Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz poslaničke grupe SRS smatramo da je amandman na član 9. koji je podneo gospodin Janković, Zaštitnik građana,  zaista odličan amandman. On na jasan, precizan način ...
Mogu li da saznam šta je smešno? Nešto u vezi sa amandmanom ili ovako nešto pod razno?
Dakle, moraću onda da vam objasnim o čemu se radi. Da li vi iz Demokratske stranke pratite ili ne pratite Zaštitnika, u koliziji ste sa njegovim razmišljanjem i ako vam čovek na osnovu svog dosadašnjeg kakvog-takvog iskustva, iako ste mu jedva dali i kancelariju za rad, opremu i sve, ipak ima određena saznanja i brine za nacionalnu i državnu bezbednost, zato i predlaže ovaj amandman.
Reći ću vam zbog čega je veoma važno, mada je gospodin Janković to zaista stručno objasnio i dao primere za takvu svoju tvrdnju, da prihvatite ovaj amandman, a imamo još tu mogućnost u danu za glasanje.
Evo zbog čega. Znači, Poverenik kao novi institut, kao neko ko se pojavljuje u ovom zakonu, ima u zakonu jasno utemeljena svoja prava i obaveze i ograničenja u pogledu vršenja svog posla, o kojima smo govorili u dosadašnjem toku rasprave u pojedinostima i po amandmanima. Međutim, ovde dolazimo u jednu vrlo delikatnu situaciju da on može da odloži pravo žalbe kod onih građana čija prava... Svi građani su nevini dok se drugačije ne dokaže, i ta prezumpcija nevinosti ne postoji samo u haškom antisrpskom tribunalu, to je opštepoznata stvar; ne poštuje se međunarodno pravo pa tako tamo, na pravdi Boga, već šest godina boravi naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj.
Ako govorimo ovde o indiciji da postoji opasnost da će neki pojedinac svojim činjenjem da na bilo koji način ugrozi državnu i nacionalnu bezbednost, finansijsku, jer mi smo trusno područje, naročito zbog činjenice da imamo taj udar šiptarskih terorističkih grupa, da imamo razne druge pojave, počev od špijunskih organizacija Amerike i zapadnih sila koje nesmetano ovde vršljaju, i zbog toga što imamo u pravom smislu reči institucionalnu mafiju koja taj posao završava preko tajkuna, vi sad hoćete da neprihvatanjem amandmana Zaštitnika građana svima nama kažete da su neki pojedinci zaštićeni i da je Poverenik taj koji će u određenom trenutku da proceni da li on treba ili ne treba da štiti podatke takvih ličnosti koje su ovde nabrajane, a mnogo je takvih primera. Vi ste dali mogućnost drugom organu da odlučuje, a to nije dobro zato što i nad Poverenikom mora da postoji, u ovakvim situacijama, određena supervizija. To ću vam reći na osnovu iskustva, mog ličnog i kolega iz Odbora za odbranu i bezbednost.
Dakle, mi koji smo članovi Odbora za odbranu i bezbednost moramo da poštujemo, pre svega, zakon, Ustav i kada je u pitanju rad Bezbednosno-informativne agencije koja, i pre ovoga što danas ovim zakonom uspostavljamo zaštitu podataka o ličnosti i ustanovljavamo Poverenika, obrađuje podatke i za pojedince i grupe, mi se danom pristupanja u Odbor za odbranu i bezbednost obavezujemo da ćemo te podatke da čuvamo kao službenu tajnu.
Ja sam ovde jutros pominjala slučaj jednog građanina koji je gurao ove odmetničke grupe, koji je intervenisao kod direktora Bezbednosno-informativne agencije, ali ne da pita da li nagrću Šiptari ili da li se nešto dešava i da li ima finansijskih malverzacija (pa i zašto bi, kad je on sa takvima u najboljim prijateljskim odnosima i plaćaju ga), nego da pita za neke svoje lične stvari, da li ga je neko video ovde ili onde, gde je prošao i kada je došao, što je nebitno, ljudi se smeju. Ne, nije na to mislio gospodin Zaštitnik građana, nego je mislio zaista na opasnost da će neko činjenjem teških krivičnih dela da ugrozi državnu i nacionalnu bezbednost.
Ako mi, dame i gospodo narodni poslanici, kao članovi Odbora za odbranu i bezbednost dva puta godišnje razmatramo izveštaj o radu Bezbednosno-informativne agencije (i to je javno, to je bio način rada još dok je na čelu tog odbora bio gospodin Milorad Mirčić), mi onda znamo, kao što zna i direktor Bezbednosno-informativne agencije, da ono što smo mi pročitali, što je službena tajna, i za terorističke grupe, za mafije, za ovo ili za ono, kao što smo znali da Ministarstvo unutrašnjih poslova obrađuje i duvansku mafiju, drumsku mafiju i da prati kretanje pojedinih ljudi, privrednih kriminalaca, naravno da o tome nećemo da govorimo...
Doduše, jednom kada smo počeli o tome javno da govorimo... Pre svega, gospodin Jadranko Vuković je pomenuo Miškovića i Beka i dobio je packe tu, ispred lifta - "nemoj to da pričaš, nije dobro". A, onda saznamo da su oni plaćali te odmetnike i te pojedince i jasno nam je zašto nismo smeli o tome da pričamo. Javna je tajna da su oni tajkuni, da su ojadili narod. da trpaju pare u džepove i da instrumentalizuju tako pojedince da završavaju posao, i Boris Tadić, za njih.
Ovde se radi o mogućnosti da Poverenik ne proceni dobro, gospođo ministre, ili da je on sada u povlašćenijem položaju nego mi, pa čak i ljudi koji su zaposleni u BIA. Sve to što je striktna državna tajna, što može da nas dovede u opasnost, mi tražimo, odnosno gospodin Janković, da se kao takvo i tretira, sve do momenta dok ne prestane ta eventualna opasnost i dok ne dođemo u situaciju da čitava javnost to sazna. On je lepo naveo ovde... To ste u pravu, gospodine Jankoviću, direktno je ovaj vaš amandman, neću posle ni da se javljam, vezan za član 45, za brisanje ovog stava 2, jer u slučaju da ne budemo vodili računa na takav način o državi, to će daleko da nas odvede. Ili nekome nije u interesu da se na takav način prema tim najdelikatnijim pitanjima odnosimo.
Svaki poslanik Srpske radikalne stranke, verujte mi, koji učestvuje u radu Odbora za bezbednost najozbiljnije shvata taj svoj posao. Čak mi nikada, što nam takođe taj kodeks nalaže, između sebe ne komentarišemo pošto u određenoj prostoriji Odbora za odbranu i bezbednost pročitamo te podatke koji su striktna državna tajna, već znamo da štiteći i čuvajući te podatke, posle načina na koji dolazimo do njih, štitimo državni i nacionalni interes.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, da biste nam uopšte govorili, i koleginici Marini Raguš, o poštovanju Poslovnika, morate najpre vi da ga poštujete. Pokušala sam na jedan sasvim miran način, koji je mogao u trenutku da vam pomogne, da vam kažem o kome se radi, pošto je bilo očigledno da ne znate ime i prezime narodnog poslanika, jer da ste to znali vi biste pre nego što je gospođa Marina Raguš došla za govornicu rekli da reč dajete, po povredi Poslovnika, Marini Raguš. To što vi ne znate ko je ova divna žena, srpski radikal, Srpkinja, koja je rukovodilac predmeta prof. dr Vojislava Šešelja pred antisrpskim Haškim tribunalom, to je vaš problem. Hoću da vas uputim da večeras od 22.00 časa na Drugom programu RTS-a konačno počnete da pratite taj proces, da biste mogli da znate o čemu se radi i zašto ona na ovakav principijelan način sada brani jednog od srpskih heroja, a to je potpukovnik vojske naše države, koji je svakako svoj radni vek založio da brani interes države i naroda.
Prema tome, ja moram da konstatujem, da bi znala narodni poslanik Marina Raguš i da bi znali drugi narodni poslanici, dok ste vi merili da li je ona u petom minutu, četiri minuta i 35 sekundi, i da se zahvalim ljudima iz tehnike RTS-a, oni su se snašli u drugom minutu da potpišu da je to narodni poslanik Marina Raguš iz SRS, što obično urade u prvih deset sekundi, kada predsedavajući, poštujući Poslovnik, da reč onome ko se prijavio. Sledeći put se bolje pripremite za mesto predsedavajućeg Skupštine. Naučite i likom i imenom i prezimenom sve narodne poslanike i na taj način pokažite svojim primerom da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću član 104. a to je povreda dostojanstva Skupštine, član 43. i samu činjenicu da je Zaštitnik građana prisutan ovde, zbog toga što smatram da je, na osnovu onoga o čemu je pričala i koleginica Marina Raguš, povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, dakle, nas narodnih poslanika i pre svega građana koje mi predstavljamo. Evo o čemu se radi.
Član 43. Poslovnika, a u vezi sa članom 104. da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, predviđa obrazovanje stalnih odbora Narodne skupštine Republike Srbije. Gospođa Raguš je rekla, iako je to opštepoznata činjenica, ja mislim, da smo mi jedina zemlja članica Saveta Evrope koja nema Odbor za ljudska i manjinska prava. Imamo ministarstvo, ali naš Poslovnik o radu Narodne skupštine nije prilagođen izvršnoj vlasti, odnosno izmeni i dopuni zakona o ministarstvima i o Vladi Republike Srbije.
Zbog čega vam ovo govorim, gospođo Čomić, i svim narodnim poslanicima i našoj javnosti? Da bih vam rekla i dala još jedan argument više kako situaciju u našem parlamentu, otimanje poslaničkih mandata, instrumentalizovanje Tomislava Nikolića i njegove odmetničke grupe, vidi ta Evropa i pre svega Parlamentarna skupština.
Prošle nedelje, u toku redovnog jesenjeg zasedanja, mi članovi srpske delegacije smo se sastali, na predlog Slađane Price, našeg ambasadora, sa stalnim komesarom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za ljudska i manjinska prava; to je neki Šveđanin, poslanik sa dugogodišnjim stažom. Mi smo pitali koja je tema razgovora. Rekli su nam okvirno da on dolazi u planiranu posetu u toku jeseni, dakle sad u toku novembra, u Beograd.
On nam je postavio konkretno pitanje zašto mi nemamo (najpre su oni pogrešno naveli u onom monitoring izveštaju, i mi smo uložili amandman, ali to je skinuto sa dnevnog reda) odbor za ljudska i manjinska prava.
Koleginica Nataša Vučković je pokušala da objasni da je to pokriveno radom nekih drugih odbora, što ne može da bude pokriveno radom drugih odbora, jer mi moramo da imamo usklađen rad zakonodavnog tela i stalnih odbora sa postojanjem naših ministarstava.
Ja nisam bila iznenađena, a to sam kasnije rekla i drugim članovima delegacije i sada celoj javnosti, na koji način je taj komesar za ljudska i manjinska prava tretirao Tomislava Nikolića i ovu celu situaciju. U podsetniku koji su pored sebe imali njegovi saradnici, evo završavam, pisalo je pod tačkom 2. da su – to je pripremni podsetnik, znači radni tekst za njihov sastanak, ali ja sam to krajičkom oka videla, jer je gospodin sedeo pored mene i dokument je štampan na engleskom jeziku – u delegaciji Srbije prisutni poslanici Srpske radikalne stranke od kojih se otcepilo reformsko, kako su oni na engleskom jeziku precizno napisali, krilo Tomislava Nikolića, prozapadno. Sve vam je jasno, i građanima Srbije, ko stoji iza ovoga, ko je instrumentalizovan i ko radi na razbijanju i opozicije i Srpske radikalne stranke.
A ja se nadam, gospođo Čomić, kao zagovornik objektivnog i kvalitetnog rada Narodne skupštine, da ćete vi da date svoj skromni doprinos da se obrazuje odbor za ljudska i manjinska prava. Uostalom, zar to nije bila osnovna poruka Demokratske stranke pred ove izbore i obećanje koje ste davali i u pokrajinskoj skupštini i svuda?

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 104, člana 100, kao što ste rekli, i člana 64. Ja zaista moram da reagujem zbog svega onoga što sam čula u proteklih sat vremena. U trenutku dok je govorio naš generalni sekretar gospođica Elena Božić-Talijan stigle su poruke građana koji sa uznemirenjem shvataju ono što se danas u Srbiji dešava. Sada ja, na osnovu ovih članova i na osnovu člana 225, postavljam pitanje nadležnim organima – da li postoji opravdana mogućnost da građani Jagodine strahuju? Jer, kako stvari stoje, očigledno je da će Tomislav Nikolić da zamoli ili da traži od američkog ambasadora Mantera da pošalje američke marince u Jagodinu.
U Jagodini je Televizija "Palma plus". Na Televiziji "Palma plus" svake subote je emisija "Pitanja i odgovori", koju uređuje i vodi jedan od doajena srpskog novinarstva, gospođa Olivera Miletović, hrabra, obrazovana i odlučna žena koja aspekt onoga što smo mi kao narod, svega onoga što se nadvilo nad srpskim narodom, ne samo ovde nego u svim srpskim zemljama, patnje kroz koje prolaze obični ljudi o kojima je govorila i koleginica Raguš, ali i srpski velikani i oni koji brane interese Srba, kao što je naš predsednik... Ona doživljava takve uvrede i pretnje, o kojima smo čuli, o kojima je govorio kolega Avramović, kao što i gospodinu Draganu Markoviću stižu poruke da će neko da mu zatvori televiziju.
Zaista ne mogu da verujem da se sve to dešava danas, 2008. godine. Očigledno je da tim ljudima koji tako prete novinarima i gospodinu Markoviću odgovara medijski mrak u Srbiji. Znate, kada se učlanio u SRS i iz Kragujevca pošao put Beograda Tomislav Nikolić je znao da uključi svoj crno-beli televizor. On danas preko celog zida ima plazma televizor i verovatno da mu odgovara medijski mrak, koji će on da stvara za nepodobne novinare i za one koji se drznu da pričaju o njegovim pljačkama i otimačinama. U mraku se najbolje muva, mulja se sa tajkunima, prave se kuće, vile, vozni parkovi i na taj način se šalje poruka građanima. A mi ćemo koristiti svaku priliku sa ove govornice da ... takvi ljudi ne zavređuju pažnju nigde, ni u jednom mediju, a kamoli da o njima govore časni novinari od struke i da ih u bilo kom, a ne u negativnom, kontekstu pominju novinari slični Oliveri Miletović.
Zaista vidim kuda su stvari otišle i kolika histerija je zavladala u glavama tih ljudi kojima su ogromne pare, i one koje su opljačkali od naše stranke i milioni koje su dobili na svoje račune i u džepove, udarile u glavu i stvorile neki privid o moći i snazi, kako mogu svuda i na svakom mestu da se obračunavaju sa onima koji im nisu podobni.
Očekujem da na kraju malo i zasmejem građane – da nije žalosno bilo bi smešno da će američki ambasador u rimejku špageti vesterna pod nazivom "Za šaku dolara" da ponudi Tomislavu Nikoliću glavnu ulogu.

Gospođo predsedniče, možda će da vas začudi što neću vama da se obratim, obratiću se prvom zameniku premijera, potpredsedniku Vlade i ministru unutrašnjih poslova gospodinu Dačiću.
Gospodine Dačiću, i vi i ja dobro znamo, vi sad kao aktuelni ministar unutrašnjih poslova, ja kao vaša koleginica još od davnašnjih vremena i neko ko je sa vama proveo toliko vremena u Odboru za odbranu i bezbednost, da u jednoj skupštinskoj sali ne mogu da sede lopovi i policija. Da li je tako?
Zato mi je apsolutno jasno što u ovom trenutku vođa ove odmetničke bande, taj Tomislav Nikolić, nije u sali, jer biste morali da ga hapsite, je li tako, po prirodi vašeg posla. Vi ste obavešten čovek i te kako i vi znate da je taj građanin Tomislav Nikolić počinio četiri teška krivična dela. Ovo najnovije je pljačka stranačke kase, a to je ono što je javnost saznala ovih dana i o tome ćemo još da razgovaramo.
Mi smo pozvali, gospodine Dačiću, kolega Martinović je to uradio pre deset dana, a zatim je reagovala, a ja se na tome zahvaljujem, predsednik Skupštine gospođa Slavica Đukić Dejanović i rekla je da bi Republički javni tužilac morao na osnovu naših javnih nastupa da reaguje i da se nešto uradi po tom pitanju.
Sada vas pitam, gospodine Dačiću, s obzirom da imate sva ta saznanja i nije slučajno, sada se vama obraćam kao predsedniku SPS, da je ova skraćenica SNS ista kao kod Branislava Ivkovića. Isto tako je potpisivan Branislav Ivković, vi se toga vrlo dobro sećate, gospodine Dačiću, kada vam je oteo pet poslaničkih mandata. Isti su, apsolutno isti. Što kaže gospodin Todorović i isti maestro, majstor za krađu, za lopovluk, za otimačinu.
Gospodine Dačiću, mi nismo deca i mi ne možemo ovde da se igramo lopova i žandara. Ako su žandari u sali, lopovima ovde nije mesto. Prema tome, molim vas da reagujete i da nas obavestite, tu su uvažena gospoda vaši najbliži saradnici, da li je policija preduzela nešto po tom pitanju.
Gospodine Dačiću, neko ko počini takva krivična dela u najmanju ruku mora da bude priveden na informativni razgovor. Da li je tako? Policija mora da reaguje da zaštiti birače i da zaštiti nas koji prisustvujemo svakog dana kriminalu u Skupštini.
Prema tome, uz uvažavanje onoga što ćete vi da nam kažete po predlogu i po setu ovih zakona, hajte prvo da rešimo ovaj kriminal u Skupštini, vi ste uticajan čovek, vi ste prvi zamenik predsednika Vlade i vi ste ministar policije i treba da reagujete, jer znam, apsolutno sam uverena...
(Predsednik: Vreme.)
... da se vi ne slažete sa ovim i da vi smatrate da je to izborna krađa, pljačka i da su to mandati SRS izabrani na listi SRS-dr Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, moram da reagujem u ovom u izuzetno teškom trenutku za srpski narod, i u Srbiji i u Crnoj Gori, zbog činjenice da zloupotrebom govornice i prisustvom u Narodnoj skupštini jednog čoveka, za koga u srpskom Baru i u svakom mestu u Crnoj Gori kažu da je nesoj i nerod, i da je izdajnik, zloupotrebljava svoje prisustvo i govori o nečemu za šta lično nikada nije bio zainteresovan.
Jeste u političkom smislu ako treba da se izađe i u ovako dramatičnom i zaista teškom trenutku to da se kaže, a da je u pitanju nemoral i zaista hipokrizija najvišeg mogućeg stepena govori činjenica da smo mi srpski radikali, mi Šešeljevci, ukazivali na to šta se desiti i upozoravali i crnogorsko separatističko rukovodstvo našim prisustvom tamo.
Kao član SRS čitave prošle godine, zajedno sa nekim od kolega, na kraju nekih od bivših kolega, ali ne sa ovom dotičnom osobom koja je bila za govornicom, održala sam mnogo tribina u gradovima Crne Gore pod sloganom - Sloboda Šešelju. Sada će neko od vas da pomisli da je ta tribina bila posvećena samo brizi i odbrani našeg predsednika prof. dr Vojislava Šešelja. Ne, u trenutku kada sam se s njim, kao i drugi saradnici, dogovarala da odlazimo tamo i održavamo te tribine, naša osnovna intencija je bila da podižemo duh srpskog naroda.
Godinu dana posle separatističkog referenduma i odvajanja srpske Crne Gore od svoje matice Srbije naša misija je bila da kroz te tribine, Sloboda Šešelju, prepunim zaista dvoranama u gradovima, gde to možda nije bilo za očekivanje, kao što je Bar, dakle prepuna dvorana Skupštine opštine, i zabrinuti Srbi, i prognani Srbi sa Kosova i Metohije su nam govorili da moramo da reagujemo i da upozoravamo režim Borisa Tadića i Demokratske stranke da će doći dan i da će se to desiti.
Ovog leta sam, ne koristeći vreme toliko za odmor koliko da posetim svoju rodbinu i pre svega prijatelje, provela nekoliko dana u srpskoj Crnoj Gori. Ono na šta sam naišla to je otvorena bojazan pre svega mladih ljudi. Tako sam i neke, koji su i vaši prijatelji i rođaci, mislim na vas koji podržavate ovaj režim i niste se usprotivili i niste upozoravali na vreme Mila Đukanovića, Roćena i ostalu separatističku bratiju, da to ne rade i da mi moramo da štitimo naš narod.
Dakle, tako sam upoznala i neke vaše poznanike, rođake i prijatelje, što sam vam u privatnom kontaktu i rekla. To su mladi ljudi, srpska omladina, deca, deca koja žele tamo da žive, mladi ljudi koji imaju svoje porodice i koji svoju budućnost vezuju za svoju otadžbinu, a to je srpska Crna Gora. Očekivali su da odavde parlament jasno i nedvosmisleno uputi poruku kroz rezoluciju, kroz ono što smo mi srpski radikali nazvali - nacionalna strategija za opstanak Srba u srpskoj Crnoj Gori.
Ko je otišao samo korak dalje - srpski radikali u Crnoj Gori, koji su znajući za sve to insistirali, iako naša snaga u institucionalnom smislu tamo nije velika, imamo jednog ali sjajnog poslanika, mladog Bojana Strunjaša, izabranog na srpskoj listi na kojoj i mi učestvujemo u Crnoj Gori, i koji su učinili, bar apelujući na separatistički režim ...
(Predsednik: Vreme.)
... da to ne radi našoj braći tamo, da se bar lične karte izdaju na ćirilici, da se čuje taj glas i da zaista krenemo, za razliku od pojedinih, za žaljenje moram da konstatujem, drugih srpskih političkih stranaka, koje su odustale od tog koncepta, pa čak rekle - pa, znate, možda sada nije trenutak i nije vreme.
Samo smo mi, srpski radikali, znali da je za to vreme i samo smo mi kroz ono što nam zaista poručuje i naša svest i savest želeli da pomognemo našoj braći u Crnoj Gori. Sada moramo da reagujemo veoma brzo.
Gospođo Đukić-Dejanović, deleći zaista ovo što je rekla koleginica i zamenik predsednika naše poslaničke grupe, gospođa Pop-Lazić, ne mogu ipak da verujem u to da ste vi kao autentični predstavnik jedne državnotvorne i odgovorne politike partije koju ste osnovali, koju nikada niste napuštali, i kao predsednik Skupštine dozvolili sebi, kao jedna osoba sa integritetom i sa takvim intelektom, da neko u vaše ime obelodani odnosno da sa skupštinske govornice kaže ono što su ljudi već preko medija čuli.
Želim da poručim i građanima Srbije, i svim Srbima u Crnoj Gori, da ćemo mi istrajno da se borimo za njihove interese, da ih nikada nećemo napustiti i da ćemo učiniti sve jačanjem srpske ideje ovde i našom snagom i, pre svega, pobedom takvih kojih su otcepili Crnu Goru od svoje matice, a to je pobeda koja mora da se ostvari u Haškom tribunalu.
Jer, ako pogledate reči našeg velikog reditelja, da ne govorim sada o njemu, koji govori stalno o toj opasnosti koju te globalne svetske sile imaju nad Srbijom i nad prostorom gde žive Srbi, mi, SRS, videli ste noćas i naši prijatelji i poznanici iz SPO, da je jedina snaga i odbrana za naciju i za Srbe upravo ideja koju promoviše SRS i naš predsednik dr Vojislav Šešelj.
Završiću, ne samo sa sloboda Šešelju, već sloboda za sve Srbe, i ovde, i u Srbiji, i u Republici Srpskoj i svugde gde živi naš narod.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, izvinjavam se što sam malopre dok sam sedela za stolom potpredsednika koristila i javila se na mobilni telefon, ali, verujte mi, za ovih 10 ili 15 minuta stiglo mi je ne znam ni sama koliko poruka i poziva od uznemirenih Srba iz srpske Crne Gore, i želim samo da kažem, gospođo predsedniče, pošto ste vi pre svega jedna časna Srpkinja i patriota, da svaki put, a znam da to nije vaša volja, kada građani koji nisu više poslanici izlaze za govornicu, svaki put kada neko na takav način pomene ono što radi SRS i naš predsednik, kao žena koja je pre svega rodoljub i patriota, reagujete.
Jadno je i bedno ono što smo malopre čuli i ne bih više na drugačiji način, zbog svog dostojanstva i prof. Šešelja, da reagujem. Da smo mi srpski radikali, koji smo bili spremni da u svakom trenutku život damo za svaki pedalj srpske zemlje, obišli smo, mislim, svaki zaselak, za sebe kao jednu mrvicu u armiji ljudi kao što je SRS, onda tek možete da zamislite šta su ovi drugi uradili.
Mogu da kažem da sam dala taj neki doprinos, obilazeći ne samo Crnu Goru, nego dižući glas protiv onoga što se zove uništavanje slobode srpskog naroda.
Ali, ako već neko ko je doprineo direktno da danas – mada mu to nije otežalo, videli ste i sinoć, videćete i noćas, jer nastavlja da razbija antisrpski Haški tribunal, tamo se pominju pitanja, na kraju krajeva, svega onoga što nam se dešavalo unazad 20 godina – ako neko ko je direktno odgovoran za to što prof. Šešelj danas nije mogao da pozove svoj tim za odbranu, kao što ne može unazad 10 dana, izađe za govornicu i u svom ciničnom maniru kaže, pre svega sa izrazom lica koji oslikava da se neko ne oseća dobro u svojoj koži i da ima dosta mržnje, pre svega prema prof. Šešelju - računa, ma, ko ste vi, vi niste bitni - kaže da mi dobijamo neke naloge šta da kažemo za govornicom, onda je to više nego nečasno i nemoralno.
Prof. Šešelj ne samo da ne može da kontaktira ni sa gospodinom Krasićem, Jerkovićem, ni sa gospodinom Aleksićem, ni s nama koji smo članovi tima za odbranu, već je pod pretnjom da mu se zabrani poseta i njegove supruge, i dece i unuka.
Zaista, pre svega, zbog ovog izuzetno teškog trenutka i zbog činjenice da su mi misli usmerene prema prijateljima i svima onima koje znam ili ne znam u srpskoj Crnoj Gori, želim da pročitam poruku koja mi je stigla od srpskih radikala iz srpske Crne Gore: Milo Đukanović, taj separatista i taj kriminalac, koji služi Šiptarima, Amerikancima je ukinuo mogućnost da se mi zovemo SRS - dr Vojislav Šešelj.
Ali su mi Šešeljevi radikali, koji su u danima neuspelog puča i u svim ovim danima stali iza nas i svog legitimnog predsednika, poslali poruku: "Onaj koga plaća NATO, neka ne brani Srbe u Crnoj Gori, neka je Nikolića sramota i sram, jer on je sa Milom ruku pod ruku. I jednog i drugog plaća Mišković". To je poruka koju sam dobila od radikala iz Crne Gore, Šešeljevih. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, reagujem zbog jedne tehničke stvari. Vi niste bili u sali pre pola sata, ali obraćam se ovim putem ljudima koji su zaduženi za prenos sednice. Naravno, oni nisu krivi zbog toga jer sam ja naknadno dobila obaveštenje od sekretara da je on dobio dopis kojim se jedna grupa građana u Narodnoj skupštini Republike Srbije identifikuje kao skraćenica SNS. Vi to ne možete da vidite, mogu građani da vide u direktnom prenosu sednica Narodne skupštine.
Zamolićemo vas, mi iz poslaničke grupe SRS, gospođo predsedniče, da nam dostavite taj dopis za koji mi je gospodin Odalović rekao da postoji. To je neprihvatljivo.
Neprihvatljivo je bilo i sve ono što se dešavalo prethodnih dana, kada su ti isti ljudi koji su oteli mandate i pokrali SRS na listi na kojoj su izabrani, potpisivani kao nekakva poslanička grupa koja ima neki svoj naziv. Za nas je to, zaista, povreda dostojanstva.
Javila sam se po članu 104. i po članu 23. Poslovnika. Naime, Poslovnik poznaje kategoriju ''grupa građana'', ali samo u trenutku kada grupa građana izađe na izbore i kada ima neki svoj naziv. Ovo je, zaista, pre svega, način da se zamajavaju građani i da se kroz javnost i kroz direktni prenos sednica Narodne skupštine promoviše nešto što u stvarnom političkom životu ne postoji.
Da li će da postoji, neka pokažu neki naredni izbori. Mi imamo političke stranke, poslaničke grupe i ljude koji predstavljaju te stranke, koji izlaze za govornicu i koje, kao takve, javnost poznaje po imenu i prezimenu.
Dakle, ja sam slučajno obratila pažnju i opet vam kažem, vi to niste mogli da vidite jer se displej nalazi na stolu predsedavajućeg, međutim, već su mi stigle reakcije građana putem SMS poruka da je to neprihvatljivo, kao što vama stižu telegrami da, navodno, neko opstruiše Skupštinu, očigledno Vlada Republike Srbije, u ovom slučaju i guverner Narodne banke, koji, o ovako ozbiljnom pitanju, kada je finansijski kolaps u državi, ne želi da se pojavi pred narodnim poslanicima.
Molim vas, gospođo predsedniče, da reagujete jer se na najgrublji način, kroz ovakav vid obmanjivanja javnosti, kao uostalom i kroz sve ove druge besomučne kampanje na ovim režimskim medijima Borisa Tadića, vodi hajka protiv SRS i protiv izborne volje građana, koju, vidite, i oni sami svojim reakcijama žele da zaštite preko nas koji smo njihovi autentični predstavnici u Narodnoj skupštini. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104, dakle, povreda dostojanstva Skupštine.
Prvo da rezimiramo da je to sve počelo u današnjem danu, dakle, ta odmetnička, isključena iz SRS grupa na čelu sa svojim guruom Nikolićem i kad se već gospodin Martinović upitao i pita se i javnost šta znači to SNS?
Gospodine Martinoviću, uvaženi kolega, možda satanistička Nikolićeva sekta, možda, a možda i nešto drugo. To zaista ne znam. Treba da znaju građani Srbije.
Ali, ja se javljam da kažem da je sve počelo danas od momenta kada je taj građanin, koji u džepu drži mandat SRS, a izabran na listi SRS - dr Vojislav Šešelj, i verovatno još onih 600 hiljada evra što je ukrao od SRS, pa milione koje mu daju oni koji ga već plaćaju da to sve radi.
Zaista, moramo da dovedemo Skupštinu u stanje normalnog rada.
Videli ste (sada mi je drago što je došla gospođa Kolundžija) da su poslanici SRS i to je najširi mogući dijapazon novih likova za srpsku javnost, mladih, obrazovanih ljudi, sjajnih radikala, celog dana argumentovano veoma stručno govorili o predlozima zakona, o ovom setu koji je na dnevnom redu, kako prvom, tako i drugom.
Ponosni smo, kao i građani Srbije, što SRS, koja brine o budućnosti naših građana, ima u svojim poslaničkim klupama ovako divne ljude, ljude koji su spremni da zarad interesa građana Srbije govore ono što je naš program, naša ideologija.
Mi sad dolazimo u situaciju, gospođo Đukić-Dejanović, da ljudi iz tehnike RTS, opet kažem oni ništa nisu krivi jer su to zvanično dobili, kao tu neku skraćenicu, moraju da urade ono što se od njih traži na osnovu nekog dopisa. Šta znači taj dopis? Klasičnu zloupotrebu, obmanjivanje javnosti. Vidite koliki je nemoral u pitanju, koliki je cinizam u pitanju i za to postoji, gospođo Đukić-Dejanović, u vašoj oblasti šifra, za svaku bolest i za svaku psihopatološku potrebu da se obmanjuje javnost i da se varaju građani. Što se tiče lopovluka, to je ono čime treba da se bave državni organi. O tom potom.
Ako neko ima potrebu da se jednog dana predstavlja ovako, drugog dana onako, a nikako ne može da se predstavlja ovde u Skupštini, zato što je to zloupotreba, kršenje izborne volje, onda smo mi svi, uvažene kolege narodni poslanici, u problemu sa tim.
Sada ću da završim sa tim i reći ću vam, evo i kolega Albijanić koji je zaista jedini autentični ''naprednjak'', koga znam u ovoj sali, u Srbiji, zna kako to izgleda u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Ili ste u poslaničkoj grupi koja je registrovana na osnovu programskih sličnosti i ideologije, koju ova odmetnička grupa nema, videli ste da su umesto slavnog srpskog simbola dvoglavog orla, kojeg su skinuli i bacili, stavili neka dva iskrivljena romboida. Nema veze, hajde u korpu dvoglavi orao, može romboid, plave i crvene boje, iskrivljen. Dakle, radi se ...evo, završavam.
(Predsedavajuća, Gordana Čomić: Tri minuta i 30 sekundi.)
Otkud vi?
Dakle, radi se o tome da je to zloupotreba, da se obmanjuje javnost. Zahvaljujem.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 161, koji reguliše hitni postupak, kao i član 84. stav 2. Bolje je reći – zloupotrebljen, mada mi nemamo tu odrednicu u našem poslovniku, zato što je diskusija prethodnih kolega, a i nas, srpskih radikala i kolega iz DSS-a, upravo pokazala pred čitavom javnošću gde se danas nalazimo. Koliko je odsustvo realnosti kod ovlašćenog predstavnika predlagača, kod Poslaničke grupe DS-a i onih koji im pomažu u tome, govori činjenica da su danas, 7. oktobra, za pitanje KiM-a više zainteresovani novinari dnevnih časopisa u Srbiji nego vladajuća većina.
Verujem da se i vama, nekim kolegama iz drugih parlamentarnih stranaka, baš kao i nama, desilo da nas zovu novinari pojedinih dnevnih listova i da nas pitaju kako reagujemo na najavu separatističke crnogorske vlasti, na čelu sa Milom Đukanovićem i njihovim ministrom inostranih poslova Roćenom, posle održane sednice u petak, u Skupštini Crne Gore, na priznavanje kvazišiptarske države Kosovo od strane crnogorske kriminalne klike i kako reagujemo na najnoviju izjavu evropskog predstavnika Pitera Fejta da nema evropskih integracija dok Srbija ne prizna status tzv. Euleks misije na Kosovu i Metohiji.
Mi se nalazimo u jednoj, zaista, užasno teškoj situaciji. Ova narodna skupština tumara zbog nesposobne Vlade i zbog predsednika Srbije, koga očigledno ne zanima sudbina našeg naroda na Kosovu i Metohiji, koji daje takve izjave i vraća nas na neke priče iz 1994. godine, koje je, sećate se, još onda započeo Dobrica Ćosić.
Mi srpski radikali smo tada morali da štampamo specijalno izdanje časopisa "Velika Srbija", da objašnjavamo građanima, još 1994. godine, kakva je opasnost od takve sulude pomisli da se deli naša južna pokrajina.
Sazivate sednicu i kažete nam, još objedinjujete ovoliko tačaka dnevnog reda, kao razlog za hitni postupak – ''neophodnost usvajanja ovih zakona", zato što to od vas traže vaši zapadni mentori.
Šta je preče od toga nego da Narodna skupština da odgovor na ove očigledne pretnje? Da li vi znate koliko naših sunarodnika, a znate, živi u Crnoj Gori i kako se osećaju Srbi u Crnoj Gori koji znaju da će, koliko za dan ili dva, separatistička kriminalna vlast, na čelu sa Đukanovićem, da krene putem onih koji su to uradili, a članice su EU?

Završavam.
Kako mislite da je bilo nama, članovima delegacije, prošle nedelje, kolega Tomić je samo nešto od toga rekao, kada smo došli u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope i kada smo videli kakvu nam još dalje omču oko vrata stežu i otvaraju ta nepostojeća pitanja izjednačavanja Vlaha i Rumuna, postojanje problema u tzv, kako su oni to naveli, Timočkoj dolini?
Koliko je neozbiljna situacija na svakom koraku, gospođo Đukić-Dejanović, govori i ovo.
Vi ste i redovni profesor fakulteta i uvaženi stručnjak iz vaše oblasti, a dr Paja Momčilov je predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, a to je jedini skupštinski odbor koji intenzivno radi na strateškim dokumentima. Čovek hoće, srpski radikal, da radi i da vidi šta to Vlada predlaže.

Juče sam prisustvovala sednici tog odbora. Oni ne znaju da li da primene modifikovanu strategiju "Monike" ili "Sindi" za nezarazne bolest, ali koje se, nažalost, kao zaraza šire i od kojih pati stotine hiljada  naših stanovnika.
Nemojte da se poigravate strpljenjem građana. Ako ste spremni da tako unižavate Narodnu skupštinu, ako Boris Tadić želi, a očigledno je, da proda Kosovo i Metohiju, ako se zakleo na Ustav, mi srpski radikali ćemo do kraja da branimo interese našeg naroda i države. Zbog toga smo dobili poverenje i to je jedino što nas obavezuje da ovde radimo.
Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo potpredsedniče, vi ste prekršili član 100. Poslovnika, zato što sam se ja pre uvaženog kolege javila da bih vam objasnila kako ste povredili Poslovnik u slučaju kolege Zorana Krasića.
On je vrsni advokat, šef tima za odbranu profesora doktora Vojislava Šešelja, odličan poznavalac domaćeg i međunarodnog prava, za 10 kopalja iznad aktuelnog ministra i onih prethodnih i, zaista, njemu nije potreban ''drveni'' advokat, a naročito ja, koja nisam advokat po struci ni pravnik po zanimanju, ali sam potpredsednik Skupštine i neko ko i te kako treba da vodi računa o tome šta kolega, odnosno koleginica, u ovom slučaju, radi i na koji način predsedava Narodnom skupštinom.
Dakle, kada je kolega Krasić, iz zaista najbolje namere, i zbog gospođe ministra i zbog celokupne javnosti, koristeći član 136. Poslovnika (a vi ste i taj član Poslovnika povredili, ali sam se javila zbog povrede člana 100, jer mi odmah niste dali reč), govorio o načinu na koji je napisano obrazloženje za ovaj set predloga zakona, on nije mislio, kako ste to vi, u neuspelom, duhovitom pokušaju hteli da objasnite, na grafičko rešenje, ili na font slova, ili na stil pisanja obrazloženja, nego je veoma stručno i precizno, ako ste ga slušali, ali, očigledno, niste, ukazao na to da su suvoparno navedeni razlozi za osnov, ono što je i po članu 136. i po članu 97. tačka 2. Ustava bilo potrebno da se napiše da bi ovaj zakon ušao u proceduru. Isto tako, ukazao je na činjenicu da su ovi zakoni uvršteni u dnevni red po hitnom postupku i na štetne posledice određenih članova ovih zakona.
Ne razumem zbog čega onda takva vrsta pokušaja omalovažavanja narodnog poslanika i takav odnos prema nečemu što je više nego stručan pristup onome što je na dnevnom redu. Možda vi želite da kažete, gospođo Čomić, da mi ne možemo da se javljamo ako to vama ne odgovara i da ne možemo da reklamiramo povredu Poslovnika ako vi imate drugačije viđenje cele situacije.
Ja sam u nekoliko navrata čula, jer stvar je, pre svega, moje pristojnosti, ali i činjenice da vi jako glasno govorite s mesta potpredsednika kada je predsednik Skupštine tu, kako vi pogrešno suflirate da to ne može tako i da članovi 225. i 226. koje su danas koristili mnogi poslanici, ne samo srpski radikali, nego i iz drugih političkih stranaka, mogu da se koriste onda kada je iscrpena lista govornika i kada, praktično, nemamo više šta da radimo, pa ko hoće da se zabavi, neka koristi članove 225. i 226.
To nije dobar manir.
Pretendujete da pokažete neku demokratiju, koja je ovde potpuno urušena krađom mandata SRS-a i činjenicom da ste nam pola sata vremena uzeli da bi neki neidentifikovani građani, koji imaju mandate, sedeli ovde, a nisu na listi prijavljenih. A, i što bi kada su oni ionako privezak Borisa Tadića i podržavaju ove zakone, šta njih briga da učestvuju u raspravi o ovim zakonima.
Em nam kradete, kradete nam vreme, a sada vrsnom pravnom stručnjaku kažete – ako vam se stil ne sviđa, vi se onda žalite na nekom drugom mestu.
Ne, žaliće se Udruženju fizičara, kome vi, možda, pripadate, ili ne znam kome, ali znate, vi na taj način pokazujete da ne cenite narodne poslanike, a potpredsednik ste Skupštine. To nije u redu.
Izvinjavam se što sam prekoračila vreme. Nastojte da održite nivo i dostojanstvo, kao što to radi svaki srpski radikal. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima 101. i 173. Poslovnika Narodne skupštine. Član 101. reguliše pravo na repliku narodnog poslanika, a član 173. govori o javnosti rada Narodne skupštine.
Htela sam da vam kažem da smo mi srpski radikali u većini hrišćani pravoslavne veroispovesti. Ima među nama onih koji su muslimanske veroispovesti, kao gospodin Spaho i njegova porodica. Ja im čestitam praznik. Ima onih koji su katoličke, protestantske veroispovesti.
Mi smo odavno na Centralnoj otadžbinskoj upravi SRS doneli odluku, ako to želimo, a želeli smo svi mi koji smo pravoslavne veroispovesti, da položimo zakletvu pred Bogom i pred sveštenicima u mesnim crkvama ili u parohiji ili ovde u Sabornoj crkvi u Beogradu, kada dobijemo mandat od SRS, na čijoj listi smo izabrani.
Ja sam tu čast kao hrišćanka i kao pravoslavka imala prvi put davne 1996. godine u crkvi Svetog Aleksandra Nevskog, pošto nam je tada sedište stranke bilo u Francuskoj ulici u Beogradu, a kasnije, nekoliko godina po izboru drugi put za narodnog poslanika (već sam u petom sazivu kao narodni poslanik izabrana na listi SRS - dr Vojislav Šešelj), u eparhijskoj crkvi u Šumadiji, u Kragujevcu, u crkvi Uspenija presvete Bogorodice. Svako od nas sa velikim ponosom gleda na te uramljene zakletve. Jednu mi je potpisao dr Vojislav Šešelj, tu prvu, a ovu drugu, u njegovom odsustvu, tadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke.
Javila sam se da repliciram da bismo otklonili sve te gluposti i sve ono što danima piše u štampanim medijima i što se sada protura kao neka parodija u elektronskim medijima.
Svako ko želi da veruje i ko želi, a mi pozivamo svakoga, da se zakune u crkvi, može to da radi, ako hoće. Ali, Tomislav Nikolić nema razloga da se boji jer se to odnosilo samo na srpske radikale, a on nikada pravi radikal nije ni bio.
Prema tome, nema uopšte razloga da se boji, a boje se svi Boga i svega onoga što rade u životu, ako su nečasni i ako se poigravaju ljudskim sudbinama i životom, kao što on to sada radi, jer je insajder i želi da učestvuje, zajedno sa tužilaštvom, u ubistvu našeg predsednika dr Vojislava Šešelja.
Pozivam se na član 173. Poslovnika. Molim ovu tehniku iz RTS-a, pazite dobro vi koji sedite u režiji, u miksu RTS-a, svaki put kada Tomislav Nikolić izađe za govornicu neka se pojave one kockice na ekranu, jer on je očigledno zaštićeni svedok tužilaštva. Molim vas da mu modifikujete glas kako se ne bi znalo ko je taj; ako može, u glas neke novinarke. Bila bih vam izuzetno zahvalna. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nema nikakve razlike između Božidara Đelića i Boška Ristića. Razlika je u milionima evra. Otprilike su istog rasta, iz istog su "žutog preduzeća", Demokratske stranke. Sada ne možete, gospođo predsedniče, da se rukovodite dvostrukim aršinima. Ako vam je koleginica Radeta rekla da je, po članu 87, ovlašćeni predstavnik predlagača ovoga što je na dnevnom redu dužan da bude u sali, onda morate da se vratite na sednicu koja je održana pre 15 dana, kada je napravljena pauza da bismo negde u hodniku "ulovili" Đelića da dođe i da bude prisutan dok govorimo o tačkama dnevnog reda koje su tada bile u skupštinskoj proceduri.
Ovako, mi nemamo informaciju gde se nalazi ovlašćeni predstavnik, a taj isti se drznuo, mislim na Boška Ristića, pre nekoliko dana, dok su poslanici SRS govorili o onome što je danas očigledno a to je da je Tomislav Nikolić instruisan od strane Borisa Tadića i Haškog tužilaštva da radi i na razbijanju SRS i na pripremi ubistva našeg predsednika dr Vojislava Šešelja... Boško Ristić je, čini mi se, rekao koleginici Radeti – zbog vas ne mogu da se razreše sudije kojima je istekao mandat na tim funkcijama unazad dve godine.
Kolega Vlatko, baš mi je drago što ste vi ovde, zato što ste vi bili u istoj situaciji. Sećate se kada ste vi, čini mi se u prošlom sazivu Skupštine, bili ovlašćeni predstavnik predlagača; insistirali smo da dođete, da budete tu i napravljena je pauza (to je tada uradio Oliver Dulić), dok se ne pojavi u sali onaj ko je ovlašćen da nam predloži tačku dnevnog reda.
Znate, ako neko kaže... Čula sam kada je potpredsednik Skupštine Gordana Čomić dobacila da nije u obavezi da prisustvuje. U obavezi je, zato što mi time urušavamo tok sednice i integritet Skupštine. Čekajte, šta će nam onda član 93? Član 93. reguliše po kojoj proceduri i kojim redosledom teče, lepo piše, sednica Narodne skupštine; ako je tu navedeno ko ima pravo da govori, kada, na koga se odnosi ograničenje, na koga se ne odnosi, onda je valjda logično da Boško Ristić bude u sali.
Mene to ne iznenađuje. Taj čovek, Boško Ristić, zabeležen je u analima Skupštine Srbije kao neko ko je, uz ovog Nikolića, bio prava bruka na mestu predsednika Administrativnog odbora. U vreme dok je Boško Ristić bio predsednik Administrativnog odbora imali smo, dame i gospodo narodni poslanici, 308 narodnih poslanika. Takvog ste sada ovlastili, ali ako nemate boljeg, a nemate, bar ga privedite u salu, inače ne možemo da nastavimo i ne možemo da razgovaramo o ovoj tački dnevnog reda.