Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, o ozbiljnim stvarima mogu da razgovaram samo s ozbiljnim ljudima. Računam da je gospođa Kolundžija ozbiljna žena i videla sam, iz vaše reakcije, da i vi osuđujete takav čin otimanja stranačkih prostorija stranci koja je parlamentarna već dugi niz godina, od 1996. godine u opštini Batočina.
Što se prethodnog kolege tiče, znam da je "Kapija Šumadije" jedno lepo mesto. Inače, to je kafana na ulazu u Batočinu. Svrati se tamo, pojede se i nabode neki ćevap, pljeskavica, vešalica ili već šta. Nastavite vi da se gostite na račun izvesnog Radiše Miloševića, zvanog "Duduk". U Srbiji žive časni i pošteni ljudi, a u pojedinim opštinama, kao što je Batočina, na vlasti su lopovi iz DS-a, predvođeni izvesnim Dudom. Hvala.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Vjerica Radeta je podnela amandman u ime Poslaničke grupe SRS-a. Zamislite čuda, što bi ovi Englezi rekli, koincidencije, da je njen amandman istovetan sa nekim ko se lažno predstavlja kao poslanik, s izvesnim građaninom iz Vrnjačke Banje, a zove se Zoran Babić.
Tek da vam kažem da je koleginica Radeta u Vrnjačkoj Banji. Uskoro treba da krene u selo Lipovar, jer se nalazi u kampanji srpskih radikala pred ponovljene lokalne izbore 9. novembra, a taj građanin Babić, takođe, živi u Vrnjačkoj Banji, ali se bavi prevarama, što zelenaštvom, što raznoraznim sumnjivim ugovorima, naravno, sve pod patronatom njegovog gurua Tomislava Nikolića i lokalnog tajkuna Predraga Mikića, zvanog ''Trgomen'', koji hoće, zato se i održavaju, ako niste znali, po slovu zakona, izbori u Vrnjačkoj Banji.
Dakle, taj Nikolićev prijatelj i kum, pošto ga je ovaj naknadno i venčao, ne ovaj Nikolića, jer je Nikolić odavno u tim pričama, i u nekim drugim, gleda me gospođa Kolundžija, ali to je stvarno informacija sa lica mesta, jer sam dva dana provela u Banji a i to znam već nekoliko meseci unazad, zbog činjenice da je želja Nikolića i njegovog kompanjona, lokalnog tajkuna Mikića, da ovaj postane gazda Vrnjačke Banje.
Zašto su tamo održani izbori, to ću nekako da povežem, ali zaista će biti, videćete, gospođo ministre, suvislo i s argumentima za ovu dužničku krizu u kojoj se Srbija nalazi.
Građani žive na zaista visokom stepenu zaduženosti – 450 evra, to su informacije koje sam dobila, odnosno saopštio ih je predsednik Udruženja banaka, Veroljub Dugalić, pre tri meseca. Dakle, prosečna zaduženost svakog građanina Srbije je 900 evra po glavi stanovnika, što znači da je danas, a daj Bože da ih bude sve više, svako dete u Srbiji koje se rodi zaduženo sa 1.000 evra, pa neka razmišlja kako će i kakva će mu sudbina u ovoj državi biti.
Dok su građani tako prezaduženi, dok jedva žive, u Vrnjačkoj Banji ljudi nemaju posla, tamo su najskandaloznije privatizacije izvršene, poput one ''Autoprevoza'' Vrnjačka banja, sećate se svi, a to zna i kolega Novaković, trenutno nije tu, pošto je bio predsednik Odbora za privatizaciju, i godinama smo se bavili tim problemom, za to vreme, nekima lepo ide.
Što bi naš narod rekao – ima se, može se.
Inače, to, takođe, dobro znate svi vi narodni poslanici, poznajete svaku tačku na mapi Srbije, planina Gledić, odnosno podnožje Gledića, Bajčetina, toliko pominjana u vezi s ovom Nikolićevom vilom od 600.000 evra, toliko je blizu Vrnjačke Banje da se ovaj samo spusti, i to radi redovno unazad nekoliko godina, niz onaj put od svoje vile koju je tajkunskim parama napravio, pa krene preko sela Čukojevac i Stubal i skrati put do Vrnjačke Banje, i lepo mu je, odnosno do Ratine, gde ga kompanjon čeka; sjaj, elegancija, vozni parkovi, ne samo za Mikića i njegovu ženu, nego i za Nikolića i za ostale članove porodice.
Sada to građani Vrnjačke Banje znaju. Pitaju se, a zašto mi imamo nekoliko meseci posle održanih parlamentarnih i lokalnih izbora ponovljene izbore, pa nama je izbora preko glave?! Zato što je 14. jula održana sednica, u onom poslednjem roku, u onom danu "D", kada je bila pat pozicija, ni tamo, ni ovamo, što bi se reklo. Evo, zbog čega.
Naime, kada se malo bolje sve to pogleda i napravi jedna razumna rekonstrukcija, jer su se na ovom republičkom nivou umešali Manter, Vordsvort, Tadić, MI6 agenti i tako dalje, koji su radili sistematski sa Nikolićem i Vučićem na ovom projektu, na lokalnom nivou je bio zadužen Mikić. On je rekao, hajde vi sad, lepo, srpski radikali, koji su to tada bili, a u stvari nikada i nisu, jer ih tamo preziru ovi Vojini radikali, građani, jer ne smeju da pomole glavu na ulicu, hajde vi sada, lepo, kažite rukovodstvu stranke, a to je ovaj Nikolić, koji, kao, ništa nije znao šta se radi, da naši potencijalni koalicioni partneri, tj. DSS i SPS, traže da se za 300% povećaju komunalne takse.
To je neprihvatljivo i to je nemoguće. Ne može da se opstane, da se živi. Kako će jadan Mikić da živi i da stiče još nekoliko miliona evra ako se takse povećaju za 300%?
Ali, to je sve bilo laž, znaju ljudi iz DSS-a i SPS-a, ne za obične građane, ne za ove o kojima je kolega malopre pričao, za građane bez krova nad glavom, za izbeglice koje hoće da prave sebi mesto stanovanja, nego baš za takve tajkune kao što su Mikić ''Trgomen'', Nikolić i ostala bratija, koja se ovih dana vitla po Vrnjačkoj Banji. Kako da se ljudi ne zamisle nad tom činjenicom, em država ovoliko prezadužena, 30 milijardi ukupnog duga je naša zaduženost.
Spoljnotrgovinski deficit je, evo, malopre me je podsetio kolega Milenković, iako je on profesor muzikolog, ali prati oblast ekonomije, kao svaki odgovoran poslanik, 13 milijardi dolara do kraja godine, dvocifrena cifra za stopu inflacije, ovoliko građani zaduženi, nema posla.
U Vrnjačkoj Banji, pazite, tendenciozno pričam o tome jer dolazim sa lica mesta i tretiram jedan problem, jer tamo će biti održani izbori za sedam dana, isto su ljudi zaduženi sa po 500 evra, odnosno 900 po glavi stanovnika.
Neko će da kaže da je prihod Banje 400 evra zato što je to razvijena i turistička opština, a, u stvari, tamo ljudi izuzetno teško žive.
Da nema ovih sada izbora, koje su indukovali tendenciozno Nikolić i ovaj tajkun Mikić, da je zaista primenjena ta taksa, ali samo za takve tajkune i za one koji hoće da grade i da prave, ovaj je, uzgred budi rečeno, započeo silne projekte na raznim lokacijama, da je to bilo za njih, a za građane – koliko mogu da doprinesu punjenju opštinske kase, bilo bi za sve i opština bi, uz ovaj celokupan porez na imovinu, uz turističku taksu, imala dobar budžet, koji bi se dobro punio.
Mogao bi da se napravi i solidan agrarni budžet, jer Vrnjačka Banja nije samo ona promenada i ona mesta koja se nalaze u hotelskim kompleksima, to su i sela poput Novog Sela, gde ćemo sutra uveče, u 19 časova, da imamo tribinu, i Lipove, u koju Vjerica danas ide, ali to njima nije odgovaralo.
Sada se ljudi pitaju, dokle je došla država Srbija? U šest meseci imaju ponovo izbore, da se izjašnjavaju i da biraju između čega? Između DS-a i ove odmetničke grupacije Nikolića, Mikića i Babića, tih lokalnih prevaranata, a, s druge strane, ljudi koji nisu to želeli i rekli su – mi hoćemo da ova kraljica turizma Srbije, ne samo banjskog, nego zaista biser u našoj turističkoj ponudi, bude prihvatljiva, apsolutno, za sve, da ovde dođu normalni ljudi, da investiraju, da se radi, da se gradi, a ne da pojedinci stiču ogromna bogatstva.
Kako ćemo da dođemo do ovih međunarodnih standarda održivosti makroekonomske politike u jednoj zemlji, koji uzimaju za prosek 5% učešća u deficitu bilansa robe i usluga, kada je on kod nas veći i kada je to alarm i za vas i za sve ekonomiste u ovoj zemlji koji se bave tom problematikom?
Kako ćemo da uverimo građane Srbije, bez toga da dižemo veliku paniku, i penzionere, koji su prevareni, da će njima biti bolje, kada je juče Boris Tadić, verujem da ga niste savetovali da to kaže, jer vi ne biste izgovorili takvu glupost, rekao – eto, u kampanji (u ovoj u kojoj su svi varali, kao i ovi banjski tajkuni, kandidati i svi funkcioneri iz liste Za evropsku Srbiju), nije mogao da se predvidi ovakav tok na svetskoj finansijskoj berzi, pa je to razlog zbog kojeg danas penzioneri moraju da trpe, a mi da dobijemo packe od Svetske banke, koja kaže – Srbija je visoko zadužena zemlja?!
Razlika je 272, ili 275%, odnosno toliki je spoljnotrgovinski deficit između onoga što izvezemo, odnosno uvezemo. A šta mi to proizvodimo za izvoz, a mogli bismo i u tom kraju o kome govorim, i u kraju gospodina Srboljuba Živanovića.
Pratim kako neozbiljno ljudi reaguju na sve to što on priča.
Čovek je, je li tako, Srbo, ili ste za koji dan doktor tehnoloških nauka, a i ugledan domaćin sela Jelenče kod Šapca? On svakoga dana u 4 sata ustane i vodi računa o svom domaćinstvu i o svom stočnom fondu, a država mu nije pomogla, kao što nije ni milionima seljaka u ovoj zemlji, pa onda sve to završi, pa se bavi naučnim radom, pa dođe u Narodnu skupštinu da otvoreno i iz srca, kao pošten čovek, priča i da svakome, naravno, on to i može, u lice da kaže da je lopov.
Tako rade ozbiljni i odgovorni ljudi, a naša država je dovedena u situaciju da je vode neodgovorni, jer da ste radili drugačije i da nismo išli u ovako progresivna zaduživanja, mi ne bismo morali da se danas nalazimo u, zaista, ponižavajućoj situaciji, da tražimo, i to na mizeran način, otpis pojedinih naših dugova.
A, ovo je sve lepo, gospođo Dragutinović, što u ovom odeljku, za koji gospođa Radeta traži da se briše, članu 3, odeljku B, postoji. Međutim, u stvarnosti, znam da vi u ova tri meseca niste u mogućnosti da pratite realizaciju mnogih projekata, ali ako bismo krenuli s tom pričom, daleko bi nas odvela.
Stavku po stavku, oko regionalnog razvoja Bora, o tome sam pričala pre mesec dana, zaista, mnogo, o energetskoj efikasnosti u Srbiji. Objasnite mi, molim vas, zašto smo ratifikovali, odnosno vi, pre par dana, 300 miliona evra kod ove nemačke banke, za rekonstrukciju naših termoelektrana, kada građani, u računu za struju koji im dolazi, u zavisnosti od toga kolika je angažovana snaga, već plaćaju od 156 do 192 dinara za rekonstrukciju elektroenergetskog postrojenja u našoj zemlji? Šta, dva puta treba da ih pljačkamo?
Zašto mi nemamo izveštaj, govorio je o tome kolega Krasić, kao i mnogi poslanici, odnosno završni račun budžeta od 2001. godine do današnjeg dana? Najlakše je bilo da kažemo da nemamo državnu revizorsku instituciju. Ova Džinićka, koja je radila taj posao, odnosno koju je Dinkić ovlastio, slala je dopise svakoj jedinici lokalne samouprave i rekla – ne morate eksternog revizora da angažujete, kao i u Kragujevcu, naravno, šta će Stevanoviću eksterni revizor kada je najbolje da se lovi u mutnom, ali zato su radikali, tamo gde su bili na vlasti, tražili i ovlašćene revizorske kuće angažovali.
Moram da istaknem primer kolege Saše Valjarevića, gradonačelnika Požarevca, srpskog radikala, koji je u prošlom sazivu bio narodni poslanik i direktor najuspešnijeg komunalnog preduzeća i dobio je nagradu za to, u 2006. i 2007. godini. Angažovao je revizorsku kuću, izvolite, dođite da vidite šta se radi, kako se radi.
Mnogo bismo mogli da pričamo o ovome. Kolega, moram da vam kažem da tzv. sarajevski sporazum nije implementiran na način na koji vi to govorite u šumadijskim selima. Reći ću vam za ustanički Orašac.
Bilo je pokušaja od više prognanika iz Republike Srpske Krajine da, kako vi rekoste, uz intervenciju države, dobiju povoljne kredite i da se nastane u nekom seoskom domaćinstvu i kući.
Uspela je samo jedna porodica i morala sam, kao potpredsednik Skupštine, da zovem, zato što je u pitanju porodica sa dvoje male dece i zato što je već isticao svaki rok kada čovek treba da da kaparu za tako nešto.
Prevara je mnogo. Ovo što se u institucionalnom smislu dešava i kako su građani varani ovoliko godina, nas ne čudi, s obzirom na to ko vas je doveo na vlast, pod čijim ste patronatom, ko upravlja makroekonomskom politikom, ali ja moram da upozorim građane da se i drugi prevaranti šetaju Srbijom.
Evo, ja sam uočila jednog, odnosno čula sam, mada smo se mimoišli juče, prekjuče, da se šeta po gradovima Srbije. Pazite, u pitanju je opasan čovek. On je zamenik predsednika nekakve stranke, ime mu je Aleksandar Vučić i čovek je koji se bavi raznim vrstama prevara. Može da vam traži pare i da kaže – to mi treba za to, može s vama da ugovori neki aranžman, da li su u pitanju mediji, da li je u pitanju neka kombinacija za neki posao, a onda će fakture da stižu na račun SRS-a, od 400 hiljada evra, pa nadalje.
U tom slučaju, pošto se kreće i po Vrnjačkoj Banji, Rumi, morala bi da reaguje policija, a s obzirom na to kako se lažno predstavlja i kako tugaljivo govori, u nameri da obmane građane Srbije, moglo bi, ako ga ima negde, proverila sam u Banji, nema, a možda u Rumi ima, da interveniše i lokalno amatersko pozorište.
Hvala vam puno, a što se tiče ovolike zaduženosti građana i svega onoga što nas čeka u našoj nesigurnoj budućnosti, govoriće i druge kolege srpski radikali, povodom amandmana koji slede.

Gospođo Đukić-Dejanović, narodni poslanici, bila sam u kancelariji na drugom spratu kada sam čula izlaganje nekoga ko je isključen iz SRS-a, koji ne predstavlja nikoga više.
Imam obavezu, s obzirom na ovo što je kolega Krasić pomenuo, ozbiljna je stvar u pitanju, krivična prijava za krađu ostavki narodnih poslanika izabranih na listi SRS - dr Vojislav Šešelj.
To se kaže hipokrizija, jel tako, gospođo Đukić-Dejanović, u vašoj struci i gubistvo svake realne...
Znate, za razliku od onih koji se smeju na to što slučajno napravim lapsus, gospođo Đukić-Dejanović, insistiram, pošto ste vi stručnjak za sve bolesti zavisnosti, a pratim kretanja pojedinaca ovde koji su građani, da ovde ustanovite belu liniju, da vidimo kako ovi pijani ljudi ulaze ovde i kako paradiraju po nalogu ovih En-Di-Aj-a (NDI), ili već onih koji ih savetuju, onih koji su već psihički otišli skroz.
Što se tiče morala i onoga kako je to bilo s ostavkama, moram zbog javnosti, ne znaju možda svi poslanici SRS-a, da se vratim na 10. jun, negde oko 21 čas.
Kao odgovoran član SRS-a, što sam bila od dana učlanjenja u stranku, poštujem stranačke organe i sve ono što treba da se uradi za interes stranke i da se odbrani narodna volja. Tog izvesnog pojedinca, koji je prijatelj Caneta Žapca i Žarka Zečevića Zeca, vidite kako kriminalci imaju nadimke, Zec, Žabac, znači da je on punoglavac ili Toma Čvorak, kako god, pozovem i pitam – jelte, kada treba da dođemo u Narodnu skupštinu, s obzirom na to da je za sutra zakazana sednica i treba da se verifikuju mandati.
Pamćenje me zaista dobro služi i to znaju i ti pojedinci, te individue, zato što mogu da se prisetim razgovora i sa radikalima i sa drugim ljudima, kako neko reče, imam glavu za snimanje.
Ne, nego imam dobar odnos prema onome što je čast i što je poverenje koje mi neko ukaže. Znate, ako je zakazano zasedanje za deset sati, moram da pitam, u danu kada se verifikuju mandati, da li treba da ja i ostale kolege dođemo dan ranije.
Taj neko kaže – šta, šta me to pitaš, trebaju mi vaše ostavke, ma hajde, molim te, i onda ide i... ali ja, kao pristojna dama, ne mogu da govorim psovke koje su, inače, manir i rečnik tog pojedinca. Vidite da su ostavke bile potrebne, ali da se ukradu.
Prema tome, na osnovu svih tih javno datih izjava, na svakom mestu, i sa skupštinske govornice, budite sigurni, dame i gospodo poslanici, građani Srbije, da će ta osoba, ta individua, da vrati te ostavke kao ''bela lala''. Radikali nemaju kopito, ali znate onu staru narodnu poslovicu, pošto je sada moderno da se bude ovakav ili onakav, a građani sve to vide, da se ovako izbaci noga ispred prolaza, jer ovo nije kafana u Bajčetini, nego je Narodna skupština – videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona diže nogu, i to baš ovu ovde, koja je izbačena između dve klupe.

Ovako nešto, ovakav nemoral i osobu koja na ovakav način može da zastupa bilo kakvu politiku, ako je neka osoba uopšte stajala ovde sa dignitetom, s integritetom, neko ko je vođa ili glava neke porodice, ne da ne može da okupa bazen časnog Srbina i junaka dr Vojislava Šešelja, nego ni Sava i Dunav, ni sva mora ovog sveta.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, koristim mogućnost po članovima Poslovnika 225. i 226. da postavim jedno veoma važno pitanje, a i da iskoristim prisustvo gospođe Dragutinović. Naime, jedan veliki problem postoji u gradu Aranđelovcu zbog činjenice da je ova pljačkaška privatizacija nakaradno otpočela 2001. godine u Srbiji.
Suočeni smo sa činjenicom, ne znam da li vi kolege poslanici to znate, da aranđelovački "Šamot" još uvek nije privatizovan. Bilo je raznih projekata, planova za privatizaciju jedne od najpoznatijih fabrika za proizvodnju opeka i peći u našoj zemlji. Naravno, svima vam je jasno da je ta fabrika nekada na tržištu one bivše države i čitave Evrope imala i te kako dobre rezultate.
Međutim, mi smo suočeni, gospođo ministre, sa činjenicom da će radnici u toku ove nedelje, ako Agencija za privatizaciju konačno ne objavi javni poziv za kupovinu "Šamota", a evo ja imam ovde dva pisma o namerama dve zainteresovane strane, biti prinuđeni da dođu u Beograd i da otpočnu proteste ispred Vlade Srbije, ispred Agencije za privatizaciju i ispred jedne u nizu hohštaplerskih konsultantskih kuća koje su se pojavile na tržištu Srbije i rade taj posao za veliku proviziju, za veliki novac, a ne urade ga kako treba.
Očigledno je da je ta konsultantska kuća, koja je vama poznata, gospođo Dragutinović, "Fineks", dezavuisala radnike i proces privatizacije "Šamota" unazad tri godine. Taman kada se dođe do nekog konačnog navodno dogovora, pošto dođu i uglavnom... Zamislite vi sad taj paradoks kako radnici moraju da se brane: sindikat organizuje razgovore sa Agencijom za privatizaciju i izvesni Ljubić Aleksandar, direktor Centra za tendere, obećao je na poslednjem sastanku radnicima da će javni poziv biti raspisan do polovine septembra meseca. Kako sada stvari stoje i kako je apsolutno jasna situacija, jer je najveći deo socijalnog programa završen do 2007. godine i vraćeno je u budžet preko 20 miliona dinara, dakle, radnici su neku siću dobili, tek toliko da mogu da podmire onaj deo koliko su bili na ulici, odnosno bez posla jer nisu radili.
Recite mi u čemu je problem u ovoj državi kada postoje zainteresovani kupci i kada postoji fabrika koja može da funkcioniše? Ili ćemo mi da dođemo u situaciju da će toliko naroda da bude na ulici, a da će fabrika da ode u stečaj?
Zbog čega se ovo dešava? Zbog toga što država ne vodi brigu. Ovo pitanje ozbiljno shvatite. Mi se nalazimo na početku, utorak je, ove radne nedelje. Do kraja ove nedelje – završavam, gospođo predsedniče, i hvala vam, ovo je vrlo važno pitanje jer je u pitanju sudbina 900 radnika i njihovih porodica – ljudi će doći iz Aranđelovca u Beograd i počeće da traže ispred zgrade nadležnih institucija i ove prevarantske konsultantske kuće svoja prava, jer radnici moraju da žive i moraju da se bore za sebe i za svoje porodice. Hvala.

Gospođo predsedniče, javljam se na osnovu člana 104, želim i vama gospođo ministar da se obratim.
Naime, kada je gospodin Cvetković podnosio ekspoze i predstavio svoj novi kabinet, nama je u vašoj radnoj biografiji napisano da ste vi jedan od finansijskih eksperata i neko ko će na čelu Ministarstva koje ste i nasledili od aktuelnog premijera moći da, što nije mišljenje Srpske radikalne stranke, ali to stoji u vašoj radnoj biografiji, da učini da naš finansijski sistem i da naša politika u tom smislu ekonomska bude mnogo bolja nego što je do sada. Mi otvoreno sumnjamo u to i želeli smo o tome da govorimo prilikom ove tačke dnevnog reda i amandmana koje smo podneli.
Ali, gospođo Dragutinović, vi ste dovedeni, zahvaljujući Nadi Kolundžiji i Demokratskoj stranci, pre svega predsedniku Demokratske stranke, Borisu Tadiću, u jednu veoma neprijatnu situaciju. Vi, kao žena koja je finansijski ekspert, imate sada situaciju da se neko, lažno predstavljajući se kao neka građanka, što bi rekla koleginica Čomić, sa ulice, što kaže gospodin Krasić, da li je pošla na pijacu ili u butik, stvarno ne znam gde je ta osoba od jutros krenula, svratila u Skupštinu i hoće da predsedava Odborom za finansije.
Time se urušava vaše dostojanstvo kao finansijskog eksperta, da neka osoba sa ulice, da ne upotrebim neki grublji izraz da ne dobijem opomenu, ali neću to da radim, hoće da razgovara sa vama kao sa ravnopravnim partnerom u poslu koji se zove rasprava o budžetu Republike Srbije. Pa to je neverovatno.
Znate, vi treba da se zapitate nad činjenicom šta je onda sa vama, jer vi ste ministar u Vladi, sa legitimitetom koji imate i koji vam je dala skupštinska većina, a vama ono što su skupštinske primedbe hoće da obrazlaže osoba koja nije narodni poslanik i koja očigledno želi na takav način, i kroz zloupotrebu, i kroz zaista vrhunac nemorala koje pokazuje kao osoba, da se ponaša i da nastavi da urušava dostojanstvo ove skupštine.
Zato je, pre svega, odgovorna gospođa Kolundžija. Gospođo Kolundžija, dolazite u situaciju da nemate i neće biti sednice Narodne skupštine dok se ne ispravi ovo što se zove krađa mandata i kršenje volje narodnih poslanika. Pogledajte šta je ovo, narodni poslanici. Prijava za liste poslanika koji učestvuju u diskusiji, ovde su imena nekih građana.
Zašto niste stavili nekoga od osam miliona birača? Zašto niste stavili da može da se pojavi u skupštinskoj sali neki Srbin sa Kosova i Metohije, neki seljak iz Šumadije, radnik iz "Zastave", nego stavljate imena nemoralnih ljudi koji nisu ništa u ovoj skupštini i još nama hoćete da kažete da će zajedno s nama, s našim integritetom i s onim što smo mi dobili od birača, ove osobe da učestvuju u raspravi? Zaista neće moći. Zapitajte se nad činjenicom, gospođo ministar, zašto su vas doveli u ovako ponižavajuću situaciju. Hvala.

Hvala vama predsedniče, iako ste mi dali reč, sačekala sam da tu važnu informaciju pročitate, ali ona je zaista u kontekstu svega onoga što smo mi govorili od početka zasedanja, nelegitimnosti rada skupštinskog odbora za finansije.
Na osnovu Poslovnika i člana 100. želim da iskoristim svoje poslovničko pravo, da postavim pitanje po članu 225. i 226. i da ga uputim direktno ministru Dragutinović Diani, a pre svega Vladi Republike Srbije, gospodinu Cvetkoviću i Vuku Jeremiću.
Naša država se nalazi u izuzetno teškoj situaciji i stanje na KiM je iz dana u dan sve gore i gore. Ono što je poražavajuće i što Srbiji, ne samo sa KiM, već i mi u Srbiji ne možemo da prihvatimo je činjenica je do današnjeg dana, 24. oktobra, raspoređeno preko 2000 policajaca iz, kako oni kažu, najveće Misije EU koja se nalazi na području naše južne pokrajine, tzv. EULEKSA, kao sudija i specijalnih savetnika, čiji je cilj, po planu Martija Ahtisarija, koji je naša država odbacila, da vrše neophodnu podršku, kako oni kažu, kosovskim institucijama, počev od policije, preko pravosuđa. I naravno, sve to što oni rade je sadržano i u šiptarskom ustavu, koji je naša država odbila, i svim prethodnim rezolucijama Narodne skupštine Republike Srbije.
U isto vreme dok mi ovde moramo da štitimo volju naroda, gospođo Đukić-Dejanović, 268 biračkih mesta ima na KiM, evo da povežem ovde dve stvari. Od 268 biračkih mesta, na preko 200 ubedljivo pobeđuje, čak sa preko 50% glasova, SRS i lista SRS-dr Vojislav Šešelj. Negde su ti rezultati tako izraženi da, recimo, u opštini Štrpce vi imate biračka mesta, ispraviće me kolega Kragović ako grešim, gde sa 80% pobeđuje SRS-dr Vojislav Šešelj.
Mi ovde, želeći da branimo našu državu, pre svega i zbog ove alarmantne izjave koja dolazi od predstavnika EU, izvesnog Iva de Kermabona ili već kako se zove, da je blizu dogovor Beograda i EU po pitanju EULEKSA, što znači odricanje od naše južne pokrajine. Gledaju nas Srbi sa KiM, ti ljudi su na okupiranim područjima 11. maja izašli na izbori i zaokružili izbornu listu SRS-dr Vojislav Šešelj. Oni su, kao i svi drugi građani Srbije, prevareni. Njihova osećanja i njihova briga za državu i to što su oni brana...
(Predsednik: Vreme.)
...završavam, od svih tih pokušaja, dakle, gole sile, da nam se otme naša teritoriji, oni sada gledaju da u Narodnoj skupštini Republike Srbije sede oni koji nikako nisu poslanici izabrani sa te liste za koju su oni glasali i oni koji su u pravom smislu reči kao i ta građanka, bruka za Srbe sa KiM, jer takvo i mišljenje imaju o njoj.
Gospođo Dragutinović, izvinjavam se, podsetila sam se vaše radne biografije, ne samo da ta osoba koja se lažno predstavlja nije ekspert, možda je ekspert za finansijske malverzacije Vučića i Nikolića, ali svakako nije predsednik skupštinskog Odbora za finansije. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar vi ste zaista dovedeni zbog takve volje DS u ovu situaciju, ali već kada vas ponižavaju nelegitimnim predstavljanjem nekoga na sednici Odbora za finansije, iskoristiću priliku, poštujući vaš legitimitet i pre svega vašu stručnost, mada se ne slažem uopšte sa ekonomskom politikom koju vi zastupanje i Vlada premijera Cvetkovića, da vam postavim neka konkretna pitanja, odnosno da iskoristim mogućnost da se informišem po osnovu člana 225. i 226.
Inače, taj član 225, čućete u toku dana i već ste čuli da se više puta pozivamo, govori o tome da moramo da budemo obavešteni o svim pitanjima, odnosno iz delokruga rada narodnih poslanika, kao i da nam se dostavljaju određene publikacije. Mi nismo dobili, a nisu ni članovi Odbora za zdravstvo, istraživanja koja su sprovođena u Srbiji, od Instituta za zaštitu zdravlja, u periodu od 2000. do 2006. godine, i od 2006. do 2007. godine.
Želim da ovim putem tražim konkretno obaveštenje, možda ste uspeli da saznate kao ministar finansija, a ako niste zahtevam da hitno saznate šta je sa tim bilo. To je pitanje pokrenula i dr Jagoda Jorga, koja je iz DS, na jednoj od sednici Odbora za zdravlje i porodicu. Gospođo Dragutinović, Svetska banka je Republici Srbiji odobrila sredstva za nacionalni zdravstveni račun, koji je neophodan da bi se suzbila korupcija u zdravstvu i mi to zaista zastupamo već dugi niz godina.
Doktor Paja Momčilov, predsednik Odbora za zdravstvo, insistira na tim pitanjima, međutim imamo bahatog ministra Milosavljevića, koji ne želi da sluša poslanike, koji ulazi s nama u duele, koji često nastupa toliko neprijatno da sednice odbora napuštaju i oni koji ga podržavaju iz vaše koalicione vlasti.
Odobren je novac za taj projekat, a zašto je to važno? Zato što dok Srbija ne bude imala nacionalni zdravstveni račun mi ćemo imati haos i korupciju u našem zdravstvenom sistemu.
Nisam dobila publikaciju po članu 225, ni mogućnost da se o tome informišem preko skupštinskih službi, ali sam to uspela preko interneta i preko publikacija do kojih sam došla kao narodni poslanik. Čak 46% građana Srbije je obolelo od hipertenzije i Ministarstvo zdravlja ništa nije učinilo u strategiji borbe protiv te nezarazne bolesti, ali se širi kao zarazna, da pomogne građanima Srbije.
Završiću, gospođo Đukić-Dejanović, trebalo bi mi ko zna koliko vremena, jer sam pokrenula jednu veoma važnu temu za građane Srbije.
Gospođo ministre, pošto ste vi ministar finansija, sva istraživanja pokazuju, ne samo da postoje indicije, već su to istraživanja do kojih su došli ljudi, pre svega Instituta za zaštitu zdravlja, da je 30% ukupnog novca u tokovima za lečenje ljudi u odnosu na kontrolu države van tokova. Oni jesu potpisali, neki vlasnici privatnih ordinacija i klinika, sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje ugovore, ali kliko je hiljada onih koji nisu? To je osnov za korupciju.
Pošto je gospođa Đukić-Dejanović uvaženi profesor, redovni profesor kragujevačkog Medicinskog fakulteta, ona vrlo dobro zna da lek i pilule protiv korupcije ne postoje. Ona će verovatno morati mnogima koji su nelegitimni poslanici, a građani, da propisuje neke druge terapije, to vidim po njihovim izrazima i po tome kako ih ona posmatra, ali pošto nema mogućnosti ...
(Predsednik: Vreme.)
... da se izmisli tableta, pilula za korupciju, država mora da uzme taj posao u svoje ruke, a korupcija u zdravstvu i ti nelegalni tokovi novca su veliki. Hvala. Izvinite što sam prekoračila vreme.

Gospođo predsedniče, neko je zaboravio nešto ovde, mislim da je papirna maramica, kad se pođe na pijac verovatno se to ponese za usput.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, gospođo ministar, javljam se da iskoristim vaše prisustvo po članovima 225. i 226. Poslovnika, zato što je stigao jedan dopis, zapravo kopija koja je prosleđena vama. Radi se o dopisu koji je i Ministarstvo finansija, kao i Ministarstvo turizma, i Direkcija za imovinu, Zavodu za zaštitu spomenika i kulture uputio dr Radosav Švabić, predsednik opštine Aranđelovac.
Hotel "Staro zdanje" je jedan od spomenika kulture, jedan od najznačajnijih u Šumadiji, ali svakako i u Srbiji. Svako ko je ikada došao u Aranđelovac zna da je to simbol tog grada i da već godinama Aranđelovčani gledaju kako se taj simbol njihovog grada i spomenik kulture urušava.
Opština nije u mogućnosti da ovaj problem reši zato što je briga države nad takvim objektima neophodna.
Znamo da je samo uz veliki angažman Raško-prizrenske eparhije i ljudi dobre volje izvršena rekonstrukcija naših svetinja na KiM, pre svega zahvaljujući preosvećenom vladiki Artemiju i monaštvu, sveštenstvu, ali kada su u pitanju ove stvari, kojih ima još u nekoliko ovako drastičnih primera u Srbiji, moramo odnosno država, ili da nam kažete da ne želite da štitite naše kulturne i istorijske spomenike, da reaguje što je moguće pre.
Danas je 24. oktobar i sama činjenica da ovaj produžetak miholjskog leta pre svega pogoduje građanima Srbije, koji će imati šokantne račune za gas, i za struju i uopšte za grejanje čitave sezone, jedva će da prežive, ali zamislite, gospođo ministar, da vas tamo put navede, a vi kao ministar finansija, pretpostavljam, treba da obiđete veći broj gradova u Srbiji.
Inače, što se tiče posla oko preuzimanja poslova poreske uprave od strane opštine Aranđelovac, to je ogledni primer opštine koja je to na najbolji mogući način uradila.
Činjenica da Vlada Republike Srbije ne brine, ne samo ova nego i prethodna, kao i one pre toga, o ovom tako važnom problemu, dovoljno govori o tome da smo mi nacija koja se na svakom mestu, u pravom smislu reči, bruka.
To vam kažem zbog toga što je Sretenje gospodnje blizu, a i dan jubileja opštine Aranđelovac sledeće godine i zbog činjenice, pa evo tražim i odgovor, da li ćete i kada ćete na osnovu ovog zahteva, daću vam sada ovu fotokopiju, organizovati, ali pre svega su se vama obratili i naveli vaše ministarstvo kao prvo, radni sastanak koji je predsednik opštine dr Radosav Švabić, kao odgovoran čovek, srpski radikal, tražio da bi se ovaj problem što pre rešio, kao i naši koalicioni partneri iz Nove Srbije i Socijalističke partije Srbije u tom gradu. Hvala vam najlepše.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, tražim informaciju po članovima 225. i 226. od Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javne funkcije.
Bajčetina je mala mesna zajednica, Gledićko selo u Gružanskom kraju, knićanska opština. Cela knićanska opština ima 36 sela i Bejčetina je jedna od najmanjih mesnih zajednica. Tamo ima svega 30 i nešto ljudi koji glasaju. Selo odumire zato što uglavnom žive stari i nemoćni ljudi, koji teško žive, jedva preživljavaju kraj s krajem, pa je tako prošle godine najstariji žitelj tog sela, da ne pominjem ime toj baki, preminula tako što je ispustila svoju dušu pored šporeta, starog "smederevca", u svojoj trošnoj kući u Bajčetini.
Pod naslovom "Tomina vikendica", dnevni list "Kurir" je u februaru ili martu ove godine objavio fotografije konture, ne vikendice, nego jedne velelepne vile. Gospodine ministre, ovim će se baviti nadležni državni organi, u to sam apsolutno sigurna, s obzirom na to da je taj nesrećnik, koga još držite za poslanika, neko ko prima platu od 80.000 dinara i poslanički paušal od 30.000 dinara, a ova kuća, gospodine Dačiću, izvinjavam se vama, jer nisam mogla zbog rezolucije da je uvećam, možete da pogledate, pošto su mi građani dostavili na CD-u, zapravo je jedna vila slikana iz nekoliko perspektiva.
Ova vila, po proceni stručnjaka, sa četiri prateća objekta i nekim bazenom, ribnjakom u izgradnji, osmatračnicom... jer znate, gospodine Dačiću, kad imate vilu, a kada otimate i kradete od stranke, pa redom, vi morate da osmatrate šta se dešava. Verujem da vi niste dali neku policiju tamo, nego će policija da dođe da stavlja lisice na ruke.
Ta vila, napravljena od poslaničke plate bivšeg radikala i zamenika predsednika stranke, u periodu od maja do današnjeg dana, sa svim ovim pratećim objektima, prema procenama stručnjaka, vredi najmanje 600.000 evra.
To je sitnica za otimačinu, za prevare, za prodaju Vojislava Šešelja, za zabadanje noža u leđa predsedniku stranke, za izdaju onoga u šta se neko kleo, za prosipanje praznih i šupljih priča, kakve će i danas da se čuju - znate, vi treba da imate lepe frizure, da se lepo obučete, a ja, posle toga, ajd' put u Bajčetinu, kamen po kamen i evo palate.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam, gospođo Đukić-Dejanović. Molim vas, u kojoj mi državi Srbiji živimo i da li ovi ljudi, koji su mi ovo doneli, iz gružanskog kraja i ostavili ove fotografije, pozivala sam novinare da se bave istraživačkom delatnošću i da "Kurir" ode posle tog vremena i da vidi šta je sve tamo niklo, da li mi živimo u državi u kojoj treba na takav način građani da posmatraju ovaj lopovluk i ovu otimačinu?
Molim vas da prosledite moje pitanje Republičkom odboru za rešavanje sukoba interesa pri vršenju javne funkcije: odakle Tomislavu Nikoliću, bivšem narodnom poslaniku i bivšem radikalu, koji to, u stvari, nikada nije ni bio, novac za ovakvu kuću koja, opet ponavljam, sa svim pratećim objektima, vredi najmanje 600.000 evra?
Njegova supruga je nezaposlena unazad 15 godina. Nije on biznismen kao Nenad Popović, pa može da pravi, a ne verujem da se ni vi, gospodine Popoviću, razbacujete i pravite vilu od 600.000 evra. Zahvaljujem na pažnji i javiću se kasnije.

Dame i gospodo narodni poslanici, pohađala sam Osnovnu školu "21 oktobar" u Kragujevcu i kao đak te škole imala sam, zajedno sa ostalim kolegama, obavezu na današnji dan, kada kažem obavezu, to je zaista tragično ...

Članovi 225. i 226, da pitam nešto na kraju gospodina ministra, ali pravim jedan mali uvod, nemojte da mi zamerite.
... da toga dana, zajedno sa ostalom decom i đacima, učestvujem kao neko ko je od prvog do osmog razreda osnovne škole pevao u horu te osnovne škole "21 oktobar" na manifestaciji "21 oktobar" u Šumaricama, gde su streljani đaci i nedužni građani Kragujevca 41. godine.
Gospodine Dačiću, šokirana sam danas onim što sam videla. Delegacija Gradskog odbora SRS je otišla pred spomenik "V/3" u Šumaricama i položila venac u ime našeg Gradskog odbora.
Ali, prvi put je ono što se desilo, gospodine Dačiću, da je grad bio gotovo u opsadnom stanju, a naročito deonica od Kragujevca do Batočine, zato što je u Kragujevac na veliki školski čas došao diktator Boris Tadić.
Godine 56, tada se nisam još ni rodila, ali ima onih koji pamte, Josip Broz je došao u Kragujevac i tog dana u zatvoru u Petrovcu je bilo nekoliko desetina Kragujevčana. Gospodin Jojić zna kako je to funkcionisalo u to komunističko vreme od strane policije. Svi oni koji su bili sumnjiva lica i koji su zadržavani ili privođeni jer su protiv Broza ili se sumnjiče, morali su sami da se prijave pre dolaska Josipa Broza i da kažu, biće dva dana u zatvoru, odnosno ide policija i stavi ih dok ne prođe poseta Maršala.
Da je danas takvo vreme, a razlikuje se samo po tome što su prividno građani slobodni, u Kragujevcu bi najmanje 50.000 ljudi bilo u zatvoru, jer toliko je Kragujevčana, najmanje kažem birača koji ne mogu očima da gledaju Borisa Tadića, i to je jasno izražena volja građana.
Ali, pošto je on danas došao, gospodine Dačiću, sa takvom svitom i pratnjom, pitam vas da li ste vi upoznati kao ministar policije da je na svakih gotovo 200 metara od Kragujevca do Batočine, to je 26 kilometara, stajao po jedan policajac, sa jedne i sa druge strane?
Na izlazu iz Kragujevca, zna gospođa Đukić Dejanović, jer je ona normalna iako je predsednik Skupštine, svakog dana prolazi tuda, ide autom, tu je nadvožnjak na kome od 1990. godine piše "SČP - Šešelj", i naravno četnički vojvoda tog vremena i čovek koji danas strada u Haškom kazamatu, jer brani interese srpstva, i moja je nekako navika da uvek kada pođem iz grada pogledam u taj nadvožnjak jer želim uvek da vidim taj natpis "SČP - Šešelj", ali danas vidim gore policajce, i na nadvožnjaku, i na jednom, i na drugom izlazu, i sa jedne i sa druge strane puta ... (Predsednik: Nataša.) ...
Završavam, još je samo falilo da se baca cveće, došao je maršal. Kuda ide država, gospodine Dačiću? Izvinite, gospođo Dejanović, uzbuđena sam zbog činjenice da je ovaj izdajnik Nikolić odabrao današnji dan, a Kragujevčanin je, da seiri nad onim što je učinio i što je pokušao ... (isključen mikrofon.)

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, na kratko ću sa ove teme da obavestim narodne poslanike i javnost, bez zaista namere da zloupotrebim skupštinsku govornicu u marketinške svrhe, o nečemu što mislim da je važno za kulturu i istorijsko nasleđe našeg naroda, a vezano je za današnje otvaranje 53. sajma knjiga u Beogradu.
Naime, dame i gospodo narodni poslanici, prvi put posle ko zna koliko decenija, zaista ne mogu ni da se setim kada je poslednji put ta knjiga štampana, ovoga puta i danas, posle više od 50 godina, u izdanju izdavačke kuće "Logos" iz Bačka Palanka pojaviće se, kao izdavački poduhvat, apsolutno sam uverena, godine, i veoma je važno za naš narod i za buduće generacije - knjiga Sime Milutinovića Sarajlije "Srpkinja", kao i sabrana dela Milice Stojadinović-Srpkinje.
U tom kontekstu želim da vam kažem da, iako zatočen šest godina u tamnici Haškog kazamata, jedan od članova uređivačkog saveta za ove dve knjige i za sabrana dela Milice Stojadinović-Srpkinje, jeste prof. dr Vojislav Šešelj.
Ne treba da vas podsećam na to da je on, otkada se nalazi u Haškom tribunalu, napisao 19 knjiga u izdavaštvu SRS. Međutim, ovo sada je projekat na kome je on posebno insistirao. Zaista je uz svesrdnu pomoć i pre svega ulogu svojih saradnika, posebno kolege Milorada Milčića iz Novog Sada, ova knjiga je ugledala svetlost dana, odnosno ove knjige koje će se danas pojaviti. Zaista celokupnoj srpskoj javnosti i vama narodnim poslanicima preporučujem da kada posetite, a verujem da ćete iskoristiti u ovih šest dana neko slobodno vreme, svakako uzmete ove knjige, jer će značiti vama i vašoj deci, i unucima i budućim generacijama koje budu nasledile sve ono što vi ostavite, a što imate kao zaista istorijsko blago srpskog naroda. Hvala vam.
Izvinite, gospođo Dejanović, zaista sam morala da se javim, jer mislim da je ovako nešto dugo pripreman projekat i veoma važan za sve nas danas, konačno pred čitalačkom publikom, na radost svih nas, a pre svega dr Šešelja, našeg predsednika. Hvala vam puno.

Gospođo predsedniče, gospodine ministre, mogla sam da se javim kada počne rasprava o pojedinostima, odnosno nastavak Predloga zakona o strancima, ali zaista je situacija izuzetno alarmantna u Crnoj Gori. Prošlo je deset dana otkako je separatistička vlast Mila Đukanovića priznala kvazišiptarsku državu na području naše južne pokrajine.
Ono što se dešava, gospodine Dačiću, dame i gospodo narodni poslanici, jeste da je Andrija Mandić, vođa Srpske liste i predsednik Narodne stranke već osam dana u štrajku glađu u poslaničkom klubu u Narodnoj skupštini Crne Gore i da mu podršku daju i srpski radikali.
Naša stranka je izašla na Srpskoj listi, naš poslanik gospodin Bojan Strunjaš je svakoga dana sa predsednikom poslaničke grupe gospodinom Mandićem, i ono što mi sada vaše stiže i po okupljanju ne samo srpskih radikala, već Srba ispred Skupštine koji daju Andriji podršku je činjenica, gospodine Dačiću, da se naš ambasador u Crnoj Gori, Zoran Lutovac, ni jedan jedini put nije pojavio da da podršku Andriji Mandiću i Srbima u Crnoj Gori. To je skandalozno.
Mi sada ovakvim ponašanjem i bez izjašnjavanja zvaničnika Srbije tačno guramo srpski narod da idu u nešto što oni ne žele. Da li vi shvatate, gospodine Dačiću, da se sada dešava i da bi to voleli separatisti, ovi Milovi kriminalci u Crnoj Gori, da se održi popis i da se desi 45. godina, da oni toliko izvrše asimilaciju srpskog naroda da, kao na tim izborima kada su došli komunisti na vlast, umesto ranije 95,6% Srba, odnosno 94,8% koji su se izjašnjavali kao Srbi i pravoslavne veroispovesti uoči Drugog svetskog rata, 45. godine samo 3,6% Srba, a 80 i nešto Crnogoraca, izmišljene nacija pod Brozovim diktatorskim režimom.
Da li vi sada hoćete da mi guramo naš narod u srpskoj Crnoj Gori da idu u Crnogorce, ili ne daj bože da jednoga dana budu Šiptari? Dajte, molim vas, preduzmite nešto. Ljudi su očajni. Nije to sada, znate bilo, desilo se, i ništa dalje. Šta ćemo da radimo?
Znate li, gospodine Dačiću, kada je vaš ubijeni u Haškom kazamatu predsednik Slobodan Milošević došao na izbore voljom građana Srbije i kada je počela da se podiže srpska nacionalna svest, od Gazimestana preko svega drugog što smo radili kao Srbi, bez obzira na to što mi nismo bili politički istomišljenici Slobodana Miloševića, milioni Srba su se podigli i već na prvim izborima koji su održani u 2003. godini, odnosno po popisu stanovništva iz 2003. godine 33% naših sunarodnika se izjasnilo kao Srbi u Crnoj Gori.
Da bi to bio veći procenat i da bismo im davali podršku, a budite sigurni, gospodine Dačiću, da nisu samo oni koji su se izjasnili kao Srbi protiv ovoga što se desilo i što je Đukanovićev režim uradio, mi moramo da pomognemo našem narodu.
Uostalom, i sami vidite na osnovu dosadašnjih pregovora i razgovora sa Jusufom Kalamperovićem da oni neće da odstupe od svog čvrstog stava i da će tražiti otpust iz crnogorskog državljanstva, što vam je on i rekao prilikom poslednjih razgovora. Potrebno je da država Srbija, pre svega parlament, pruži jasnu podršku Srbima u Crnoj Gori. Mi vam kao SRS nudimo deklaraciju o pravima Srba u srpskoj Crnoj Gori, koja je bila ušla u skupštinsku proceduru.
Evo, završavam još time, gospođo Dejanović, mislim da je neprimereno da vam lekcije o tome šta treba da radite i kome da budete lojalni drži onaj koji je isključen iz naše stranke i koji je prvi izdao svog predsednika i svoju političku stranku, i koji je činio sve kada je bio zamenik predsednika naše stranke, u odsustvu prof. dr Šešelja koji boravi u Haškom kazamatu, da ruši sve mostove SRS sa Ruskom Federacijom. Ali, mi i sada, na svu sreću, uz pomoć pre svega divnih ljudi koje imamo u našoj poslaničkoj grupi i prijatelja koje imamo u Ruskoj Federaciji podižemo te mostove. Želimo da nam Rusija i u ovom slučaju pruži podršku, kao i u slučaju podrške Srbima u srpskoj Crnoj Gori.
Hvala i izvinite što sam prekoračila vreme.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, verujem da niste obratili pažnju na povezanost ovog člana - odbijanje zahteva za stalno nastanjenje, sa krivičnim postupkom koji je poveden protiv lica koje to traži, jer mi bismo ovakvom odredbom zakona i neprihvatanjem amandmana koji je u ime SRS predložio naš kolega srpski radikal Momir Marković, ušli u ozbiljno gaženje Ustava, odnosno člana 17. i položaja stranaca u našoj zemlji.
Gospodin Marković je u tom smislu, naravno, oprezan prema činjenici da na području naše zemlje, kao što i vi znate, borave i razne špijunske agenture i neki koji predstavljaju latentnu opasnost za našu državu, što kroz trgovinom oružjem, ljudima, da ne govorim o svim onim situacijama na jugu naše zemlje, u tom delu opština koje se graniče sa našom južnom pokrajinom KiM.
Sada je nemoguće da mi zbog činjenice da država mora da prati i da bude oprezna prema takvim slučajevima ulazimo u gaženje ustavnih normi i da ne poštujemo prezumpciju nevinosti, jer vi sami znate da to što je neko po službenoj dužnosti okrivljen za nešto, odnosno protiv njega je pokrenut krivični postupak, ovde stoji u tački 2. tako, a to traži gospodin Marković da se briše, dakle - koji je osuđen za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, to je u redu i to je prihvatljivo da se nekome takvom odbije zahtev, "ili ako je za takvo krivično delo pokrenut postupak".
Osim u srpskom haškom kazamatu, koji je i stvoren zbog toga da se sudi samo Srbima i da bi se Srbi ubijali, i da bi se mučili, i da bi se pisala lažna optužnica i ova sramna presuda gospodinu Martiću od pre nekoliko dana - i niko u državi nije podigao glas zbog toga. Nije bilo dozvoljeno ljudima, evo reći će vam gospodin Buha, da se niko nije odazvao na konferenciju za novinare kada se govorilo o tom najnovijem haškom skandalu.
Jedino, dakle, u tom ad hok, kvazisudu se ljudima izriče presuda i pre stvarnog dana izricanja i proglašavaju se krivima, krivi zato što su Srbi, krivi zbog toga što je Nataša Kandić, na poziv Zorana Đinđića, sela sa ostalim antisrbima i sklepala optužnice ili zato što se pojavljuju onakvi "svedoci". Ali, veoma često su to i neke osobe koje su, blago rečeno, retardirane ili vajni stručnjaci, a sve špijuni i agenti koji su vršljali ovde, gospodine Dačiću, po Srbiji godinama posle svrgavanja vlasti i posle petooktobarskog puča.
Ne može da budemo takvi kao što su oni, koji se navodno zalažu za poštovanje međunarodnih konvencija, ljudskih prava i konvencija koje regulišu položaj stranaca i njihovo tretiranje u nekoj zemlji - bilateralnih sporazuma i svega onoga što mi, kao jedna država koja hoće ravnopravnu saradnju sa svima normalnima u svetu, sa onima koji nam ne žele zlo, nego dobro, da sarađujemo.
Ovde se govori o onima koji dolaze iz zemalja koje vode izrazito antisrpsku politiku i tako se ponašaju. Međutim, mi moramo da poštujemo naš Ustav i da kažemo - da, protiv vas je podignuta krivična prijava za neko krivično delo, ali vi ste nevini sve do trenutka dok se to ne dokaže. Već sada mogu da vam kažem ne vršeći pritisak, naravno, na sudske organe niti na veće koje će da se bavi time, ali evo vi ste ministar unutrašnjih poslova, a Republički javni tužilac je valjda nešto razmišljao u ovih proteklih mese i po dana, sada mogu na osnovu, zaista više od 99,999, ma nema ni jednog promila, a da neko može da posumnja, čak i neko ko politički u ovom trenutku, samo zato što mu je potreban, podržava ove otpadnike SRS.
Neću da koristim izraz "građani", jer su građani pošteni ljudi, dame i gospodo, a ovo je nešto drugo. Kada kažete građanin vi mislite na nekog čoveka koji je pošten i koji uvažava poštovanje svakoga.
Sada mogu na osnovu toga, pošto je gospodin Krasić odneo nadležnim organima dve krivične prijave - zbog zloupotrebe službenog položaja, a to je uzimanje kredita bez odobrenja stranačkih organa u iznosu od 600.000 evra, sa kamatom i mnogo više, koje je uradio Tomislav Nikolić i krađa poslaničkih mandata. Ali, poštujući prezumpciju nevinosti, ali već znam pošto sam aktivni učesnik u onome što se razotkrivalo posle tog neuspelog puča, da kad-tad, iako je možda pravda spora, ali je dostižna - taj čovek mora da odgovara za to što je uradio.
To je nesporno. Postoji zakon i ako budu želele sudije da sude po Krivičnom zakoniku naše zemlje i da uzmu u obzir sve ono što je predočio, a to je samo jedan deo, naravno, otvoriće se postupak, gospodin Krasić, to tako mora da bude. Ne mogu da kažem za nekoga tamo ili vi za koga ništa ne znamo ili nismo upoznati sa činjeničnim stanjem ili sa tom pravnom stvari odnosno sa tim sporom koji neko ima i da mu kažemo, aha, odbićemo vam zbog toga zahtev i ne možete da boravite ovde.
Gospodine Dačiću, znate da je u borbi našeg srpskog naroda mnogo ljudi, o tome će govoriti gospodin Buha, proglašeno krivim od strane hrvatske ustaške vlasti. To su ljudi koji su svojim golim životima morali da brane i da budu ranjavani, i da stradaju njihovi najmiliji i svoj kućni pragom, i u Republici Srpskoj Krajini i u Republici Srpskoj. Oni su okrivljeni, odnosno oni su već unapred krivi, ali protiv njih se vodi krivični postupak pred tim takozvanim županijskim sudovima u ustaškoj hrvatskoj državi.
Vi ćete sada da kažete protiv tog nekog su tamo zbog toga što je Srbin, a samo zbog toga je naš narod i stradao, što je čuvao svoju veru i svoj kućni prag, on ne može ovde da se stalno nastani, da dobije boravak.
Isti ćemo slučaj imati, nažalost, za početak sporadično, ali ako ne stanemo energično kao država u odbranu srpskog naroda u Crnoj Gori, imaćemo takve slučajeve i sa Srbima iz srpske Crne Gore.
Ima nekoliko takvih slučajeva. Danas sam saznala za jedan, znate ga i vi, podsetio me je kolega Ružić u našem neformalnom razgovoru. Znači, ako su se ljudi koji su stali u odbranu srpske države u Crnoj Gori pobunili protiv toga još pre deset i više godina, pod istragom ili imaju krivičnu prijavu od strane tog separatističkog režima, neki ljudi od njih ne mogu da odu u svoj rodni kraj i u mesto gde su rođeni.
To su ljudi koji već imaju možda i poodmakle godine ili su mlađi ljudi. Sada se takav neverovatan pritisak vrši. Gospodine Dačiću, pitajte to ovog nesrećnika Jusufa Kalamperovića, kada se vidite sledeći put u procesu pregovora oko dvojnog državljanstva, svake večeri u dane vikenda po kafićima, po diskotekama, vršlja po crnogorskoj obali.
Šta će oni tu? Da plaše narod? Neformalno je uveden policijski čas. Zašto je maltretiran pre nekoliko dana naš predsednik radikala u Podgorici, mladi gospodin Vlado Vuković? Samo zbog toga što je svojim načinom izražavanja pripadnosti srpskom narodu i u zaštiti onoga što su Srbi u Crnoj Gori na takav način, iz automobila u centru Podgorice pozdravio svog prijatelja.
Šta sada treba da se desi? Ti separatisti, oni su ga maltretirali šest-sedam sati, nisu ga doduše tukli ali su mu rekli, šta ćeš ovde, idi odavde, idi u Srbiju ako ti je toliko mila, ti nama ne trebaš, ovde si došao da širiš Šešeljeve ideje i velikosrpstvo.
On je rekao ne, ovo je isto moja država koliko i vaša. Što kaže naš narod do kraja - kom obojci, kom opanci. Mi ćemo da ostanemo i da se borimo, ali biće takvih slučajeva da su iz tih političkih razloga podignute krivične prijave, kao što je u ustaškoj hrvatskoj državi, tako će isto.
Kakva vam je razlika između onoga što radi Milo ili Mesić ili Sanader? Nikakva. I onda da moraju ljudi da spasavaju goli život i glavu da dođu i mi kažemo, uskratićemo vam boravak zato što je po službenoj dužnosti tamo policija odnosno vlast u Crnoj Gori pokrenula protiv vas krivični postupak i vi ste persona non grata u državi Srbiji.
Zbog toga je veoma važno, naročito zbog toga što ćemo nažalost biti u situaciji da štitimo, pre svega, naše Srbe, da prihvatite ovaj amandman gospodina Markovića. Mislim da ima dovoljno argumenata.