Gospođo predsedniče, javljam se na osnovu člana 1. i 104. Poslovnika Narodne skupštine, a pre svega na osnovu Ustava, zato što je mr gospodin Martinović, koga neke neznalice zovu Marinković, tako vas nazivaju neki iz ove odbegličke grupe gospodine Martinoviću, a u pitanju je čovek koji je bio šef poslaničke grupe SRS, ne zna imena poslanika.
On je govorio o onome što je zapravo bio opšti konsenzus u Srbiji svih političkih stranaka. I sada moram da pomenem jedan događaj da vam približim koliko smo u pravu i koliko želimo ovde da vašu savest, koja je možda uspavana ili ste je nekako potisli zbog takvog naloga Borisa Tadića, da podstaknem da se setite jednog događaja iz naše nedavne parlamentarne prošlosti kada su u pitanju bili poslanici iz poslaničke grupe G17.
Naime, Sofronije Čonjagić i Vesna Ilić su dva poslanika koji su bili u koaliciji tada sa strankama na vlasti iz grupacije G17 kojima je aktivirana ostavka na mesto narodnog poslanika, i to pre nego što je usvojen Ustav po kome je, kako je rekao gospodin Martinović, u članu 102. stav 2, neopozivo svaki poslanik slobodan da pod uslovima usklađenim sa zakonom stavi na raspolaganje mandat stranci.
Sada je, gospodine Jankoviću, za vas pitanje, vi možete sada da kažete - nemam, kao što zakon zapravo i definiše, nikakvu kontrolu nad radom Narodne skupštine, ali imate sa izbornom voljom građana i sa slobodom prava i odlučivanja svakog građanina Srbije.
Hipotetički, sada najmanje milion građana Srbije može da vam se obrati i da vas zatrpa, to su birači SRS, svojom predstavkom da je njima ukradeno u Narodnoj skupštini njihovo biračko pravo.
Pošto je Srbija jedna izborna jedinica, mi smo svašta prošli za 18 godina višestranačja, imali smo devet, pa 29, pa 16 izbornih jedinica i na kraju smo došli do toga da po Dontovom sistemu, odnosno sistemu Dontovog količnika, imamo jednu izbornu jedinicu u kojoj će pravilno da se rasporedi svaki glas dobijen na izborima, da se ne rasipa nijedan glas nijednog birača, već da glasanjem za političku stranku mi možemo da odlučimo da svoj deo, kao građanin i svako do vas, prenesemo na političke predstavnike.
Sada je prekršen Ustav u slučaju najmanje ili, ako hoćete da vam to izračunaju ljudi iz Republičkog zavoda za statistiku koji prate izbore ili neko od članova RIK-a, najmanje 600 hiljada birača, ako je 60 hiljada potrebno na tako visoku izlaznost za jedan poslanički mandat.
To nije ničija dedovina i ničija prćija, to je izborna volja građana ostvarena na izborima i nikada se ovako grubo nije išlo na otimačinu, pljačku i prekrajanje izborne volje.
Šta smo mi tada trebalo da kažemo? Tada još nije ni bio Ustav, ali za nas srpske radikale je to oduvek bilo tako. Izađi na izbore kao grupa građana, pa ćeš da prođeš kao Univerzalistički pokret ili Jogi letači...
(Predsednik: Gospođice Jovanović, vreme.)
... ili napredna stranka, naprednjaci, zna kolega Ilić, mislim da su oni bili iz Niša, koji su izašli na izbore 1991. godine i osvojili 0,5 posto glasova. Postojali su tako neki, a ko su sad ovi, odakle oni?
Dakle, mi moramo do kraja da se izborimo za to ...
(Predsednik: Gospođice Jovanović, četiri minuta.)
Završavam. Apelujem na vas, kao potpredsednik Narodne skupštine, gospođo predsedniče, da zaštitite Narodnu skupštinu, da zaštitite volju birača i da se vrate oteti, ukradeni mandati nama srpskim radikalima.
Kakva je to ironija sudbine i kakav je to poraz i erozija morala kod Nikolića, pokazuje činjenica da čovek koji je bio jedan od prvih potpredsednika Narodne skupštine i od danas, na tome mu čestitam ponovo, naš kolega Ljubiša Petković, u najtežim danima za interese države i naroda i odbranu prof. dr Vojislava Šešelja, pokazuje visok moral, čast i poštenje...
(Predsednik: Hoćete li da privedete kraju obraćanje, molim vas.)
... a imate insajdera koji hoće da ubije Vojislava Šešelja i koji krade naše mandate.
Čestitam, gospodine Petkoviću, vi ste primer pravog junaka.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo poslanici, taman sam mislila da je gospodin Krasić svojom uspešnom misijom, kao i magistar Martinović, edukativno delovao u toku današnje rasprave i argumentima koji su neoborivi, utemeljeni u Ustavu i u zakonu.
Međutim, reklamiram povredu člana 103. Poslovnika, koji kaže da nije dozvoljeno ometanje govornika.
U toku izlaganja gospodina Krasića jedan poslanik iz DS, na njegovu opasku da su ukradeni mandati SRS i rekao da je sada to neformalna grupa građana koja se javno predstavlja, taj kolega je rekao "koji su vam doneli glasove i mandate". Nikome oni ništa nisu doneli, oni su samo uzeli, ukrali mandate, a o drugim otimačinama ćemo da pričamo pred drugim nadležnim državnim organima, kada su u pitanju finansijske i druge malverzacije.
Što se tiče toga, mislim da je to potpuno iskrivljeno gledanje i shvatanje na jedan način koji nije prihvatljiv, naročito u parlamentarnoj demokratiji, gde je izborna lista i gde je stranka nosilac suverenosti građana koji su na nas, sa toliko broja mandata i glasova, prebacili ono što je njima Ustav garantovao, a to je da štitimo njihova prava.
Pošto to čujem i u ovim neformalnim razgovorima "neko je kandidovan, osvojio je toliko"; stranka, ljudi.
Šta biste vi bili bez stranke? Ko bi za vas znao? Gospodina Milivojevića bih mogla da sretnem kao navijača "Jakuzu napretka" ili nekog entuzijastu koji voli da piše literarne sastave ili nekog čoveka koji voli modu ili da posećuje neke druge manifestacije.
Gde da vas sretnem, gospodine Milivojeviću, da vas nije Boris Tadić i DS kandidovala na izborima?
Da ne idem dalje na pojedinačne slučajeve. Znači, nemojte da imate o tome iskrivljenu svest, da ne upotrebim gori izraz. Ljudi bez stranke su u parlamentarnom životu Srbije ništa. Oni koji hoće da prave stranku, e pa dug je put do toga.
Rekla sam vam, imamo onu Naprednu stranku - Naprednjaci, oni postoje 17 godina, u registru su političkih stranaka, fotokopirali 100 ličnih karti i tamo se prijavili.
Ko su ovi novi, to stvarno ne znam. Da li će da dožive istu sudbinu kao Univerzalistički pokret, Jogi letači i već ko se sve pojavljivao, to ćemo da vidimo.
Ušao je ponovo autentični naprednjak, a to je gospodin Miloljub Albijanić. To je pravi naprednjak u Narodnoj skupštini, koga jedinog kao takvog i priznajem. Hajde da pođemo od toga da vratimo otete, ukradene mandate SRS.
Kad smo već kod toga, taj neko je doneo nešto. Ljudi, kada imate ovako moćnu političku stranku, kao što je SRS, tako dobro organizovanu, tako homogenu, jaku, tako autentičnu po zastupanju nacionalnih i državnih interesa, koja ima takvog predsednika kao što je dr Vojislav Šešelj, pa u njegovom odsustvu možete da kandidujete i krokodila, on će da dobije glasova koliko treba da dobije jedna ovako moćna stranka kao što je SRS.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se da intervenišem zbog vašeg nepreciznog odgovora koji ste dali kolegi Milanu Avramoviću.
Naime, pozivam se na član 31. i na član 136. Poslovnika. Član 31. reguliše prava, odnosno položaj potpredsednika Skupštine i situaciju kada neko od potpredsednika zamenjuje predsednika. U traženom odgovoru vi ste gospodinu Avramoviću, na njegovu konstataciju oko stavljanja predloga poslaničke grupe SRS za razrešenje predsednika parlamenta Slavice Đukić - Dejanović, rekli da vi pretpostavljate koji su to razlozi, kao što to kolega Avramović valjda zna zašto je taj predlog povučen sa dnevnog reda.
To jednostavno nije tačno i samo je tačna ta činjenica da je predlog povučen, a vi biste kao potpredsednik morali za sva akta koja dođu u Skupštinu i koja ulaze u proceduru, odnosno koja se naknadno ponovo stavljaju, uz ovlašćeni predlog predlagača, da li je to poslanička grupa, Vlada ili drugi ovlašćeni predlagač, da znate zašto se to desilo.
Istine radi i zbog javnosti, jer očigledno je da ste vi baš tu informaciju gospođo Čomić, iako imate široka obrazloženja i duge odgovore na primedbe poslanika, izbegli da konstatujete. Naime, to je samo jedna rečenica, ali to je cela istina.
Kada smo povukli predlog iz ne samo tehničkih razloga, ne samo proceduralnih, mi smo jasno naveli, odnosno predsednik naše poslaničke grupe gospodin Dragan Todorović, da je raniji predstavnik predlagača na temu razrešenja predsednika Narodne skupštine bio isključeni član SRS Tomislav Nikolić. To smo naveli u prvom delu rečenice.
U drugom rečenice, s obzirom da na to on neovlašćeno i uzurpirajući Ustav i zakon, Tomislav Nikolić i ta grupa oko njega se nalaze i dalje kao nekakvi poslanici u Narodnoj skupštini, povlačimo predlog i dajemo novi predlog sa ovlašćenim predlagačem.
Gospođo Čomić, valjda je vama to jasno. Ako ste vi neko ko poštuje principe i statut valjda vaše Demokratske stranke, morate da pođete od toga, ako poštujete stranački statut, da morate da poštujete Ustav i zakon ove zemlje. Ako je nastupila ta nova okolnost da je odlukom 77 članova Centralne otadžbinske uprave, to je najviši organ naše stranke, kojim predsedava naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj, isključen taj bivši ovlašćeni predstavnik, mi smo morali da dođemo u situaciju da ponovo predložimo to isto sa potpisima narodnih poslanika koji su u našem poslaničkom klubu. Naravno, i kroz te novonastale okolnosti bili zapanjeni činjenicom da se vlast tako ponaša i da nam na takav način oduzima mandate.
Jednostavno ste trebali to da kažete kolegi Avramoviću, a ne da nagađate i time završavam, pretpostavljam da je to bilo iz ovih, jer nemate šta da pretpostavljate. Mi smo o tome obavestili Narodnu skupštinu da je neko ko je bio član stranke isključen jednoglasnom odlukom najvišeg organa, da on više, naravno to nismo napisali, ali evo ja ću to reći, ne može da predstavlja SRS ni u vatrogasnom društvu.

Ne mogu a da ne izrazim zadovoljstvo zbog ovog divnog govora magistra, uvaženog kolege Srboljuba Živanovića. Hvala vam, gospodine magistre, što ste nam sve to lepo pojasnili.
Morala bih da se osvrnem na nešto što će svakako vas da interesuje, kolege narodni poslanici i gospođo potpredsedniče, i drago mi je da je u sali većina predstavnika delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, naročito kolega Miloš Jevtić, koji će možda moći da nam pomogne, pošto je član Monitoring grupe ispred naše države, da ovu dilemu, koju imam i koja je zaista opravdana, razjasni kako meni tako i drugim narodnim poslanicima, kako bi sledeće nedelje mogla dostojanstveno, moralno i časno da vas predstavljam i državu Srbiju, zajedno sa drugim kolegama, na jesenjem zasedanju.
Naime, kolega Jevtić je, zajedno sa šefom naše delegacije gospodinom Aligrudićem, bio u Parizu i učestvovao u radu Monitoring grupe, koja je procenjivala šta se to dešava u Srbiji po svim segmentima funkcionisanja našeg društva. Ova tačka 13. Rezolucije, koja je na dnevnom redu sledeće nedelje u četvrtak, na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, zapravo se odnosi direktno na nas i na rad parlamenta.
Uvažene kolege poslanici, pročitaću vam o čemu se tu radi. Naime, tačka 13. govori o tome kako funkcioniše parlament u Srbiji i šta su oni uočili. Oni su to mogli da uoče i da se kolega Jevtić i Aligrudić sa tim slože ili ne slože, ali, u svakom slučaju, Monitoring grupa iz Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, prateći rad narodnih poslanika i Narodne skupštine Republike Srbije, došla je do određenih zaključaka.
Evo, to je jedan deo zaključka, koji kaže - što se tiče funkcionisanja demokratskih institucija, Skupština, pročitaću iz tačke 13. tačku 3 - pozdravlja spremnost novoimenovanog predsednika Narodne skupštine Republike Srbije da radi sa Skupštinom na izradi novog poslovnika koji bi garantovao pravo opozicije, dok bi omogućio da parlament efikasno funkcioniše.
Još kažu da će imati Narodna skupština Republike Srbije i te kako veliku podršku od programa parlamentarne podrške.
Objasnite nam, kolega Jevtiću, kakav je to program parlamentarne podrške i da li ćete vi sada, kao član naše delegacije, da kažete da se u Skupštini desila krađa, da je najvećoj poslaničkoj grupi SRS oteto, protiv zakona i protiv Ustava, 19 poslaničkih mandata? Kako ćete da nastupite sada i kako mi uopšte možemo u Strazburu da glasamo za ovakvu rezoluciju. Ili tamo moram da ustanem i da kažem da se desilo nešto što ne može da se desi ni u jednoj od tih zemalja, ni u jednom parlamentu članica Saveta Evrope - da se pojavljuju u parlamentu posle izbora neke nove političke stranke?
Vi, gospođo Čomić, izvinjavam se jer ću malo duže da govorim, uporno tvrdite kako je to slobodna volja i mogu da se formiraju nove poslaničke grupe. Gospođo Čomić, da bismo mi bili ljudi koji smo poslanici i koji imamo prava i obavezu u parlamentu, mi moramo da znamo šta se ovde dešava. U zgradi Narodne skupštine, u Pres sali, promoviše se neka nova stranka od strane ljudi koji nisu ovlašćeni to da rade.
Moram da vas podsetim da je 1991. godine na izbore izašla Napredna stranka - Naprednjaci. Osvojili su 0,5% glasova. Ne znam koliko je Građanski savez kad je jednom samostalno, ono samo jednom, izašao na izbore. Ali, nemojte molim vas, ovde vrebaju razne opasnosti. Taj njihov novouspostavljeni vođa, koji u saradnji sa Tadićem, Manterom i Vordsvortom je to sve napravio, može zvanično da se proglasi za gurua - da se zabarikadira ovde u zgradi Narodne skupštine, da nikad ne izađe i da ovde čeka sudnji dan.

Nećemo mi da budemo saučesnici u tome ili da budemo saučesnici u krivičnom delu. Taj čovek je četiri krivična dela počinio. Molim vas, mi ne možemo dalje da nastavimo da radimo dok se ta lica ne odstrane ...

Evo završavam ... i dok nam se ne vrate poslanički mandati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u nekim parlamentima postoji posebno mesto i piše: sledeći govornik ili next speaker, onda vas lepo upozoravam da sledeći put, kada pravite uređenje gde će ko da sedi, napravite jedno mesto tako da ne moram ovde da džubrim i da stojim dok vi držite taj monolog.
Javljam se po članu 225. član 1. Poslovnika. Želim najpre da se zahvalim prof. dr Jovanu Radunoviću, predsedniku Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije.
Prof. Radunović mi je poslao, kao potpredsedniku Skupštine, možda i vama narodnim poslanicima CD i jedan informator - pregled telekomunikacionih usluga i tržišta telekomunikacija za 2007. godinu.
Rešila sam ovo pažljivo da pročitam, jer mi srpski radikali apsolutno, i kada se javljamo i po Poslovniku i po predlozima zakona, govorimo argumentovano, tačno, precizno.
Tome nas je naučio predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj, koji isto na takav način nastupa u Haškom kazamatu i pobija da kamen na kamen ne ostane od one lažne optužnice koju je Đinđić napisao, uz pomoć Karle del Ponte.
Sada vas pitam iz DS, vašeg ministra, vašu Vladu da li ste upoznati s time da u Beogradu postoji određena grupa ljudi, odnosno određeni kol-centar i da se oni sada u narodu popularno zovu - Manterovi svedoci. Znate, to je jedna sektaška organizacija.
Nisam zaista ekspert ni za verske sekte, a kamoli za političke. Mi imamo ovde stručnjaka, gospodina Slađana Mijaljevića, koji je fantastičan ekspert za verske sekte pre svega, ali bih mu preporučila da se ovim i politički bavi, jer ovi Manterovi svedoci koji za svog gurua, danas pomenutog, imaju isključenog člana SRS, deluju na takav način, suprotno Zakonu o telekomunikacijama, smem odgovorno da tvrdim, i onome što stoji ovde i što se prikazuje kao legalno tržište telekomunikacija i usluga i u fiksnoj i u mobilnoj telefoniji.
Dakle, oni preko tog određenog kol-centra, u minutu, preko servera šalju na hiljade mobilnih telefona članova SRS poruke nesuvislog, uvredljivog i, rekla bih, bednog sadržaja. Prema tome, tražim da nadležni državni organi ispitaju gde sve u Beogradu postoje takvi centri, za koga rade i ko ih plaća? Ako ove zovu Manterovi svedoci, jer to je ta nova politička sekta u Srbiji, onda ih verovatno plaća američki ambasador ili ih plaća Vordsvort, britanski ambasador. Boris Tadić je svakako posrednik u tome.
Da ništa nije slučajno, dame i gospodo narodni poslanici, da se takav medijsko-psihološki propagandni rat vodi protiv SRS i da su u to zaista umešane strane obaveštajne službe i pre svega oni koji rade u interesu Borisa Tadića, govori i pojavljivanje u specijalnom terminu na televiziji Pink odbeglog, odnosno isključenog člana SRS, i nije slučajno da je autor i voditelj te emisije upravo neko ko je zaposlen u Agenciji Srđana Šapera, koji je savetnik Borisa Tadića.
(Predsednik: Vreme.)
Znači ta grupa zgubidana, kako ih u narodu zovu, Šaper i Krstić, pa onda sada Benlesin, ili kako se već preziva, Slavko i njegovi fantomski gosti, koriste svaku priliku i u sadejstvu sa ovim drugim službama, raznim kol-centrima, i pre svega nečasnim ljudima, rade nečastan posao.
Evo završavam, gospođo predsedniče, drago mi je da ste se vratili, jer ste vi ipak odraz demokratskog i parlamentarnog života u Srbiji.
Znam da se vi pouzdano ne slažete sa ovim otimanjem poslaničkih mandata, jer kako ste teško podneli kad se to dešavalo SPS u trenutku kada se spremalo ubistvo Slobodana Miloševića i kada ste imali Ivkovićevu grupu, ubeđena sam da vi ovakvo delovanje ovih propagandnih centara moći, koji ništa dobro ne mogu da donesu Srbiji, ne možete da podržite, kao ni otimanje poslaničkih mandata sa liste SRS-dr Vojislav Šešelj.

Gospođo predsedniče, samo da zamolim gospođu Lidiju Vukićević, doajena srpskog pozorišta i glumišta, da izađe i da recituje Šekspira, na primer, jer ako ne možemo da šaljemo političke poruke, hajde neka izađe Lidija, pa bar da slušamo nešto što ne slušaju ni oni koji su sada kvaziintelektualci, elitisti, naprednjaci, a u pozorište nikad nisu otišli; sve velike intelektualne gromade.
Javljam se po članu 103. Poslovnika zbog dobacivanja iz klupe. Dakle, mi smo spremni na bilo kakvo, što bi se u narodu reklo, šikaniranje. Prošli smo to, znamo kako to izgleda, na svojoj radikalskoj koži smo osetili i kazne, i sankcije i sve ono što su restriktivni poslovnici od 2000. godine do današnjeg dana imali za cilj, samo, isključivo usmereno protiv srpskih radikala.
Zamolila bih vas za samo malo pažnje, naročito vas, gospodine Milivojeviću, jer vi se kunete u svetog cara Lazara i stalno pominjete naš napaćeni narod na Kosovu i Metohiji ...

Trebalo je da reagujete i vi gospodine Milivojeviću, a ubeđena sam jer sam sedela pored vas da niste čuli gospođo Đukić-Dejanović, da je jedan nesrećnik, ne znam koji drugi termin da upotrebim, član DS-a, narodni poslanik dok je govorio vođa SRS-a, i ne samo radikala već Srba sa Kosova i Metohije, gospodin Kragović, dobacio nešto, najblaže rečeno, ružno kolegi Kragoviću.
Stvarno ne znam dokle može da ide ljudska beda. U stvari, ništa me ne čudi. Kad je neko mogao preko noći da proda veru za večeru, ovi naši isključeni, ovaj njihov guru, vođa te Manterove sekte, onda šta da očekujem od vas? Opet sam mislila da vi iz DS-a imate malo više dostojanstva.
Čoveku, koji je zaista sinonim za Šešeljeve radikale, borac za srpske nacionalne interese, čovek koji je zajedno sa ostalim radikalima omogućio pobedu u svih 18 opština u kojima su održani izbori, svuda je SRS na vlasti tamo, čovek koji je već u šestom ili sedmom mandatu poslanik, koji je pokrenuo inicijativu u dogovoru sa predsednikom naše stranke, dr Šešeljem, da se osnuje Skupština zajednica Srba na Kosovu i Metohiji, doživljava da kada izlazi da govori o jednom gorućem problemu, onome što muči naš narod na Kosovu i Metohiji, da mu oni koji, što bi se reklo, na senku ne bi trebalo da stanu, dobacuju svakojake gluposti.
Mene to lično, gospođo Dejanović, vređa zato što smatram da svi treba da pomognemo i da se borimo za naš narod na Kosovu i Metohiji, da to ne bude samo šuplja i prazna priča pretočena u rezoluciju, deklaracije, a kada čovek, tako zaista visokih i moralnih i časnih vrednosti, kao što je Kragović, govori o onome što muči naš narod, doživljava šikaniranje iz skupštinske klupe.
U trenutku kada se desio ceo ovaj neuspeo puč, koji je Tadić sa Manterom i Vordsvortom organizovao, da pokuša da razbije SRS, prvo što sam želela i pitala Kragovića, jer mi je to bilo na srcu – Ljubo, brate, koliko ima izdajnika za ove Evropejce, predvođene guruom, na Kosovu i Metohiji? Znate šta mi je rekao i pokazao: nula. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, pitanje za vas. Javljam se po članu 31. Poslovnika, s obzirom na to da na predlog poslaničke grupe SRS i liste dr Vojislav Šešelj obavljam funkciju potpredsednika Narodne Skupštine i na osnovu člana 1.
Naime, kao potpredsednik Skupštine moram da vam kažem, uvažene kolege poslanici, redovno dobijam izveštaje o tome s kim se, kada i gde predsednik Skupštine sastala.
Ne mislim naravno privatno, jer ona je ugledna porodična žena i ugledan lekar i moja sugrađanka, ali kada se govori o njenoj funkciji predsednika Skupštine, služba me redovno izveštava o svim susretima Slavice Đukić-Dejanović sa akreditovanim ambasadorima u našoj zemlji.
Međutim, gospođo Slavice Đukić-Dejanović ovde imamo neke čudne pojave koje se dešavaju u našem društvu, koje nisu upriličene skupštinskim Poslovnikom, koje izlaze iz okvira vaše nadležnosti u ovom konkretnom slučaju.
Zamolila bih vas da se lično zainteresujete kao predsednik Skupštine, jer ovde deluje jedna, rekla sam već, neformalna grupa Manterovih svedoka ili već kako će neko da nazove tu političku sektu. Taj njihov guru se, da li u zgradi Narodne skupštine ili na nekom drugom mestu, sastaje sa američkim i britanskim ambasadorom. Da je to tačno, danas je potvrdio i dnevni list ''Politika'' na svojoj naslovnoj strani. To sada pitam iz razloga bezbednosti.
Evo o čemu se radi kolege poslanici. Kada smo mnogo godina ranije i kada je to prvi put sa ove govornice 1991. godine prof. dr Šešelj, prozivajući jednog poslanika kome je popularni naziv dao, a bio je tada kolega gospođe Aleksandre Janković, dao mu je ime, odnosno nadimak Cimermanov konobar, znate vi svi, pošto je to legendarni lik iz skupštinskih anala, o kome se radi, profesor Šešelj je tada sa govornice ukazivao da je kontakt tog tadašnjeg poslanika SPO sa tadašnjim ambasadorom u našoj zemlji zapravo početak planova Amerike i zapadnih sila za razbijanje naše zemlje, za otpočinjanje agresije na naš narod u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini.
Sada vas molim, sa velikom ozbiljnošću, da napravite analogiju tog vremena i današnjeg.
Svi su tada govorili, ma to je Šešeljeva teorija zavere, ma radikali pričaju nešto što nije istina, a mi smo nažalost 92. godine dobili u maju nezapamćene ekonomske sankcije, otpočeo je progon našeg naroda iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Naš narod je u pravom smislu reči doživeo genocid.
Oni koji su bili protagonisti te tadašnje politike, koji su bili okupljeni oko takvih političkih grupacija, do 2000. godine finansirani su, a što je na kraju priznao i Maršal u svojoj knjizi, a o čemu je javno govorila i Madlen Olbrajt, bivši državni sekretar.
(Predsednik: Vreme.)
Prema tome, stvar je veoma ozbiljna, gospođo Dejanović. Koliko se brzo nažalost točak istorije okreće, pokazaće vam, i molim samo da mi ne zamere i da ne misle to kao neki propagandista radim tendenciozno, feljton u nedeljniku NIN koji je danas izašao. Pogledajte šta ovde piše, dakle, Tajni scenario sa zagrebačkog Kaptola, odnosno plan iz 1975. godine Katoličke crkve...
(Predsednik: Prekoračili ste vreme gospođice Jovanović.)
....za razbijanje SFRJ. Izvinjavam se, ali zaista sam ušla u jednu veoma ozbiljnu temu. Koliko je sve ovo tačno što mi govorimo, koliko su opasni takvi ljudi...
(Predsednik: Molim vas da privedete kraju.)
...koji danas, šurujući vaninstitucionalno sa američkim i britanskim ambasadorom, rade na štetu nacionalnih i državnih interesa, vreme će da pokaže. I to je ono na šta mi ukazujemo i zbog toga želimo da im se oduzme svaka mogućnost da deluju kroz parlament i da se vrate mandati SRS, jer mi izdajnici nikada nismo bili, uvek istinite srpske patriote i borili smo se za nacionalne interese i za sve građane Srbije. Hvala.

Samo da se ne izgubi ovaj smisao. Kolega, razumem vaše nezadovoljstvo što morate tu da sedite, ali shvatite kako je meni i nama. Mi moramo da trpimo da ljudi koji se lažno predstavljaju kao poslanici, a koji su izabrani na listi SRS-dr Vojislav Šešelj, sede u skupštinskim klupama.
Šta kažete, gospođo Milena, da rešimo u SRS? Rešili smo. Jednoglasno smo ih isključili na sednici najvišeg stranačkog organa. Sada vi to treba da rešite ovde. Vi tražite od mene da rešim ono što je posao za državnog tužioca, za Ustavni sud, za Administrativni odbor.
Gospođo Kolundžija, mi sada možemo ovako da se igramo, ako vi hoćete, gluvih telefona narednih ne znam koliko dana. Mislim da ste vi ozbiljna žena. Vi se, za razliku od nekih drugih, ne sastajete ni tajno ni javno. Što ćete vi kao predsednik jedne poslaničke grupe da se sastajete sa američkim i britanskim ambasadorom? Nikome od šefova poslaničkih grupa to nije palo na pamet.
Vi znate da to radi vaš predsednik stranke, odnosno predsednik države. To je ono što je vaše opredeljenje i to ide u redovni protokol tih državnih poslova. Nemojte ovde da nas uvlačite u nešto što je priča čista kao suza. Zar mi nismo imali najveći mogući konsenzus, ljudi, kada smo donosili novi Ustav Srbije? Setite se te dramatične sednice koja je prethodila zvaničnom proglašenju Mitrovdanskog ustava, kako smo ga nazvali.
Uvaženi kolega iz SPO, tolike pljačke fabrika, tolike pljačke građana Srbije, potpuni bankrot pojedinaca, jer ljudi nemaju više hleba da jedu, imamo milion nezaposlenih, nema para za radnike, za nezaposlene, za decu, za penzionere, za poljoprivrednike. To je ono što je tragično. Znate šta je najgore od svega - da se prekraja izborna volja tih građana. To je najveća moguća krađa.
Kad već govorite o krađi, vi znate vrlo dobro zakon koji upozorava svakog predsednika biračkog odbora, na jednom od osam i nešto hiljada biračkih mesta u Srbiji: ako krivotvori zapisnik na biračkom mestu, ako dozvoli krađu na biračkom mestu, ako izborni materijal ne donese u opštinsku izbornu komisiju, preti mu zatvorska kazna od jedne do tri godine. To je zakon.
Časni ljudi, pojedinci, da li su oni srpski radikali ili iz nekih drugih političkih stranaka koje kandiduju svoje narodne predstavnike, izlaze na izbore, odlaze u najudaljenija mesta u Srbiji, i po ciči zimi, i po kiši i ne znam pod kojim uslovima, sede po njih 30 - 40, birački odbor ima toliko njih u proširenom sastavu, u nekim tamo udžericama, ali uredno donesu i potpišu se, u pocepanim cipelama i ko zna u kakvim uslovima, nekada i pešice, znam da to rade svi srpski radikali u Šumadiji, iz najudaljenijeg sela, i iz Slavicine Dobrače, i iz gružanskih sela, donesu zapisnike i časno obave svoj posao.
Mi sada imamo situaciju da ljudi koji sede u Skupštini, koji se lažno predstavljaju, kradu izbornu volju koju su ti ljudi sačuvali na biračkim mestima. Gde ćete veći lopovluk od toga?
Samo učinite da se vrate mandati SRS, gospođo Kolundžija, ceo problem će biti rešen, ne u odnosu nas opozicije prema vlasti Borisa Tadića i vas koji ste u koaliciji, ali da prevaziđemo ovo što je zaista sramota i bruka za srpski parlament.

Gospođo Kolundžija, niste u pravu. Vi ste gospođa koja je šef poslaničkog kluba, slobodno se krećete, koristite, kao i mi svi drugi, javni prevoz, dolazite na posao jer ste normalni građanin ove zemlje. Kada bi se vama desilo, gospođo Nado Kolundžija, da vam neko u autobusu ili ispred Skupštine ukrade, ne daj bože, tašnu, vi biste vikali - lopov, lopov, uhvatite lopova. Dok pored vas svakog dana u Skupštini prolazi džeparoš Nikolić i vi kažete da to sada nema veze i baš nas briga, rešite vi to tamo.
To treba da rade nadležni državni organi i vi da se založite da SRS dobije mesto predsednika Administrativnog odbora, koje nama pripada. Naravno, kako da ne? Čekajte, nisam sada otkrila neku veliku tajnu, mi smo podneli zahtev.
Znači, ovde se u ovoj skupštini, gospođo Kolundžija, je l' ste vi poslanik od 2000. godine i vi tada znate, sećate se toga, da mi nismo učestvovali od 2000. do 2003. godine u radu skupštinskih odbora. Možda ste se i vi intimno protiv toga, kao tada član Čovićeve stranke, protivili tome, ali tadašnja grupacija od 176 poslanika DOS-a, evo, recimo, bez vašeg glasa, ako ste vi bili istinski demokrata, odlučili su da nam ne daju shodno proporciji koju smo mi imali.
Mi smo tada imali 23 poslanika - niti smo dobili mesto predsednika, vi se vrlo dobro sećate, ni mesto zamenika predsednika Odbora. Zašto? Zato što je na sastanku tadašnjih šefova poslaničkih grupa, odnosno post festum Branislav Ivković, onaj koji je kasnije ušao u istu avanturu kao neki ovde, slagao kada je rekao da to nije bio dogovor šefova, odnosno predstavnika stranaka, na kome je prisustvovala gospođa Gordana Pop-Lazić.
Znate šta, gospođo Kolundžija, stvarno ne znam, ovde imate razne amatere, neke umišljene ličnosti i kvaziintelektualne gromade, ali ako mene pitate, ne moram uopšte da se hvalim ne znam čime, ali ako nešto znam, to je šta se dešavalo u Skupštini od 1990. godine do današnjeg dana - ko je varao, ko je lagao, ko je pokušavao da otima, ne samo ovde nego i u Saveznoj skupštini i svuda.
Uvek smo samo branili isto. Nije ovo prvi put, gospođo Kolundžija, da mi branimo princip i pravo političke stranke da brani svoje mandate. Kome da se obratimo van ovih institucija? Evo, rekao je magistar Martinović da tužilac treba da radi svoj posao - nema ga. Gde mi na drugom mestu da apelujemo nego na vas? To hipotetički može da se desi i vama, može svakome. Nemojte da likujete zbog toga.
Sećate se vrlo dobro kako je prvog dana predsednik Skupštine rekla, da nju to ne raduje, takva dešavanja, jer i ona zna i osetila je na svojoj koži, kao neko ko je osnivač SPS, kao i ovi ljudi ovde i svi socijalisti širom Srbije, kako to izgleda kada neko uđe u proces takve izdaje.
Prema tome, to nije pitanje samo za nadležne organe, nego pre svega za Skupštinu. Mi zahtevamo da dobijemo mesto predsednika Administrativnog odbora, jer to je pripadalo i treba da pripada SRS.

Neću dugo, samo da obradujem kolegu Milivojevića.
Gospodine Milivojeviću, predsednik naše stranke prof. dr Vojislav Šešelj mi je rekao da vam se zahvaljuje za ona dva pisma podrške koje ste mu poslali. On je zaista oduševljen da među vama ima srpskih patriota i da ste mu se na lep način u tim pismima zahvalili što brani interese Srbije i srpskog naroda.
Kako ste se vi njemu zahvalili, tako će on da nastavi dalje do svog povratka i budite sigurni da će ulaskom na ova vrata ovde, a znate kako on to dostojanstveno radi, prvo prići i pružiti vam ruku u znak podrške za sve što ste uradili za njega i za ta divna pisma koja ste mu poslali. Hvala.

Gospođo Čomić, gospodin Petar Jojić, kao nekadašnji ministar pravde i ekspert za krivično pravo, jedan od najboljih članova tima za odbranu prof. dr Vojislava Šešelja, pogledom mi je sugerisao, pošto ne može da govori, oduzeta mu je reč, da je i ovo što je prethodni građanin rekao, kome ste dali reč, u neku ruku krivično delo.
Naime, on se ukopava sve više i više. On izlazi za govornicu i priznaje da vrši krivično delo, da vrbuje ljude, da ih verovatno ucenjuje, pošto imamo i takvu informaciju. Uostalom, meni je dovoljno to što se desilo u gradu Kragujevcu.
U ovom trenutku se završava sednica Gradskog odbora SRS, odbora koji je počeo da diše, koji je pročišćen, zato što su svi oni koji su bili mesecima instruisani od ove odbegličke grupe isključeni iz SRS, desetoro časnih ljudi, onih koji su zaista, po pravdi i kako nalaže božija volja, zaslužili, biće koliko za sedam ili deset dana novi odbornici u Skupštini grada.
Za mene je najveći ponos to što je grupa mladih ljudi, a njih je danas na ulici grada Kragujevca bilo preko 20, koji su studenti, koji su svršeni diplomci, obrazovani mladi ljudi, rođeni u gradu Kragujevcu, izašlo samo sa jednom idejom i jednom namerom, posle svih tih pritisaka i ucena koje su videli u svojim naseljima, kroz telefonske pozive koje su dobijali.
Ali, oni nisu ljudi koji imaju nerešene probleme i koji imaju dvostruki život, i ljudi koji imaju probleme sa finansijskom ili nekom drugom krizom, ili žive dvostruke živote, i onda ne moraju da se prodaju nikome i da podležu ucenama, kao broj 20 ili ne znam već koji broj, neidentifikovano lice.
Znam o kome se radi i znam šta pričam. Najlakše je manipulisati sudbinama ljudi koji imaju bilo kakav problem u životu i, ne daj bože, da bilo ko dođe u takve probleme, bilo ko od vas, da neko ko trenutno ima nekakvu moć ili misli da ima podršku predsednika DS, američkog, britanskog ambasadora, na takav način ucenjuje ljude.
Nama se desilo ovo sa kolegom Prelićem, da je preko noći shvatio kakva je obmana u pitanju. Dešava se to i sa mnogim članovima SRS, pa čak mogu da kažem i za dve osobe u okrugu, odnosno u Šumadiji, gde sve činim zaista već unazad 17 godina da podignem na najviši mogući nivo SRS, da su one u pravom smislu reči kolateralna šteta. Zašto? Ili je u pitanju neka samohrana majka, ili je u pitanju osoba bez posla. Sada nemam vremena, gospođo Čomić, da vam pročitam stenogram ...
(Predsedavajući: Molim vas da kažete član Poslovnika.)
...da pročitam stenogram jednog razgovora tako instruisanog, isključenog člana SRS iz Kraljeva, sa jednim odbornikom koji je ostao odbornik stranke, koji je primao direktno naloge od Tomislava Nikolića da vrbuje te ljude, da im obećava posao, ovo ili ono.
Ti ljudi su bili odbornici i ostali su zbog toga što su poverovali da njihove ostavke ništa ne važe, da je dovoljno da odu u sud i povuku te ostavke, da će dobiti ovo ili ono. Ostali su bez hleba. Nekome je samo to parče hleba.
A mi nismo ovde zbog, kako je to neko rekao, velikih plata ili putnih troškova, jer od toga se ljudi ne bogate. Siromašnija sam 17 godina posle bavljenja politikom. Mnogo sam više imala novca pre ovoga i nije mi to bio cilj kao nekima, ali očigledno je, s obzirom na to da su stvari zagazile duboko, da ćemo morati da iznosimo činjenice koje za mnoge neće biti prijatne, a bogami pojedini kada se vrate kući dobijaće oklagije o glavu.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 238. Poslovnika, koji definiše ulogu delegacije parlamenta Republike Srbije u međunarodnim institucijama.
Gospođo Kolundžija, vi kažete: kako ponovo! Moram, zato što moram tačku po tačku, nije mi dovoljno tri minuta da objasnim ono na šta su mi potrebni odgovori od vas i gospođe predsednika, kako bih se blagovremeno i kako treba pripremila za ono što će se desiti sledeće nedelje u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, pošto mi moramo da učestvujemo u raspravi ove rezolucije na osnovu izveštaja Monitoring komiteta o stanju u našoj zemlji.
Vidite da se tendenciozno zadržavam samo na tački 13. ove rezolucije.
Meni je žao i potrebno je bez obzira, niti sam više vredna niti bilo koji drugi član delegacije, ponosna sam na to što me je predložila SRS i što mogu da učestvujem u radu tog tela da zastupam naše jedinstvene zajedničke interese, ali kako, i to je uvek bio manir nas srpskih radikala, tome nas je učio dr Šešelj kada putujemo bilo gde u inostranstvo i kada bilo gde razgovaramo o Srbiji, da se držimo onoga što smo mi kao država, da ne radimo ono što je postao manir pojedinaca, sada ne samo iz Demokratske, nego i iz drugih stranaka, da opanjkavamo svoje političke neistomišljenike itd, nego da imamo jedan zajednički stav i da se tamo pojavimo snažno i odlučno i da kažemo - mi imamo naše institucije, mi poštujemo demokratska prava i načela i mi branimo ono što je naše.
Tako je, verujte mi, do sada bilo u svim situacijama. Biće i sada, u to ne sumnjajte, kada je u pitanju ovaj deo koji se odnosi na Kosovo i Metohiju i na zaštitu našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Mi u svakoj prilici jedinstveno delujemo kada treba da podnosimo amandmane i kada imamo taj zajednički nastup.
Doduše, profesor Mićunović nije želeo da učestvuje u diskusiji, on je jedini član naše delegacije na januarskom zasedanju kada je bio onaj monstruozni izveštaj odnosno rezolucija izvesnog lorda Rasela, ali dobro, verovatno je smatrao i verovatno je znao da će uskoro da usledi priznavanje te kvazišiptarske države. To je njegov problem, međutim, sada se nalazim u jednoj izuzetno teškoj situaciji kao član naše delegacije, gospođo predsedniče.
Ovde je tačka 13. koja govori o funkcionisanju demokratskih institucija, dakle Narodne skupštine Republike Srbije. Tačka 13. kaže da Savet Evrope, pazite za ovo treba da glasaju parlamentarci 46 zemalja članica Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope, žali što su srpske demokratske institucije još nedovoljno snažne i podvlači potrebu njihovog daljeg jačanja u oblastima izbornih zakona, parlamentarne demokratije i decentralizacije.
Kako sada, pošto znam šta se dešava ovde, poslanik sam, izabrana sa liste Srpske radikalne stranke dr Vojislav Šešelj kojoj je ukradeno 20 poslaničkih mandata, da nastupim tamo i da branim našu demokratsku instituciju, a naravno da bih sve uradila za svoju državu i svoj narod i ovaj parlament, kada se na moje oči i oči svih ovih ljudi ovde i građana Srbije kradu poslanički mandati?
Šta, da uverim poslanike u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope da je u redu i da mi imamo jaku demokratsku instituciju? Nažalost, nemamo, i to je naš poraz. Posle 18 godina obnovljenog višestranačja u Srbiji, to je sramota, mi treba danas da razgovaramo ovde 26. septembra 2008. godine o krađi mandata sa jedne izborne liste.
Kada je Bogoljub Karić ukrao jedan mandat SRS-u izvesnog Živadina Lekića i svakoga dana davao izjave, tada je imao svoju televiziju, da nastavlja dalje, da će ih biti 2, 3, 4, 5, tadašnji šef naše poslaničke grupe je izašao za govornicu i rekao da je to posao za javnog tužioca, da dođe javni tužilac u zgradu Skupštine, da vidi i da privede Bogoljuba Karića zbog toga što to radi. Danas se sve to ponavlja, a vi ćutite. Tako ne možemo da štitimo parlament i demokratske vrednosti našeg društva.