoj Gori. Mi vam kao SRS nudimo deklaraciju o pravima Srba u srpskoj Crnoj Gori, koja je bila ušla u skupštinsku proceduru.
Evo, završavam još time, gospođo Dejanović, mislim da je neprimereno da vam lekcije o tome šta treba da radite i kome da budete lojalni drži onaj koji je isključen iz naše stranke i koji je prvi izdao svog predsednika i svoju političku stranku, i koji je činio sve kada je bio zamenik predsednika naše stranke, u odsustvu prof. dr Šešelja koji boravi u Haškom kazamatu, da ruši sve mostove SRS sa Ruskom Federacijom. Ali, mi i sada, na svu sreću, uz pomoć pre svega divnih ljudi koje imamo u našoj poslaničkoj grupi i prijatelja koje imamo u Ruskoj Federaciji podižemo te mostove. Želimo da nam Rusija i u ovom slučaju pruži podršku, kao i u slučaju podrške Srbima u srpskoj Crnoj Gori.
Hvala i izvinite što sam prekoračila vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, verujem da niste obratili pažnju na povezanost ovog člana - odbijanje zahteva za stalno nastanjenje, sa krivičnim postupkom koji je poveden protiv lica koje to traži, jer mi bismo ovakvom odredbom zakona i neprihvatanjem amandmana koji je u ime SRS predložio naš kolega srpski radikal Momir Marković, ušli u ozbiljno gaženje Ustava, odnosno člana 17. i položaja stranaca u našoj zemlji.
Gospodin Marković je u tom smislu, naravno, oprezan prema činjenici da na području naše zemlje, kao što i vi znate, borave i razne špijunske agenture i neki koji predstavljaju latentnu opasnost za našu državu, što kroz trgovinom oružjem, ljudima, da ne govorim o svim onim situacijama na jugu naše zemlje, u tom delu opština koje se graniče sa našom južnom pokrajinom KiM.
Sada je nemoguće da mi zbog činjenice da država mora da prati i da bude oprezna prema takvim slučajevima ulazimo u gaženje ustavnih normi i da ne poštujemo prezumpciju nevinosti, jer vi sami znate da to što je neko po službenoj dužnosti okrivljen za nešto, odnosno protiv njega je pokrenut krivični postupak, ovde stoji u tački 2. tako, a to traži gospodin Marković da se briše, dakle - koji je osuđen za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, to je u redu i to je prihvatljivo da se nekome takvom odbije zahtev, "ili ako je za takvo krivično delo pokrenut postupak".
Osim u srpskom haškom kazamatu, koji je i stvoren zbog toga da se sudi samo Srbima i da bi se Srbi ubijali, i da bi se mučili, i da bi se pisala lažna optužnica i ova sramna presuda gospodinu Martiću od pre nekoliko dana - i niko u državi nije podigao glas zbog toga. Nije bilo dozvoljeno ljudima, evo reći će vam gospodin Buha, da se niko nije odazvao na konferenciju za novinare kada se govorilo o tom najnovijem haškom skandalu.
Jedino, dakle, u tom ad hok, kvazisudu se ljudima izriče presuda i pre stvarnog dana izricanja i proglašavaju se krivima, krivi zato što su Srbi, krivi zbog toga što je Nataša Kandić, na poziv Zorana Đinđića, sela sa ostalim antisrbima i sklepala optužnice ili zato što se pojavljuju onakvi "svedoci". Ali, veoma često su to i neke osobe koje su, blago rečeno, retardirane ili vajni stručnjaci, a sve špijuni i agenti koji su vršljali ovde, gospodine Dačiću, po Srbiji godinama posle svrgavanja vlasti i posle petooktobarskog puča.
Ne može da budemo takvi kao što su oni, koji se navodno zalažu za poštovanje međunarodnih konvencija, ljudskih prava i konvencija koje regulišu položaj stranaca i njihovo tretiranje u nekoj zemlji - bilateralnih sporazuma i svega onoga što mi, kao jedna država koja hoće ravnopravnu saradnju sa svima normalnima u svetu, sa onima koji nam ne žele zlo, nego dobro, da sarađujemo.
Ovde se govori o onima koji dolaze iz zemalja koje vode izrazito antisrpsku politiku i tako se ponašaju. Međutim, mi moramo da poštujemo naš Ustav i da kažemo - da, protiv vas je podignuta krivična prijava za neko krivično delo, ali vi ste nevini sve do trenutka dok se to ne dokaže. Već sada mogu da vam kažem ne vršeći pritisak, naravno, na sudske organe niti na veće koje će da se bavi time, ali evo vi ste ministar unutrašnjih poslova, a Republički javni tužilac je valjda nešto razmišljao u ovih proteklih mese i po dana, sada mogu na osnovu, zaista više od 99,999, ma nema ni jednog promila, a da neko može da posumnja, čak i neko ko politički u ovom trenutku, samo zato što mu je potreban, podržava ove otpadnike SRS.
Neću da koristim izraz "građani", jer su građani pošteni ljudi, dame i gospodo, a ovo je nešto drugo. Kada kažete građanin vi mislite na nekog čoveka koji je pošten i koji uvažava poštovanje svakoga.
Sada mogu na osnovu toga, pošto je gospodin Krasić odneo nadležnim organima dve krivične prijave - zbog zloupotrebe službenog položaja, a to je uzimanje kredita bez odobrenja stranačkih organa u iznosu od 600.000 evra, sa kamatom i mnogo više, koje je uradio Tomislav Nikolić i krađa poslaničkih mandata. Ali, poštujući prezumpciju nevinosti, ali već znam pošto sam aktivni učesnik u onome što se razotkrivalo posle tog neuspelog puča, da kad-tad, iako je možda pravda spora, ali je dostižna - taj čovek mora da odgovara za to što je uradio.
To je nesporno. Postoji zakon i ako budu želele sudije da sude po Krivičnom zakoniku naše zemlje i da uzmu u obzir sve ono što je predočio, a to je samo jedan deo, naravno, otvoriće se postupak, gospodin Krasić, to tako mora da bude. Ne mogu da kažem za nekoga tamo ili vi za koga ništa ne znamo ili nismo upoznati sa činjeničnim stanjem ili sa tom pravnom stvari odnosno sa tim sporom koji neko ima i da mu kažemo, aha, odbićemo vam zbog toga zahtev i ne možete da boravite ovde.
Gospodine Dačiću, znate da je u borbi našeg srpskog naroda mnogo ljudi, o tome će govoriti gospodin Buha, proglašeno krivim od strane hrvatske ustaške vlasti. To su ljudi koji su svojim golim životima morali da brane i da budu ranjavani, i da stradaju njihovi najmiliji i svoj kućni pragom, i u Republici Srpskoj Krajini i u Republici Srpskoj. Oni su okrivljeni, odnosno oni su već unapred krivi, ali protiv njih se vodi krivični postupak pred tim takozvanim županijskim sudovima u ustaškoj hrvatskoj državi.
Vi ćete sada da kažete protiv tog nekog su tamo zbog toga što je Srbin, a samo zbog toga je naš narod i stradao, što je čuvao svoju veru i svoj kućni prag, on ne može ovde da se stalno nastani, da dobije boravak.
Isti ćemo slučaj imati, nažalost, za početak sporadično, ali ako ne stanemo energično kao država u odbranu srpskog naroda u Crnoj Gori, imaćemo takve slučajeve i sa Srbima iz srpske Crne Gore.
Ima nekoliko takvih slučajeva. Danas sam saznala za jedan, znate ga i vi, podsetio me je kolega Ružić u našem neformalnom razgovoru. Znači, ako su se ljudi koji su stali u odbranu srpske države u Crnoj Gori pobunili protiv toga još pre deset i više godina, pod istragom ili imaju krivičnu prijavu od strane tog separatističkog režima, neki ljudi od njih ne mogu da odu u svoj rodni kraj i u mesto gde su rođeni.
To su ljudi koji već imaju možda i poodmakle godine ili su mlađi ljudi. Sada se takav neverovatan pritisak vrši. Gospodine Dačiću, pitajte to ovog nesrećnika Jusufa Kalamperovića, kada se vidite sledeći put u procesu pregovora oko dvojnog državljanstva, svake večeri u dane vikenda po kafićima, po diskotekama, vršlja po crnogorskoj obali.
Šta će oni tu? Da plaše narod? Neformalno je uveden policijski čas. Zašto je maltretiran pre nekoliko dana naš predsednik radikala u Podgorici, mladi gospodin Vlado Vuković? Samo zbog toga što je svojim načinom izražavanja pripadnosti srpskom narodu i u zaštiti onoga što su Srbi u Crnoj Gori na takav način, iz automobila u centru Podgorice pozdravio svog prijatelja.
Šta sada treba da se desi? Ti separatisti, oni su ga maltretirali šest-sedam sati, nisu ga doduše tukli ali su mu rekli, šta ćeš ovde, idi odavde, idi u Srbiju ako ti je toliko mila, ti nama ne trebaš, ovde si došao da širiš Šešeljeve ideje i velikosrpstvo.
On je rekao ne, ovo je isto moja država koliko i vaša. Što kaže naš narod do kraja - kom obojci, kom opanci. Mi ćemo da ostanemo i da se borimo, ali biće takvih slučajeva da su iz tih političkih razloga podignute krivične prijave, kao što je u ustaškoj hrvatskoj državi, tako će isto.
Kakva vam je razlika između onoga što radi Milo ili Mesić ili Sanader? Nikakva. I onda da moraju ljudi da spasavaju goli život i glavu da dođu i mi kažemo, uskratićemo vam boravak zato što je po službenoj dužnosti tamo policija odnosno vlast u Crnoj Gori pokrenula protiv vas krivični postupak i vi ste persona non grata u državi Srbiji.
Zbog toga je veoma važno, naročito zbog toga što ćemo nažalost biti u situaciji da štitimo, pre svega, naše Srbe, da prihvatite ovaj amandman gospodina Markovića. Mislim da ima dovoljno argumenata.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, vi ste pravno-formalno u pravu kada se pozivate na ove članove koje ste pročitali zbog javnosti i poslanika. Međutim, to bi bila nemoguća misija, jer taj neko više ne postoji u Narodnoj skupštini, pa ne može ni da povuče amandman u ime poslaničke grupe SRS, jer je kao kofer izbačen. Više nije radikal. Sedi gospodin sada u sali, ali ja ne znam ko je on, šta on predstavlja ovde. Građane?
Subota je danas, gospođo Đukić-Dejanović. Za vreme Predraga Markovića ustanovljena je praksa da građani mogu subotom da dođu. Molim vas da nam dostavite spisak građana koji su se prijavili da danas, ove subote, prisustvuju u sali za održavanje sednica Narodne skupštine, da vidimo. Ili su to neka druga lica? Znate, ima tu opasnih tipova. Prema tome, stvar je vrlo ozbiljna i mi moramo da znamo, kad već pristajemo da radimo subotom, da li su to ljudi koji... Oni su u svakom smislu opasni, za malverzacije i mahinacije, za prevare itd.
Kada su ove stvari u pitanju, znate, ne može neko ko više nije to da u ime ovako ozbiljne poslaničke grupe povlači amandmane. Sa jedne strane ste vi u pravu, to nije moglo da se izvede, ovo je amandman SRS i nekoga ko je slovio navodno za radikala, ali sada se ispostavilo da su to bili ljudi koji su sve vreme pre svega sami sebe obmanjivali, a onda i sve ljude oko sebe. Hvala.

Gospođo potpredsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je zakasnela reakcija, doduše samo u pokušaju, Vlade Republike Srbije zato što sve dosadašnje pozitivne zakonske norme nisu sprečavale Vladu da se bori protiv korupcije.
Sam naziv - agencija za borbu protiv korupcije je nedovoljan i u ovakvom pokušaju zato što su kriminal i korupcija zaista tesno povezani. Ne možete da kažete da je neko korupcionaš i u nekoj korupcijskoj aferi, neki državni funkcioner, to je neka blaža varijanta, jer uglavnom su svi državni funkcioneri na najvišim položajima od 5. oktobra do današnjeg dana umešani u najgore moguće kriminalne aktivnosti.
Kada kriminal i korupcija uzmu stvar u svoje ruke, što se kaže nož i pogaču, onda se dese demokratske promene, je l' tako? Tako je bilo i posle 5. oktobra. Nije prošlo ni godinu dana, gospođo Malović, a predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj je sistematski, temeljno i veoma ozbiljno, precizno počeo da obaveštava javnost o povezanosti vrha državne vlasti i korupcionaša koji pripadaju političkim strankama tog DOS-ovskog konglomerata sa organizovanim kriminalom i korupcijom u našem društvu.
Nije im bilo dovoljno što su preko raznih švercerskih kanala sticali ogromno bogatstvo, već su tada budžet Republike Srbije vešto počeli da koriste za svoje svrhe, da se enormno bogate i da uredbe Vlade Republike Srbije kroje na način koji će njima omogućiti da stiču bogatstvo. U tome su, pre svega, učestvovali potpredsednici DOS-ovske vlade. Evo, tu je jedan u sali, gospodin Korać, koji naravno nije imao veze sa tim mafijašima i korupcionašima, nije se bavio tim švercom i biznisom, to pouzdano znam, ali zato jedan drugi jeste, bivši šef gospođe Nade Kolundžije, i možda je i to razlog što je ona otišla od njega, odnosno priklonila se ovom drugom DOS-ovskom jatu.
Predsednik Šešelj je objavio pet knjiga iz tog antimafijaškog i antikorupcijskog ciklusa, a njihovi nazivi su: "Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića", "Glogov kolac u dosovskom srcu", "Dosmanlije kao novi janičari", "Četnička sablja nad dosmanlijskom glavom" i "Stanko Subotić - Cane Žabac, kralj duvanske mafije".
To je, u stvari, zbornik sabranih sudskih spisa, konferencija za novinare tokom 2001. i 2002. godine, sve do poslednjeg dana; mislim da je poslednja konferencija na tu temu o organizovanom kriminalu, korupciji, mafiji održana u sedištu naše stranke 21. februara, a znate da je 24. februara 2003. godine prof. Šešelj dobrovoljno otišao u haški kazamat.
Dakle, on je pokrenuo celu lavinu i taksativno nabrajao ko su ti ljudi, po imenima i prezimenima, iz jednog, iz drugog, iz trećeg klana, koji funkcioneri iz kojih stranaka su tesno povezani sa njima, kakvu materijalnu korist stiču, kako pljačkaju državni budžet i na koji način izvrgavanjem zakona prave sebi protipravnu korist. Naravno, pošto je on veoma pametan čovek, zaista inteligentan, do razmera genijalnosti, on se nikada nije rukovodio time - aha, danas ću da krenem samo na ove koji su okupljeni oko Čovićevog jata, pa ću to da radim deset dana. Ne, nego je jednog dana jedne, pa druge; kako odalami jedan mafijaški klan, sledećeg dana drži konferenciju, pa onda sledeće. Tako je pravio jasnu sliku, kockice, povezivao je ljude i događaje, od onoga ko je upao u Saveznu upravu carina preko onih koji su bili potpredsednici Vlade i ministri u Vladi.
Tako, jedan od načina za sticanje enormnog bogatstva malopre pomenutog bivšeg potpredsednika Vlade bilo je – evo, svedok je, žao mi je što je izašao i gospodin Čedomir Jovanović iz sale, to svakako zna i gospodin Mićunović, iako nije bio ministar u toj vladi, ali gospodin Korać sigurno – insistiranje tadašnjeg potpredsednika Čovića da se stopira donošenje uredbe o zabrani prevoza cigareta preko Kosova i Metohije. Zbog čega? Zato što je za svaki šleper cigareta on direktno dobijao na ruke, sebi u džep 100.000 evra, odnosno 100.000 maraka u to vreme. Da ne govorim o umešanosti Šiptara Ekrema Luke, kao i drugih koji su bili na čelu Savezne uprave carina u našoj zemlji i koji su direktno pripadali vrhu vlasti.
Sada izgleda, gospođo Malović, da vi sedite u jednoj vladi koja je okupljena oko stručnih ljudi, kompetentnih za ovu ili onu oblast, ali to je isti milje u kome se vi krećete, samo vi ste sada u insitutucionalnom smislu oslobođeni toga da pored vas sedi neki takav mafijaš, ministar ili potpredsednik Vlade, izuzimajući naravno Božidara Đelića. Ali, kada pogledate ko su ti ljudi u strukturi vlasti, koji su u institucijama našeg sistema ostali i dalje da koriste mogućnost da pljačkaju državni budžet, javna preduzeća i da se bogate na narodnoj muci i da izbegavanjem zakonskih propisa stiču to bogatstvo, onda vam je situacija ista ili gotovo nepromenjena. Zašto to kažem? Zato što mnogi akteri te duvanske mafije, na primer, nikada nisu na ispravan način procesuirani.
Prethodna vlada je pokrenula jednu akciju, ali mogu vam reći da je to zaista smešno, jer onaj ko je glavni organizator i ko je bio, na kraju, povezan sa Zoranom Đinđićem kao prvim premijerom u tim tzv. demokratskim promenama nikada nije odgovarao za to. Pravda jeste spora ali je dostižna i samo je pitanje dana kada će se iza zatvorskih rešetaka naći onaj drugi krak te iste duvanske mafije, a to je Milo Đukanović, koji je krenuo putem separatizma i uništavanja svega što je srpsko u Crnoj Gori.
Ono što je veoma važno jeste da mi i dalje imamo pouzdane informacije koje na ovaj ili onaj način nastojimo da energično saopštimo javnosti. Dolazimo do toga, gospođo Malović, da dr Vojislav Šešelj, predsednik naše stranke nije... Kao pravnik i kao žena koja se nalazi na čelu tog resora, a verujem da pratite sudski proces na RTS-u, odnosno odloženi snimak, vi vidite da je to smešno, da su oni svedoci koji se tamo pojavljuju, kao onaj preksinoć, blago rečeno, retardirani, da ne znaju šta pričaju, da su tamo instrumentalizovani, da govore besmislice i gadosti o dr Vojislavu Šešelju. Sada imate jasnu situaciju zašto je tada morala da bude napisana optužnica protiv njega. U tim danima, kada je ona tako sklepana i pisana, on je prozivao svu tu mafiju, i ko je sve iz vrha državne vlasti povezan sa tim licima. Čovek je to objavio u svojoj knjizi.
Naravno, kada se radi o svemu onome što nije stigao, pošto je kupio avionsku kartu od svog novca (ni dan-danas mu to nije Haški sud platio) i otišao, mi smo, njegovi saradnici i pre svega ljudi koji obavljaju izdavačku delatnost "Velike Srbije", odštampali knjige u kojima smo jasno pokazali da je svaka reč bila tačna i da on stoji iza svake reči, kao i svi mi. Zašto? Zato što se država nije bavila organizovanim kriminalom i korupcijom.
Toliko su bili zaštićeni i toliko su i dalje miljenici režima kojim su kriminalci zaštićeni (gospođo Malović, to su razmaženi mafijaši) da kada policija i dođe (ostaviću vremena jednom od, kako su ga u javnosti prozvali, eksperata za ta pitanja, on će reći šta ima, kolegi Vukoviću), oni prema svojim operativnim saznanjima i prema zakonu dalje ne mogu da deluju jer dolazi blokada i stopiranje tog procesa, upravo iz vrha vlasti.
Gde se mi nalazimo? U jednom začaranom krugu. Niko neće da poveruje da će ti bivši ministri i potpredsednici Vlade da odgovaraju, ili poslanici. Gde vam je Radulović? Gde se nalaze svi ti ljudi koji su zloupotrebljavali svoj položaj kao izabrani funkcioneri?
Dakle, ovo je smešno. Pre svega sam tražila brisanje kaznenih odredaba zbog činjenice da ova agencija ne može da se nađe u ulozi koju kao jedan paradržavni organ ne može da ima prema Ustavu.
Država je trebalo do sada zaista ozbiljno i temeljno da se bavi pitanjem kriminala i korupcije kroz Krivični zakonik i kroz sve druge zakone i da se mafija nađe iza zatvorskih rešetaka. Ali, oni i dalje nesmetano pljačkaju i rade šta god hoće.
Možemo, gospođo Malović, a verujem da će to biti, pošto ćete da izglasate ovaj zakon, dobra pouka i dobar put i za ovog novoizabranog direktora koji će da vodi buduću agenciju, da poklonimo svih ovih pet knjiga našeg predsednika. Tu su na preko 5.000 strana jasno prikazane mafijaške delatnosti i sudski procesi koje je on otpočinjao.
Koliko su njegove knjige vredne i koliko mogu da rasvetle sve okolnosti pod kojima se dešavala pljačka države i naroda govori izjava ovog guru vođe, zaista nisam iznenađena što ga danas nema, koji predvodi ovu političku sektu, ove građane... Znate, možda je njihov metod takav da guru mora subotom da meditira i da mantra, možda ne radi ništa subotom, stvarno ne znam, ali u svakom slučaju, koliko je... Morala sam malo da se našalim, ali je žalosno što takvi i dalje sede u Skupštini.
Koliko je svaka ta knjiga bila važna, i sve što je objavio i sve što je rekao, rizikujući život i uprkos pretnjama upućenim njemu i njegovoj porodici, govori izjava tog nesrećnog Nikolića koji je bio toliko godina zamenik našeg predsednika. Pre dve godine Tomislav Nikolić je na pitanje novinara "Novog reportera" odgovorio – znate, kad nas ne bude, i u Srbiji kakva treba da postoji kao odgovorna država, svaki će seljak reći: "Imam imanje, imam traktor, imam stoku i imam knjigu dr Vojislava Šešelja". Da, tako će da kaže svaki čestiti građanin i svaki srpski seljak, ali nažalost, Tomislav Nikolić ništa nije naučio iz knjiga prof. dr Vojislava Šešelja.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zapanjena sam, otkud gospodin Dačić danas u Skupštini.
Znam da ste imali tu obavezu, svečani čin potpisivanja deklaracije sa Demokratskom strankom kao svojim saradnicima iz koalicione vlade i iz Internacionale, ali, gospodine Dačiću, uz dužno poštovanje prema vama i vašoj spremnosti da se pojavite ovde, moram da vas obavestim... A, gospođa predsednik sada treba da nam kaže - kako je moguće da vi prekršite dogovor sa šefovima poslaničkih grupa što se tiče rada i današnjeg toka sednice?
Sada smo prešli na tačku dnevnog reda Predlog zakona o strancima, na raspravu u pojedinostima, međutim, to nije bio dogovor predsednika Skupštine i šefova poslaničkih grupa, i predsednika naše poslaničke grupe gospodina Dragana Todorovića. A, isto to je i meni predsednik rekla prilikom otpočinjanja ovog radnog dana, danas, u subotu, nismo imali ništa protiv da dođemo – da ćemo raditi do završetka rasprave o setu zakona gospođe Snežane Malović, zbog ovih lepih i srećnih okolnosti i očekivanja radosne vesti za gospođu Malović i njenu porodicu, što smo prihvatili, kao normalni ljudi.
Ali, gospođo Đukić-Dejanović, sada dolazimo u situaciju da vi počinjete da prozivate narodne poslanike u ovom nastavku zasedanja u raspravi o tački dnevnog reda a mi smo već rekli našim poslanicima, naročito mnogim podnosiocima amandmana, da je naš dogovor sa vama da radimo do završetka prethodne tačke. Sada vi kažete – podneo je amandman narodni poslanik Jadranko Vuković. Znate, ne može do njega to što vi tumbate da stigne brzinom svetlosti. Sada Jadranko Vuković treba da razmišlja da li se u međuvremenu gospodin Dačić spremio, predomislio ili ste vi doneli nekakvu odluku. To nije u redu i nije korektno. To je zaista nešto što sada ulazi u neke naše buduće odnose i saradnju.
Bili smo apsolutno spremni da danas radimo. Možda vama nisu rekli, gospodine Dačiću, ali znate, bili ste koliko do juče... Vi i ja se poznajemo najmanje 15 godina, nekada smo, neću reći kada, bili najmlađi poslanici u skupštini savezne države. Koliko je meni poznato, kao predsednik poslaničke grupe vi ste se uvek korektno ponašali; kada se postigne dogovor, bez obzira na to da li ste vi bili u opoziciji ili na vlasti, to mora da se poštuje. To je valjda neko nepisano pravilo parlamentarizma.
Urušili smo sve ono što treba da bude osnov demokratije; otimaju se odbornički mandati, kao što je to slučaj u Kragujevcu, otimaju se poslanički mandati, a sada dolazimo u situaciju da pravimo ruglo od Narodne skupštine.
Moram da vam kažem, kada ste vi otišli, gospođo predsedniče, Srpska radikalna stranka je imala amandman na prethodna dva zakona o kojima smo raspravljali u pojedinostima i svaki poslanik je bio u sali, svi su veoma stručno, argumentovano diskutovali. Čak je na kraju gospođa Malović, za naše građane koji možda nisu pratili zasedanje, izašla i rekla da je to za nju veliko iskustvo i da se zahvaljuje narodnim poslanicima što su tako odgovorno radili kada su u pitanju te tačke dnevnog reda.
Mi hoćemo, gospodine Dačiću, da imamo veoma odgovoran pristup kada se radi o ovom zakonu i da vam obrazlažemo naše amandmane, ali kako to da uradimo? Da zovemo sada ljude iz Vranja, iz Pirota, iz Bogatića, iz Kosjerića, vratite se, došao je Ivica Dačić? Nema smisla. Ne možemo da prihvatimo da se Skupština ponaša na takav način i poigrava sa najvećom poslaničkom grupom, pre svega zato što je gospodin Todorović od početka, uprkos tome što ste na najbrutalniji način ušli u legalizovanje otimačine poslaničkih mandata, imao i te kako konstruktivan i korektan pristup kao predsednik naše poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, Dragan Stevanović, Milovan Radovanović, Sulejman Spaho, Milica Vojić-Marković, Miroslav Petković, Arsen Đurić, Aleksandar Martinović, Nikola Žutić, Kenan Hajdarević, Nebojša Ranđelović, Jovan Damjanović, Vitomir Plužarević, Dejan Mirović, Filip Stojanović, Mladen Grujić, Marko Đurišić, koji su podnosioci amandmana na ovaj zakon, nisu u sali. Samo toliko o korektnosti i o načinu da dalje rasplinjujemo ovo što je zaista nekorektno i kršenje dogovora koji je postojao i u toku sinoćne rasprave i prepodnevnog dela.
Gospodine Dačiću, verujem da ste vi nešto drugo planirali za danas popodne. Hajde ovo što ste ugovorili sa Tadićem u 12 sati, i red je bio da se vi iz Internacionale jednom tako i ozvaničite na domaćoj političkoj sceni, ali ja sam u najmanju ruku očekivali da ćete vi popodne da napravite neki koktel-parti, nešto tako, i da ćete imati neke goste i da će da vam dođu prijatelji iz celog sveta. Mi sad saznajemo da su vas pozvali da ipak dođete, a svi ovi ljudi koji su obavešteni, poslanici iz Srpske radikalne stranke, Liberalno-demokratske partije, Nove Srbije, Demokratske stranke Srbije...
Lično se osećam odgovornom ne samo prema srpskim radikalima, nego i prema kolegi Mladenu Grujiću iz Nove Srbije. Lepo me je čovek pitao pre tri dana kada će da dođe na dnevni red zakon o strancima, ja mu juče ujutru kažem – evo, Mladene, danas popodne. I, dobila sam ovaj sinopsis od sekretara, od službe, da krećemo sa zakonom o strancima. Ne, imamo molbu zbog ministra Snežane Malović i takve situacije; hajde, nema problema. Kažem mu – ništa, Grujiću, nije sada (i ostalima koji su se spremali za to), biće u ponedeljak. Je li sigurno? Ja kažem - sigurno, spremna sam da dam glavu na panj, što se kaže, da se zakunem. Prevarila sam čoveka. Neće da mi zamere ovi naši srpski radikali, jer oni znaju s kim ja imam posla.
I, pravo da vam kažem, gospođo Đukić-Dejanović, ja znam da ovo nije vaše maslo. Ne želim da neko misli da je to neki lokalpatriotizam, pa se mi iz Kragujevca štitimo; znate da nije, nema veze. Ako je u pitanju neko ko je otpadnik i ko je loš čovek, kao onaj jedan iz Kragujevca, znate da ja krenem na najžešći mogući način, retorički, na nekog takvog i to nema nikakve veze sa tim. Ali vi sada, kao žena kojoj je rečeno tako, morate da postupite na taj način.
Gospodine Dačiću, do pre pet minuta jedna gospođa, sa kojom ste danas ušli u deklaraciju, proces pomirenja, zamislite koje je to nepoštovanje prema vama i prema ovom zakonu, a hoće gospođa u Evropu, rešava ukrštene reči.
Kada sam videla da je poslednju stranu lista "Enigma", ili koje već od tih ukrštenica, rešila, cigarete pod ruku i izađe gospođa napolje, poslanik DS-a. Moram da napomenem da se nikada nije za reč javila u prošlom skupštinskom sazivu. Inače je jedan od najnekulturnijih poslanika, dobacuje, i sve vreme od kada smo počeli je to isto radila. Sada je nema, verovatno je otišla do prve trafike da kupi novu ukrštenicu. Mi treba ovde da razgovaramo...
Gospodine Dačiću, preuzeli ste...
(Predsednik: Vreme.)
... završavam, jedan ozbiljan resor, uz ovo što ste prvi zamenik i potpredsednik, Ministarstvo unutrašnjih poslova. Zakon o strancima, jeste to uslov za belu šengen listu, ali najozbiljnije smo tome pristupili, sa velikim iskustvom koje imamo, jer smo se opekli u prethodnom periodu i kada je u pitanju njihovo zadržavanje i rad, i šta rade ovde, i izbeglice itd., ko koji status traži. Nemojte da nas terate, ovo je sada već nedoba, subota popodne, kada smo mi u situaciji da očigledno nema dobre volje sa vaše strane da to rešimo, a ja sam nabrojala koje kolege nisu tu. Nije korektno i nije u redu da na ovakav način nastavimo.
To nije u redu, kolega Bajatoviću, i nije u redu to što niste poslušali apel većinskog srpskog stanovništva, ne samo Srba u Vojvodini, nego i kod mene u Šumadiji, da ne glasate za separatistički statut Skupštine Vojvodine.

Gospođo predsedniče, neću da reklamiram član 103. oko dobacivanja poslanika iz klupe kada sam ja vama rekla da je gospodin Milorad Buha predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu i, naravno, da će svako njemu da da prednost da govori, gospodin Mićunović me je pitao – kako može da bude predsednik Vlade poslanik?
Gospodine Mićunoviću, to je vrhunac cinizma.
Pošto ste vi izvorni tvorac onoga što je danas DS i ove izdajničke politike Borisa Tadića, moram da vam kažem da je to i drsko i neodgovorno ponašanje jednog čoveka, pre svega, u tim godinama i sa tolikim političkim stažom, da vi kažete da ne može da bude poslanik onaj ko je predsednik Vlade.
Gospodin Buha, da može da bude tamo gde je rođen, gde je živeo i gde je bio predsednik Vlade, u zaokruženoj Republici Srpskoj Krajini, on ne bi bio ovde u poslaničkim klupama. Toliko o tome.
Sada da krenem sa konkretnim predlogom vama, gospođo predsedniče.
Ovde su se javljale kolege srpski radikali i neke kolege iz DSS, pozivajući premijera Mirka Cvetkovića da dođe u Narodnu skupštinu.
Član 87. Poslovnika Skupštine kaže (i to je mogućnost koju ja vama predlažem i mislim da bi u toku narednih nekoliko minuta već to trebalo, na osnovu jasno izražene volje narodnih poslanika, da učinite) da sednicama Narodne skupštine Republike Srbije prisustvuju, pored narodnih poslanika, članovi Vlade, učestvuju ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona, sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove.
Konkretno vam predlažem da vi uputite pismo na Andrićev venac, da pozovete Borisa Tadića da dođe u Narodnu skupštinu. Prekršio je član 111. Ustava Republike Srbije, koji kaže da predsednik Republike izražava nacionalno i državno jedinstvo.
Svojom izjavom od juče da je za njega prihvatljiva misija Euleksa, koja je produkt Martija Ahtisarija i onih koji nam otimaju našu južnu pokrajinu, ne samo da nije izrazio državno i nacionalno jedinstvo koje je više puta ovde, ali sada se vidi, samo deklarativno potvrđivano u Narodnoj skupštini Republike Srbije kroz izglasavanje rezolucija o neophodnom očuvanju naše južne pokrajine, prekršio je i zakletvu koju je položio, na Posebnoj sednici kada je izabran, pred nama narodnim poslanicima. Vama ništa ne smeta tok sednice, gospođo Đukić-Dejanović, da ovo uradite.
Dakle, kao što ste juče obavestili narodne poslanike da ste na sednicu Odbora za industriju pozvali ministra Škundrića, zbog celog ovog haosa koji je nastao, o poskupljenju gasa i očigledno uznemirenosti i zabrinutosti građana, pre svega, za njihov opstanak i životni standard, vi možete, a mi smo sat vremena upravo o tome govorili da je on neovlašćeno vodeći spoljnu politiku Vlade, što nije posao predsednika Republike, prekršio Ustav, prekršio sve dosadašnje rezolucije koje smo doneli o neophodnosti očuvanja naše južne pokrajine.
Prema tome, on bi morao, ukoliko nije danas negde otišao u toj svojoj misiji prodaje, očigledno, i izdaje nacionalnih i državnih interesa, da se pojavi u Narodnoj skupštini. Daleko mu nije, pređe preko pešačkog prelaza, dođe ovde i mi mu postavimo pitanje. Ništa neće da smeta u odnosu na sadašnji tok sednice. Zakon o kojem mi razgovaramo, odnosno treba da počnemo raspravu u pojedinostima o odgovornosti pravnih lica za izvršenje krivičnog dela, jeste nastavak priče od juče.
Međutim, nema većeg i nema goreg i poraznijeg čina za državu Srbiju od toga da predsednik Republike iznosi takve stavove.
(Predsednik: Vreme.)
Dajem vam konkretan predlog da u narednim minutima, na osnovu izražene volje narodnih poslanika, neće da smeta ni predstavnicima DS da vide svog predsednika u Narodnoj skupštini, a čitava javnost je i te kako zainteresovana za to da pozovete Borisa Tadića, a šta da pričamo o tome da Cvetković treba da bude ovde. Hvala vam. Izvinjavam se što sam prekoračila vreme. Hvala. (Aplauz.)

Gospođo predsedniče, evo, stvarno koristim priliku da se vama izvinim, napravila sam jednu grešku i da obavestim narodne poslanike da ste vi, zapravo, pozvali Borisa Tadića da dođe na sednicu.
Podsetila sam se prvog radnog dana, videla sam u sinopsisu za zasedanje, vi ste, pošto odgovarate Narodnoj skupštini za svoj rad, na osnovu člana 189. obavestili Borisa Tadića da se održava sednica Narodne skupštine. Pošto je on obavešten, da ne bude da nije obavešten, sad odgovorno tvrdim i vi ćete to reći posle mog izlaganja da ste vi to uradili u prvom danu, on treba da se pojavi u Narodnoj skupštini.
Kada ste rekli i uputili poslanike, ja sam vas poslušala, da prate čl. od 182. do 189, gospođo Đukić - Dejanović, to je u situaciji kada se predsednik države ponaša u skladu sa svojim ustavnim ovlašćenjima. Tada Narodna skupština može da ima takav odnos i on je regulisan precizno Poslovnikom, a to je da on potpisuje ukaze o proglašenju zakona, da predlaže, Narodnoj skupštini Republike Srbije, određene nosioce i predstavnike za izbor na osnovu svojih ustavnih ovlašćenja, ali Poslovnik Narodne skupštine ne poznaje situaciju u kojoj predsednik Republike vodi spoljnu politiku. To je odnos Narodne skupštine i Vlade.
Zato mi i tražimo, na osnovu člana 87. Poslovnika, da se pojave predstavnici Vlade, odnosno i predsednik Cvetković i Vuk Jeremić, na kraju i cela Vlada. Ne zato što je sada na dnevnom redu set zakona iz oblasti pravosuđa i Vlada je odredila svog predstavnika o ovoj tački dnevnog reda, ministra pravde, gospođu Malović, ali ovo je sada potpuno vanredna situacija, rekla bih, država je u pitanju, opstanak našeg naroda na Kosovu i Metohiji je u pitanju.
Ako nije bilo teško, i mi mu se zahvaljujemo na tome, njegovoj ekselenciji ruskom ambasadoru, gospodinu Konuzinu, da dva dana provede na Kosovu i Metohiju, gospodin Kragović i svi predstavnici vlasti, o tome je govorio juče gospodin Milentijević, bili su dva dana sa njim u opštinama koje jedva opstaju. Zbog čega? Jer su Srbi na Kosovu i Metohiji opljačkani zbog DS-a.
Da li je podneo izveštaj Goran Bogdanović o tome kakva je pljačka izvršena i kako jedva opstaju naše opštine na području Kosova i Metohije? Nije. Kakva je misija Gorana Bogdanovića? Da li je on to nama rekao?
Da li je rekao svoju strategiju kao ministar za Kosovo i Metohiju? Kome, pred kojim odborom? U blokadi je skupštinski odbor. Da li se on pojavio pred Narodnom skupštinom? Zaista, bez namere da nepotrebno, kako bi neki rekli, dižemo neku paniku, panika je već prisutna godinama od dana okupacije kod Srba na Kosovu i Metohiji.
Lako je nama ovde, mi smo u centru Beograda, Kralja Milana 14, zgrada osam metara ispod nivoa zemlje, ukopani u ovom podrumu, pričamo. Jesmo predstavnici naroda, ali zamislite kako je tom narodu tamo, a ovome preko puta, predsedniku Republike, ništa ne smeta.
Evo, pozvan je po članu 189. Znači, nije neobavešten, samo treba da se pojavi ovde i da nam odgovori na pitanja kako je prekršio Ustav i kako je na sebe preuzeo neovlašćeno da vodi spoljnu politiku zemlje, suprotno Ustavu, državnim i nacionalnim interesima.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na čl. 225. i 226, da iskoristim prisustvo ministra u sali, gospođe Malović, i da vam saopštim šta se dalje dešava, vezano za nakaradno tumačenje Zakona o lokalnim izborima, posle ovakve skandalozne odluke Okružnog suda u Kragujevcu, zbog direktne veze Tomislava Nikolića i Miroljuba Tomića, predsednika Okružnog suda.
Kolega Jojić je u pravu. Ne samo da je to presedan, mada je nešto slično pokušano u Novom Sadu, gospođo Malović, neverovatno je da bilo koji sudija i bilo koje sudsko veće, već je, očigledno zloupotrebljavajući ili uz izvršeni politički pritisak od strane Nikolića, svoju funkciju, a to bi trebalo da bude časna uloga nosilaca pravosudne funkcije, pokušava u pravom smislu reči, evo tu sede pravni eksperti iz naše stranke, da izvrgnu ruglu Zakon o lokalnim izborima. Urušen je demokratski poredak u ovoj zemlji, počev od grada Kragujevca i svuda gde se dešava to na takav način.
Znate šta su napisali u toj skandaloznoj presudi, možda ste imali prilike i da vidite, očigledno je da je to politička volja, odnosno samovolja dvojice ljudi. Pozivaju se na Zakon o upravnom sporu, što nema nikakve veze sa Zakonom o lokalnim izborima, članom 47, gde postoje neopozive ostavke, ugovori, ovlašćenja i, pre svega, odluke tela za sprovođenje izbora i verifikaciju novih mandata, a to je Gradska izborna komisija Kragujevca i mandatno-imunitetnog odbora.
Oni kažu, nije bilo ćutanja administracije, jer je Skupština grada Kragujevca o tome odlučivala istog dana i objavila tu odluku... sve dok nije i gospodin Čikiriz, izvinjavam se, neću više vaše časno ime da pominjem, ali eto, pošto ste sasvim slučajno, to je takva igra sudbine, u ovom važnom istorijskom trenutku urušavanja demokratije u Kragujevcu, i vi na neki način prisutni.
Dakle, u toj presudi su napisali da nije bilo ćutanja administracije, jer je Skupština grada donosila odluku o tome. Kako? Tako, što je 13 odbornika bilo za to da se konstatuje prestanak mandata ovim otpadnicima, desetoro koji su sedeli, koji su bivši, izbačeni, članovi SRS, kojih nije stid ni od čega, glasali su protiv toga, a moram da napomenem da je DSS jedina odbornička grupa u Skupštini grada Kragujevca koja je poštovala Ustav i zakon. Odbornička grupa SPS i NS je, takođe, bila uzdržana u ovom slučaju.
Gospođo Malović, vi to vrlo dobro znate da, bez obzira na to što oni kažu, zakon poznaje samo jedan termin, ispravite me ako grešim, ali mislim da ne grešim, da sam u pravu. Skupština je propustila da donese tu odluku.
Da li sam u pravu kada to kažem? Propustila je, dakle, da verifikuje mandate, odnosno da konstatuje prestanak.
Koliko je sve to jadno govori činjenica da je odavde, posle onog debakla koji je doživeo u sali, Saša Milenić, predsednik Skupštine grada Kragujevca, otišao u Kragujevac i sinoć za kragujevačku televiziju rekao da pozdravlja nepristrasno suđenje i objektivnost sudskog veća u Kragujevcu i što je odbranjena demokratija. O čemu mi ovde pričamo?
Naravno da ovo nije kraj, nego budite sigurni, uveravam vas i celokupnu javnost, pre svega, građane Kragujevca, da ćemo mi odbraniti našu demokratsku volju, bez obzira na ovakav pritisak i zloupotrebu pravosuđa u našem gradu.
Hvala.

Gospođo potpredsednice, gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, možda će, gospođo Malović, u nekom trenutku da vam se učini, ali samo da vam se učini, pošto ste vi novi ministar iz redova DS, da srpski radikali u nečemu preteruju. Koliko ne preterujemo i koliko bismo sa obiljem podataka i argumenata mogli da izađemo, što je otpočeo kolega Martinović, u smislu toga kako je ovaj zakon zaista neprimenljiv i kako on treba da posluži da se navodna država obračunava protiv kriminala, a to u stvarnosti neće da se desi, samo su neki od primera ovde navedeni.
Kada bismo sada krenuli od činjenice da su mnogi političari, možda manje poznati javnosti, u nekim lokalnim sredinama, enormni bogataši, mi znamo da nam građani veruju, izaći ćemo mi sa tim podacima i spremićemo ogromnu dokumentaciju, što se toga tiče.
Mi smo ovde imali u prošlim sazivima, sada govorim o amandmanu gospodina dr Dimitrijevića, jer mi je to odličan šlagvort, jer je on upozorio na mogućnost – da je nekome obećana neka dobit, poklon, nešto što bi uživao kao nosilac funkcije. Je li tako? Zaista je to kolega Dimitrijević dobro primetio. Međutim, da ste i prihvatili njegov amandman svakako vi to nećete da sankcionišete, jer to je toliko očigledno na svakom koraku.
Koliko je poštenje i koliko je visok moral članova i funkcionera SRS, sada kada smo se pročistili i kada smo provetrili našu stranku, neprijatno mi je jer je kolega Marković u sali, ali evo, ispričaću vam na njegovom primeru.
Kada je usvojen Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javne funkcije, zaista, malo posle toga, a moram da napomenem da je gospodin Marković glavni sekretar našeg izvršnog odbora, odbornik u Skupštini opštine Zemun, narodni poslanik i što bi se reklo na pravdi Boga proganjan od Dosovskog režima, zbog svog časno obavljenog posla, on je potpuno iskreno meni rekao – da je od gradonačelnika Krfa, jer je Krf pobratim zemunske opštine, kao istaknuti radikal i funkcioner, dobio na poklon metaksu sa pet zvezdica.
Nosio se mišlju, to zaista morate da shvatite ozbiljno, da to prijavi Odboru za sukob interesa i da to popuni u onom godišnjem izveštaju. Vi sada možete da se smejete, sada prvi put govorim i čoveku je neprijatno, nego samo hoću da kažem koliko je pošten i kakav je svaki srpski radikal, onaj, koji nije ogrezao u neke forme bahatog ponašanja i obesti, kao što su to uradili Nikolić i Aleksandar Vučić.
Vidite, s druge strane, mi, pretpostavljam kao i vi, u stranci koristimo mogućnost da imamo komunikaciju preko tzv. brojeva, koje će stranka...naravno, na osnovu onoga što ćete vi da izvadite iz džepa da platite korišćenje mobilne telefonije. Danas je gospodin Martinović pominjao više puta našeg istaknutog naučnika Slobodana Jovanovića. On se i kao esejista, i kao književni kritičar, ali kao političar i pravnik bavio najviše ljudskim tragedijama i onome što može da bude žalosno u posrtanju morala kod ljudskog bića. Koliko to može da bude tragično govori ovaj primer.
Ja sam tražila konkretne informacije zbog činjenice da je, na najgori mogući način, napadnut, od tih bivših članova SRS, predsednik beogradskih radikala, kolega Nemanja Šarović. I, dobila sam informaciju.
Pošto je gospodin Vučić izjavio jednom štampanom beogradskom mediju ili mediju nad kojim ima potpunu kontrolu i koji svakako nije opoziciono glasilo (što je lepo primetila koleginica Vukićević), dobila sam informaciju, ne samo da mu nije isključen telefon od strane Šarovića iz SRS, nego, pored svih ovih računa od 400.000 evra, stižu nam računi, jer je on to tako ugovorio sa pojedincima na svoj obraz, ma šta to da znači, (izvinite što čitam ovu informaciju sa mobilnog telefona).
Pazite, i vi srpski radikali i vi srpski radikali časni članovi SRS koji živite po svim gradovima i opštinama u Srbiji, moram da kažem da svi imaju limitiran iznos od 500 dinara, to su uglavnom obični ljudi radikali i funkcioneri, svakog meseca uredno donose račun, kako meni kao predsedniku Šumadijskog okružnog odbora, tako i gospodinu Munjiću i tako redom, gospodinu Jojiću, za svoje utrošene impulse.
Gospodin, bivši generalni sekretar SRS, koji skromno živi (pročitah juče u Politici) od 70.000 plate koju prima šest meseci kao bivši poslanik SRS, odnosno kao neko ko je iskoristio to svoje pravo, napravio je račun za juli 56.711,9 dinara, za avgust 31.128,60 dinara, za septembar 63.509,00 dinara. Malo li je?! Ukupno, za sva tri meseca to je 151.349,50 dinara! Molim vas, dokle, kao što reče čuveni Slobodan Jovanović, može da ide ljudska tragedija, da ne kažem žalost, u svakom pogledu?
Da li vi razumete kako se danas pokušava da manipuliše biračima i kako to neki kažu da profilišu političku scenu. Na stranu to što mu je politički tata talentovan u 60 godina. Ja sam stvarno saznala, pre neki dan, od gospodina Mirovića da je talentovan, jer je čovek diplomirao u 56 godina na Pravnom fakultetu. Znači, to je vrsni talenat – da ima neko takvu koncentraciju u tim godinama i da krene od Rimskog, od Uvoda u pravo, pa da dođe do završnog ispita.
Ali, zamislite vi kolege, pogotovo vi, nema veze, da apstrahujem radikale, kao mlada koleginica, mladi kolega ili kolega Vuk, zbog koga ja dobih opomenu pre neki dan, ali nema veze, i pošteno platih svoju kaznu od 3.000 dinara, koji zaista živite od svoje poslaničke plate, kako možete da razmišljate na drugačiji način. Kako možete da prihvatite kao stvarnost ono što je iluzija, da ovde sede ljudi koji nisu narodni poslanici i da im dajete legitimitet. Zapitajte se gde je onda vaš moral.
Ovde je jasno da morala nema kod onih koji su to uradili, pre svega, dr Vojislavu Šešelju. Em što su ga izdali, zaboli mu nož u leđa, opljačkali stranku čiji je osnivač i predsednik i na takav način se poigravaju sa onim što je stvarano 18 godina. Pođite od činjenice da li biste vi voleli nekog takvog u vašim redovima, da je na takav način raskalašan i bahat.
Morate da trpite Đilasa i pitanje je do kog vremena. Vidim i čujem, od kolege Šarovića, da je napustio danas sednicu Skupštine grada. Pre toga je, ono što je najvažnije u životu svakoga od nas, opsovao našem odborniku, gospodinu Zoranu Ognjanoviću, pa se Đilas vratio u salu, pa se izvinjavao. Pa je video da su srpski radikali u Skupštini grada odlučni, jedinstveni, bez obzira što su neki očekivali drugačije i od 13 tačaka dnevnog reda ostale su samo dve, što bi rekao Voja Šešelj – ni kamen na kamenu.
Prema tome, ovde moramo samo zbog morala i zbog teške situacije u kojoj žive naši građani i zbog naše budućnosti, i kako je to neko ranije voleo ovde da se zaleti sa vrata, da se zalaufa, pa da krene za govornicu, da kaže, zbog budućnosti dece Srbije, ali zaista mi odgovorni srpski radikali, Šešeljevi radikali, da kažemo da ćemo javno da žigošemo svaki ovakav postupak.
Ako mislite da ćemo da ćutimo pred činjenicom da i vi učestvujete u tome što neko zloupotrebljavajući ili u prošlom vremenu da je zloupotrebljavao funkciju kao nosilac jedne od funkcija, grdno se varate. Pored ovih krivičnih prijava, znate, jednom će morati državni i pravosudni ograni da rade svoj posao. Postoji ona moralna odgovornost i hipokrizija koja nastupa kod ljudi o kojoj je malopre govorila koleginica Pop-Lazić. To građani prepoznaju. Svi mi znamo ko smo i kako živimo u našim sredinama.
Da li vi mislite da je poslednjih par meseci ili pola godine meni kao rođenoj Kragujevčanki, kao nekome ko je član stranke, evo sada već ulazim u 17 godinu svog članstva, bilo lako da pred Veroljubom Stevanovićem, pred odbornicima SDP-a ili DS branim enormni kapital koji se stiče u Mesnoj zajednici Bajčetina. I prave se vile i šta ja znam već šta.
Znate, ne možemo na takav način da govorimo i ovde, kao svi smo isti i mi koji smo legitimni predstavnici izabrani sa liste i neki građani. Sad mi govorimo o kriminalcima, a onda izlaze i ti neki i oni hoće da štite državu od kriminala i korupcije. To je nemoguće. Vidite ko je to radio, upravo oni ljudi koji su, ali ispravno, onda govoreći o programu SRS govorili da je osnovni koncept našeg programa borba protiv kriminala i korupcije.
Mene sada neke stvari i ne čude, jer tu ulogu energičnog borca ispred liste SRS - dr Vojislav Šešelj, protiv kriminala i korupcije je preuzeo na sebe Dragan Todorović. Kada vratim film i kada se setim svih govora, svih učesnika sa mitinga SRS u celoj Srbiji, onda vidim da je gospodin Todorović baš akcenat stavljao na borbu protiv kriminala i korupcije. Možda nekima od učesnika to nije bilo važno ili su rekli – pa dobro, nema veze, pričaćemo o tome kao što je to Nikolić radio.
Znate, lepo je da žena ima lepu frizuru, da se lepo obučete, oni ljudi stoje i znate kakvo je to biračko telo i biće ih milioni koji podržavaju SRS, koji znaju da smo mi skromni i, pre svega, moralni i pošteni ljudi. Dobro je što se to sve desilo, ali nije dobro da vi koji učestvujete u tome ne žigošete takvo ponašanje pojedinaca koji su nosioci određenih političkih funkcija ili misle da jesu, a u stvari, u stvarnom političkom životu nisu ništa.
Koliko vidim i posmatram vas i sve političke stranke, naročito iz opozicije, pa svi preziru takve postupke. Neće ljudi otvoreno da kažu, ali taj vapaj, jao, 15 dana mi se nije javio Koštunica, pa gde je Velja. Pa, neće ljudi, jer oni znaju – ko jednom izda, izdaće uvek. Ko će sa takvima da pravi bilo kakav aranžman i da razgovara. Kao što niko od nas u stvarnom političkom životu, koji živimo poštenim životom građana i delimo sudbinu naroda, neće da prihvati da bilo ko, onaj, ko se bavi javnim poslom od toga ima jedan jedini dinar koristi.
Ova priča i ova lepa pouka iskrene duše i moralno čistog čoveka, kao što je gospodin Marković, treba da bude putokaz svakom čoveku, svakome ko se bavi javnim poslom da na takav način razmišlja i da tako radi za svoju državu i za svoj narod. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, da je zaista ovaj zakon, pre svega, neustavan i da predstavlja farsu u pravom smislu reči, kako bi se građanima predstavila navodna želja DS i stranaka koje čine ovu koaliciju, da se upusti u borbu protiv kriminala i korupcije, govori i ovaj predlog zakona i sve što je do sada rečeno i što su iznosili naši poslanici, aspekte neuspelih odredbi i stvaranje jednog, praktično, paradržavnog organa, ne samo da je tačno nego je i namera vaša da se samo na takav način predstavite, zbog početka, navodnog, obračuna Borisa Tadića sa kriminalcima iz svojih redova.
To je samo bacanje prašine u oči narodu, jer onda bi morao, gospođo Malović, pohapsi pola vaših kolega koji sede u Vladi Republike Srbije, da ne govorimo o nekima koji su narodni poslanici. Baš je indikativno da bivši ministar za privatizaciju, koji je učestvovao u pljačkaškoj privatizaciji i poslanik, ne dolazi kada je set ovih zakona. Valjda da nam ne bude negde u vidokrugu i da se mi ne dosetimo šta je bilo sa ''Sartidom'', šta je bilo sa otpuštanjem radnika u Kragujevcu, kako je izvršena privatizacija preduzeća "Knjaz Miloš".
Ovo što je predložila gospođa Pop-Lazić ima svoje ustavno utemeljenje, zato što je nemoguće da Agencija radi neki posao koji je propisan za druge državne organe, zato moram da se osvrnem, a budite svi iskreni pa recite da nisam u pravu i vi koji vršite vlast, na ono što je bila mogućnost da uradi Odbor za sprečavanja sukoba interesa.
Šta su oni do sada uradili i ko ih sapliće? Pre toga Savet za borbu protiv korupcije, na čelu sa gospođom Vericom Barać, i kako će onda da završi ovaj zakon i kako ćete i sa kim morati da se obračunate.
Pomenuo je kolega Krasić i ja sam danas tokom izlaganja pominjala taj obrazac za prijavljivanje imovine funkcionera koji su izabrani.
Znate da postoje građani koji ne znaju koliko ima, nekoliko hiljada odbornika, narodnih poslanika, pokrajinskih članova, predstavnika izvršne vlasti koji moraju da izvrše prijavu imovine. Da bi građani znali, tu počinjete od imena i prezimena, imena roditelja, datuma rođenja itd, pa vas tamo pitaju kada ste izabrani, na kojoj ste funkciji, od kada itd. Onda krećete sa prijavljivanjem po rubrikama onoga što vi posedujete. Ne samo vi, nego i vaša najbliža porodica i po vertikalnoj i po bočnoj liniji.
Tako je koleginica Radeta morala u tom obrascu da napiše da su ustaše u Guberu, njenom rodnom mestu, okupirale imovinu njene porodice i njenih roditelja, svih njenih komšija i prijatelja. Dakle, iznosim samo jedan primer, i to sam prvi put tada i videla, kada je koleginica popunjavala upitnik, da se radi o imovini od 66 hektara zemlje. Kome ona da se žali i ko to da joj vrati. Bila je potpuno iskrena i rekla – pod okupacijom ustaške hrvatske vlasti, odnosno Federacije BiH, i kuća i sve to što su imali.
Hajde da postavimo to pitanje – kako će funkcioneri koji imaju tu imovinu, ili su imali, da je povrate? Da li je država stala iza takvih ljudi? Imamo tu i kolegu Buhu i druge ljude, možda i među vama, koji su prognana, odnosno raseljena lica, izbeglice koje su ostale bez ičega.
Sa druge strane, paradoksalna je situacija, imate funkcionere, čovek se uči dok je živ, mi smo sada saznali da smo i mi imali u redovima naše stranke i to na najvišim funkcijama ljude koji nisu prijavljivali svoju imovinu na način na koji je to propisano obrascem. Tamo vas lepo pita: ''Da li imate kredit, kolika vam je mesečna rata, da li imate dugovanja po platnim karticama, da li imate nešto na štednji?
Znate za onu Dinkićevu izjavu, ne znam koliko on i žena imaju, 50, 60 hiljada evra – ma, hajde, molim vas, toliko je prijavio. Šta će da dobije? Javnu, nejavnu opomenu i ko će da ga kontroliše? Da li je prijavio Đelić da je opljačkao, odnosno da je jednom transakcijom sebi strpao u džep za godinu dana 11 miliona evra, i priznao je posle toga da nije i Odbor se oglasio.
Sada da pođete tragom ovih informacija koje mi iznosimo, ne iz neke zluradosti, kako bi jedan, sada već bivši, funkcioner naše stranke rekao – neću da odgovaram, žao mi je njih itd.
Ne radi se o tome da li je neko u takvom "emotivnom stanju", pa se tako prepodobi, pa skrsti ruke, pa, kao – neću ja tako.
Hajde da vidimo šta vi imate i šta imaju članovi vaših porodica? Jeste li vi to prijavili u obrascu? Niste. Šta se desilo? Da li im je falila dlaka sa glave? Nije.
Kako je moguće da ljudi koji imaju, koji su odbornici, koji su po drugom osnovu izabrana lica, funkcioneri, uzimaju ljudi stambene kredite i prijavljuju kolika im je imovina, pa se oni pitaju da li se taj iznos rate menjao od te do sledeće godine.
Sada ljudi, a najviše je takvih među, pre svega, odbornicima, verujem i u klupama narodnih poslanika, osim onih koji su građani, a oni nisu i tu, imaju jednog, svog vođu te organizacije – hajde, zgrabi šta možeš, da li vi verujete u to da su oni koji su bili u stanju da sopstvenu stranku opljačkaju i dovedu u takvu situaciju, prijavili šta sve imaju i njihove žene, deca ili već ko, ili vanbračni drugovi, kako se to ovde kaže, odnosno partneri.
Znači, sve je farsa. Da li je i kada je, to je amandman gospođe Pop-Lazić, Odbor izašao pred Narodnu skupštinu da nam podnese izveštaj?
Ne znam, koleginice, da li ste vi nešto čuli ili niste, ali ja vam govorim istinu. Ako vas istina pogađa, to je vaš problem. Isto tako, ne mislim da ste vi osoba koja se bavi tim stvarima, bez obzira...
(Predsedavajuća: šesnaest minuta.)
... vama se, koleginice Lovrin, obraćam, bez obzira na naša suprotna politička uverenja, ali ne delujete mi kao osoba koja bi muljala na takav način. Tadić, Đilas, naravno, da, oni to rade i rade mnogi drugi iz redova DS. Vi mi nekako ne ličite na to.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je iskorišćeno.)
Evo, završavam. Sve je farsa, izveštaj Odbora nikada nije stigao ovde i vi vidite koliko se i dalje bahato ponašaju državni funkcioneri. Imate primer gradonačelnika Kragujevca. Juče je izjavio da i pored takvog eksplicitnog stava, utemeljenog na osnovu zakona i Ustava, neće da podnese ostavku na mesto narodnog poslanika. Još se sili pa kaže – šta mi mogu, da vidim šta će da odluči Vrhovni sud.
Dakle, sve je farsa i budite sigurni, gospođo ministar, iako ste celog dana sedeli i pratili naše amandmane i verujem...
(Predsedavajuća: sedamnaest minuta.)
Šta kažete, sedamnaest? Osam minuta, ali recite da sam prekoračila dozvoljeno vreme. U redu, evo, završavam, vidim, gospođo Čomić, da vam ne odgovara ova tema...
(Isključen mikrofon.)