Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, pitanje za vas. Javljam se po članu 31. Poslovnika, s obzirom na to da na predlog poslaničke grupe SRS i liste dr Vojislav Šešelj obavljam funkciju potpredsednika Narodne Skupštine i na osnovu člana 1.
Naime, kao potpredsednik Skupštine moram da vam kažem, uvažene kolege poslanici, redovno dobijam izveštaje o tome s kim se, kada i gde predsednik Skupštine sastala.
Ne mislim naravno privatno, jer ona je ugledna porodična žena i ugledan lekar i moja sugrađanka, ali kada se govori o njenoj funkciji predsednika Skupštine, služba me redovno izveštava o svim susretima Slavice Đukić-Dejanović sa akreditovanim ambasadorima u našoj zemlji.
Međutim, gospođo Slavice Đukić-Dejanović ovde imamo neke čudne pojave koje se dešavaju u našem društvu, koje nisu upriličene skupštinskim Poslovnikom, koje izlaze iz okvira vaše nadležnosti u ovom konkretnom slučaju.
Zamolila bih vas da se lično zainteresujete kao predsednik Skupštine, jer ovde deluje jedna, rekla sam već, neformalna grupa Manterovih svedoka ili već kako će neko da nazove tu političku sektu. Taj njihov guru se, da li u zgradi Narodne skupštine ili na nekom drugom mestu, sastaje sa američkim i britanskim ambasadorom. Da je to tačno, danas je potvrdio i dnevni list ''Politika'' na svojoj naslovnoj strani. To sada pitam iz razloga bezbednosti.
Evo o čemu se radi kolege poslanici. Kada smo mnogo godina ranije i kada je to prvi put sa ove govornice 1991. godine prof. dr Šešelj, prozivajući jednog poslanika kome je popularni naziv dao, a bio je tada kolega gospođe Aleksandre Janković, dao mu je ime, odnosno nadimak Cimermanov konobar, znate vi svi, pošto je to legendarni lik iz skupštinskih anala, o kome se radi, profesor Šešelj je tada sa govornice ukazivao da je kontakt tog tadašnjeg poslanika SPO sa tadašnjim ambasadorom u našoj zemlji zapravo početak planova Amerike i zapadnih sila za razbijanje naše zemlje, za otpočinjanje agresije na naš narod u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini.
Sada vas molim, sa velikom ozbiljnošću, da napravite analogiju tog vremena i današnjeg.
Svi su tada govorili, ma to je Šešeljeva teorija zavere, ma radikali pričaju nešto što nije istina, a mi smo nažalost 92. godine dobili u maju nezapamćene ekonomske sankcije, otpočeo je progon našeg naroda iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Naš narod je u pravom smislu reči doživeo genocid.
Oni koji su bili protagonisti te tadašnje politike, koji su bili okupljeni oko takvih političkih grupacija, do 2000. godine finansirani su, a što je na kraju priznao i Maršal u svojoj knjizi, a o čemu je javno govorila i Madlen Olbrajt, bivši državni sekretar.
(Predsednik: Vreme.)
Prema tome, stvar je veoma ozbiljna, gospođo Dejanović. Koliko se brzo nažalost točak istorije okreće, pokazaće vam, i molim samo da mi ne zamere i da ne misle to kao neki propagandista radim tendenciozno, feljton u nedeljniku NIN koji je danas izašao. Pogledajte šta ovde piše, dakle, Tajni scenario sa zagrebačkog Kaptola, odnosno plan iz 1975. godine Katoličke crkve...
(Predsednik: Prekoračili ste vreme gospođice Jovanović.)
....za razbijanje SFRJ. Izvinjavam se, ali zaista sam ušla u jednu veoma ozbiljnu temu. Koliko je sve ovo tačno što mi govorimo, koliko su opasni takvi ljudi...
(Predsednik: Molim vas da privedete kraju.)
...koji danas, šurujući vaninstitucionalno sa američkim i britanskim ambasadorom, rade na štetu nacionalnih i državnih interesa, vreme će da pokaže. I to je ono na šta mi ukazujemo i zbog toga želimo da im se oduzme svaka mogućnost da deluju kroz parlament i da se vrate mandati SRS, jer mi izdajnici nikada nismo bili, uvek istinite srpske patriote i borili smo se za nacionalne interese i za sve građane Srbije. Hvala.

Samo da se ne izgubi ovaj smisao. Kolega, razumem vaše nezadovoljstvo što morate tu da sedite, ali shvatite kako je meni i nama. Mi moramo da trpimo da ljudi koji se lažno predstavljaju kao poslanici, a koji su izabrani na listi SRS-dr Vojislav Šešelj, sede u skupštinskim klupama.
Šta kažete, gospođo Milena, da rešimo u SRS? Rešili smo. Jednoglasno smo ih isključili na sednici najvišeg stranačkog organa. Sada vi to treba da rešite ovde. Vi tražite od mene da rešim ono što je posao za državnog tužioca, za Ustavni sud, za Administrativni odbor.
Gospođo Kolundžija, mi sada možemo ovako da se igramo, ako vi hoćete, gluvih telefona narednih ne znam koliko dana. Mislim da ste vi ozbiljna žena. Vi se, za razliku od nekih drugih, ne sastajete ni tajno ni javno. Što ćete vi kao predsednik jedne poslaničke grupe da se sastajete sa američkim i britanskim ambasadorom? Nikome od šefova poslaničkih grupa to nije palo na pamet.
Vi znate da to radi vaš predsednik stranke, odnosno predsednik države. To je ono što je vaše opredeljenje i to ide u redovni protokol tih državnih poslova. Nemojte ovde da nas uvlačite u nešto što je priča čista kao suza. Zar mi nismo imali najveći mogući konsenzus, ljudi, kada smo donosili novi Ustav Srbije? Setite se te dramatične sednice koja je prethodila zvaničnom proglašenju Mitrovdanskog ustava, kako smo ga nazvali.
Uvaženi kolega iz SPO, tolike pljačke fabrika, tolike pljačke građana Srbije, potpuni bankrot pojedinaca, jer ljudi nemaju više hleba da jedu, imamo milion nezaposlenih, nema para za radnike, za nezaposlene, za decu, za penzionere, za poljoprivrednike. To je ono što je tragično. Znate šta je najgore od svega - da se prekraja izborna volja tih građana. To je najveća moguća krađa.
Kad već govorite o krađi, vi znate vrlo dobro zakon koji upozorava svakog predsednika biračkog odbora, na jednom od osam i nešto hiljada biračkih mesta u Srbiji: ako krivotvori zapisnik na biračkom mestu, ako dozvoli krađu na biračkom mestu, ako izborni materijal ne donese u opštinsku izbornu komisiju, preti mu zatvorska kazna od jedne do tri godine. To je zakon.
Časni ljudi, pojedinci, da li su oni srpski radikali ili iz nekih drugih političkih stranaka koje kandiduju svoje narodne predstavnike, izlaze na izbore, odlaze u najudaljenija mesta u Srbiji, i po ciči zimi, i po kiši i ne znam pod kojim uslovima, sede po njih 30 - 40, birački odbor ima toliko njih u proširenom sastavu, u nekim tamo udžericama, ali uredno donesu i potpišu se, u pocepanim cipelama i ko zna u kakvim uslovima, nekada i pešice, znam da to rade svi srpski radikali u Šumadiji, iz najudaljenijeg sela, i iz Slavicine Dobrače, i iz gružanskih sela, donesu zapisnike i časno obave svoj posao.
Mi sada imamo situaciju da ljudi koji sede u Skupštini, koji se lažno predstavljaju, kradu izbornu volju koju su ti ljudi sačuvali na biračkim mestima. Gde ćete veći lopovluk od toga?
Samo učinite da se vrate mandati SRS, gospođo Kolundžija, ceo problem će biti rešen, ne u odnosu nas opozicije prema vlasti Borisa Tadića i vas koji ste u koaliciji, ali da prevaziđemo ovo što je zaista sramota i bruka za srpski parlament.

Gospođo Kolundžija, niste u pravu. Vi ste gospođa koja je šef poslaničkog kluba, slobodno se krećete, koristite, kao i mi svi drugi, javni prevoz, dolazite na posao jer ste normalni građanin ove zemlje. Kada bi se vama desilo, gospođo Nado Kolundžija, da vam neko u autobusu ili ispred Skupštine ukrade, ne daj bože, tašnu, vi biste vikali - lopov, lopov, uhvatite lopova. Dok pored vas svakog dana u Skupštini prolazi džeparoš Nikolić i vi kažete da to sada nema veze i baš nas briga, rešite vi to tamo.
To treba da rade nadležni državni organi i vi da se založite da SRS dobije mesto predsednika Administrativnog odbora, koje nama pripada. Naravno, kako da ne? Čekajte, nisam sada otkrila neku veliku tajnu, mi smo podneli zahtev.
Znači, ovde se u ovoj skupštini, gospođo Kolundžija, je l' ste vi poslanik od 2000. godine i vi tada znate, sećate se toga, da mi nismo učestvovali od 2000. do 2003. godine u radu skupštinskih odbora. Možda ste se i vi intimno protiv toga, kao tada član Čovićeve stranke, protivili tome, ali tadašnja grupacija od 176 poslanika DOS-a, evo, recimo, bez vašeg glasa, ako ste vi bili istinski demokrata, odlučili su da nam ne daju shodno proporciji koju smo mi imali.
Mi smo tada imali 23 poslanika - niti smo dobili mesto predsednika, vi se vrlo dobro sećate, ni mesto zamenika predsednika Odbora. Zašto? Zato što je na sastanku tadašnjih šefova poslaničkih grupa, odnosno post festum Branislav Ivković, onaj koji je kasnije ušao u istu avanturu kao neki ovde, slagao kada je rekao da to nije bio dogovor šefova, odnosno predstavnika stranaka, na kome je prisustvovala gospođa Gordana Pop-Lazić.
Znate šta, gospođo Kolundžija, stvarno ne znam, ovde imate razne amatere, neke umišljene ličnosti i kvaziintelektualne gromade, ali ako mene pitate, ne moram uopšte da se hvalim ne znam čime, ali ako nešto znam, to je šta se dešavalo u Skupštini od 1990. godine do današnjeg dana - ko je varao, ko je lagao, ko je pokušavao da otima, ne samo ovde nego i u Saveznoj skupštini i svuda.
Uvek smo samo branili isto. Nije ovo prvi put, gospođo Kolundžija, da mi branimo princip i pravo političke stranke da brani svoje mandate. Kome da se obratimo van ovih institucija? Evo, rekao je magistar Martinović da tužilac treba da radi svoj posao - nema ga. Gde mi na drugom mestu da apelujemo nego na vas? To hipotetički može da se desi i vama, može svakome. Nemojte da likujete zbog toga.
Sećate se vrlo dobro kako je prvog dana predsednik Skupštine rekla, da nju to ne raduje, takva dešavanja, jer i ona zna i osetila je na svojoj koži, kao neko ko je osnivač SPS, kao i ovi ljudi ovde i svi socijalisti širom Srbije, kako to izgleda kada neko uđe u proces takve izdaje.
Prema tome, to nije pitanje samo za nadležne organe, nego pre svega za Skupštinu. Mi zahtevamo da dobijemo mesto predsednika Administrativnog odbora, jer to je pripadalo i treba da pripada SRS.

Neću dugo, samo da obradujem kolegu Milivojevića.
Gospodine Milivojeviću, predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj mi je rekao da vam se zahvaljuje za ona dva pisma podrške koje ste mu poslali. On je zaista oduševljen da među vama ima srpskih patriota i da ste mu se na lep način u tim pismima zahvalili što brani interese Srbije i srpskog naroda.
Kako ste se vi njemu zahvalili, tako će on da nastavi dalje do svog povratka i budite sigurni da će ulaskom na ova vrata ovde, a znate kako on to dostojanstveno radi, prvo prići i pružiti vam ruku u znak podrške za sve što ste uradili za njega i za ta divna pisma koja ste mu poslali. Hvala.

Gospođo Čomić, gospodin Petar Jojić, kao nekadašnji ministar pravde i ekspert za krivično pravo, jedan od najboljih članova tima za odbranu prof. dr Vojislava Šešelja, pogledom mi je sugerisao, pošto ne može da govori, oduzeta mu je reč, da je i ovo što je prethodni građanin rekao, kome ste dali reč, u neku ruku krivično delo.
Naime, on se ukopava sve više i više. On izlazi za govornicu i priznaje da vrši krivično delo, da vrbuje ljude, da ih verovatno ucenjuje, pošto imamo i takvu informaciju. Uostalom, meni je dovoljno to što se desilo u gradu Kragujevcu.
U ovom trenutku se završava sednica Gradskog odbora SRS, odbora koji je počeo da diše, koji je pročišćen, zato što su svi oni koji su bili mesecima instruisani od ove odbegličke grupe isključeni iz SRS, desetoro časnih ljudi, onih koji su zaista, po pravdi i kako nalaže božija volja, zaslužili, biće koliko za sedam ili deset dana novi odbornici u Skupštini grada.
Za mene je najveći ponos to što je grupa mladih ljudi, a njih je danas na ulici grada Kragujevca bilo preko 20, koji su studenti, koji su svršeni diplomci, obrazovani mladi ljudi, rođeni u gradu Kragujevcu, izašlo samo sa jednom idejom i jednom namerom, posle svih tih pritisaka i ucena koje su videli u svojim naseljima, kroz telefonske pozive koje su dobijali.
Ali, oni nisu ljudi koji imaju nerešene probleme i koji imaju dvostruki život, i ljudi koji imaju probleme sa finansijskom ili nekom drugom krizom, ili žive dvostruke živote, i onda ne moraju da se prodaju nikome i da podležu ucenama, kao broj 20 ili ne znam već koji broj, neidentifikovano lice.
Znam o kome se radi i znam šta pričam. Najlakše je manipulisati sudbinama ljudi koji imaju bilo kakav problem u životu i, ne daj bože, da bilo ko dođe u takve probleme, bilo ko od vas, da neko ko trenutno ima nekakvu moć ili misli da ima podršku predsednika DS, američkog, britanskog ambasadora, na takav način ucenjuje ljude.
Nama se desilo ovo sa kolegom Prelićem, da je preko noći shvatio kakva je obmana u pitanju. Dešava se to i sa mnogim članovima SRS, pa čak mogu da kažem i za dve osobe u okrugu, odnosno u Šumadiji, gde sve činim zaista već unazad 17 godina da podignem na najviši mogući nivo SRS, da su one u pravom smislu reči kolateralna šteta. Zašto? Ili je u pitanju neka samohrana majka, ili je u pitanju osoba bez posla. Sada nemam vremena, gospođo Čomić, da vam pročitam stenogram ...
(Predsedavajući: Molim vas da kažete član Poslovnika.)
...da pročitam stenogram jednog razgovora tako instruisanog, isključenog člana SRS iz Kraljeva, sa jednim odbornikom koji je ostao odbornik stranke, koji je primao direktno naloge od Tomislava Nikolića da vrbuje te ljude, da im obećava posao, ovo ili ono.
Ti ljudi su bili odbornici i ostali su zbog toga što su poverovali da njihove ostavke ništa ne važe, da je dovoljno da odu u sud i povuku te ostavke, da će dobiti ovo ili ono. Ostali su bez hleba. Nekome je samo to parče hleba.
A mi nismo ovde zbog, kako je to neko rekao, velikih plata ili putnih troškova, jer od toga se ljudi ne bogate. Siromašnija sam 17 godina posle bavljenja politikom. Mnogo sam više imala novca pre ovoga i nije mi to bio cilj kao nekima, ali očigledno je, s obzirom na to da su stvari zagazile duboko, da ćemo morati da iznosimo činjenice koje za mnoge neće biti prijatne, a bogami pojedini kada se vrate kući dobijaće oklagije o glavu.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 238. Poslovnika, koji definiše ulogu delegacije parlamenta Republike Srbije u međunarodnim institucijama.
Gospođo Kolundžija, vi kažete: kako ponovo! Moram, zato što moram tačku po tačku, nije mi dovoljno tri minuta da objasnim ono na šta su mi potrebni odgovori od vas i gospođe predsednika, kako bih se blagovremeno i kako treba pripremila za ono što će se desiti sledeće nedelje u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, pošto mi moramo da učestvujemo u raspravi ove rezolucije na osnovu izveštaja Monitoring komiteta o stanju u našoj zemlji.
Vidite da se tendenciozno zadržavam samo na tački 13. ove rezolucije.
Meni je žao i potrebno je bez obzira, niti sam više vredna niti bilo koji drugi član delegacije, ponosna sam na to što me je predložila SRS i što mogu da učestvujem u radu tog tela da zastupam naše jedinstvene zajedničke interese, ali kako, i to je uvek bio manir nas srpskih radikala, tome nas je učio dr Šešelj kada putujemo bilo gde u inostranstvo i kada bilo gde razgovaramo o Srbiji, da se držimo onoga što smo mi kao država, da ne radimo ono što je postao manir pojedinaca, sada ne samo iz Demokratske, nego i iz drugih stranaka, da opanjkavamo svoje političke neistomišljenike itd, nego da imamo jedan zajednički stav i da se tamo pojavimo snažno i odlučno i da kažemo - mi imamo naše institucije, mi poštujemo demokratska prava i načela i mi branimo ono što je naše.
Tako je, verujte mi, do sada bilo u svim situacijama. Biće i sada, u to ne sumnjajte, kada je u pitanju ovaj deo koji se odnosi na Kosovo i Metohiju i na zaštitu našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Mi u svakoj prilici jedinstveno delujemo kada treba da podnosimo amandmane i kada imamo taj zajednički nastup.
Doduše, profesor Mićunović nije želeo da učestvuje u diskusiji, on je jedini član naše delegacije na januarskom zasedanju kada je bio onaj monstruozni izveštaj odnosno rezolucija izvesnog lorda Rasela, ali dobro, verovatno je smatrao i verovatno je znao da će uskoro da usledi priznavanje te kvazišiptarske države. To je njegov problem, međutim, sada se nalazim u jednoj izuzetno teškoj situaciji kao član naše delegacije, gospođo predsedniče.
Ovde je tačka 13. koja govori o funkcionisanju demokratskih institucija, dakle Narodne skupštine Republike Srbije. Tačka 13. kaže da Savet Evrope, pazite za ovo treba da glasaju parlamentarci 46 zemalja članica Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope, žali što su srpske demokratske institucije još nedovoljno snažne i podvlači potrebu njihovog daljeg jačanja u oblastima izbornih zakona, parlamentarne demokratije i decentralizacije.
Kako sada, pošto znam šta se dešava ovde, poslanik sam, izabrana sa liste Srpske radikalne stranke dr Vojislav Šešelj kojoj je ukradeno 20 poslaničkih mandata, da nastupim tamo i da branim našu demokratsku instituciju, a naravno da bih sve uradila za svoju državu i svoj narod i ovaj parlament, kada se na moje oči i oči svih ovih ljudi ovde i građana Srbije kradu poslanički mandati?
Šta, da uverim poslanike u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope da je u redu i da mi imamo jaku demokratsku instituciju? Nažalost, nemamo, i to je naš poraz. Posle 18 godina obnovljenog višestranačja u Srbiji, to je sramota, mi treba danas da razgovaramo ovde 26. septembra 2008. godine o krađi mandata sa jedne izborne liste.
Kada je Bogoljub Karić ukrao jedan mandat SRS-u izvesnog Živadina Lekića i svakoga dana davao izjave, tada je imao svoju televiziju, da nastavlja dalje, da će ih biti 2, 3, 4, 5, tadašnji šef naše poslaničke grupe je izašao za govornicu i rekao da je to posao za javnog tužioca, da dođe javni tužilac u zgradu Skupštine, da vidi i da privede Bogoljuba Karića zbog toga što to radi. Danas se sve to ponavlja, a vi ćutite. Tako ne možemo da štitimo parlament i demokratske vrednosti našeg društva.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, kao član Odbora za odbranu i bezbednost. Želim da govorim o izveštaju koji smo dobili i koji je narodnim poslanicima, a, pre svega, vama, uputila radna grupa MUP-a.
Najblaže rečeno, izveštaj je frapantan. On sadrži neke rečenice koje su, u najmanju ruku, uvredljive posle tragedije i smrti Ranka Panića, naročito u delu koji se odnosi na njegovo kretanje na mitingu koji je održan kao podrška srpskom junaku Radovanu Karadžiću, ne samo njemu, nego i lideru srpskih radikala dr Vojislavu Šešelju, u trenutku kada je više desetina hiljada ljudi bilo na mitingu na Trgu Republike.
Najpre, ne mogu da se složim s ovom konstatacijom ljudi koji su procenili koliki je broj učesnika. On je bio najmanje duplo veći. S druge strane, sve ono što je potencirao gospodin Marić u ovom šturom delu koji se njega samog tiče, pojedini delovi izveštaja, govori u prilog tvrdnji srpskih radikala da je čitav događaj insceniran od strane vrha DS-a, spremna sam da kažem – Borisa Tadića lično, kako bi se taj patriotski skup, na kome su učestvovali Srbi iz srpske Crne Gore, iz Republike Srpske i iz cele Srbije, pretvorio u ono što je tog dana želeo sam Boris Tadić i njegov režim.
Gospođo predsedniče, molim vas da ubuduće reagujete, najpre zbog toga što je ministar Dačić iz SPS-a, a naročito zbog činjenice što ste vi, valjda, takođe, neko ko stoji iza autentičnosti svega što je ovde napisano. Ovde lepo stoji da su učesnici skupa bili srpski radikali, kao organizatori, deo pristalica DSS-a i NS-a, Pokret 1389, navijačke grupe FK "Partizan", navijačke grupe FK "Crvena zvezda" i građani Srbije. Zamolila bih vas da ubuduće reagujete kada neka neidentifikovana lica izađu za govornicu i kada tvrde da su bili učesnici jednog patriotskog skupa.
Na patriotskim skupovima učesnici su srpske patriote, oni koji brane interese Srbije, oni koji brane i pomažu u odbrani onima koji se nalaze u Haškom kazamatu.
Molim vas da reagujete, jer niko nema moralno pravo, naročito ne lica koja neovlašćeno borave u zgradi Narodne Skupštine, da govori o mitingu koji je organizovala i za čiju odgovornost je bila, kao organizator, spremna da sve učini Srpska radikalna stranka.
Da je to bila inscenirana akcija, u sadejstvu MUP-a i Borisa Tadića, govori i činjenica iz ovog izveštaja. Za mene je ključno ovo što se dešava u periodu posle 21 sat. Naime, gospodin Nemanja Šarović, vođa beogradskih radikala, obavestio je Dušana Puaču da obezbeđenje SRS-a, koje je bilo na najprofesionalnijem nivou i koje je danima organizovalo, ne može da reaguje u slučaju koji se dešava duboko u Makedonskoj ulici, jer to nije imalo nikakve veze s organizatorom, niti sa skupom i sa patriotama koji su se nalazili na Trgu Republike. On je, u telefonskom pozivu, gospodinu Puači rekao da se, u najmanju ruku, nešto čudno dešava i da se ta ekstremna grupa, kako je nazvana u izveštaju MUP-a, potiskuje ne u nekom drugom pravcu, nego baš prema nama koji smo učesnici mitinga.
Ja moram da vas podsetim na to da su mediji, na osnovu onoga što su rekli pripadnici MUP-a, izvestili te večeri da su huligani na mitingu SRS-a izazvali incidente, rušili Beograd itd. Sama ta rečenica govori u prilog onome što tvrdimo od prvog dana – da to nije imalo veze sa SRS-om. Šta je epilog toga – gubitak jednog života, a ne ovo što su pobrojali pripadnici MUP-a, koliko je opreme uništeno.
Hajde da otvorimo priču o tome koliko je pušaka i čega sve pokradeno iz ulica majke Jevrosime, 29. novembra i iz drugih policijskih stanica 5. oktobra. Hoćete li da pričamo o tome kolika je vrednost Televizije, spaljene zgrade Skupštine?
Ovo je, pre svega, poigravanje s osećanjima tragično stradalog Ranka Panića, ali i svih patriota srpskih koji su tog dana došli s namerom da upozore da Srbija ne treba da bude sluga, da mi, kao rodoljubi, treba da branimo ne samo Radovana Karadžića, ne samo dr Vojislava Šešelja, koji se bore za našu slobodu tamo, već da branimo sebi pravo na slobodu i normalan život u ovoj zemlji.
Ja sam ponosna na činjenicu da je tamo bilo na hiljade mladih ljudi. Neko od ovih analitičara ih naziva – novom srpskom omladinom. To su srpske patriote, mladi ljudi, deca, koji su bili u pelenama kada je Radovan Karadžić stvarao Republiku Srpsku i kada je SRS, predvođena našim predsednikom, prof. Šešeljem, brinula za srpske nacionalne interese, ali ti mladi ljudi su naša budućnost.
To je ono zbog čega treba da istrajemo u tome da se krivci za ono što se desilo istraže do kraja i njihova direktna sprega sa režimom i vrhom vlasti. Zaista smo ubeđeni u to da taj put vodi, kao u onoj staroj legendi i grčkom mitu gde se klupko okreće, direktno do Borisa Tadića. Mi nećemo da odustanemo od toga, ni na skupštinskom odboru, niti u ovoj raspravi.
Jer, znate, licemerno je da se na takav način govori o tragično stradalom čoveku – gde je on bio, kakva mu je bila majica, gde je svratio, da li je nešto popio, da li se ispred mehane u Mladenovcu obratio tom i tom i rekao mu ko ga tuče. Nedvosmisleno je utvrđeno da je poginuo, odnosno da je stradao i umro od posledica batinanja i mi ćemo do kraja da se borimo za tu istinu.
Jer, ako svi olako pređete preko ovoga, budite sigurni da onda nijedan građanin, niko neće da vam veruje, ni vama iz DS-a, iz G17 plus, iz SPS-a, kako god, kada izađete i kažete – borimo se za to da svi građani Srbije budu bezbedni. Niko nije bezbedan u Srbiji, od danas, pa ubuduće, dok se do kraja ne istraže sve okolnosti i ne identifikuju, imenom i prezimenom, krivci za sve ovo što se desilo.
Molim još jednom gospođu Đukić-Dejanović, ja vas uvažavam kao ozbiljnu ženu, koja zna ko su političke stranke koje su izašle na izbore, da, u skladu s tim, od danas, pa ubuduće vratite sve u normalno stanje, i 78 poslanika SRS-a sa Liste SRS – dr Vojislav Šešelj, da ubuduće reagujete, jer u sali ne sede ni Milutin Garašanin ni Stojan Novaković. Jedini ''naprednjak'' koga znam u sali, koji mi se davno tako deklarisao, jeste Miloljub Albijanić.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, Predrag Marković je uveo jednu dobru parlamentarnu praksu u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Određen je dan, mislim da je to subota, a verovatno i vi znate, kada građani Srbije mogu da posete Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Ja bih vas zamolila, gospođo predsedniče, a i vas, gospodine Ristiću, koji ste bili zagovornik stvaranja novog ustava Republike Srbije, doduše, kad ste počeli da ga pišete, niste dalje od preambule otišli, jer je Ustav jasan u pogledu toga ko su oni koji izlaze na izbore i kome pripadaju poslanički mandati.
Zaista, ne želim sa nečim što je vazduh da komuniciram, to je ispod mog morala i moje časti, dostojanstva. Kako je rekao gospodin Šešelj prekjuče u tamnici Haškog kazamata, odakle će mnogo brže da se vrati nego što su neki očekivali, zaista ne mogu a da ne kažem samoj sebi da se sama sebe stidim što sam imala komunikaciju s nekim ljudima koji su izdali Srbiju, izdali SRS i ono što je 18 godina stvarano za dobrobit svih građana Srbije.
Ne samo da ne ulazim u to koga i koliko građani poznaju, to se meri na izborima, videćemo šta će doneti sledeći izbori, već sam zagovornik toga da, pre svega, moral, čast i dostojanstvo treba da krase jednog čoveka, jednog političara.
Ako ste političar od integriteta, ako ste neko ko poštuje stranku i ideju kojoj pripadate, onda ćete da nastupate bez neke iskompleksiranosti, bez sujete zbog toga što vam je predsednik stranke doktor pravnih nauka, jedan od najboljih pravnih eksperata, kojeg poznaje ne samo domaća, nego i međunarodna javnost, i bićete ponosni zbog toga što imate od koga šta da učite.
Mi smo imali u našim redovima, sada već isključenog, člana koji se godinama hvalio da je najbolji đak Vojislava Šešelja. Profesor doktor Vojislav Šešelj, kao dobar profesor i blagonaklon čovek, čovek širokog demokratskog potencijala, uvek poziva pojedine da dođu na popravni ispit. Međutim, postoje oni koji nikada ne mogu da dođu na popravni ispit, zato što ne rade u interesu Srbije i srpskog naroda.
Ono što želim da kažem, gospođo Đukić-Dejanović, pošto imate to iskustvo i pošto smo to nas dve prokomentarisale u onom danu kada je počelo otimanje poslaničkih mandata SRS-a, jeste da ćemo mi srpski radikali do kraja da se borimo da se poštuje izborna volja.
Nisam malopre odmah htela da se javim, evo, izašla sam posle nekoliko turnusa ovih govora kolega i nekih koji ne mogu više da nas predstavljaju ni u pčelarskom društvu, ni u vatrogasnom domu, ni u udruženju ne znam čega.
U svakom slučaju, gospođo Dejanović, od vas tražim, kao od žene koja, valjda, poštuje demokratska načela, imate to iskustvo sa Branislavom Ivkovićem, iako vi tada niste bili u ovom domu nego u domu Savezne skupštine, da imate u vidu da su to ljudi koji će zarad novca, sticanja enormnog bogatstva, kao što ga je stekao, za veoma kratko vreme, sada već bivši član SRS-a, da učine sve kako bi jednu ideju, jedan rodoljubivi, pre svega, iskreni patriotski ponos kod svakog čoveka, pokušali da zamagle lažnim obmanama, ucenama, nuđenjem raznoraznih privilegija i svega toga.
I vi i ja, gospođo Đukić-Dejanović, živimo u Kragujevcu. Neko je iz ovog našeg kragujevačkog nedeljnika napisao i objavio na naslovnoj strani – radikali podeljeni u kolevci.
Valjda su mislili na to što je kongres ujedinjenja Srpskog četničkog pokreta i većine mesnih odbora Narodne radikalne stranke održan upravo u Kragujevcu, 1991. godine, kada je za našeg predsednika jednoglasno, od strane svih delegata, izabran prof. dr Vojislav Šešelj.
Ne samo da nismo podeljeni, već smo mi, hvala Bogu, pročišćeni.
Da se poslužim rečima ruskog akademika, gospođe koja je bila na naučnom skupu u subotu, u Domu sindikata, pod nazivom – ponovni pokušaj sudskog ubistva dr Vojislava Šešelja, gospođe koja najbolje poznaje i to kako rade strane službe, i to kako deluju na području naše zemlje, a naročito situaciju na području Balkana, akademika Elene Guskove, koja je rekla da je ovo dobro i da će SRS posle svega ovoga i ovih otpadnika i izdajnika izaći još snažnija, još jača, sa snagom za budućnost i za veru svakog građanina Srbije, da se bori i sa skupštinske govornice i u lokalnim samoupravama, na svakom mestu.
Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 238. Poslovnika, koji uređuje odnos Narodne skupštine prema drugim institucijama van naše zemlje i reguliše status narodnih poslanika u određenim međunarodnim delegacijama.
Kao što vam je poznato, mi koji smo izabrani s naših izbornih lista i mi srpski radikali s Izborne liste "SRS - dr Vojislav Šešelj" učestvujemo u radu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Mislim da je moja dužnost da vas upoznam, pred početak redovnog zasedanja Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, jer mi predstavljamo državu Srbiju, ovaj parlament, da je preda mnom Rezolucija koja je, u okviru monitoring procesa, pretočena u više tačaka, kroz tekst koji se nalazi ispred mene, koji će državu Srbiju pred poslanicima sledeće nedelje, tačnije, u četvrtak, da predstavi, kroz izvestioce monitoringa, na određeni način.
Želim da vam kažem da su ovo alarmantne stvari koje pišu u tekstu Rezolucije.
Gospodin Todorović, gospođa Radeta i moja malenkost, kao predstavnici SRS-a u okviru srpske delegacije, učinićemo sve da se određeni paragrafi i određene tačke iz ove rezolucije brišu.
Naime, oni koji nas posmatraju, a to su vajni dušebrižnici iz EU, pa i Saveta Evrope, a to je produžena ruka, oni koji nisu pokazali ni volju ni spremnost da učine nešto dobro za srpski narod, naprotiv, kroz stalne pritiske, ucene i, zaista, veliku štetu koju su nam naneli svih ovih godina, pa i unižavajući parlamentarni proces u našoj zemlji, tako što su uvek pronalazili neke koji će slepo da ih služe, da ih kupuju i da im budu produžena ruka, sada od nas traže da prihvatimo nešto protiv čega se, upravo, borimo i na šta ukazujemo od jutros, od početka zasedanja.
Traže da promenimo Ustav, Ustav Srbije, koji je najširim konsenzusom donet pretprošle godine, Mitrovdanski ustav da menjamo, zato što Savet Evrope, odnosno monitoring grupa, smatra da u Srbiji treba da se uspostavi tzv. imperativni mandat, što znači da će tako, institucionalno, kroz promenjeni Ustav i zakone, i ne samo to nego i zakona o lokalnim izborima i lokalnoj samoupravi, da se otvori jedna široka pijaca kupovine narodnih poslanika, što sada imamo kroz ovu tajkunsku saradnju odmetnute grupe iz SRS-a.

Ne samo to, nego jasno stavljaju do znanja... Pazite, nije u pitanju Savet ministara EU.
Završiću, gospođo Đukić-Dejanović, mada je ovo, zaista, nešto gde osećam, pre svega, moralnu odgovornost, jer sve kolege moraju da bude upoznate s tim šta nas čeka.
Oni traže od nas da ispunimo apsolutno sve, i u zakonodavnoj oblasti, i sve što traže, a naročito da isporučimo Ratka Mladića i Gorana Hadžića, za šta verujem da se nikada neće desiti i da časni general Mladić, koji je časno branio Republiku Srpsku, zna šta mu valja činiti. Dakle, ne samo to, već su taksativno nabrojani zakoni koje treba da donesemo.
Šta to, u stvari, govori? Govori da Parlament Republike Srbije ne odlučuje ni o čemu. Ako mislite da mi imamo neki visoki demokratski potencijal, grdno se varate, jer mi sami sebi ne uređujemo ni dnevni red. Nekoliko zakona koji su na sutrašnjem zasedanju, upravo su proistekli iz ove rezolucije, baš od početka do kraja, slovom napisani kako treba da izgledaju, sve dalje, sve na putu tzv. evropskih integracija, koje, naravno, nikada neće da se dese.
To je šarena laža, to je obmana. Oni, u pravom smislu reči, naš narod, a, pre svega, narodne poslanike tretiraju kao podanike. Mi srpski radikali to ne želimo da budemo. Mi ćemo, kao odgovorni ljudi, jer nas je narod poslao u Narodnu skupštinu da štitimo interese i radnika, i seljaka, i penzionera, i onih koji su na najvišim funkcijama u nekim institucijama u zemlji, da kažemo da mi to ne želimo. Bar ćemo kroz te amandmane da pokušamo da dignemo svoj glas i da branimo dostojanstvo Srbije.
Evo, završiću sledećim.
Nasuprot toj ponižavajućoj rezoluciji, posle monitoringa, mi želimo, kao delegacija, da podržimo Konvenciju koja će zaštititi negovanje starih srpskih tradicija i veština koje su imale srpske zanatlije. Uostalom, profesor Rakić i grupa studenata s Pravnog fakulteta, u vreme dok smo predsedavali u Savetu Evrope, na najbolji mogući način su pokazali kakvo je, zapravo, pravo lice i slika dostojanstvene Srbije. Hvala.

Gospođo predsedniče, znam da imate u vidu parlamentarnu praksu i višestranačje Srbije, praktično, od trenutka kada su održani prvi višestranački izbori, 1990. godine. Poznajući vas dugi niz godina, ne mogu a da ne kažem da ste uvek bili osoba koja zastupa demokratska prava i načela, a naročito u trenutku kada ste vi iz SPS-a na svojoj koži osetili udar tadašnjeg dosovskog režima, kada je jedna šačica, instruisana u trenutku kada se spremalo ubistvo Slobodana Miloševića u Haškom kazamatu, predvođena Branislavom Ivkovićem, napravila nekakvu fantomsku poslaničku grupu ovde.
Moram da vas podsetim na vreme kada smo, pre svega, predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj, branili Ustav i demokratski poredak ove zemlje, svaki put kada bi taj nesrećni Branislav Ivković izlazio, onako paradno, pošto zakopča jedno, pa drugo dugme, i namesti kravatu. Neodoljivo me podseća na jednog neidentifikovanog ovde, koji se od jutros pojavljivao; isti manir, ista odela, iste skupocene stvari, isti elitizam, odjednom, kod onih ljudi koje, kako bi kod mene u Šumadiji, u Kragujevcu rekli – do juče kuče nije imalo za šta da ujede.
Gospodo, vama je to možda smešno, ali ja ću da vas uputim na to da pročitate specijalno izdanje lista ''Velika Srbija''. Za razliku od vas iz DS-a, mi ništa ne krijemo. Sasvim smo otvoreni ljudi, otvoreni za naše članove, koje neki pokušavaju ovih dana da obmanu, da ih ucenjuju i time prave krivična dela, naročito pritiskom koji vrše na odbornike SRS-a.
Vidim kako su u Kragujevcu prošli, ko bos po trnju. Lepo je juče zasedala Gradska izborna komisija, odlučila jednoglasno da se tim bivšim i sada već isključenim članovima SRS-a oduzmu mandati koje je stranka dobila na našoj izbornoj listi, a da se dodele časnim i poštenim ljudima, koji su sledbenici ideje i programa koji mi u Srbiji negujemo proteklih 18 godina.
Razumem vas, vi ste članovi stranke koja ima takvu ideologiju, pozivate se na predratne demokrate, negujete tu tradiciju, ali ne razumem kako posmatrate, a među vama ima ljudi uglednih, iz struke, osobe koje se preko noći promene, promene svoju ideologiju, a uz to se enormno obogate za proteklih par godina, i to ne baš slučajno, nego kada je lider stranke u zatvoru. Onda se čudite nama, koji smo pošteno, voljom građana Srbije, na izborima zaradili te mandate i što, držeći se slova Ustava i zakona, to tražimo.
Gospođo Kolundžija, ne razumem vas, vi ste za mene potpuni i legitimni predstavnik vlasti i DS-a i uvek ću tako da vam se obraćam, bez obzira na to što smo mi na suprotnim stranama u ideološkom smislu i što smo mi vama opozicija.

Zamislite kada bi se sada neka šačica instruisala oko vas i – plaćaj, Beko, Mišković, ne znam ni ja ko, tajkuni Srbije, i pojavi se jedna grupa, pa kaže – mi nismo više vaši, mi smo sada napredna demokratska stranka.
Kako biste reagovali? Da li vi znate za onu čuvenu izreku da batina ima dva kraja? Nemoguće je da tako posmatrate stvari.

Pored vas sedi jedan od ljudi koji za sebe kaže da je ekspert Ustavnog prava, Boško Ristić. Kolega Ristiću, izađite i recite zašto vi ne štitite Ustav i zašto se tako ponašate kada je u pitanju krađa izborne volje građana, krađa poslaničkih mandata SRS? Vi ste bili i član RIK-a.
Molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, da se ne javljam drugi put. To je uvredljivo za građane Srbije. Malopre ste pročitali da SRS nema 98,30 minuta, koliko nam pripada po planu Poslovnika, po kome se vreme raspoređuje. Vi ćete nekim osobama koje se lažno predstavljaju, predvođene jednim od njih, koje su napravile krivična dela (nije im to deda ostavio u amanet, da nose poslaničke mandate kako hoće), da dozvoljavate da izlaze za skupštinsku govornicu, a da za to vreme časni ljudi, srpski radikali i građani koji su glasali za nas to gledaju u direktnom prenosu.
Gospođo Kolundžija, to tako ne može. Recite onome ko je instruisao toga da bude njegova desna ruka, ili kako ga već tretira, a pitanje je dana kada će ga pustiti niz vodu, recite Borisu Tadiću da se prevario i da smo mi srpski radikali, zaista, tvrd orah i krupan zalogaj. Štitićemo do kraja izbornu volju građana i verujte da nećemo da popustimo. Naši mandati moraju da budu vraćeni SRS-u i da uđemo u normalne demokratske parlamentarne tokove u Srbiji. Bez toga je to kraj. Onda ćete svi da gazite Ustav, da ga bacate u blato, da radite što god hoćete, da se poigravate sa sudbinom ljudi. To mora da se završi u našu korist, jer je tako želeo narod, tako su građani odlučili na izborima. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, ne znam zbog čega se ljutite, kolega Ristiću, ja sam strpljivo sačekala i nisam izašla za repliku kada ste vi, još pre pola sata, govorili, iako sam se prepoznala u vašem izlaganju. Ali, nema problema, vi ćete dobiti mogućnost da govorite, ionako u analima skupštinskih zasedanja sve što ste rekli nije baš zabeleženo nekim sjajnim slovima. Rekli ste šta ste imali, nastavite dalje.
Što se mene tiče, gospođo Kolundžija, moram da vam kažem da, zaista, niste u pravu. Vi ste predsednik stranke koja je na vlasti. Vaš predsednik stranke je, nažalost, predsednik države i vi ne možete da žmurite ni kao...
Kažem – nažalost, zato što mislim da Boris Tadić, kao što misli, ubeđena sam, u ovom trenutku, i većina građana Srbije, ne radi dobro za interes građana Srbije.
Ja ću se boriti protiv toga da on na takav način ponižava i narodne poslanike i vladajuću koaliciju, odnosno deo koji na to pristaje. To je njihovo pravo, ali ne želim da mene ponižava kao građanina, jer vaš odnos prema onome što se dešava danas u Srbiji je, u stvari, odnos Borisa Tadića.
Ako vi danas u Srbiji, gospođo Kolundžija, malopre ste čuli gospodina Todorovića, imate situaciju da zasedaju opštinski parlamenti, da rade okružni sudovi, da postupaju po Zakonu o lokalnim izborima i donose presude u korist SRS-a, koja je podnosila liste na izborima za odbornike, kao i za narodne poslanike, ne možete da zažmurite pred tom činjenicom, iako ne živite u Kragujevcu, gde će se to, naravno, desiti već na prvom zasedanju Skupštine.
Kolega Čikiriz iz Srpskog pokreta obnove, takođe, odnosno njegova stranka je aktivirala njegovu ostavku, on iz nekih svojih razloga, mi – zato jer smo obrisali, oduvali ove izdajnike iz SRS-a i predložili 10 novih kandidata. Ali, vi, gospođo Kolundžija, ne možete sada da tvrdite da se u Srbiji ne dešava ništa.
Juče je bila sednica Skupštine opštine Jagodina. Tamo je legalno, legitimno, gospodin Palma je taj koji hoće da poštuje Zakon o lokalnim izborima, a vi ne želite da poštujete Ustav Srbije, zamenjena ona izdajnička isključena grupacija, koja je po instrukcijama, direktno, Tomislava Nikolića išla na razbijanje SRS-a.
To je protivustavno i protivzakonito, gospođo Kolundžija. Da ste neko ko poštuje Ustav i Zakon, vi biste se do sada zapitali zašto je neko koga vi tretirate kao svog kolegu, a on, u stvari, nije ništa, ''jogi-letač'', marsovac, kako god da ga nazovete, sve je, samo nije narodni poslanik, u kameru priznao da je lopov, da je ukrao ostavke narodnih poslanika. Umesto da se to zapitate, kažete da živite u demokratskoj državi, hvali se Boris Tadić.
Šta radi državni tužilac? Kako ta osoba do sada nije privedena? Kako istražni sudija ne radi svoj posao? Ko će da poštuje zakon i Ustav ove zemlje?
Čula sam da je taj neko, ko je građanin Srbije, koji ima biračko pravo i glasaće tamo za neku Garašaninovu stranku na izborima, rekao – ne znam šta ih žulja kada sam bio samo kamenčić u cipeli SRS-a?
Ma, nije bio ništa, nijedna trunčica, oduvan, nema ga više.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje ratifikacije ovih sporazuma u ukupnoj vrednosti od 420 miliona evra pokrenuli smo prilikom ... Dobro, gospođo ministre, ako ja nisam u pravu vi ćete kasnije da me demantujete. Možda nije zbir u pitanju, ali suština priče je važna.
Ako cifre nisu dobro sabrane, reći ćete da nije, ali to je verovatno čista matematička greška, ili nije. Ja ću govoriti o dva konkretna iznosa, a da li je taj zbir – videćemo; važna je suština.
Prilikom izbora Mirka Cvetkovića za mandatara, tog dana kada smo razgovarali o sastavu nove vlade i o novoj koaliciji, a i kasnije, pre nego što je prekinuta sednica pre kidnapovanja i isporučivanja Radovana Karadžića u Haški tribunal, pokrenuli smo... A, onaj deo javnosti koji podržava vlast i takav bezrezervni put u takozvane evropske integracije uz negativni odijum je, bez zadrške, osuo paljbu na poslaničku grupu SRS da smo mi ti koji usporavamo to i da mi ne želimo da se izvrši ratifikacija tako važnih sporazuma, koji za Srbiju život znače.
Tada je ključ tog problema ovde apostrofirala gospođa Jorgovanka Tabaković ispred naše poslaničke grupe i pitala gospodina Cvetkovića, zatražila je tada odgovor i nije ga dobila, kakva je validnost svih ovih sporazuma kada su u pitanju pojedini sporazumi koji je trebalo da stupe na snagu, odnosno da budu ratifikovani (kada se izračuna rok od 150 dana) u novembru, decembru prošle godine, u februaru ove godine, a oni su pred Narodnom skupštinom Republike Srbije skoro polovinom septembra. Dakle, mi tražimo prvo odgovor na to ključno pitanje jer bez toga ne možemo da znamo da li će ova ratifikacija, koju ćete vi da učinite bez glasova SRS-a, da važi, ili je ovo samo priča da bismo pričali o nekim dokumentima i sporazumima koji praktično nemaju nikakvu validnost. Ako će da važe, onda je potrebno da nam se objasni ovo ključno pitanje koje se tiče načina na koji će to biti vraćeno.
Ono na šta ću ja posebno da skrenem pažnju jeste region Bora. Vi ste sada preuzeli dužnost ministra finansija, ali, pošto su vas mnogo hvalili kao finansijskog eksperta, nemoguće je da se ranije niste na osnovu svega onoga čime ste se bavili, kao svaki građanin Srbije, zainteresovali za to područje. Dakle, u pitanju je područje koje je prilično devastirano jer eksploatacija rudnih bogatstava na području Rudarsko-topioničarskog basena Bor traje više od 100 godina. Ovo pitanje je aktuelizovano zbog modela za koji smo čuli da će biti primenjen, a to je pronalaženje strateškog partnera za Bor, posle neuspele privatizacije i gubljenja dragocenog vremena za celo područje, za sve rudare, za sve zaposlene, za one kojima to život znači. Gospodin Branislav Rankić, koji je bio predsednik opštine Bor, srpski radikal, dve godine upozoravao je Vladu Republike Srbije.
Kada su bili pokušaji onih tajkunskih, kako je uostalom i cela privatizacija izvršena, prodaja Rudarsko-topioničarskog basena Bor, gospodin Rankić je kao predsednik opštine Bor predlagao da država primeni upravo taj model, koji je sada gotovo izvestan jer se već i švajcarski "Glenkor", kao jedan od potencijalnih ili najozbiljnijih strateških partnera, pojavio.
Ali, šta se desilo u tom proteklom, izgubljenom periodu? Pošto po njegovom izboru za predsednika opštine vi niste želeli da saslušate reči jednog razumnog čoveka, pre svega čoveka koji je i te kako kvalifikovan za poslovanje Rudarsko-topioničarskog basena jer je i sam inženjer rudarstva i proveo je jedan deo svog radnog veka upravo tamo, vi ste krenuli metodom obmane i bacanja prašine u oči građanima područja oko Bora. Lepo ste naveli da 150.000 ljudi ima nerešen socijalni status, da mnogi od njih izuzetno teško žive i da je to apsolutno (to znamo i mi koji živimo u drugim krajevima Srbije) od države zapostavljeno područje.
Desilo se to da je pre dve godine Republika Srbija, u vreme ministrovanja drugih pre vas (u vreme Mlađana Dinkića, posle je izabran Cvetković), sklopila ugovor o jednom kreditu sa Svetskom bankom. Izvesni Sajmon Grej, koji je predstavnik Svetske banke u Beogradu, u više navrata je po izboru gospodina Rankića dolazio u Bor. Pošto je taj kredit u iznosu ... Ova ratifikacija se odnosi na 24,3 miliona evra, potpisana je 27. 7. 2007. godine i zato vas to i pitam. Ovde jasno piše da ovaj sporazum važi, odnosno krajnji rok stupanja na snagu je 150 dana od datuma potpisivanja ovog sporazuma, a datum potpisivanja sporazuma je 27. jul prošle godine, pa zato pitam da li je istekao rok trajanja?
Ali, da se vratim na taj kredit Svetske banke od 43 miliona dolara. Sajmon Grej je u više navrata dolazio sa stručnjacima iz Svetske banke da razgovara sa gospodinom Rankićem i sa rukovodstvom RTB-a o tome kako treba da se uloži novac od tog kredita koji je Srbija počela već da vraća, a građani Bora, celog područja, jednog jedinog dolara od ta 43 miliona do sada nisu videli. Oni su rekli da su pre svega ta sredstva koja smo mi ranije ratifikovali... Ko će to više da pamti, mi smo pod vlašću DOS-a zapali u potpuno dužničko ropstvo, kao i svaki građanin Srbije koji je ušao u bilo koju od ovih banaka, ima dve-tri platne kartice, ko zna koliko kredita, refinansiranje. Cela država tako živi.
Onda su se oni pojavili i pitali gospodina Rankića šta on misli, kao predsednik opštine, u šta bi najpre trebalo da se uloži neki milion od ta 43.
On je rekao da je on kao ozbiljan čovek i pre svega kao čovek iz te struke uradio niz kvalitetnih projekata, pre svega za prečišćavanje otpadnih voda. Dve i po godine, rekao je, ništa pre njegovog dolaska Bor nije dobio; dve i po godine otkako je on bio presednik opštine, srpski radikal, Bor ništa nije dobio, a to je ukupno pet godina. Znači, taj novac je nestao ili je upotrebljen u neke druge svrhe.
Građani Bora... Projekti koji je trebalo od ta 43.000.000 dolara da se finansiraju nisu došli u Bor. Oni su rekli da to treba da prođe određenu proceduru. Pa, mi to najbolje znamo.
Bilo koja od lokalnih samouprava da konkuriše za bilo koji projekat preko poslovne banke, naravno one koja sarađuje sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, procedura je takva da godinu ili dve čekate da biste dobili neka sredstva, a ovde se radi o konkretno sklopljenom aranžmanu sa Svetskom bankom a novac još nije stigao.
Ne samo da su skeptični, gospodin Rankić, koji u ovom trenutku nije, ali biće ponovo, predsednik borske opštine, u to budite sigurni, jer takve manipulacije i razne konstrukcije, prebezi odbornika i krpljenje većine apsolutno ništa ne znače na dugi rok, pre ili kasnije svakoga stigne da naplati ono što je radio. U svakom slučaju, veoma je važno da znate, gospođo ministar, da i on, kao bivši predsednik opštine, i građani očekuju odgovor za ta 43 miliona.
Što se tiče ovog aranžmana, ovde se opet govori o istim projektima koji je trebalo da budu urađeni, kao što su gradski kolektor, njegova sanacija, odnosno uređenje i sve ono što prati taj ekološki program a što sama opština ima, jer je lokalna samouprava uradila ali ni jedan jedini dinar nisu dobili za te svrhe.
Ono što mi je gospodin Rankić rekao da posebno treba da apostrofiram u ovom izlaganju (jer sam želela da od njega konkretne podatke dobijem za sve ono što se dešavalo unazad dve i po godine) jeste činjenica da je on zapravo video i shvatio da je u pitanju veliko pranje para, ili trošenje para. On pretpostavlja da je polovina od ona 43 miliona dolara potrošena na razne ekskurzije, seminare, edukaciju itd., na ateste i takve gluposti, a za to vreme građani ništa nisu dobili.
Zbog toga se otvoreno postavlja pitanje i otvoreno sumnjamo da će i ovih 24,3 miliona evra otići upravo u te svrhe, namenski, onako kao što to piše. Papir trpi sve. Vi ste ovde mogli... Ne sumnjam u dobru nameru onih koji su radili ovaj projekat, ne od zajmodavca, zajmoprimac je Republika Srbija, ali je pitanje ko je taj ko je ovlašćen u ime zajmoprimca ne samo da potpiše nego kasnije i da vodi računa o trošenju tih sredstava.
Mi imamo lokalne samouprave u celoj Srbiji... Evo, tu su srpski radikali koji su na vlasti u opštinama i gradovima, gde smo mi u koaliciji i sa DSS-om, Novom Srbijom, SPS-om, zatekli smo takvo stanje da ne možemo da znamo i da uđemo u trag tome kako su trošeni zajmovi i donacije unazad osam godina. Pa, kako kad ni u jednoj opštini, pa i na republičkom nivou, mi nemamo završni račun budžeta? Odnosno, imamo ga, ali on nije prošao kontrolu. Tek je pre nekoliko meseci formirana Državna revizorska institucija, a svaka opština u Srbiji je dobila obaveštenje od Ministarstva finansija da nije u obavezi da angažuje revizora.
Sada vi vidite kako su trošena ta sredstva. To najbolje znaju lokalni tajkuni po gradovima u Srbiji, naročito iz DS-a, G17, koji su i te kako koristili mogućnosti tog ogromnog priliva sredstva.
Ko zna koliko je stotina ili milijardi evra na takav način došlo u Srbiju za proteklih osam godina. Ko je ušao u trag i ko je mogao da vidi kako su te pare trošene?
Pored ovog veoma važnog pitanja borskog regiona, gde nikakve... Vi se sećate, tada ste kao stručnjak bili van Vlade Republike Srbije, gospođo Dragutinović, da se država strateški opredelila, mislim konstituisanjem Vlade 2004. godine, posle izbora 5. marta 2004. godine, da se izuzetna pažnja posveti jugu Srbije i regionalnom razvoju zapuštenog Bora.
Sada me interesuje koliko je, van ovih kredita, država iz sopstvenih sredstava dala kroz transferna sredstva i kroz posebnu stavku u budžetu koja je postojala da bi se pomogla ova izuzetno ugrožena oblast.
Što se tiče ratifikacije sporazuma vezanih za poljoprivredu, naravno da će naš poslanik profesor dr Zoran Mašić, koji je predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu, mnogo više da govori o tome, ali kada ste već pomenuli (neko od kolega, mislim iz SPS-a, koji podržavaju ratifikaciju ovih sporazuma) mnogobrojna klizišta i to da su naši usevi stradali u nekoliko navrata pod udarom nevremena i katastrofa koje su zadesile Srbiju, evo, i to ću pitanje da vam postavim. To pitanje postavljam trećem ministru zaredom: prvo sam pitala Dinkića, pa onda gospodina Cvetkovića, sada vas.
Zamolila bih vas da to notirate - šta je sa 156.000.000 dinara koje država Srbija, Republička vlada, Ministarstvo finansija duguje gradu Kragujevcu?
Naime, 9. jula 2005. godine, u nezapamćenoj poplavi i u nevremenu koje je zadesilo... Padao je zaista veliki grad, bila je velika oluja, poplave na području Srbije; sećate se južnog Banata, sećate se Jablaničkog okruga itd. Kada smo postfestum ušli u trag tome gde su sve sredstva trošena i na koji način je interventno država pomogla, došli smo do zaključka da je samo Ministarstvo za infrastrukturu, kojim je rukovodio Velimir Ilić, uputilo gradu Kragujevcu osam miliona dinara pomoći, a sveobuhvatan izveštaj koji je napravio tim, počev od gradskog agronoma...
Bez obzira na to što smo opozicija u Kragujevcu, mi kao stranka smo tamo, posle ovih stranaka na vlasti (a njih je šest-sedam, koliko se skupilo i oko ovog Stevanovića), pojedinačno najveća politička stranka, sa najvećim brojem odbornika, osećamo odgovornost prema građanima, naročito prema onima čiji su usevi nastradali, da vas pitamo zašto taj novac još uvek nije uplaćen, a apsolutno sam sigurna da nije legao na račun grada Kragujevca. Iznos je 156.000.000 dinara.
Naročito je veliko pitanje sanacija klizišta; neka područja su više, neka manje pogođena.
Mogu da vam kažem konkretno za mesne zajednice na području Kragujevca, znam jer sam svaku od tih kuća i domaćinstava posetila u toku kampanje za lokalne izbore u aprilu i maju mesecu – ni jedan jedini dinar za sanaciju svojih stambenih objekata ljudi još uvek nisu dobili. Pa kad nisu u Kragujevcu, nisu ni u drugim gradovima u Srbiji.
Ono što se postavlja kao pitanje, time ću završiti, jeste visina kreditne stope odnosno kamate na vraćanje ovolikih zajmova i svih dosadašnjih; kako se država Srbija obavezala, s obzirom na to da možemo da čujemo, i to je danas jedna od udarnih vesti, da je kamata za stambene kredite povećana za 10%. Mi smo već ionako u velikom riziku kao država, imamo tri milijarde evra ove tranše koja nas sada čeka na jesen, koju treba da vratimo, a nemamo odakle, jer se budžet puni uglavnom od onih korisnika koji mogu da plate tako visoke poreze. Kako ćemo onda da vraćamo, da li su te kamatne stope ugovorene, da li su one promenljive?
Objasnite nam, gospođo ministarka, kad sam već pomenula ta pitanja, rekli ste da država želi da brine o svakom pojedincu, a vidimo da ne brine, i zbog toga se SRS zaista oštro bori i protiv korupcije i protiv kriminala i protiv takvog javašluka koji vlada, počev od organa republičke uprave, preko lokalnih samouprava, gde nismo uključeni u vlast, dakle, recite nam na koji način će građani da budu obezbeđeni od takvog haranja, od sada pa ubuduće, tih poslovnih banaka koje posluju u našoj zemlji. Njih je sve više. Evo, juče sam prolazeći kroz centar Kragujevca ugledala dve nove, neću da im pravim reklame. Bila je jedna, pa je sada druga, pa treća. Građani se enormno zadužuju. Došli smo u izuzetno tešku situaciju. Posla nema, ne otvaraju se nova radna mesta. Bor čeka. Evo, videli ste, dve i po godine je otkako je gospodin Rankić predlagao takvo strateško povezivanje i rešavanje tog problema.
Gde je ugovor sa "Fijatom"? Evo, već smo gotovo na polovini septembra meseca. Ne samo to, ne samo prihvaćeni socijalni program, koji je mogao da bude mnogo bolji, ali šta ćemo sa onim ljudima... Hajde ako su rekli potencijalni partneri, ako uopšte bude potpisan taj ugovor, nećemo da otpuštamo radnike, odnosno one koji su bili na pregovorima, koji će koristiti ovaj ponuđeni program, otići će, a šta ćemo sa onih 15.000 koji su ostali na ulici, ko će i kada njih da vrati?
Sve su to pitanja koja se otvaraju pred vama i pred ovom vladom, za koju sam apsolutno uverena da u svim ovim čekanjima, a sve je to na dugom štapu, šta će da vam da Svetska banka, šta MMF, šta EU itd., ne vodi računa o životu običnog pojedinca. Naši resursi se rastaču. Mi izuzetno teško živimo, poljoprivreda je uništena.
Opet kažem, a govoriće i kolege kasnije o tome, koliko je poskupelo apsolutno sve ono što je potrebno za poljoprivrednika, koliko je to neisplativo, koliko zbog toga stradaju i naši povrtari, stočari.
Uostalom, sama činjenica da nikada gore narod nije živeo, da je sve manje para za golu egzistenciju, dovoljna je da mi konstatujemo, time ću završiti, da ovako Srbija ne može da ide napred. Može s direktnim investicijama u proizvodnju, kroz zapošljavanje, pre svega, mladih ljudi i uz strateško opredeljenje države da pomogne srpskom seljaku. Na taj način mi kao država možemo da očekujemo neki progres u budućnosti, ali ovako, zaduživanjem i stvaranjem dugova koje će vraćati generacije koje dolaze posle nas, mi ne možemo ništa dobro da očekujemo.